PRAVILNIKO ZAJEDNIČKIM PRAVILIMA EVROPSKE UNIJE U OBLASTI CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA I NADLEŽNOSTIMA AGENCIJE EVROPSKE UNIJE ZA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA("Sl. glasnik RS", br. 154/2020) |
Ovim pravilnikom se usvajaju zajednička pravila koja se u oblasti civilnog vazduhoplovstva primenjuju u Evropskoj uniji.
Preuzimanje propisa Evropske unije
Ovim pravilnikom se u domaće zakonodavstvo preuzima Uredba (EU) br. 2018/1139 Evropskog parlamenta i Saveta od 4. jula 2018. godine o zajedničkim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Agencije Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja i o izmeni uredaba (EZ) br. 2111/2005, (EZ) br. 1008/2008, (EU) br. 996/2010, (EU) br. 376/2014 i direktiva 2014/30/EU i 2014/53/EU Evropskog parlamenta i Saveta, kao i o stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 552/2004 i (EZ) br. 216/2008 Evropskog parlamenta i Saveta i Uredbe Saveta (EEZ) br. 3922/91.
Uredba (EU) br. 2018/1139 data je u Prilogu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) odobrenje vazduhoplovno-medicinskog centra označava potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti koja se izdaje ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi (vazduhoplovno-medicinskom centru), u smislu zakona koji uređuje vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji;
2) odobrenje organizacije za obuku označava potvrdu o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja, u smislu zakona koji uređuje vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji;
3) organizacija za obuku označava centar za obuku vazduhoplovnog osoblja, u smislu zakona koji uređuje vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji;
4) sertifikat lica odgovornih za pružanje praktične obuke i procenjivanje praktičnih veština kontrolora letenja označava posebno ovlašćenje procenjivača, koje se upisuje u dozvolu kontrolora letenja u skladu sa propisom o dozvolama kontrolora letenja, centrima za obuku i vazduhoplovno-medicinskim centrima;
5) sertifikat ovlašćenih lekara označava potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti u smislu zakona koji uređuje vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji;
6) Uredba (EZ) br. 549/2004 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 549/2004 od 10. marta 2004. godine kojom se predviđa okvir za formiranje Jedinstvenog evropskog neba (okvirna Uredba), koja je u domaće zakonodavstvo trenutno preuzeta Pravilnikom o uslovima i načinu izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi ("Službeni glasnik RS", br. 32/11, 54/12 i 24/13), dok će od 28. januara 2021. godine biti preuzeta Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi ("Službeni glasnik RS", broj 26/20);
7) Uredba (EZ) br. 550/2004 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 550/2004 od 10. marta 2004. godine o pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi u okviru Jedinstvenog evropskog neba (Uredba o pružanju usluga), koja je u domaće zakonodavstvo trenutno preuzeta Pravilnikom o uslovima i načinu izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi ("Službeni glasnik RS", br. 32/11, 54/12 i 24/13), dok će od 28. januara 2021. godine biti preuzeta Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi ("Službeni glasnik RS", broj 26/20);
8) Uredba (EZ) br. 551/2004 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 551/2004 od 10. marta 2004. godine o organizaciji i korišćenju vazdušnog prostora u Jedinstvenom evropskom nebu (Uredba o vazdušnom prostoru), koja je u domaće zakonodavstvo preuzeta Pravilnikom o preuzimanju propisa Evropske unije o upravljanju vazdušnim prostorom i fleksibilnom korišćenju vazdušnog prostora ("Službeni glasnik RS", broj 69/11);
9) Uredba (EZ) br. 2111/2005 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 2111/2005 od 14. decembra 2005. godine o uspostavljanju liste Zajednice koja se odnosi na avio-prevozioce kojima je zabranjeno letenje u Zajednici, o obaveštavanju putnika u vazdušnom saobraćaju o identitetu stvarnih avio-prevozilaca i kojom se ukida član 9. Uputstva 2004/36/EZ, koja je u domaće zakonodavstvo preuzeta Pravilnikom o zabrani ili ograničenju letenja avio-prevozilaca iz trećih država ("Službeni glasnik RS", broj 1/20);
10) Uredba Saveta (EZ) broj 219/2007 je Uredba Saveta (EZ) broj 219/2007 od 27. februara 2007. godine o osnivanju Zajedničkog preduzeća za razvoj nove generacije Evropskog sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem (SESAR), koja je u domaće zakonodavstvo preuzeta Pravilnikom o preuzimanju evropskih propisa o uspostavljanju Zajedničkog preduzeća za razvoj nove generacije Evropskog sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem (SESAR) ("Službeni glasnik RS", broj 23/12);
11) Uredba (EZ) br. 300/2008 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 300/2008 od 11. marta 2008. godine o zajedničkim pravilima u oblasti obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu i o ukidanju Uredbe (EZ) br. 2320/2002, koja je u domaće zakonodavstvo preuzeta Pravilnikom o zajedničkim pravilima u oblasti obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu ("Službeni glasnik RS", broj 2/11);
12) Uredba (EU) br. 376/2014 je Uredba (EU) br. 376/2014 Evropskog parlamenta i Saveta od 3. aprila 2014. godine o prijavljivanju, analizi i praćenju događaja u civilnom vazduhoplovstvu, o izmeni Uredbe (EU) br. 996/2010 Evropskog parlamenta i Saveta i o stavljanju van snage Direktive 2003/42/EZ Evropskog parlamenta i Saveta i Uredbe Komisije (EZ) br. 1321/2007 i (EZ) br. 1330/2007. Ova uredba je u domaće zakonodavstvo preuzeta Pravilnikom o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu ("Službeni glasnik RS", broj 142/20).
Ostali izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju značenja koja su navedena u članu 3. Uredbe (EU) br. 2018/1139.
Pojmovi "država članica", "Unija" i "Ugovori" koji se koriste u prilogu ovog pravilnika tumače se saglasno tač. 2. i 3. Aneksa II Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999.) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, kao i saglasno odgovarajućim odredbama Lisabonskog ugovora kojim se menja i dopunjava Ugovor o Evropskoj uniji i Ugovor o osnivanju Evropske zajednice.
Izuzetak od primene odredaba Priloga
Izuzetno od odredaba sadržanih u Prilogu ovog pravilnika, u slučajevima u kojima zakon koji uređuje vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji zahteva za obavljanje određene delatnosti ili određenih poslova posedovanje odgovarajućeg sertifikata, dozvole ili odobrenja, neće se primenjivati odredbe Priloga koje predviđaju mogućnost davanja izjava o osposobljenosti ili koje predviđaju da se obavljanje tih delatnosti ili poslova može vršiti bez obaveze pribavljanja odgovarajućeg sertifikata, dozvole ili odobrenja.
Prestanak važenja drugog propisa
Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i nadležnostima Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja ("Službeni glasnik RS", br. 23/12 i 104/17).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se po isteku 24 meseca od dana stupanja na snagu.
Uredba (EU) br. 2018/1139
Evropskog parlamenta i Saveta od 4. jula 2018. godine o zajedničkim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Agencije Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja i o izmeni uredaba (EZ) br. 2111/2005, (EZ) br. 1008/2008, (EU) br. 996/2010, (EU) br. 376/2014 i direktiva 2014/30/EU i 2014/53/EU Evropskog parlamenta i Saveta, kao i o stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 552/2004 i (EZ) br. 216/2008 Evropskog parlamenta i Saveta i Uredbe Saveta (EEZ) br. 3922/91
NAČELA
Član 1
1. Glavni cilj ove uredbe jeste uspostavljanje i održavanje visokog jedinstvenog nivoa bezbednosti civilnog vazduhoplovstva u Uniji.
2. Ova uredba dodatno ima za cilj:
a) da doprinese široj politici Unije u oblasti vazduhoplovstva i da poboljša sveukupan učinak u sektoru civilnog vazduhoplovstva;
b) da olakša, u oblastima obuhvaćenim ovom uredbom, slobodno kretanje robe, lica, usluga i kapitala, obezbeđivanjem jednakih uslova za sve aktere na unutrašnjem vazduhoplovnom tržištu, kao i da poboljša konkurentnost vazduhoplovne industrije Unije;
c) da doprinese visokom, jedinstvenom nivou zaštite životne sredine;
d) da u oblastima obuhvaćenim ovom uredbom olakša kretanje robe, usluga i lica u svetu, uspostavljanjem odgovarajuće saradnje sa trećim zemljama i njihovim vazduhoplovnim organima i podsticanjem uzajamnog prihvatanja sertifikata i drugih relevantnih dokumenata;
e) da podstiče ekonomičnost, između ostalog, izbegavanjem dupliranja i promovisanjem delotvornosti regulatornih postupaka, postupaka sertifikacije i nadzora, kao i efikasno korišćenje povezanih resursa na nivou Unije i na nacionalnom nivou;
f) da u oblastima obuhvaćenim ovom uredbom doprinosi uspostavljanju i održavanju visokog jedinstvenog nivoa obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu;
g) da u oblastima obuhvaćenim ovom uredbom pomaže državama članicama u ostvarivanju njihovih prava i ispunjavanju njihovih obaveza prema Čikaškoj konvenciji, obezbeđivanjem zajedničkog tumačenja i jednoobraznog i pravovremenog sprovođenja njenih odredaba, u zavisnosti od slučaja;
h) da širom sveta promoviše stavove Unije u vezi sa standardima i pravilima u civilnom vazduhoplovstvu, uspostavljanjem odgovarajuće saradnje sa trećim zemljama i međunarodnim organizacijama;
i) da promoviše istraživanje i inovacije, između ostalog, u regulatornim postupcima i postupcima sertifikacije i nadzora;
j) da promoviše, u oblastima obuhvaćenim ovom uredbom, tehničku i operativnu interoperabilnost i razmenu najboljih administrativnih praksi;
k) da podržava poverenje putnika u bezbedno civilno vazduhoplovstvo.
3. Ciljevi utvrđeni u st. 1. i 2. ostvaruju se, između ostalog:
a) pripremom, donošenjem i jednoobraznom primenom svih neophodnih akata;
b) preduzimanjem mera za poboljšanje bezbednosnih standarda;
c) obezbeđivanjem da izjave i sertifikati izdati u skladu sa ovom uredbom, kao i delegirani i sprovedbeni akti doneti na osnovu nje, budu važeći i priznati u celoj Uniji, bez bilo kakvih dodatnih zahteva;
d) razvojem, uz uključivanje tela za standardizaciju i drugih industrijskih tela, detaljnih tehničkih standarda koji se koriste kao način za usklađenost sa ovom uredbom, kao i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje, po potrebi;
e) osnivanjem nezavisne Agencije Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (Agencija);
f) jednoobraznim sprovođenjem svih neophodnih akata od strane nacionalnih nadležnih organa i Agencije, u okviru njihovih područja nadležnosti;
g) prikupljanjem, analiziranjem i razmenom informacija radi pružanja podrške donošenju odluka koje se zasnivaju na dokazima;
h) preduzimanjem inicijativa o podizanju svesti i promociji, uključujući obuke, obaveštavanje i širenje odgovarajućih informacija.
Član 2
1. Ova uredba se primenjuje na:
a) projektovanje i proizvodnju proizvoda, delova i opreme za daljinsko upravljanje vazduhoplovom od strane fizičkog ili pravnog lica pod nadzorom Agencije ili države članice u meri u kojoj to nije obuhvaćeno tačkom b);
b) projektovanje, proizvodnju, održavanje i korišćenje vazduhoplova, kao i njihovih motora, elisa, delova, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje vazduhoplovom, ako vazduhoplov jeste ili ako će biti:
(i) registrovan u državi članici, osim ako je i u meri u kojoj je država članica prenela svoje nadležnosti u skladu sa Čikaškom konvencijom na treću zemlju i ako vazduhoplovom upravlja operater vazduhoplova iz treće zemlje;
(ii) registrovan u trećoj zemlji i njime upravlja operater vazduhoplova koji je osnovan na teritoriji na kojoj se primenjuju Ugovori ili na njoj ima prebivalište ili glavno mesto poslovanja;
(iii) bespilotni vazduhoplov koji nije registrovan u državi članici niti u trećoj zemlji i kojim, sa teritorije na kojoj se primenjuju Ugovori, upravlja operater vazduhoplova koji je osnovan na toj teritoriji ili na njoj ima prebivalište ili glavno mesto poslovanja;
c) operacije vazduhoplova kojima upravlja operater vazduhoplova iz treće zemlje ka teritoriji na kojoj se primenjuju Ugovori, u okviru te teritorije ili van nje;
d) projektovanje, proizvodnju, održavanje i korišćenje opreme aerodroma koja je od uticaja na bezbednost i koja se koristi ili je predviđena za korišćenje na aerodromima iz tačke e) i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i usluga AMS na tim aerodromima;
e) projektovanje, održavanje i korišćenje aerodroma, uključujući korišćenje opreme koja je od uticaja na bezbednost na tim aerodromima, koji se nalaze na teritoriji na kojoj se primenjuju Ugovori i koji:
(i) su otvoreni za javnu upotrebu;
(ii) služe za javni avio-prevoz; i
(iii) imaju instrumentalnu poletno-sletnu stazu sa kolovoznim zastorom od 800 metara ili više ili služe isključivo za helikoptere koji koriste procedure instrumentalnog prilaženja ili odlaska;
f) zaštitu okoline aerodroma iz tačke e), ne dovodeći u pitanje pravo Unije i nacionalno zakonodavstvo o životnoj sredini i planiranju korišćenja zemljišta;
g) pružanje ATM/ANS u vazdušnom prostoru Jedinstvenog evropskog neba i na projektovanje, proizvodnju, održavanje i korišćenje sistema i sastavnih elemenata koji se koriste u pružanju tih ATM/ANS;
h) projektovanje struktura vazdušnog prostora u vazdušnom prostoru Jedinstvenog evropskog neba, ne dovodeći u pitanje Uredbu (EZ) br. 551/2004 Evropskog parlamenta i Saveta i odgovornosti država članica u pogledu vazdušnog prostora koji je u njihovoj nadležnosti.
2. Ova uredba se takođe primenjuje na osoblje i organizacije koje su uključene u aktivnosti iz stava 1.
3. Ova uredba se ne primenjuje na:
a) vazduhoplove i njihove motore, elise, delove, neugrađenu opremu i opremu za daljinsko upravljanje vazduhoplovom dok pod kontrolom i odgovornošću države članice obavljaju vojne, carinske, policijske aktivnosti, traganje i spasavanje, gašenje požara, graničnu kontrolu, aktivnosti obalske straže ili slične aktivnosti ili usluge, koje u javnom interesu preduzima telo kojem su poverena ovlašćenja organa javne vlasti ili se te aktivnosti preduzimaju u njegovo ime, kao i osoblje i organizacije uključene u aktivnosti i usluge koje se obavljaju tim vazduhoplovima;
b) aerodrome ili njihove delove, kao i opremu, osoblje i organizacije koje kontroliše i kojima upravlja vojska;
c) usluge ATM/ANS, uključujući sisteme i sastavne elemente, osoblje i organizacije, koje pruža ili na raspolaganje stavlja vojska;
d) projektovanje, proizvodnju, održavanje i korišćenje vazduhoplova čije operacije uključuju nizak rizik za bezbednost vazduhoplovstva, kako je navedeno u Aneksu I, kao i na osoblje i organizacije koje su uključene u te aktivnosti, osim ako je vazduhoplovu izdat ili se smatra da mu je izdat sertifikat u skladu sa Uredbom (EZ) br. 216/2008.
U pogledu tačke a), države članice se staraju o tome da se aktivnosti i usluge koje obavljaju vazduhoplovi iz te tačke sprovode uz uvažavanje bezbednosnih ciljeva iz ove uredbe. Države članice se takođe, ako je potrebno, staraju o tome da su ti vazduhoplovi bezbedno odvojeni od drugih vazduhoplova.
Ne dovodeći u pitanje obaveze država članica prema Čikaškoj konvenciji, vazduhoplovi obuhvaćeni Aneksom I ove uredbe i registrovani u državi članici mogu se koristiti u drugim državama članicama uz saglasnost države članice na čijoj teritoriji se obavlja operacija. Takvi vazduhoplovi se takođe mogu održavati i njihovi projekti se mogu modifikovati u drugim državama članicama, pod uslovom da se takve modifikacije projekta i takve aktivnosti održavanja obavljaju pod nadzorom države članice gde je vazduhoplov registrovan i u skladu sa postupcima utvrđenim u nacionalnom zakonodavstvu te države članice.
4. Odstupajući od stava 3. podstav 1. tačka d), ova uredba, kao i delegirani i sprovedbeni akti doneti na osnovu nje, primenjuju se na projektovanje, proizvodnju i održavanje tipa vazduhoplova koji spada u oblast primene Aneksa I, tačka 1. podtač. e), f), g), h) ili i) i na osoblje i organizacije uključene u te aktivnosti:
a) ako je organizacija odgovorna za projektovanje tog tipa vazduhoplova podnela zahtev Agenciji za izdavanje potvrde o tipu u skladu sa članom 11. ili je, po mogućnosti, dala izjavu Agenciji u skladu sa članom 18. stav 1. tačka a) u pogledu tog tipa vazduhoplova;
b) ako je taj tip vazduhoplova namenjen za serijsku proizvodnju; i
c) ako projekat tog tipa vazduhoplova nije prethodno odobren u skladu sa nacionalnim zakonima države članice.
Ova uredba, kao i delegirani i sprovedbeni akti doneti na osnovu nje, primenjuju se u pogledu datog tipa vazduhoplova od datuma kada je izdata potvrda o tipu ili, po mogućnosti, od datuma davanja izjave. Međutim, odredbe o proceni zahteva za potvrdu o tipu i izdavanje potvrde o tipu Agencije primenjuju se od datuma kada je zahtev primljen.
5. Ne dovodeći u pitanje zahteve o nacionalnoj bezbednosti i odbrani i član 7. stav 5. Uredbe (EZ) br. 550/2004 Evropskog parlamenta i Saveta, države članice obezbeđuju da:
a) objekti iz stava 3. podstav 1. tačka b) ovog člana koji su otvoreni za javnu upotrebu; i
b) usluge ATM/ANS iz stava 3. podstav 1. tačka c) ovog člana koje se pružaju u vazdušnom saobraćaju i na koje se primenjuje Uredba (EZ) br. 549/2004, pružaju nivo bezbednosti i interoperabilnosti sa civilnim sistemima koji je delotvoran kao onaj koji proizilazi iz primene osnovnih zahteva utvrđenih u aneksima VII i VIII ove uredbe.
6. Država članica može odlučiti da primenjuje bilo koji od odeljaka I, II, III ili VII iz Poglavlja III, ili bilo koju kombinaciju ovih odeljaka, na neke ili sve aktivnosti iz stava 3. podstav 1. tačka a) i na osoblje i organizacije uključene u te aktivnosti, ako smatra da se, s obzirom na karakteristike aktivnosti, osoblja i organizacija i svrhu i sadržaj datih odredaba, te odredbe mogu delotvorno primeniti.
Od datuma navedenog u toj odluci, odgovarajuće aktivnosti, osoblje i organizacije uređuju se isključivo odredbama datog odeljka ili odeljaka i odredbama ove uredbe koje se odnose na primenu tih odeljaka.
Date države članice bez odlaganja obaveštavaju Komisiju i Agenciju o svojim odlukama i dostavljaju im sve relevantne informacije, naročito u vezi sa:
a) datim odeljkom ili odeljcima;
b) datim aktivnostima, osobljem i organizacijama;
c) razlozima za svoju odluku; i
d) datumom od kada se ta odluka primenjuje.
Ako Komisija, nakon konsultovanja sa Agencijom, smatra da uslov naveden u podstavu 1. ovog stava nije ispunjen, Komisija donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuje njena odluka o tome. Nakon obaveštavanja date države članice o tim sprovedbenim aktima, ta država članica bez odlaganja donosi odluku o izmeni ili ukidanju prethodne odluke iz podstava 1. ovog stava i o tome obaveštava Komisiju i Agenciju.
Ne dovodeći u pitanje podstav 4. ovog stava, država članica takođe može u svakom trenutku odlučiti da izmeni ili ukine prethodnu odluku iz podstava 1. ovog stava. U takvim slučajevima, ona bez odlaganja o tome obaveštava Komisiju i Agenciju.
Agencija unosi u bazu podataka iz člana 74. sve odluke Komisije i država članica o kojima je obaveštena u skladu sa ovim stavom.
Komisija, Agencija i dati nadležni organi država članica sarađuju u svrhu primene ovog stava.
7. Države članice mogu odlučiti da izuzmu iz ove uredbe projektovanje, održavanje i korišćenje aerodroma, kao i korišćenje opreme koja je od uticaja na bezbednost na tom aerodromu, ako taj aerodrom beleži najviše 10.000 putnika u javnom avio-prevozu godišnje i najviše 850 operacija povezanih sa prevozom tereta godišnje i pod uslovom da se date države članice staraju o tome da takvo izuzeće ne ugrožava usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 33.
Od datuma navedenog u toj odluci o izuzimanju, projektovanje, održavanje i korišćenje datog aerodroma i opreme koja je od uticaja na bezbednost, usluge zemaljskog opsluživanja i usluge AMS na tom aerodromu ne uređuju se više ovom uredbom i delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje.
Data država članica bez odlaganja obaveštava Komisiju i Agenciju o svojoj odluci o izuzimanju i razlozima za njeno donošenje.
Ako Komisija, nakon konsultovanja sa Agencijom, smatra da takvo izuzimanje države članice nije u skladu sa uslovima navedenim u podstavu 1. ovog člana, Komisija donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuje njena odluka o tome. Nakon obaveštavanja date države članice o tim sprovedbenim aktima, ta država članica bez odlaganja menja ili ukida svoju odluku o izuzimanju i o tome obaveštava Komisiju i Agenciju.
Države članice takođe obaveštavaju Komisiju i Agenciju o izuzećima koja su odobrile u skladu sa članom 4. stav 3b Uredbe (EZ) br. 216/2008.
Države članice razmatraju na godišnjem nivou brojčane podatke u vezi sa saobraćajem na aerodromima koji su izuzeti u skladu ovim stavom ili članom 4. stav 3b Uredbe (EZ) br. 216/2008. Ako to razmatranje pokaže da u periodu od tri uzastopne godine jedan od tih aerodroma beleži više od 10.000 putnika u javnom avio-prevozu godišnje ili više od 850 operacija povezanih sa prevozom tereta godišnje, data država članica ukida izuzeće tog aerodroma. U tom slučaju, ona o tome obaveštava Komisiju i Agenciju.
Agencija unosi u bazu podataka iz člana 74. sve odluke Komisije i država članica o kojima je obaveštena u skladu sa ovim stavom.
8. Država članica može odlučiti da izuzme iz ove uredbe aktivnosti projektovanja, proizvodnje, održavanja i korišćenja u vezi sa jednom ili više sledećih kategorija vazduhoplova:
a) avioni, osim bespilotnih aviona, koji nemaju više od dva sedišta, čija merljiva brzina gubitka uzgona ili minimalna brzina ustaljenog leta u konfiguraciji za sletanje ne prelazi 45 čvorova kalibrisane brzine vazduha, a maksimalna masa na poletanju (MTOM), koju je zabeležila država članica, ne prelazi 600 kg za avione koji nisu predviđeni za operacije na vodi, odnosno 650 kg za avione predviđene za operacije na vodi;
b) helikopteri, osim bespilotnih helikoptera, koji nemaju više od dva sedišta i čija MTOM, koju je zabeležila država članica, ne prelazi 600 kg za helikoptere koji nisu predviđeni za operacije na vodi, odnosno 650 kg za helikoptere predviđene za operacije na vodi;
c) jedrilice, osim bespilotnih jedrilica, kao i motorne jedrilice, osim bespilotnih motornih jedrilica, koje nemaju više od dva sedišta i čija MTOM, koju je zabeležila država članica, ne prelazi 600 kg.
Međutim, kad je reč o kategorijama vazduhoplova iz podstava 1. ovog stava, države članice ne mogu doneti takvu odluku koja se odnosi na vazduhoplov kojem je izdat sertifikat ili se smatra da mu je izdat sertifikat, u skladu sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 ili sa ovom uredbom ili u vezi sa kojim je data izjava u skladu sa ovom uredbom.
9. Odluka o izuzimanju koju donese država članica u skladu sa stavom 8. ne sprečava organizaciju sa glavnim mestom poslovanja na teritoriji te države članice da odluči da obavlja svoje aktivnosti projektovanja i proizvodnje u pogledu vazduhoplova obuhvaćenih tom odlukom u skladu sa ovom uredbom i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje. Ako ta organizacija donese takvu odluku, ona o tome obaveštava datu državu članicu. U takvim slučajevima, odluka o izuzimanju koju donese država članica u skladu sa stavom 8. ne primenjuje se na te aktivnosti projektovanja i proizvodnje ili na vazduhoplov projektovan i proizveden kao rezultat tih aktivnosti.
10. Ne dovodeći u pitanje obaveze država članica prema Čikaškoj konvenciji, vazduhoplovi na koje se primenjuje odluka o izuzimanju doneta na osnovu stava 8. i koji su registrovani u državi članici koja je donela tu odluku, mogu se koristiti u drugoj državi članici uz saglasnost države članice na čijoj teritoriji se operacija obavlja. Takvi vazduhoplovi se takođe mogu održavati ili se njihovi projekti mogu modifikovati u drugim državama članicama, pod uslovom da se takve aktivnosti održavanja i modifikacije projekta obavljaju pod nadzorom države članice u kojoj je vazduhoplov registrovan i u skladu sa postupcima utvrđenim u nacionalnom zakonu te države članice.
U svakom sertifikatu koji je izdat u vezi sa vazduhoplovom na koji se primenjuje odluka o izuzimanju doneta na osnovu stava 8. jasno se navodi da taj sertifikat nije izdat prema ovoj uredbi, već prema nacionalnom zakonu države članice koja izdaje sertifikat. Druge države članice mogu prihvatiti takve nacionalne sertifikate samo ako su i same donele odgovarajuće odluke u skladu sa stavom 8.
11. Sve odredbe nacionalnog zakona države članice koja je na osnovu člana 8. donela odluku o izuzeću, a kojima se uređuju aktivnosti projektovanja, proizvodnje, održavanja i korišćenja vazduhoplova na koje se ta odluka odnosi, moraju biti srazmerne prirodi i riziku date aktivnosti i njima se moraju uzeti u obzir ciljevi i načela utvrđeni u čl. 1. i 4.
Država članica koja je donela odluku o izuzimanju u skladu sa stavom 8. bez odlaganja obaveštava o toj odluci Komisiju i Agenciju i pruža im sve relevantne informacije, a naročito datum od kada se ta odluka primenjuje i kategoriju vazduhoplova na koji se ona odnosi.
Država članica može odlučiti da izmeni ili ukine odluku o izuzimanju koju je donela u skladu sa stavom 8. U takvim slučajevima ona bez odlaganja obaveštava o tome Komisiju i Agenciju.
Agencija unosi u bazu podataka iz člana 74. sve odluke država članica o kojima je obaveštena u skladu sa ovim stavom.
Odluka o izuzimanju koju je donela država članica u skladu sa stavom 8. takođe se primenjuje na organizacije i osoblje uključene u aktivnosti projektovanja, proizvodnje, održavanja i korišćenja na koje se ta odluka primenjuje.
Član 3
Za svrhe ove uredbe primenjuju se sledeće definicije:
1) "nadzor" je proveravanje, od strane ili u ime nadležnog organa, na kontinuiranoj osnovi, da li su i dalje ispunjeni zahtevi iz ove uredbe i delegiranih i sprovedbenih akata donetih na osnovu te uredbe, a na osnovu kojih je izdat sertifikat ili u vezi sa kojima je data izjava;
2) "Čikaška konvencija" označava Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i njene anekse, potpisanu u Čikagu 7. decembra 1944. godine;
3) "proizvod" je vazduhoplov, motor ili elisa;
4) "deo" je svaki element proizvoda, kako je definisano u projektu tipa tog proizvoda;
5) "ATM/ANS" označava upravljanje vazdušnim saobraćajem i usluge u vazdušnoj plovidbi koji obuhvataju sve sledeće elemente: funkcije i usluge upravljanja vazdušnim saobraćajem kako su definisane u članu 2. tačka 10) Uredbe (EZ) br. 549/2004; usluge u vazdušnoj plovidbi kako su definisane u članu 2. tačka 4) navedene uredbe, uključujući funkcije i usluge upravljanja mrežom iz člana 6. Uredbe (EZ) br. 551/2004, kao i usluge kojima se pojačavaju signali koje emituju sateliti glavnih konstelacija GNSS u svrhu vazdušne plovidbe; projektovanje postupaka letenja; i usluge koje se sastoje od pribavljanja i obrade podataka i formatiranja i dostavljanja podataka u opštem vazdušnom saobraćaju u svrhu vazdušne plovidbe;
6) "sastavni element ATM/ANS" su materijalni objekti kao što je hardver i nematerijalni objekti kao što je softver od kojih zavisi interoperabilnost EATMN;
7) "sistem ATM/ANS" je skup sastavnih elemenata u vazduhu i na zemlji, kao i satelitske opreme, kojima se pruža podrška uslugama u vazdušnoj plovidbi za sve faze leta;
8) "Glavni plan ATM" je plan odobren Odlukom Saveta 2009/320/EZ, u skladu sa članom 1. stav 2. Uredbe Saveta (EZ) br. 219/2007;
9) "sertifikacija" označava sve oblike priznavanja u skladu sa ovom uredbom, na osnovu odgovarajuće procene, da je pravno ili fizičko lice, proizvod, deo, neugrađena oprema, oprema za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovom, aerodrom, oprema aerodroma od uticaja na bezbednost, sistem ATM/ANS, sastavni element ATM/ANS ili uređaj za simuliranje letenja, u skladu sa važećim zahtevima ove uredbe i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje, izdavanjem odgovarajućeg sertifikata kojim se takva usklađenost potvrđuje;
10) "izjava" je svaka pisana izjava data u skladu sa ovom uredbom pod isključivom odgovornošću pravnog ili fizičkog lica na koje se primenjuje ova uredba i kojom se potvrđuje usklađenost pravnog ili fizičkog lica, proizvoda, dela, neugrađene opreme, opreme za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovom, opreme aerodroma od uticaja na bezbednost, sistema ATM/ANS, sastavnog elementa ATM/ANS ili uređaja za simuliranje letenja sa primenjivim zahtevima ove uredbe i delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje;
11) "kvalifikovan subjekt" je akreditovano pravno ili fizičko lice kome Agencija ili nacionalni nadležni organ može dodeliti određene zadatke sertifikacije ili nadzora na osnovu ove uredbe, pod kontrolom i odgovornošću Agencije ili nacionalnog nadležnog organa;
12) "sertifikat" je svaki sertifikat, odobrenje, dozvola, autorizacija, potvrda ili drugi dokument, izdat kao rezultat sertifikacije, kojim se potvrđuje usklađenost sa primenjivim zahtevima;
13) "operater vazduhoplova" je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;
14) "operater aerodroma" je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više aerodroma;
15) "uređaj za simuliranje letenja" je svaka vrsta uređaja na kojem se na zemlji simuliraju uslovi leta, uključujući simulatore letenja, trenažere letenja, uređaje za obuku letačko-navigacionih procedura i uređaje za osnovnu obuku instrumentalnog letenja;
16) "aerodrom" je određeno područje, na kopnu ili na vodi, na fiksnoj konstrukciji, fiksnoj priobalnoj konstrukciji ili plutajućoj konstrukciji, uključujući sve objekte, instalacije i opremu na tom području, koje je u celini ili delimično predviđeno za sletanje, poletanje i površinsko kretanje vazduhoplova;
17) "oprema aerodroma od uticaja na bezbednost" je svaki instrument, oprema, mehanizam, uređaj, pribor, softver ili pomoćna oprema koji doprinose ili je predviđeno da doprinesu bezbednom korišćenju vazduhoplova na aerodromu;
18) "platforma" je određeno područje na aerodromu predviđeno za smeštaj vazduhoplova u svrhe ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, prtljaga, pošte ili tereta, snabdevanja gorivom, parkiranja ili održavanja;
19) "usluga upravljanja platformom (AMS)" je usluga koja se pruža u cilju upravljanja aktivnostima i kretanja vazduhoplova i vozila na platformi;
20) "usluga informisanja u letu" je usluga koja se pruža u svrhu davanja saveta i informacija koji su korisni za bezbedno i efikasno obavljanje letova;
21) "opšti vazdušni saobraćaj" su sva kretanja civilnih i državnih vazduhoplova koja se obavljaju u skladu sa postupcima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO);
22) "međunarodni standardi i preporučene prakse" su međunarodni standardi i preporučene prakse koje je usvojio ICAO u skladu sa članom 37. Čikaške konvencije;
23) "usluga zemaljskog opsluživanja" je svaka usluga koja se pruža na aerodromima koja se sastoji od aktivnosti koje su od uticaja na bezbednost u područjima zemaljskog nadzora, otpreme leta i kontrole opterećenja, postupanja sa putnicima, postupanja sa prtljagom, postupanja sa teretom i poštom, upravljanja vazduhoplovom na platformi, usluga na vazduhoplovima, rukovanja gorivom i mazivom i utovarom keteringa; uključujući slučaj kada operateri vazduhoplova pružaju te usluge zemaljskog opsluživanja sami sebi (samoopsluživanje);
24) "javni avio-prevoz" je operacija vazduhoplova radi prevoza putnika, tereta ili pošte za novčanu naknadu ili drugu odgovarajuću protivvrednost;
25) "učinak bezbednosti" je postizanje bezbednosti Unije, države članice ili organizacije, kako je definisano ciljevima učinka bezbednosti i pokazateljima učinka bezbednosti;
26) "pokazatelj učinka bezbednosti" je parametar koji se koristi za praćenje i ocenjivanje učinka bezbednosti;
27) "cilj učinka bezbednosti" je planirani ili nameravani cilj koji je u skladu sa pokazateljima učinka bezbednosti tokom datog perioda;
28) "vazduhoplov" je svaka naprava koja se može održavati u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;
29) "neugrađena oprema" je svaki instrument, oprema, mehanizam, uređaj, pribor, softver ili pomoćna oprema koju operater vazduhoplova prevozi u vazduhoplovu, a koji nisu deo, i koji se koriste ili je predviđeno da se koriste za upravljanje vazduhoplovom ili njegovo kontrolisanje, koji potpomažu preživljavanje lica koja se nalaze u vazduhoplovu ili koja bi mogla imati uticaj na bezbedno korišćenje vazduhoplova;
30) "bespilotni vazduhoplov" je svaki vazduhoplov koji se koristi ili je projektovan da se koristi samostalno ili da se njime upravlja na daljinu bez pilota u vazduhoplovu;
31) "pilot koji upravlja na daljinu" je fizičko lice koje je odgovorno za bezbedno obavljanje leta bespilotnog vazduhoplova upravljanjem njegovim letačkim komandama ručno ili, ako bespilotni vazduhoplov leti automatski, praćenjem njegovog kursa i mogućnošću intervenisanja i promene kursa u svakom trenutku;
32) "oprema za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovom" je svaki instrument, oprema, mehanizam, uređaj, pribor, softver ili pomoćna oprema koja je neophodna za bezbedno korišćenje bespilotnog vazduhoplova, a koja nije deo tog bespilotnog vazduhoplova i ne prevozi se u njemu;
33) "vazdušni prostor Jedinstvenog evropskog neba" je vazdušni prostor iznad teritorije na kojoj se primenjuju Ugovori, kao i svaki drugi vazdušni prostor u kojem države članice primenjuju Uredbu (EZ) br. 551/2004 u skladu sa članom 1. stav 3. te uredbe;
34) "nacionalni nadležni organ" je jedan ili više subjekata koje je odredila država članica i koji imaju neophodna ovlašćenja i dodeljene odgovornosti za izvršavanje zadataka koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u skladu sa ovom uredbom i delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu te uredbe, kao i sa Uredbom (EZ) br. 549/2004.
Član 4
Načela za mere na osnovu ove uredbe
1. Prilikom preduzimanja mera na osnovu ove uredbe, Komisija, Agencija i države članice:
a) odražavaju najnovija dostignuća i najbolje prakse u oblasti vazduhoplovstva i uzimaju u obzir svetska iskustva iz te oblasti, kao i naučna iskustva i tehnički napredak u odgovarajućim oblastima;
b) oslanjaju se na najbolje dostupne dokaze i analize;
c) omogućavaju neposredno reagovanje radi utvrđivanja uzroka udesa, ozbiljnih nezgoda i namernih povreda obezbeđivanja;
d) uzimaju u obzir međuzavisnost različitih domena bezbednosti vazduhoplovstva, kao i između bezbednosti vazduhoplovstva, sajber bezbednosti i drugih tehničkih domena regulisanja vazduhoplovstva;
e) utvrđuju, po mogućstvu, zahteve i postupke na način koji se zasniva na učinku i koji je usmeren na ciljeve koje treba postići, uz omogućavanje različitih načina za postizanje usklađenosti sa tim ciljevima zasnovanim na učinku;
f) promovišu saradnju i efikasno korišćenje resursa između organa na nivou Unije i država članica;
g) po mogućstvu, preduzimaju neobavezujuće mere, uključujući mere za podsticanje bezbednosti;
h) uzimaju u obzir međunarodna prava i obaveze u oblasti civilnog vazduhoplovstva Unije i država članica, uključujući prava i obaveze prema Čikaškoj konvenciji.
2. Mere preduzete na osnovu ove uredbe moraju da odgovaraju i da budu srazmerne prirodi i riziku svake određene aktivnosti na koju se odnose. Prilikom pripreme i sprovođenja takvih mera Komisija, Agencija i države članice, u zavisnosti od datog slučaja, uzimaju u obzir:
a) da li se lica koja nisu letačko osoblje prevoze u vazduhoplovu, a naročito da li je operacija otvorena za javnost;
b) u kojoj meri su treća lica ili imovina na zemlji ugroženi tom aktivnošću;
c) složenost, performanse i operativne karakteristike datog vazduhoplova;
d) svrhu leta, tip vazduhoplova i vrstu vazdušnog prostora koji se koristi;
e) vrstu, obim i složenost operacije ili aktivnosti, uključujući, po potrebi, veličinu i vrstu saobraćaja koji obavlja odgovorna organizacija ili lice;
f) u kojoj meri su lica na koja utiču rizici povezani sa operacijom u stanju da procene i kontrolišu te rizike;
g) rezultate prethodnih aktivnosti sertifikacije i nadzora.
UPRAVLJANJE BEZBEDNOŠĆU VAZDUHOPLOVSTVA
Član 5
Evropski program za bezbednost vazduhoplovstva
1. Nakon konsultovanja sa Agencijom i državama članicama, Komisija donosi, objavljuje i po potrebi ažurira dokument u kojem se opisuje funkcionisanje Evropskog sistema bezbednosti vazduhoplovstva i koji sadrži pravila, aktivnosti i postupke koji se koriste za upravljanje bezbednošću civilnog vazduhoplovstva u Uniji u skladu sa ovom uredbom ("Evropski program za bezbednost vazduhoplovstva").
2. Evropski program za bezbednost vazduhoplovstva uključuje, kao minimum, elemente koji su povezani sa odgovornostima države za upravljanje bezbednošću, opisanim u međunarodnim standardima i preporučenim praksama.
Evropski program za bezbednost vazduhoplovstva takođe opisuje postupak izrade, donošenja, ažuriranja i sprovođenja Evropskog plana za bezbednost vazduhoplovstva iz člana 6, u koji su blisko uključene države članice i odgovarajuće zainteresovane strane.
Član 6
Evropski plan za bezbednost vazduhoplovstva
1. U bliskoj saradnji sa državama članicama i odgovarajućim zainteresovanim stranama, kako je predviđeno u članu 5. stav 2. podstav 2, Agencija izrađuje, donosi, objavljuje i potom najmanje jednom godišnje ažurira Evropski plan za bezbednost vazduhoplovstva. Na osnovu procene odgovarajućih bezbednosnih informacija, Evropski plan za bezbednost vazduhoplovstva identifikuje glavne bezbednosne rizike koji utiču na evropski sistem bezbednosti vazduhoplovstva i utvrđuje neophodne mere za ublažavanje tih rizika.
2. U bliskoj saradnji sa državama članicama i odgovarajućim zainteresovanim stranama, kako je predviđeno u članu 5. stav 2. podstav 2, Agencija u posebnom portfoliju bezbednosnih rizika iz stava 1. ovog člana dokumentuje i prati na koji način odgovarajuće strane sprovode povezane mere ublažavanja, uključujući određivanje pokazatelja učinka bezbednosti, po potrebi.
3. Evropski plan za bezbednost vazduhoplovstva određuje nivo učinka bezbednosti u Uniji, uzimajući u obzir ciljeve utvrđene u članu 1. Komisija, Agencija i države članice zajedno nastoje da postignu taj nivo učinka bezbednosti.
1. Svaka država članica, u konsultaciji sa odgovarajućim zainteresovanim stranama, izrađuje i ažurira državni program bezbednosti za upravljanje bezbednošću civilnog vazduhoplovstva koji se odnosi na vazduhoplovne aktivnosti koje su u njenoj nadležnosti ("državni program bezbednosti"). Taj program mora da bude srazmeran obimu i složenosti tih aktivnosti i usklađen sa Evropskim programom za bezbednost vazduhoplovstva.
2. Državni program bezbednosti uključuje, kao minimum, elemente koji su povezani sa odgovornostima države za upravljanje bezbednošću koje su opisane u međunarodnim standardima i preporučenim praksama.
3. Uzimajući u obzir ciljeve utvrđene u članu 1. i nivo učinka bezbednosti iz člana 6. stav 3, u državnom programu bezbednosti određuje se nivo učinka bezbednosti koji treba postići na nacionalnom nivou u pogledu vazduhoplovnih aktivnosti koje su u nadležnosti date države članice.
Državni plan za bezbednost vazduhoplovstva
1. Državni program bezbednosti uključuje državni plan za bezbednost vazduhoplovstva ili mora njime da bude propraćen. Na osnovu procene odgovarajućih bezbednosnih informacija svaka država članica, u konsultaciji sa odgovarajućim zainteresovanim stranama, identifikuje u tom planu glavne bezbednosne rizike koji utiču na njihove nacionalne sisteme bezbednosti civilnog vazduhoplovstva i utvrđuje neophodne mere za ublažavanje tih rizika.
2. Državni plan za bezbednost vazduhoplovstva uključuje rizike i mere identifikovane u Evropskom planu za bezbednost vazduhoplovstva, relevantne za datu državu članicu. Država članica obaveštava Agenciju o rizicima i merama identifikovanim u Evropskom planu za bezbednost vazduhoplovstva za koje smatra da nisu relevantne za njen nacionalni sistem bezbednosti vazduhoplovstva i o razlozima za takav stav.
SUŠTINSKI ZAHTEVI
PLOVIDBENOST I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
1. Vazduhoplovi iz člana 2. stav 1. tač. a) i b), osim bespilotnih vazduhoplova, kao i njihovi motori, elise, delovi i neugrađena oprema moraju da ispunjavaju osnovne zahteve za plovidbenost utvrđene u Aneksu II ove uredbe.
2. Kad je reč o buci i emisijama, ti vazduhoplovi i njihovi motori, elise, delovi i neugrađena oprema moraju da budu u skladu sa zahtevima u pogledu zaštite životne sredine sadržanim u Aneksu 16 Čikaške konvencije, Amandman 12 Knjige I, Amandman 9 Knjige II i inicijalno izdanje Knjige III, koji su svi važeći od 1. januara 2018. godine.
Osnovni zahtevi u pogledu usklađenosti sa životnom sredinom utvrđeni u Aneksu III ove uredbe primenjuju se na proizvode, delove i neugrađenu opremu u meri u kojoj odredbe Čikaške konvencije iz podstava 1. ovog stava ne sadrže zahteve u pogledu zaštite životne sredine.
Organizacije uključene u projektovanje, proizvodnju i održavanje proizvoda iz člana 2. stav 1. tač. a) i b) moraju da budu u skladu sa tačkom 8. Aneksa III ove uredbe.
1. Kad je reč o vazduhoplovima iz člana 2. stav 1. tačka a), koji nisu bespilotni vazduhoplovi, kao i o njihovim motorima, elisama i delovima, usklađenost sa članom 9. obezbeđuje se u skladu sa čl. 11. i 12. i članom 15. stav 1.
2. Kad je reč o vazduhoplovima iz člana 2. stav 1. tačka b) podtačka (i), koji nisu bespilotni vazduhoplovi, i o njihovim motorima, elisama, delovima i neugrađenoj opremi, usklađenost sa članom 9. obezbeđuje se u skladu sa čl. 11-16.
Projekat proizvoda podleže sertifikaciji i za njega se izdaje potvrda o tipu. Promene tog projekta takođe podležu sertifikaciji i rezultiraju izdavanjem potvrde o promenama, uključujući dodatne potvrde o tipu. Projekti popravke podležu sertifikaciji i za njih se izdaju odobrenja.
Odobrenje se izdaje u vezi sa podacima za korišćenje koji su povezani sa projektom tipa. To odobrenje se unosi u potvrdu o tipu ili ograničenu potvrdu o tipu iz člana 18. stav 1. tačka b), u zavisnosti od slučaja.
Ta potvrda o tipu, ta potvrda o promenama, to odobrenje projekata popravke i to odobrenje podataka za korišćenje izdaju se na zahtev, kada podnosilac zahteva pokaže da je projekat proizvoda u skladu sa osnovom za sertifikaciju koja je ustanovljena u skladu sa delegiranim aktima iz člana 19. stav 1. tačka b) podtač. (i) i (ii), u zavisnosti od slučaja, i da projekat proizvoda nema svojstva ili karakteristike koji ga čine neusklađenim sa životnom sredinom ili nebezbednim za korišćenje.
Tu potvrdu o tipu, tu potvrdu o promenama, to odobrenje projekta popravke i to odobrenje podataka za korišćenje takođe može, bez odgovarajućeg zahteva, da izda organizacija odobrena u skladu sa članom 15, kojoj je dodeljeno pravo da izdaje te potvrde ili odobrenja u skladu sa delegiranim aktom iz člana 19. stav 1. tačka k), kada ta organizacija utvrdi da projekat proizvoda ispunjava uslove utvrđene u podstavu 3. ovog stava.
Za projekat motora i elisa koji su već sertifikovani kao deo projekta vazduhoplova u skladu sa ovim članom, ne zahteva se zasebna potvrda o tipu.
Ako nije drugačije ustanovljeno delegiranim aktima iz člana 19, projektovanje delova podleže sertifikaciji i izdavanju sertifikata.
Taj sertifikat se izdaje na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je projektovanje delova u skladu sa osnovom za sertifikaciju koja je ustanovljena u skladu sa delegiranim aktima iz člana 19. stav 1. tačka b) podtačka (iii).
Taj sertifikat takođe može, bez podnošenja pomenutog zahteva, izdati organizacija odobrena u skladu sa članom 15. kojoj je dodeljeno pravo da izdaje takve sertifikate u skladu sa delegiranim aktom iz člana 19. stav 1. tačka k), kada ta organizacija utvrdi da je projektovanje dela u skladu sa osnovom za sertifikaciju koja je ustanovljena u skladu sa delegiranim aktima iz člana 19. stav 1. tačka b) podtačka (iii).
Za projektovanje delova koji su već sertifikovani kao deo projektovanja proizvoda u skladu sa članom 11, ne zahteva se zaseban sertifikat.
Projektovanje neugrađene opreme
Ako je delegiranim aktima iz člana 19. tako predviđeno, projektovanje neugrađene opreme podleže sertifikaciji i izdaje se sertifikat.
Taj sertifikat se izdaje na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je projektovanje neugrađene opreme u skladu sa osnovom za sertifikaciju koja je ustanovljena u skladu sa delegiranim aktima iz člana 19. stav 1. tačka b) podtačka (iii).
Taj sertifikat takođe može, bez podnošenja pomenutog zahteva, izdati organizacija odobrena u skladu sa članom 15. kojoj je dodeljeno pravo da izdaje takve sertifikate u skladu sa delegiranim aktom iz člana 19. stav 1. tačka k), kada ta organizacija utvrdi da je projektovanje neugrađene opreme u skladu sa osnovom za sertifikaciju koja je ustanovljena u skladu sa delegiranim aktima iz člana 19. stav 1. tačka b) podtačka (iii).
1. Pojedinačni vazduhoplovi podležu sertifikaciji i izdaje im se potvrda o plovidbenosti i, ako se delegiranim aktima iz člana 19. tako predviđa, potvrda o buci.
Te potvrde se izdaju na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je vazduhoplov usklađen sa projektom koji je sertifikovan u skladu sa članom 11. i da je vazduhoplov u stanju da obavlja bezbedne operacije koje su usklađene sa životnom sredinom.
2. Potvrde iz stava 1. ovog člana važe sve dok se vazduhoplov i njegovi motori, elise, delovi i neugrađena oprema održavaju u skladu sa sprovedbenim aktima koji se odnose na kontinuiranu plovidbenost iz člana 17. i dok su u stanju da obavljaju bezbedne operacije koje su usklađene sa životnom sredinom.
1. Ako nije drugačije ustanovljeno delegiranim aktima iz člana 19, organizacije odgovorne za projektovanje i proizvodnju proizvoda, delova i neugrađene opreme podležu sertifikaciji i izdaje im se odobrenje. To odobrenje se izdaje na zahtev, kada podnosilac zahteva pokaže da postupa u skladu sa pravilima koja su ustanovljena delegiranim aktima iz člana 19. radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 9. U tom odobrenju se navode prava dodeljena organizaciji i obim odobrenja.
