POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA SMEDEREVA("Sl. list grada Smedereva", br. 14/2020) |
Poslovnikom Skupštine grada Smedereva (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Smedereva (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, javnost rada, kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine i njenih radnih tela.
Skupština je najviši organ Grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom grada (u daljem tekstu: Statut).
Skupštinu čine 70 odbornika, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i Statutom.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
Skupština ima svoj pečat.
Pečat Skupštine je okruglog oblika, prečnika 32 mm, sa grbom Republike Srbije u sredini.
Tekst pečata na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, ispisan je u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije.
U prvom, spoljašnjem krugu, ispisan je naziv "Republika Srbija".
U sledećem, unutrašnjem krugu, ispisan je tekst: "Grad Smederevo Skupština grada".
U dnu pečata ispisano je sedište - Smederevo.
1. Sazivanje konstitutivne sednice Skupštine
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, odnosno predsednik Privremenog organa u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Konstitutivnom sednicom do izbora predsednika Skupštine predsedava najstariji odbornik, odnosno sledeći najstariji odbornik koji to prihvati (predsedavajući), koji je ovlašćen i da sazove konstitutivnu sednicu ako to u zakonskom roku ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.
Predsedavajućem u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Uz poziv za konstitutivnu sednicu organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za praćenje rada Skupštine svakom kandidatu za odbornika obavezno dostavlja Statut, Poslovnik i Izveštaj Izborne komisije Grada (u daljem tekstu: Izborna komisija) o sprovedenim izborima.
2. Dnevni red konstitutivne sednice
Na konstitutivnoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika i postavljenje sekretara Skupštine.
Osim obaveznih tačaka dnevnog reda iz stava 1. ovog člana, konstitutivna sednica Skupštine može imati i sledeće tačke dnevnog reda:
- izbor zamenika predsednika Skupštine;
- izbor izvršnih organa grada;
- izbor članova radnih tela;
- kao i druga pitanja iz nadležnosti Skupštine grada.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine. Predlozi za dopunu, odnosno izmenu predloženog dnevnog reda konstitutivne sednice mogu se dostaviti najkasnije do početka konstitutivne sednice.
3. Potvrđivanje mandata odbornika
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata.
O potvrđivanju mandata odbornika odlučuje Skupština na konstitutivnoj sednici.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru odbornika i izveštaja Izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike.
Na sednici Skupštine obrazuje se Verifikacioni odbor za potvrđivanje mandata odbornika (u daljem tekstu: Verifikacioni odbor) od tri člana, koje predlažu tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Ukoliko predstavnici izbornih lista iz stava 1. ovog člana ne predlože člana, to pravo stiču sledeće izborne liste po broju dobijenih odborničkih mandata.
U slučaju da izborne liste imaju isti broj odborničkih mandata, člana Odbora predlaže izborna lista koja je dobila veći broj glasova na izborima.
Verifikacionim odborom predsedava njegov najstariji član.
Nakon obrazovanja Verifikacionog odbora, odbornici predaju Odboru svoja uverenja o izboru. Odsutni odbornici mogu dostaviti svoja uverenja o izboru poštom ili na drugi način.
Izveštaj Izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike, Izborna komisija stavlja na raspolaganje Verifikacionom odboru.
Kada Verifikacioni odbor primi materijal iz stavova 1. i 2. ovog člana, predsedavajući određuje rok za podnošenje Izveštaja Verifikacionog odbora i u skladu sa tim rokom daje pauzu u radu Skupštine.
Za vreme pauze iz člana 9. ovog Poslovnika sastaje se Verifikacioni odbor.
Verifikacioni odbor na osnovu Izveštaja Izborne komisije utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz Izveštaja Izborne komisije i o tome podnosi Izveštaj Skupštini u pisanom obliku.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu Izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Odbornici kojima je mandat potvrđen, polažu zakletvu potpisivanjem teksta koji glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Smedereva pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada Smedereva i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana".
Odobrnici kojima je potvrđen mandat, a koji ne prisustvuju sednici, zakletvu polažu na prvoj narednoj sednici Skupštine kojoj prisustvuju.
Protiv odluke donete u vezi sa potvrđivanjem mandata odbornika može se izjaviti žalba Upravnom sudu u roku od 48 časova od dana donošenja odluke Skupštine.
Skupština može da radi i odlučuje kada su potvrđeni mandati više od polovine odbornika.
III PREDSEDNIK I ZAMENIK PREDSEDNIKA SKUPŠTINE
Skupština ima predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine organizuje rad Skupštine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove utvrđene zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine, na predlog najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, naziv izborne liste sa koje je izabran, ime i prezime izvestioca, obrazloženje, puno ime i prezime i svojeručni potpis odbornika koji podržavaju predlog i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem, u pisanom obliku, najkasnije do prelaska na tačku dnevnog reda "Izbor predsednika Skupštine grada".
Po prijemu predloga za kandidate za predsednika Skupštine, predsedavajući dostavlja odbornicima fotokopije primljenih predloga.
Predsedavajući usmeno obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima kandidata za predsednika Skupštine.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se pretres.
Nakon pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, i to po azbučnom redu prezimena.
Tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine sprovodi se na način i po postupku utvrđenim ovim Poslovnikom u Odeljku - Tajno glasanje.