2. Odobrenje se takođe zahteva u vezi sa:
a) organizacijama odgovornim za održavanje i upravljanje kontinuiranom plovidbenošću proizvoda, delova i neugrađene opreme, i
b) organizacijama uključenim u obuku osoblja koje je odgovorno za puštanje proizvoda, dela ili neugrađene opreme nakon održavanja.
Međutim, podstav 1. se ne primenjuje na situacije u kojima se zbog donošenja sprovedbenih akata iz člana 17. stav 1. tačka b), uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, takva odobrenja ne zahtevaju.
Odobrenja iz ovog stava izdaju se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da postupa u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 17. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 9.
3. U odobrenjima iz stava 2. ovog člana navode se prava dodeljena organizaciji. Ta odobrenja se mogu izmeniti kako bi se dodala ili oduzela prava, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 17. stav 1. tačka b).
4. Odobrenja iz stava 2. ovog člana mogu se ograničiti, suspendovati ili ukinuti kada imalac više ne postupa u skladu sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takvog odobrenja, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 17. stav 1. tačka b).
5. Kada se zbog donošenja sprovedbenih akata iz člana 17. stav 1. tačka b), uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, odobrenje iz stava 2. ovog člana ne zahteva, sprovedbenim aktima iz člana 17. od date organizacije se ipak može zahtevati davanje izjave o njenoj sposobnosti i dostupnosti sredstava za ispunjavanje dužnosti povezanih sa aktivnostima koje organizacija obavlja u skladu sa tim sprovedbenim aktima.
1. Od osoblja odgovornog za puštanje proizvoda, dela ili neugrađene opreme nakon održavanja zahteva se da poseduje dozvolu, osim u situacijama kada se zbog donošenja sprovedbenih akata iz člana 17. stav 1. tačka d), uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, takve dozvole ne zahtevaju.
Ta dozvola se izdaje na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da postupa u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 17. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 9.
2. U dozvoli iz stava 1. ovog člana navode se prava dodeljena osoblju. Dozvola se može izmeniti kako bi se dodala ili oduzela prava, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 17. stav 1. tačka d).
3. Dozvola iz stava 1. ovog člana može se ograničiti, suspendovati ili ukinuti kada imalac dozvole više nije u skladu sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takve dozvole, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 17. stav 1. tačka d).
Sprovedbeni akti u vezi sa plovidbenošću
1. Da bi se obezbedilo jednoobrazno sprovođenje i usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 9, za vazduhoplove iz člana 2. stav 1. tač. a) i b) koji nisu bespilotni vazduhoplovi, kao i za njihove motore, elise, delove i neugrađenu opremu, Komisija na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) pravilima i postupcima za održavanje sertifikata iz člana 14. i člana 18. stav 2. podstav 1. tačka a);
b) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje odobrenja iz člana 15. stav 2. i za situacije u kojima se takva odobrenja ne zahtevaju;
c) pravilima i postupcima za izjave iz člana 15. stav 5. i za situacije u kojima se takve izjave zahtevaju;
d) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje dozvola iz člana 16. i za situacije u kojima se takve dozvole ne zahtevaju;
e) pravima i odgovornostima imalaca odobrenja i dozvola izdatih u skladu sa članom 15. stav 2. i članom 16. i organizacija koje daju izjave u skladu sa članom 15. stav 5;
f) pravilima i postupcima za održavanje proizvoda, delova i neugrađene opreme;
g) pravilima i postupcima za upravljanje kontinuiranom plovidbenošću vazduhoplova;
h) dodatnim zahtevima plovidbenosti za proizvode, delove i neugrađenu opremu, čiji projekti su već sertifikovani, a potrebni su za pružanje podrške kontinuiranoj plovidbenosti i poboljšanja bezbednosti.
Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
2. Prilikom donošenja sprovedbenih akata, Komisija obezbeđuje usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 9. i posvećuje dužnu pažnju međunarodnim standardima i preporučenim praksama, naročito onim koji su utvrđeni u aneksima 1, 6 i 8 Čikaške konvencije.
1. Odstupajući od čl. 9-13, po potrebi:
a) usklađenost projekta proizvoda, delova i neugrađene opreme sa primenjivim osnovnim zahtevima iz člana 9. može se oceniti bez izdavanja sertifikata, ako je to predviđeno delegiranim aktima iz člana 19. stav 1. tačka d) podtačka (i). U tom slučaju, delegiranim aktima iz člana 19. stav 1. tačka j) treba utvrditi uslove i postupke za takvo ocenjivanje. Delegiranim aktima iz člana 19. stav 1. tačka d) podtačka (i) moglo bi se predvideti da organizaciji odgovornoj za projektovanje i proizvodnju takvih proizvoda, delova i neugrađene opreme treba dozvoliti da daje izjave o usklađenosti svojih projekata sa tim osnovnim zahtevima i detaljnim specifikacijama utvrđenim u skladu sa delegiranim aktima iz člana 19. stav 1. tačka i) donetim kako bi se obezbedila usklađenost tih projekata sa osnovnim zahtevima;
b) kada projekat vazduhoplova nije u skladu sa osnovnim zahtevima iz člana 9, može se izdati ograničena potvrda o tipu. U tom slučaju, ta potvrda se izdaje na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je projekat vazduhoplova u skladu sa osnovom za sertifikaciju koja je ustanovljena u skladu sa delegiranim aktima iz člana 19. stav 1. tačka b) podtač. (i) i (ii) i da je projekat vazduhoplova odgovarajući, u pogledu plovidbenosti i usklađenosti sa životnom sredinom, s obzirom na predviđenu namenu vazduhoplova.
2. Odstupajući od čl. 9, 10. i 14, po potrebi:
a) u skladu sa delegiranim aktima iz člana 19, ograničena potvrda o plovidbenosti ili ograničena potvrda o buci izdaje se za vazduhoplov čiji je projekat predmet davanja izjave u skladu sa stavom 1. tačka a) ili za čiji projekat je izdata ograničena potvrda o tipu u skladu sa stavom 1. tačka b). U tom slučaju, te potvrde se izdaju na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je vazduhoplov usklađen sa tim projektom i da je vazduhoplov u stanju da obavlja bezbedne operacije koje su usklađene sa životnom sredinom;
b) u skladu sa delegiranim aktima iz člana 19, dozvola za let može se izdati kako bi se dozvolila operacija vazduhoplova koji nema važeću potvrdu o plovidbenosti ili važeću ograničenu potvrdu o plovidbenosti. U tom slučaju, takva dozvola za let se izdaje na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je vazduhoplov sposoban za bezbedno obavljanje osnovnog leta.
Dozvolu za let takođe može, bez takvih zahteva, izdati organizacija odobrena u skladu sa članom 15, kojoj je dodeljeno pravo da izdaje te dozvole za let u skladu sa delegiranim aktima iz člana 19. stav 1. tačka k) ili sa sprovedbenim aktima iz člana 17. stav 1. tačka e), pod uslovom da je ta organizacija utvrdila da je vazduhoplov sposoban za bezbedno obavljanje osnovnog leta.
Dozvola za let podleže odgovarajućim ograničenjima koja su predviđena delegiranim aktima iz člana 19. stav 1. tačka f), a naročito ograničenjima radi zaštite bezbednosti trećih strana.
1. Za vazduhoplove iz člana 2. stav 1. tač. a) i b), koji nisu bespilotni vazduhoplovi, kao i za njihove motore, elise, delove i neugrađenu opremu, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte u skladu sa članom 128, kojim se utvrđuju detaljna pravila u vezi sa:
a) detaljnim zahtevima u pogledu zaštite životne sredine za proizvode, delove i neugrađenu opremu, u situacijama iz člana 9. stav 2. podstav 2;
b) uslovima na osnovu kojih Agencija, u skladu sa članom 77, utvrđuje i obaveštava podnosioca zahteva o sledećem:
(i) osnovama za sertifikaciju tipa koja se primenjuje na proizvod u svrhe sertifikacije tipa iz člana 11. i člana 18. stav 1. tačka b);
(ii) osnovama za sertifikaciju koja se primenjuje na proizvod u svrhe odobrenja podataka za korišćenje iz člana 11, uključujući:
- minimalni nastavni plan obuke za ovlašćenje za tip osoblja nadležnog za sertifikaciju;
- minimalni nastavni plan obuke pilota za ovlašćenje za tip i referentni podaci za objektivne stručne kvalifikacije s tim povezanih simulatora;
- glavnu listu minimalne opreme, po potrebi;
- podatke o tipu vazduhoplova koji su relevantni za kabinsku posadu;
- dodatne specifikacije kako bi se obezbedila usklađenost sa Odeljkom III;
(iii) osnovama za sertifikaciju koje se primenjuju na deo ili neugrađenu opremu, uključujući opremu od uticaja na bezbednost i instrumente iz člana 30. stav 7, u svrhe sertifikacije iz čl. 12. i 13;
c) posebnim uslovima za usklađenost vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tačka b) podtačka (ii) sa osnovnim zahtevima iz člana 9;
d) uslovima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje sertifikata iz čl. 11, 12, 13. i člana 18. stav 1. tačka b), uključujući:
(i) uslove za situacije u kojima se, radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1. i uzimajući u obzir prirodu i rizik određene aktivnosti, takvi sertifikati zahtevaju ili se ne zahtevaju, odnosno u kojima se izjave dozvoljavaju, u zavisnosti od slučaja;
(ii) uslove koji se odnose na trajanje tih sertifikata i na obnavljanje tih sertifikata ako je njihovo trajanje ograničeno;
e) uslovima za izdavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje potvrda o plovidbenosti i potvrda o buci iz člana 14. stav 1, kao i ograničenih potvrda o plovidbenosti i ograničenih potvrda o buci iz člana 18. stav 2. podstav 1. tačka a);
f) uslovima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničavanje, suspenziju, ukidanje i korišćenje dozvola za let iz člana 18. stav 2. podstav 1. tačka b);
g) uslovima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje odobrenja iz člana 15. stav 1. i za situacije u kojima se, radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1. i uzimajući u obzir prirodu i rizik određene aktivnosti, takva odobrenja zahtevaju ili se ne zahtevaju ili u kojima se izjave dozvoljavaju, u zavisnosti od slučaja;
h) pravima i dužnostima imalaca sertifikata izdatih u skladu sa čl. 11, 12. i 13, članom 14. stav 1, članom 15. stav 1, članom 18. stav 1. tačka b) i članom 18. stav 2. i organizacija koje su dale izjave u skladu sa članom 18. stav 1. tač. a), kao i tačkom g) ovog stava;
i) uslovima za utvrđivanje detaljnih specifikacija koje se primenjuju na projekte proizvoda, projekte delova i projekte neugrađene opreme koji podležu davanju izjave u skladu sa članom 18. stav 1. tačka a);
j) uslovima i postupcima, u skladu sa članom 18. stav 1. tačka a), za ocenjivanje plovidbenosti i usklađenosti projekta proizvoda, projekta delova i projekta neugrađene opreme sa životnom sredinom bez potrebe izdavanja sertifikata, uključujući uslove i ograničenja za operacije;
k) uslovima za organizacije kojima su izdata odobrenja u skladu sa članom 15. stav 1. za dodelu prava izdavanja sertifikata iz čl. 11, 12. i 13. i člana 18. stav 2. podstav 1. tačka b).
2. Kad je reč o plovidbenosti i usklađenosti sa životnom sredinom vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tač. a) i b), koji nisu bespilotni vazduhoplovi, kao i njihovih motora, elisa, delova i neugrađene opreme, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte u skladu sa članom 128, radi izmene aneksa II i III, ako je to neophodno zbog tehničkih, operativnih ili naučnih razvoja ili dokaza u oblasti plovidbenosti ili usklađenosti sa životnom sredinom, kako bi se ostvarili ciljevi utvrđeni u članu 1. i u meri potrebnoj za ostvarivanje tih ciljeva.
3. Kad je reč o usklađenosti sa životnom sredinom vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tač. a) i b), koji nisu bespilotni vazduhoplovi, kao i njihovih motora, elisa, delova i neugrađene opreme, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte u skladu sa članom 128, radi izmene upućivanja na odredbe Čikaške konvencije iz člana 9. stav 2. podstav 1, kako bi ih ažurirala s obzirom na naknadne izmene tih odredaba koje stupaju na snagu posle 4. jula 2018. godine i koje postaju primenjive u svim državama članicama, ako se takvim prilagođavanjima ne proširuje oblast primene ove uredbe.
LETAČKA POSADA
Piloti i kabinska posada koji su uključeni u operacije vazduhoplovima iz člana 2. stav 1. tačka b) koji nisu bespilotni vazduhoplovi, kao i uređaji za simuliranje letenja, lica i organizacije koji su uključeni u ispitivanje, proveru, obuku ili medicinsku ocenu tih pilota i kabinske posade, moraju da ispunjavaju osnovne zahteve utvrđene u Aneksu IV.
1. Od pilota se zahteva da poseduju pilotsku dozvolu i lekarsko uverenje za pilote koje odgovara operaciji koju obavljaju, osim u situacijama kada se zbog donošenja sprovedbenih akata iz člana 23. stav 1. tačka c) podtačka (i), uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, takve dozvole ili lekarska uverenja ne zahtevaju.
2. Pilotska dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je usklađen sa sprovedbenim aktima iz člana 23. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 20.
3. Lekarsko uverenje za pilote iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je usklađen sa sprovedbenim aktima iz člana 23. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 20.
4. U pilotskoj dozvoli i lekarskom uverenju za pilote iz stava 1. ovog člana navode se prava dodeljena pilotu.
Pilotska dozvola i lekarsko uverenje za pilote mogu se izmeniti kako bi se dodala ili oduzela prava, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 23. stav 1. tačka c).
5. Pilotska dozvola ili lekarsko uverenje za pilote iz stava 1. ovog člana može da se suspenduje, ograniči ili stavi van snage kada imalac dozvole ili lekarskog uverenja više nije usklađen sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje dozvole ili lekarskog uverenja u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 23. stav 1. tačka c).
6. Obuka i iskustvo na vazduhoplovima koji nisu predmet ove uredbe mogu se priznati u svrhu dobijanja pilotske dozvole iz stava 1. ovog člana, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 23. stav 1. tačka c) podtačka (iv).
1. Od kabinske posade koja je uključena u operacije javnog avio-prevoza zahteva se da poseduje potvrdu.
2. Uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, od kabinske posade koje je uključena u operacije koje nisu operacije javnog avio-prevoza takođe se može zahtevati da poseduje potvrdu, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 23. stav 2. tačka a).
3. Potvrde iz st. 1. i 2. ovog člana izdaju se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je usklađen sa sprovedbenim aktima iz člana 23. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 20.
4. U potvrdama iz st. 1. i 2. ovog člana navode se prava dodeljena kabinskoj posadi. Potvrde se mogu izmeniti kako bi se dodala ili oduzela prava, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 23. stav 2. tačka a).
5. Potvrde iz st. 1. i 2. ovog člana mogu da se ograniče, suspenduju ili stave van snage kada imalac više nije usklađen sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takve potvrde, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 23. stav 2. tačka a).
6. Pre korišćenja svojih prava i nakon toga u redovnim vremenskim intervalima, kabinska posada podleže oceni zdravstvene sposobnosti kako bi se obezbedila usklađenost sa osnovnim zahtevima o zdravstvenoj sposobnosti iz člana 20, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 23. stav 2. tačka b).
Sprovedbeni akti u vezi sa pilotima i kabinskom posadom
1. Da bi se obezbedilo jednoobrazno sprovođenje i usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 20. u vezi sa pilotima uključenim u operacije vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tačka b) koji nisu bespilotni vazduhoplovi, Komisija, na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) različitim kategorijama pilotskih dozvola i lekarskih uverenja iz člana 21, kao i o različitim ovlašćenjima za takve pilotske dozvole koje su odgovarajuće za različite vrste aktivnosti koje se obavljaju;
b) pravima i nadležnostima imaoca pilotskih dozvola, ovlašćenja i lekarskih uverenja za pilote;
c) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničavanje, suspenziju ili ukidanje pilotskih dozvola, ovlašćenja i lekarskih uverenja za pilote, uključujući:
(i) pravila i postupke za situacije u kojima se takve dozvole, ovlašćenja i lekarska uverenja ne zahtevaju;
(ii) pravila i postupke za konverziju nacionalnih pilotskih dozvola i nacionalnih lekarskih uverenja za pilote u pilotske dozvole i lekarska uverenja za pilote iz člana 21. stav 1;
(iii) pravila i postupke za konverziju nacionalnih dozvola inženjera letača u pilotske dozvole iz člana 21. stav 1;
(iv) pravila i postupke za priznavanje obuke i iskustva na vazduhoplovima koji nisu predmet ove uredbe u svrhe dobijanja pilotskih dozvola iz člana 21. stav 1.
Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
Prilikom donošenja sprovedbenih akata, Komisija obezbeđuje usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 20. ove uredbe i posvećuje dužnu pažnju međunarodnim standardima i preporučenim praksama, naročito onim koji su utvrđeni u Aneksu 1 Čikaške konvencije.
Ti sprovedbeni akti obuhvataju, po potrebi, odredbe za izdavanje svih vrsta pilotskih dozvola i ovlašćenja koji se zahtevaju u skladu sa Aneksom 1 Čikaške konvencije. Ti sprovedbeni akti mogu takođe obuhvatati odredbe za izdavanje drugih vrsta pilotskih dozvola i ovlašćenja.
2. Da bi se obezbedilo jednoobrazno sprovođenje i usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 20. u vezi sa kabinskom posadom koja je uključena u operacije vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tačka b) koji nisu bespilotni vazduhoplovi, Komisija, na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje potvrda kabinske posade i za situacije u kojima se takve potvrde zahtevaju za kabinsku posadu koja je uključena u operacije koje nisu operacije javnog avio-prevoza;
b) pravilima i postupcima za ocenu zdravstvene sposobnosti kabinske posade iz člana 22;
c) pravima i dužnostima imaoca potvrda kabinske posade iz člana 22.
Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
Organizacije za obuku i vazduhoplovno-medicinski centri
1. Od vazduhoplovno-medicinskih centara zahteva se da imaju odobrenje.
2. Odobrenje se zahteva u pogledu organizacija za obuku pilota i organizacija za obuku kabinske posade, osim u situacijama u kojima se zbog donošenja sprovedbenih akata iz člana 27. stav 1. tačka a), uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, takva odobrenja ne zahtevaju.
3. Odobrenja iz st. 1. i 2. ovog člana izdaju se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je usklađen sa sprovedbenim aktima iz člana 27. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 20.
4. U odobrenjima iz st. 1. i 2. ovog člana navode se prava dodeljena organizaciji. Ta odobrenja se mogu izmeniti kako bi se dodala ili oduzela prava, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 27. stav 1. tačka a).
5. Odobrenja iz st. 1. i 2. ovog člana mogu se ograničiti, suspendovati ili ukinuti kada imalac više ne postupa u skladu sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takvog odobrenja, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 27. stav 1. tačka a).
6. Kada se zbog donošenja sprovedbenih akata iz člana 27. stav 1. tačka a), uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, odobrenje iz stava 2. ovog člana ne zahteva u pogledu organizacije za obuku pilota ili organizacije za obuku kabinske posade, sprovedbenim aktima iz člana 27. stav 1. tačka b) od date organizacije se ipak može zahtevati davanje izjave o njenoj sposobnosti i dostupnosti sredstava za ispunjavanje dužnosti povezanih sa aktivnostima koje organizacija obavlja u skladu sa tim sprovedbenim aktima.
Uređaji za simuliranje letenja
1. Sertifikat se zahteva u pogledu svakog uređaja za simuliranje letenja koji se koristi za obuku pilota, osim u situacijama u kojima se zbog donošenja sprovedbenih akata iz člana 27. stav 1. tačka a), uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, takvi sertifikati ne zahtevaju.
2. Sertifikat iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže svoju usklađenost i usklađenost uređaja sa sprovedbenim aktima iz člana 27. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 20.
3. U sertifikatima iz stava 1. ovog člana navode se funkcionalnosti uređaja. Sertifikat se može izmeniti kako bi se prikazale promene u tim funkcionalnostima, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 27. stav 1. tačka a).
4. Sertifikat iz stava 1. ovog člana može da se ograniči, suspenduje ili ukine kada imalac sertifikata ili uređaj više nisu usklađeni sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takvog sertifikata, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 27. stav 1. tačka a).
5. Ako je tako predviđeno sprovedbenim aktima iz člana 27, od organizacije koja je odgovorna za funkcionisanje uređaja za simuliranje letenja zahteva se davanje izjave o usklađenosti uređaja sa osnovnim zahtevima iz člana 20. i sa detaljnim specifikacijama utvrđenim u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 27. stav 1. tačka b).
1. Od lica odgovornih za izvođenje letačke obuke, obuke na simulatoru letenja ili za ocenjivanje veština pilota, kao i od ovlašćenih lekara, zahteva se da poseduju sertifikat, osim u situacijama kada se zbog donošenja sprovedbenih akata iz člana 27. stav 1. tačka a), uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, takvi sertifikati ne zahtevaju.
2. Uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, od lica odgovornih za izvođenje obuke kabinske posade ili za ocenjivanje veština kabinske posade može se zahtevati da poseduju sertifikat, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 27. stav 1. tačka a).
3. Sertifikati iz st. 1. i 2. ovog člana izdaju se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je usklađen sa sprovedbenim aktima iz člana 27. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 20.
4. U sertifikatima iz st. 1. i 2. ovog člana navode se prava koja su dodeljena.
Ti sertifikati se mogu izmeniti kako bi se dodala ili oduzela prava, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 27. stav 1. tačka a).
5. Sertifikati iz st. 1. i 2. ovog člana mogu da se ograniče, suspenduju ili stave van snage kada imalac više nije usklađen sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takvih sertifikata, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 27. stav 1. tačka a).
Sprovedbeni akti u vezi sa obukom, ispitivanjem, proverom i medicinskom ocenom
1. Da bi se obezbedila jednoobrazna primena osnovnih zahteva iz člana 20. i usklađenost sa tim zahtevima za uređaje za simuliranje letenja, kao i za lica i organizacije koji su uključeni u obuku, ispitivanje, proveru ili medicinsku ocenu pilota i kabinske posade, Komisija, na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničavanje, suspenziju ili stavljanje van snage odobrenja i sertifikata iz čl. 24, 25. i 26. i za situacije u kojima se takva odobrenja i sertifikati zahtevaju ili se ne zahtevaju;
b) pravilima i postupcima za davanje izjava organizacija za obuku pilota i organizacija za obuku kabinske posade iz člana 24. stav 6. i operatera uređaja za simuliranje letenja iz člana 25. stav 5. i za situacije u kojima se takve izjave zahtevaju;
c) pravima i dužnostima imalaca odobrenja i sertifikata iz čl. 24, 25. i 26. i organizacija koje daju izjave u skladu sa članom 24. stav 6. i članom 25. stav 5.
Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
2. Prilikom donošenja sprovedbenih akata, Komisija obezbeđuje usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 20. i posvećuje dužnu pažnju međunarodnim standardima i preporučenim praksama, naročito onim koji su utvrđeni u aneksima 1 i 6 Čikaške konvencije.
1. Kad je reč o pilotima i kabinskoj posadi koji su uključeni u operacije vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tačka b), osim bespilotnih vazduhoplova, kao i uređajima za simuliranje letenja, licima i organizacijama koje se bave obukom, ispitivanjem, proverom ili medicinskom ocenom tih pilota i kabinske posade, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte u skladu sa članom 128. radi izmene Aneksa IV, ako je to neophodno zbog tehničkog, operativnog ili naučnog razvoja, odnosno bezbednosnih dokaza povezanih sa posadom, kako bi se ostvarili ciljevi utvrđeni u članu 1. i u meri potrebnoj za ostvarivanje tih ciljeva.
2. Pravila iz stava 1. obuhvataju, po potrebi, odredbe za izdavanje svih vrsta pilotskih dozvola i ovlašćenja koji se zahtevaju na osnovu Čikaške konvencije. Ta pravila mogu, takođe, obuhvatati odredbe za izdavanje drugih vrsta dozvola i ovlašćenja.
VAZDUHOPLOVNE OPERACIJE
Korišćenje vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tačka b), osim bespilotnih vazduhoplova, mora da bude u skladu sa osnovnim zahtevima utvrđenim u Aneksu V i, ako je primenljivo, u aneksima VII i VIII.
1. Da bi se obezbedila usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 29, uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, od operatera vazduhoplova koji su osnovani, imaju prebivalište ili glavno mesto poslovanja na teritoriji na kojoj se primenjuju Ugovori, može se zahtevati, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 31. stav 1. podstav 1. tač. b) i c), da:
a) daju izjavu o svojoj sposobnosti i dostupnosti sredstava za ispunjavanje dužnosti koje su u vezi sa korišćenjem tog vazduhoplova u skladu sa tim sprovedbenim aktima; ili
b) imaju sertifikat.
2. Sertifikat iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je usklađen sa sprovedbenim aktima iz člana 31. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 29.
3. U sertifikatu iz stava 1. ovog člana navode se prava dodeljena operateru vazduhoplova. Sertifikat se može izmeniti kako bi se dodala ili oduzela prava, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 31. stav 1. podstav 1. tačka b).
4. Sertifikat iz stava 1. ovog člana može da se ograniči, suspenduje ili ukine kada imalac više nije usklađen sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takvog sertifikata, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 31. stav 1. podstav 1. tačka b).
5. Uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, od operatera vazduhoplova iz stava 1. ovog člana može se zahtevati, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 31, da:
a) ispunjavaju posebne zahteve prilikom sklapanja sporazuma o zajedničkim letovima ili ugovora o zakupu;
b) ispunjavaju posebne zahteve prilikom upravljanja vazduhoplovom koji je registrovan u trećoj zemlji;
c) utvrde Listu minimalne opreme (MEL) ili odgovarajući dokument kojim se predviđaju operacije vazduhoplova, pod utvrđenim uslovima, kada su određeni instrumenti, delovi opreme ili funkcije neispravni na početku leta.
6. Države članice se staraju o tome da operacije vazduhoplova ka teritoriji na kojoj se primenjuju Ugovori, u okviru te teritorije ili iz nje, koje obavlja operater vazduhoplova koji je osnovan, ima prebivalište ili glavno mesto poslovanja izvan te teritorije, ali za koju države članice obavljaju funkcije i dužnosti države operatera prema Čikaškoj konvenciji, kao i osoblje i organizacije uključene u te aktivnosti, ispunjavaju nivo bezbednosti koji je ekvivalentan onom nivou bezbednosti koji je utvrđen ovom uredbom.
7. Ako se tako predviđa sprovedbenim aktima iz člana 31. stav 1. podstav 1. tačka g), vazduhoplovi moraju da budu opremljeni neophodnom opremom od uticaja na bezbednost i instrumentima koji su sertifikovani, ako se to zahteva, u skladu sa delegiranim aktom iz člana 19. stav 1. tačka b) podtačka (iii), uključujući neke ili sve od sledećih stavki:
a) uređaj za snimanje parametara leta;
b) sredstva za praćenje položaja vazduhoplova;
c) sredstva za pravovremeni oporavak podataka uređaja za snimanje leta vazduhoplova u slučaju vazduhoplova koji je u opasnosti, oslanjanjem na elektronske komunikacije u realnom vremenu ili druga odgovarajuća tehnička rešenja.
Sprovedbeni akti u vezi sa vazduhoplovnim operacijama
1. Da bi se obezbedilo jednoobrazno sprovođenje osnovnih zahteva iz člana 29. i usklađenost sa tim zahtevima u vezi sa operacijama vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tačka b) koji nisu bespilotni vazduhoplovi, Komisija na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1. donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) posebnim pravilima i postupcima za vazduhoplovne operacije u skladu sa osnovnim zahtevima iz člana 29;
b) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje sertifikata iz člana 30. stav 1. tačka b) i za situacije u kojima se takvi sertifikati zahtevaju;
c) pravilima i postupcima za izjave operatera vazduhoplova iz člana 30. stav 1. tačka a) i za situacije u kojima se takve izjave zahtevaju;
d) pravima i dužnostima imalaca sertifikata iz člana 30. stav 1. tačka b) i operatera vazduhoplova koji daju izjave iz člana 30. stav 1. tačka a);
e) dodatnim zahtevima neophodnim za obezbeđivanje usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 29. koji se primenjuju na operatere vazduhoplova koji su osnovani, imaju prebivalište ili glavno mesto poslovanja na teritoriji na kojoj se primenjuju Ugovori kada ti operateri sklapaju sporazume o zajedničkim letovima ili ugovore o zakupu, odnosno kada koriste vazduhoplov koji je registrovan u trećoj zemlji;
f) pravilima i postupcima za operatere vazduhoplova iz člana 30. stav 1. u vezi sa utvrđivanjem MEL-a ili odgovarajućeg dokumenta, kao i za situacije u kojima se to zahteva;
g) pravilima i postupcima u skladu sa kojima se zahteva da vazduhoplov bude opremljen neophodnom opremom od uticaja na bezbednost i instrumentima, uključujući uređaje za snimanje parametara leta i/ili sredstva iz člana 30. stav 7, kao i pravilima i postupcima za očuvanje, zaštitu, korišćenje i, po potrebi, bezbedan prenos odgovarajućih podataka.
Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
2. Prilikom donošenja sprovedbenih akata, Komisija obezbeđuje usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 29. ove uredbe i posvećuje dužnu pažnju međunarodnim standardima i preporučenoj praksi, naročito onim koji su utvrđeni u Aneksu 6 Čikaške konvencije.
1. U vezi sa operacijama vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tačka b) koji nisu bespilotni vazduhoplovi, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte u skladu sa članom 128, kojima se utvrđuju detaljna pravila u vezi sa:
a) uslovima koje operateri iz člana 30. stav 1. i njihovi članovi posade moraju da ispune u pogledu ograničenja vremena letenja i radnog vremena, kao i zahteva za odmor članova letačke posade;
b) uslovima i postupcima neophodnim za obezbeđivanje usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 29. u vezi sa pojedinačnim programima specifikacije vremena letenja koje odobravaju nacionalni nadležni organi i izdavanjem mišljenja Agencije o tim programima u skladu sa članom 76. stav 7.
2. Kad je reč o operacijama vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tačka b) koji nisu bespilotni vazduhoplovi, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte, u skladu sa članom 128, radi izmene Aneksa V i, po potrebi, aneksa VII i VIII, ako je to neophodno zbog tehničkog, operativnog ili naučnog razvoja, odnosno bezbednosnih dokaza od uticaja na vazduhoplovne operacije, kako bi se ostvarili ciljevi utvrđeni u članu 1. i u meri potrebnoj za ostvarivanje tih ciljeva.
AERODROMI
Aerodromi, oprema aerodroma od uticaja na bezbednost, korišćenje aerodroma i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i usluga AMS na aerodromima iz člana 2. stav 1. tačka e) moraju da budu u skladu sa osnovnim zahtevima utvrđenim u Aneksu VII i, po mogućnosti, u Aneksu VIII.
1. Za aerodrome se zahteva sertifikat. Taj sertifikat obuhvata aerodrom i njegovu opremu od uticaja na bezbednost, osim ako je ta oprema obuhvaćena izjavom ili sertifikatom iz člana 35. stav 1. tačka a), odnosno tačka b).
2. Sertifikat iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da aerodrom:
a) jeste u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 36. i sa osnovama za sertifikaciju aerodroma navedenim u stavu 5. ovog člana; i
b) ne poseduje karakteristike ili svojstva koje ga čine nebezbednim za korišćenje.
3. Sertifikat iz stava 1. ovog člana može da se izmeni kako bi se njime obuhvatile promene u vezi sa aerodromom ili njegovom opremom od uticaja na bezbednost, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 36. stav 1. tačka c).
4. Sertifikat iz stava 1. ovog člana može da se ograniči, suspenduje ili ukine ako aerodrom ili njegova oprema od uticaja na bezbednost više nisu usklađeni sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takvog sertifikata, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 36. stav 1. tačka c).
5. Osnove za sertifikaciju aerodroma se sastoje od sledećeg:
a) primenljivih sertifikacionih zahteva koji su u vezi sa vrstom aerodroma;
b) odredaba iz primenljivih sertifikacionih zahteva za koje je prihvaćen ekvivalentan nivo bezbednosti;
c) posebnih detaljnih tehničkih specifikacija koje su neophodne kada projektne karakteristike konkretnog aerodroma ili iskustvo u njegovom korišćenju pokažu da je bilo koji sertifikacioni zahtev iz tačke a) ovog stava neodgovarajući ili neprimeren da bi se obezbedila usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 33.
Oprema aerodroma od uticaja na bezbednost
1. Uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, sprovedbenim aktima iz člana 36. može se zahtevati da organizacije koje su uključene u projektovanje, proizvodnju i održavanje opreme aerodroma od uticaja na bezbednost koja se koristi ili je predviđeno da se koristi na aerodromima koji su predmet ove uredbe:
a) daju izjavu da je takva oprema u skladu sa detaljnim specifikacijama utvrđenim u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 36; ili
b) poseduju sertifikat u pogledu te opreme aerodroma koja je od uticaja na bezbednost.
2. Sertifikat iz stava 1. tačka b) ovog člana izdaje se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je oprema usklađena sa detaljnim specifikacijama utvrđenim u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 36, koji su doneti radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 33.
3. U sertifikatu iz stava 1. tačka b) ovog člana navode se funkcionalnosti opreme. Dati sertifikat može da se izmeni kako bi se prikazale promene u tim funkcionalnostima, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 36. stav 1. tačka d).
4. Sertifikat iz stava 1. tačka b) ovog člana može da se ograniči, suspenduje ili ukine ako oprema više nije usklađena sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takvog sertifikata, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 36. stav 1. tačka d).
Sprovedbeni akti u vezi sa aerodromima i opremom aerodroma od uticaja na bezbednost
1. Da bi se obezbedilo jednoobrazno sprovođenje osnovnih zahteva iz člana 33. i usklađenost sa njima, za aerodrome i opremu aerodroma od uticaja na bezbednost, Komisija, na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) pravilima i postupcima za utvrđivanje osnove za sertifikaciju i za obaveštavanje podnosioca zahteva o osnovi za sertifikaciju, na osnovu člana 34. stav 5, koja se primenjuje na aerodrome u svrhe sertifikacije u skladu sa članom 34. stav 1;
b) pravilima i postupcima za utvrđivanje detaljnih specifikacija i za obaveštavanje podnosioca zahteva o detaljnim specifikacijama koje se primenjuju na opremu aerodroma od uticaja na bezbednost u svrhe sertifikacije u skladu sa članom 35. stav 1;
c) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje sertifikata iz člana 34, uključujući operativna ograničenja koja su u vezi sa posebnim projektom datog aerodroma;
d) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje sertifikata za opremu aerodroma od uticaja na bezbednost iz člana 35. stav 1. i za situacije u kojima se takvi sertifikati zahtevaju;
e) pravilima i postupcima za utvrđivanje detaljnih specifikacija koje se primenjuju na opremu aerodroma od uticaja na bezbednost koja je predmet izjave u skladu sa članom 35. stav 1;
f) pravilima i postupcima za izjavu, u skladu sa članom 35. stav 1. u pogledu opreme aerodroma od uticaja na bezbednost, kao i za situacije u kojima se takve izjave zahtevaju;
g) pravima i dužnostima imalaca sertifikata iz člana 34. i člana 35. stav 1, kao i organizacija koje daju izjave u skladu sa članom 35. stav 1;
h) pravilima i postupcima za prihvatanje i konverziju nacionalnih sertifikata aerodroma izdatih na osnovu nacionalnog zakonodavstva u sertifikate aerodroma iz člana 34. ove uredbe, uključujući mere koje su dotične države članice već odobrile na osnovu prijavljenih razlika u odnosu na Aneks 14 Čikaške konvencije.
Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
2. Prilikom donošenja sprovedbenih akata, Komisija obezbeđuje usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 33. ove uredbe i posvećuje dužnu pažnju međunarodnim standardima i preporučenoj praksi, naročito onim koji su utvrđeni u Aneksu 14 Čikaške konvencije.
1. Organizacije odgovorne za funkcionisanje aerodroma podležu sertifikaciji i izdaje im se sertifikat. Taj sertifikat se izdaje na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je usklađen sa delegiranim aktima iz člana 39, donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 33.
U sertifikatu se navode prava koja su dodeljena sertifikovanoj organizaciji i oblast primene sertifikata.
2. Organizacije odgovorne za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i usluga AMS na onim aerodromima koji su predmet ove uredbe moraju da daju izjavu o svojoj sposobnosti, kao i o dostupnosti sredstava za ispunjavanje dužnosti povezanih sa uslugama koje pružaju u skladu sa osnovnim zahtevima iz člana 33.
1. Države članice moraju da preduzmu neophodne mere kako bi obezbedile da aerodromi koji se nalaze na njihovoj teritoriji budu zaštićeni u odnosu na aktivnosti i događaje u njihovoj okolini koji mogu izazvati neprihvatljive rizike za vazduhoplove koji koriste aerodrom.
2. Organizacije iz člana 37. stav 1. nadziru aktivnosti i događaje koji mogu da izazovu neprihvatljive bezbednosne rizike za vazduhoplovstvo u okolini aerodroma za čije funkcionisanje su te organizacije odgovorne. One preduzimaju neophodne mere za ublažavanje tih rizika u meri u kojoj je to pod njihovom kontrolom i, ako to nije slučaj, o tim rizicima obaveštavaju nadležne organe države članice u kojoj se aerodrom nalazi.
3. Da bi se obezbedila jednoobrazna primena ovog člana, Komisija, na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe. Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
1. U vezi sa funkcionisanjem aerodroma i pružanjem usluga zemaljskog opsluživanja i usluga AMS na aerodromima, Komisija je ovlašćena da u skladu sa članom 128. donosi delegirane akte kojima se utvrđuju detaljna pravila u vezi sa:
a) posebnim uslovima za funkcionisanje aerodroma u skladu sa osnovnim zahtevima iz člana 33;
b) uslovima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje sertifikata iz člana 37. stav 1;
c) pravima i dužnostima imaoca sertifikata iz člana 37. stav 1;
d) uslovima i postupcima za davanje izjava organizacija koje pružaju usluge zemaljskog opsluživanja i organizacija koje pružaju usluge AMS u skladu sa članom 37. stav 2, uključujući priznavanje tih izjava, bez dodatne provere, od strane operatera.
e) pravima i dužnostima organizacija koje pružaju usluge zemaljskog opsluživanja i organizacija koje pružaju usluge AMS, a koje su dale izjave u skladu sa članom 37. stav 2.
2. Kad je reč o aerodromima, opremi aerodroma od uticaja na bezbednost, funkcionisanju aerodroma i pružanju usluga zemaljskog opsluživanja i usluga AMS, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte, u skladu sa članom 128, radi izmene Aneksa VII i, po potrebi, Aneksa VIII, ako je to neophodno zbog tehničkog, operativnog ili naučnog razvoja ili bezbednosnih dokaza povezanih sa tim aerodromima, kako bi se ostvarili ciljevi utvrđeni u članu 1. i u meri potrebnoj za ostvarivanje tih ciljeva.
ATM/ANS
1. Pružanje ATM/ANS iz člana 2. stav 1. tačka g) mora da bude u skladu sa osnovnim zahtevima utvrđenim u Aneksu VIII i, ako je potrebno, u Aneksu VII.
2. Vazduhoplovi koji obavljaju letove u vazdušnom prostoru Jedinstvenog evropskog neba, izuzev onih koji obavljaju aktivnosti iz člana 2. stav 3. tačka a), moraju da budu u skladu sa osnovnim zahtevima utvrđenim u tački 1. Aneksa VIII.
1. Od pružaoca usluga ATM/ANS zahteva se da imaju sertifikat.
2. Sertifikat iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je usklađen sa sprovedbenim aktima iz člana 43. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 40.
3. U sertifikatu iz stava 1. ovog člana navode se prava koja su dodeljena. Taj sertifikat može da se izmeni kako bi se dodala ili oduzela prava, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 43. stav 1. podstav 1. tačka b).
4. Sertifikat iz stava 1. ovog člana može da se ograniči, suspenduje ili ukine ako njegov imalac više nije usklađen sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takvog sertifikata, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 43. stav 1. podstav 1. tačka b).
5. Izuzetno od stava 1. ovog člana, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 43, države članice mogu odlučiti da pružaocima usluga informisanja vazduhoplova u letu dozvole da daju izjavu o svojoj sposobnosti i o dostupnosti sredstava za ispunjavanje dužnosti povezanih sa uslugama koje pružaju u skladu sa osnovnim zahtevima iz člana 40. U tom slučaju, data država članica obaveštava Komisiju, Agenciju i druge države članice o svojoj odluci.
6. Izuzetno od stava 1. ovog člana, države članice mogu pružaocima usluga ATM/ANS odobriti izuzeća od zahteva za posedovanje sertifikata, ako su ispunjeni svi navedeni uslovi:
a) glavno mesto poslovanja pružaoca usluga nalazi se izvan teritorija za koje su države članice odgovorne prema Čikaškoj konvenciji;
b) usluge ATM/ANS koje obezbeđuje taj pružalac usluga odnose se na vazdušni saobraćaj malog obima u ograničenom delu vazdušnog prostora za koji je odgovorna država članica koja odobrava izuzeće, pri čemu se taj deo vazdušnog prostora graniči sa vazdušnim prostorom koji je u nadležnosti treće zemlje;
c) ako bi zahtevanje od pružaoca usluga da dokaže usklađenost sa pravilima iz stava 1. uključivalo nesrazmeran napor tog pružaoca usluga, s obzirom na prirodu i rizik određene aktivnosti koju on obavlja u okviru tog vazdušnog prostora;
d) ako je data država članica uspostavila pravila i postupke koji se primenjuju na obezbeđivanje usluga ATM/ANS tog pružaoca usluga kojima se, u skladu sa međunarodnim standardima i preporučenim praksama i uzimajući u obzir specifične okolnosti u datom slučaju, obezbeđuje prihvatljivi nivo bezbednosti i usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 40. i ako je utvrdila odgovarajuća i delotvorna sredstva i aranžmane za nadzor i izvršenje, kako bi se obezbedila usklađenost sa tim pravilima i postupcima;
e) ako je oblast primene izuzeća jasno definisana, a izuzeće ostaje ograničeno na ono što je zaista neophodno; ako njegovo trajanje prelazi pet godina, izuzeće podleže redovnom preispitivanju u odgovarajućim vremenskim intervalima; i ako se izuzeće primenjuje na nediskriminatorski način.
Ako država članica namerava da odobri takvo izuzeće, ona obaveštava Komisiju i Agenciju o svojoj nameri, uz navođenje svih relevantnih informacija.
Nakon konsultovanja sa Agencijom, Komisija donosi sprovedbene akte koji sadrže njenu odluku o tome da li su ispunjeni uslovi koji su utvrđeni u podstavu 1. ovog stava. Navedeni sprovedbeni akti donose se u skladu sa savetodavnim postupkom iz člana 127. stav 2. Ti sprovedbeni akti objavljuju se u Službenom listu Evropske unije i Agencija ih unosi u bazu podataka iz člana 74.
Data država članica odobrava izuzeće samo ako sprovedbeni akti iz podstava 3. sadrže pozitivnu odluku. Ona povlači izuzeće ako ustanovi, naročito putem redovnih preispitivanja iz podstava 1. tačka e), da uslovi utvrđeni u podstavu 1. više nisu ispunjeni. Ona bez odlaganja obaveštava Komisiju i Agenciju o odobravanju svakog izuzeća i, ako je potrebno, o ishodu tih preispitivanja i povlačenjima svih izuzeća.
Organizacije uključene u projektovanje, proizvodnju ili održavanje sistema ATM/ANS i sastavnih elemenata ATM/ANS
1. Uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, od organizacija koje su uključene u projektovanje, proizvodnju ili održavanje sistema ATM/ANS i sastavnih elemenata ATM/ANS može se zahtevati, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 43:
a) da daju izjavu o svojoj sposobnosti i dostupnosti sredstava za ispunjavanje dužnosti povezanih sa aktivnostima koje obavljaju u skladu sa tim sprovedbenim aktima; ili
b) da imaju sertifikat.
2. Sertifikat iz stava 1. tačka b) ovog člana izdaje se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je usklađen sa pravilima utvrđenim u sprovedbenim aktima iz člana 43. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 40.
3. U sertifikatu iz stava 1. tačka b) ovog člana navode se prava koja su dodeljena. Sertifikat može da se izmeni kako bi se dodala ili oduzela prava, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 43. stav 1. podstav 1. tačka d).
4. Sertifikat iz stava 1. tačka b) ovog člana može da se ograniči, suspenduje ili ukine ako imalac više nije usklađen sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takvog sertifikata, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 43. stav 1. podstav 1. tačka d).
Sprovedbeni akti u vezi sa pružaocima usluga ATM/ANS i organizacijama uključenim u projektovanje, proizvodnju ili održavanje sistema ATM/ANS i sastavnih elemenata ATM/ANS
1. Da bi se obezbedilo jednoobrazno sprovođenje osnovnih zahteva iz člana 40. i usklađenost sa tim zahtevima, u vezi sa pružanjem usluga ATM/ANS iz člana 2. stav 1. tačka g), Komisija, na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) posebnim pravilima i postupcima za pružanje usluga ATM/ANS u skladu sa osnovnim zahtevima iz člana 40, uključujući uspostavljanje i sprovođenje plana za vanredne situacije u skladu sa tačkom 5.1. podtačka f) iz Aneksa VIII;
b) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje sertifikata iz člana 41. stav 1;
c) pravilima i postupcima za izjave pružaoca usluga informisanja vazduhoplova u letu iz člana 41. stav 5. i za situacije u kojima su takve izjave dopuštene;
d) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje sertifikata iz člana 42. stav 1. tačka b) i za situacije u kojima se takvi sertifikati zahtevaju;
e) pravilima i postupcima za izjave koje daju organizacije iz člana 42. stav 1. tačka a) i za situacije u kojima se takve izjave zahtevaju;
f) pravima i dužnostima imalaca sertifikata iz člana 41. stav 1. i člana 42. stav 1. tačka b), kao i organizacija koje daju izjave u skladu sa članom 41. stav 5. i članom 42. stav 1. tačka a);
Navedeni sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
2. U pravilima iz stava 1. mora da se posveti dužna pažnja Glavnom planu ATM.
3. Prilikom donošenja sprovedbenih akata, Komisija mora da obezbedi usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 40. ove uredbe i da posveti dužnu pažnju međunarodnim standardima i preporučenoj praksi, naročito onim koji su utvrđeni u aneksima 2-4, 10, 11 i 15 Čikaške konvencije.
Sprovedbeni akti u vezi sa korišćenjem vazdušnog prostora i projektovanjem struktura vazdušnog prostora
1. Da bi se obezbedilo jednoobrazno sprovođenje osnovnih zahteva iz člana 40. i usklađenost sa tim zahtevima u vezi sa pružanjem usluga ATM/ANS iz člana 2. stav 1. tačka g), kao i u vezi sa projektovanjem struktura vazdušnog prostora, Komisija, na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) operativnim pravilima koja se odnose na korišćenje vazdušnog prostora, opremu vazduhoplova, sisteme ATM/ANS i sastavne elemente ATM/ANS koji se zahtevaju za korišćenje vazdušnog prostora;
b) pravilima i postupcima za projektovanje struktura vazdušnog prostora kako bi se obezbedila usklađenost sa članom 46.
Navedeni sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
2. U pravilima iz stava 1. mora da se posveti dužna pažnja Glavnom planu ATM.
3. Prilikom donošenja sprovedbenih akata Komisija mora da obezbedi usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 40. ove uredbe i da posveti dužnu pažnju međunarodnim standardima i preporučenoj praksi, naročito onim koji su utvrđeni u aneksima 2, 3, 10, 11 i 15 Čikaške konvencije.
Sistemi ATM/ANS i sastavni elementi ATM/ANS
1. Ako se tako predviđa delegiranim aktima iz člana 47, od pružalaca usluga ATM/ANS iz člana 41. se zahteva da daju izjavu da su sistemi ATM/ANS i sastavni elementi ATM/ANS koje ti pružaoci usluga puštaju u rad usklađeni sa detaljnim specifikacijama utvrđenim u skladu sa delegiranim aktima iz člana 47. koji su doneti radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 40.
2. Ako se tako predviđa delegiranim aktima iz člana 47, sistemi ATM/ANS i sastavni elementi ATM/ANS podležu sertifikaciji i izdavanju sertifikata.
Taj sertifikat se izdaje na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da su ti sistemi i sastavni elementi u skladu sa detaljnim specifikacijama utvrđenim u skladu sa delegiranim aktima iz člana 47. koji su doneti radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 40.
Izuzetno od podstava 1, ako se delegiranim aktima iz člana 47. tako predviđa, organizacijama uključenim u projektovanje, proizvodnju ili održavanje sistema ATM/ANS i sastavnih elemenata ATM/ANS dozvoljava se da daju izjave da su ti sistemi i sastavni elementi u skladu sa detaljnim specifikacijama utvrđenim u skladu sa delegiranim aktima iz člana 47. koji su doneti radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 40. i da su ti sistemi i sastavni elementi pogodni za upotrebu.
Projektovanje struktura vazdušnog prostora
Države članice moraju da obezbede da strukture vazdušnog prostora budu pravilno projektovane, ispitane i potvrđene pre nego što se uspostave i koriste od strane vazduhoplova, u skladu sa detaljnim pravilima koje je Komisija donela u skladu sa članom 44. stav 1. tačka b).
1. U vezi sa sistemima ATM/ANS i sastavnim elementima ATM/ANS, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte u skladu sa članom 128. kojima se utvrđuju detaljna pravila u vezi sa:
a) uslovima za utvrđivanje detaljnih specifikacija i za obaveštavanje podnosioca zahteva o detaljnim specifikacijama koje se primenjuju na sisteme ATM/ANS i sastavne elemente ATM/ANS u svrhe sertifikacije u skladu sa članom 45. stav 2;
b) uslovima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje sertifikata iz člana 45. stav 2. i za situacije u kojima se, radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1. i uzimajući u obzir prirodu i rizik određene aktivnosti, takvi sertifikati zahtevaju, odnosno u kojima su izjave dopuštene, u zavisnosti od slučaja;
c) pravima i dužnostima imalaca sertifikata iz člana 45. stav 2;
d) pravima i dužnostima organizacija koje izdaju izjave u skladu sa članom 45. st. 1. i 2;
e) uslovima i postupcima za izjave koje daju pružaoci usluga ATM/ANS, u skladu sa članom 45. stav 1. i za situacije u kojima se, radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1. i uzimajući u obzir prirodu i rizik određene aktivnosti, takve izjave zahtevaju;
f) uslovima za utvrđivanje detaljnih specifikacija koje se primenjuju na sisteme ATM/ANS i sastavne elemente ATM/ANS koji su predmet izjave u skladu sa članom 45. st. 1. i 2.
2. Kad je reč o pružanju ATM/ANS, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte, u skladu sa članom 128, radi izmene Aneksa VIII i, po potrebi, Aneksa VII, ako je to neophodno zbog tehničkog, operativnog ili naučnog razvoja, odnosno bezbednosnih dokaza povezanih sa ATM/ANS, kako bi se ostvarili ciljevi utvrđeni u članu 1. i u meri potrebnoj za ostvarivanje tih ciljeva.
KONTROLORI LETENJA
Kontrolori letenja koji učestvuju u pružanju usluga ATM/ANS iz člana 2. stav 1. tačka g), kao i lica, organizacije i sintetički uređaji za obuku koji su uključeni u obuku, testiranje, proveru ili medicinsku procenu tih kontrolora letenja, moraju da budu usklađeni sa osnovnim zahtevima utvrđenim u Aneksu VIII.
1. Od kontrolora letenja se zahteva da poseduju dozvolu kontrolora letenja i lekarsko uverenje kontrolora letenja koji odgovaraju usluzi koju treba da pružaju.
2. Dozvola kontrolora letenja iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev, kada podnosilac zahteva za izdavanje dozvole dokaže da je usklađen sa sprovedbenim aktima iz člana 50. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 48.
3. Lekarsko uverenje kontrolora letenja iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev, kada kontrolor letenja dokaže da je usklađen sa sprovedbenim aktima iz člana 50. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 48.
4. U dozvoli kontrolora letenja i lekarskom uverenju kontrolora letenja iz stava 1. ovog člana navode se prava koja se daju kontroloru letenja. Dozvola kontrolora letenja i lekarsko uverenje kontrolora letenja mogu da se izmene kako bi se dodala ili oduzela prava, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 50. stav 1. podstav 1. tačka c).
5. Dozvola kontrolora letenja i lekarsko uverenje kontrolora letenja iz stava 1. ovog člana mogu da se ograniče, suspenduju ili stave van snage ako imalac dozvole ili lekarskog uverenja više nije usklađen sa pravilima i procedurama za izdavanje i održavanje dozvole ili lekarskog uverenja, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 50. stav 1. podstav 1. tačka c).
Sprovedbeni akti u vezi sa kontrolorima letenja
1. Da bi se obezbedila jednoobrazna primena i usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 48. za kontrolore letenja, Komisija, na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) različitim kategorijama, ovlašćenjima i dodatnim i posebnim ovlašćenjima u dozvoli kontrolora letenja iz člana 49;
b) pravima i dužnostima imalaca dozvola kontrolora letenja, ovlašćenja i dodatnih i posebnih ovlašćenja u dozvoli i lekarskim uverenjima iz člana 49;
c) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili stavljanje van snage dozvola, ovlašćenja i dodatnih i posebnih ovlašćenja u dozvoli kontrolora letenja i lekarskih uverenja iz člana 49, uključujući pravila i postupke za konverziju nacionalnih dozvola kontrolora letenja i nacionalnih lekarskih uverenja u dozvole kontrolora letenja i lekarska uverenja iz člana 49;
d) pravilima i postupcima za kontrolore letenja s obzirom na ograničenja radnog vremena i zahteve u pogledu odmora; takvim pravilima i postupcima mora da se ostvari visok nivo bezbednosti zaštitom od uticaja umora, uz istovremeno omogućavanje dovoljno fleksibilnosti u utvrđivanju smenskog rada.
Navedeni sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
2. Prilikom donošenja sprovedbenih akata, Komisija mora da obezbedi usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 48. ove uredbe i da posveti dužnu pažnju međunarodnim standardima i preporučenim praksama, naročito onim koji su utvrđeni u Aneksu 1 Čikaške konvencije.
Organizacije za obuku kontrolora letenja i vazduhoplovno-medicinski centri
1. Od organizacija za obuku kontrolora letenja i vazduhoplovno-medicinskih centara zahteva se da imaju odobrenje.
2. Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je usklađen sa sprovedbenim aktima iz člana 53. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 48.
3. U odobrenju iz stava 1. ovog člana navode se prava dodeljena organizaciji. Odobrenje može da se izmeni kako bi se dodala ili oduzela prava, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 53. stav 1. podstav 1. tačka a).
4. Odobrenje iz stava 1. ovog člana može da se ograniči, suspenduje ili stavi van snage ako imalac više nije usklađen sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takvog odobrenja, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 53. stav 1. podstav 1. tačka a).
Instruktori, procenjivači i ovlašćeni lekari
1. Od lica odgovornih za sprovođenje praktične obuke i procenu praktičnih veština kontrolora letenja, kao i od ovlašćenih lekara, zahteva se da poseduju sertifikat.
2. Sertifikat iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je usklađen sa sprovedbenim aktima iz člana 53. donetim radi obezbeđivanja usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 48.
3. U sertifikatu iz stava 1. ovog člana navode se prava koja su dodeljena. Sertifikat može da se izmeni kako bi se dodala ili oduzela prava, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 53. stav 1. podstav 1. tačka a).
4. Sertifikat iz stava 1. ovog člana može da se ograniči, suspenduje ili stavi van snage ako imalac više nije usklađen sa pravilima i postupcima za izdavanje i održavanje takvog sertifikata, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 53. stav 1. podstav 1. tačka a).
Sprovedbeni akti u vezi sa obukom, ispitivanjem, proverom i medicinskom ocenom
1. Da bi se obezbedilo jednoobrazno sprovođenje osnovnih zahteva iz člana 48. i usklađenost sa tim zahtevima za lica i organizacije koji su uključeni u obuku, testiranje, proveru i medicinsku ocenu kontrolora letenja, Komisija, na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili stavljanje van snage odobrenja i sertifikata iz čl. 51. i 52;
b) pravima i dužnostima imaoca odobrenja i sertifikata iz čl. 51. i 52;
Navedeni sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
2. Prilikom donošenja sprovedbenih akata Komisija je dužna da obezbedi usklađenost sa osnovnim zahtevima iz člana 48. ove uredbe i da posveti dužnu pažnju međunarodnim standardima i preporučenim praksama, naročito onim koji su utvrđeni u Aneksu 1 Čikaške konvencije.
Kad je reč o kontrolorima letenja, licima i organizacijama koji su uključeni u obuku, testiranje, proveru ili medicinsku ocenu kontrolora letenja, kao i o sintetičkim uređajima za obuku, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte, u skladu sa članom 128, radi izmene Aneksa VIII, ako je to neophodno zbog tehničkog, operativnog ili naučnog razvoja, odnosno bezbednosnih dokaza koji se odnose na organizacije za obuku i kontrolore letenja, u neophodnoj meri i obimu kako bi se ostvarili ciljevi utvrđeni u članu 1.
BESPILOTNI VAZDUHOPLOVI
Osnovni zahtevi za bespilotne vazduhoplove
Projektovanje, proizvodnja, održavanje i korišćenje vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tač. a) i b), ako se to odnosi na bespilotne vazduhoplove i njihove motore, elise, delove, neugrađenu opremu i opremu za daljinsko upravljanje vazduhoplovima, kao i lica, uključujući pilote koji upravljaju na daljinu, i organizacije uključene u te aktivnosti, moraju da budu usklađeni sa osnovnim zahtevima utvrđenim u Aneksu IX i, ako se tako predviđa delegiranim aktima iz člana 58. i sprovedbenim aktima iz člana 57, sa osnovnim zahtevima utvrđenim u aneksima II, IV i V.
Usklađenost bespilotnih vazduhoplova
1. Uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, operativne karakteristike datih bespilotnih vazduhoplova i karakteristike područja korišćenja, sertifikat može da se zahteva za projektovanje, proizvodnju, održavanje i korišćenje bespilotnih vazduhoplova i njihovih motora, elisa, delova, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje vazduhoplovima, kao i za lica, uključujući pilote koji upravljaju na daljinu, i organizacije uključene u te aktivnosti, u skladu sa delegiranim aktima iz člana 58. i sprovedbenim aktima iz člana 57.
2. Sertifikat iz stava 1. ovog člana izdaje se na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže da je usklađen sa delegiranim aktima iz člana 58. i sprovedbenim aktima iz člana 57.
3. U sertifikatu iz stava 1. ovog člana navode se ograničenja od uticaja na bezbednost, uslovi korišćenja i prava. Sertifikat može da se izmeni kako bi se dodala ili uklonila ograničenja, uslovi i prava, u skladu sa delegiranim aktima iz člana 58. i sprovedbenim aktima iz člana 57.
4. Sertifikat iz stava 1. ovog člana može da se ograniči, suspenduje ili ukine ako imalac više nije usklađen sa uslovima, pravilima i postupcima za izdavanje ili održavanje takvog sertifikata, u skladu sa delegiranim aktima iz člana 58. i sprovedbenim aktima iz člana 57.
5. Uzimajući u obzir ciljeve i načela utvrđene u čl. 1. i 4, a naročito prirodu i rizik date aktivnosti, operativne karakteristike datih bespilotnih vazduhoplova i karakteristike područja korišćenja, delegiranim aktima iz člana 58. i sprovedbenim aktima iz člana 57. može da se zahteva davanje izjave kojom se potvrđuje usklađenost sa tim delegiranim i sprovedbenim aktima u odnosu na projektovanje, proizvodnju, održavanje i korišćenje bespilotnih vazduhoplova i njihovih motora, elisa, delova, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje vazduhoplovima, kao i u odnosu na lica, uključujući pilote koji upravljaju na daljinu, i organizacije uključene u te aktivnosti.
6. Ako se ciljevi i načela utvrđeni u čl. 1. i 4. mogu ostvariti bez primene poglavlja IV i V ove uredbe, delegiranim aktima iz člana 58. stav 1. tačka c) moglo bi se predvideti da se ta poglavlja ne primenjuju na osnovne zahteve iz člana 55, niti na odgovarajuća detaljna pravila utvrđena u skladu sa članom 58. U takvim slučajevima, ti osnovni zahtevi i detaljna pravila čine "Harmonizovano zakonodavstvo Zajednice" u smislu Uredbe (EZ) br. 765/2008 Evropskog parlamenta i Saveta i Odluke br. 768/2008/EZ Evropskog parlamenta i Saveta.
7. Države članice moraju da obezbede da se informacije o registraciji bespilotnih vazduhoplova i operaterima bespilotnih vazduhoplova koji podležu zahtevima u pogledu registracije u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 57. i tačke 4. Aneksa IX čuvaju u digitalnim, usklađenim, interoperabilnim nacionalnim sistemima za registraciju. Države članice moraju da imaju mogućnost pristupa tim informacijama i razmene informacija posredstvom baze podataka iz člana 74.
8. Ovim odeljkom ne dovodi se u pitanje mogućnost država članica da utvrđuju nacionalne propise kako bi operacije bespilotnih vazduhoplova bile predmet određenih uslova koji ne spadaju u oblast primene ove uredbe, uključujući javnu bezbednost ili zaštitu privatnosti i ličnih podataka u skladu sa pravom Unije.
Sprovedbeni akti u vezi sa bespilotnim vazduhoplovima
Da bi se obezbedilo jednoobrazno sprovođenje osnovnih zahteva iz člana 55. i usklađenost sa njima, za korišćenje vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tač. a) i b), ako se to odnosi na bespilotne vazduhoplove, kao i za lica, uključujući pilote koji upravljaju na daljinu, i organizacije uključene u te aktivnosti, a na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, Komisija donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) posebnim pravilima i postupcima za korišćenje bespilotnih vazduhoplova, kao i za lica, uključujući pilote koji upravljaju na daljinu, i organizacije uključene u te aktivnosti;
b) pravilima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje sertifikata ili za davanje izjava, za korišćenje bespilotnih vazduhoplova, kao i za lica, uključujući pilote koji upravljaju na daljinu, i organizacije uključene u te aktivnosti i za situacije u kojima se takvi sertifikati ili izjave zahtevaju; pravila i postupci za izdavanje tih sertifikata i za davanje tih izjava mogu da se zasnivaju na detaljnim zahtevima iz odeljaka I, II i III ili da se sastoje od tih zahteva;
c) pravima i dužnostima imalaca sertifikata i fizičkih i pravnih lica koji daju izjave;
d) pravilima i postupcima za registraciju i označavanje bespilotnih vazduhoplova i za registraciju operatera bespilotnih vazduhoplova, iz Odeljka 4. Aneksa IX;
e) pravilima i postupcima za uspostavljanje digitalnih, usklađenih, interoperabilnih nacionalnih sistema za registraciju iz člana 56. stav 7;
f) pravilima i postupcima za konverziju nacionalnih sertifikata u sertifikate iz člana 56. stav 1.
Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
1. Za projektovanje, proizvodnju i održavanje vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tač. a) i b), kada se to odnosi na bespilotne vazduhoplove i njihove motore, elise, delove, neugrađenu opremu i opremu za daljinsko upravljanje vazduhoplovima, kao i za lica, uključujući pilote koji upravljaju na daljinu, i organizacije uključene u te aktivnosti, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte u skladu sa članom 128, kojima se utvrđuju detaljna pravila u vezi sa:
a) posebnim uslovima za projektovanje, proizvodnju i održavanje bespilotnih vazduhoplova i njihovih motora, elisa, delova, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje vazduhoplovima, kao i za lica, uključujući pilote koji upravljaju na daljinu, i organizacije uključene u te aktivnosti, koji su neophodni za obezbeđivanje usklađenosti sa osnovnim zahtevima iz člana 55, koji mogu obuhvatati uslove pod kojima se od bespilotnih vazduhoplova zahteva da poseduju neophodne karakteristike i funkcionalnosti koje se odnose naročito na najveće operativno rastojanje i ograničenja visine, komunikaciju o poziciji, ograničeni ulazak u geografske zone, izbegavanje sudara, stabilizaciju leta i automatsko sletanje;
b) uslovima i postupcima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje sertifikata ili za davanje izjava, za projektovanje, proizvodnju i održavanje bespilotnih vazduhoplova, njihovih motora, elisa, delova, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje vazduhoplovima, kao i za lica, uključujući pilote koji upravljaju na daljinu, i organizacije uključene u te aktivnosti iz člana 56. st. 1. i 5, kao i za situacije u kojima se takvi sertifikati ili izjave zahtevaju; uslovi i postupci za izdavanje tih sertifikata i za davanje tih izjava mogu da se zasnivaju na detaljnim zahtevima iz odeljaka I, II i III ili da se sastoje od tih zahteva;
c) uslovima pod kojima zahtevi koji se odnose na projektovanje, proizvodnju i održavanje bespilotnih vazduhoplova i njihove motore, elise, delove, neugrađenu opremu i opremu za daljinsko upravljanje vazduhoplovima ne podležu poglavljima IV i V, u svrhe člana 56. stav 6;
d) pravima i dužnostima imalaca sertifikata i fizičkih i pravnih lica koji daju izjave;
e) uslovima za konverziju nacionalnih sertifikata u sertifikate iz člana 56. stav 1.
2. U pogledu projektovanja, proizvodnje i održavanja vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tač. a) i b), kada se to odnosi na bespilotne vazduhoplove i njihove motore, elise, delove, neugrađenu opremu i opremu za daljinsko upravljanje vazduhoplovima, kao i na lica, uključujući pilote koji upravljaju na daljinu, i organizacije uključene u te aktivnosti, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte, u skladu sa članom 128, radi izmene Aneksa IX i, po potrebi, Aneksa III, ako je to neophodno zbog tehničkog, operativnog ili naučnog razvoja ili bezbednosnih dokaza od uticaja na vazduhoplovne operacije, kako bi se ostvarili ciljevi utvrđeni u članu 1. i u meri potrebnoj za ostvarivanje tih ciljeva.
VAZDUHOPLOVI KOJIMA OPERATER IZ TREĆE ZEMLJE LETI U UNIJU, UNUTAR UNIJE ILI IZVAN NJE
Ne dovodeći u pitanje tačku 1. Aneksa VIII i pravila usvojena na osnovu člana 44. stav 1. tačka a), vazduhoplovi iz člana 2. stav 1. tačka c), kao i njihova posada i njihove operacije, moraju da budu u skladu sa važećim standardima ICAO.
Ukoliko takvi standardi ne postoje, ti vazduhoplovi, njihova posada i njihove operacije moraju da budu u skladu sa:
a) kad je reč o vazduhoplovima koji nisu bespilotni vazduhoplovi, osnovnim zahtevima utvrđenim u aneksima II, IV i V;
b) kad je reč o bespilotnim vazduhoplovima, osnovnim zahtevima utvrđenim u Aneksu IX i, ako se delegiranim aktima iz člana 61. tako predviđa, sa osnovnim zahtevima utvrđenim u aneksima II, IV i V; međutim, podstav 2. se ne primenjuje ako su ti osnovni zahtevi u sukobu sa pravima trećih zemalja na osnovu međunarodnih konvencija.
1. Korišćenje vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tačka c) za javni avio-prevoz podleže sertifikaciji i izdavanju odobrenja.
To odobrenje se izdaje na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže svoju sposobnost i dostupnost sredstava za ispunjavanje dužnosti koje su u vezi sa korišćenjem tog vazduhoplova u skladu sa zahtevima navedenim u članu 59.
U odobrenju se navode prava koja su dodeljena operateru i obim operacija.
2. Ako se delegiranim aktima iz člana 61. tako predviđa, korišćenje vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tačka c), osim za javni avio-prevoz, podleže sertifikaciji i izdavanju odobrenja.
Navedeno odobrenje se izdaje na zahtev, kada podnosilac zahteva dokaže svoju sposobnost i dostupnost sredstava za ispunjavanje dužnosti koje su u vezi sa korišćenjem tog vazduhoplova u skladu sa zahtevima navedenim u članu 59.
U odobrenju se navode prava koja su dodeljena operateru i obim operacija.
Izuzetno od podstava 1. ovog stava, ako se delegiranim aktima iz člana 61. tako predviđa, operaterima vazduhoplova iz člana 2. stav 1. tačka c) angažovanim u operacijama koje nisu operacije javnog avio-prevoza dozvoljava se da daju izjavu o svojoj sposobnosti i dostupnosti sredstava za ispunjavanje dužnosti koje su u vezi sa operacijom tog vazduhoplova u skladu sa zahtevima navedenim u članu 59.
3. Izuzev u slučaju operacija bespilotnih vazduhoplova, odobrenja i izjave iz st. 1. i 2. ne zahtevaju se za operacije vazduhoplova koji samo preleću teritoriju na kojoj se primenjuju Ugovori.
1. Za vazduhoplove iz člana 2. stav 1. tačka c), kao i za njihovu posadu i njihove operacije, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte u skladu sa članom 128, kojima se utvrđuju detaljna pravila u vezi sa:
a) izdavanjem odobrenja vazduhoplovima koji nemaju standardnu ICAO potvrdu o plovidbenosti ili izdavanjem odobrenja pilotima koji ne poseduju standardnu ICAO dozvolu, za letove ka teritoriji na kojoj se primenjuju Ugovori, unutar te teritorije ili iz nje;
b) posebnim uslovima za korišćenje vazduhoplova u skladu sa članom 59;
c) alternativnim uslovima za slučajeve kada nije moguće postići usklađenost sa standardima i zahtevima iz člana 59. ili kada to uključuje nesrazmeran napor operatera, obezbeđujući pri tome da su ispunjeni ciljevi datih standarda i zahteva;
d) uslovima za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje odobrenja iz člana 60. i za situacije u kojima se, radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1. i uzimajući u obzir prirodu i rizik određene aktivnosti, takva odobrenja zahtevaju, odnosno u kojima su izjave dopuštene, u zavisnosti od slučaja. Tim uslovima se uzimaju u obzir sertifikati koje izdaje država registracije i, u slučaju bespilotnih vazduhoplova, država u kojoj se nalazi oprema za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima i ne dovode se u pitanje Uredba (EZ) br. 2111/2005 i sprovedbeni akti doneti na osnovu te uredbe;
e) pravima i dužnostima imalaca odobrenja iz člana 60. st. 1. i 2. i, po potrebi, operatera vazduhoplova koji daju izjave u skladu sa članom 60. stav 2.
2. Prilikom donošenja pravila iz stava 1, Komisija je naročito dužna da obezbedi:
a) da se koriste, kad je potrebno, preporučene prakse i uputstva ICAO-a;
b) da nijedan zahtev ne prelazi ono što se ovom uredbom nalaže vazduhoplovima iz člana 2. stav 1. tačka b) podtačka (i) i posadi i operaterima takvih vazduhoplova;
c) da postupak dobijanja odobrenja iz člana 60. st. 1. i 2. bude jednostavan, srazmeran, delotvoran i ekonomičan i da omogućava dokazivanje usklađenosti koje je srazmerno složenosti operacije i riziku koji ta operacija podrazumeva. Komisija mora naročito da uzme u obzir sledeće:
(i) rezultate ICAO Univerzalnog programa kontrole nadzora bezbednosti;
(ii) informacije prikupljene na osnovu programa inspekcijskih pregleda na platformi utvrđenih u skladu sa delegiranim aktima iz člana 62. stav 13. i sprovedbenim aktima iz člana 62. stav 14;
(iii) druge priznate informacije o bezbednosnim aspektima u pogledu odgovarajućeg operatera;
(iv) sertifikate izdate u skladu sa zakonima treće zemlje;
d) da budu uzeti u obzir bezbednosni aspekti koji su u vezi sa ATM/ANS.
ZAJEDNIČKI SISTEM SERTIFIKACIJE, NADZORA I IZVRŠENJA
Sertifikacija, nadzor i izvršenje
1. Komisija, Agencija i države članice sarađuju u okviru jedinstvenog evropskog sistema bezbednosti vazduhoplovstva kako bi se obezbedila usklađenost sa ovom uredbom i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje.
2. Da bi se obezbedila usklađenost sa ovom uredbom i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje, Agencija i nacionalni nadležni organi:
a) primaju i procenjuju zahteve koji su im upućeni i, po potrebi, izdaju ili obnavljaju sertifikate i primaju izjave koje su im podnete, u skladu sa Poglavljem III;
b) sprovode nadzor nad imaocima sertifikata, fizičkim i pravnim licima koja su dala izjave, kao i nad proizvodima, delovima, opremom, sistemima ATM/ANS i sastavnim elementima ATM/ANS, uređajima za simuliranje letenja i aerodromima koji su predmet ove uredbe;
c) sprovode neophodne istrage, inspekcijske preglede, uključujući inspekcijske preglede na platformi, provere i druge aktivnosti kontrole kako bi se utvrdilo da li su pravna ili fizička lica koja su predmet ove uredbe prekršila zahteve utvrđene u ovoj uredbi i u delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje;
d) preduzimaju sve neophodne mere prinude, uključujući izmenu, ograničenje, suspenziju ili ukidanje sertifikata koje su izdale, prizemljenje vazduhoplova i izricanje novčanih kazni, kako bi se prestalo sa utvrđenim prekršajima;
e) zabranjuju ili ograničavaju aktivnosti iz Poglavlja III u interesu bezbednosti ili na te aktivnosti primenjuju određene uslove;
f) obezbeđuju odgovarajući nivo stručnih kvalifikacija svog osoblja koje je uključeno u zadatke sertifikacije, nadzora i izvršenja, između ostalog obezbeđivanjem odgovarajuće obuke.
3. Države članice moraju da obezbede da njihovi nacionalni nadležni organi budu nezavisni prilikom donošenja tehničkih odluka o sertifikaciji, nadzoru i izvršenju i da svoje zadatke izvršavaju nepristrasno i transparentno, kao i da su shodno tome organizovani, popunjeni zaposlenima i da se njima upravlja. Države članice su takođe dužne da obezbede da njihovi nacionalni nadležni organi imaju neophodna sredstva i mogućnosti da efikasno i pravovremeno obavljaju zadatke koji su im dodeljeni na osnovu ove uredbe.
4. Odgovornosti za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje iz stava 2. utvrđuju se u skladu sa ovim stavom.
Agencija je odgovorna ako su joj ti zadaci pripisani u skladu sa čl. 77-82. i ako su joj ti zadaci dodeljeni u skladu sa čl. 64. i 65.
Međutim, ako država članica odobri izuzeće u skladu sa članom 41. stav 6, više se ne primenjuje član 80. stav 1. tačka a) i ta država članica je odgovorna za nadzor i izvršenje u pogledu datog pružaoca usluga ATM/ANS, kako je predviđeno u tom izuzeću.
Nacionalni nadležni organ države članice u kojoj se nalazi aerodrom odgovoran je za te zadatke u pogledu sertifikata aerodroma iz člana 34. stav 1. i sertifikata operatera aerodroma iz člana 37. stav 1.
Taj nacionalni nadležni organ takođe je odgovoran za zadatke nadzora i izvršenja u pogledu organizacija odgovornih za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ili usluga AMS na tom aerodromu.
U svim drugim slučajevima, za te zadatke odgovoran je nacionalni nadležni organ države članice u kojoj fizičko ili pravno lice koje podnosi zahtev za sertifikat ili daje izjavu ima glavno mesto poslovanja ili, ako nema glavno mesto poslovanja, u kojoj ima prebivalište ili mesto osnivanja, osim ako delotvorno obavljanje zadataka u vezi sa sertifikacijom, nadzorom i izvršenjem nalaže da se ti zadaci raspodele nacionalnom nadležnom organu druge države članice u skladu sa detaljnim pravilima iz stava 14. tačka d).
Međutim, ako je tako predviđeno sprovedbenim aktima iz stava 15:
a) ovlašćeni lekari, vazduhoplovno-medicinski centri i lekari specijalisti opšte medicine odgovorni su za izdavanje lekarskih uverenja za pilote iz člana 21. stav 1. i lekarskih uverenja za kontrolore letenja iz člana 49. stav 1;
b) organizacije za obuku kabinske posade kojima je izdato odobrenje u skladu sa članom 24. i operateri vazduhoplova kojima je izdat sertifikat u skladu sa članom 30. odgovorni su za izdavanje potvrda kabinske posade iz člana 22.
5. Izuzetno od stava 4, države članice mogu odlučiti da njihovi nacionalni nadležni organi budu zajednički odgovorni za zadatke u vezi sa sertifikacijom, nadzorom i izvršenjem u pogledu operatera vazduhoplova koji obavlja javni avio-prevoz ako su ispunjena oba sledeća uslova:
a) takva zajednička odgovornost predviđena je u sporazumu koji je zaključen između tih država članica pre 1. januara 1992. godine;
b) te države članice obezbedile su da njihovi nacionalni nadležni organi delotvorno obavljaju te zadatke u skladu sa ovom uredbom i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje.
Najkasnije do 12. marta 2019. godine date države članice obaveštavaju Komisiju i Agenciju o svojoj odluci o zajedničkoj odgovornosti i pružaju im sve relevantne informacije, naročito u vezi sa sporazumom iz tačke a) i merama koje su preduzete kako bi se obezbedilo da se ti zadaci obavljaju delotvorno u skladu sa tačkom b).
Ako Komisija, nakon konsultovanja sa Agencijom, smatra da uslovi navedeni u podstavu 1. nisu ispunjeni, Komisija donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuje njena odluka o tome. Nakon što Komisija obavesti date države članice o takvim sprovedbenim aktima, te države članice bez odlaganja menjaju ili ukidaju svoju odluku o zajedničkoj odgovornosti i o tome obaveštavaju Komisiju i Agenciju.
Agencija unosi u bazu podataka iz člana 74. sve odluke Komisije i država članica o kojima je obaveštena u skladu sa ovim stavom.
6. Nadzor koji sprovode Agencija i nacionalni nadležni organi mora da bude kontinuiran i zasnovan na prioritetima postavljenim s obzirom na rizike za civilno vazduhoplovstvo.
7. Prilikom obavljanja inspekcijskih pregleda na platformi iz stava 2. tačka c), Agencija sarađuje sa nacionalnim nadležnim organom države članice na čijoj teritoriji se obavlja inspekcijski pregled na platformi.
8. Agencija upravlja i koristi se alatima i postupcima neophodnim za prikupljanje, razmenu i analiziranje informacija povezanih sa bezbednošću koje se dobijaju od inspekcijskih pregleda na platformi iz stava 2. tačka c).
9. Da bi olakšali delotvorno izvršavanje svojih zadataka povezanih sa sertifikacijom, nadzorom i izvršenjem, Komisija, Agencija i nacionalni nadležni organi razmenjuju relevantne informacije, uključujući informacije o mogućim ili utvrđenim prekršajima.
10. Agencija podstiče zajedničko tumačenje i primenu zahteva sadržanih u ovoj uredbi i u delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje, između ostalog, izradom smernica iz člana 76. stav 3. uz konsultovanje sa nacionalnim nadležnim organima.
11. Svako pravno ili fizičko lice koje je predmet ove uredbe može da obavesti Agenciju o navodnim razlikama u primeni pravila između država. Ako takve razlike ozbiljno ometaju aktivnosti tih lica ili na drugi način izazivaju značajne poteškoće, Agencija i nacionalni nadležni organi datih država članica sarađuju kako bi rešili i, po potrebi, otklonili te razlike bez odlaganja. Ako se te razlike ne mogu otkloniti, Agencija taj predmet podnosi Komisiji.
12. Agencija i nacionalni nadležni organi preduzimaju neophodne i delotvorne mere za povećanje i podsticanje svesti o bezbednosti civilnog vazduhoplovstva i šire informacije povezane sa bezbednošću koje su relevantne za sprečavanje udesa i nezgoda.
13. U pogledu zadataka Agencije koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje na osnovu ove uredbe, Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte u skladu sa članom 128. kojim se utvrđuju detaljna pravila u vezi sa:
a) uslovima za sprovođenje sertifikacije i za sprovođenje istraga, inspekcijskih pregleda, provera i drugih aktivnosti kontrole koje su neophodne za obezbeđivanje delotvornog nadzora Agencije nad fizičkim i pravnim licima, proizvodima, delovima, opremom, sistemima ATM/ANS i sastavnim elementima ATM/ANS, uređajima za simuliranje letenja i aerodromima koji su predmet ove uredbe;
b) uslovima pod kojima Agencija sprovodi inspekcijske preglede na platformi i prizemljenje vazduhoplova ako vazduhoplov, njegov operater ili njegova posada ne ispunjavaju zahteve iz ove uredbe ili iz delegiranih i sprovedbenih akata donetih na osnovu nje;
c) uslovima u skladu sa kojim se aktivnosti uređene Poglavljem III mogu zabraniti, ograničiti ili mogu važiti pod određenim uslovima u interesu bezbednosti;
d) uslovima pod kojima Agencija u skladu sa članom 76. stav 6. izdaje i širi obavezne informacije i preporuke kako bi se obezbedila bezbednost aktivnosti uređenih Poglavljem III;
e) uslovima pod kojima Agencija izdaje i širi obavezne informacije u skladu sa članom 77, kako bi se obezbedila kontinuirana plovidbenost i usklađenost proizvoda, delova, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje vazduhoplovom sa životnom sredinom, kao i u vezi sa uslovima za odobravanje alternativnih načina usaglašavanja sa tim obaveznim informacijama;
f) uslovima i postupcima pod kojima Agencija obavlja akreditaciju kvalifikovanog subjekta u svrhu člana 69.
14. Da bi se obezbedilo jednoobrazno sprovođenje i usklađenost sa st. 2-9. ovog člana u pogledu zadataka nacionalnih nadležnih organa koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje na osnovu ove uredbe, Komisija, na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) pravilima i postupcima za sprovođenje sertifikacije i za sprovođenje istraga, inspekcijskih pregleda, provera i drugih aktivnosti kontrole koje su neophodne za obezbeđivanje delotvornog nadzora nacionalnih nadležnih organa nad fizičkim i pravnim licima, proizvodima, delovima, opremom, sistemima ATM/ANS i sastavnim elementima ATM/ANS, uređajima za simuliranje letenja i aerodromima koji su predmet ove uredbe;
b) pravilima i postupcima pod kojima nacionalni nadležni organ sprovodi inspekcijske preglede na platformi i prizemljenje vazduhoplova kada vazduhoplov, njegov operater ili njegova posada ne ispunjavaju zahteve iz ove uredbe ili iz delegiranih i sprovedbenih akata donetih na osnovu nje;
c) pravilima i postupcima u skladu sa kojim se aktivnosti uređene u Poglavlju III mogu zabraniti, ograničiti ili podvrgnuti određenim uslovima u interesu bezbednosti;
d) u vezi sa stavom 4, pravilima i postupcima za raspodelu odgovornosti između nacionalnih nadležnih organa sa ciljem obezbeđivanja delotvornog obavljanja zadataka koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje;
e) pravilima i postupcima pod kojima nacionalni nadležni organ obavlja akreditaciju kvalifikovanog subjekta u svrhu člana 69.
Navedeni sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
15. Da bi se obezbedilo jednoobrazno sprovođenje i usklađenost sa st. 2-9. ovog člana u pogledu zadataka Agencije i nacionalnih nadležnih organa koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje na osnovu ove uredbe, Komisija, na osnovu načela utvrđenih u članu 4. i radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih u članu 1, donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljne odredbe o:
a) pravilima i postupcima za prikupljanje, razmenu i širenje relevantnih informacija između Komisije, Agencije i nacionalnih nadležnih organa radi delotvornog obavljanja njihovih zadataka povezanih sa sertifikacijom, nadzorom i izvršenjem, uključujući informacije o mogućim ili utvrđenim prekršajima;
b) pravilima i postupcima za stručne kvalifikacije osoblja Agencije i nacionalnih nadležnih organa uključenih u zadatke sertifikacije, nadzora i izvršenja, kao i organizacija uključenih u njihovu obuku;
c) pravilima i postupcima za administraciju i sisteme upravljanja Agencije i nacionalnih nadležnih organa koji se odnose na izvršavanje zadataka sertifikacije, nadzora i izvršenja;
d) u pogledu stava 4. ovog člana, pravilima i postupcima za raspodelu odgovornosti ovlašćenim lekarima i vazduhoplovno-medicinskim centrima u svrhu izdavanja lekarskih uverenja za pilote i lekarskih uverenja za kontrolore letenja, kao i uslovima pod kojima se takve odgovornosti daju lekarima specijalistima opšte medicine, sa ciljem obezbeđivanja delotvornog obavljanja zadataka koji se odnose na lekarska uverenja za pilote i kontrolore letenja;
e) u pogledu stava 4. ovog člana, pravilima i postupcima za raspodelu odgovornosti organizacijama za obuku kabinske posade i operaterima vazduhoplova u svrhu izdavanja potvrda kabinske posade, sa ciljem obezbeđivanja delotvornog obavljanja zadataka koji se odnose na sertifikaciju kabinske posade.
Navedeni sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
Skup evropskih vazduhoplovnih inspektora
1. U saradnji sa nacionalnim nadležnim organima Agencija uspostavlja mehanizam za dobrovoljno udruživanje i razmenu inspektora i drugog osoblja sa stručnim znanjima koja su relevantna za obavljanje zadataka sertifikacije i nadzora na osnovu ove uredbe.
U tu svrhu, Agencija u saradnji sa nacionalnim nadležnim organima, utvrđuje potrebne profile u pogledu stručnih kvalifikacija i iskustva na osnovu kojih ti organi i Agencija imenuju, u zavisnosti od dostupnosti, kandidate za učestvovanje u mehanizmu za udruživanje i razmenu u svojstvu evropskih vazduhoplovnih inspektora.
2. Agencija i svaki nacionalni nadležni organ može zahtevati pomoć od skupa evropskih vazduhoplovnih inspektora u obavljanju aktivnosti nadzora i sertifikacije. Agencija koordinira odgovore na te zahteve i razvija odgovarajuće postupke u tu svrhu, uz konsultovanje sa nacionalnim nadležnim organima.
3. Evropski vazduhoplovni inspektori obavljaju svoje aktivnosti nadzora i sertifikacije pod kontrolom i odgovornošću Agencije ili nacionalnog nadležnog organa koji je zahtevao njihovu pomoć, kao i prema njihovim uputstvima.
4. Troškove pomoći koju pružaju evropski vazduhoplovni inspektori snosi organ koji je zahtevao pomoć.
Taj organ može odlučiti da finansira takvu pomoć od naplaćenih i prikupljenih naknada na osnovu pravila utvrđenih u skladu sa stavom 6. tačka c) od pravnih ili fizičkih lica koja podležu aktivnostima sertifikacije i nadzora koje obavljaju ti evropski vazduhoplovni inspektori.
U tom slučaju, taj organ prenosi prikupljeni iznos organu koji je pružio pomoć.
5. Sve izjave, zapisnici i izveštaji evropskih vazduhoplovnih inspektora koji obavljaju svoje aktivnosti u skladu sa ovim članom tretiraju se u svim aspektima kao ekvivalentni onim koje obavljaju nacionalni inspektori i predstavljaju prihvatljiv dokaz u administrativnim ili sudskim postupcima.
6. Kad je reč o mehanizmu za udruživanje i razmenu iz stava 1. ovog člana, Komisija može doneti sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljna pravila u pogledu:
a) pravila i postupaka u skladu sa kojim Agencija i nacionalni nadležni organi zahtevaju, primaju ili pružaju pomoć posredstvom tog mehanizma;
b) pravila i postupaka za davanje odobrenja evropskim vazduhoplovnim inspektorima i detaljnih pravila koja se na njih odnose ako pružaju takvu pomoć;
c) pravila i postupaka za utvrđivanje i prikupljanje naknada iz stava 4. ovog člana.
Navedeni sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
Preraspodela odgovornosti na zahtev država članica
1. Država članica može zahtevati od Agencije da obavlja zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje iz člana 62. stav 2. u pogledu nekog ili svih fizičkih i pravnih lica, vazduhoplova, opreme aerodroma od uticaja na bezbednost, sistema ATM/ANS i sastavnih elemenata ATM/ANS, uređaja za simuliranje letenja i aerodroma za koje je dotična država članica odgovorna prema ovoj uredbi i delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu te uredbe.
Nakon što Agencija prihvati takav zahtev, ona postaje nadležni organ odgovoran za zadatke koji su obuhvaćeni tim zahtevom, a država članica koja je uputila zahtev oslobađa se odgovornosti za te zadatke.
U vezi sa vršenjem te odgovornosti Agencije za date zadatke, primenjuju se poglavlja IV i V.
2. Država članica može zahtevati od druge države članice da obavlja zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje iz člana 62. stav 2. u pogledu nekog ili svih fizičkih i pravnih lica, vazduhoplova, opreme aerodroma od uticaja na bezbednost, sistema ATM/ANS i sastavnih elemenata ATM/ANS, uređaja za simuliranje letenja i aerodroma za koje je data država članica odgovorna prema ovoj uredbi i prema delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu te uredbe.
Nakon što država članica prihvati takav zahtev, ona postaje odgovorna za zadatke koji su obuhvaćeni tim zahtevom, a država članica koja je uputila zahtev oslobađa se odgovornosti za te zadatke.
U vezi sa vršenjem odgovornosti za zadatke koji su preraspodeljeni u skladu sa ovim stavom, primenjuju se poglavlja II i IV i čl. 131. i 132, kao i važeće odredbe nacionalnog zakona države članice koja prihvata zahtev.
3. Kad je reč o izvršenju, država članica koja je prihvatila zahtev ili Agencija odgovorna je samo za pitanja koja se odnose na postupke koji dovode do donošenja odluka nacionalnih nadležnih organa te države članice ili Agencije, kao i za pitanja koja su u vezi sa zadacima sertifikacije i nadzora preraspodeljenim u skladu sa ovim članom i sa primenom tih odluka. Za sva druga pitanja u vezi sa izvršenjem, raspodela odgovornosti koja se predviđa u ovoj uredbi i u delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu te uredbe ostaje nepromenjena.
4. Agencija ili država članica, u zavisnosti od slučaja, prihvata samo zahtev iz st. 1. i 2. ako Agencija ili nacionalni nadležni organ odgovarajuće države članice smatra da poseduje neophodne resurse i da može delotvorno vršiti odgovornosti u vezi sa datim zadacima.
5. Kada država članica želi da primeni st. 1. ili 2, ona zaključuje sa Agencijom ili sa drugom državom članicom, u zavisnosti od slučaja, detaljne aranžmane koji se odnose na preraspodelu odgovornosti za te zadatke. Pre nego što se ti detaljni aranžmani finalizuju, obavljaju se konsultacije o tim aranžmanima sa zainteresovanim fizičkim i pravnim licima na koje se preraspodela odnosi, odnosno sa Agencijom u slučaju preraspodele iz stava 2. U tim detaljnim aranžmanima moraju se, kao minimum, jasno utvrditi zadaci koji se preraspodeljuju i obuhvatiti pravni, praktični i administrativni dogovori neophodni za obezbeđivanje urednog prenosa i delotvornog i neprekinutog nastavka obavljanja zadataka u skladu sa ovom uredbom i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje, kao i nesmetanog nastavka aktivnosti koje su data fizička i pravna lica preuzela. Detaljni aranžmani takođe uključuju odredbe o prenosu relevantne tehničke evidencije i dokumentacije.
Agencija i dotična država članica ili dotične države članice, u zavisnosti od slučaja, staraju se o tome da se preraspodela odgovornosti za zadatke sprovodi u skladu sa tim detaljnim aranžmanima.
6. Agencija stavlja na raspolaganje, posredstvom baze podataka ustanovljene na osnovu člana 74, spisak država članica koje su primenile st. 1. i 2. ovog člana. Na tom spisku moraju biti jasno određeni preraspodeljeni zadaci i nadležni organ odgovoran za zadatke nakon njihove preraspodele.
Agencija uzima u obzir preraspodelu odgovornosti za zadatke prilikom sprovođenja inspekcijskih pregleda i drugih aktivnosti kontrole u skladu sa članom 85.
7. Preraspodele odgovornosti na osnovu ovog člana ne dovode u pitanje prava i obaveze država članica prema Čikaškoj konvenciji.
Ako država članica, u skladu sa ovim članom, preraspodeljuje odgovornost za zadatke koji su joj dodeljeni Čikaškom konvencijom, ona obaveštava ICAO o činjenici da Agencija ili druga država članica u njeno ime obavlja funkcije i dužnosti koje joj pripadaju prema Čikaškoj konvenciji.
8. Država članica koja je preraspodelila odgovornost za zadatke Agenciji ili drugoj državi članici u skladu sa st. 1. ili 2, u svakom trenutku može odlučiti da opozove odluku o preraspodeli. U tom slučaju st. 4, 5, 6. i stav 7. podstav 2. primenjuju se mutatis mutandis.
Preraspodela odgovornosti na zahtev organizacija koje posluju u više od jedne države članice
1. Izuzetno od člana 62. stav 4, organizacija može zahtevati da Agencija postupa kao nadležni organ odgovoran za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u odnosu na tu organizaciju, ako ta organizacija poseduje sertifikat ili ispunjava uslove za podnošenje zahteva za sertifikat nacionalnom nadležnom organu iz jedne države članice u skladu sa Poglavljem III, ali i ako ona poseduje ili ima nameru da poseduje značajan deo objekata i osoblja koji su obuhvaćeni tim sertifikatom i koji se nalaze u jednoj državi članici ili više njih.
Takav zahtev mogu, takođe, podneti dve ili više organizacija koje čine deo jedne poslovne grupacije, od kojih svaka ima glavno mesto poslovanja u različitim državama članicama i svaka poseduje sertifikat ili ispunjava uslove za podnošenje zahteva za sertifikat u skladu sa Poglavljem III za istu vrstu vazduhoplovne aktivnosti.
2. Zahtev iz stava 1. dotične organizacije šalju Agenciji i nacionalnim nadležnim organima država članica u kojima imaju svoja glavna mesta poslovanja.
Nakon prijema takvog zahteva, Agencija i dotični nacionalni nadležni organi konsultuju se međusobno bez nepotrebnog odlaganja i, po potrebi, traže dodatne stavove od organizacija koje su podnele zahtev. U tim konsultacijama Agencija i nacionalni nadležni organi posebnu pažnju posvećuju angažovanju inspektora i drugog osoblja koji su na raspolaganju dotičnim nacionalnim nadležnim organima u slučaju sporazuma o preraspodeli.
Ako nakon tih konsultacija Agencija ili dotični nacionalni nadležni organ smatra da bi takav zahtev imao štetan uticaj na njihovu sposobnost delotvornog obavljanja zadataka u vezi sa sertifikacijom, nadzorom i izvršenjem u skladu sa ovom uredbom i delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu ove uredbe, ili da bi na drugi način štetno uticao na delotvorno funkcionisanje organa, Agencija ili dotični nacionalni nadležni organ, u roku od 180 dana od dana prijema takvog zahteva, obaveštava zainteresovane organizacije o tome da smatra da bi taj zahtev imao takav štetan uticaj, uz dostavljanje svog obrazloženja. Taj dopis se dostavlja i drugoj strani. U tom slučaju, smatra se da je zahtev odbijen.
3. Izuzev ako je zahtev odbijen u skladu sa stavom 2, Agencija i dati nacionalni nadležni organi zaključuju detaljne aranžmane u vezi sa preraspodelom odgovornosti za odgovarajuće zadatke. Pre nego što se ti detaljni aranžmani finalizuju, obavljaju se konsultacije o tim aranžmanima sa organizacijama koje su od Agencije zahtevale da postupa kao njihov nadležni organ. U tim detaljnim aranžmanima moraju se, kao minimum, jasno utvrditi zadaci koji se preraspodeljuju i obuhvatiti pravni, praktični i administrativni dogovori neophodni za obezbeđivanje urednog prenosa i delotvornog i neprekinutog nastavka obavljanja zadataka u skladu sa ovom uredbom i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje, kao i nesmetanog nastavka aktivnosti koje su date organizacije preuzele. Detaljni aranžmani takođe uključuju odredbe o prenosu relevantne tehničke evidencije i dokumentacije.
Agencija i dotična država članica ili dotične države članice, u zavisnosti od slučaja, staraju se o tome da se preraspodela odgovornosti za zadatke sprovodi u skladu sa tim detaljnim aranžmanima. Prilikom sprovođenja tih aranžmana Agencija angažuje, u meri u kojoj je to moguće, inspektore i drugo osoblje koji su na raspolaganju u državama članicama.
4. Nakon zaključivanja detaljnih aranžmana u skladu sa stavom 3, Agencija postaje nadležni organ odgovoran za zadatke koji su obuhvaćeni tim zahtevom, a država članica ili države članice koje su uputile zahtev oslobađaju se odgovornosti za te zadatke. U vezi sa izvršavanjem odgovornosti Agencije za zadatke koji su preraspodeljeni, primenjuju se poglavlja IV i V.
5. Član 64. st. 3, 6. i 7. primenjuju se mutatis mutandis na svaku preraspodelu odgovornosti za zadatke u skladu sa ovim članom.
6. Organizacije u pogledu kojih Agencija postupa kao nadležni organ u skladu sa ovim članom mogu zahtevati da države članice u kojima te organizacije imaju glavno mesto poslovanja ponovo preuzmu odgovornost za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u vezi sa tim organizacijama. U tom slučaju, član 64. st. 4-7. primenjuje se mutatis mutandis.
Mehanizam pružanja podrške nadzoru
1. Ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
a) rezultati inspekcijskih pregleda i drugih aktivnosti kontrole koje sprovodi Agencija u skladu sa članom 85. ukazuju na ozbiljnu i stalnu nesposobnost države članice da delotvorno obavlja određene ili sve zadatke u vezi sa sertifikacijom, nadzorom i izvršenjem na osnovu ove uredbe;
b) Komisija je zahtevala da data država članica otkloni nedostatke koji su utvrđeni u skladu sa tačkom a);
c) država članica nije otklonila nedostatke na zadovoljavajući način, a proistekla situacija ugrožava bezbednost civilnog vazduhoplovstva,
dotična država članica i Agencija, na zahtev Komisije, zajedno uspostavljaju privremeni program tehničke podrške sa ciljem otklanjanja utvrđenih nedostataka i pružanja pomoći datoj državi članici, koji se odnosi na ponovno uspostavljanje njene sposobnosti da obavlja zadatke sertifikacije, nadzora i izvršenja koji su obuhvaćeni ovom uredbom do kraja faze pružanja podrške. Taj program tehničke podrške obuhvata, naročito, vremenski raspored programa, planiranje i izvršavanje zadataka sertifikacije, nadzora i izvršenja u slučajevima kada su utvrđeni nedostaci, obuke i stručne kvalifikacije odgovarajućih inspektora i osoblja, kao i organizaciju rada nacionalnog nadležnog organa date države članice, ako to ima neposredan uticaj na utvrđene nedostatke.
2. Dotična država članica je odgovorna za sprovođenje programa tehničke podrške radi otklanjanja utvrđenih nedostataka. U tu svrhu, dotična država članica sarađuje sa Agencijom prilikom sprovođenja tog programa tehničke podrške, između ostalog davanjem svih neophodnih uputstava nacionalnim nadležnim organima i pružanjem svih materijalnih sredstava neophodnih za uspešno sprovođenje programa podrške.