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako je predloženo više kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponavlja se postupak izbora ponovnim predlaganjem novih kandidata.
Postupak predlaganja kandidata ponoviće se i ako je na listi za izbor predsednika Skupštine bio samo jedan kandidat koji nije izabran.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima predsedavanje sednicom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran:
- ostavkom,
- prestankom mandata odbornika na način i po postupku utvrđenim zakonom i
- razrešenjem.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
U slučajevima prestanka funkcije predsednika Skupštine utvrđenim u stavu 1. alinejama 1. i 2. ovog stava, ne otvara se pretres, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije predsednika Skupštine po ovim osnovima samo konstatuje.
Do izbora novog predsednika, Skupštinom predsedava zamenik predsednika, a u slučaju njegove odsutnosti, najstariji odbornik.
Predsednik Skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji je biran.
U postupku razrešenja predsednika Skupštine, tačkom Razrešenje predsednika Skupštine grada, predsedava zamenik predsednika Skupštine, a u slučaju njegove odsutnosti, najstariji odbornik.
Predsednik Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu, o čemu odlučuje Skupština, prilikom izbora ili po potrebi u toku trajanja mandata.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku i pre isteka mandata na koji je izabran.
Ako zameniku predsednika Skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika Skupštine može biti na stalnom radu u Gradu, o čemu odlučuje Skupština, prilikom izbora ili po potrebi u toku trajanja mandata.
IV SEKRETAR I ZAMENIK SEKRETARA SKUPŠTINE GRADA
Skupština ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine se postavlja, na predlog predsednika Skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku i pre isteka mandata na koji je postavljen.
Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
Zamenik sekretara može podneti ostavku i pre isteka mandata na koji je postavljen.
Izvršni organi grada su gradonačelnik i Gradsko veće.
Gradonačelnika bira Skupština, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao gradonačelnika.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu u Gradu.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, kao i 11 članova Gradskog veća koje bira Skupština, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.
Kada odlučuje o izboru gradonačelnika, Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Članovi Gradskog veća koje bira Skupština ne mogu istovremeno biti i odbornici, a mogu biti zaduženi za jedno ili više određenih područja iz nadležnosti Grada.
Pojedinačna resorna zaduženja članova Gradskog veća određuju se aktom Gradskog veća, a prema stručnosti članova za pojedine oblasti.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu u Gradu o čemu odlučuje Skupština, prilikom izbora ili po potrebi u toku trajanja mandata.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice iz člana 26. stavova 2. i 3. Statuta.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Gradonačelnik može podneti ostavku.
O podnetoj ostavci gradonačelnika, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine.
U slučaju da je gradonačelnik podneo ostavku, ne otvara se pretres niti odlučuje, već se prestanak funkcije konstatuje.
Gradonačelnik koji je razrešen ili je podneo ostavku, ostaje na dužnosti i vrši tekuće poslove, do izbora novog gradonačelnika.
Razrešenjem gradonačelnika ili podnošenjem njegove ostavke, prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog gradonačelnika ili najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Zamenik gradonačelnika i član Gradskog veća mogu podneti ostavke.
O podnetoj ostavci zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na početku prve naredne sednice Skupštine.
U slučaju da su zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća podneli ostavku, ne otvara se pretres niti odlučuje, već se prestanak funkcije konstatuje.
Zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa grada, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika i članova Privremenog organa ako je Skupštini mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine.
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana koja ima najmanje tri odbornika.
Odborničku grupu od najmanje tri člana mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka, koalicije političkih stranaka ili grupa građana koje imaju manje od tri člana.
Odbornička grupa je obrazovana podnošenjem predsedniku Skupštine spiska članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, odnosno istupanja iz odborničke grupe predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine potpisane izjave o pristupanju, odnosno istupanju.
Odbornik koji nije član nijedne odborničke grupe, dostavlja obaveštenje predsedniku Skupštine da će u Skupštini istupati samostalno.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim, Skupštinu obaveštava predsednik Skupštine.
Skupština osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti.
Radna tela daju mišljenje na predloge propisa i odluka koje su na dnevnom redu Skupštine i obavljaju druge poslove utvrđene posebnom odlukom.
Stalna radna tela osniva Skupština na mandatni period za koji je izabrana.
Povremena radna tela osniva Skupština za izvršenje posebnih zadataka i njihov rad prestaje po izvršenju tih zadataka.
Stalna radna tela Skupštine su 11 saveta i 3 komisije. Stalni saveti Skupštine su:
- Savet za budžet i finansije
- Savet za privredu i energetiku
- Savet za poljoprivredu
- Savet za saobraćaj i veze
- Savet za komunalne poslove i urbanizam
- Savet za nauku, obrazovanje i primenu novih tehnologija
- Savet za kulturu i turizam
- Savet za sport i fizičku kulturu
- Savet za zdravlje i socijalnu zaštitu
- Savet za zaštitu životne sredine i
- Savet za rad i razvoj mesnih zajednica.
Stalne komisije Skupštine grada su:
- Komisija za propise
- Komisija za kadrovska pitanja i javna priznanja i
- Komisija za spomen obeležja i nazive ulica, trgova i drugih delova naseljenih mesta.