Tokom sprovođenja programa tehničke podrške dotična država članica ostaje odgovorna za zadatke sertifikacije, nadzora i izvršenja u skladu sa članom 62. stav 2. ove uredbe. Agencija snosi sopstvene troškove kada pruža pomoć dotičnoj državi članici.
Prilikom sprovođenja programa tehničke podrške, ako je potrebno i imajući u vidu prirodu nedostataka, dotična država članica angažuje skup evropskih vazduhoplovnih inspektora koji je uspostavljen u skladu sa članom 63, kvalifikovane subjekte u skladu sa članom 69. i koristi mogućnost obuke koja je predviđena na osnovu člana 92.
3. Agencija dostavlja Komisiji i drugim državama članicama ažurirane informacije o napretku koji je ostvaren u sprovođenju programa tehničke podrške.
4. Dotična država članica ulaže sve moguće napore kako bi ponovo uspostavila svoju sposobnost za obavljanje zadataka sertifikacije, nadzora i izvršenja na osnovu ove uredbe. Ako dotična država članica uvidi da se program tehničke podrške ne može sprovesti kako je planirano, ona o tome obaveštava Komisiju i preraspodeljuje svoje odgovornosti za zadatke sertifikacije, nadzora i izvršenja Agenciji ili drugoj državi članici u skladu sa članom 64. ili preduzima druge mere za rešavanje nedostataka. Obim preraspodele ograničen je na ono što je zaista neophodno da bi se rešili utvrđeni nedostaci. Agencija unosi informacije o zadacima koji su preraspodeljeni u bazu podataka ustanovljenu na osnovu člana 74. i objavljuje te informacije.
5. Ovim članom se ne dovodi u pitanje primena drugih mera, uključujući član 67. ove uredbe i Uredbu (EZ) br. 2111/2005.
Važenje i priznavanje sertifikata i izjava
1. Sertifikati koje izdaje Agencija ili nacionalni nadležni organi, kao i izjave koje daju fizička i pravna lica u skladu sa ovom uredbom i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje, podležu isključivo pravilima, uslovima i postupcima utvrđenim u ovoj uredbi i nacionalnim administrativnim zahtevima, a važe i priznaju se u svim državama članicama bez dodatnih zahteva ili ocena.
2. Ako Komisija smatra da pravno ili fizičko lice kojem je izdat sertifikat ili koje je dalo izjavu više ne postupa u skladu sa važećim zahtevima iz ove uredbe ili iz delegiranih i sprovedbenih akata donetim na osnovu nje, Komisija na osnovu preporuke Agencije zahteva da država članica koja je odgovorna za nadzor tog lica preduzme korektivne i zaštitne mere, uključujući ograničavanje ili suspenziju sertifikata. Komisija donosi sprovedbene akte koji sadrže tu odluku. Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa savetodavnim postupkom iz člana 127. stav 2. Iz naročito opravdanih i krajnje hitnih razloga u vezi sa bezbednošću vazduhoplovstva, Komisija donosi sprovedbene akte koji se odmah primenjuju u skladu sa postupkom iz člana 127. stav 4.
Od datuma od kojeg taj sprovedbeni akt proizvodi dejstvo, dati sertifikat ili izjava, izuzetno od stava 1, više nisu važeći i priznati u svim državama članicama.
3. Kada Komisija smatra da je država članica iz stava 2. preduzela odgovarajuće korektivne i zaštitne mere, ona donosi odluku, na osnovu preporuke Agencije, da su dati sertifikat ili izjava ponovo važeći i priznati u svim državama članicama, u skladu sa stavom 1.
Komisija donosi sprovedbene akte koji sadrže tu odluku. Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa savetodavnim postupkom iz člana 127. stav 2. Iz naročito opravdanih i krajnje hitnih razloga u vezi sa bezbednošću vazduhoplovstva, Komisija donosi sprovedbene akte koji se odmah primenjuju u skladu sa postupkom iz člana 127. stav 4.
4. Ovaj član ne dovodi u pitanje Uredbu (EZ) br. 2111/2005.
Prihvatanje sertifikacije koju obavlja treća zemlja
1. Agencija i nacionalni nadležni organi mogu izdati sertifikate predviđene u ovoj uredbi, kao i u delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje, na osnovu sertifikata izdatih u skladu sa zakonima treće zemlje, ili mogu prihvatiti sertifikate i drugu relevantnu dokumentaciju kojom se potvrđuje usklađenost sa pravilima civilnog vazduhoplovstva, a koji su izdati u skladu sa zakonima treće zemlje, ako je takva mogućnost predviđena:
a) u međunarodnim sporazumima zaključenim između Unije i treće zemlje koji se odnose na priznavanje sertifikata;
b) u delegiranim aktima donetim na osnovu stava 3; ili
c) u odsustvu međunarodnog sporazuma i odgovarajućeg delegiranog akta kako je navedeno u tač. a) i b) ovog stava i ne dovodeći u pitanje član 140. stav 6. ove uredbe, u sporazumu koji se odnosi na priznavanje sertifikata zaključenom između države članice i treće zemlje pre stupanja na snagu Uredbe (EZ) br. 1592/2002, o kojem su Komisija i druge države članice obaveštene u skladu sa članom 9. stav 2. tačka a) Uredbe (EZ) br. 1592/2002 ili članom 12. stav 2. tačka a) Uredbe (EZ) br. 216/2008.
2. Da bi se ostvarilo i zadržalo poverenje u regulatorni sistem trećih zemalja, Agencija je ovlašćena da sprovodi neophodne tehničke procene i ocene zakona trećih zemalja i inostranih vazduhoplovnih organa. U svrhu sprovođenja takvih procena i ocena, Agencija može zaključivati radne aranžmane u skladu sa članom 90. stav 2.
3. Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte u skladu sa članom 128. kojima se utvrđuju detaljna pravila u pogledu prihvatanja sertifikata i druge dokumentacije kojom se potvrđuje usklađenost sa pravilima civilnog vazduhoplovstva, a koji su izdati u skladu sa zakonima treće zemlje i obezbeđuje nivo bezbednosti ekvivalentan onom koji je predviđen u ovoj uredbi, uključujući uslove i postupke za ostvarivanje i zadržavanje poverenja u regulatorne sisteme trećih zemalja.
1. Agencija i nacionalni nadležni organi svoje zadatke koji se odnose na sertifikaciju i nadzor na osnovu ove uredbe mogu dodeliti kvalifikovanim subjektima koji su, u skladu sa delegiranim aktima iz člana 62. stav 13. tačka f) ili sprovedbenim aktima iz člana 62. stav 14. podstav 1. tačka e), akreditovani kao usklađeni sa kriterijumima utvrđenim u Aneksu VI.
Ne dovodeći u pitanje stav 4, Agencija i nacionalni nadležni organi koji angažuju kvalifikovane subjekte uspostavljaju sistem za tu akreditaciju i ocenu usklađenosti kvalifikovanih subjekata sa tim kriterijumima, u momentu akreditacije i neprekidno nakon toga.
Akreditaciju kvalifikovanog subjekta obavlja pojedinačno Agencija ili nacionalni nadležni organ, ili obavljaju zajedno dva ili više nacionalnih nadležnih organa ili obavljaju zajedno Agencija i jedan ili više nacionalnih nadležnih organa.
2. Agencija ili nacionalni nadležni organ, odnosno organi, u zavisnosti od slučaja, menjaju, ograničavaju, suspenduju ili ukidaju akreditaciju kvalifikovanog subjekta koju su dodelile ako taj subjekt više ne postupa u skladu sa kriterijumima utvrđenim u Aneksu VI.
3. Agencija ili nadležni nacionalni organ ili organi koji vrše akreditaciju kvalifikovanog subjekta mogu mu dodeliti pravo da izdaje, obnavlja, menja, ograniči, suspenduje i ukida sertifikate, odnosno da prima izjave, u ime Agencije ili nacionalnog nadležnog organa. To pravo se unosi u obim akreditacije.
4. Agencija i nacionalni nadležni organ priznaju, bez dodatnih tehničkih zahteva ili ocena, akreditacije kvalifikovanih subjekata koje je dodelila Agencija i drugi nacionalni nadležni organi u skladu sa stavom 1.
Međutim, Agencija i nacionalni nadležni organi nisu u obavezi da upotrebljavaju pun obim akreditacije koju je tom kvalifikovanom subjektu dodelio drugi nacionalni nadležni organ ili Agencija, niti da upotrebljavaju pun obim prava koja je tom kvalifikovanom subjektu dodelio drugi nacionalni nadležni organ ili Agencija u skladu sa stavom 3.
5. Agencija i nacionalni nadležni organi razmenjuju informacije o akreditacijama koje su dodelili, ograničili, suspendovali i ukinuli, uključujući informacije o dodeljenom obimu akreditacije i dodeljenim pravima. Agencija stavlja na raspolaganje te informacije posredstvom baze podataka iz člana 74.
1. Ova uredba i delegirani i sprovedbeni akti doneti na osnovu nje ne sprečavaju državu članicu da neposredno reaguje na problem koji je u vezi sa bezbednošću civilnog vazduhoplovstva, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
a) problem obuhvata ozbiljan rizik za bezbednost vazduhoplovstva i potrebno je da ta država članica preduzme hitne mere da bi ga rešila;
b) država članica nema mogućnost da reši problem na odgovarajući način u skladu sa ovom uredbom i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu te uredbe;
c) preduzeta mera je srazmerna ozbiljnosti problema.
U tom slučaju, dotična država članica odmah obaveštava Komisiju, Agenciju i druge države članice, posredstvom baze podataka koja je ustanovljena na osnovu člana 74, o merama koje je preduzela, njihovom trajanju i razlozima za njihovo preduzimanje.
2. Nakon što Agencija primi obaveštenje iz stava 1. ovog člana, ona bez nepotrebnog odlaganja procenjuje da li su ispunjeni uslovi utvrđeni u stavu 1. ovog člana. Agencija unosi rezultate te procene u bazu podataka koja je ustanovljena u skladu sa članom 74.
Ako Agencija smatra da su ti uslovi ispunjeni, ona bez nepotrebnog odlaganja procenjuje da li može da reši problem koji je utvrdila država članica donošenjem odluka iz člana 76. stav 4. podstav 1, čime se otklanja potreba da država članica preduzme mere. Ako Agencija smatra da može rešiti problem na taj način, ona donosi odgovarajuću odluku o tome i o njoj obaveštava države članice posredstvom baze podataka koja je ustanovljena na osnovu člana 74. Ako smatra da se problem ne može rešiti na taj način, Agencija upućuje preporuku Komisiji da izmeni sve delegirane ili sprovedbene akte donete na osnovu ove uredbe na način koji smatra neophodnim s obzirom na primenu stava 1. ovog člana.
Ako Agencija smatra da ti uslovi nisu ispunjeni, ona bez nepotrebnog odlaganja upućuje preporuku Komisiji u vezi sa rezultatima te procene. Agencija unosi tu preporuku u bazu podataka koja je ustanovljena u skladu sa članom 74.
3. Uzimajući u obzir preporuku Agencije iz stava 2. podstav 3, Komisija procenjuje da li su ispunjeni uslovi utvrđeni u stavu 1.
4. Ako smatra da ti uslovi nisu ispunjeni ili ako odstupa od rezultata procene Agencije, Komisija bez nepotrebnog odlaganja donosi sprovedbene akte koji sadrže njenu odluku i u kojima se navode njeni nalazi o tome. Ti sprovedbeni akti se objavljuju u Službenom listu Evropske unije i Agencija ih unosi u bazu podataka koja je ustanovljena u skladu sa članom 74.
Nakon obaveštenja o sprovedbenom aktu kojim se potvrđuje da ti uslovi nisu ispunjeni, dotična država članica odmah ukida meru koju je preduzela u skladu sa stavom 1.
1. Svakom fizičkom ili pravnom licu koje je predmet ove uredbe države članice mogu odobriti izuzeće od zahteva koji se primenjuju na to lice u skladu sa Poglavljem III, izuzev osnovnih zahteva utvrđenih u tom poglavlju ili u delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu tog poglavlja, u slučaju hitnih nepredviđenih okolnosti koje utiču na ta lica, odnosno hitnih operativnih potreba tih lica, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
a) te okolnosti ili potrebe nije moguće rešiti na odgovarajući način uz poštovanje važećih zahteva;
b) obezbeđeni su bezbednost, zaštita životne sredine i usklađenost sa važećim osnovnim zahtevima, kad je potrebno primenom mera za ublažavanje;
c) država članica je, koliko god je to moguće, ublažila svako potencijalno narušavanje tržišnih uslova kao posledicu odobravanja izuzeća; i
d) izuzeće je ograničeno u obimu i trajanju u meri koja je zaista neophodna i primenjuje se na nediskriminatorni način.
U tom slučaju, dotična država članica odmah obaveštava Komisiju, Agenciju i druge države članice, posredstvom baze podataka koja je ustanovljena na osnovu člana 74, o izuzeću koje je odobrila, njegovom trajanju, razlozima za njegovo odobravanje i, ako je potrebno, o neophodnim merama za ublažavanje koje se primenjuju.
2. Ako je izuzeće iz stava 1. ovog člana odobreno u trajanju dužem od osam uzastopnih meseci ili ako je država članica odobrila isto izuzeće uzastopno, a ukupno trajanje tog izuzeća prelazi osam meseci, Agencija procenjuje da li su ispunjeni uslovi navedeni u stavu 1. ovog člana i u roku od tri meseca od datuma prijema poslednjeg obaveštenja iz stava 1. ovog člana dostavlja preporuku Komisiji u pogledu rezultata te procene. Agencija unosi tu preporuku u bazu podataka koja je ustanovljena u skladu sa članom 74.
U tom slučaju, Komisija procenjuje da li su ti uslovi ispunjeni, uzimajući u obzir datu preporuku. Ako smatra da ti uslovi nisu ispunjeni ili ako odstupa od rezultata procene Agencije, Komisija u roku od tri meseca od dana prijema te preporuke donosi sprovedbeni akt koji sadrži njenu odluku o tome. Ti sprovedbeni akti se objavljuju u Službenom listu Evropske unije i Agencija ih unosi u bazu podataka koja je ustanovljena u skladu sa članom 74.
Nakon obaveštenja o sprovedbenom aktu kojim se potvrđuje da ti uslovi nisu ispunjeni, dotična država članica odmah ukida izuzeće koje je odobrila u skladu sa stavom 1. ovog člana.
3. Ako država članica smatra da se usklađenost sa važećim osnovnim zahtevima navedenim u aneksima može dokazati drugim sredstvima od onih koja su utvrđena u delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu ove uredbe, kao i da ta sredstva predstavljaju značajne prednosti u pogledu bezbednosti civilnog vazduhoplovstva ili efikasnosti za lica koja podležu ovoj uredbi, odnosno za date organe, ona može dostaviti Komisiji i Agenciji, posredstvom baze podataka uspostavljene na osnovu člana 74, obrazloženi zahtev za izmenu odgovarajućih delegiranih i sprovedbenih akata kako bi se omogućilo korišćenje tih drugih sredstava.
U tom slučaju, Agencija bez nepotrebnog odlaganja dostavlja preporuku Komisiji o tome da li zahtev države članice ispunjava uslove utvrđene u podstavu 1. Ako je to potrebno zbog primene ovog stava, Komisija bez odlaganja razmatra izmene odgovarajućih delegiranih ili sprovedbenih akata, uzimajući u obzir datu preporuku.
Prikupljanje, razmena i analiza informacija
1. Komisija, Agencija i nacionalni nadležni organi razmenjuju sve informacije koje su im na raspolaganju u kontekstu primene ove uredbe i delegiranih i sprovedbenih akata donetih na osnovu nje, a koje su od značaja za druge strane u pogledu izvršavanja njihovih zadataka na osnovu ove uredbe. Nadležni organi država članica kojima je povereno istraživanje udesa i nezgoda u civilnom vazduhoplovstvu ili analiziranje događaja, takođe imaju pravo pristupa tim informacijama radi izvršavanja njihovih zadataka. Te informacije mogu se takođe distribuirati zainteresovanim stranama u skladu sa sprovedbenim aktima iz stava 5.
2. Ne dovodeći u pitanje uredbe (EU) br. 996/2010 i (EU) br. 376/2014, Agencija na nivou Unije koordinira prikupljanje, razmenu i analizu informacija o pitanjima koja spadaju u oblast primene ove uredbe, uključujući operativne podatke o letu. U tu svrhu, Agencija može sklopiti aranžmane o prikupljanju, razmeni i analizi informacija sa fizičkim i pravnim licima koja podležu ovoj uredbi, odnosno sa udruženjima tih lica. Prilikom prikupljanja, razmene i analize informacija i sklapanja takvih aranžmana, odnosno njihovog sprovođenja, Agencija ograničava administrativno opterećenje datih lica koliko god je to moguće i obezbeđuje odgovarajuću zaštitu informacija, uključujući sve podatke o ličnosti koji su sadržani u njima, u skladu sa stavom 6. ovog člana, članom 73. stav 1. i čl. 123. i 132. ove uredbe.
3. Agencija, na zahtev, pomaže Komisiji u upravljanju Evropskom centralnom bazom podataka iz člana 8. Uredbe (EU) br. 376/2014.
4. Na zahtev Komisije, Agencija analizira hitna ili važna pitanja koja spadaju u oblast primene ove uredbe. Ako je potrebno, nacionalni nadležni organi sarađuju sa Agencijom u svrhu sprovođenja takve analize.
5. Komisija donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljna pravila za razmenu informacija iz stava 1. ovog člana između Komisije, Agencije i nacionalnih nadležnih organa i za distribuiranje takvih informacija zainteresovanim stranama. Navedeni sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
Detaljnim pravilima iz podstava 1. ovog stava uzima se u obzir potreba da se:
a) fizičkim i pravnim licima koja su predmet ove uredbe pruže informacije koje su im potrebne radi obezbeđivanja usklađenosti sa ciljevima utvrđenim u članu 1. i unapređivanja tih ciljeva;
b) ograniči širenje i upotreba informacija na ono što je zaista neophodno za ostvarivanje ciljeva utvrđenih u članu 1;
c) spreči stavljanje na raspolaganje informacija ili njihova upotreba radi pripisivanja krivice ili odgovornosti, ne dovodeći u pitanje važeće nacionalno krivično zakonodavstvo.
6. Komisija, Agencija i nacionalni nadležni organi, kao i fizička i pravna lica i udruženja tih lica iz stava 2. ovog člana, preduzimaju neophodne mere u skladu sa zakonom Unije i nacionalnim zakonom za obezbeđivanje odgovarajuće poverljivosti informacija koje prime na osnovu ovog člana. Ovim stavom se ne dovode u pitanje bilo koji stroži zahtevi poverljivosti koji su predviđeni u uredbama (EU) br. 996/2010, (EU) br. 376/2014 ili u drugom zakonodavstvu Unije.
7. Da bi se šira javnost informisala o sveukupnom nivou bezbednosti civilnog vazduhoplovstva u Uniji, Agencija jednom godišnje objavljuje izveštaj o bezbednosti, kao i onda kada to zahtevaju posebne okolnosti. Taj izveštaj sadrži analizu opšteg stanja bezbednosti na način koji je jednostavan i lak za razumevanje i u njemu se navodi da li postoje povećani bezbednosni rizici.
1. Kada se informacije iz člana 72. st. 1. i 2. dostavljaju nacionalnom nadležnom organu, izvor takvih informacija štiti se u skladu sa važećim zakonom Unije i nacionalnim zakonom o zaštiti izvora informacija koje se odnose na bezbednost civilnog vazduhoplovstva. Ako takve informacije Komisiji ili Agenciji dostavlja fizičko lice, izvor tih informacija se ne otkriva, a lični podaci o tom izvoru se ne beleže zajedno sa dostavljenim informacijama.
2. Ne dovodeći u pitanje važeće nacionalno krivično zakonodavstvo, države članice se uzdržavaju od pokretanja postupaka u pogledu nenamernog ili nesvesnog kršenja zakona za koje su saznale samo zato što su im dostavljene informacije o tim kršenjima na osnovu ove uredbe i delegiranih i sprovedbenih akata donetih na osnovu te uredbe.
Podstav 1. se ne primenjuje u slučajevima namerne greške ili u slučajevima jasnog, teškog i ozbiljnog zanemarivanja očiglednog rizika i potpunog nedostatka profesionalne odgovornosti da se postupi sa pažnjom koja je očigledno potrebna u određenim okolnostima, čime se izaziva predvidiva šteta po lica ili imovinu ili se ozbiljno ugrožava nivo bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu.
3. Države članice mogu zadržati ili usvojiti mere za jačanje zaštite izvora informacija iz stava 1.
4. Zaposleni i ugovorno osoblje koji dostavljaju informacije u okviru primene ove uredbe i delegiranih i sprovedbenih akata donetih na osnovu te uredbe ne smeju zbog informacija koje dostavljaju trpeti bilo kakve posledice od strane poslodavca ili organizacije za koju pružaju usluge.
Podstav 1. se ne primenjuje u slučajevima namerne greške ili u slučajevima jasnog, teškog i ozbiljnog zanemarivanja očiglednog rizika i potpunog nedostatka profesionalne odgovornosti da se postupi sa pažnjom koja je očigledno potrebna u određenim okolnostima, čime se izaziva predvidiva šteta po lica ili imovinu ili se ozbiljno ugrožava bezbednost vazduhoplovstva.
5. Ovaj član ne sprečava Komisiju, Agenciju i države članice da preduzimaju sve mere neophodne za održavanje ili poboljšanje bezbednosti civilnog vazduhoplovstva.
6. Ovim članom se ne dovode u pitanje pravila o zaštiti izvora informacija koja su utvrđena u uredbama (EU) br. 996/2010 i (EU) br. 376/2014.
1. U saradnji sa Komisijom i nacionalnim nadležnim organima Agencija uspostavlja i održava informacionu bazu podataka koja je neophodna za obezbeđivanje delotvorne saradnje između Agencije i nacionalnih nadležnih organa o vršenju njihovih zadataka koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje na osnovu ove uredbe.
Ta baza podataka obuhvata informacije o:
a) sertifikatima koje izdaju Agencija i nacionalni nadležni organi i izjavama koje oni primaju u skladu sa Poglavljem III i čl. 64, 65. i 77-82;
b) sertifikatima koje izdaju i izjavama koje primaju kvalifikovani subjekti u ime Agencije i nacionalnih nadležnih organa u skladu sa članom 69. stav 3;
c) akreditacijama koje odobravaju Agencija i nacionalni nadležni organi kvalifikovanim subjektima u skladu sa članom 69, uključujući informacije o obimu akreditacije i dodeljenim pravima;
d) merama koje preduzimaju države članice u skladu sa članom 2. st. 6. i 7, kao i o odgovarajućim odlukama Komisije;
e) odlukama koje je donela država članica u skladu sa članom 2. stav 8;
f) odlukama koje su donele države članice u skladu sa članom 41. stav 5;
g) preraspodeli odgovornosti za zadatke sa država članica na Agenciju ili drugu državu članicu u skladu sa čl. 64. i 65, uključujući detalje o zadacima koji su preraspodeljeni;
h) odlukama Komisije koje su donete u skladu sa članom 67;
i) obaveštenjima nacionalnih nadležnih organa o pojedinačnim rasporedima vremena letenja koji se dostavljaju Agenciji na osnovu delegiranih akata donetih u skladu sa članom 32. stav 1. tačka b), kao i o odgovarajućim mišljenjima Agencije koja su izdata u skladu sa članom 76. stav 7;
j) obaveštenjima država članica o preduzetim merama radi neposredne reakcije na problem koji se odnosi na bezbednost civilnog vazduhoplovstva i o odobravanju izuzeća, kao i o odgovarajućim preporukama Agencije i odlukama Komisije, u skladu sa članom 70. stav 1. i članom 71. stav 1;
k) zahtevima država članica koji se odnose na druge načine usklađenosti sa osnovnim zahtevima i o odgovarajućim preporukama Agencije u skladu sa članom 71. stav 3;
l) obaveštenjima Agencije i odgovarajućim odlukama Komisije u skladu sa članom 76. stav 4;
m) informacijama koje su dostupne nacionalnim nadležnim organima i odnose se na aktivnosti vazduhoplova koji su uključeni u operacije koje nisu operacije javnog avio-prevoza;
n) informacijama povezanim sa primenom međunarodnih standarda i preporučene prakse iz člana 90. stav 4;
o) odlukama države članice i Komisije o kojima je obavešteno u skladu sa članom 62. stav 5, uključujući informacije o zadacima koji se obavljaju zajednički;
p) izuzećima koje odobre države članice u skladu sa članom 41. stav 6. i o odgovarajućim odlukama Komisije;
q) merama Agencije koje se odnose na letove iznad zona sukoba i koje se primenjuju u skladu sa članom 88. stav 3;
r) ostalim informacijama koje mogu biti neophodne za obezbeđivanje delotvorne saradnje između Agencije i nacionalnih nadležnih organa u vezi sa obavljanjem njihovih zadataka sertifikacije, nadzora i izvršenja na osnovu ove uredbe.
2. Nacionalni nadležni organi, ovlašćeni lekari i vazduhoplovno-medicinski centri posredstvom baze podataka takođe razmenjuju informacije o zdravstvenoj sposobnosti pilota. Svaka takva informacija koja predstavlja podatke o ličnosti, uključujući zdravstvene podatke, ograničava se na ono što je zaista neophodno za obezbeđivanje delotvorne sertifikacije i nadzora pilota u skladu sa članom 21.
3. Svi podaci o ličnosti, uključujući zdravstvene podatke, koji su sadržani u bazi podataka čuvaju se ne duže nego što je neophodno u svrhe za koje su podaci prikupljeni ili za koje se dodatno obrađuju.
4. Države članice i Agencija staraju se o tome da su lica čiji se podaci o ličnosti obrađuju u bazi podataka obavešteni o tome ex ante.
5. Države članice i Agencija mogu ograničiti obim prava lica na koja se odnose podaci u pogledu pristupa, ispravljanja i brisanja podataka o ličnosti koji su sadržani u bazi podataka u meri u kojoj je to zaista neophodno za zaštitu bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, u skladu sa članom 23. Uredbe (EU) br. 2016/679 i člana 20. Uredbe (EZ) br. 45/2001.
6. Ne dovodeći u pitanje stav 7, Komisija, Agencija, nacionalni nadležni organi i svaki nadležni organ država članica kojima je povereno istraživanje udesa i nezgoda u civilnom vazduhoplovstvu imaju on-line i siguran pristup svim informacijama koje su sadržane u bazi podataka radi izvršavanja svojih zadataka.
Ako je potrebno, Komisija i Agencija mogu širiti određene informacije koje su sadržane u bazi podataka zainteresovanim stranama ili ih učiniti javno dostupnim, osim informacija iz stava 2.
Agencija u svakom slučaju čini javno dostupnim informacije koje se odnose na:
a) sve sertifikate koji su izdati i sve izjave koje su primljene u skladu sa članom 2. stav 4;
b) sve odluke Komisije ili države članice o kojima je obaveštena u skladu sa članom 2. st. 6. i 7;
c) sve odluke države članice o kojima je obaveštena u skladu sa članom 2. stav 11. podstav 2.
7. Informacije sadržane u bazi podataka zaštićene su od neovlašćenog pristupa odgovarajućim alatima i protokolima. Pristup informacijama iz stava 2. i obelodanjivanje tih informacija ograničeno je na lica koja su odgovorna za sertifikaciju i nadzor zdravstvene sposobnosti pilota u svrhu izvršavanja njihovih zadataka na osnovu ove uredbe. Ograničeni pristup ovim informacijama može se odobriti i drugim ovlašćenim licima u svrhu obezbeđivanja dobrog funkcionisanja baze podataka, naročito u svrhu njenog tehničkog održavanja. Lica ovlašćena da imaju pristup informacijama koje sadrže podatke o ličnosti prethodno pohađaju obuku o važećem zakonodavstvu u oblasti zaštite podataka o ličnosti i povezanim zaštitnim merama.
8. Komisija donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju neophodna pravila za funkcionisanje i upravljanje bazom podataka i detaljni zahtevi u pogledu:
a) tehničkih aspekata uspostavljanja i održavanja baze podataka;
b) klasifikacije informacija koje dostavljaju Komisija, Agencija i nacionalni nadležni organi radi unošenja u bazu podataka, uključujući oblik i način prenošenja takvih informacija;
c) redovnih i standardizovanih ažuriranja informacija koje su sadržane u bazi podataka;
d) detaljnih aranžmana za širenje i objavljivanje određenih informacija koje su sadržane u bazi podataka u skladu sa stavom 6. ovog člana;
e) klasifikacije informacija o zdravstvenoj sposobnosti pilota koje dostavljaju nacionalni nadležni organi, ovlašćeni lekari i vazduhoplovno-medicinski centri radi unošenja u bazu podataka, uključujući oblik i način prenošenja takvih informacija;
f) detaljnih aranžmana za zaštitu informacija koje su sadržane u bazi podataka od neovlašćenog pristupa, ograničavanje pristupa informacijama i zaštitu svih podataka o ličnosti koji su sadržani u bazi podataka u skladu sa važećim zakonom Unije o zaštiti podataka o ličnosti, naročito u pogledu slučajnog ili nezakonitog uništenja, gubitka, izmene ili obelodanjivanja;
g) maksimalnog dozvoljenog perioda čuvanja podataka o ličnosti koji su sadržani u bazi podataka, uključujući informacije o zdravstvenoj sposobnosti pilota koje predstavljaju podatke o ličnosti;
h) detaljnih uslova u skladu sa kojima države članice i Agencija mogu ograničiti prava lica na koja se odnose podaci u pogledu pristupa, ispravljanja i brisanja podataka o ličnosti koji su sadržani u bazi podataka za svrhe stava 5. ovog člana.
Navedeni sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
AGENCIJA EVROPSKE UNIJE ZA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
ZADACI
1. Osniva se Agencija Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja.
2. U svrhe obezbeđivanja dobrog funkcionisanja i razvoja civilnog vazduhoplovstva u Uniji u skladu sa ciljevima utvrđenim u članu 1, Agencija:
a) preuzima svaki zadatak i formuliše mišljenja o svim pitanjima koja su obuhvaćena ovom uredbom;
b) pomaže Komisiji tako što priprema mere koje treba preduzeti na osnovu ove uredbe. Ako te mere obuhvataju tehničke propise, Komisija ne može menjati njihov sadržaj bez prethodne koordinacije sa Agencijom;
c) pruža Komisiji neophodnu tehničku, naučnu i administrativnu podršku za obavljanje njenih zadataka;
d) preduzima neophodne mere u okviru ovlašćenja koja su joj poverena ovom uredbom ili drugim pravnim propisima Unije;
e) sprovodi inspekcijski nadzor, druge aktivnosti nadzora i istraživanja koji su neophodni za ispunjavanje njenih zadataka na osnovu ove uredbe ili koje zahteva Komisija;
f) u okviru svoje nadležnosti obavlja u ime država članica funkcije i zadatke koji im pripadaju prema važećim međunarodnim konvencijama, naročito prema Čikaškoj konvenciji;
g) pomaže nacionalnim nadležnim organima u obavljanju njihovih zadataka, naročito obezbeđivanjem foruma za razmenu informacija i stručnih znanja;
h) na zahtev Komisije i u vezi sa pitanjima na koja se odnosi ova uredba, doprinosi utvrđivanju, merenju, izveštavanju i analizi pokazatelja učinka, ako zakon Unije uspostavlja šeme učinka koje se odnose na civilno vazduhoplovstvo;
i) promoviše standarde i pravila vazduhoplovstva Unije na međunarodnom nivou uspostavljanjem odgovarajuće saradnje sa nadležnim organima trećih zemalja i međunarodnim organizacijama;
j) sarađuje sa drugim organima, telima, službama i agencijama Unije u oblastima u kojima se njihove aktivnosti odnose na tehničke aspekte civilnog vazduhoplovstva.
1. Agencija, na zahtev, pomaže Komisiji u pripremi predloga za izmene ove uredbe i delegiranih i sprovedbenih akata koje treba doneti na osnovu ove uredbe, u skladu sa načelima utvrđenim u članu 4. Dokumenti koje Agencija u te svrhe dostavlja Komisiji imaju oblik mišljenja.
2. Agencija izdaje preporuke koje upućuje Komisiji za primenu čl. 70. i 71.
3. U skladu sa članom 115. i važećim delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu ove uredbe, Agencija izdaje sertifikacione zahteve i druge detaljne specifikacije, prihvatljive načine usaglašavanja i smernice za primenu ove uredbe i delegiranih i sprovedbenih akata koji su na osnovu nje doneti.
4. Agencija donosi odgovarajuće odluke za primenu stava 6. ovog člana, čl. 77-83, čl. 85. i 126. i ako su joj zadaci dodeljeni u skladu sa čl. 64. i 65.
Agencija može odobriti izuzeća svakom pravnom ili fizičkom licu kojem je izdala sertifikat u situacijama i pod uslovima utvrđenim u članu 71. stav 1.
U tom slučaju, Agencija odmah obaveštava Komisiju i države članice, posredstvom baze podataka koja je ustanovljena na osnovu člana 74, o izuzećima koje je odobrila, razlozima za odobravanje tih izuzeća i, ako je potrebno, o neophodnim merama za ublažavanje koje se primenjuju.
Ako je izuzeće odobreno u trajanju dužem od osam uzastopnih meseci ili ako je Agencija odobrila isto izuzeće uzastopno, a ukupno trajanje tog izuzeća prelazi osam meseci, Komisija procenjuje da li su ispunjeni uslovi utvrđeni u članu 71. stav 1. Ako smatra da to nije slučaj, Komisija donosi sprovedbene akte koji sadrže njenu odluku o tome. Ti sprovedbeni akti se objavljuju u Službenom listu Evropske unije i Agencija ih unosi u bazu podataka koja je ustanovljena u skladu sa članom 74.
Nakon prijema obaveštenja o tom sprovedbenom aktu Agencija odmah ukida izuzeće.
5. Agencija izdaje izveštaje o inspekcijskim pregledima i drugim aktivnostima kontrole koje sprovodi u skladu sa članom 85.
6. Agencija reaguje bez nepotrebnog odlaganja na hitne bezbednosne probleme koji spadaju u oblast primene ove uredbe:
a) određivanjem korektivne mere koju treba da preduzme fizičko i pravno lice u odnosu na koje ona postupa kao nadležni organ i distribuiranjem povezanih informacija tim licima, uključujući smernice ili preporuke ako je to neophodno za zaštitu ciljeva utvrđenih u članu 1; Agencija takođe može izdavati biltene o bezbednosti koji sadrže neobavezujuće informacije ili preporuke koje se tiču drugih fizičkih i pravnih lica koja su uključena u vazduhoplovne aktivnosti;
b) određivanjem ciljeva bezbednosti koje treba ostvariti i preporučivanjem korektivnih mera koje treba da preduzimaju nacionalni nadležni organi, kao i distribuiranjem informacija povezanih sa tim nacionalnim nadležnim organima ako je to neophodno za zaštitu ciljeva utvrđenih u članu 1.
U odnosu na tačku b), nacionalni nadležni organi bez nepotrebnog odlaganja obaveštavaju Agenciju o merama koje su preduzeli da bi se ostvarili ciljevi bezbednosti koje je odredila Agencija. Pored toga, ako problem utiče na više od jedne države članice, odgovarajući nacionalni nadležni organi sarađuju sa Agencijom kako bi obezbedili da se mere neophodne za ostvarivanje tih ciljeva preduzimaju na koordinisan način.
7. Agencija daje mišljenja o pojedinačnim rasporedima vremena letenja koje predlažu države članice, u skladu sa delegiranim aktima donetim u skladu sa članom 32. stav 1. tačka b), koji odstupaju od sertifikacionih zahteva koje je usvojila Agencija.
Sertifikacija u oblasti plovidbenosti i životne sredine
1. U pogledu proizvoda, delova, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima iz člana 2. stav 1. tačka a) i tačka b) podtačka (i), Agencija, po potrebi i kako je utvrđeno u Čikaškoj konvenciji ili njenim aneksima, u ime država članica obavlja funkcije i zadatke države projektovanja, proizvodnje ili registracije kada se te funkcije i zadaci odnose na sertifikaciju projekta i obavezne informacije o kontinuiranoj plovidbenosti. U tu svrhu, Agencija naročito:
a) uspostavlja osnovu za sertifikaciju i obaveštava o tome podnosioca zahteva za svaki projekat proizvoda i opreme za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima za koji se primenjuje potvrda o tipu, ograničena potvrda o tipu, izmena potvrde o tipu ili ograničene potvrde o tipu, uključujući dodatnu potvrdu o tipu, odobrenje projekta popravke ili odobrenje podataka za korišćenje u skladu sa članom 11. ili članom 56. stav 1;
b) uspostavlja osnovu za sertifikaciju i obaveštava o tome podnosioca zahteva za svaki projekat dela ili neugrađene opreme za koji se primenjuje sertifikat u skladu sa čl. 12. i 13, odnosno članom 56. stav 1;
c) izdaje odobrenje za uslove letenja povezane sa projektom za svaki vazduhoplov za koji se primenjuje dozvola za let u skladu sa članom 18. stav 2. podstav 1. tačka b) ili članom 56. stav 1;
d) utvrđuje i stavlja na raspolaganje specifikacije plovidbenosti i usklađenosti sa životnom sredinom koje se primenjuju na projekte proizvoda, delova, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima koji su predmet izjave u skladu sa članom 18. stav 1. tačka a) ili članom 56. stav 5;
e) odgovorna je za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u skladu sa članom 62. stav 2. u pogledu potvrda o tipu, ograničenih potvrda o tipu, potvrda o izmenama, uključujući dodatne potvrde o tipu i odobrenja projekata popravke ili odobrenja podataka za korišćenje za projekte proizvoda u skladu sa članom 11, članom 18. stav 1. tačka b) ili članom 56. stav 1;
f) odgovorna je za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u skladu sa članom 62. stav 2. u pogledu sertifikata za projekat delova, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima u skladu sa čl. 12. i 13. i članom 56. stav 1;
g) izdaje odgovarajuće liste podataka o životnoj sredini za projekat proizvoda koje sertifikuje u skladu sa članom 11. i članom 56. stav 1;
h) obezbeđuje funkcije kontinuirane plovidbenosti povezane sa projektom proizvoda, delova, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima koje Agencija sertifikuje i u vezi sa kojima obavlja nadzor, uključujući reagovanje bez nepotrebnog odlaganja na bezbednosni problem ili problem obezbeđivanja, kao i izdavanje i širenje važećih obavezujućih informacija.
2. Agencija je odgovorna za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u skladu sa članom 62. stav 2. u pogledu:
a) odobrenja i izjava organizacija odgovornih za projektovanje proizvoda, delova, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima i skladu sa članom 15. stav 1, članom 19. stav 1. tačka g) i članom 56. st. 1. i 5;
b) odobrenja i izjava organizacija odgovornih za proizvodnju, održavanje i upravljanje kontinuiranom plovidbenošću proizvoda, delova, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima i organizacija angažovanih za obuku osoblja koje je odgovorno za puštanje u rad proizvoda, dela, neugrađene opreme ili opreme za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima nakon održavanja u skladu sa članom 15, članom 19. stav 1. tačka g) i članom 56. st. 1. i 5, ako te organizacije imaju glavno mesto poslovanja izvan teritorija za koje su države članice odgovorne prema Čikaškoj konvenciji.
3. Agencija je odgovorna za zadatke koji se odnose na nadzor i izvršenje u skladu sa članom 62. stav 2. u vezi sa izjavama koje daju organizacije, u skladu sa članom 18. stav 1. tačka a) i članom 56. stav 5, kao i u vezi sa usklađenošću projekta proizvoda, dela, neugrađene opreme i opreme za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima sa detaljnim tehničkim specifikacijama.
1. Agencija je odgovorna za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u skladu sa članom 62. stav 2. u pogledu odobrenja i izjava koje daju organizacije za obuku pilota, organizacije za obuku kabinske posade i vazduhoplovno-medicinski centri iz člana 24. i člana 56. st. 1. i 5, ako te organizacije i centri imaju glavno mesto poslovanja izvan teritorija za koje su prema Čikaškoj konvenciji odgovorne države članice.
2. Agencija je odgovorna za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u skladu sa članom 62. stav 2. u pogledu odobrenja i izjava koje se daju za uređaje za simuliranje letenja u skladu sa članom 25. i članom 56. st. 1. i 5. u svakom od sledećih slučajeva:
a) uređajem upravlja organizacija čije se glavno mesto poslovanja nalazi izvan teritorija za koje su države članice odgovorne prema Čikaškoj konvenciji;
b) uređaj se nalazi izvan teritorija za koje su države članice odgovorne prema Čikaškoj konvenciji.
Sertifikacija opreme aerodroma od uticaja na bezbednost
U pogledu opreme aerodroma od uticaja na bezbednost iz člana 35, Agencija:
a) utvrđuje detaljne specifikacije za opremu aerodroma od uticaja na bezbednost koja je predmet sertifikacije u skladu sa članom 35. i o njima obaveštava podnosioca zahteva;
b) utvrđuje i stavlja na raspolaganje detaljne specifikacije za opremu aerodroma od uticaja na bezbednost koja je predmet izjave u skladu sa članom 35;
c) odgovorna je za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u skladu sa članom 62. stav 2. u pogledu sertifikata za opremu aerodroma od uticaja na bezbednost i izjava koje se daju u vezi sa opremom aerodroma od uticaja na bezbednost u skladu sa članom 35.
1. Agencija je odgovorna za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u skladu sa članom 62. stav 2. u pogledu:
a) sertifikata za pružaoce usluga ATM/ANS iz člana 41, ako se glavno mesto poslovanja tih pružalaca usluga nalazi izvan teritorija za koje su države članice odgovorne prema Čikaškoj konvenciji i ako su odgovorni za pružanje usluga ATM/ANS u vazdušnom prostoru iznad teritorije na kojoj se primenjuju Ugovori;
b) sertifikata za pružaoce usluga ATM/ANS iz člana 41, ako ti pružaoci usluga obezbeđuju panevropske usluge ATM/ANS;
c) sertifikata za organizacije iz člana 42. i izjava koje one daju, ako su te organizacije uključene u projektovanje, proizvodnju ili održavanje sistema ATM/ANS i sastavnih elemenata ATM/ANS i ako one učestvuju u sprovođenju Programa za istraživanje ATM u Jedinstvenom evropskom nebu (SESAR) koji se koristi za pružanje usluga iz tačke b) ovog stava;
d) izjava koje daju pružaoci usluga ATM/ANS kojima je Agencija izdala sertifikat u skladu sa tač. a) i b) ovog stava u vezi sa sistemima ATM/ANS i sastavnim elementima ATM/ANS koje ti pružaoci usluga puštaju u rad u skladu sa članom 45. stav 1.
2. U pogledu sistema ATM/ANS i sastavnih elemenata ATM/ANS iz člana 45, uključujući situacije kada oni doprinose sprovođenju programa SESAR, Agencija, ako je tako predviđeno delegiranim aktima iz člana 47:
a) utvrđuje detaljne specifikacije za sisteme ATM/ANS i sastavne elemente ATM/ANS koji su predmet sertifikacije u skladu sa članom 45. stav 2;
b) utvrđuje i stavlja na raspolaganje detaljne specifikacije za sisteme ATM/ANS i sastavne elemente ATM/ANS koji su predmet izjave u skladu sa članom 45. stav 2;
c) odgovorna je za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u skladu sa članom 62. stav 2. u pogledu sertifikata za sisteme ATM/ANS i sastavne elemente ATM/ANS i izjava koje se daju u vezi sa tim sistemima i sastavnim elementima u skladu sa članom 45. stav 2.
Sertifikacija organizacija za obuku kontrolora letenja
Agencija je odgovorna za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i sprovođenje propisa u skladu sa članom 62. stav 2. u pogledu sertifikata za organizacije za obuku kontrolora letenja iz člana 51, ako te organizacije imaju glavno mesto poslovanja izvan teritorija za koje su prema Čikaškoj konvenciji odgovorne države članice i, kad je potrebno, njihovo osoblje.
Operateri vazduhoplova iz trećih zemalja i međunarodni bezbednosni nadzor
1. Agencija je odgovorna za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u skladu sa članom 62. stav 2. u pogledu odobrenja i izjava za operacije vazduhoplova i operatere vazduhoplova iz člana 60, osim ako država članica obavlja dužnosti i funkcije države operatera u pogledu datih operatera vazduhoplova.
2. Agencija je odgovorna za zadatke koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u skladu sa članom 62. stav 2. u pogledu odobrenja za vazduhoplove i pilote iz člana 61. stav 1. tačka a).
3. Agencija na zahtev pomaže Komisiji u sprovođenju Uredbe (EZ) br. 2111/2005 obavljanjem svih neophodnih procena bezbednosti operatera iz trećih zemalja i organa odgovornih za njihov nadzor, uključujući posete na licu mesta. Ona dostavlja Komisiji rezultate tih procena zajedno sa odgovarajućim preporukama.
1. Agencija sprovodi, samostalno ili posredstvom nacionalnih nadležnih organa, odnosno kvalifikovanih subjekata, istrage neophodne za izvršavanje svojih zadataka koji se odnose na sertifikaciju, nadzor i izvršenje u skladu sa članom 62. stav 2.
2. U svrhe sprovođenja istraga iz stava 1, Agencija je ovlašćena da:
a) zahteva od pravnih ili fizičkih lica kojima je izdala sertifikat, odnosno koji su joj podneli izjavu, da pruže Agenciji sve neophodne informacije;
b) zahteva od tih lica da dostave pisana objašnjenja o svakoj činjenici, dokumentu, predmetu, postupku ili drugom pitanju koje je relevantno radi utvrđivanja da li lice postupa u skladu sa ovom uredbom i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje;
c) uđe u relevantne prostorije, na zemljište i u prevozna sredstva tih lica;
d) proverava, kopira ili uzima izvod iz bilo kog relevantnog dokumenta, evidencije ili podatka koji poseduju te osobe ili kojima one imaju pristup, bez obzira na nosač podataka na kom se date informacije pohranjuju.
Ako je potrebno utvrditi da li lice kome je Agencija izdala sertifikat ili koje je Agenciji dalo izjavu postupa u skladu sa ovom uredbom i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu ove uredbe, Agencija takođe ima pravo da vrši ovlašćenja utvrđena u podstavu 1. u vezi sa svim drugim pravnim ili fizičkim licima od kojih se opravdano može očekivati da poseduju informacije u te svrhe ili da imaju pristup tim informacijama. Ovlašćenja iz ovog stava vrše se u skladu sa nacionalnim zakonom države članice ili treće zemlje u kojoj se sprovodi istraga, uz uvažavanje prava i legitimnih interesa datih lica i u skladu sa načelom proporcionalnosti.
Ako je za ulazak u odgovarajuće prostorije, na zemljište i u prevozno sredstvo, kako je navedeno u tački c) podstava 1, u skladu sa važećim nacionalnim zakonom potrebno pribaviti prethodno odobrenje od sudskog organa ili organa uprave dotične države članice ili treće zemlje, ta ovlašćenja se vrše samo nakon pribavljanja takvog prethodnog odobrenja.
3. Agencija se stara o tome da su članovi njenog osoblja i, po potrebi, svi drugi stručnjaci koji učestvuju u istrazi, u dovoljnoj meri kvalifikovani, odgovarajuće upućeni i propisno ovlašćeni. Ta lica vrše svoja ovlašćenja nakon izdavanja pisanog ovlašćenja.
4. Na zahtev Agencije, zvaničnici nadležnih organa država članica na čijoj teritoriji treba da se sprovede istraga pomažu Agenciji u obavljanju istrage. Ako se takva pomoć zahteva, Agencija pre istrage blagovremeno obaveštava državu članicu na čijoj teritoriji treba da se sprovede istraga o istrazi i o potrebnoj pomoći.
Novčane kazne i periodični penali
1. Pravnim ili fizičkim licima kojima je Agencija izdala sertifikat ili koji su joj dostavili izjavu u skladu sa ovom uredbom, Komisija može na zahtev Agencije izreći jednu od sledećih kazni ili obe kazne:
a) novčanu kaznu, ako je to lice namerno ili iz nehata prekršilo jednu od odredaba iz ove uredbe ili delegiranih i sprovedbenih akata donetih na osnovu te uredbe;
b) periodični penal, ako je to lice nastavilo da krši jednu od tih odredaba, kako bi ga primorala da postupa u skladu sa tim odredbama.
2. Novčane kazne i periodični penali iz stava 1. moraju da budu delotvorni, srazmerni i odvraćajući. Oni se određuju uzimajući u obzir težinu slučaja, a naročito meru u kojoj su bezbednost ili zaštita životne sredine ugroženi, aktivnost na koju se odnosi prekršaj i ekonomski kapacitet datog pravnog ili fizičkog lica.
Iznos novčanih kazni ne sme da prelazi 4% godišnjeg prihoda ili prometa datog pravnog ili fizičkog lica. Iznos periodičnih penala ne sme da prelazi 2,5% prosečnog dnevnog prihoda ili prometa datog pravnog ili fizičkog lica.
3. Komisija izriče novčane kazne i periodične penale u skladu sa stavom 1. samo kada su druge mere, koje su predviđene u ovoj uredbi i u delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu te uredbe, neodgovarajuće ili nesrazmerne za rešavanje takvih kršenja.
4. U pogledu izricanja novčanih kazni i periodičnih penala u skladu sa ovim članom, Komisija donosi delegirane akte u skladu sa članom 128. kojima se utvrđuju:
a) detaljni kriterijumi i detaljna metodologija za određivanje iznosa novčanih kazni i periodičnih penala;
b) detaljna pravila za istrage, povezane mere i izveštavanje, kao i za donošenje odluka, uključujući odredbe o pravima na odbranu, pristupu predmetu, pravnom zastupanju, poverljivosti i privremene odredbe; i
c) postupci za naplaćivanje novčanih kazni i periodičnih penala.
5. Sud pravde ima neograničenu nadležnost za preispitivanje odluka Komisije koje su donete u skladu sa stavom 1. On može ukinuti, smanjiti ili povećati izrečenu novčanu kaznu, odnosno periodični penal.
6. Odluke Komisije koje su donete u skladu sa stavom 1. nisu krivičnopravne prirode.
1. Agencija pomaže Komisiji u praćenju kako države članice primenjuju ovu uredbu, kao i delegirane i sprovedbene akte donete na osnovu ove uredbe, sprovođenjem inspekcijskih pregleda i drugih aktivnosti kontrole. Ti inspekcijski pregledi i druge aktivnosti kontrole usmereni su na pružanje pomoći državama članicama u obezbeđivanju jednoobrazne primene ove uredbe i delegiranih i sprovedbenih akata donetih na osnovu te uredbe, kao i na razmenu najboljih praksi.
Agencija izveštava Komisiju o inspekcijskim pregledima i drugim aktivnostima kontrole koje sprovodi u skladu sa ovim stavom.
2. U svrhe sprovođenja inspekcijskih pregleda i drugih aktivnosti kontrole iz stava 1, Agencija je ovlašćena:
a) da zahteva od svakog nacionalnog nadležnog organa i fizičkog i pravnog lica koji su predmet ove uredbe da dostavi Agenciji sve neophodne informacije;
b) da zahteva od tih organa i lica da dostave pisana objašnjenja o svakoj činjenici, dokumentu, predmetu, postupku ili drugom pitanju koje je relevantno radi utvrđivanja da li država članica postupa u skladu sa ovom uredbom i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu nje;
c) da uđe u relevantne prostorije, na zemljište i u prevozna sredstva tih organa i lica;
d) da proverava, kopira ili uzima izvod iz bilo kog relevantnog dokumenta, evidencije ili podatka koji poseduju ti organi i lica ili kojima oni imaju pristup, bez obzira na nosač podataka na kom se date informacije pohranjuju.
Ako je potrebno utvrditi da li država članica postupa u skladu sa ovom uredbom i sa delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu ove uredbe, Agencija takođe ima pravo da vrši ovlašćenja utvrđena u podstavu 1. u vezi sa svim drugim pravnim ili fizičkim licima od kojih se opravdano može očekivati da poseduju informacije u te svrhe ili da imaju pristup tim informacijama.
Ovlašćenja iz ovog stava vrše se u skladu sa nacionalnim pravom države članice u kojoj se sprovodi inspekcijski pregled ili druga aktivnost kontrole, uz uvažavanje prava i legitimnih interesa datih organa i lica i uz poštovanje načela proporcionalnosti. Ako je za ulazak u odgovarajuće prostorije, na zemljište i u prevozno sredstvo, kako je navedeno u podstavu 1. tačka c), u skladu sa važećim nacionalnim zakonom potrebno pribaviti prethodno odobrenje od sudskog organa ili organa uprave date države članice, ta ovlašćenja mogu da se vrše samo nakon pribavljanja takvog prethodnog odobrenja.
3. Agencija se stara o tome da su članovi i njeno osoblje i, po potrebi, svi drugi stručnjaci koji učestvuju u inspekcijskim pregledima i drugim aktivnostima kontrole, u dovoljnoj meri kvalifikovani i odgovarajuće upućeni. U slučaju inspekcijskih pregleda, ta lica vrše svoja ovlašćenja po izdavanju pisanog ovlašćenja.
Agencija pre inspekcijskog pregleda blagovremeno obaveštava dotičnu državu članicu o predmetu i svrsi aktivnosti, datumu kada inspekcijski pregled počinje i identitetu članova njenog osoblja i drugih stručnjaka koji sprovode tu aktivnost.
4. Dotična država članica olakšava sprovođenje inspekcijskog pregleda ili druge aktivnosti kontrole. Ona se stara o tome da dati organi i lica sarađuju sa Agencijom.
Ako pravno ili fizičko lice ne sarađuje sa Agencijom, odgovarajući nadležni organi država članica pružaju neophodnu pomoć Agenciji kako bi joj omogućili da sprovede inspekcijski pregled ili drugu aktivnost kontrole.
5. Ako inspekcijski pregled ili druga aktivnost kontrole koja se sprovodi u skladu sa ovim članom podrazumeva inspekcijski pregled ili drugu aktivnost kontrole u vezi sa pravnim ili fizičkim licem koje je predmet ove uredbe, primenjuje se član 83. st. 2, 3. i 4.
6. Na zahtev države članice, izveštaji koje sastavlja Agencija u skladu sa stavom 1. moraju biti dostupni na službenom jeziku ili jezicima države članice u kojoj se sprovodi inspekcijski pregled.
7. Agencija objavljuje sažetak informacija o tome kako svaka država članica primenjuje ovu uredbu, kao i delegirane i sprovedbene akte donete na osnovu ove uredbe. Te informacije navode se u godišnjem izveštaju o bezbednosti iz člana 72. stav 7.
8. Agencija pruža doprinos proceni uticaja sprovođenja ove uredbe i delegiranih i sprovedbenih akata donetih na osnovu ove uredbe, ne dovodeći u pitanje procenu Komisije na osnovu člana 124. i imajući u vidu ciljeve utvrđene u članu 1.
9. Komisija donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljna pravila o metodama rada Agencije za sprovođenje zadataka u skladu sa ovim članom. Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
1. Agencija pomaže Komisiji i državama članicama u utvrđivanju ključnih tema istraživanja u oblasti civilnog vazduhoplovstva kako bi doprinela obezbeđivanju usklađenosti i koordinacije između javno finansiranih aktivnosti istraživanja i razvoja i politika koje spadaju u oblast primene ove uredbe.
2. Agencija podržava Komisiju u utvrđivanju i realizaciji odgovarajućih okvirnih programa Unije za aktivnosti istraživanja i razvoja i jednogodišnjih i višegodišnjih programa rada, uključujući podršku u sprovođenju postupaka ocenjivanja, revizije finansiranih projekata i upotrebi rezultata istraživačkih i inovacionih projekata.
Agencija sprovodi određene delove Okvirnog programa za istraživanje i razvoj koji se odnose na civilno vazduhoplovstvo ako joj je Komisija delegirala odgovarajuća ovlašćenja s tim u vezi.
3. Agencija može razvijati i finansirati istraživanje ako je ono isključivo povezano sa poboljšanjem aktivnosti iz njene nadležnosti. Potrebe i aktivnosti Agencije u pogledu istraživanja unose se u njen godišnji program rada.
4. Rezultati istraživanja koje finansira Agencija se objavljuju, osim ako je takvo objavljivanje onemogućeno važećim pravilima iz oblasti prava intelektualne svojine ili bezbednosnim pravilima Agencije iz člana 123.
5. Pored zadataka utvrđenih u st. 1-4. ovog člana i u članu 75, Agencija se takođe može angažovati u ad hoc istraživačkim aktivnostima, pod uslovom da su te aktivnosti u saglasnosti sa zadacima Agencije i ciljevima ove uredbe.
1. Mere koje Agencija preduzima u pogledu emisija i buke u svrhu sertifikacije projekta proizvoda u skladu sa članom 11, usmerene su na sprečavanje značajnih štetnih uticaja koje na klimu, životnu sredinu i zdravlje ljudi izazivaju dati proizvodi u civilnom vazduhoplovstvu, uz pažljivo razmatranje međunarodnih standarda i preporučene prakse, dobrobiti po životnu sredinu, tehnološke izvodljivosti i ekonomskog uticaja.
2. Komisija, Agencija i drugi organi, tela, službe i agencije Unije i države članice u okviru svojih nadležnosti sarađuju u vezi sa pitanjima životne sredine, uključujući ona pitanja na koja se upućuje u Direktivi 2003/87/EZ Evropskog parlamenta i Saveta i Uredbi (EZ) br. 1907/2006 kako bi se obezbedilo da se uzmu u obzir međuzavisnosti klime i zaštite životne sredine, zdravlja ljudi i drugih, tehničkih domena civilnog vazduhoplovstva, uz pažljivo razmatranje međunarodnih standarda i preporučenih praksi, dobrobiti po životnu sredinu, tehnološke izvodljivosti i ekonomskog uticaja.
3. Ako Agencija poseduje odgovarajuća stručna znanja, ona pomaže Komisiji u definisanju i usklađivanju politika i mera zaštite životne sredine u civilnom vazduhoplovstvu, naročito sprovođenjem studija, simulacija i pružanjem tehničkih saveta, uz uzimanje u obzir međuzavisnosti klime i zaštite životne sredine, zdravlja ljudi i drugih, tehničkih domena civilnog vazduhoplovstva.
4. Da bi se informisale zainteresovane strane i stanovništvo, Agencija najmanje svake tri godine objavljuje izveštaj o uticaju na životnu sredinu u kojem se daje objektivna ocena stanja zaštite životne sredine u odnosu na civilno vazduhoplovstvo u Uniji.
Prilikom pripremanja tog izveštaja Agencija se prvenstveno oslanja na informacije koje su već na raspolaganju organima i telima Unije, kao i na javno dostupne informacije.
Tokom izrade tog izveštaja Agencija uključuje države članice i konsultuje se sa relevantnim zainteresovanim stranama i organizacijama.
Taj izveštaj takođe sadrži preporuke koje imaju za cilj poboljšanje nivoa zaštite životne sredine u oblasti civilnog vazduhoplovstva u Uniji.
Međuzavisnost bezbednosti i obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu
1. Komisija, Agencija i države članice sarađuju u vezi sa pitanjima obezbeđivanja koja se odnose na civilno vazduhoplovstvo, uključujući sajber bezbednost, ako postoji međuzavisnost bezbednosti i obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu.
2. Kada postoji međuzavisnost bezbednosti i obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu, Agencija na zahtev pruža tehničku pomoć Komisiji u primeni Uredbe (EZ) br. 300/2008 Evropskog parlamenta i Saveta i drugih relevantnih odredaba zakonodavstva Unije, ako Agencija poseduje odgovarajuća stručna znanja u pogledu bezbednosti.
3. Da bi se pružio doprinos zaštiti civilnog vazduhoplovstva od nezakonitog ometanja u slučaju da postoji međuzavisnost bezbednosti i obezbeđivanja u civilnom vazduhoplovstvu, Agencija po potrebi reaguje bez nepotrebnog odlaganja na hitan problem koji je od zajedničkog interesa za države članice i koji spada u oblast primene ove uredbe:
a) preduzimanjem mera iz člana 77. stav 1. tačka h) radi otklanjanja ranjivosti u projektu vazduhoplova;
b) preporučivanjem korektivnih mera koje treba da preduzmu nacionalni nadležni organi ili fizička i pravna lica koja su predmet ove uredbe i/ili dostavljanjem odgovarajućih informacija tim organima i licima, u slučaju da problem utiče na operaciju vazduhoplova, uključujući rizike za civilno vazduhoplovstvo koji nastaju u zonama sukoba.
Pre preduzimanja mera iz podstava 1. tač. a) i b), Agencija pribavlja saglasnost Komisije i konsultuje se sa državama članicama. Po mogućstvu, Agencija zasniva te mere na zajedničkim procenama rizika Unije i uzima u obzir potrebu brzog delovanja u vanrednim situacijama.
Međuzavisnost bezbednosti civilnog vazduhoplovstva i društveno-ekonomskih faktora
1. Komisija, Agencija, drugi organi, tela, službe i agencije Unije i države članice sarađuju u okviru svojih nadležnosti radi obezbeđivanja da se međuzavisnost bezbednosti civilnog vazduhoplovstva i povezanih društveno-ekonomskih faktora uzme u obzir i u regulatornim postupcima, nadzoru i sprovođenju kulture pravičnosti, kako je definisano u članu 2. Uredbe (EU) br. 376/2014, kako bi se otklonili društveno-ekonomski rizici za bezbednost civilnog vazduhoplovstva.
2. Agencija se konsultuje sa relevantnim zainteresovanim stranama prilikom rešavanja pitanja takve međuzavisnosti.
3. Svake tri godine Agencija objavljuje izveštaj u kojem se daje objektivna ocena preduzetih radnji i mera, naročito onih koji se odnose na međuzavisnost bezbednosti civilnog vazduhoplovstva i društveno-ekonomskih faktora.
1. Agencija na zahtev pomaže Komisiji u upravljanju njenim odnosima sa trećim zemljama i međunarodnim organizacijama koji se tiču pitanja obuhvaćenim ovom uredbom. Takvom pomoći naročito se doprinosi harmonizaciji pravila, uzajamnom priznavanju sertifikata u interesu evropske industrije, kao i promovisanju evropskih standarda bezbednosti u vazduhoplovstvu.
2. Agencija može sarađivati sa nadležnim organima trećih zemalja i međunarodnim organizacijama koje su nadležne za pitanja obuhvaćena ovom uredbom. U tu svrhu, Agencija može uspostavljati radne aranžmane sa tim organima i međunarodnim organizacijama nakon konsultovanja sa Komisijom. Tim radnim aranžmanima ne nastaju pravne obaveze za Uniju i njene države članice.
3. Agencija pomaže državama članicama u izvršavanju njihovih prava i ispunjavanja njihovih obaveza na osnovu međunarodnih sporazuma koji se odnose na pitanja obuhvaćena ovom uredbom, naročito njihovih prava i obaveza prema Čikaškoj konvenciji.
Agencija može postupati kao regionalna organizacija za nadzor bezbednosti u okviru ICAO-a.
4. U saradnji sa Komisijom i državama članicama Agencija, po potrebi, unosi i ažurira sledeće informacije u bazu podataka iz člana 74:
a) informacije o usklađenosti ove uredbe i delegiranih i sprovedbenih akata donetih na osnovu te uredbe, kao i mera koje Agencija preduzima na osnovu ove uredbe, sa međunarodnim standardima i preporučenom praksom;
b) druge informacije koje se odnose na sprovođenje ove uredbe, a koje su zajedničke za sve države članice i relevantne za nadzor koji sprovodi ICAO o usklađenosti država članica sa Čikaškom konvencijom, međunarodnim standardima i preporučenom praksom.
Države članice koriste te informacije prilikom sprovođenja svojih obaveza u skladu sa članom 38. Čikaške konvencije i prilikom dostavljanja informacija ICAO-u u okviru Univerzalnog programa kontrole bezbednosnog nadzora ICAO-a.
5. Ne dovodeći u pitanje odgovarajuće odredbe Ugovora, Komisija, Agencija i nacionalni nadležni organi koji su uključeni u aktivnosti ICAO-a sarađuju, posredstvom mreže stručnjaka, u tehničkim pitanjima koja spadaju u oblast primene ove uredbe i povezana su sa radom ICAO-a. Agencija toj mreži obezbeđuje neophodnu administrativnu pomoć, uključujući pomoć u pripremi i organizaciji njenih sastanaka.
6. Pored zadataka utvrđenih u st. 1-5. ovog člana i u članu 75, Agencija se takođe može angažovati u ad hoc projektima tehničke saradnje, istraživanja i pružanja pomoći trećim zemljama i međunarodnim organizacijama, pod uslovom da su te aktivnosti u saglasnosti sa zadacima Agencije i ciljevima utvrđenim u stavu 1.
Upravljanje kriznim situacijama u vazduhoplovstvu
1. U okviru svoje nadležnosti Agencija doprinosi pravovremenom odgovoru na krizne situacije u vazduhoplovstvu i njihovom ublažavanju, u koordinaciji sa drugim odgovarajućim zainteresovanim stranama.
2. Agencija učestvuje u Evropskoj koordinacionoj jedinici za krizne situacije u vazduhoplovstvu (EACCC) koja je osnovana u skladu sa članom 18. Uredbe Komisije (EU) br. 677/2011.
1. Da bi se promovisale najbolje prakse i jednoobrazno sprovođenje ove uredbe i delegiranih i sprovedbenih akata donetih na osnovu ove uredbe, Agencija može, na zahtev pružaoca usluga obuka u vazduhoplovstvu, proceniti usklađenost tog pružaoca usluga i njegovih obuka sa zahtevima koje je Agencija ustanovila i zvanično objavila. Nakon utvrđivanja takve usklađenosti, pružalac usluga ima pravo da pruža obuke koje je odobrila Agencija.
2. Agencija može pružati obuke koje se prvenstveno odnose na njeno osoblje i osoblje nacionalnih nadležnih organa, ali i na osoblje nadležnih organa trećih zemalja, međunarodnih organizacija, fizičkih i pravnih lica koja su predmet ove uredbe i drugih zainteresovanih strana, posredstvom sopstvenih resursa za obuku ili, kad je potrebno, oslanjanjem na eksterne pružaoce usluga.
Sprovođenje Jedinstvenog evropskog neba
Ako poseduje odgovarajuća stručna znanja i na osnovu podnetog zahteva, Agencija pruža tehničku pomoć Komisiji u sprovođenju Jedinstvenog evropskog neba, a naročito:
a) sprovođenjem tehničkih pregleda, tehničkih istraga i studija;
b) pružanjem doprinosa sprovođenju šeme učinka za usluge u vazdušnoj plovidbi i mrežne funkcije, u vezi sa pitanjima obuhvaćenim ovom uredbom, u saradnji sa Telom za praćenje učinka koje je predviđeno članom 11. Uredbe (EZ) br. 549/2004;
c) pružanjem doprinosa sprovođenju Glavnog plana ATM, uključujući razvoj i uvođenje programa SESAR.
UNUTRAŠNJA STRUKTURA
Pravni status, sedište i lokalne kancelarije
1. Agencija je telo Unije. Ona ima svojstvo pravnog lica.
2. U svakoj državi članici, Agencija uživa najširu pravnu sposobnost koja se priznaje pravnim licima prema zakonima tih država. Agencija, naročito, može sticati pokretnu i nepokretnu imovinu ili njom raspolagati i može biti stranka u sudskom postupku.
3. Sedište Agencije je u Kelnu, Savezna Republika Nemačka.
4. Agencija može osnivati lokalne kancelarije u državama članicama ili smestiti svoje osoblje u delegacijama Unije u trećim zemljama, u skladu sa članom 104. stav 4.
5. Agenciju u pravnom smislu zastupa njen izvršni direktor.
1. Pravila o službenicima Evropske unije, Uslovi zaposlenja drugih službenika u Evropskoj uniji i pravila koja su sporazumno usvojili organi Unije za primenu tih pravila o službenicima i uslovima zaposlenja, primenjuju se na osoblje koje je zaposleno u Agenciji.
2. Agencija može angažovati upućene nacionalne stručnjake ili druge službenike koji nisu zaposleni u Agenciji. Upravni odbor donosi odluku kojom se utvrđuju pravila o upućivanju nacionalnih stručnjaka u Agenciju.
Protokol br. 7. o privilegijama i imunitetima Evropske unije, priložen uz Ugovor o EU (UEU) i Ugovor o funkcionisanju EU (UFEU), primenjuje se na Agenciju i njeno osoblje.
1. Ugovorna odgovornost Agencije uređena je pravom koje se primenjuje na dati ugovor.
2. Sud pravde je nadležan za donošenje presuda u skladu sa svakom arbitražnom klauzulom sadržanom u ugovoru koji zaključi Agencija.
3. U slučaju vanugovorne odgovornosti, Agencija, u skladu sa opštim načelima koja su zajednička za zakone država članica, nadoknađuje svaku štetu koju je prouzrokovala ona ili njeno osoblje u vršenju svojih dužnosti.
4. Sud pravde je nadležan u sporovima o naknadi štete iz stava 3.
5. Lična odgovornost osoblja prema Agenciji uređena je odredbama utvrđenim u Pravilima o službenicima ili Uslovima za zapošljavanje koji se primenjuju na njih.
1. Agencija ima upravni odbor.
2. Upravni odbor:
a) imenuje izvršnog direktora i po potrebi produžava njegov mandat ili ga razrešava, u skladu sa članom 103;
b) usvaja konsolidovani godišnji izveštaj o radu Agencije i prosleđuje ga najkasnije do 1. jula svake godine Evropskom parlamentu, Savetu, Komisiji i Revizorskom sudu. Konsolidovani godišnji izveštaj o radu se objavljuje;
c) dvotrećinskom većinom članova sa pravom glasa usvaja svake godine programski dokument Agencije u skladu sa članom 117;
d) dvotrećinskom većinom članova sa pravom glasa usvaja godišnji budžet Agencije u skladu sa članom 120. stav 11;
e) utvrđuje postupke za donošenje odluka izvršnog direktora kako je navedeno u čl. 115. i 116;
f) vrši svoje funkcije u vezi sa budžetom Agencije u skladu sa čl. 120, 121. i 125;
g) imenuje članove Odbora za žalbe u skladu sa članom 106;
h) vrši disciplinska ovlašćenja nad izvršnim direktorom;
i) daje svoje mišljenje o pravilima koja se odnose na naknade i takse iz člana 126;
j) donosi svoj poslovnik;
k) odlučuje o jezičkim aranžmanima Agencije;
l) donosi odluke o utvrđivanju unutrašnjih struktura Agencije na nivou direktora i, po potrebi, o njihovim izmenama;
m) u skladu sa stavom 6, vrši ovlašćenja u vezi sa osobljem Agencije, koja su Pravilima o službenicima poverena organu za imenovanja i ovlašćenja koja su uslovima za zapošljavanje drugih službenika poverena organu ovlašćenom da zaključuje ugovore o radu ("ovlašćenja organa za imenovanja");
n) usvaja odgovarajuća sprovedbena pravila za primenu pravila o službenicima i uslova za zapošljavanje drugih službenika u skladu sa članom 110. Pravila o službenicima;
o) usvaja pravila za sprečavanje sukoba interesa i upravljanje sukobom interesa u pogledu svojih članova, kao i članova Odbora za žalbe;
p) obezbeđuje odgovarajuće dalje mere na osnovu rezultata i preporuka koje proizlaze iz izveštaja o internoj i eksternoj reviziji i ocena, kao i iz istraga koje sprovodi Evropska kancelarija za borbu protiv prevara ("OLAF");
q) donosi finansijska pravila koja se primenjuju na Agenciju u skladu sa članom 125;
r) imenuje računovođu, u skladu sa pravilima o službenicima i uslovima za zapošljavanje drugih službenika, koji je u potpunosti nezavisan u obavljanju svojih dužnosti;
s) usvaja strategiju za borbu protiv prevara, srazmernu riziku od prevara, uzimajući u obzir troškove i koristi od mera koje treba sprovesti;
t) daje svoje mišljenje na nacrt Evropskog programa za bezbednost vazduhoplovstva u skladu sa članom 5;
u) usvaja Evropski plan za bezbednost vazduhoplovstva u skladu sa članom 6;
v) donosi propisno obrazložene odluke u vezi sa ukidanjem imuniteta u skladu sa članom 17. Protokola br. 7. o privilegijama i imunitetima Evropske unije, koji je priložen uz UEU i UFEU;
w) uspostavlja postupke za odgovarajuću saradnju Agencije sa nacionalnim pravosudnim organima, ne dovodeći u pitanje uredbe (EU) br. 996/2010 i (EU) br. 376/2014.
3. Upravni odbor može savetovati izvršnog direktora o bilo kojem pitanju koje se odnosi na oblasti obuhvaćene ovom uredbom.
4. Upravni odbor osniva savetodavno telo koje predstavlja sve zainteresovane strane na koje rad Agencije ima uticaja i sa kojim se upravni odbor konsultuje pre donošenja odluka u oblastima navedenim u stavu 2. tač. c), e), f) i i). Upravni odbor može, takođe, odlučiti da se konsultuje sa savetodavnim telom u vezi sa drugim pitanjima iz st. 2. i 3. Mišljenje savetodavnog tela ni u kom slučaju ne obavezuje Upravni odbor.
5. Upravni odbor može osnivati radna tela radi pružanja pomoći upravnom odboru u obavljanju njegovih zadataka, uključujući pripremanje njegovih odluka i praćenje njihovog sprovođenja.
6. Upravni odbor donosi, u skladu sa članom 110. Pravila o službenicima, odluku zasnovanu na članu 2. stav 1. Pravila o službenicima i na članu 6. Uslova za zapošljavanje drugih službenika, kojima se relevantna ovlašćenja organa za imenovanje delegiraju izvršnom direktoru i utvrđuju uslovi u kojima se ovo delegiranje ovlašćenja može suspendovati. Izvršni direktor je ovlašćen da dalje delegira ta ovlašćenja.
Ako izuzetne okolnosti to nalažu, upravni odbor može odlukom privremeno suspendovati delegiranje ovlašćenja organa za imenovanje izvršnom direktoru, kao i ovlašćenja koja je izvršni direktor dalje delegirao i može ih samostalno vršiti ili delegirati nekom od svojih članova ili članu osoblja koji nije izvršni direktor.
1. Upravni odbor je sastavljen od predstavnika država članica i Komisije, od kojih svi imaju pravo glasa. Svaka država članica imenuje jednog člana upravnog odbora i dva zamenika. Zamenik samo predstavlja člana u njegovom odsustvu. Komisija imenuje dva predstavnika i njihove zamenike. Mandat članova i njihovih zamenika traje četiri godine. Taj mandat se može produžiti.
2. Članovi upravnog odbora i njihovi zamenici imenuju se zbog njihovog znanja, priznatog iskustva i posvećenosti u oblasti civilnog vazduhoplovstva, uzimajući u obzir odgovarajuća menadžerska, administrativna i budžetska stručna znanja koja treba upotrebiti za unapređivanje ciljeva ove uredbe. Članovi moraju imati sveukupnu odgovornost makar za politiku bezbednosti civilnog vazduhoplovstva u svojim državama članicama.
3. Sve strane zastupljene u upravnom odboru ulažu napore da se ograniči promena njihovih predstavnika kako bi se obezbedio kontinuitet rada upravnog odbora. Sve strane nastoje da se postigne ravnomerna zastupljenost muškaraca i žena u upravnom odboru.
4. Kad je potrebno, učešće predstavnika evropskih trećih zemalja u upravnom odboru u statusu posmatrača i uslovi za takvo učešće uspostavljaju se u sporazumima iz člana 129.
5. Savetodavno telo iz člana 98. stav 4. imenuje četiri svoja člana za učešće u upravnom odboru u statusu posmatrača. Oni zastupaju, u najvećoj mogućoj meri, različite stavove koji su zastupljeni u savetodavnom telu. Početni mandat traje 48 meseci i može se produžiti.
1. Upravni odbor bira predsednika i zamenika predsednika iz reda svojih članova sa pravom glasa. Zamenik predsednika po službenoj dužnosti zamenjuje predsednika u slučaju njegove nemogućnosti da obavlja svoje dužnosti.
2. Mandat predsednika i zamenika predsednika traje četiri godine i može se produžiti jednom za još četiri godine. Ako njihovo članstvo u upravnom odboru prestane u bilo kom trenutku tokom njihovog mandata, mandat im automatski ističe na taj dan.
1. Sastanke upravnog odbora saziva njegov predsednik.
2. Upravni odbor održava najmanje dva redovna sastanka godišnje. Pored toga, upravni odbor se sastaje na zahtev predsednika, Komisije ili na zahtev najmanje trećine svojih članova.
3. Izvršni direktor Agencije učestvuje u raspravama, bez prava glasa.
4. Članovi upravnog odbora mogu, u skladu sa svojim poslovnikom, imati pomoć svojih savetnika ili stručnjaka.
5. Upravni odbor može pozvati svako lice čije mišljenje može biti od interesa da prisustvuje njegovim sastancima u statusu posmatrača.
6. Agencija obavlja sekretarske poslove upravnog odbora.
Pravila glasanja upravnog odbora
1. Ne dovodeći u pitanje član 98. stav 2. tač. c) i d) i član 103. stav 7, upravni odbor donosi odluke većinom svojih članova sa pravom glasa. Na zahtev člana upravnog odbora, odluka iz člana 98. stav 2. tačka k) donosi se jednoglasno.
2. Svaki član koji je imenovan u skladu sa članom 99. stav 1. ima jedan glas. U odsustvu nekog člana, njegov zamenik ima pravo da koristi njegovo pravo glasa. Posmatrači i izvršni direktor Agencije nemaju pravo glasa.
3. Poslovnikom upravnog odbora utvrđuju se detaljniji modaliteti glasanja, naročito uslovi pod kojima član može nastupati u ime drugog člana, kao i zahtevi u pogledu kvoruma, kad je potrebno.
4. Da bi se donele odluke o budžetskim pitanjima ili pitanjima u vezi sa ljudskim resursima, naročito o pitanjima iz člana 98. stav 2. tač. d), f), h), m), n), o) i q), potreban je pozitivan glas Komisije.
1. Izvršni direktor se angažuje kao privremeno zaposleno lice u Agenciji u skladu sa članom 2. tačka a) iz Uslova zaposlenja drugih službenika.
2. Izvršnog direktora imenuje upravni odbor na osnovu zasluga i dokumentovane stručnosti i iskustva koji su relevantni za civilno vazduhoplovstvo, sa spiska kandidata koje je predložila Komisija, a nakon otvorenog i transparentnog postupka izbora.
U svrhu zaključivanja ugovora sa izvršnim direktorom, Agenciju zastupa predsednik upravnog odbora.
Kandidat kojeg je odabrao upravni odbor poziva se, pre imenovanja, da da izjavu pred nadležnim odborom Evropskog parlamenta i da odgovori na pitanja njegovih članova.
3. Mandat izvršnog direktora traje pet godina. Do kraja tog perioda, Komisija sprovodi procenu u kojoj uzima u obzir ocenu učinka izvršnog direktora i buduće zadatke i izazove Agencije. Na sredini mandata izvršni direktor može biti pozvan da da izjavu nadležnom odboru Evropskog parlamenta i da odgovori na pitanja njegovih članova u vezi sa svojim učinkom.
4. Upravni odbor, na predlog Komisije u kojem se uzima u obzir procena iz stava 3, može jednom produžiti mandat izvršnom direktoru na period od najviše pet godina. Pre produženja mandata izvršnom direktoru, upravni odbor obaveštava Evropski parlament o nameri produženja mandata izvršnom direktoru. U roku od mesec dana pre takvog produženja, izvršni direktor može biti pozvan da da izjavu pred nadležnim odborom Evropskog parlamenta i da odgovori na pitanja koja postave njegovi članovi.
5. Izvršni direktor čiji je mandat produžen ne može učestvovati u drugom postupku izbora za isto radno mesto na kraju ukupnog mandata.
6. Izvršni direktor može biti razrešen samo na osnovu odluke upravnog odbora na predlog Komisije.
7. Upravni odbor donosi odluke o imenovanju, produženju mandata ili razrešenju izvršnog direktora na osnovu dvotrećinske većine njegovih članova sa pravom glasa.
8. Izvršnom direktoru mogu pomagati jedan ili više direktora. Ako je izvršni direktor odsutan ili sprečen, zamenjuje ga jedan od direktora.
Odgovornosti izvršnog direktora
1. Izvršni direktor upravlja Agencijom. Izvršni direktor je odgovoran upravnom odboru. Ne dovodeći u pitanje ovlašćenja Komisije i upravnog odbora, izvršni direktor je nezavisan u obavljanju svojih dužnosti i ne sme tražiti ili primati uputstva od bilo koje vlade ili bilo kog drugog tela.
2. Izvršni direktor izveštava Evropski parlament o obavljanju svojih dužnosti ako je pozvan da to učini. Savet može pozvati izvršnog direktora da podnese izveštaj o obavljanju tih dužnosti.
3. Izvršni direktor je odgovoran za sprovođenje zadataka koji su dodeljeni Agenciji ovom uredbom ili drugim aktima Unije. Naročito, izvršni direktor je odgovoran za:
a) odobravanje mera Agencije koje su utvrđene u članu 76. u okviru granica određenih ovom uredbom i delegiranim i sprovedbenim aktima donetim na osnovu ove uredbe;
b) odlučivanje o istragama, inspekcijskim pregledima i drugim aktivnostima kontrole, kako je predviđeno u čl. 83. i 85;
c) odlučivanje o raspodeli zadataka kvalifikovanim subjektima u skladu sa članom 69. stav 1. i o sprovođenju istraga nadležnih organa ili kvalifikovanih subjekata u ime Agencije u skladu sa članom 83. stav 1;
d) preduzimanje neophodnih mera o aktivnostima Agencije u vezi sa međunarodnom saradnjom u skladu sa članom 90;
e) preduzimanje svih neophodnih koraka, uključujući donošenje internih administrativnih uputstava i objavljivanje obaveštenja, kako bi se obezbedilo dobro funkcionisanje Agencije u skladu sa ovom uredbom;
f) sprovođenje odluka koje je doneo upravni odbor;
g) pripremanje konsolidovanog godišnjeg izveštaja o aktivnostima Agencije i dostavljanja tog izveštaja upravnom odboru na usvajanje;
h) pripremanje nacrta izveštaja Agencije o procenama prihoda i rashoda u skladu sa članom 120. i izvršavanje njenog budžeta u skladu sa članom 121;
i) delegiranje ovlašćenja izvršnog direktora drugim članovima osoblja Agencije. Komisija donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju važeća pravila za takva delegiranja. Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa savetodavnim postupkom iz člana 127. stav 2;
j) pripremanje programskog dokumenta iz člana 117. stav 1. i podnošenje tog dokumenta upravnom odboru na usvajanje, nakon pribavljanja mišljenja Komisije;
k) sprovođenje programskog dokumenta iz člana 117. stav 1. i izveštavanje upravnog odbora o njegovom sprovođenju;
l) pripremanje akcionog plana na osnovu zaključaka izveštaja o internoj ili eksternoj reviziji, kao i istraga OLAF-a i podnošenje izveštaja o napretku dva puta godišnje Komisiji i redovno upravnom odboru;
m) zaštitu finansijskih interesa Unije primenom mera prevencije protiv prevare, korupcije i svake druge nezakonite radnje delotvornim proverama i, ako se otkriju neregularnosti, povraćajem pogrešno isplaćenih iznosa i, po potrebi, izricanjem delotvornih, srazmernih i odvraćajućih administrativnih i novčanih kazni;
n) pripremanje strategije Agencije za borbu protiv prevara i podnošenje upravnom odboru na usvajanje;
o) pripremanje nacrta finansijskih pravila koja se primenjuju na Agenciju;
p) pripremanje Evropskog plana za bezbednost vazduhoplovstva i njegovih naknadnih ažuriranja, kao i za podnošenje tog plana upravnom odboru na usvajanje;
q) podnošenje izveštaja upravnom odboru o sprovođenju Evropskog plana za bezbednost vazduhoplovstva;
r) reagovanje na zahteve za pomoć upućene od Komisije koji su podneti u skladu sa ovom uredbom;
s) prihvatanje preraspodele odgovornosti na Agenciju u skladu sa čl. 64. i 65;
t) tekuće upravljanje Agencijom;
u) donošenje svih odluka o uspostavljanju unutrašnjih struktura Agencije i, po potrebi, o svim promenama s tim u vezi, osim onih na nivou direktora koje odobrava upravni odbor;
v) donošenje pravila za sprečavanje sukoba interesa i upravljanje sukobom interesa u pogledu učesnika u radnim i ekspertskim grupama, kao i drugih članova osoblja koji nisu obuhvaćeni Pravilima o službenicima, što uključuje odredbe koje se odnose na izjave o interesima i, po potrebi, odgovarajuće profesionalne aktivnosti nakon prestanka radnog odnosa.
4. Izvršni direktor je, takođe, odgovoran za odlučivanje o tome da li je u svrhu sprovođenja zadataka Agencije na efikasan i delotvoran način neophodno osnovati jednu ili više lokalnih kancelarija u jednoj ili više država članica ili smestiti osoblje u delegacijama Unije u trećim zemljama, na osnovu odgovarajućih sporazuma sa Evropskom službom za spoljno delovanje. Ta odluka zahteva prethodnu saglasnost Komisije, upravnog odbora i, po potrebi, države članice u kojoj se lokalna kancelarija osniva. Tom odlukom se precizira obim delatnosti koju obavlja odgovarajuća lokalna kancelarija ili odgovarajuće osoblje tako da se izbegnu nepotrebni troškovi i dupliranje administrativnih funkcija Agencije.
1. Odbor za žalbe se osniva kao deo administrativne strukture Agencije. Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte u skladu sa članom 128. radi utvrđivanja organizacije i sastava Odbora za žalbe.
2. Odbor za žalbe odgovoran je za odlučivanje o žalbama na odluke iz člana 108. Odbor za žalbe saziva sednice prema potrebi.
1. Članove i njihove zamenike imenuje upravni odbor sa spiska kvalifikovanih kandidata koje je utvrdila Komisija.
2. Mandat članova odbora za žalbe, uključujući predsednika i njegove zamenike, traje pet godina i može se produžiti za još pet godina.
3. Članovi Odbora za žalbe su nezavisni. Prilikom donošenja svojih odluka oni ne smeju tražiti niti primati uputstva od bilo koje vlade ili bilo kog drugog tela.
4. Članovi Odbora za žalbe ne smeju obavljati nikakve druge dužnosti u Agenciji. Članovi Odbora za žalbe mogu biti angažovani sa nepunim radnim vremenom.
5. Članovi Odbora za žalbe ne mogu se razrešiti ili ukloniti sa spiska kvalifikovanih kandidata tokom trajanja njihovog mandata, osim ako za to postoji ozbiljan osnov i ako Komisija, nakon dobijanja mišljenja upravnog odbora, donese odluku o tome.
6. Komisija je ovlašćena da donosi delegirane akte, u skladu sa članom 128, kojima se utvrđuju stručne kvalifikacije članova Odbora za žalbe, njihov status i ugovorni odnos sa Agencijom, ovlašćenja pojedinačnih članova u pripremnoj fazi donošenja odluka i pravila i postupaka za glasanje.
1. Članovi Odbora za žalbe ne učestvuju ni u kakvom žalbenom postupku ako u njemu imaju lični interes, ako su prethodno bili predstavnici jedne od stranaka u postupku ili ako su učestvovali u donošenju odluke koja je predmet žalbe.
2. Ako iz jednog od razloga koji je naveden u stavu 1, ili iz bilo kog drugog razloga, član Odbora za žalbe smatra da ne bi trebalo da učestvuje u bilo kom žalbenom postupku, on shodno tome obaveštava Odbor za žalbe.
3. Bilo koja stranka u žalbenom postupku može izneti primedbu na svakog člana Odbora za žalbe po bilo kom osnovu navedenom u stavu 1. ili po osnovu postojanja sumnje u pristrasnost tog člana. Bilo koja takva primedba ne može biti prihvatljiva, bez obzira na razlog za iznošenje primedbe, ako je stranka u žalbenom postupku preduzela proceduralne korake. Nijedna primedba ne može se zasnivati na nacionalnoj pripadnosti članova.
4. Odbor za žalbe odlučuje o tome koju meru treba preduzeti u slučajevima navedenim u st. 2. i 3. bez učešća datog člana. U svrhe donošenja te odluke, dotičnog člana u Odboru za žalbe zamenjuje njegov zamenik.
1. Na odluke Agencije koje su donete u skladu sa čl. 64. i 65, članom 76. stav 6, čl. 77-83, članom 85. ili članom 126. može se podneti žalba.
2. Žalba podneta u skladu sa stavom 1. nema odložno dejstvo. Ako izvršni direktor smatra da okolnosti tako dozvoljavaju, on može suspendovati primenu odluke na koju je uložena žalba.
3. Žalba na odluku kojom se ne završava postupak u pogledu jedne od stranaka može se podneti samo zajedno sa žalbom na konačnu odluku, osim ako se odlukom ne predviđa zasebna žalba.
Lica koja imaju pravo da podnose žalbu
Svako fizičko ili pravno lice može podneti žalbu protiv odluke koja je upućena tom licu ili protiv odluke koja se, iako je u obliku odluke upućene drugom licu, direktno i pojedinačno odnosi na to lice. Stranke u postupku mogu biti stranke u žalbenom postupku.
Žalba se, zajedno sa obrazloženjem za njenu osnovanost, podnosi sekretarijatu Odbora za žalbe u pisanom obliku u roku od dva meseca od dana kada je dotično lice obavešteno o meri ili, u nedostatku tog obaveštenja, od dana kada je to lice saznalo za meru, u zavisnosti od slučaja.
1. Pre razmatranja žalbe, Odbor za žalbe daje Agenciji priliku da preispita svoju odluku. Ako izvršni direktor smatra da je žalba osnovana, on ispravlja odluku u roku od dva meseca od kada ga je Odbor za žalbe obavestio o tome. To se ne primenjuje ako je podnosiocu žalbe suprotstavljena druga stranka u žalbenom postupku.
2. Ako se odluka ne ispravi, Agencija odmah odlučuje o tome da li će suspendovati primenu odluke u skladu sa članom 108. stav 2.
1. Odbor za žalbe procenjuje da li je žalba dopuštena i osnovana.
2. Prilikom razmatranja žalbe u skladu sa stavom 1, Odbor za žalbe postupa u najkraćem roku. On poziva stranke u žalbenom postupku onoliko često koliko je neophodno da u utvrđenim rokovima podnesu pisane primedbe na obaveštenja Odbora za žalbe ili obaveštenja drugih stranaka u žalbenom postupku. Odbor za žalbe može odlučiti da održi usmeno saslušanje, na sopstvenu inicijativu ili na osnovu obrazloženog zahteva jedne od stranaka u žalbenom postupku.
Ako Odbor za žalbe ustanovi da žalba nije dopuštena ili da nije osnovana, on odbacuje žalbu. Ako Odbor za žalbe ustanovi da je žalba dopuštena i osnovana, on upućuje predmet Agenciji. Agencija donosi novu obrazloženu odluku uzimajući u obzir odluku Odbora za žalbe.
1. Sudu pravde mogu se podneti tužbe za poništavanje akata Agencije koji proizvode pravna dejstva prema trećim licima, za nečinjenje i, u skladu sa članom 97, za vanugovornu odgovornost, kao i u skladu sa arbitražnom klauzulom, za ugovornu odgovornost za štetu pričinjenu aktima Agencije.
2. Tužbe za poništavanje odluka Agencije donetih u skladu sa čl. 64. i 65, članom 76. stav 6, čl. 77-83, članom 85. ili članom 126. mogu se podneti Sudu pravde tek nakon što se iscrpe svi žalbeni postupci pred Agencijom.
3. Organi Unije i države članice mogu uputiti tužbe protiv odluka Agencije neposredno Sudu pravde, bez zahteva da se iscrpe svi žalbeni postupci pred Agencijom.
4. Agencija preduzima sve neophodne mere za izvršenje presude Suda pravde.
METODE RADA
Postupci za izradu mišljenja, sertifikacionih zahteva i drugih detaljnih specifikacija, prihvatljivih načina usaglašavanja i smernica
1. Upravni odbor uspostavlja transparentne postupke za izdavanje mišljenja, sertifikacionih zahteva i drugih detaljnih specifikacija, prihvatljivih načina usaglašavanja i uputstava iz člana 76. st. 1. i 3. Ti postupci:
a) zasnivaju se na stručnim znanjima organa civilnog vazduhoplovstva i, po potrebi, vojnog vazduhoplovstva država članica;
b) kad god je neophodno, uključuju stručnjake relevantnih zainteresovanih strana ili se zasnivaju na stručnim znanjima relevantnih evropskih tela za standardizaciju ili drugih specijalizovanih tela;
c) obezbeđuju da Agencija objavljuje dokumente i da se u velikoj meri konsultuje sa zainteresovanim stranama, u skladu sa rasporedom i postupkom koji uključuje obavezu Agencije da daje pisane odgovore u procesu konsultovanja.
2. Kada Agencija u skladu sa članom 76. st. 1. i 3. izrađuje mišljenja, sertifikacione zahteve i druge detaljne specifikacije, prihvatljive načine usaglašavanja i uputstva, ona uspostavlja postupak za prethodne konsultacije sa državama članicama. U tu svrhu, ona može formirati radnu grupu u kojoj svaka država članica ima pravo da imenuje svog stručnjaka. Kada se zahtevaju konsultacije koje se odnose na vojne aspekte, Agencija se, pored država članica, konsultuje sa Evropskom odbrambenom agencijom i drugim nadležnim vojnim stručnjacima koje odrede države članice. Kada je potrebno konsultovanje u vezi sa mogućim socijalnim posledicama tih mera Agencije, Agencija uključuje socijalne partnere Unije i druge relevantne zainteresovane strane.
3. Agencija objavljuje u svom službenom glasilu mišljenja, sertifikacione zahteve i druge detaljne specifikacije, prihvatljive načine usaglašavanja i uputstva koje je izradila u skladu sa članom 76. st. 1. i 3, kao i postupke utvrđene u skladu sa stavom 1. ovog člana.
1. Upravni odbor uspostavlja transparentne postupke za donošenje pojedinačnih odluka kako je predviđeno u članu 76. stav 4.
Tim postupcima se naročito:
a) obezbeđuje saslušanje fizičkog ili pravnog lica na koje se odluka odnosi i svakog drugog lica kojeg se ta odluka neposredno i lično tiče;
b) predviđa obaveštavanje fizičkog ili pravnog lica o odluci i njeno objavljivanje, u skladu sa zahtevima iz člana 123. i člana 132. stav 2;
c) predviđa da se fizičko ili pravno lice na koga se odluka odnosi, kao i sve druge strane u postupku, obaveštavaju o pravnim sredstvima koja su im na raspolaganju na osnovu ove uredbe;
d) obezbeđuje da odluka sadrži obrazloženje.
2. Upravni odbor uspostavlja postupke kojima se preciziraju uslovi pod kojima se dotična lica obaveštavaju o odlukama, uključujući informacije o raspoloživim žalbenim postupcima koji su predviđeni u ovoj uredbi.
Godišnji i višegodišnji program
1. Najkasnije do 31. decembra svake godine, u skladu sa članom 98. stav 2. tačka c), upravni odbor usvaja programski dokument koji sadrži višegodišnji i godišnji program, na osnovu nacrta koji je predložio izvršni direktor šest nedelja pre usvajanja, uzimajući u obzir mišljenje Komisije, a u odnosu na višegodišnji program, nakon konsultovanja sa Evropskim parlamentom. Upravni odbor prosleđuje dokument Evropskom parlamentu, Savetu i Komisiji. Programski dokument postaje konačan nakon konačnog usvajanja opšteg budžeta i, ako je potrebno, prilagođava se shodno tome.
2. Godišnji program rada se sastoji od detaljnih ciljeva i očekivanih rezultata, uključujući pokazatelje učinka, a njime se uzimaju u obzir ciljevi Evropskog plana za bezbednost vazduhoplovstva. On takođe sadrži opis aktivnosti koje treba finansirati i navode o finansijskim i ljudskim resursima dodeljenim svakoj aktivnosti, u skladu sa načelima budžetiranja i upravljanja zasnovanog na aktivnostima, uz navođenje onih aktivnosti koje treba finansirati iz regulatornog budžeta i aktivnosti koje treba finansirati iz naknada i taksi koje prima Agencija. Godišnji program rada je koherentan sa višegodišnjim programom rada iz stava 4. ovog člana. U njemu se jasno navode zadaci koji su dodati, izmenjeni ili obrisani u poređenju sa prethodnom budžetskom godinom. Godišnji program obuhvata strategiju Agencije koja se odnosi na njene aktivnosti u vezi sa međunarodnom saradnjom u skladu sa članom 90. i mere Agencije povezane sa tom strategijom.
3. Upravni odbor menja usvojeni godišnji program rada kada Agencija dobije novi zadatak. Sve suštinske izmene godišnjeg programa rada usvajaju se istim postupkom kao i početni godišnji program rada. Upravni odbor može delegirati izvršnom direktoru ovlašćenje da vrši nesuštinske izmene godišnjeg programa rada.
4. Višegodišnjim programom utvrđuje se opšti strateški plan, uključujući ciljeve, očekivane rezultate i pokazatelje učinka. U njemu se takođe utvrđuje plan resursa, uključujući višegodišnji budžet i osoblje.
Plan resursa se ažurira jednom godišnje. Strateški plan se ažurira po potrebi, a naročito kako bi se uzeli u obzir rezultati ocene iz člana 124.
Konsolidovani godišnji izveštaj o radu
1. U konsolidovanom godišnjem izveštaju o radu opisuje se način na koji je Agencija sprovela svoj godišnji program rada, budžet i kadrovske resurse. U njemu se jasno navodi koja ovlašćenja i zadaci Agencije su dodati, izmenjeni ili obrisani u poređenju sa prethodnom godinom.
2. U izveštaju se opisuju aktivnosti koje je Agencija sprovela i ocenjuju se rezultati tih aktivnosti u pogledu utvrđenih ciljeva, pokazatelja učinka i rasporeda, rizika povezanih sa tim aktivnostima, korišćenja resursa i opšteg poslovanja Agencije, kao i efikasnost i delotvornost sistema interne kontrole. U njemu se takođe navodi koje aktivnosti su finansirane iz regulatornog budžeta, a koje aktivnosti su finansirane iz naknada i taksi koje je Agencija primila.
Transparentnost i komunikacija
1. Uredba (EZ) br. 1049/2001 primenjuje se na dokumenta koja su u posedu Agencije. Ovim se ne dovode u pitanje pravila o pristupu podacima i informacijama utvrđenim u Uredbi (EU) br. 376/2014 i u sprovedbenim aktima donetim na osnovu člana 72. stav 5. i člana 74. stav 8. ove uredbe.