Stalni saveti i komisije imaju 7 članova.
Izuzetno, broj članova stalnih saveta i komisija Skupštine može biti veći, odnosno manji od broja utvrđenog u stavu 4. ovog člana, ukoliko Skupština oceni da za to postoje opravdani razlozi.
U slučajevima iz stava 5. ovog člana broj članova stalnih saveta i komisija Skupštine utvrđuje se aktom o njihovom osnivanju.
Skupština bira članove radnih tela iz sastava odbornika na predlog odborničkih grupa, a srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Za članove stalnih radnih tela, pored odbornika mogu se birati i građani.
O predloženoj listi za izbor članova radnih tela Skupština odlučuje u celini javnim glasanjem.
Radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako radno telo ne bude izabrano postupak se ponavlja.
Skupština može i pre isteka roka na koji su izabrani, razrešiti pojedine članove radnog tela i izabrati nove.
Predlog za razrešenje člana radnog tela podnosi odbornička grupa koja je predložila člana čije se razrešenje predlaže ili 1/3 od ukupnog broja odbornika.
Član radnog tela je razrešen ako je za njegovo razrešenje glasala većina prisutnih odbornika.
Predsednik Skupštine saziva prvu sednicu stalnog radnog tela.
Stalno radno telo na prvoj sednici bira predsednika i zamenika predsednika većinom glasova od ukupnog broja članova.
Do izbora predsednika stalnog radnog tela, prvom sednicom predsedava najstariji odbornik, član stalnog radnog tela.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama stalnog radnog tela, formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine.
Zamenik predsednika stalnog radnog tela zamenjuje predsednika stalnog radnog tela u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
Stalna radna tela dostavljaju Skupštini izveštaj, koji sadrži mišljenja i predloge radnog tela o materijalima uvršćenim u predlog dnevnog reda sednice Skupštine.
Sastav i broj povremenih komisija, radnih grupa odbornika i drugih povremenih radnih tela, vreme za koje se osnivaju ili rok za završetak zadataka određuje Skupština aktom o osnivanju istih.
Delokrug i način rada stalnih radnih tela bliže se uređuje posebnom odlukom Skupštine.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili 1/3 od ukupnog broja odbornika, u roku od 7 dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 3. ovog člana mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Minimalan rok za sazivanje sednice Skupštine iz stava 3. ovog člana, ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašene vanredne situacije.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik Skupštine može da prekine zakazanu sednicu Skupštine radi održavanja nove sednice po hitnom postupku iz razloga utvrđenih ovim članom ili iz drugih razloga o čijoj opravdanosti odlučuje Skupština.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu Skupštine da bi se obavile potrebne pripreme za novu sednicu ili da bi se obavile potrebne konsultacije i pribavila mišljenja. Po završetku sednice po hitnom postupku, Skupština nastavlja sa radom prekinute sednice.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim putem.
Saziv za sednicu sadrži mesto i vreme održavanja sednice.
Saziv za sednicu dostavlja se odbornicima najmanje 7 dana pre dana za koji se saziva sednica.
Izuzetno, poziv za sednicu može se dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik Skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Saziv za sednicu sa predlogom dnevnog reda i materijalom koji se odnosi na predlog dnevnog reda, kao i zapisnik sa prethodne sednice, dostavljaju se odbornicima elektronskim putem.
Odbornicima se elektronskim putem pred početak sednice Skupštine dostavljaju amandmani i mišljenja radnih tela, a nakon utvrđivanja dnevnog reda i ostali materijali koji su naknadno uvršćeni u dnevni red sednice Skupštine.
Predsedniku Skupštine, zameniku predsednika Skupštine, gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, predsednicima i zamenicima predsednika odborničkih grupa, pored elektronske dostave materijala iz stava 1. ovog člana, dostavljaju se materijali i u štampanom obliku.
Predlog dnevnog reda sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o prispelim materijalima.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Ustavom, zakonom, Statutom, ovim Poslovnikom i drugim opštim aktima.
2. Otvaranje sednice i učešće na sednici
Sednicu Skupštine otvara i istom predsedava predsednik Skupštine, koga u odsutnosti ili sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika i zamenika predsednika Skupštine, sednicu Skupštine otvara i istom predsedava najstariji prisutni odbornik do izbora predsedavajućeg od strane Skupštine, a na usmeni predlog predsednika odborničkih grupa.
Po otvaranju sednice Skupštine predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika, utvrđuje da li postoji kvorum za rad Skupštine.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici Skupštine prisutna većina od ukupnog broja odbornika.
Ako utvrdi da kvorum za rad ne postoji, predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat, o čemu se elektronskim putem obaveštavaju svi odbornici.
Ako predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom na početku ili u toku sednice posumnja da ne postoji kvorum za rad, zatražiće prebrojavanje.
Prebrojavanje će se izvršiti i kada to zatraži neko od odbornika.
Utvrđivanje kvoruma prozivkom, na predlog odbornika ili predsedavajućeg, vrši se samo u slučajevima nakon zaključenja rasprave, a pre izjašnjavanja o tački dnevnog reda.
Prozivku vrši sekretar Skupštine grada.