2. Agencija na sopstvenu inicijativu učestvuje u aktivnostima komunikacije u okviru svoje nadležnosti. Ona se naročito stara o tome da se široj javnosti i svakoj zainteresovanoj strani, pored objavljivanja iz člana 115. stav 3, brzo pruže objektivne, pouzdane i lako razumljive informacije u pogledu njenog rada. Agencija se stara o tome da raspodela njenih sredstava na aktivnosti komunikacije nije štetna po delotvorno obavljanje zadataka iz člana 75.
3. Agencija prevodi promotivni materijal o bezbednosti na zvanične jezike Unije, ako je potrebno.
4. Nacionalni nadležni organi pomažu Agenciji delotvornim saopštavanjem relevantnih bezbednosnih informacija u okviru svojih nadležnosti.
5. Svako fizičko ili pravno lice ima pravo da se obrati Agenciji u pisanom obliku na bilo kom zvaničnom jeziku Unije i da primi odgovor na istom jeziku.
6. Usluge prevoda potrebne za funkcionisanje Agencije pruža Prevodilački centar tela Evropske unije.
FINANSIJSKI ZAHTEVI
1. Ne dovodeći u pitanje druge prihode, prihodi Agencije sastoje se od:
a) doprinosa Unije;
b) doprinosa evropskih trećih zemalja sa kojima je Unija zaključila međunarodne sporazume, kako je navedeno u članu 129;
c) naknada koje plaćaju podnosioci zahteva za sertifikate i imaoci sertifikata koje izdaje Agencija, kao i lica koja registruju izjave u Agenciji;
d) taksi za publikacije, obuke i sve druge usluge koje pruža Agencija, kao i za obradu žalbi;
e) svih dobrovoljnih finansijskih doprinosa država članica, trećih zemalja ili drugih subjekata, pod uslovom da takav doprinos ne ugrožava nezavisnost i nepristrasnost Agencije;
f) bespovratnih sredstava.
2. Rashodi Agencije obuhvataju kadrovske, administrativne, infrastrukturne i operativne rashode. U pogledu operativnih rashoda, budžetske obaveze za delovanja koja traju duže od jedne budžetske godine mogu se podeliti na godišnje rate tokom nekoliko godina, ako je potrebno.
3. Prihodi i rashodi moraju biti u ravnoteži.
4. Regulatorni budžeti, naknade koje su utvrđene i prikupljene za aktivnosti sertifikacije i takse koje naplaćuje Agencija vode se odvojeno u finansijskim izveštajima Agencije.
5. Tokom budžetske godine Agencija prilagođava svoje planiranje osoblja i upravljanje aktivnostima koje se finansiraju iz sredstava povezanih sa naknadama i taksama na način koji omogućava brz odgovor na radno opterećenje i fluktuacije tih prihoda.
6. Izvršni direktor svake godine sastavlja nacrt izveštaja o projekcijama prihoda i rashoda Agencije za narednu budžetsku godinu, uključujući nacrt kadrovskog plana i dostavlja ga upravnom odboru zajedno sa materijalom koji sadrži objašnjenja o stanju budžeta. Taj nacrt kadrovskog plana, u vezi sa radnim mestima finansiranim od naknada i taksi, zasniva se na ograničenom skupu pokazatelja koje odobrava Komisija radi merenja obima posla i efikasnosti Agencije, a njime se utvrđuju sredstva potrebna za ispunjavanje zahteva za sertifikaciju i druge aktivnosti Agencije na efikasan i pravovremen način, uključujući one aktivnosti koje proizilaze iz preraspodele odgovornosti u skladu sa čl. 64. i 65.
Upravni odbor na osnovu tog nacrta usvaja privremeni nacrt projekcije prihoda i rashoda Agencije za narednu budžetsku godinu. Privremeni nacrt projekcije prihoda i rashoda Agencije dostavlja se Komisiji do 31. januara svake godine.
7. Najkasnije do 31. marta upravni odbor šalje Komisiji i evropskim trećim zemljama sa kojima je Unija zaključila međunarodne sporazume iz člana 129. završni nacrt projekcije prihoda i rashoda Agencije, koji obuhvata nacrt kadrovskog plana zajedno sa privremenim programom rada.
8. Komisija šalje izveštaj o projekcijama Evropskom parlamentu i Savetu zajedno sa nacrtom opšteg budžeta Evropske unije.
9. Na osnovu izveštaja o projekcijama, Komisija unosi u nacrt opšteg budžeta Evropske unije projekcije koje smatra neophodnim za kadrovski plan i iznos doprinosa na teret opšteg budžeta, koje podnosi Evropskom parlamentu i Savetu u skladu sa čl. 313. i 314. UFEU.
10. Evropski parlament i Savet odobravaju budžetske aproprijacije za doprinos Agenciji i usvajaju kadrovski plan Agencije, uzimajući u obzir pokazatelje koji su u vezi sa obimom posla i efikasnošću Agencije iz stava 6.
11. Upravni odbor usvaja budžet. Budžet postaje konačan nakon konačnog usvajanja opšteg budžeta Unije. Budžet se, po potrebi, prilagođava shodno tome.
12. Upravni odbor obaveštava što je pre moguće Evropski parlament i Savet o svojoj nameri da sprovede bilo koji projekat koji može imati značajne finansijske implikacije na finansiranje budžeta, naročito sve projekte koji se odnose na nepokretnosti, kao što je zakup ili kupovina zgrada i o tome obaveštava Komisiju. Za svaki projekat izgradnje koji bi mogao imati značajne implikacije na budžet Agencije, primenjuje se Delegirana uredba Komisije (EU) br. 1271/2013.
Ako su Evropski parlament ili Savet dostavili obaveštenje o svojoj nameri davanja mišljenja, to mišljenje se prosleđuje upravnom odboru u roku od šest nedelja od datuma obaveštavanja o tom projektu.
1. Izvršni direktor izvršava budžet Agencije.
2. Do 1. marta, nakon zatvaranja svake budžetske godine, računovođa Agencije dostavlja privremene finansijske izveštaje računovođi Komisije i Revizorskom sudu. Do 1. marta nakon zatvaranja svake budžetske godine, računovođa Agencije takođe šalje izveštaj o budžetskom i finansijskom upravljanju za tu budžetsku godinu računovođi Komisije. Računovođa Komisije konsoliduje privremene finansijske izveštaje organa i decentralizovanih tela u skladu sa članom 147. Uredbe (EU, Euratom) br. 966/2012 Evropskog parlamenta i Saveta.
3. Najkasnije do 31. marta nakon zatvaranja svake budžetske godine, izvršni direktor prosleđuje izveštaj o budžetskom i finansijskom upravljanju za tu budžetsku godinu Evropskom parlamentu, Savetu, Komisiji i Revizorskom sudu.
4. U skladu sa članom 148. Uredbe (EU, Euratom) br. 966/2012, po prijemu primedbi Revizorskog suda u vezi sa privremenim finansijskim izveštajem Agencije, računovođa na svoju odgovornost sastavlja završne račune Agencije i izvršni direktor ih dostavlja upravnom odboru na mišljenje.
5. Upravni odbor daje mišljenje na završni račun Agencije.
6. Do 1. jula, nakon zatvaranja svake budžetske godine, računovođa Agencije prosleđuje završni račun Evropskom parlamentu, Savetu, Komisiji i Revizorskom sudu, zajedno sa mišljenjem upravnog odbora.
7. Završni računi se objavljuju u Službenom listu Evropske unije do 15. novembra nakon zatvaranja svake budžetske godine.
8. Izvršni direktor šalje Revizorskom sudu odgovor na njegove primedbe do 30. septembra nakon zatvaranja svake budžetske godine. Taj odgovor takođe šalje upravnom odboru i Komisiji.
9. Izvršni direktor dostavlja Evropskom parlamentu, na njegov zahtev, sve informacije neophodne za nesmetanu primenu postupka razrešenja za datu budžetsku godinu, kako je predviđeno u članu 165. stav 3. Uredbe (EU, Euratom) br. 966/2012.
10. Evropski parlament, na preporuku Saveta kvalifikovanom većinom, pre 15. maja godine n+2, odlučuje o odobravanju razrešenja izvršnom direktoru u pogledu izvršenja budžeta za godinu n.
1. Radi borbe protiv prevara, korupcije i drugih nezakonitih aktivnosti, Uredba (EU, Euratom) br. 883/2013 Evropskog parlamenta i Saveta primenjuje se bez ograničenja.
2. Agencija pristupa Međuinstitucionalnom sporazumu od 25. maja 1999. godine između Evropskog parlamenta, Saveta Evropske unije i Komisije Evropskih zajednica, koji se odnosi na interne istrage koje sprovodi Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF) u roku od šest meseci od 11. septembra 2018. godine i usvaja odgovarajuće odredbe koje se primenjuju na njeno osoblje korišćenjem obrasca utvrđenog u Aneksu tog sporazuma.
3. Na osnovu dokumenata i kontrola na licu mesta, Revizorski sud je ovlašćen da izvrši reviziju svih korisnika bespovratnih sredstava, izvođača i podizvođača koji su dobili sredstva Unije od Agencije.
4. OLAF može sprovoditi istrage, uključujući kontrole na licu mesta i inspekcijske preglede, u skladu sa odredbama i postupcima utvrđenim u Uredbi (EU, Euratom) br. 883/2013 i Uredbi Saveta (Euratom, EZ) br. 2185/96, sa ciljem da ustanovi da li je bilo prevare, korupcije ili bilo koje druge nezakonite aktivnosti koja utiče na finansijske interese Unije u vezi sa bespovratnim sredstvima ili ugovorom koji finansira Agencija.
5. Ne dovodeći u pitanje st. 1-4, sporazumi o saradnji sa trećim zemljama i međunarodnim organizacijama, ugovori, sporazumi o bespovratnim sredstvima i odluke o bespovratnim sredstvima Agencije sadrže odredbe kojima se izričito ovlašćuju Revizorski sud i OLAF da sprovode takve revizije i istrage, u skladu sa svojim nadležnostima.
Bezbednosna pravila o zaštiti klasifikovanih informacija i osetljivih neklasifikovanih informacija
Agencija donosi sopstvena bezbednosna pravila koja su ekvivalentna bezbednosnim pravilima Komisije za zaštitu klasifikovanih informacija Evropske unije (EUCI) i osetljivih neklasifikovanih informacija, kako je utvrđeno u odlukama Komisije (EU, Euratom) 2015/443 i (EU, Euratom) 2015/444. Bezbednosna pravila Agencije obuhvataju, između ostalog, odredbe za razmenu, obradu i skladištenje takvih informacija.
1. Najkasnije do 12. septembra 2023. godine i svakih pet godina nakon toga Komisija sprovodi ocenjivanje u skladu sa smernicama Komisije za ocenu učinka Agencije u vezi sa njenim ciljevima, mandatom i zadacima. U oceni se utvrđuje uticaj ove uredbe, Agencije i njenih radnih praksi na uspostavljanje visokog nivoa bezbednosti civilnog vazduhoplovstva. U oceni se takođe razmatra moguća potreba izmene mandata Agencije, kao i finansijske posledice takve izmene. U oceni se uzimaju u obzir stavovi upravnog odbora i zainteresovanih strana na nivou Unije i na nacionalnom nivou.
2. Ako Komisija smatra da postojanje Agencije više nije opravdano u odnosu na ciljeve, mandat i zadatke koji su joj dodeljeni, ona može predložiti da se ova uredba shodno tome izmeni ili stavi van snage.
3. Komisija dostavlja nalaze ocenjivanja, zajedno sa svojim zaključcima, Evropskom parlamentu, Savetu i upravnom odboru. Po potrebi se uključuje akcioni plan sa rasporedom. Nalazi ocenjivanja i preporuke se objavljuju.
Finansijska pravila koja se primenjuju na Agenciju usvaja upravni odbor nakon konsultovanja sa Komisijom. Ona odstupaju od Delegirane uredbe (EU) br. 1271/2013 samo ako je takvo odstupanje naročito potrebno za rad Agencije i uz prethodnu saglasnost Komisije.
1. Naknade i takse se naplaćuju za:
a) izdavanje i obnavljanje sertifikata i registraciju izjava koje vrši Agencija u skladu sa ovom uredbom, kao i za njene aktivnosti nadzora u vezi sa aktivnostima na koje se odnose ti sertifikati i izjave;
b) publikacije, obuke i pružanje svih drugih usluga Agencije, koje odražavaju stvarni trošak svake pojedinačne pružene usluge;
c) obradu žalbi.
Sve naknade i takse izražavaju se i plaćaju u evrima.
2. Iznos naknada i taksi određuje se na takvom nivou kojim se obezbeđuje da prihodi povezani sa njima pokrivaju ukupne troškove aktivnosti koje se odnose na pružene usluge i kojim se izbegava značajno formiranje viškova. Svi rashodi Agencije povezani sa osobljem koje je uključeno u aktivnosti iz stava 1, naročito proporcionalan doprinos poslodavca penzionom sistemu, odražavaju se u tim troškovima. Naknade i takse predstavljaju namenski prihod Agencije za aktivnosti koje se odnose na usluge za koje se plaćaju te naknade i takse.
3. Budžetskim suficitima koji proizilaze iz naknada i taksi finansiraju se buduće aktivnosti koje se odnose na naknade i takse ili nastale gubitke. Ako se značajan pozitivan ili negativan budžetski rezultat ponavlja, preispituje se nivo naknada i taksi.
4. Nakon konsultovanja sa Agencijom u skladu sa članom 98. stav 2. tačka i), Komisija donosi sprovedbene akte kojima se utvrđuju detaljna pravila u vezi sa naknadama i taksama koje naplaćuje Agencija, uz naročito preciziranje predmeta za koje se naknade i takse plaćaju u skladu sa članom 120. stav 1. tač. c) i d), kao i iznosa naknada i taksi i načina na koji se one plaćaju. Ti sprovedbeni akti donose se u skladu sa ispitnim postupkom iz člana 127. stav 3.
ZAVRŠNE ODREDBE
1. Komisiji pomaže odbor. Taj odbor je odbor u smislu Uredbe (EU) br. 182/2011.
2. Ako se upućuje na ovaj stav, primenjuje se član 4. Uredbe (EU) br. 182/2011.
3. Ako se upućuje na ovaj stav, primenjuje se član 5. Uredbe (EU) br. 182/2011.
4. Ako se upućuje na ovaj stav, primenjuje se član 8. Uredbe (EU) br. 182/2011, zajedno sa članom 4. te uredbe.
Vršenje delegiranih ovlašćenja
1. Ovlašćenje za donošenje delegiranih akata poverava se Komisiji u skladu sa uslovima utvrđenim u ovom članu.
2. Ovlašćenje za donošenje delegiranih akata iz čl. 19, 28, 32, 39, 47, 54, 58, 61, člana 62. stav 13, člana 68. stav 3, člana 84. stav 4, čl. 105. i 106. poverava se Komisiji na period od pet godina od 11. septembra 2018. godine. Komisija sastavlja izveštaj u pogledu delegiranja ovlašćenja najkasnije devet meseci pre isteka perioda od pet godina. Delegiranje ovlašćenja prećutno se produžava za periode jednakog trajanja, osim ako se Evropski parlament ili Savet ne usprotive tom produženju najkasnije tri meseca pre isteka svakog perioda.
3. Evropski parlament ili Savet mogu u svakom trenutku opozvati delegiranje ovlašćenja iz čl. 19, 28, 32, 39, 47, 54, 58, 61, člana 62. stav 13, člana 68. stav 3, člana 84. stav 4, čl. 105. i 106. Odlukom o opozivu prestaje delegiranje ovlašćenja utvrđeno u toj odluci. Ona proizvodi dejstvo narednog dana od dana njenog objavljivanja u Službenom listu Evropske unije ili nekog kasnijeg dana navedenog u toj odluci. Ona ne utiče na punovažnost delegiranih akata koji su već na snazi.
4. Pre donošenja delegiranog akta, Komisija se konsultuje sa stručnjacima koje je imenovala svaka država članica u skladu sa načelima utvrđenim u Međuinstitucionalnom sporazumu o boljoj izradi zakonodavstva od 13. aprila 2016. godine.
5. Čim donese delegirani akt, Komisija o tome istovremeno obaveštava Evropski parlament i Savet.
6. Delegirani akt iz čl. 19, 28, 32, 39, 47, 54, 58, 61, člana 62. stav 13, člana 68. stav 3, člana 84. stav 4, čl. 105. i 106. stupa na snagu samo ako u roku od dva meseca od obaveštavanja Evropskog parlamenta i Saveta o tom aktu Evropski parlament ili Savet nisu izneli primedbe ili ako su pre isteka tog roka i Evropski parlament i Savet obavestili Komisiju da neće izneti primedbe. Taj rok se produžava za dva meseca na inicijativu Evropskog parlamenta ili Saveta.
Učešće evropskih trećih zemalja
Agencija je otvorena za učešće evropskih trećih zemalja koje su ugovorne strane Čikaške konvencije i koje su zaključile međunarodne sporazume sa Unijom u skladu sa kojim su usvojile i primenjuju pravo Unije u oblastima obuhvaćenim ovom uredbom.
Ti međunarodni sporazumi mogu obuhvatati odredbe kojima se naročito preciziraju priroda i obim učešća odgovarajućih evropskih trećih zemalja u radu Agencije, uključujući odredbe o finansijskim doprinosima i osoblju. Agencija može, u skladu sa članom 90. stav 2, uspostavljati radne aranžmane sa nadležnim organom odgovarajuće evropske treće zemlje radi sprovođenja tih odredaba.
Sporazum o sedištu i uslovi rada
1. Neophodni aranžmani u vezi sa smeštajem koji treba obezbediti Agenciji u državi članici domaćinu i objekti koje ta država treba da stavi na raspolaganje, kao i posebna pravila koja se u toj državi članici primenjuju na izvršnog direktora, članove upravnog odbora, osoblje Agencije i članove njihovih porodica, utvrđuju se u sporazumu o sedištu između Agencije i države članice u kojoj se nalazi sedište.
2. Država članica domaćin Agencije pruža neophodne uslove kako bi obezbedila nesmetano funkcionisanje Agencije, uključujući višejezično, odgovarajuće školovanje i odgovarajuće saobraćajne veze.
Države članice određuju pravila o kaznama koje se primenjuju za kršenje ove uredbe i delegiranih i sprovedbenih akata donetih na osnovu ove uredbe i preduzimaju sve mere koje su neophodne da bi se obezbedila njihova primena. Predviđene kazne moraju da budu delotvorne, srazmerne i odvraćajuće.
1. U pogledu obrade podataka o ličnosti u okviru ove uredbe, države članice izvršavaju svoje zadatke na osnovu ove uredbe u skladu sa nacionalnim zakonima, propisima ili administrativnim odredbama u skladu sa Uredbom (EU) br. 2016/679.
2. U pogledu obrade podataka o ličnosti u okviru ove uredbe, Komisija i Agencija izvršavaju svoje zadatke na osnovu ove uredbe u skladu sa Uredbom (EZ) br. 45/2001.
Izmena Uredbe (EZ) br. 2111/2005
U članu 15. Uredbe (EZ) br. 2111/2005, st. 1-3. zamenjuju se sledećim:
"1. Komisiji pomaže odbor ("Odbor EU za bezbednost vazdušnog saobraćaja"). Taj odbor je odbor u smislu Uredbe (EU) br. 182/2011.
2. Ako se upućuje na ovaj stav, primenjuje se član 4. Uredbe (EU) br. 182/2011.
3. Ako se upućuje na ovaj stav, primenjuje se član 5. Uredbe (EU) br. 182/2011.".
Izmene Uredbe (EZ) br. 1008/2008
Uredba (EZ) br. 1008/2008 menja se na sledeći način:
1. U članu 4. tačka b) zamenjuje se sledećim:
"b) poseduje važeći AOC koji je u skladu sa Uredbom (EU) br. 2018/1139 Evropskog parlamenta i Saveta (*) izdao nacionalni organ države članice, više nacionalnih organa država članica koji nastupaju zajedno u skladu sa članom 62. stav 5. te uredbe ili Agencija Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja.
(*) Uredba (EU) br. 2018/1139 Evropskog parlamenta i Saveta od 4. jula 2018. godine o zajedničkim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Agencije Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja i o izmeni uredaba (EZ) br. 2111/2005, (EZ) br. 1008/2008, (EU) br. 996/2010, (EU) br. 376/2014 i direktiva br. 2014/30/EU i 2014/53/EU Evropskog parlamenta i Saveta, kao i o stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 552/2004 i (EZ) br. 216/2008 Evropskog parlamenta i Saveta i Uredbe Saveta (EEZ) br. 3922/91 (SL L 212, 22.8.2018, str. 1).";
2. Član 6. zamenjuje se sledećim:
"Član 6
Sertifikat vazduhoplovnog operatera
1. Odobravanje i važenje operativne dozvole zavisi od posedovanja važećeg AOC u kojem su navedene aktivnosti obuhvaćene tom operativnom dozvolom.
2. Svaka izmena u AOC-u avio-prevozioca Zajednice odražava se, po potrebi, u njegovoj operativnoj dozvoli.
Organ nadležan za AOC što je pre moguće obaveštava organ nadležan za izdavanje dozvola o svim relevantnim predloženim promenama AOC-a.
3. Organ nadležan za AOC i organ nadležan za izdavanje dozvola dogovaraju se o merama u vezi sa proaktivnom razmenom informacija koje su relevantne za ocenjivanje i zadržavanje AOC-a i operativne dozvole.
Ta razmena može obuhvatati informacije koje se odnose na finansijske, vlasničke ili organizacione aranžmane avio-prevozioca Zajednice, pri čemu se ne ograničava samo na te informacije, koje mogu uticati na bezbednost ili solventnost njegovih operacija ili koje mogu pomoći organu nadležnom za AOC u obavljanju njegovih aktivnosti nadzora koje se odnose na bezbednost. Ako su informacije dostavljene u poverenju, uspostavljaju se mere kojima se obezbeđuje odgovarajuća zaštita tih informacija.
3a. Ako je verovatno da će biti potrebna izvršna mera, organ nadležan za AOC i organ nadležan za izdavanje dozvola konsultuju se međusobno što je pre moguće pre donošenja takve mere i rade zajedno na traženju rešenja problema pre preduzimanja te mere. Ako je mera preduzeta, organ nadležan za AOC i organ nadležan za izdavanje dozvola što pre obaveštavaju jedan drugog o tome da je ta mera preduzeta.";
3. U članu 12. stav 1. zamenjuje se sledećim:
"1. Vazduhoplov koji koristi avio-prevozilac Zajednice registruje se, prema izboru države članice čiji nadležni organ izdaje operativnu dozvolu, u njenom nacionalnom registru ili u nacionalnom registru druge države članice. Međutim, ako se koristi na osnovu zakupa vazduhoplova bez posade ili zakupa vazduhoplova sa posadom u skladu sa članom 13, takav vazduhoplov se može registrovati u nacionalnom registru bilo koje države članice ili treće zemlje.".
Izmene Uredbe (EU) br. 996/2010
Član 5. Uredbe (EU) br. 996/2010 zamenjuje se sledećim:
"Član 5
Obaveza istraživanja
1. Svaki udes ili ozbiljna nezgoda koji uključuju vazduhoplov na koji se odnosi Uredba (EU) br. 2018/1139 Evropskog parlamenta i Saveta (*) podleže bezbednosnoj istrazi u svakoj državi članici u kojoj se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda.
2. Ako je vazduhoplov na koji se primenjuje Uredba (EU) br. 2018/1139, a koji je registrovan u državi članici, uključen u udes ili ozbiljnu nezgodu na lokaciji za koju se ne može sa sigurnošću ustanoviti da se nalazi na teritoriji bilo koje države, bezbednosnu istragu sprovodi organ nadležan za bezbednosnu istragu u državi članici registracije.
3. Obim bezbednosnih istraga iz st. 1, 2. i 4. i postupak koji treba poštovati prilikom sprovođenja takvih bezbednosnih istraga određuje organ nadležan za bezbednosnu istragu, uzimajući u obzir posledice udesa ili ozbiljne nezgode i pouke koje on očekuje da će izvući iz takvih istraga radi poboljšanja bezbednosti vazduhoplovstva.
4. Organi nadležni za bezbednosne istrage mogu odlučiti da istraže nezgode koje nisu nezgode navedene u st. 1. i 2, kao i udese ili ozbiljne nezgode drugih tipova vazduhoplova, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom država članica, kada očekuju da će izvući pouke iz tih istraga.
5. Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, odgovorni organ nadležan za bezbednosnu istragu može odlučiti, uzimajući u obzir očekivane pouke koje treba izvući radi poboljšanja bezbednosti vazduhoplovstva, da ne pokreće bezbednosnu istragu kada se udes ili ozbiljna nezgoda odnosi na bespilotni vazduhoplov za koji se ne zahteva sertifikat ili izjava u skladu sa članom 56. st. 1. i 5. Uredbe (EU) br. 2018/1139, ili kada se udes ili ozbiljna nezgoda odnosi na vazduhoplov sa posadom čija je maksimalna masa na poletanju manja od 2.250 kg i kada nijedno lice nije smrtno ili ozbiljno povređeno.
6. Bezbednosne istrage iz st. 1, 2. i 4. ni u kom slučaju nemaju za cilj utvrđivanje krivice ili odgovornosti. One su nezavisne i odvojene od svakog sudskog ili administrativnog postupka za utvrđivanje krivice ili odgovornosti i njima se oni ne dovode u pitanje.
(*) Uredba (EU) br. 2018/1139 Evropskog parlamenta i Saveta od 4. jula 2018. godine o zajedničkim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Agencije Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja i o izmeni uredaba (EZ) br. 2111/2005, (EZ) br. 1008/2008, (EU) br. 996/2010, (EU) br. 376/2014 i direktiva br. 2014/30/EU i 2014/53/EU Evropskog parlamenta i Saveta, kao i o stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 552/2004 i (EZ) br. 216/2008 Evropskog parlamenta i Saveta i Uredbe Saveta (EEZ) br. 3922/91 (SL L 212, 22.8.2018, str. 1).".
Izmene Uredbe (EU) br. 376/2014
U članu 3. Uredbe (EU) br. 376/2014 stav 2. zamenjuje se sledećim:
"2. Ova uredba se primenjuje na događaje i druge informacije koje se odnose na bezbednost, a koje uključuju civilne vazduhoplove na koje se primenjuje Uredba (EU) br. 2018/1139 Evropskog parlamenta i Saveta (*).
Međutim, ova uredba se ne primenjuje na događaje i druge informacije povezane sa bezbednošću koje uključuju bespilotne vazduhoplove za koje se ne zahteva sertifikat ili izjava u skladu sa članom 56. st. 1. i 5. Uredbe (EU) br. 2018/1139, izuzev ako događaj ili druga informacija povezana sa bezbednošću obuhvata bespilotne vazduhoplove koji su doveli do smrtne ili ozbiljne povrede lica ili ako obuhvata vazduhoplove koji nisu bespilotni vazduhoplovi.
Države članice mogu takođe odlučiti da primenjuju ovu uredbu na događaje i druge informacije povezane sa bezbednošću koje obuhvataju vazduhoplove na koje se ne primenjuje Uredba (EU) br. 2018/1139.
(*) Uredba (EU) br. 2018/1139 Evropskog parlamenta i Saveta od 4. jula 2018. godine o zajedničkim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Agencije Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, i o izmeni uredbi (EZ) br. 2111/2005, (EZ) br. 1008/2008, (EU) br. 996/2010, (EU) br. 376/2014 i direktiva br. 2014/30/EU i 2014/53/EU Evropskog parlamenta i Saveta, kao i o stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 552/2004 i (EZ) br. 216/2008 Evropskog parlamenta i Saveta i Uredbe Saveta (EEZ) br. 3922/91 (SL L 212, 22.8.2018, str. 1).".
Izmene Direktive br. 2014/30/EU
U članu 2. stav 2. Direktive br. 2014/30/EU, tačka b) zamenjuje se sledećim:
"b) Sledeća vazduhoplovna oprema, ako ta oprema spada u oblast primene Uredbe (EU) br. 2018/1139 Evropskog parlamenta i Saveta (*) i namenjena je isključivo za korišćenje u vazduhu:
(i) vazduhoplovi, koji nisu bespilotni vazduhoplovi, kao i pripadajući motori, elise, delovi i neugrađena oprema;
(ii) bespilotni vazduhoplovi, kao i pripadajući motori, elise, delovi i neugrađena oprema čiji projekat se sertifikuje u skladu sa članom 56. stav 1. te uredbe, koji su namenjeni za korišćenje samo na frekvencijama koje posredstvom radijskih propisa dodeljuje Međunarodna telekomunikaciona unija za zaštićenu upotrebu u vazduhoplovstvu.
(*) Uredba (EU) br. 2018/1139 Evropskog parlamenta i Saveta od 4. jula 2018. godine o zajedničkim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Agencije Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja i o izmeni uredaba (EZ) br. 2111/2005, (EZ) br. 1008/2008, (EU) br. 996/2010, (EU) br. 376/2014 i direktiva br. 2014/30/EU i 2014/53/EU Evropskog parlamenta i Saveta, kao i o stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 552/2004 i (EZ) br. 216/2008 Evropskog parlamenta i Saveta i Uredbe Saveta (EEZ) br. 3922/91 (SL L 212, 22.8.2018, str. 1).".
Izmene Direktive br. 2014/53/EU
U Aneksu I Direktive br. 2014/53/EU, tačka 3. zamenjuje se sledećim:
"3. Sledeća vazduhoplovna oprema, ako ta oprema spada u oblast primene Uredbe (EU) br. 2018/1139 Evropskog parlamenta i Saveta (*) i namenjena je isključivo za korišćenje u vazduhu:
a) vazduhoplovi, koji nisu bespilotni vazduhoplovi, kao i pripadajući motori, elise, delovi i neugrađena oprema;
b) bespilotni vazduhoplovi, kao i pripadajući motori, elise, delovi i neugrađena oprema čiji projekat se sertifikuje u skladu sa članom 56. stav 1. te uredbe i koji su namenjeni za korišćenje samo na frekvencijama koje posredstvom radijskih propisa dodeljuje Međunarodna telekomunikaciona unija za zaštićenu upotrebu u vazduhoplovstvu.
(*) Uredba (EU) br. 2018/1139 Evropskog parlamenta i Saveta od 4. jula 2018. godine o zajedničkim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Agencije Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja i o izmeni uredaba (EZ) br. 2111/2005, (EZ) br. 1008/2008, (EU) br. 996/2010, (EU) br. 376/2014 i direktiva br. 2014/30/EU i 2014/53/EU Evropskog parlamenta i Saveta, kao i o stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 552/2004 i (EZ) br. 216/2008 Evropskog parlamenta i Saveta i Uredbe Saveta (EEZ) br. 3922/91 (SL L 212, 22.8.2018, str. 1).".
1. Uredba (EZ) br. 216/2008 stavlja se van snage 11. septembra 2018. godine.
2. Uredba (EZ) br. 552/2004 stavlja se van snage 11. septembra 2018. godine. Međutim, čl. 4, 5, 6, 6a i 7. te uredbe i njeni aneksi III i IV nastavljaju da se primenjuju sve do dana početka primene delegiranih akata iz člana 47. ove uredbe, ukoliko se tim aktima obuhvata predmet odgovarajućih odredaba Uredbe (EZ) br. 552/2004, a u svakom slučaju najkasnije do 12. septembra 2023. godine.
3. Uredba (EEZ) br. 3922/91 stavlja se van snage od dana početka primene detaljnih pravila donetih u skladu sa članom 32. stav 1. tačka a) o ograničenju vremena letenja i radnog vremena i zahteva za odmor u pogledu avio-taksi letova, hitnih medicinskih službi i operacija javnog avio-prevoza sa jednim pilotom koje se obavljaju avionima.
4. Upućivanja na uredbe stavljene van snage iz st. 1, 2. i 3. smatraju se upućivanjima na ovu uredbu i tumače se, po potrebi, u skladu sa uporednom tabelom u Aneksu X.
1. Sertifikati i posebne specifikacije u pogledu plovidbenosti koji su izdati ili priznati, kao i izjave koje su date ili priznate u skladu sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 i pravilima za njeno izvršenje ostaju važeće i smatraju se izdatim, datim i priznatim u skladu sa odgovarajućim odredbama ove uredbe, između ostalog u svrhe primene člana 67.
2. Najkasnije do 12. septembra 2023. godine pravila za izvršenje doneta na osnovu uredaba (EZ) br. 216/2008 i (EZ) br. 552/2004 moraju da se prilagode ovoj uredbi. Do prilagođavanja, sva upućivanja u tim pravilima za izvršenje na:
a) "komercijalnu operaciju" smatra se kao upućivanje na tačku i) člana 3. Uredbe (EZ) br. 216/2008;
b) "složeni motorni vazduhoplov" smatra se kao upućivanje na tačku j) člana 3. Uredbe (EZ) br. 216/2008;
c) "uređaje" smatra se kao upućivanje na tačku 29. člana 3. ove uredbe;
d) "dozvola rekreativnog pilota" smatra se kao upućivanje na član 7. stav 7. Uredbe (EZ) br. 216/2008;
3. Agencija izdaje, najkasnije dve godine nakon 11. septembra 2018. godine, u skladu sa članom 76. st. 1. i 3. ove uredbe, mišljenja o predlozima za izmene uredaba Komisije (EU) br. 748/2012, (EU) br. 1321/2014, (EU) br. 1178/2011 i (EU) br. 965/2012 i primenjivih sertifikacionih zahteva, kako bi ih prilagodila ovoj uredbi u vezi sa vazduhoplovima koji su prvenstveno predviđeni za sportsku i rekreativnu upotrebu.
4. Najkasnije do 12. septembra 2021. godine Agencija može izdati uputstva za dobrovoljnu upotrebu država članica kako bi podržala razvoj srazmernih nacionalnih propisa koji se odnose na projektovanje, proizvodnju, održavanje i operacije vazduhoplova navedenih u Aneksu I.
5. Odstupajući od čl. 55. i 56, relevantne odredbe Uredbe (EZ) br. 216/2008 nastavljaju da se primenjuju do stupanja na snagu delegiranih akata iz člana 58. i sprovedbenih akata iz člana 57. ove uredbe.
6. Države članice moraju što je pre moguće raskinuti ili prilagoditi postojeće bilateralne sporazume koje su zaključile sa trećim zemljama u oblastima obuhvaćenim ovom uredbom nakon stupanja na snagu ove uredbe i u svakom slučaju pre 12. septembra 2021. godine.
Ova uredba stupa na snagu dvadesetog dana od dana objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.
Ova uredba je obavezujuća u celini i neposredno se primenjuje u svim državama članicama.
Sačinjeno u Strazburu, 4. jula 2018. godine.
VAZDUHOPLOVI IZ ČLANA 2. STAV 3. TAČKA D)
1. Kategorije vazduhoplova sa posadom na koje se ova uredba ne primenjuje:
a) vazduhoplovi istorijskog karaktera koji ispunjavaju sledeće kriterijume:
(i) vazduhoplovi:
- čiji je početni projekat ustanovljen pre 1. januara 1955. godine, i
- čija proizvodnja je prekinuta pre 1. januara 1975. godine;
ili
(ii) vazduhoplovi koji imaju jasnu istorijsku važnost zbog:
- učešća u važnom istorijskom događaju, ili
- istaknutog mesta u razvoju vazduhoplovstva, ili
- važne uloge koju su odigrali u okviru oružanih snaga države članice;
- ili
b) vazduhoplovi koji su posebno projektovani ili izmenjeni za potrebe istraživanja, eksperimentalne i naučne svrhe i koji se proizvode u veoma ograničenom broju;
c) vazduhoplovi, uključujući one koji su isporučeni u sastavnim delovima, pri čemu je najmanje 51% zadataka izrade i sastavljanja obavio amater ili neprofitno udruženje amatera, za sopstvene potrebe i bez bilo kojeg komercijalnog cilja;
d) vazduhoplovi koji su bili u upotrebi u vojnim snagama, izuzev tipa vazduhoplova čije je projektne standarde usvojila Agencija;
e) avioni čija brzina prevlačenja ili najmanja horizontalna brzina leta u konfiguraciji za sletanje ne prelazi 35 čvorova kalibrisane brzine vazduha (CAS), helikopteri, padobrani sa pogonom, jedrilice i pogonjene jedrilice koji nemaju više od dva sedišta i čija maksimalna masa na poletanju (MTOM), koja je određena u državi članici, ne prelazi više od:
|
Avion / Helikopter / Padobran sa pogonom / Pogonjene jedrilice |
Jedrilice |
Amfibijski avion ili avion / helikopter sa plovcima |
Padobranski sistem za bezbedno prizemljenje aviona pričvršćen za strukturu aviona |
jednosed |
300 kg MTOM |
250 kg MTOM |
dodatnih 30 kg MTOM |
dodatnih 15 kg MTOM |
dvosed |
450 kg MTOM |
400 kg MTOM |
dodatnih 45 kg MTOM |
dodatnih 25 kg MTOM |
Kada se amfibijski avion ili avion / helikopter sa plovcima koristi kao avion / helikopter sa plovcima i kao kopneni avion / helikopter, njegov MTOM mora biti ispod odgovarajuće granice MTOM. |
||||
f) žiroplani jednosedi i dvosedi čiji MTOM ne prelazi 600 kg;
g) replike vazduhoplova koji ispunjavaju kriterijume iz tač. a) ili d), čiji je projekat konstrukcije sličan originalnom vazduhoplovu;
h) baloni i vazdušni brodovi za jednu ili dve osobe čija maksimalna projektovana zapremina u slučaju toplog vazduha ne prelazi 1.200 m3, a u slučaju drugog uzgonskog gasa ne prelazi 400 m3;
i) svaki drugi vazduhoplov sa posadom čija maksimalna masa praznog vazduhoplova, uključujući gorivo, nije veća od 70 kg.
2. Osim toga, ova uredba se ne primenjuje na:
a) vezane vazduhoplove bez pogonskog sistema, ako maksimalna dužina veze iznosi 50 m i ako:
(i) MTOM vazduhoplova, uključujući njegov korisni teret, je manji od 25 kg, ili
(ii) u slučaju vazduhoplova lakšeg od vazduha, maksimalna projektovana zapremina vazduhoplova je manja od 40 m3;
b) vezane vazduhoplove čiji MTOM nije veći od 1 kg.
OSNOVNI ZAHTEVI ZA PLOVIDBENOST
1. INTEGRITET PROIZVODA
Integritet proizvoda, uključujući zaštitu od pretnji po informacionu bezbednost, mora se obezbediti za sve očekivane uslove leta tokom operativnog veka vazduhoplova. Usklađenost sa svim zahtevima mora se prikazivati procenama ili analizama koje se, po potrebi, mogu potkrepiti testovima.
1.1. Strukture i materijali
1.1.1. Integritet strukture vazduhoplova mora se obezbediti i održavati u celom operativnom opsegu vazduhoplova i dovoljno iznad njega, uključujući pogonski sistem, tokom operativnog veka vazduhoplova.
1.1.2. Svi delovi vazduhoplova čiji otkaz može umanjiti integritet strukture moraju ispuniti sledeće uslove bez štetnih deformacija ili otkaza. Ovo obuhvata sve elemente koji imaju značajnu masu i načine za njihovo zadržavanje.
a) Moraju se razmotriti sve kombinacije opterećenja koje se razumno očekuju u okviru mase, težišta, operativnog opsega i operativnog veka vazduhoplova i dovoljno iznad tih vrednosti. Ovo obuhvata opterećenja usled udara vetra, manevara, presurizacije kabine, pomeranja pokretnih površina, upravljačkih sistema i pogonskog sistema, u letu i na zemlji.
b) Mora se voditi računa o opterećenjima i mogućim otkazima izazvanim prinudnim sletanjem na zemlju ili vodu.
c) U zavisnosti od vrste operacije, pri reakciji strukture na takva opterećenja moraju se obuhvatiti dinamička dejstva, uzimajući u obzir veličinu i konfiguraciju vazduhoplova.
1.1.3. Vazduhoplov ne sme da ima aeroelastičnu nestabilnost i prekomerne vibracije.
1.1.4. Proizvodni procesi i materijali koji su korišćeni prilikom konstrukcije vazduhoplova moraju rezultirati poznatim i ponovljivim karakteristikama strukture vazduhoplova. Mora se uvažiti svaka promena performanse materijala koja je povezana sa operativnom sredinom vazduhoplova.
1.1.5. Mora se obezbediti, u meri u kojoj je to praktično izvodljivo, da dejstva cikličnog opterećenja, degradacije životne sredine, slučajnih i pojedinačnih izvora oštećenja ne umanjuju integritet strukture ispod prihvatljivog nivoa preostale čvrstine. Sva neophodna uputstva za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti u tom pogledu moraju se objaviti.
1.2. Pogon
1.2.1. Integritet pogonskog sistema (tj. motora i, po potrebi, elise) mora se dokazati u celom operativom opsegu pogonskog sistema i dovoljno iznad njega i mora se održavati tokom operativnog veka pogonskog sistema, uzimajući u obzir ulogu pogonskog sistema u sveukupnom bezbednosnom konceptu vazduhoplova.
1.2.2. Pogonski sistem mora, u okviru svojih navedenih granica, proizvoditi zahtevani potisak ili snagu u svim zahtevanim uslovima leta, pri čemu se uzimaju u obzir uticaji na životnu sredinu i uslovi životne sredine.
1.2.3. Proizvodni proces i materijali koji su korišćeni prilikom konstrukcije pogonskog sistema moraju rezultirati poznatim i ponovljivim strukturnim ponašanjem. Mora se uvažiti svaka promena performanse materijala koja je povezana sa operativnom sredinom vazduhoplova.
1.2.4. Uticaji cikličnog opterećenja, degradacije životne sredine i operativne degradacije, kao i mogući naknadni otkazi delova, ne smeju umanjivati integritet pogonskog sistema ispod prihvatljivih nivoa. Sva neophodna uputstva za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti u tom pogledu moraju se objaviti.
1.2.5. Sva neophodna uputstva, informacije i zahtevi za bezbedan i tačan interfejs između pogonskog sistema i vazduhoplova moraju se objaviti.
1.3. Sistemi i oprema (koja ne predstavlja neugrađenu opremu):
1.3.1. Vazduhoplov ne sme imati projektne karakteristike ili detalje za koje je iskustvo pokazalo da su opasni.
1.3.2. Vazduhoplov, uključujući one sisteme, kao i opremu koja se zahteva za ocenu projekta tipa ili se zahteva operativnim pravilima, moraju funkcionisati kako je predviđeno u svim predvidivim uslovima rada, tokom operacije vazduhoplova i dovoljno nakon te operacije, pri čemu se uzima u obzir operativni opseg sistema ili opreme. Drugi sistemi ili oprema koji se ne zahtevaju za sertifikaciju tipa ili operativnim pravilima, bez obzira da li funkcionišu dobro ili ne, ne smeju umanjivati bezbednost i ne smeju negativno uticati na dobro funkcionisanje bilo kog drugog sistema ili opreme. Sistemi i oprema moraju se koristiti bez potrebe posedovanja izuzetne veštine ili snage.
1.3.3. Sistemi i oprema vazduhoplova, posmatrani odvojeno i u međusobnom odnosu, moraju se projektovati tako da bilo koje stanje katastrofalnog otkaza ne bude posledica samo jednog otkaza za koji se nije pokazalo da je krajnje nemoguć i mora postojati obrnut odnos između verovatnoće otkaza i ozbiljnosti njegovog uticaja na vazduhoplov i lica koja se nalaze u njemu. U vezi sa navedenim kriterijumom jednog otkaza, prihvata se da se u obzir moraju uzeti veličina i opšta konfiguracija vazduhoplova i da to može sprečiti da pojedini delovi i sistemi helikoptera i manjih aviona ispunjavaju kriterijum samo jednog otkaza.
1.3.4. Informacije potrebne za bezbedno obavljanje leta i informacije koje se odnose na nebezbedne uslove moraju se pružati posadi ili osoblju odgovornom za održavanje, u zavisnosti od slučaja, na jasan, dosledan i nedvosmislen način. Sistemi, oprema i kontrole, uključujući znake i najave, moraju biti projektovani i smešteni tako da se greške koje bi mogle doprineti stvaranju opasnosti svedu na minimum.
1.3.5. Prilikom projektovanja moraju se preduzeti mere predostrožnosti kako bi se opasnosti za vazduhoplov i lica u njemu zbog razumno verovatnih pretnji u vazduhoplovu i van njega, uključujući pretnje povezane sa informacionom bezbednošću, svele na minimum, uključujući zaštitu od mogućeg značajnog otkaza ili prekida rada bilo koje neugrađene opreme.
1.4. Neugrađena oprema
1.4.1. Neugrađena oprema mora ispunjavati svoju bezbednosnu funkciju ili funkciju koja je relevantna za bezbednost, kako je predviđeno u svim predvidivim uslovima rada, osim ako se ta funkcija može ispuniti i drugim sredstvima.
1.4.2. Neugrađena oprema mora da ima mogućnost korišćenja bez potrebe posedovanja izuzetne veštine ili snage.
1.4.3. Neugrađena oprema, bez obzira da li funkcioniše ispravno ili ne, ne sme umanjivati bezbednost i ne sme negativno uticati na ispravno funkcionisanje bilo koje druge opreme, sistema ili uređaja.
1.5. Kontinuirana plovidbenost
1.5.1. Kako bi se obezbedilo održavanje standarda plovidbenosti koji se odnose na tip vazduhoplova i svaki pripadajući deo tokom operativnog veka vazduhoplova, moraju se uspostaviti i staviti na raspolaganje sva neophodna dokumenta, uključujući uputstva za kontinuiranu plovidbenost.
1.5.2. Moraju se obezbediti sredstva kojima se omogućava inspekcijski pregled, prilagođavanje, podmazivanje, uklanjanje ili zamena delova i neugrađene opreme koji su neophodni za kontinuiranu plovidbenost.
1.5.3. Uputstva za kontinuiranu plovidbenost moraju biti u formi jednog ili više priručnika, u zavisnosti od količine podataka koji se pružaju. Priručnici moraju sadržati uputstva za održavanje i otklanjanje kvarova, informacije o servisiranju, postupke za rešavanje problema i inspekcijske preglede, u formatu kojim se omogućava praktična upotreba.
1.5.4. Uputstva za kontinuiranu plovidbenost moraju sadržati ograničenja u pogledu plovidbenosti kojima se određuju svi vremenski intervali obavezne zamene, inspekcijski pregledi i postupci povezani sa tim inspekcijskim pregledima.
2. ASPEKTI PLOVIDBENOSTI PRILIKOM KORIŠĆENJA PROIZVODA
2.1. Mora se pokazati da je, radi obezbeđivanja bezbednosti lica koja se nalaze u vazduhoplovu ili na tlu za vreme korišćenja proizvoda, učinjeno sledeće:
a) moraju biti utvrđene vrste operacija za koje je vazduhoplov odobren i ograničenja i podaci koji su neophodni za bezbedan let, uključujući učinak i ograničenja vezana za životnu sredinu;
b) vazduhoplov mora da ima mogućnost da se njime bezbedno upravlja i manevriše u svim predviđenim uslovima rada, uključujući nakon otkaza jednog pogonskog sistema ili, po potrebi, više njih, uzimajući u obzir veličinu i konfiguraciju vazduhoplova. Dužna pažnja mora se posvetiti snazi pilota, unutrašnjosti pilotske kabine, radnom opterećenju pilota i drugim ljudskim faktorima, kao i fazi i trajanju leta;
c) mora biti omogućen nesmetan prelaz iz jedne u drugu fazu leta, bez zahtevanja posebnih veština, opreza, snage ili radnog opterećenja pilota u svim mogućim radnim uslovima;
d) vazduhoplov mora imati takvu stabilnost kako bi se obezbedilo da se pred pilota ne postavljaju prekomerni zahtevi, uzimajući u obzir fazu leta i njeno trajanje;
e) moraju biti uspostavljeni postupci za korišćenje vazduhoplova u uobičajenim situacijama, u slučaju otkaza i u vanrednim situacijama;
f) moraju postojati upozorenja i druga odvraćajuća sredstva za sprečavanje prekoračenja uobičajene anvelope leta, u zavisnosti od vrste vazduhoplova;
g) karakteristike vazduhoplova i njegovih sistema moraju omogućavati da se vazduhoplov bezbedno vrati iz ekstremnih anvelopa leta u koje može doći.
2.2. Informacije o operativnim ograničenjima i druge informacije neophodne za bezbednu operaciju vazduhoplova moraju biti dostupne članovima posade.
2.3. Funkcionisanje proizvoda mora biti zaštićeno od opasnosti koje nastaju usled štetnih spoljašnjih i unutrašnjih uslova, uključujući uslove životne sredine.
a) Naročito, u zavisnosti od vrste operacije, nijedan nebezbedan uslov ne sme nastati usled izloženosti pojavama kao što su, između ostalog, nepovoljne vremenske prilike, munje, udari ptica, polja visokofrekventnog zračenja, ozon, itd., za koje je razumno očekivati da nastanu tokom funkcionisanja proizvoda, uzimajući u obzir veličinu i konfiguraciju vazduhoplova;
b) Putničke kabine, u zavisnosti od vrste operacija, moraju pružati putnicima odgovarajuće uslove transporta i odgovarajuću zaštitu od svih očekivanih opasnosti koje nastaju u letačkim operacijama ili kao posledica vanrednih situacija, uključujući požar, dim, otrovne gasove i opasnost od brzog opadanja pritiska, uzimajući u obzir veličinu i konfiguraciju vazduhoplova. Mora se predvideti način da se licima koja se nalaze u vazduhoplovu pruži svaka razumna mogućnost izbegavanja ozbiljnih povreda i brze evakuacije iz vazduhoplova, kao i zaštite od posledica sila kočenja u slučaju prinudnog sletanja na zemlju ili vodu. Po potrebi, moraju se obezbediti jasni i nedvosmisleni znaci ili najave za davanje uputstva licima koja se nalaze u vazduhoplovu o odgovarajućem ponašanju u pogledu bezbednosti, kao i o lokaciji i pravilnom korišćenju bezbednosne opreme. Zahtevana bezbednosna oprema mora biti lako dostupna;
c) Pilotske kabine, u zavisnosti od vrste operacija, moraju biti raspoređene tako da olakšavaju letačke operacije, uključujući sredstva za obezbeđivanje situacione svesnosti i upravljanje svim očekivanim i vanrednim situacijama. Okruženje letačkih kabina ne sme ugrožavati sposobnost posade da izvršava svoje zadatke, a njihov projekat mora biti takav da se njime izbegava ometanje tokom rada i nepravilno korišćenje komandi.