Na sednici Skupštine, pored odbornika, učestvuju gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, načelnik Gradske uprave, članovi Gradskog veća, kao i druga lica koja predsednik Skupštine pozove.
Na početku rada Skupštine, predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Sva objašnjenja u vezi sa radom na sednici daje predsednik Skupštine.
Pre utvrđivanja dnevnog reda po pravilu se usvaja zapisnik sa prethodne sednice.
Skupština o zapisniku odlučuje bez pretresa.
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština.
Odbornici i Gradsko veće mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine u pisanoj formi, preko pisarnice Gradske uprave.
Izuzetno predlog za izmenu, odnosno dopunu predloženog dnevnog reda može predložiti i gradonačelnik u slučajevima kada se radi o pitanjima koja su zakonom, Statutom ili drugim opštim aktom isključivo u njegovoj nadležnosti.
Predlozi za dopunu predloženog dnevnog reda predlozima akata koji su, po odredbama ovog Poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije 72 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, postavljenje, razrešenja i prestanak funkcije, spajanje rasprave i promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 24 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine.
Ako je predlagač grupa odbornika u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani odbornik.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda može podneti samo njen predlagač.
Predlog za povlačenje iz stava 6. ovog člana može se podneti pisanim putem predsedniku Skupštine preko pisarnice Gradske uprave ili usmeno na sednici Skupštine, sve do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda i o istom se Skupštine ne izjašnjava.
O predlozima iz stava 4. ovog člana odlučuje Skupština bez pretresa.
Pri utvrđivanju dnevnog reda Skupština odlučuje sledećim redom o predlozima:
- za hitan postupak;
- da se dnevni red dopuni;
- za promenu redosleda pojedinih tačaka;
- za spajanje rasprave.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja o čemu se Skupština izjašnjava, bez pretresa.
O dnevnom redu u celini, Skupština odlučuje bez pretresa.
Skupština u toku sednice, na predlog predsednika Skupštine, bez rasprave, može da odluči o promeni redosleda tačaka u dnevnom redu.
Posle utvrđivanja dnevnog reda otvara se pretres o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red, osim u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
O svakom predlogu se vodi pretres dok o njemu ima prijavljenih govornika.
Kada se zaključi pretres o određenom predlogu, ne može se ponovo otvoriti.
Prijave za reč podnose se predsedniku Skupštine po otvaranju pretresa, i mogu se podnositi do njegovog zaključenja.
Predsednik daje govornicima reč po redu prijave.
Predsednik može i preko reda dati reč predstavniku predlagača.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, predstavnik predlagača - izvestilac i druga lica koje predsednik Skupštine pozove, a čija imena predsednik Skupštine saopštava na početku sednice.
Predlagač, odnosno predstavnik predlagača ima pravo da govori 10 minuta i to 5 minuta odmah po otvaranju pretresa po tački dnevnog reda čiji je predlagač, odnosno predstavnik predlagača, odnosno izvestilac, kao i da bude poslednji govornik pre zaključenja pretresa po toj tački, u trajanju do 5 minuta.
Ukoliko predlagač, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odredi više od jednog lica za predstavnika predlagača, vreme za njihovo ukupno izlaganje ne može biti duže od vremena utvrđenog stavom 2. ovog člana.
Predsednik svake odborničke grupe, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i član Gradskog veća, ima pravo da govori ukupno 10 minuta po svakoj tački dnevnog reda.
Govor odbornika u pretresu po tački dnevnog reda može trajati do 5 minuta, s tim što odbornik o istom pitanju može dobiti reč samo jedanput.
Predsednik Skupštine može da odluči da po određenim pitanjima govori predstavnik pojedinih preduzeća, ustanova i drugih oblika organizovanja, najviše do 5 minuta.
Predsednik Skupštine će u slučaju prekoračenja vremena izlaganja utvrđenog odredbama ovog člana, opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne završi govor, oduzeće mu reč.
Predsednik Skupštine, kada predsedava sednicom Skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine, a slučaju odsutnosti zamenika predsednika Skupštine, predsednik Skupštine prepušta predsedavanje Skupštine najstarijem odborniku koji je prisutan na sednici.
Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik Skupštine zaključuje pretres.
Ako u toku sednice predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom utvrdi da kvorum ne postoji određuje pauzu u trajanju do 2 sata, a ako se i posle pauze utvrdi da nema kvoruma predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom odlaže sednicu za određeni dan i sat sa istim dnevnim redom, o čemu se svi odbornici elektronskim putem obaveštavaju.
Kada usled obimnosti dnevnog reda, ili iz drugih razloga ne može da se završi pretres po svim tačkama dnevnog reda u zakazanom danu, Skupština može, na predlog predsednika Skupštine ili predsednika odborničke grupe, da odluči da se sednica prekine i da se zakaže nastavak za određeni dan i sat o čemu se elektronskim putem obaveštavaju svi odbornici.
Predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom može odrediti pauzu u radu sednice Skupštine da bi se izvršile konsultacije ili pribavilo mišljenje, kao i u drugim slučajevima kada za to postoji potreba.
Sednice Skupštine održavaju se po pravilu radnim danom.
Redovna sednica Skupštine započinje u 10,00 sati, a završava se u 18,00 sati.
Na predlog predsednika Skupštine ili predsednika odborničke grupe, Skupština može produžiti rad i posle 18,00 sati.
Predlog iz stava 3. ovog člana može se izneti najkasnije do 17,00 sati.
O predlogu za produženje Skupština se izjašnjava odmah po njegovom iznošenju.
Predsednik Skupštine, odnosno lice koje predsedava sednicom zaključuje sednicu Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po svim tačkama dnevnog reda.
O povredi Poslovnika se može govoriti tek nakon otvaranja pretresa po tački koja je na dnevnom redu.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi Poslovnika, predsednik daje reč čim je zatraži, a po otvaranju rasprave o tački dnevnog reda, sve do zaključenja pretresa, s tim da povreda Poslovnika ima prednost u odnosu na diskusiju.
Obrazloženje povrede Poslovnika ne može trajati duže od 3 minuta.
Odbornik koji je zatražio da govori o povredi Poslovnika obavezan je da pre obrazloženja povrede, navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen.
Ako odbornik pre početka obrazloženja ne navede član ovog Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen, predsednik je dužan da ga opomene.
Ako i posle izrečene opomene odbornik nastavi da govori čineći povrede iz stava 4. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebi pravo na ukazivanje na povredu Poslovnika, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine daje objašnjenje povodom izrečene primedbe na povredu Poslovnika.
Ako odbornik ne bude zadovoljan datim objašnjenjem predsednik Skupštine odmah poziva odbornike da odluče o izrečenoj povredi navedenog člana ovog Poslovnika.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku, odnosno drugom pozvanom licu na sednici, na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili rodnoj osnovi ili na drugi način uvredi njegov ugled i dostojanstvo, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, ili govori o stvarima koje se odnose na njegov privatni život ili privatni život članova njegove porodice, odbornik, odnosno drugo pozvano lice na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, političku stranku, odnosno koaliciju političkih stranaka, grupe građana čiji odbornici čine neku od odborničkih grupa u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Postojanje osnova za repliku procenjuje predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku, ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stavova 1. i 2. ovog člana.
Ukoliko predsednik Skupštine proceni postojanje osnova za repliku, licima iz stavova 1. i 2. ovog člana daje reč čim je zatraže.
Replika ne može trajati duže od 3 minuta.
Nije dozvoljena replika na repliku.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda o kojoj traje pretres, definisanja povrede Poslovnika ili tražene replike, predsednik će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda.
Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori čineći povredu iz stava 2. ovog člana, predsednik će mu oduzeti reč.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Odbornici, kao i svi drugi učesnici na sednici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici i svi drugi učesnici na sednici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
O redu na sednici Skupštine stara se presednik Skupštine.
Predsednik Skupštine, zbog povrede reda na sednici izriče mere:
- opomenu i
- oduzimanje reči.
Skupština, na predlog predsednika Skupštine, izriče i meru udaljenja sa sednice, većinom glasova prisutnih odbornika.
Evidenciju o izrečenim merama vodi sekretar Skupštine.
Opomena se izriče odborniku:
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako na bilo koji način ometa izlaganje govornika;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i druge uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji posle toga čini povredu Poslovnika iz člana 62. ovog Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji od govornice. U suprotnom, predsednik Skupštine nalaže isključenje ozvučenja, a po potrebi određuje prekid sednice Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči nema više pravo da govori dok traje pretres po tački dnevnog reda u toku koga je mera izrečena.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 62. ovog Poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera opomene i oduzimanja reči, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice, u sali Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica Skupštine.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji iz sale u kojoj se sednica Skupštine održava, predsednik Skupštine će naložiti službi fizičko-tehničkog obezbeđenja ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi grada Smedereva, da tog odbornika udalji sa sednice i odrediće prekid do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice nema pravo na naknadu troškova nastalih vršenjem odborničkih dužnosti, za sednicu na kojoj je mera izrečena.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće prekid u trajanju neophodnom da se uspostavi red.
Mere koje je izrekao predsednik Skupštine primenjuju se dok traje pretres po tački dnevnog reda u toku koga su izrečene, a mera koju izrekne Skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena.
Odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Skupštine, pored odbornika, primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici.
O radu na sednici vodi se zapisnik.
Zapisnik vodi lice koje odredi sekretar Skupštine.
U zapisnik se obavezno unosi: vreme i mesto održavanja sednice; imena predsedavajućeg, sekretara i zapisničara; imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika; imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu ili kao gosti; predlozi dati pri utvrđivanju dnevnog reda, utvrđeni dnevni red sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imenima govornika po svakoj tački dnevnog reda; rezultat glasanja o pojedinim pitanjima; naziv donetih akata; tekst zaključaka donetih na sednici i izrečene mere.
Sednice Skupštine snimaju se na nosaču zvuka koji sadrži potpuni tok sednice.
Na osnovu zvučnog zapisa izrađuje se tekst zvučnog zapisa sednice.
Svaki govornik na sednici ima pravo da presluša zvučni zapis ili izvrši uvid u izvod iz teksta zvučnog zapisa na kome je zabeležena samo njegova diskusija, uz saglasnost predsednika Skupštine.
Snimak na nosaču zvuka čuva se do kraja mandata Skupštine, a najmanje godinu dana, a tekst zvučnog zapisa trajno.