3. ORGANIZACIJE (UKLJUČUJUĆI FIZIČKA LICA KOJA SE BAVE PROJEKTOVANJEM, PROIZVODNJOM, UPRAVLJANJEM KONTINUIRANOM PLOVIDBENOŠĆU ILI ODRŽAVANJEM)
3.1. U zavisnosti od vrste aktivnosti, odobrenja za organizacije moraju se izdati ako su ispunjeni sledeći uslovi:
a) organizacija mora imati sva sredstva neophodna za obim rada. Ta sredstva, između ostalog, uključuju sledeće: objekte, osoblje, opremu, alate i materijal, dokumentaciju o zadacima, nadležnostima i postupcima, pristup odgovarajućim podacima i vođenje evidencije;
b) u zavisnosti od vrste aktivnosti koja se preduzima i veličine organizacije, organizacija mora sprovoditi i održavati sistem upravljanja kako bi obezbedila usklađenost sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu i upravljala bezbednosnim rizicima sa ciljem neprekidnog poboljšanja tog sistema;
c) organizacija uspostavlja, po potrebi, aranžmane sa drugim odgovarajućim organizacijama, kako bi obezbedila neprekidnu usklađenost sa osnovnim zahtevima za plovidbenost koji su utvrđeni u ovom aneksu;
d) organizacija uspostavlja sistem prijavljivanja događaja kao deo sistema upravljanja na osnovu tačke b) i aranžmana na osnovu tačke c), kako bi doprinela neprekidnom poboljšanju bezbednosti. Sistem prijavljivanja događaja mora biti usklađen sa primenjivim zakonom Unije.
3.2. U slučaju organizacija za obuku osoblja za održavanje, ne primenjuju se uslovi iz tačke 3.1. podtač. c) i d).
3.3. Fizička lica koja se bave održavanjem moraju steći i održavati određeni nivo teoretskog znanja, praktičnih veština i iskustva, u zavisnosti od vrste aktivnosti.
OSNOVNI ZAHTEVI ZA USKLAĐENOST SA ŽIVOTNOM SREDINOM POVEZANI SA PROIZVODIMA
1. Proizvodi moraju biti projektovani tako da se buka svodi na minimum koliko god je moguće, uzimajući u obzir tačku 4.
2. Proizvodi moraju biti projektovani tako da se emisije svode na minimum koliko god je moguće, uzimajući u obzir tačku 4.
3. Proizvodi moraju biti projektovani tako da se emisije koje nastaju zbog isparavanja ili ispuštanja fluida svode na minimum, uzimajući u obzir tačku 4.
4. Svaki kompromis između mera namenjenih za smanjenje buke, emisija različitih vrsta i ispuštanje fluida mora se uzeti u obzir.
5. Prilikom smanjivanja buke i emisija u obzir se uzima ukupan raspon uobičajenih radnih uslova i geografskih područja na kojima buka i emisije izazivaju zabrinutost.
6. Sistemi i oprema vazduhoplova koji su potrebni zbog zaštite životne sredine moraju se projektovati, proizvoditi i održavati tako da funkcionišu u svim predviđenim uslovima rada. Njihova pouzdanost mora biti odgovarajuća u odnosu na njihov predviđeni uticaj na usklađenost proizvoda sa životnom sredinom.
7. Sva uputstva, postupci, sredstva, priručnici, ograničenja i inspekcijski pregledi koji su potrebni za obezbeđivanje usklađenosti vazduhoplovnog proizvoda sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu moraju se na jasan način utvrditi i staviti na raspolaganje predviđenim korisnicima.
8. Organizacije uključene u projektovanje, proizvodnju i održavanje vazduhoplovnih proizvoda moraju:
a) posedovati sva sredstva neophodna za obezbeđivanje usklađenosti vazduhoplovnog proizvoda sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu; i
b) po potrebi, uspostaviti aranžmane sa drugim odgovarajućim organizacijama radi obezbeđivanja usklađenosti vazduhoplovnog proizvoda sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu.
OSNOVNI ZAHTEVI ZA LETAČKU POSADU
1. OBUKA PILOTA
1.1. Opšte
Lice koje se obučava za letenje vazduhoplovom mora biti dovoljno zrelo u obrazovnom, fizičkom i mentalnom smislu kako bi sticalo, usvajalo i ispoljavalo odgovarajuće teorijsko znanje i praktične veštine.
1.2. Teorijsko znanje
Pilot mora da stekne i održava nivo znanja koji odgovara funkcijama koje izvršava u vazduhoplovu i koji je srazmeran rizicima povezanim sa datom vrstom aktivnosti. Takvo znanje mora obuhvatati najmanje sledeće:
a) vazduhoplovne propise;
b) opšte poznavanje vazduhoplova;
c) tehnička pitanja u vezi sa kategorijom vazduhoplova;
d) performanse i planiranje leta;
e) ljudske mogućnosti i ograničenja;
f) meteorologiju;
g) navigaciju;
h) operativne procedure, uključujući upravljanje resursima;
i) teoriju letenja;
j) komunikacije; i
k) veštine koje nisu tehničke prirode, uključujući prepoznavanje pretnji i grešaka i upravljanje njima.
1.3. Dokazivanje i održavanje teorijskog znanja
1.3.1. Stečeno i usvojeno teorijsko znanje se dokazuje neprekidnim ocenjivanjem tokom obuke i, po potrebi, polaganjem ispita.
1.3.2. U pogledu teorijskog znanja mora se održavati odgovarajući nivo stručnosti. Usklađenost se dokazuje redovnim ocenjivanjem, ispitivanjem, testiranjem ili proverama. Učestalost ispitivanja, testiranja ili provera mora biti srazmerna nivou rizika koji je povezan sa aktivnošću.
1.4. Praktična veština
Pilot mora da stekne i održava praktične veštine koje odgovaraju funkcijama koje on izvršava u vazduhoplovu. Takve veštine moraju da budu srazmerne rizicima povezanim sa datom vrstom aktivnosti i moraju obuhvatati, ako odgovaraju funkcijama koje se izvršavaju u vazduhoplovu, sledeće:
a) pretpoletne aktivnosti i aktivnosti u toku leta, uključujući određivanje performansi, mase i ravnoteže vazduhoplova, inspekcijski pregled i servisiranje vazduhoplova, planiranje goriva/energije, procenu vremenskih uslova, planiranje rute, ograničenja vazdušnog prostora i raspoloživost poletno-sletne staze;
b) operacije na aerodromu i operacije u školskom krugu aerodroma;
c) mere predostrožnosti i postupke za izbegavanje sudara;
d) upravljanje vazduhoplovom uz pomoć spoljnih vizuelnih orijentira;
e) manevre u letu, uključujući one u kritičnim situacijama, i povezane "upset" manevre, ako su tehnički izvodljivi;
f) uobičajena poletanja i sletanja, kao i poletanja i sletanja sa bočnim vetrom;
g) letenje samo pomoću instrumenata, kad je to potrebno za datu vrstu aktivnosti;
h) operativne postupke, uključujući timske veštine i upravljanje resursima, u zavisnosti od vrste operacija i od toga da li je posada jednočlana ili višečlana;
i) navigaciju i primenu pravila letenja i povezanih postupaka, uz korišćenje, u zavisnosti od slučaja, vizuelnih orijentira ili navigacionih sredstava;
j) neuobičajene operacije i operacije u vanrednim situacijama, uključujući simulirane kvarove opreme vazduhoplova;
k) usklađenost sa uslugama u vazdušnom saobraćaju i komunikacionim postupcima;
l) posebne aspekte tipa ili klase vazduhoplova;
m) dodatnu obuku praktičnih veština koja se može zahtevati za ublažavanje rizika povezanih sa posebnim aktivnostima; i
n) veštine koje nisu tehničke prirode, uključujući otkrivanje i upravljanje pretnjama i greškama, uz korišćenje odgovarajuće metodologije procene u vezi sa procenjivanjem tehničkih veština.
1.5. Pokazivanje i održavanje praktičnih veština
1.5.1. Pilot mora da dokaže sposobnost izvođenja postupaka i manevara sa stepenom stručnosti koji odgovara funkcijama koje izvršava u vazduhoplovu:
a) korišćenjem vazduhoplova u okviru njegovih ograničenja;
b) dobrim rasuđivanjem i pilotiranjem;
c) primenom vazduhoplovnog znanja;
d) održavanjem kontrole nad vazduhoplovom u svakom trenutku na način kojim se obezbeđuje uspešan ishod postupka ili manevra; i
e) veštinama koje nisu tehničke prirode, uključujući otkrivanje i upravljanje pretnjama i greškama, uz korišćenje odgovarajuće metodologije procene u vezi sa procenjivanjem tehničkih veština.
1.5.2. U praktičnim veštinama se mora održavati odgovarajući nivo stručnosti. Usklađenost se dokazuje redovnim ocenjivanjem, ispitivanjem, testiranjem ili proverama. Učestalost ispitivanja, testiranja ili provera mora biti srazmerna nivou rizika koji je povezan sa aktivnošću.
1.6. Znanje jezika
Pilot mora da poseduje znanje jezika na nivou koji odgovara funkcijama koje izvršava u vazduhoplovu. Takvo znanje mora da obuhvata:
a) sposobnost razumevanja dokumenata sa meteorološkim podacima;
b) korišćenje vazduhoplovnih karata vazdušnih puteva, karata dolazaka i karata za prilaženje i pripadajućih dokumenata sa vazduhoplovnim informacijama; i
c) sposobnost komunikacije sa drugim letačkim osobljem i službama za usluge u vazdušnoj plovidbi u svim fazama leta, uključujući pripremu leta, na jeziku koji se koristi za radio-komunikaciju u vezi sa letom.
1.7. Uređaji za simuliranje letenja
Ako se uređaj za simuliranje letenja (FSTD) koristi za obuku ili za dokazivanje da su praktične veštine stečene ili da se održavaju, taj FSTD mora zadovoljavati određeni nivo performansi u područjima koja su relevantna za obavljanje povezanog zadatka. Naročito, replika konfiguracije vazduhoplova, karakteristike rukovanja, performanse vazduhoplova i ponašanje sistema moraju na odgovarajući način predstavljati vazduhoplov.
1.8. Kurs obuke
1.8.1. Obuka se mora sprovoditi posredstvom kursa obuke.
1.8.2. Kurs obuke mora ispunjavati sledeće uslove:
a) za svaku vrstu kursa se mora izraditi nastavni plan; i
b) kurs obuke mora da sadrži razdvojenu teorijsku obuku i praktičnu obuku (uključujući obuku na simulatoru), ako je moguće.
1.9. Instruktori
1.9.1. Teorijska obuka
Teorijsku obuku moraju da sprovode odgovarajuće kvalifikovani instruktori. Oni moraju:
a) posedovati odgovarajuća znanja u oblasti za koju izvode obuku; i
b) biti sposobni za upotrebu odgovarajućih tehnika podučavanja.
1.9.2. Obuka iz letenja i simulacije letenja
Obuku iz letenja i simulacije letenja moraju izvoditi odgovarajuće kvalifikovani instruktori, koji poseduju sledeće stručne kvalifikacije:
a) ispunjavaju zahteve u pogledu teorijskog znanja i iskustva koji su odgovarajući za nastavu koja se izvodi;
b) sposobni su da primenjuju odgovarajuće tehnike podučavanja;
c) sprovodili su u praksi tehnike podučavanja u letačkim manevrima i postupcima koji su predmet nastave iz letenja;
d) dokazali su sposobnost izvođenja nastave iz onih oblasti u kojima se izvodi nastava iz letenja, uključujući nastavu o postupcima pre leta, posle leta i na zemlji; i
e) redovno pohađaju obuku za obnavljanje znanja kako bi se obezbedilo da standardi za ocenjivanje budu ažurirani.
Instruktori letenja koji sprovode obuku u vazduhoplovu moraju takođe imati pravo da obavljaju dužnost vođe vazduhoplova u vazduhoplovu za koji se izvodi nastava, osim za obuku na novim tipovima vazduhoplova.
1.10. Ispitivači
Lica odgovorna za ocenjivanje veština pilota moraju:
a) da ispunjavaju zahteve za instruktore letenja ili instruktore simulacije letenja; i
b) da budu u stanju da ocenjuju veštine pilota i obavljaju probne letove i provere.
2. ZAHTEVI U POGLEDU ISKUSTVA - PILOTI
Lice koje nastupa kao član letačke posade, instruktor ili ispitivač mora steći i održavati dovoljno iskustva za funkcije koje izvršava, osim ako se sprovedbenim aktima donetim na osnovu ove uredbe predviđa da se stručnost dokazuje u skladu sa tačkom 1.5.
3. ZDRAVSTVENA SPOSOBNOST - PILOTI
3.1. Zdravstveni kriterijumi
3.1.1. Svi piloti moraju periodično dokazivati zdravstvenu sposobnost kako bi na zadovoljavajući način izvršavali svoje funkcije, uzimajući u obzir vrstu aktivnosti. Usklađenost se mora dokazivati odgovarajućom ocenom koja se zasniva na najboljoj vazduhoplovno-medicinskoj praksi, uzimajući u obzir vrstu aktivnosti i moguće narušavanje mentalnog i fizičkog zdravlja usled godina.
Zdravstvena sposobnost, koja se sastoji od fizičkog i mentalnog zdravlja, označava odsustvo bilo koje bolesti ili invaliditeta zbog kojih pilot nije u stanju:
a) da izvršava zadatke neophodne za upravljanje vazduhoplovom;
b) da u bilo kom trenutku obavlja dužnosti koje su mu dodeljene, ili
c) da na ispravan način zapaža svoje okruženje.
3.1.2. Ako zdravstvena sposobnost nije u potpunosti dokazana, mogu se sprovesti ublažavajuće mere kojima se obezbeđuje odgovarajuća bezbednost leta.
3.2. Ovlašćeni lekari
Ovlašćeni lekar mora:
a) da bude kvalifikovan i da ima licencu za bavljenje medicinom;
b) da ima završenu obuku iz vazduhoplovne medicine i redovnu obuku za obnavljanje znanja iz vazduhoplovne medicine kako bi se obezbedila ažurnost standarda za ocenjivanje; i
c) da poseduje praktična znanja i iskustvo u pogledu uslova u kojima piloti obavljaju svoje dužnosti.
3.3. Vazduhoplovno-medicinski centri
Vazduhoplovno-medicinski centri moraju ispunjavati sledeće uslove:
a) da poseduju sva neophodna sredstva za obim odgovornosti koji je u vezi sa njihovim pravima. Ta sredstva, između ostalog, uključuju sledeće: objekte, osoblje, opremu, alate i materijal, dokumentaciju sa zadacima, nadležnostima i postupcima, pristup odgovarajućim podacima i vođenje evidencije;
b) u zavisnosti od vrste aktivnosti koja se preduzima i veličine organizacije, da sprovode i održavaju sistem upravljanja kako bi obezbedili usklađenost sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu i upravljali bezbednosnim rizicima sa ciljem neprekidnog poboljšanja ovog sistema; i
c) da uspostavljaju, po potrebi, aranžmane sa drugim odgovarajućim organizacijama kako bi se obezbedila neprekidna usklađenost sa tim zahtevima.
4. ČLANOVI KABINSKE POSADE
4.1. Opšte
Članovi kabinske posade moraju:
a) da budu obučeni i redovno proveravani radi postizanja i održavanja odgovarajućeg nivoa stručnosti kako bi obavljali svoje dužnosti u vezi sa bezbednošću koje su im dodeljene; i
b) da budu periodično ocenjivani u pogledu zdravstvene sposobnosti kako bi bezbedno izvršavali svoje dužnosti u vezi sa bezbednošću koje su im dodeljene. Usklađenost se mora dokazivati odgovarajućom ocenom koja se zasniva na najboljoj vazduhoplovno-medicinskoj praksi.
4.2. Kurs obuke
4.2.1. Kad je to potrebno za određenu vrstu operacije ili prava, obuka se mora sprovoditi posredstvom kursa obuke.
4.2.2. Kurs obuke mora ispunjavati sledeće uslove:
a) za svaku vrstu kursa se mora izraditi nastavni plan; i
b) kurs obuke mora da sadrži razdvojenu teorijsku i praktičnu obuku (uključujući obuku na simulatoru), kad je to potrebno.
4.3. Instruktori kabinske posade
Obuku moraju da sprovode odgovarajuće kvalifikovani instruktori. Ti instruktori moraju:
a) posedovati odgovarajuća znanja u oblasti za koju izvode obuku;
b) biti sposobni za upotrebu odgovarajućih tehnika podučavanja; i
c) redovno pohađati obuku za obnavljanje znanja kako bi se obezbedilo ažuriranje standarda nastave.
4.4. Ispitivači kabinske posade
Lica odgovorna za ispitivanje kabinske posade:
a) moraju ispunjavati zahteve za instruktore kabinske posade; i
b) moraju biti u stanju da procenjuju rad kabinske posade i sprovode ispitivanja.
5. ORGANIZACIJE ZA OBUKU
Organizacija za obuku koja pruža obuku pilota ili kabinske posade mora ispunjavati sledeće zahteve:
a) da poseduje sva neophodna sredstva za obim odgovornosti koji je u vezi sa njenim aktivnostima. Ta sredstva, između ostalog, uključuju sledeće: objekte, osoblje, opremu, alate i materijal, dokumentaciju o zadacima, nadležnostima i postupcima, pristup odgovarajućim podacima i vođenje evidencije;
b) u zavisnosti od obuke koja se sprovodi i veličine organizacije, organizacija mora sprovoditi i održavati sistem upravljanja kako bi obezbedila usklađenost sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu i upravljala bezbednosnim rizicima, uključujući rizike koji se odnose na opadanje nivoa standarda obuke, sa ciljem neprekidnog poboljšanja ovog sistema; i
c) da uspostavi, po potrebi, aranžmane sa drugim odgovarajućim organizacijama kako bi obezbedila neprekidnu usklađenost sa tim zahtevima.
OSNOVNI ZAHTEVI ZA VAZDUHOPLOVNE OPERACIJE
1. OPŠTE
1.1. Let se ne sme obaviti ako članovi posade i, po potrebi, sve drugo operativno osoblje koje je uključeno u pripremu i izvršenje leta, nisu upoznati sa važećim zakonima, propisima i postupcima koji su vezi sa obavljanjem njihovih dužnosti i propisani za područja preleta, aerodrome koji su planirani za korišćenje i vazduhoplovne navigacione uređaje koji se na njih odnose.
1.2. Let se mora obaviti na takav način da se poštuju operativni postupci za pripremu i izvršenje leta koji su navedeni u priručniku za upravljanje vazduhoplovom ili, ako je potrebno, u operativnom priručniku.
1.3. Pre svakog leta moraju se utvrditi uloge i dužnosti svakog člana posade. Vođa vazduhoplova mora biti odgovoran za korišćenje i bezbednost vazduhoplova i za bezbednost svih članova posade, putnika i tereta u vazduhoplovu.
1.4. Predmeti ili materije koji mogu predstavljati značajan rizik za zdravlje, bezbednost, imovinu ili životnu sredinu, kao što su opasna roba, oružje i municija, ne smeju se prevoziti u vazduhoplovu, osim ako se ne primenjuju posebni bezbednosni postupci i uputstva za ublažavanje rizika koji su sa njima povezani.
1.5. Svi podaci, dokumenti, evidencije i informacije neophodni za beleženje poštovanja uslova navedenih u tački 5.3. moraju se sačuvati za svaki let, učiniti dostupnim i zaštititi od neovlašćenih izmena najmanje tokom perioda koji odgovara vrsti operacije.
2. PRIPREMA LETA
Let sme početi tek nakon što se razumnim dostupnim sredstvima utvrdi da su ispunjeni svi sledeći uslovi:
a) uzimajući u obzir raspoloživu dokumentaciju usluga vazduhoplovnog informisanja, za obavljanje leta dostupni su odgovarajući uređaji koji su direktno potrebni za let i bezbedne operacije vazduhoplova, uključujući sredstva komunikacije i navigaciona sredstva;
b) članovi posade moraju biti upoznati i putnici moraju biti obavešteni gde se nalazi i kako se upotrebljava odgovarajuća oprema za slučaj opasnosti. Posadi i putnicima mora se pružiti dovoljno informacija koje se odnose na operaciju i ugrađenu opremu u vezi sa postupcima u vanrednim situacijama i upotrebom bezbednosne opreme u kabini;
c) vođa vazduhoplova mora se uveriti:
(i) da je vazduhoplov u plovidbenom stanju kako je utvrđeno u tački 6;
(ii) da je vazduhoplov propisno registrovan i da se u vazduhoplovu nalaze odgovarajući sertifikati s tim u vezi, po potrebi;
(iii) da su instrumenti i oprema navedeni u tački 5, koji su potrebni za obavljanje tog leta, ugrađeni u vazduhoplov i da su ispravni, osim ako u važećem MEL-u ili ekvivalentnom dokumentu nije predviđeno njihovo izuzeće;
(iv) da su masa vazduhoplova i položaj težišta vazduhoplova takvi da se let može obaviti u okviru ograničenja propisanih u dokumentaciji o plovidbenosti;
(v) da su sav ručni prtljag, predati prtljag i teret pravilno ukrcani i obezbeđeni; i
(vi) da operativna ograničenja vazduhoplova koja su utvrđena u tački 4. neće biti premašena u bilo kom trenutku tokom leta;
d) informacije o meteorološkim uslovima za aerodrom poletanja, aerodrom odredišta i, po potrebi, alternativne aerodrome, kao i za uslove na ruti, moraju biti dostupne letačkoj posadi. Posebna pažnja se mora posvetiti potencijalno opasnim atmosferskim uslovima;
e) radi suočavanja sa potencijalno opasnim atmosferskim uslovima koji se očekuju tokom leta, moraju se uspostaviti odgovarajuće mere za ublažavanje ili planovi za vanredne situacije;
f) za let koji se zasniva na pravilima vizuelnog letenja, meteorološki uslovi duž rute kojom se leti moraju biti takvi da omogućavaju poštovanje tih pravila letenja. Za let koji se zasniva na pravilima instrumentalnog letenja mora se odabrati aerodrom odredišta na koji vazduhoplov može sleteti, uzimajući u obzir naročito predviđene meteorološke uslove, raspoloživost usluga u vazdušnoj plovidbi, raspoloživost zemaljskih uređaja i procedure instrumentalnog letenja koje je odobrila država u kojoj se nalazi aerodrom odredišta i/ili alternativni aerodrom;
g) količina pogonskog goriva/energije i ostalih potrošnih materijala u vazduhoplovu mora biti dovoljna da bi se obezbedio bezbedan završetak predviđenog leta, uzimajući u obzir meteorološke uslove, bilo koji element koji utiče na performanse vazduhoplova i sva kašnjenja koja se očekuju tokom leta. Pored toga, moraju se poneti rezerve goriva/energije za slučaj vanrednih situacija. Po potrebi, moraju se uspostaviti postupci za upravljanje rezervama goriva/energije.
3. LETAČKE OPERACIJE
U pogledu letačkih operacija, svi sledeći uslovi moraju biti ispunjeni:
a) ako je potrebno za tip vazduhoplova, tokom poletanja i sletanja, kao i uvek kada vođa vazduhoplova to smatra neophodnim iz razloga bezbednosti, svaki član posade mora sedeti na svom mestu za posadu i mora koristiti predviđene sisteme za vezivanje;
b) ako je potrebno za tip vazduhoplova, svi članovi letačke posade od kojih se zahteva da obavljaju svoje dužnosti u letačkoj kabini moraju ostati na svojim mestima, sa vezanim sigurnosnim pojasevima kada je vazduhoplov na ruti, osim radi fizioloških ili operativnih potreba;
c) ako je potrebno za tip vazduhoplova i vrstu operacije, pre poletanja i sletanja, tokom rulanja i uvek kad se to smatra neophodnim iz razloga bezbednosti, vođa vazduhoplova mora obezbediti da svaki putnik bude na svom sedištu i da je propisno vezan;
d) let se mora obavljati na takav način da se održava odgovarajuće razdvajanje od drugog vazduhoplova i da se tokom svih faza leta obezbedi odgovarajuće nadvišavanje prepreka. Takvo razdvajanje mora biti makar onoliko koliko se zahteva važećim pravilima letenja, u zavisnosti od vrste operacije;
e) let se ne sme nastaviti osim ako poznati uslovi nisu i dalje ekvivalentni uslovima iz tačke 2. Osim toga, za let koji se zasniva na pravilima instrumentalnog letenja, prilaz aerodromu ne sme se nastaviti ispod određenih utvrđenih visina ili preko određenog položaja, ako nisu ispunjeni propisani kriterijumi vidljivosti;
f) u vanrednoj situaciji vođa vazduhoplova mora obezbediti da svi putnici dobiju uputstva o merama za vanredne situacije koje odgovaraju okolnostima;
g) vođa vazduhoplova mora preduzeti sve neophodne mere kako bi se posledice neprihvatljivog ponašanja putnika u letu svele na minimum;
h) vazduhoplov ne sme rulati na površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu, odnosno njegov rotor ne sme biti uključen, izuzev ako je za komandama lice koje poseduje odgovarajuću stručnost;
i) moraju se koristiti važeći postupci upravljanja gorivom/energijom tokom leta, po potrebi.
4. PERFORMANSE VAZDUHOPLOVA I OPERATIVNA OGRANIČENJA
4.1. Vazduhoplov se mora koristiti u skladu sa njegovim dokumentima o plovidbenosti i svim povezanim operativnim postupcima i ograničenjima koji su navedeni u odobrenom priručniku za upravljanje vazduhoplovom ili ekvivalentnoj dokumentaciji, u zavisnosti od slučaja. Priručnik za upravljanje vazduhoplovom ili ekvivalentna dokumentacija mora biti na raspolaganju posadi i mora se redovno ažurirati za svaki vazduhoplov.
4.2. Bez obzira na tačku 4.1, za operacije helikopterima može se dozvoliti brišući let kroz područje ograničene brzine i visine anvelope, ako je osigurana bezbednost.
4.3. Vazduhoplovom se mora upravljati u skladu sa važećom dokumentacijom o životnoj sredini.
4.4. Let se ne sme započeti ili nastaviti ako redovne performanse vazduhoplova, uzimajući u obzir sve faktore koji značajno utiču na njegov nivo performansi, ne dozvoljavaju izvođenje svih faza leta u okviru važećih udaljenosti/područja i nadvišavanje prepreka pri planiranoj operativnoj masi. Faktori performansi koji značajno utiču na poletanje, let i prilaz/sletanje jesu naročito sledeći:
a) operativni postupci;
b) visina po pritisku na aerodromu;
c) vremenski uslovi (temperatura, vetar, padavine i vidljivost);
d) veličina, nagib i uslovi na području za poletanje/sletanje; i
e) stanje strukture vazduhoplova, pogonskog uređaja ili sistema, uzimajući u obzir moguće pogoršanje.
4.5. Takvi faktori se moraju uzeti u obzir direktno, kao operativni parametri, ili indirektno, primenom odstupanja ili rezervi koje se mogu predvideti u planiranju podataka o performansama, u zavisnosti od vrste operacije.
5. INSTRUMENTI, PODACI I OPREMA
5.1. Vazduhoplov mora biti opremljen svakom navigacionom, komunikacionom i drugom opremom koja je neophodna za predviđeni let, uzimajući u obzir propise iz oblasti vazdušnog saobraćaja i pravila letenja koja se primenjuju u svim fazama leta.
5.2. Kad je potrebno, vazduhoplov mora biti opremljen svakom neophodnom bezbednosnom i medicinskom opremom, kao i opremom za evakuaciju i preživljavanje, uzimajući u obzir rizike koji su povezani sa područjima operacije, rutama na kojima se leti, visinom i trajanjem leta.
5.3. Svi podaci koji su posadi neophodni za izvršenje leta moraju da budu ažurni i dostupni u vazduhoplovu, uzimajući u obzir važeće propise iz oblasti vazdušnog saobraćaja, pravila letenja, visine leta i područja operacije.
6. KONTINUIRANA PLOVIDBENOST I USKLAĐENOST PROIZVODA SA ŽIVOTNOM SREDINOM
6.1. Vazduhoplov se ne sme koristiti ako nisu ispunjeni sledeći uslovi:
a) vazduhoplov je plovidben i sposoban je za bezbedne operacije, usklađene sa životnom sredinom;
b) operativna oprema i oprema za slučaj opasnosti, koje su neophodne za nameravani let, ispravne su za upotrebu;
c) dokument o plovidbenosti i, ako je primenjivo, potvrda o buci vazduhoplova su važeći; i
d) održavanje vazduhoplova se obavlja u skladu sa primenjivim zahtevima.
6.2. Pre svakog leta ili serije uzastopnih letova vazduhoplov se mora pregledati proverom pre leta, kako bi se utvrdilo da li je sposoban za nameravani let.
6.3. Vazduhoplov se sme koristiti samo ako su ga, nakon održavanja, pustila u upotrebu kvalifikovana lica ili organizacije. Potpisana potvrda o puštanju u upotrebu naročito mora sadržati osnovne podatke o obavljenom održavanju.
6.4. Evidencija neophodna za dokazivanje plovidbenosti vazduhoplova i njegove usklađenosti sa životnom sredinom mora se čuvati od neovlašćenih izmena i štititi od tih izmena u periodu koji odgovara važećim zahtevima kontinuirane plovidbenosti, sve dok se informacije sadržane u evidenciji ne zamene novim informacijama koje su ekvivalentne u obimu i pojedinostima, a u svakom slučaju najmanje 24 meseca.
6.5. Sve izmene i popravke moraju biti u skladu sa osnovnim zahtevima za plovidbenost i, po mogućnosti, za usklađenost proizvoda sa životnom sredinom. Podaci kojima se dokazuje usklađenost sa zahtevima plovidbenosti i zahtevima za usklađenost proizvoda sa životnom sredinom moraju se sačuvati i zaštiti od neovlašćene izmene.
6.6. Operater vazduhoplova je odgovoran da obezbedi da treća lica koja obavljaju održavanje postupaju u skladu sa zahtevima operatera u pogledu bezbednosti i obezbeđivanja.
7. ČLANOVI POSADE
7.1. Broj i sastav posade se određuje uzimajući u obzir:
a) sertifikaciona ograničenja vazduhoplova, uključujući, po mogućnosti, odgovarajući prikaz evakuacije u slučaju vanredne situacije;
b) konfiguraciju vazduhoplova; i
c) vrstu i trajanje operacija.
7.2. Vođa vazduhoplova mora imati ovlašćenje da izdaje sve komande i da preduzima svaku odgovarajuću meru u svrhu obezbeđivanja operacije i bezbednosti vazduhoplova, lica i/ili imovine koje prevozi.
7.3. U vanrednoj situaciji koja ugrožava operaciju ili bezbednost vazduhoplova i/ili lica u njemu, vođa vazduhoplova mora preduzeti sve mere koje smatra neophodnim radi bezbednosti. Ako takva mera obuhvata kršenje lokalnih propisa ili postupaka, vođa vazduhoplova je odgovoran da odmah obavesti odgovarajuće lokalne organe.
7.4. Ne dovodeći u pitanje tačku 8.12, ako se druga lica prevoze u vazduhoplovu, vanredne i neuobičajene situacije se mogu simulirati samo ako su ta lica pre ukrcavanja na let propisno informisana i svesna povezanih rizika.
7.5. Nijedan član posade ne sme dozvoliti da se njegovo ispunjavanje zadatka/donošenje odluka pogorša do te mere da ugrozi bezbednost leta zbog posledica umora, uzimajući u obzir, između ostalog, nakupljeni umor, nedostatak sna, broj preletenih sektora, noćne smene ili promene vremenskih zona. Periodi odmora moraju biti dovoljni da bi se članovima posade omogućilo da prevaziđu uticaje prethodnih dužnosti i da se dobro odmore do početka sledećeg perioda letačke dužnosti.
7.6. Član posade ne sme obavljati dodeljene dužnosti u vazduhoplovu ako je pod uticajem psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili ako nije sposoban da ih obavlja usled povrede, umora, lekova, bolesti ili drugih sličnih uzroka.
8. DODATNI ZAHTEVI ZA JAVNI AVIO-PREVOZ I DRUGE OPERACIJE KOJE PODLEŽU ZAHTEVIMA SERTIFIKACIJE ILI DAVANJA IZJAVE I KOJE SE OBAVLJAJU AVIONIMA, HELIKOPTERIMA ILI VAZDUHOPLOVIMA SA NAGIBNIM ROTOROM
8.1. Operacija se preduzima samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:
a) operater vazduhoplova mora, neposredno ili na osnovu ugovora sa trećim licima, posedovati sredstva koja su neophodna za razmeru i obim operacija. Ta sredstva, između ostalog, uključuju sledeće: vazduhoplove, objekte, upravljačku strukturu, osoblje, opremu, dokumentaciju sa zadacima, nadležnostima i postupcima, pristup odgovarajućim podacima i vođenje evidencije;
b) operater vazduhoplova sme da angažuje samo odgovarajuće kvalifikovano i obučeno osoblje i mora sprovoditi i održavati obuke i programe provere za članove posade i drugo odgovarajuće osoblje koji su neophodni kako bi se obezbedilo važenje njihovih sertifikata, ovlašćenja i kvalifikacija;
c) u zavisnosti od vrste aktivnosti koja se preduzima i veličine organizacije, operater vazduhoplova mora sprovesti i održavati sistem upravljanja kako bi obezbedio usklađenost sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu i upravljao bezbednosnim rizicima sa ciljem neprekidnog poboljšanja ovog sistema;
d) operater vazduhoplova uspostavlja sistem prijavljivanja događaja kao deo sistema upravljanja iz tačke c), kako bi doprineo cilju kontinuiranog poboljšanja bezbednosti. Sistem prijavljivanja događaja mora biti usklađen sa važećim pravom Unije.
8.2. Operacija se mora obavljati samo u skladu sa operativnim priručnikom operatera vazduhoplova. Takav priručnik mora da sadrži sva neophodna uputstva, informacije i postupke za sve vazduhoplove koji su u upotrebi i za operativno osoblje u pogledu obavljanja njihovih dužnosti. Moraju se precizirati ograničenja koja se primenjuju na vreme letenja, vreme letačke dužnosti i vreme odmora za članove posade. Operativni priručnik i njegove revizije moraju biti u skladu sa odobrenim priručnikom za upravljanje vazduhoplovom i menjaju se po potrebi.
8.3. Operater vazduhoplova utvrđuje, po potrebi, postupke kako bi se smanjile posledice neprihvatljivog ponašanja putnika po bezbednost letačkih operacija.
8.4. Operater vazduhoplova mora izraditi i održavati programe za obezbeđivanje koji su prilagođeni vazduhoplovu i vrsti operacije, uključujući naročito:
a) obezbeđivanje pilotske kabine;
b) kontrolnu listu za postupak pretrage vazduhoplova;
c) programe obuke, i
d) zaštitu elektronskih i računarskih sistema kako bi se sprečilo namerno i nenamerno ometanje i narušavanje tih sistema.
8.5. Ako mere obezbeđivanja mogu negativno da utiču na bezbednost operacija, moraju se proceniti rizici i izraditi odgovarajući postupci za ublažavanje bezbednosnih rizika, što može zahtevati upotrebu specijalne opreme.
8.6. Operater vazduhoplova mora u okviru letačke posade da odredi jednog pilota kao vođu vazduhoplova.
8.7. Sprečavanje umora se mora postići posredstvom sistema za upravljanje umorom. Za let ili seriju letova takav sistem treba da obuhvati vreme letenja, vreme letačke dužnosti, vreme dužnosti i prilagođeno vreme odmora. Ograničenja ustanovljena u okviru sistema upravljanja umorom moraju uzeti u obzir sve relevantne faktore kao što su, naročito, broj preletenih sektora, prelaz vremenskih zona, nedostatak sna, remećenje cirkadijskog ritma, rad u noćnoj smeni, pozicioniranje, ukupno radno vreme u datim periodima, podelu dodeljenih zadataka između članova posade, kao i obezbeđivanje pojačane posade.
8.8. Operater vazduhoplova mora obezbediti da zadacima navedenim u tački 6.1. i onim koji su opisani u tač. 6.4. i 6.5. upravlja organizacija odgovorna za upravljanje kontinuiranom plovidbenošću, koja mora da ispunjava zahteve iz Aneksa II, tačka 3.1. i Aneksa III, tač. 7. i 8.
8.9. Operater vazduhoplova mora obezbediti da puštanje u upotrebu, koje se zahteva u tački 6.3, izdaje organizacija kvalifikovana za održavanje proizvoda, delova i neugrađene opreme. Ta organizacija mora da ispunjava zahteve iz Aneksa II, tačka 3.1.
8.10. Organizacija iz tačke 8.8. utvrđuje priručnik organizacije u kojem se daje opis svih postupaka organizacije u pogledu kontinuirane plovidbenosti, za potrebe korišćenja odgovarajućeg osoblja i davanja smernica tom osoblju.
8.11. Po potrebi, članovima posade mora biti dostupan sistem kontrolnih listi za upotrebu u svim fazama operacije vazduhoplova u uobičajenim i neuobičajenim uslovima i u vanrednim situacijama. Moraju se utvrditi postupci za sve razumno predvidive vanredne situacije.
8.12. Vanredne ili neuobičajene situacije ne smeju se simulirati ako se prevoze putnici ili teret.
OSNOVNI ZAHTEVI ZA KVALIFIKOVANE SUBJEKTE
1. Kvalifikovani subjekt, njegov direktor i osoblje odgovorno za izvršavanje zadataka sertifikacije i nadzora ne smeju biti uključeni, neposredno ili preko ovlašćenih zastupnika, u projektovanje, proizvodnju, plasiranje na tržište ili održavanje proizvoda, delova, neugrađene opreme, sastavnih elemenata ili sistema, niti u njihov rad, pružanje usluga ili upotrebu. To ne isključuje mogućnost razmene tehničkih informacija između uključenih organizacija i kvalifikovanog subjekta.
Podstav 1. ne sprečava organizaciju koja je osnovana sa ciljem promovisanja vazduhoplovnog sporta ili rekreativnog vazduhoplovstva da ispunjava uslove za akreditaciju kao kvalifikovani subjekt, pod uslovom da na zadovoljavajući način dokaže organu za akreditaciju da je uspostavila odgovarajuće aranžmane za sprečavanje sukoba interesa.
2. Kvalifikovani subjekt i osoblje odgovorno za zadatke sertifikacije i nadzora moraju obavljati svoje dužnosti sa najvećim mogućim profesionalnim integritetom i najvećom mogućom tehničkom stručnošću i ne smeju biti pod bilo kakvim pritiskom ili podsticajem bilo koje vrste, naročito finansijskog tipa, koji mogu uticati na njihovu procenu i odluke ili rezultate njihovih zadataka sertifikacije i nadzora, naročito od strane lica ili grupe lica na koje se ti rezultati odnose.
3. Kvalifikovani subjekt mora zaposliti osoblje i posedovati sredstva za obavljanje odgovarajućih tehničkih i administrativnih zadataka povezanih sa postupkom sertifikacije i nadzora; on takođe mora imati pristup opremi koja je potrebna za vanredne provere.
4. Kvalifikovani subjekt i njegovo osoblje odgovorno za istrage moraju imati:
a) dobru tehničku i stručnu obuku ili dovoljno znanja stečenog kroz iskustvo u odgovarajućim aktivnostima;
b) zadovoljavajuće poznavanje zahteva koji se odnose na zadatke sertifikacije i nadzora koje obavljaju, kao i odgovarajuće iskustvo u takvim postupcima;
c) sposobnost potrebnu za sastavljanje izjava, evidencija i izveštaja kojima se dokazuje da su zadaci sertifikacije i nadzora izvršeni.
5. Mora se garantovati nepristrasnost osoblja koje je odgovorno za zadatke sertifikacije i nadzora. Novčana naknada ne sme zavisiti od broja sprovedenih istraga ili od rezultata takvih istraga.
6. Kvalifikovani subjekt mora zaključiti ugovor o osiguranju od odgovornosti, osim ako njegovu odgovornost ne preuzme neka država članica u skladu sa njenim nacionalnim zakonom.
7. Osoblje kvalifikovanog subjekta mora čuvati profesionalnu tajnu u pogledu svih informacija za koje sazna tokom izvršavanja svojih zadataka na osnovu ove uredbe.
OSNOVNI ZAHTEVI ZA AERODROME
1. FIZIČKE KARAKTERISTIKE, INFRASTRUKTURA I OPREMA
1.1. Površina za kretanje vazduhoplova
1.1.1. Aerodromi moraju da imaju određenu površinu za sletanje i poletanje vazduhoplova koja ispunjava sledeće uslove:
a) površina za sletanje i poletanje mora da poseduje dimenzije i karakteristike koje su odgovarajuće za vazduhoplove predviđene da koriste taj objekat;
b) površina za sletanje i poletanje, ako je potrebno, mora da ima dovoljnu nosivost da izdrži uzastopne operacije vazduhoplova namenjenih njenom korišćenju. Za one površine koje nisu predviđene za uzastopne operacije dovoljno je da mogu samo da izdrže opterećenje vazduhoplova;
c) površina za sletanje i poletanje mora da bude projektovana tako da omogućava odvodnju vode i sprečava da stajaća voda postane neprihvatljiv rizik za operacije vazduhoplova;
d) nagibi i promene u nagibu površine za sletanje i poletanje ne smeju da stvaraju neprihvatljiv rizik za operacije vazduhoplova;
e) površinske karakteristike površine za sletanje i poletanje moraju da budu odgovarajuće za vazduhoplove predviđene da ih koriste; i
f) na površini za sletanje i poletanje ne sme biti nikakvih predmeta koji mogu predstavljati neprihvatljiv rizik za operacije vazduhoplova.
1.1.2. Ako postoji nekoliko površina određenih za sletanje i poletanje, one moraju biti takve da ne stvaraju neprihvatljiv rizik za operacije vazduhoplova.
1.1.3. Površina određena za sletanje i poletanje mora da bude okružena definisanim površinama. Te površine su predviđene da štite vazduhoplov koji leti iznad njih tokom operacija poletanja ili sletanja ili za ublažavanje posledica sletanja pre poletno-sletne staze, bočnog izletanja van granica poletno-sletne staze ili poletanja sa uzletanjem van poletno-sletne staze i sletanja sa zaustavljanjem van poletno-sletne staze, i moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
a) ta područja moraju da imaju dimenzije koje su odgovarajuće za predviđene operacije vazduhoplova;
b) nagibi i promene u nagibu ovih područja ne smeju da stvaraju neprihvatljiv rizik za operacije vazduhoplova;
c) na ovim područjima ne sme biti nikakvih predmeta koji mogu predstavljati neprihvatljiv rizik za operacije vazduhoplova. Ovim se ne sprečava prisustvo lomljive opreme u tim područjima, ako je ona potrebna kao pomoć za operacije vazduhoplova; i
d) svako od ovih područja mora da ima nosivost dovoljnu da izdrži namenu za koju je predviđeno.
1.1.4. Ova područja aerodroma i s njima povezana neposredna okruženja, koja se koriste za rulanje ili parkiranje vazduhoplova, moraju da budu projektovana tako da omoguće bezbedno korišćenje vazduhoplova za koji se očekuje da upotrebljava određeni objekat u svim uslovima za koje je planiran i moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
a) ta područja moraju da imaju nosivost dovoljnu da izdrže uzastopne operacije vazduhoplova namenjenih njihovom korišćenju, s izuzetkom područja za koja se očekuje da se samo povremeno koriste i za koja je dovoljno da mogu samo da izdrže opterećenje vazduhoplova;
b) ova područja moraju da budu projektovana tako da omogućavaju odvodnju vode i sprečavaju da stajaća voda postane neprihvatljiv rizik za operacije vazduhoplova;
c) nagibi i promene u nagibu ovih područja ne smeju da stvaraju neprihvatljiv rizik za operacije vazduhoplova;
d) površinske karakteristike tih područja moraju da budu odgovarajuće za vazduhoplove predviđene da ih koriste; i
e) na tim područjima ne sme biti nikakvih predmeta koji mogu predstavljati neprihvatljiv rizik za vazduhoplove. Ovim se ne isključuje prisustvo opreme za parkiranje neophodne u tom području na posebno označenim mestima ili zonama.
1.1.5. Ostala infrastruktura za koju je predviđeno da je koriste vazduhoplovi mora da bude projektovana tako da se korišćenjem te infrastrukture ne stvara neprihvatljiv rizik za vazduhoplove koji je upotrebljavaju.
1.1.6. Konstrukcije, objekti, oprema ili prostori za skladištenje moraju da budu smešteni i projektovani tako da ne stvaraju neprihvatljiv rizik za operacije vazduhoplova.
1.1.7. Moraju se obezbediti odgovarajuća sredstva kojima se sprečava ulazak neovlašćenih lica, neovlašćenih vozila ili životinja dovoljno velikih da stvore neprihvatljiv rizik za operacije vazduhoplova na površinu za kretanje vazduhoplova, ne dovodeći u pitanje nacionalne i međunarodne propise o zaštiti životinja.
1.2. Nadvišavanje prepreka
1.2.1. Kako bi se zaštitili vazduhoplovi koji prilaze aerodromu radi sletanja ili tokom njihovog poletanja sa aerodroma, ustanovljavaju se dolazne i polazne rute ili područja. Takve rute ili područja obezbeđuju vazduhoplovima neophodno nadvišavanje prepreka koje se nalaze u području koje okružuje dati aerodrom, uzimajući u obzir lokalne fizičke karakteristike.
1.2.2. Takvo nadvišavanje prepreka mora da odgovara datoj fazi leta i vrsti operacije koja se izvodi. Ono, takođe, mora da uzme u obzir opremu koja se koristi za određivanje položaja vazduhoplova.
1.3. Oprema aerodroma od uticaja na bezbednost, uključujući vizuelna i nevizuelna sredstva
1.3.1. Pomoćna sredstva moraju da odgovaraju svrsi, da budu prepoznatljiva i da pružaju nedvosmislene informacije korisnicima u svim predviđenim uslovima rada.
1.3.2. Oprema aerodroma od uticaja na bezbednost mora da funkcioniše kako je planirano u svim predviđenim uslovima rada. Tokom svog rada ili u slučaju kvara, oprema aerodroma od uticaja na bezbednost ne sme da izaziva neprihvatljiv rizik za bezbednost vazduhoplovstva.
1.3.3. Pomoćna sredstva i sistem njihovog električnog napajanja moraju da budu projektovani tako da se usled njihovog kvara korisnicima ne prenose neodgovarajuće, obmanjujuće ili nedovoljne informacije niti da se prekida usluga od posebnog značaja.
1.3.4. Moraju se obezbediti odgovarajuća sredstva zaštite kako bi se izbeglo oštećenje takvih pomoćnih sredstava ili smetnje u njihovom radu.
1.3.5. Izvori zračenja ili prisustvo pokretnih ili nepokretnih objekata ne smeju ometati funkcionisanje sistema vazduhoplovne komunikacije, navigacije i nadzora, niti na njih negativno uticati.
1.3.6. Informacije o rukovanju opremom aerodroma od uticaja na bezbednost i njenom korišćenju stavljaju se na raspolaganje odgovarajućem osoblju, uključujući jasne naznake o uslovima koji mogu stvoriti neprihvatljive rizike za bezbednost vazduhoplovstva.
1.4. Podaci o aerodromu
1.4.1. Moraju da se utvrde i ažuriraju podaci od značaja za dati aerodrom i usluge koje su dostupne na njemu.
1.4.2. Podaci moraju da budu tačni, čitljivi, potpuni i nedvosmisleni. Mora se održavati verodostojnost i odgovarajući nivoi integriteta.
1.4.3. Podaci se moraju pravovremeno stavljati na raspolaganje korisnicima i odgovarajućim pružaocima ANS usluga, korišćenjem dovoljno bezbednog i brzog načina komunikacije.