Skupština o zapisniku i primedbama na zapisnik odlučuje bez pretresa.
Primedbe na zapisnik se dostavljaju pisanim putem neposredno preko pisarnice najkasnije 24 sata pre vremena održavanja sednice.
Ukoliko odbornik stavlja primedbu na zapisnik dužan je da predloži izmenjeni tekst koji treba da se unese u zapisnik.
Skupština se prvo izjašnjava posebno o svakoj primedbi, a zatim o zapisniku u celini.
Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik, odnosno lice koje predsedava sednicom, sekretar Skupštine i lice koje je vodilo zapisnik.
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle pretresa, sem u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
Skupština odlučuje javnim glasanjem odbornika, ukoliko zakonom, Statutom, ovim Poslovnikom ili drugim opštim aktima nije određeno da se glasa tajno.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom, Statutom ili ovim Poslovnikom nije drugačije određeno.
O predlogu se glasa u celini. Ako je stavljen amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština odlučuje javnim glasanjem: dizanjem ruke ili prozivkom.
Odluku da se glasa prozivkom donosi Skupština na predlog predsednika Skupštine ili predsednika odborničke grupe.
Ako se glasa dizanjem ruke, odbornici se prvo izjašnjavaju - ko je "za" predlog, zatim - ko je "protiv" predloga, i na kraju - ko se "uzdržava" od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Ako se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovora reč "za", "protiv", ili "uzdržan". Predsednik Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Skupština odlučuje tajnim glasanjem, kad je to određeno zakonom, Statutom, ovim Poslovnikom ili drugim opštim aktima.
Tajno se glasa na glasačkim listićima.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se u drugoj boji.
Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje i opredeljenje "za" i "protiv". Na dnu glasačkog listića, reč "za" je na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili reč "protiv".
Prilikom izbora između više kandidata za istu funkciju, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj. Posle imena svakog kandidata stavlja se naziv izborne liste čiji je kandidat.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata ili imena kandidata za koga odbornik glasa.
Prilikom izbora izvršnih organa, na glasačkom listiću se navode imena kandidata za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, po redosledu koji je predložio kandidat za gradonačelnika.
Skupština istovremeno i objedinjeno odlučuje o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Tajnim glasanjem rukovodi Komisija za sprovođenje i utvrđivanje rezultata tajnog glasanja (u daljem tekstu: Komisija) od 3 člana, koje predlažu tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Ukoliko predstavnici izbornih lista iz stava 1. ovog člana ne predlože člana, to pravo stiču sledeće izborne liste po broju dobijenih odborničkih mandata.
U slučaju da izborne liste imaju isti broj odborničkih mandata, člana Komisije predlaže izborna liste koja je dobila veći broj glasova na izborima.
Komisiju imenuje Skupština, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja prisutnih odbornika.
Posle izrade glasačkih listića predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući objavljuje početak glasanja i poziva odbornike prema spisku izabranih odbornika da prime glasački listić, što se i evidentira.
Nakon konstatacije da je svim prisutnim odbornicima omogućeno da glasaju, predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući zaključuje postupak glasanja.
Po završenom glasanju Komisija pristupa utvrđivanju rezultata glasanja.
Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojaće se neupotrebljeni glasački listići i staviti u poseban koverat koji će biti zapečaćen, sa naznakom na koverti da se radi o neupotrebljenim glasačkim listićima.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- izrađenih glasačkih listića;
- neupotrebljenih glasačkih listića;
- nevažećih glasačkih listića;
- važećih glasačkih listića;
- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora glasa između više kandidata za istu funkciju, glasova koje su dobili pojedini kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan, ili da nije izglasan propisanom većinom, odnosno, kad se o izboru glasa između dva kandidata za istu funkciju, koji kandidat je izabran.
Nevažećim glasačkim listićem, ukoliko zakonom nije drugačije određeno, smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog odbornik glasao.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
Zapisnik iz stava 1. ovog člana dostavlja se predsedniku Skupštine, odnosno predsedavajućem.
Predsednik Skupštine, odnosno predsedavajući objavljuje rezultat glasanja na sednici Skupštine.
X POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
Skupština kao najviši i osnovni pravni akt donosi Statut.
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluku, poslovnik, rešenje, zaključak, plan, program i druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Predlog akta može da podnese svaki odbornik i Gradsko veće.
Predlog akta podnosi se u obliku u kome se akt donosi i mora biti obrazložen.
Obrazloženje mora da sadrži:
- pravni osnov;
- razloge za donošenje akta;
- opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako predlog akta sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo;
- pregled odredaba akta koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže akt o izmenama, odnosno dopunama.
Ako je predlagač akta grupa odbornika, uz predlog mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani odbornik.
Predlog akta, pre razmatranja u Skupštini, razmatraju nadležna radna tela Skupštine i Gradsko veće, ako ono nije predlagač akta.
Nadležna radna tela i Gradsko veće, ako nije predlagač akta, u svojim izveštajima mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog akta u celini ili da predlog akta ne prihvati.
Takođe, mogu predložiti Skupštini da donese akt u tekstu izmenjenom, delom ili u celini u odnosu na tekst koji je podneo predlagač, u formi amandmana.
Predlagač akta, odnosno njegov predstavnik, može na početku pretresa da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u pretresu sve do njegovog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Predlog za izmenu i dopunu - amandman može se podneti samo na predlog odluke - opšteg akta koji donosi Skupština.
Amandmani se ne mogu podnositi na:
- akta koja donose druga pravna lica, a na koja saglasnost daje Skupština;
- na predloge akata koje donosi Skupština uz prethodnu saglasnost nadležnih ministarstava i drugih državnih organa;
- na predloge akata koja se odnose na uvođenje samodoprinosa;
- na predloge rešenja o izboru, imenovanju, postavljenju, razrešenju;
- na predloge pojedinačnih rešenja, rešenja o davanju saglasnosti na određena akta i na ostale predloge koji nisu utvrđeni stavom 1. ovog člana.
Predlog za izmenu i dopunu predloga akta - amandman podnosi se predsedniku Skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga akta, a najkasnije 96 sati pre određenog sata početka sednice Skupštine za koju je predloženo razmatranje predloga akta.
U slučaju da se odbornicima poziv za sednicu dostavi u roku kraćem od 7 dana vreme za podnošenje amandmana skraćuje se na 72 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine za koju je predloženo razmatranje predloga akta.
Gradsko veće može podneti amandman predsedniku Skupštine 24 sata pre određenog sata početka sednice Skupštine.
Podnosilac amandmana ne može da podnese više amandmana na isti član predloga akta.
Amandmane mogu da podnesu: svaki odbornik i Gradsko veće.
Amandmane, koji su blagovremeno podneti, predsednik Skupštine upućuje predlagaču odluke, odbornicima i Gradskom veću kad nije predlagač.
Sekretar Skupštine će obavestiti podnosioce neblagovremenih i nedopuštenih amandmana o tome da nisu podneti u roku predviđenim ovim Poslovnikom ili nisu u skladu sa zakonom i odredbama ovog Poslovnika.
Neblagovremeni i nedopušteni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se Skupština ne izjašnjava.
Gradsko veće, kada nije predlagač amandmana, dužno je da pre sednice Skupštine razmotri amandmane koji su podneti na predlog akta i da Skupštinu obavesti koje amandmane je prihvatilo, pri čemu isti postaju sastavni deo predloga akta, a za koje amandmane predlaže Skupštini da ih odbije.
Podnosilac amandmana ili ovlašćeni predstavnik podnosioca amandmana ima pravo da u toku rasprave dobije reč radi obrazlaganja amandmana, s tim što može govoriti najduže tri minuta za svaki predloženi amandman.
Amandmane u pisanom obliku može da podnese predlagač akta u toku pretresa predloga akta, ali samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena člana.
Amandmani koje je prihvatilo Gradsko veće, postaju sastavni deo predloga akta i o njima Skupština posebno ne odlučuje.
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji Gradsko veće nije prihvatilo.
Amandman koji je podnelo Gradsko veće na svoj predlog akta postaje sastavni deo predloga akta i o istom Skupština posebno ne odlučuje.
4. Hitan postupak za donošenje akta
Akt se može, izuzetno, doneti i po hitnom postupku.
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti grada, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje.
Predlagač akta je dužan da u pisanom obrazloženju predloga akta navede razloge ili posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta po hitnom postupku.
Predlog da se akt donese po hitnom postupku Skupštini mogu podneti ovlašćeni predlagači.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanoj formi, sa obrazloženjem.
Skupština se odmah izjašnjava o tome da li prihvata predlog.
Ako Skupština prihvati predlog da se akt donese po hitnom postupku, predlog akta će se uvrstiti u dnevni red iste sednice sa naznakom da se radi o hitnom postupku.
Predlog akta, koje je predmet razmatranja, rasprave i odlučivanja na sednici Skupštine zakazanoj po hitnom postupku, ne razmatraju nadležna radna tela.
O predlogu za donošenje akta po hitnom postupku Skupština odlučuje bez pretresa.
5. Izvornici i objavljivanje akata Skupštine
Akta doneta na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine ili lice koje je predsedavalo sednicom.
Izvornik akta potpisuje predsednik Skupštine ili lice koje je predsedavalo sednicom Skupštine, a ostale primerke svojim potpisom overava sekretar Skupštine.
Izvornik akta potpisan od strane predsednika Skupštine ili lica koje je predsedavalo sednicom i overen pečatom Skupštine čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Pod izvornikom akta podrazumeva se tekst koji je usvojen na sednici Skupštine.
O izradi izvornika akta i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata, njihovoj evidenciji i dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se sekretar Skupštine.
Akta Skupštine koja se objavljuju, objavljuju se u službenom glasilu, u skladu sa posebnom odlukom.
O objavljivanju akata iz stava 1. ovog člana stara se sekretar Skupštine.
Sednice Skupštine su javne.
Sednice Skupštine mogu biti zatvorene za javnost iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenim zakonom, ako to predloži predsednik Skupštine, Gradsko veće ili najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika.
Predlog mora da bude obrazložen. O predlogu se glasa u Skupštini bez pretresa.
Javnim sednicama mogu prisustvovati građani zainteresovani za pitanja na dnevnom redu sednice, u broju koji neće ometati rad sednice, a uz prethodnu saglasnost predsednika Skupštine.
Građani zainteresovani za prisustvo sednici podnose pisani zahtev predsedniku Skupštine najkasnije 24 sata pre sata određenog za početak sednice.
Akreditovani novinari imaju slobodan pristup sednicama Skupštine radi obaveštavanja javnosti o njenom radu.
Sekretar Skupštine ili lice koje on odredi održava vezu između novinara i Skupštine.
Kad akreditovani novinar zloupotrebi svoja prava ili grubo povredi red na sednici ili pravilo pristojnosti, predsednik Skupštine udaljiće ga sa sednice, a može doneti i odluku da to lice ne može vršiti prava koja mu po ovom Poslovniku pripadaju. U tom slučaju obavestiće se i novinska agencija, radio ili televizija čiji je predstavnik to lice i tražiće da odredi drugo lice kao svog predstavnika u Skupštini.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja, u elektronskoj formi putem mejla ili na drugi način elektronske komunikacije stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i akata, koji se nalaze u predloženom dnevnom redu sednice Skupštine.
Radi stvaranja uslova za rad, predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština može da održi predsednik, zamenik predsednika Skupštine, Gradsko veće i predsednik odborničke grupe.
XII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Pravo je i dužnost odbornika da bira i bude biran na funkcije u Skupštini, organe Grada i radna tela Skupštine, da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član, podnosi amandmane na predlog opšteg akta, traži informacije i podatke koji su mu potrebni za ostvarivanje funkcije odbornika i da učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine.
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine i sednicama radnih tela Skupštine u koja je biran.
U slučaju opravdane sprečenosti da prisustvuje sednici, odbornik je dužan da blagovremeno prijavi svoje odsustvo sekretaru Skupštine.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Van skupštinskog zasedanja odbornik ima pravo da bude redovno, blagovremeno i tačno obaveštavan o pitanjima koja će se razmatrati i o kojima će se odlučivati na sednicama Skupštine.
Odbornik ima pravo da postavlja odbornička pitanja na kraju sednice, pošto Skupština završi rad po svim tačkama dnevnog reda, s tim što je dužan da postavljeno pitanje dostavi neposredno i predsedniku Skupštine u pisanom obliku.
Odbornička pitanja moraju biti iz nadležnosti Grada i jasno formulisana.
Objašnjenja, obaveštenja i odgovori na postavljena odbornička pitanja daju se, ako je moguće, na istoj sednici.
Kad se odgovor na odborničko pitanje ne daje na istoj sednici na kojoj je pitanje postavljeno, odgovor se daje u pisanom obliku odborniku koji je odborničko pitanje postavio, najkasnije u roku od 20 dana od dana održavanja sednice na kojoj je pitanje postavio.
Izuzetno, ako je u pripremi odgovora iz stava 3. ovog člana potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na odborničko pitanje može se produžiti, ali ne više od 10 dana.
Odgovor na odborničko pitanje treba biti kratak, jasan i direktan.
Odbornik ima pravo na naknadu troškova za obavljanje odborničke funkcije, koje utvrđuje Skupština posebnom odlukom.
Odborniku se izdaje posebna legitimacija.
Oblik i sadržaj legitimacije utvrđuje sekretar Skupštine.
5. Prestanak mandata odbornika
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
- podnošenjem ostavke;
- donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
- ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci;
- ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
- preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
- ako mu prestane prebivalište na teritoriji Grada;
- gubljenjem državljanstva i
- ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku na funkciju odbornika.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz člana 112. alineje 2. do 8, Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje novom kandidatu za odbornika u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima.
XIII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG I VANREDNOG STANJA
U slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja Skupština radi po ovom Poslovniku, ako konkretne okolnosti to dozvoljavaju.
Ako u navedenim okolnostima nije moguć rad po ovom Poslovniku, Skupština na prvoj sednici donosi poseban Poslovnik o svom radu i ostvarivanju funkcija u nastalim okolnostima.
Predsednik Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednicu i o načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednicu;
- po potrebi može odrediti poseban način vođenja i čuvanja zapisnika i drugih dokumenata Skupštine, naložiti da se određeni materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja i preduzeti druge mere u cilju bezbednosti i zaštite;
- uspostavlja kontakte i saradnju sa odgovarajućim državnim i vojnim organima Republike Srbije i preduzima mere za realizaciju akata donetih od strane ovih organa.
Odbornici su dužni da u slučajevima neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese, prebivališta ili boravišta.
U slučaju ratnog stanja ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane, Gradsko veće može doneti akta iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
XIV SVEČANA SEDNICA SKUPŠTINE GRADA
Svečana sednica Skupštine održava se povodom praznika grada, a može se održati i u drugim svečanim prilikama.
Na sazivanje i tok svečane sednice ne primenjuju se odredbe ovog Poslovnika već protokol svečane sednice.
XV OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa, vrši organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za praćenje rada Skupštine, što se uređuje aktom o organizaciji Gradske uprave.
Održavanje reda u zgradi Skupštine i u drugim prostorijama u kojima Skupština radi, obezbeđuje Služba fizičko-tehničkog obezbeđenja, koju angažuje Gradska uprava.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine grada Smedereva ("Službeni list opštine Smederevo", broj 1/2017 - prečišćen tekst).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Smedereva".