2. OPERACIJE I UPRAVLJANJE
2.1. Odgovornosti operatera aerodroma
Operater aerodroma odgovoran je za funkcionisanje aerodroma. Nadležnosti operatera aerodroma su sledeće:
a) operater aerodroma, neposredno ili na osnovu aranžmana sa trećim licima, mora da poseduje sva sredstva neophodna za obezbeđivanje bezbedne operacije vazduhoplova na datom aerodromu. Ta sredstva, između ostalog, uključuju objekte, osoblje, opremu i materijale, dokumentaciju sa zadacima, nadležnostima i postupcima, pristup odgovarajućim podacima i vođenje evidencije;
b) operater aerodroma proverava da li se zahtevi iz tačke 1. u svakom trenutku poštuju ili preduzima odgovarajuće mere za ublažavanje rizika koji su u vezi sa njihovim nepoštovanjem. Uspostavljaju se i primenjuju postupci kako bi se svi korisnici pravovremeno upoznali sa takvim merama;
c) operater aerodroma uspostavlja i sprovodi odgovarajući program upravljanja rizikom na aerodromu u pogledu divljih životinja, neposredno ili na osnovu aranžmana sa trećim licima;
d) operater aerodroma se stara, neposredno ili na osnovu aranžmana sa trećim licima, o tome da kretanje vozila i lica na površini za kretanje vazduhoplova i u drugim operativnim područjima bude usklađeno sa kretanjem vazduhoplova kako bi se izbegli sudari i oštećenja vazduhoplova;
e) operater aerodroma se, ako je potrebno, stara o uspostavljanju i sprovođenju postupaka za ublažavanje rizika koji su u vezi sa operacijama na aerodromu tokom zimske sezone, za vreme nepovoljnih vremenskih uslova, smanjene vidljivosti ili noću;
f) operater aerodroma uspostavlja aranžmane sa drugim odgovarajućim organizacijama kako bi obezbedio neprekidnu usklađenost sa osnovnim zahtevima za aerodrome navedene u ovom aneksu. Te organizacije obuhvataju, između ostalih, operatere vazduhoplova, pružaoce usluga ANS, pružaoce usluga zemaljskog opsluživanja, pružaoce usluga AMS i druge organizacije čije aktivnosti ili proizvodi mogu uticati na bezbednost vazduhoplova;
g) operater aerodroma proverava da li su organizacije koje su uključene u skladištenje i raspodelu pogonskog goriva/energije vazduhoplova uspostavile postupke kojima se obezbeđuje da vazduhoplovi budu snabdeveni pogonskim gorivom/energijom koji su nekontaminirani i imaju tačne specifikacije;
h) priručnici za održavanje opreme aerodroma moraju da budu dostupni, da se primenjuju u praksi i da obuhvataju uputstva za održavanje i popravku, informacije o servisiranju, postupke za rešavanje problema i inspekcijske preglede;
i) operater aerodroma uspostavlja, neposredno ili na osnovu aranžmana sa trećim licima, i sprovodi plan za vanredne situacije na aerodromu, koji obuhvata scenarije vanrednih situacija koje mogu nastupiti na datom aerodromu ili u njegovoj okolini. Po potrebi, ovaj plan mora da se usklađuje sa planom lokalne zajednice za vanredne situacije;
j) operater aerodroma se stara, neposredno ili na osnovu aranžmana sa trećim licima, o tome da na aerodromu budu obezbeđene odgovarajuće spasilačke i vatrogasne službe. Takve službe reaguju na nezgodu ili udes uz neophodnu hitnost i obuhvataju, kao minimum, opremu, sredstva za gašenje požara i dovoljan broj osoblja;
k) operater aerodroma je dužan da angažuje samo obučeno i kvalifikovano osoblje za operacije na aerodromu i njegovo održavanje i da sprovodi, neposredno ili na osnovu aranžmana sa trećim licima, kao i da održava programe obuke i provere kako bi obezbedio neprekidnu stručnost ukupnog relevantnog osoblja;
l) operater aerodroma se stara da svako lice kome je bez pratnje dozvoljen pristup površini za kretanje ili drugim operativnim područjima bude na odgovarajući način obučeno i kvalifikovano za takav pristup;
m) spasilačko-vatrogasno osoblje mora da bude pravilno obučeno i kvalifikovano za rad u okruženju aerodroma. Operater aerodroma, neposredno ili na osnovu aranžmana sa trećim licima, sprovodi i održava programe obuke i provere kako bi obezbedio neprekidnu stručnost ovog osoblja; i
n) spasilačko-vatrogasno osoblje od kojeg se može zahtevati delovanje u vanrednim situacijama u vazduhoplovstvu mora periodično da dokazuje svoju zdravstvenu sposobnost za izvršavanje svojih funkcija na zadovoljavajući način, uzimajući u obzir vrstu same aktivnosti. U tom smislu, zdravstvena sposobnost, koja se istovremeno sastoji od fizičkog i mentalnog zdravlja, označava odsustvo bilo koje bolesti ili invaliditeta zbog kojih takvo osoblje ne bi bilo u stanju:
- da izvršava zadatke neophodne za delovanje u vanrednim situacijama u vazduhoplovstvu;
- da u bilo kom trenutku obavlja dužnosti koje su mu dodeljene; ili
- da pravilno zapaža svoje okruženje.
2.2. Sistemi upravljanja
2.2.1. U zavisnosti od vrste aktivnosti koja se preduzima i veličine organizacije, operater aerodroma sprovodi i održava sistem upravljanja kako bi obezbedio usklađenost sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu i upravljao bezbednosnim rizicima sa ciljem neprekidnog poboljšanja ovog sistema.
2.2.2. Operater aerodroma je dužan da uspostavi sistem prijavljivanja događaja, kao deo sistema upravljanja na osnovu tačke 2.2.1, kako bi doprineo neprekidnom poboljšanju bezbednosti. Analiza informacija dobijenih iz sistema za prijavljivanje događaja obuhvata strane navedene u tački 2.1. podtačka f), ako je potrebno. Sistem prijavljivanja događaja mora biti usklađen sa važećim pravom Unije.
2.2.3. Operater aerodroma je dužan da izradi aerodromski priručnik i da postupa u skladu s tim priručnikom. Takvi priručnici moraju da sadrže sva neophodna uputstva, informacije i postupke za dati aerodrom, sistem upravljanja i za osoblje odgovorno za operacije i održavanje radi obavljanja njihovih dužnosti.
3. OKOLINA AERODROMA
3.1.1. Vazdušni prostor oko površina za kretanje na aerodromu mora da bude zaštićen od prepreka kako bi se dozvolile predviđene operacije vazduhoplova na aerodromima, bez stvaranja neprihvatljivog rizika izazvanog pojavljivanjem takvih prepreka oko aerodroma. Stoga se uspostavljaju, primenjuju i neprekidno prate površi za nadziranje prepreka kako bi se uočili svi nepropisni proboji.
3.1.2. Svako narušavanje tih površi zahteva procenu kako bi se odredilo da li dati objekat stvara neprihvatljiv rizik. Svaki objekat koji predstavlja neprihvatljiv rizik mora da bude uklonjen ili se moraju preduzeti odgovarajuće ublažavajuće mere za zaštitu vazduhoplova koji koriste dati aerodrom.
3.1.3. Sve preostale prepreke se objavljuju i, u zavisnosti od potrebe, označavaju i, ako je potrebno, čine vidljivim pomoću svetala.
3.2. Moraju se nadzirati opasnosti koje su u vezi sa aktivnostima ljudi i korišćenjem zemljišta, kao što su, između ostalog, stavke na listi koja sledi. Procenjuju se i, u zavisnosti od slučaja, ublažavaju rizici koje izaziva:
a) svaka izgradnja ili promena u korišćenju zemljišta na području aerodroma;
b) mogućnost turbulencije izazvane preprekama;
c) upotreba opasnog, zbunjujućeg i obmanjujućeg svetla;
d) zaslepljenost izazvana velikim i izrazito reflektujućim površinama;
e) stvaranje područja koja mogu podstaći prisustvo divljih životinja u okolini površine za kretanje na aerodromu; ili
f) izvori nevidljivog zračenja ili prisustvo pokretnih ili nepokretnih objekata koji mogu ometati funkcionisanje sistema vazduhoplovne komunikacije, navigacije i nadzora ili na njih negativno uticati.
3.3. Države članice moraju da obezbede da se izradi plan za vanredne situacije u oblasti vazduhoplovstva do kojih može doći na lokalnom području aerodroma.
4. USLUGE ZEMALJSKOG OPSLUŽIVANJA
4.1. Odgovornosti pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja
Pružalac usluga zemaljskog opsluživanja odgovoran je za bezbedno odvijanje svojih aktivnosti na aerodromu.
Odgovornosti pružaoca usluga su sledeće:
a) pružalac usluga mora da poseduje sva sredstva neophodna za bezbedno pružanje usluge na aerodromu. Ta sredstva, između ostalog, uključuju objekte, osoblje, opremu i materijale;
b) pružalac usluga mora da postupa u skladu sa postupcima sadržanim u aerodromskom priručniku, uključujući one postupke koji su u vezi sa kretanjima njegovih vozila, opremom i osobljem i rizikom povezanim sa operacijama na aerodromu tokom zime, noću i u nepovoljnim vremenskim uslovima;
c) pružalac usluga pruža usluge zemaljskog opsluživanja u skladu sa postupcima i uputstvima operatera vazduhoplova kojeg opslužuje;
d) pružalac usluga se stara o tome da priručnici za korišćenje i održavanje opreme za zemaljsko opsluživanje budu dostupni, primenjeni u praksi i da obuhvataju uputstva za korišćenje, održavanje i popravku, informacije o servisiranju, postupke za rešavanje problema i kontrolu;
e) pružalac usluga sme da angažuje samo odgovarajuće obučeno i kvalifikovano osoblje i mora obezbediti sprovođenje i održavanje obuka i programa provere kako bi se obezbedio neprekidnu stručnost ukupnog relevantnog osoblja;
f) pružalac usluga se stara o tome da njegovo osoblje bude fizički i mentalno sposobno za izvršavanje svojih funkcije na zadovoljavajući način, uzimajući u obzir vrstu aktivnosti, a naročito njen mogući uticaj na bezbednost i obezbeđivanje povezano sa bezbednošću.
4.2. Sistemi upravljanja
4.2.1. U zavisnosti od vrste aktivnosti koja se preduzima i veličine organizacije, pružalac usluga sprovodi i održava sistem upravljanja kako bi obezbedio usklađenost sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu i upravljao bezbednosnim rizicima sa ciljem neprekidnog poboljšanja ovog sistema. Takav sistem mora biti koordinisan sa sistemom upravljanja operatera aerodroma.
4.2.2. Pružalac usluga je dužan da uspostavi sistem prijavljivanja događaja, kao deo sistema upravljanja na osnovu tačke 4.2.1, kako bi doprineo neprekidnom poboljšanju bezbednosti. Ne dovodeći u pitanje druge obaveze izveštavanja, pružalac usluga šalje sve događaje u sistem izveštavanja operatera aerodroma, operatera vazduhoplova i, po potrebi, u sistem pružaoca usluge u vazdušnom saobraćaju. Sistem prijavljivanja događaja mora biti usklađen sa važećim pravom Unije.
4.2.3. Pružalac usluga izrađuje priručnik o uslugama zemaljskog opsluživanja i postupa u skladu sa tim priručnikom. Takav priručnik sadrži sva neophodna uputstva, informacije i postupke za datu uslugu, za sistem upravljanja i za osoblje koje pruža uslugu u pogledu obavljanja njihovih dužnosti.
5. USLUGA UPRAVLJANJA PLATFORMOM (AMS)
5.1. Pružalac usluga AMS pruža svoje usluge u skladu sa operativnim postupcima koji se nalaze u aerodromskom priručniku.
5.2. U zavisnosti od vrste aktivnosti koja se preduzima i veličine organizacije, pružalac usluga AMS sprovodi i održava sistem upravljanja, uključujući upravljanje bezbednošću, kako bi obezbedio usklađenost sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu.
5.3. Pružalac usluga AMS uspostavlja formalne aranžmane sa operaterom aerodroma i pružaocem usluga u vazdušnom saobraćaju, u kojima se opisuje obim usluga koje se pružaju.
5.4. Pružalac usluga AMS uspostavlja sistem prijavljivanja događaja, kao deo sistema upravljanja na osnovu tačke 5.2, kako bi doprineo neprekidnom poboljšanju bezbednosti. Ne dovodeći u pitanje druge obaveze izveštavanja, pružalac usluga šalje sve događaje u sistem izveštavanja operatera aerodroma i, po potrebi, u sistem pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju.
5.5. Pružalac usluga AMS učestvuje u programima za bezbednost koje uspostavi operater aerodroma.
6. OSTALO
Ne dovodeći u pitanje odgovornosti operatera vazduhoplova, operater aerodroma se stara o tome da se, izuzev u slučajevima vanrednih situacija kada se vazduhoplov preusmerava na alternativni aerodrom ili u drugim okolnostima predviđenim za svaki pojedinačni slučaj, aerodrom ili njegovi delovi ne koriste za one vazduhoplove za koje projekat aerodroma i operativni postupci nisu uobičajeno predviđeni.
OSNOVNI ZAHTEVI ZA ATM/ANS I KONTROLORE LETENJA
1. KORIŠĆENJE VAZDUŠNOG PROSTORA
1.1. Svi vazduhoplovi, izuzev onih koji obavljaju aktivnosti na koje se upućuje u članu 2. stav 3. tačka a), u svim fazama leta ili na površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu moraju da se koriste u skladu sa zajedničkim opštim operativnim pravilima i svim primenjivim postupcima navedenim za korišćenje vazdušnog prostora.
1.2. Svi vazduhoplovi, izuzev onih koji obavljaju aktivnosti na koje se upućuje u članu 2. stav 3. tačka a), moraju da budu opremljeni potrebnim sastavnim elementima i da se njima shodno tome upravlja. Sastavni elementi koji se koriste u sistemu ATM/ANS moraju, takođe, da ispunjavaju zahteve iz tačke 3.
2. USLUGE
2.1. Vazduhoplovne informacije i podaci za korisnike vazdušnog prostora u svrhu vazdušne plovidbe
2.1.1. Podaci koji se koriste kao izvor za vazduhoplovne informacije moraju da budu odgovarajućeg kvaliteta, potpuni, aktuelni i pravovremeno dostavljeni.
2.1.2. Vazduhoplovne informacije moraju da budu tačne, potpune, aktuelne, nedvosmislene, da potiču od legitimnog izvora, odgovarajućeg integriteta i u formatu koji je odgovarajući za korisnike.
2.1.3. Distribucija takvih vazduhoplovnih informacija korisnicima vazdušnog prostora mora da bude pravovremena, pri čemu moraju da se koriste dovoljno pouzdana i brza sredstva komunikacije koja su zaštićena od namernog i nenamernog ometanja i ugrožavanja.
2.2. Meteorološko informisanje
2.2.1. Podaci koji se koriste kao izvor za vazduhoplovno-meteorološko informisanje moraju da budu odgovarajućeg kvaliteta, potpuni i aktuelni.
2.2.2. U meri u kojoj je to moguće, vazduhoplovno-meteorološko informisanje mora da bude precizno, potpuno, aktuelno, odgovarajućeg integriteta i nedvosmisleno kako bi se zadovoljile potrebe korisnika vazdušnog prostora. Vazduhoplovno-meteorološke informacije moraju poticati iz legitimnog izvora.
2.2.3. Distribucija takvih vazduhoplovno-meteoroloških informacija korisnicima vazdušnog prostora mora da bude pravovremena, pri čemu se koriste dovoljno pouzdana i brza sredstva komunikacije koja su zaštićena od ometanja i ugrožavanja.
2.3. Usluge u vazdušnom saobraćaju
2.3.1. Podaci koji se koriste kao izvor za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju moraju da budu tačni, potpuni i aktuelni.
2.3.2. Pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju mora da bude dovoljno precizno, potpuno, aktuelno i nedvosmisleno kako bi se zadovoljile bezbednosne potrebe korisnika.
2.3.3. Automatizovani alati koji pružaju informacije ili daju savete korisnicima moraju da budu na odgovarajući način projektovani, proizvedeni i održavani tako da se obezbedi njihova prikladnost za datu namenu.
2.3.4. Uslugama kontrole letenja i povezanim postupcima obezbeđuje se odgovarajuće razdvajanje između vazduhoplova, sprečavaju se sudari vazduhoplova sa preprekama na manevarskoj površini aerodroma i, po potrebi, pomaže u zaštiti od drugih opasnosti u vazduhu, uz obezbeđivanje brze i pravovremene koordinacije sa svim odgovarajućim korisnicima vazdušnog prostora i njegovim susednim delovima.
2.3.5. Komunikacija između usluga u vazdušnom saobraćaju i vazduhoplova, kao i između odgovarajućih jedinica za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju mora da bude pravovremena, jasna, tačna i nedvosmislena, zaštićena od ometanja, opšte razumljiva i, ako je potrebno, potvrđena od strane svih obuhvaćenih učesnika.
2.3.6. Moraju da budu uspostavljena sredstva za otkrivanje mogućih vanrednih situacija i, ako je potrebno, za pokretanje delotvorne akcije traganja i spasavanja. Takva sredstva se sastoje, kao minimum, od odgovarajućih mehanizama upozoravanja, mera i postupaka koordinacije, sredstava i osoblja kojima je efikasno obuhvaćeno dato područje nadležnosti.
2.4. Komunikacione usluge
Komunikacione usluge moraju da postignu i održavaju odgovarajuće performanse u pogledu njihove dostupnosti, integriteta, kontinuiteta i pravovremenosti. One moraju da budu ekspeditivne i zaštićene od mogućeg oštećenja podataka i ometanja.
2.5. Usluge navigacije
Usluge navigacije moraju da postignu i održavaju odgovarajući nivo performansi u pogledu navođenja, pozicioniranja i, ako su dostupne, informacije o tačnom vremenu. Kriterijumi za performanse obuhvataju tačnost, integritet, legitimnost izvora, dostupnost i kontinuitet date usluge.
2.6. Usluge nadzora
Uslugama nadzora određuje se uzajamni položaj vazduhoplova u vazduhu i drugih vazduhoplova i kopnenih vozila na površini aerodroma, uz odgovarajuće performanse u pogledu njihove tačnosti, integriteta, legitimnosti izvora, kontinuiteta i verovatnoće detekcije.
2.7. Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja
U taktičkom upravljanju protokom vazdušnog saobraćaja na nivou Unije koriste se i pružaju dovoljno precizne i aktuelne informacije o obimu i prirodi planiranog vazdušnog saobraćaja koji utiče na pružanje usluga i usklađuje se i pregovara o preusmeravanju ili o odlaganju protoka saobraćaja, kako bi se smanjio rizik od pojave situacija opterećenosti u vazduhu ili na aerodromima. Upravljanje protokom se obavlja sa ciljem optimizacije raspoloživih kapaciteta u upotrebi vazdušnog prostora i poboljšanja procesa upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja. Ono mora da se zasniva na bezbednosti, transparentnosti i efikasnosti, čime se obezbeđuje omogućavanje kapaciteta na fleksibilan i pravovremen način, u skladu sa Evropskim planom vazdušne plovidbe.
Mere iz člana 43. o upravljanju protokom moraju da pružaju podršku operativnim odlukama koje donose pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, operateri aerodroma i korisnici vazdušnog prostora i obuhvataju sledeće oblasti:
a) planiranje leta;
b) upotrebu raspoloživog kapaciteta vazdušnog prostora tokom svih faza leta, uključujući ustupanje slotova tokom leta; i
c) upotrebu ruta u opštem vazdušnom saobraćaju, uključujući:
- stvaranje jedinstvene publikacije za rutu i orijentaciju saobraćaja,
- opcije za preusmeravanje opšteg vazdušnog saobraćaja iz gusto naseljenih područja, i
- pravila prioriteta u vezi sa pristupom vazdušnom prostoru za opšti vazdušni saobraćaj, naročito tokom perioda opterećenosti i kriza; i
d) usklađenost između planova leta i aerodromskih slotova i neophodnu koordinaciju sa susednim regionima, po potrebi.
2.8. Upravljanje vazdušnim prostorom
Određivanje posebnih delova vazdušnog prostora za određenu upotrebu pravovremeno se nadzire, usklađuje i objavljuje kako bi se smanjio rizik od gubitka međusobnog razdvajanja vazduhoplova u svim okolnostima. Uzimajući u obzir organizaciju vojnih aktivnosti i povezane aspekte koji su u nadležnosti država članica, upravljanjem vazdušnim prostorom takođe se pruža podrška jednoobraznoj primeni koncepta fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora kako ga opisuje ICAO i kako se sprovodi na osnovu Uredbe (EZ) br. 551/2004, kako bi se olakšalo upravljanje vazdušnim prostorom i upravljanje vazdušnim saobraćajem u kontekstu zajedničke saobraćajne politike.
2.9. Projektovanje procedure letenja
Procedure letenja moraju da se budu pravilno projektovane, ispitane i potvrđene pre nego što mogu da budu uspostavljene i korišćene od strane vazduhoplova.
3. SISTEMI I SASTAVNI ELEMENTI
3.1. Opšte
Sistemi ATM/ANS i sastavni elementi ATM/ANS, koji pružaju odgovarajuće informacije ka vazduhoplovima, iz vazduhoplova i na zemlji, moraju pravilno da se projektuju, proizvode, instaliraju, održavaju, štite od neovlašćenog ometanja i da se njima pravilno rukuje kako bi se obezbedilo da odgovaraju predviđenoj nameni.
Sistemi i procedure uključuju naročito one sisteme i procedure koji su potrebni radi podrške sledećim funkcijama i uslugama:
a) upravljanju vazdušnim prostorom;
b) upravljanju protokom vazdušnog saobraćaja;
c) uslugama u vazdušnom saobraćaju, naročito sistemima za obradu podataka o letu, sistemima za obradu nadzornih podataka i sistemima interfejsa čovek-mašina;
d) komunikaciji, uključujući komunikaciju zemlja-zemlja/satelit, vazduh-zemlja i vazduh-vazduh/satelit;
e) navigaciji;
f) nadzoru;
g) uslugama vazduhoplovnog informisanja; i
h) meteorološkim uslugama.
3.2. Integritet, performanse i pouzdanost sistema i sastavnih elemenata
Integritet sistema i sastavnih elemenata, kao i njihove performanse u vezi sa bezbednošću, bilo da su na vazduhoplovu, na zemlji ili u vazdušnom prostoru, moraju da odgovaraju njihovoj predviđenoj nameni. Oni moraju da ispunjavaju zahtevani nivo operativnih performansi za sve predviđene uslove rada tokom celokupnog operativnog perioda.
Sistemi ATM/ANS i sastavni elementi ATM/ANS projektuju se, grade, održavaju i rade posredstvom odgovarajućih i validiranih procedura, na način kojim se u svakom trenutku i u svim fazama leta obezbeđuje neprekidno funkcionisanje Evropske mreže za upravljanje vazdušnim saobraćajem (EATMN). Neprekidno funkcionisanje može se naročito izraziti u pogledu razmene informacija, uključujući odgovarajuće informacije o operativnom statusu, jedinstveno tumačenje informacija, uporedive performanse obrade informacija i povezane procedure kojima se omogućavaju jedinstvene operativne performanse koje su dogovorene za celu EATMN ili za njene delove.
EATMN, njeni sistemi i njihovi sastavni elementi podržavaju, na osnovu koordinacije, nove, dogovorene i validirane operativne koncepte koji poboljšavaju kvalitet, održivost i efektivnost usluga u vazdušnoj plovidbi, naročito u pogledu bezbednosti i kapaciteta.
EATMN, njeni sistemi i njihovi sastavni delovi pružaju podršku postepenom uvođenju civilno-vojne koordinacije u meri koja je neophodna za efikasno upravljanje vazdušnim prostorom i protokom vazdušnog saobraćaja, kao i za bezbedno i efikasno korišćenje vazdušnog prostora za sve korisnike, primenom koncepta fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora.
Da bi se postigli ovi ciljevi, EATMN, njeni sistemi i njihovi sastavni elementi pružaju podršku pravovremenoj razmeni tačnih i konzistentnih informacija između civilnih i vojnih strana koje obuhvataju sve faze leta, ne dovodeći u pitanje interese bezbednosne ili odbrambene politike, uključujući zahteve o poverljivosti.
3.3. Projektovanje sistema i sastavnih elemenata
3.3.1. Sistemi i sastavni elementi projektuju se tako da zadovolje važeće bezbednosne zahteve i zahteve obezbeđivanja.
3.3.2. Sistemi i sastavni elementi, posmatrani zajedno, odvojeno i u odnosu jedan na drugi, projektuju se tako da postoji obrnut odnos između verovatnoće da će bilo kakav kvar dovesti do otkazivanja celog sistema i ozbiljnosti posledica otkaza sistema na bezbednost usluga.
3.3.3. Sistemi i sastavni elementi, posmatrani pojedinačno i kombinovano, projektuju se uzimajući u obzir ograničenja u vezi s ljudskim sposobnostima i učinkom.
3.3.4. Sistemi i sastavni elementi projektuju se tako da zajedno sa podacima koje prenose budu zaštićeni od štetnih interakcija sa unutrašnjim i spoljnim elementima.
3.3.5. Informacije neophodne za proizvodnju, instalaciju, korišćenje i održavanje datih sistema i sastavnih elemenata, kao i informacije koje se odnose na nebezbedne uslove, dostavljaju se osoblju na jasan, dosledan i nedvosmislen način.
3.4. Kontinuirani nivo usluge
Bezbednosni nivoi sistema i sastavnih elemenata moraju da se održavaju tokom pružanja usluga i svih izmena u usluzi.
4. KVALIFIKACIJE KONTROLORA LETENJA
4.1. Opšte
Lice koje se obučava za kontrolora letenja ili za studenta kontrolora letenja mora da bude dovoljno zrelo u obrazovnom, fizičkom i mentalnom smislu da stiče, usvaja i pokazuje odgovarajuće teorijsko znanje i praktične veštine.
4.2. Teorijsko znanje
4.2.1. Kontrolor letenja mora da stekne i održava nivo znanja koji odgovara poslovima koje izvršava i koji je srazmeran rizicima povezanim sa vrstom usluge.
4.2.2. Stečeno i usvojeno teorijsko znanje dokazuje se kontinuiranom procenom tokom obuke ili odgovarajućim ispitima.
4.2.3. Neophodno je da se održava odgovarajući nivo teorijskog znanja. Usklađenost se dokazuje redovnim procenama ili ispitima. Učestalost ispita mora da bude srazmerna nivou rizika koji je povezan sa vrstom usluge.
4.3. Praktična veština
4.3.1. Kontrolor letenja mora da stekne i održava praktične veštine koje odgovaraju poslovima koje izvršava. Takve veštine moraju da budu srazmerne riziku koji je povezan sa vrstom usluge i da obuhvataju, ako odgovaraju poslovima koji se izvršavaju, najmanje sledeće elemente:
a) operativne procedure;
b) aspekte specifične za zadatak;
c) neuobičajene i vanredne situacije; i
d) ljudske faktore.
4.3.2. Kontrolor letenja mora da dokaže sposobnost da izvršava odgovarajuće procedure i zadatke na nivou stručnosti koji odgovara poslovima koje obavlja.
4.3.3. Neophodno je da se održava zadovoljavajući nivo stručnosti u praktičnim veštinama. Usklađenost se proverava redovnim procenama. Učestalost ovih procena mora da bude srazmerna složenosti i nivou rizika koji je povezan sa vrstom usluge i sa zadacima koji se obavljaju.
4.4. Znanje jezika
4.4.1. Kontrolor letenja mora da dokaže da je sposoban da govori i razume engleski jezik u meri koja je potrebna da efikasno komunicira u situacijama koje podrazumevaju samo glasovni kontakt (telefonom/radio-telefonom), kao i neposredni kontakt licem u lice, o konkretnim temama i temama povezanim sa poslom, uključujući i vanredne situacije.
4.4.2. Ako je u određenom delu vazdušnog prostora to neophodno u svrhe pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS), kontrolor letenja mora, takođe, da bude sposoban da govori i razume jedan ili više nacionalnih jezika, u meri koja je prethodno opisana.
4.5. Sintetički uređaji za obuku (STD)
Ako se STD koristi za praktičnu obuku u pogledu svesti o situaciji i ljudskim faktorima ili radi pokazivanja stečenih ili održavanih veština, ovaj uređaj mora da poseduje nivo performansi koji omogućava odgovarajuću simulaciju radne sredine i operativnih situacija koje odgovaraju obuci koja se sprovodi.
4.6. Program obuke
4.6.1. Obuka se sprovodi na osnovu programa obuke koji se može sastojati od teorijske i praktične obuke, uključujući, ako je potrebno, obuku na STD.
4.6.2. Program obuke se definiše i odobrava za svaku vrstu obuke.
4.7. Instruktori
4.7.1. Teorijsku obuku sprovode odgovarajuće kvalifikovani instruktori. Oni moraju da:
a) poseduju odgovarajuća znanja iz oblasti za koju sprovode obuku; i
b) dokažu svoju sposobnost da koriste odgovarajuće tehnike obuke.
4.7.2. Praktičnu obuku sprovode odgovarajuće kvalifikovani instruktori, koji poseduju sledeće kvalifikacije:
a) ispunjavaju zahteve u pogledu teorijskog znanja i iskustva koji odgovaraju obuci koju sprovode;
b) dokazali su svoju sposobnost da sprovode obuku i da koriste odgovarajuće tehnike obuke;
c) sprovodili su u praksi tehnike obuke iz procedura iz kojih treba da sprovode obuku; i
d) redovno pohađaju obuku osveženja znanja kako bi se obezbedilo održavanje stručnosti iz sprovođenja obuke.
4.7.3. Instruktori koji sprovode praktičnu obuku moraju, takođe, da budu ili da su bili ovlašćeni da rade kao kontrolori letenja.
4.8. Procenjivači
4.8.1. Lica odgovorna za procenu veština kontrolora letenja moraju da:
a) dokažu sposobnost za procenu učinka i sprovođenje testova i provera kontrolora letenja; i
b) redovno pohađaju obuku osveženja znanja kako bi se obezbedilo održavanje standarda procene.
4.8.2. Procenjivači praktičnih veština moraju, takođe, da budu ili da su bili ovlašćeni da rade kao kontrolori letenja u onim oblastima u kojima sprovode procenu.
4.9. Zdravstvena sposobnost kontrolora letenja
4.9.1. Svi kontrolori letenja moraju periodično da dokažu zdravstvenu sposobnost za zadovoljavajuće obavljanje svojih poslova. Usklađenost se dokazuje odgovarajućom ocenom, uzimajući u obzir moguće narušavanje mentalnog i fizičkog zdravlja usled godina.
4.9.2. Dokazivanje zdravstvene sposobnosti, koja podrazumeva fizičku i mentalnu sposobnost, obuhvata dokazivanje odsustva bilo koje bolesti ili invaliditeta usled kojih lice koje pruža uslugu kontrole letenja (ATC) nije u stanju:
a) da pravilno izvršava zadatke neophodne za pružanje usluge ATC,
b) da u bilo kom trenutku obavlja dužnosti koje su mu dodeljene, ili
c) da pravilno zapaža svoje okruženje.
4.9.3. Ako se zdravstvena sposobnost u potpunosti ne može dokazati, mogu se sprovesti mere za umanjenje koje obezbeđuju ekvivalentan nivo bezbednosti.
5. PRUŽAOCI USLUGA I ORGANIZACIJE ZA OBUKU
5.1. Pružanje usluga se ne može preduzimati ako nisu ispunjeni sledeći uslovi:
a) pružalac usluga, neposredno ili na osnovu ugovora sa trećim licima, poseduje sredstva koja su neophodna za razmeru i obim date usluge. Ta sredstva, između ostalog, uključuju sledeće: sisteme, objekte, uključujući napajanje strujom, upravljačku strukturu, osoblje, opremu i njeno održavanje, dokumentaciju sa zadacima, nadležnostima i postupcima, pristup odgovarajućim podacima i vođenje evidencije;
b) pružalac usluga mora da izradi i ažurira priručnike o upravljanju i operativne priručnike koji se odnose na pružanje njegovih usluga i da postupa u skladu sa tim priručnicima. Takvi priručnici moraju da sadrže sva neophodna uputstva, informacije i postupke za date operacije, za sistem upravljanja i za operativno osoblje u pogledu obavljanja njihovih dužnosti;
c) u zavisnosti od vrste aktivnosti koja se preduzima i veličine organizacije, pružalac usluga je dužan da sprovodi i održava sistem upravljanja kako bi obezbedio usklađenost sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu i upravljao bezbednosnim rizicima sa ciljem neprekidnog poboljšanja ovog sistema;
d) pružalac usluga je dužan da angažuje isključivo odgovarajuće kvalifikovano i obučeno osoblje i da sprovodi i održava programe obuke i provere datog osoblja;
e) pružalac usluga je dužan da uspostavi službeni interfejs sa svim zainteresovanim stranama koje mogu neposredno uticati na bezbednost njegovih usluga kako bi se obezbedila usklađenost sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu;
f) pružalac usluga je dužan da uspostavi i sprovodi plan za vanredne situacije koji obuhvata vanredne i neuobičajene situacije koje mogu nastati u vezi sa njegovim uslugama, uključujući događaje koji dovode do značajne degradacije ili prekida njegovih operacija;
g) pružalac usluga je dužan da uspostavi sistem prijavljivanja događaja, kao deo sistema upravljanja na osnovu tačke c), kako bi doprineo neprekidnom poboljšanju bezbednosti. Sistem prijavljivanja događaja mora biti usklađen sa važećim pravom Unije; i
h) pružalac usluga uspostavlja aranžmane kojima se potvrđuje da su u svakom trenutku ispunjeni zahtevi u pogledu bezbednosnih performansi svakog sistema i sastavnog elementa kojima rukuje.
5.2. Pružanje usluga ATC se ne može preduzeti ako nisu ispunjeni sledeći uslovi:
a) sprečavanje umora osoblja koje pruža uslugu ATC sprovodi se posredstvom sistema rada u smenama. Takav sistem rada u smenama mora da obuhvati vremena dužnosti, radno vreme i prilagođene periode odmora. Ograničenja utvrđena u sistemu rada u smenama moraju da uzmu u obzir odgovarajuće faktore koji doprinose umoru, kao što su, naročito, nedostatak sna, remećenje cirkadijalnog ritma, rad u noćnoj smeni, ukupno radno vreme u datim periodima, kao i podela dodeljenih zadataka među osobljem;
b) sprečavanje stresa osoblja koje pruža usluge ATC sprovodi se posredstvom obrazovnih programa i programa prevencije;
c) pružalac usluga ATC mora da ima uspostavljene postupke kojima proverava narušenost kognitivnih sposobnosti osoblja koje pruža usluge ATC ili zadovoljavajući nivo njihove zdravstvene sposobnosti; i
d) u svom planiranju i svojim operacijama pružalac usluga ATC mora da uzme u obzir operativna i tehnička ograničenja, kao i načela ljudskog faktora.
5.3. Pružanje usluga komunikacije, navigacije i/ili nadzora se ne može preduzeti ako nisu ispunjeni sledeći uslovi:
Pružalac usluga pravovremeno obaveštava odgovarajuće korisnike vazdušnog prostora i ATS jedinice o operativnom statusu (i o promenama statusa) svojih usluga koje se pružaju u svrhe ATS.
5.4. Organizacije za obuku
Organizacija za obuku koja sprovodi obuku osoblja za pružanje usluga ATC mora da ispunjava sledeće zahteve:
a) da poseduje sva neophodna sredstva za obim odgovornosti koji je u vezi sa njenim aktivnostima. Ta sredstva, između ostalog, uključuju sledeće: objekte, osoblje, opremu, metodologiju, dokumentaciju sa zadacima, nadležnostima i procedurama, pristup odgovarajućim podacima i vođenje evidencije;
b) u zavisnosti od obuke koja se sprovodi i veličine organizacije, da primeni i održava sistem upravljanja, kako bi obezbedila usklađenost sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu, da upravlja bezbednosnim rizicima, uključujući rizike koji se odnose na opadanje nivoa standarda obuke i da teži neprekidnom poboljšanju ovog sistema; i
c) po potrebi, da uspostavi aranžmane sa drugim odgovarajućim organizacijama, kako bi obezbedila kontinuiranu usklađenost sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu.
6. OVLAŠĆENI LEKARI I VAZDUHOPLOVNO-MEDICINSKI CENTRI
6.1. Ovlašćeni lekari
Ovlašćeni lekar:
a) mora da bude kvalifikovan i da ima licencu za bavljenje medicinom;
b) mora da ima završenu obuku iz vazduhoplovne medicine i redovnu obuku za obnavljanje znanja iz vazduhoplovne medicine, kako bi se obezbedilo ažuriranje standarda za ocenjivanje; i
c) mora da poseduje praktična znanja i iskustvo u pogledu uslova u kojima kontrolori letenja obavljaju svoje dužnosti.
6.2. Vazduhoplovno-medicinski centri
Vazduhoplovno-medicinski centri moraju ispunjavati sledeće uslove:
a) da poseduju sva neophodna sredstva za obim odgovornosti koji je u vezi sa njihovim pravima. Ta sredstva, između ostalog, uključuju sledeće: objekte, osoblje, opremu, alate i materijal, dokumentaciju sa zadacima, nadležnostima i postupcima, pristup odgovarajućim podacima i vođenje evidencije;
b) u zavisnosti od vrste aktivnosti koja se preduzima i veličine organizacije, da sprovode i održavaju sistem upravljanja kako bi obezbedili usklađenost sa osnovnim zahtevima utvrđenim u ovom aneksu i upravljali bezbednosnim rizicima sa ciljem neprekidnog poboljšanja ovog sistema; i
c) po potrebi, da uspostavljaju aranžmane sa drugim odgovarajućim organizacijama kako bi obezbedili neprekidnu usklađenost sa zahtevima utvrđenim u ovom aneksu.
OSNOVNI ZAHTEVI ZA BESPILOTNE VAZDUHOPLOVE
1. OSNOVNI ZAHTEVI ZA PROJEKTOVANJE, PROIZVODNJU, ODRŽAVANJE I KORIŠĆENJE BESPILOTNIH VAZDUHOPLOVA
1.1. Operater i pilot koji upravlja na daljinu bespilotnim vazduhoplovom mora biti svestan odgovarajućih nacionalnih propisa i propisa Unije koji se odnose na nameravane operacije, naročito u pogledu bezbednosti, privatnosti, zaštite podataka, odgovornosti, osiguranja, obezbeđivanja i zaštite životne sredine. Operater i pilot koji upravlja na daljinu moraju biti u stanju da osiguraju bezbednost operacije i bezbedno razdvajanje bespilotnog vazduhoplova od ljudi na zemlji i od drugih korisnika vazdušnog prostora. Ovo uključuje dobro poznavanje operativnih uputstava koje obezbeđuje proizvođač, bezbednog korišćenja bespilotnih vazduhoplova u vazdušnom prostoru na način koji je pogodan za životnu sredinu, kao i svih relevantnih funkcionalnosti bespilotnih vazduhoplova, odgovarajućih pravila letenja i postupaka ATM/ANS.
1.2. Bespilotni vazduhoplovi se moraju projektovati i konstruisati tako da odgovaraju svojoj predviđenoj funkciji i da se mogu koristiti, prilagođavati i održavati bez izlaganja lica riziku.
1.3. Ako je potrebno radi ublažavanja rizika koji se odnose na bezbednost, privatnost, zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđivanje ili životnu sredinu, a koji nastaju usled korišćenja, bespilotni vazduhoplov mora imati odgovarajuće i posebne karakteristike i funkcionalnosti kojima se, po projektu i po pravilu, uzimaju u obzir načela privatnosti i zaštite podataka o ličnosti. Na osnovu potreba, te karakteristike i funkcionalnosti moraju da omogućavaju laku identifikaciju vazduhoplova, kao i prirode i svrhe operacije; njima se mora obezbediti usklađenost sa primenjivim ograničenjima, zabranama ili uslovima, a naročito u odnosu na operacije u određenim geografskim zonama, izvan određenih udaljenosti od operatera ili na određenim visinama.
1.4. Organizacija odgovorna za proizvodnju ili za plasiranje na tržište bespilotnih vazduhoplova mora dostaviti operateru bespilotnog vazduhoplova i, po potrebi, organizaciji za održavanje, informacije o vrsti operacija za koje je bespilotni vazduhoplov projektovan, zajedno sa ograničenjima i informacijama neophodnim za njegovo bezbedno korišćenje, uključujući operativne performanse i učinak na životnu sredinu, ograničenja plovidbenosti i postupke u vanrednim situacijama. Ove informacije moraju biti date na jasan, dosledan i nedvosmislen način. Operativne sposobnosti bespilotnih vazduhoplova koji se mogu koristiti u operacijama koje ne zahtevaju sertifikat ili izjavu moraju dozvoljavati mogućnost uvođenja ograničenja kojima se ispunjavaju pravila vazdušnog prostora primenjiva na takve operacije.
2. DODATNI OSNOVNI ZAHTEVI ZA PROJEKTOVANJE, PROIZVODNJU, ODRŽAVANJE I KORIŠĆENJE BESPILOTNIH VAZDUHOPLOVA IZ ČLANA 56. ST. 1. I 5.
Uzimajući u obzir ciljeve utvrđene u članu 1, sledeći zahtevi moraju biti ispunjeni kako bi se osigurala bezbednost ljudi na zemlji i drugih korisnika vazdušnog prostora tokom korišćenja bespilotnih vazduhoplova, uzimajući u obzir, po potrebi, nivo rizika tih operacija:
2.1. Plovidbenost
2.1.1. Bespilotni vazduhoplovi moraju da budu projektovani tako da se na zadovoljavajući način može dokazati bezbednost lica koje upravlja bespilotnim vazduhoplovom ili trećih lica u vazduhu ili na zemlji, uključujući imovinu, ili moraju posedovati svojstva ili detalje kojima se to omogućava.
2.1.2. Bespilotni vazduhoplovi moraju da obezbede onaj integritet proizvoda koji je srazmeran riziku u svim predviđenim uslovima leta.
2.1.3. Bespilotnim vazduhoplovom se mora bezbedno upravljati i manevrisati, kad je potrebno u svim predviđenim uslovima rada, uključujući otkaz jednog ili, ako je odgovarajuće, više sistema. Dužna pažnja se mora posvetiti ljudskom faktoru, naročito dostupnim znanjima o činiocima koji doprinose tome da ljudi bezbedno koriste tehnologiju.
2.1.4. Bespilotni vazduhoplovi i njihovi motori, elise, delovi, neugrađena oprema i oprema za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima moraju funkcionisati kako je predviđeno u svim predvidivim uslovima rada tokom i dovoljno nakon operacije za koju je vazduhoplov projektovan.
2.1.5. Bespilotni vazduhoplovi i njihovi motori, elise, delovi, neugrađena oprema i oprema za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima, posmatrani odvojeno i u međusobnom odnosu, moraju da budu projektovani tako da se umanji verovatnoća otkaza i ozbiljnost njihovog uticaja na ljude na zemlji i druge korisnike vazdušnog prostora na osnovu načela utvrđenih u članu 4. stav 2.
2.1.6. Sva oprema za daljinsko upravljanje bespilotnim vazduhoplovima koja je uključena u operacije vazduhoplova mora biti takva da olakšava letačke operacije, uključujući sredstva kojima se obezbeđuje svest o situaciji, kao i upravljanje svim očekivanim i vanrednim situacijama.
2.1.7. Organizacije uključene u projektovanje bespilotnih vazduhoplova, motora i elisa moraju preduzeti mere predostrožnosti kako bi se minimizirale opasnosti koje nastaju u uslovima, kako unutar bespilotnih vazduhoplova i njihovih sistema, tako i van njih, za koje je iskustvo pokazalo da imaju uticaj na bezbednost. Ovo obuhvata zaštitu od ometanja elektronskim sredstvima.
2.1.8. Postupak proizvodnje, materijali i komponente koji se koriste za proizvodnju bespilotnih vazduhoplova moraju rezultirati odgovarajućim i ponovljivim karakteristikama i učinkom koji su usklađeni sa karakteristikama projekta.
2.2. Organizacije
Organizacije koje se bave projektovanjem, proizvodnjom, održavanjem, korišćenjem bespilotnih vazduhoplova, povezanim uslugama i obukom, moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
a) organizacija mora imati sva sredstva koja su neophodna za obim njenog posla i obezbeđivati usklađenost sa osnovnim zahtevima i delegiranim aktima iz člana 58. i sprovedbenim aktima iz člana 57, koji su relevantni za njenu delatnost;
b) organizacija mora da uspostavi i održava sistem upravljanja, kako bi obezbedila usklađenost sa relevantnim osnovnim zahtevima, upravljala bezbednosnim rizicima, sa ciljem neprekidnog poboljšanja ovog sistema. Takav sistem upravljanja mora da bude srazmeran vrsti aktivnosti i veličini organizacije;
c) organizacija mora da uspostavi sistem prijavljivanja događaja, kao deo sistema upravljanja bezbednošću, kako bi doprinela neprekidnom poboljšanju bezbednosti. Takav sistem izveštavanja mora da bude srazmeran vrsti aktivnosti i veličini organizacije;
d) organizacija mora, kada je potrebno, da uspostavi aranžmane sa drugim organizacijama, kako bi obezbedila usklađenost sa relevantnim osnovnim zahtevima.
2.3. Lica uključena u korišćenje bespilotnih vazduhoplova
Svako lice uključeno u korišćenje bespilotnog vazduhoplova, uključujući pilota koji upravlja na daljinu, mora da poseduje potrebna znanja i veštine, neophodne da se osigura bezbednost operacije i srazmerne riziku koji je povezan sa tom vrstom operacije. Ovo lice mora, takođe, da dokaže zdravstvenu sposobnost, ako je to neophodno za ublažavanje rizika koji su uključeni u datu operaciju.
2.4. Operacije
2.4.1. Operater bespilotnog vazduhoplova odgovoran je za operaciju i mora preduzeti sve odgovarajuće mere da bi obezbedio bezbednost operacije.
2.4.2. Let se mora izvoditi u skladu sa primenjivim zakonima, propisima i postupcima kojima se uređuje obavljanje dužnosti operatera i koji su propisani za područje, vazdušni prostor, aerodrome ili lokacije koje su planirane za korišćenje i, po potrebi, povezane sisteme ATM/ANS.
2.4.3. Operacije bespilotnih vazduhoplova moraju da osiguraju bezbednost trećih lica na zemlji i ostalih korisnika vazdušnog prostora i da svedu na minimum rizike koji nastaju usled štetnih spoljašnjih i unutrašnjih uslova, uključujući uslove životne sredine, kroz održavanje odgovarajućih rastojanja u svim fazama leta.
2.4.4. Bespilotni vazduhoplov se može koristiti samo ako je u plovidbenom stanju i ako su oprema i ostali sastavni delovi, kao i usluge neophodne za nameravanu operaciju, dostupni i upotrebljivi.
2.4.5. Bespilotni vazduhoplovi i operacije bespilotnih vazduhoplova moraju da budu u skladu sa relevantnim pravima koja su garantovana na osnovu prava Unije.
2.4.6. Operater bespilotnog vazduhoplova mora obezbediti da vazduhoplov ima neophodnu opremu za navigaciju, komunikaciju, nadzor, opremu za otkrivanje i izbegavanje, kao i svu drugu opremu koja se smatra neophodnom za bezbednost nameravanog leta, uzimajući u obzir prirodu operacije, propise iz oblasti vazdušnog saobraćaja i pravila letenja koja se primenjuju u svim fazama leta.
2.5. Osnovni zahtevi koji se odnose na elektromagnetnu kompatibilnost i radiofrekvencijski spektar za bespilotne vazduhoplove, kao i za povezane motore, elise, delove i neugrađenu opremu čiji projekat je sertifikovan u skladu sa članom 56. stav 1. i koji su predviđeni za korišćenje samo na frekvencijama koje posredstvom radijskih propisa dodeljuje Međunarodna telekomunikaciona unija za zaštićenu upotrebu u vazduhoplovstvu
2.5.1. Ovi bespilotni vazduhoplovi, motori, elise, delovi i neugrađena oprema projektuju se i proizvode, imajući u vidu najnovija dostignuća, tako da se obezbedi:
a) da elektromagnetne smetnje koje oni stvaraju ne prelaze nivo iznad kojeg radio i telekomunikaciona oprema, odnosno druga oprema ne može funkcionisati kako je predviđeno; i
b) da imaju određeni nivo otpornosti na elektromagnetne smetnje, koji im omogućava da se koriste bez neprihvatljive degradacije njihove predviđene upotrebe.
2.5.2. Ovi bespilotni vazduhoplovi, motori, elise, delovi i neugrađena oprema projektuju se i proizvode, imajući u vidu najnovija dostignuća, tako da se obezbedi da delotvorno upotrebljavaju radiofrekvencijski spektar i podržavaju njegovu efikasnu upotrebu kako bi se izbegle štetne smetnje.
3. OSNOVNI ZAHTEVI ZA BESPILOTNE VAZDUHOPLOVE U VEZI SA ŽIVOTNOM SREDINOM
Bespilotni vazduhoplovi moraju da ispunjavaju zahteve u pogledu učinka na životnu sredinu koji su utvrđeni u Aneksu III.
4. OSNOVNI ZAHTEVI ZA REGISTRACIJU BESPILOTNIH VAZDUHOPLOVA I NJIHOVIH OPERATERA I OZNAČAVANJE BESPILOTNIH VAZDUHOPLOVA
4.1. Ne dovodeći u pitanje obaveze država članica prema Čikaškoj konvenciji, bespilotni vazduhoplovi čije projektovanje podleže sertifikaciji u skladu sa članom 56. stav 1, moraju da se registruju u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 57.
4.2. Operateri bespilotnih vazduhoplova registruju se u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 57, ako koriste neki od sledećih vazduhoplova:
a) bespilotni vazduhoplov koji u slučaju udara može preneti na ljude kinetičku energiju veću od 80 džula;
b) bespilotni vazduhoplov čije korišćenje predstavlja rizik za privatnost, zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđivanje ili životnu sredinu;
c) bespilotni vazduhoplov čije projektovanje podleže sertifikaciji u skladu sa članom 56. stav 1.
4.3. Ako se zahtev za registraciju primenjuje u skladu sa tač. 4.1. ili 4.2, dati bespilotni vazduhoplovi se pojedinačno obeležavaju i identifikuju, u skladu sa sprovedbenim aktima iz člana 57.
UPOREDNA TABELA
Uredba (EZ) broj 216/2008 |
Ova uredba |
Član 1. stav 1. |
Član 2. st. 1. i 2. |
Član 1. stav 2. |
Član 2. stav 3. |
Član 1. stav 3. |
Član 2. stav 5. |
Član 2. |
Član 1. |
Član 3. |
Član 3. |
Član 4. stav 1. tačka a) |
Član 2. stav 1. tačka a) |
Član 4. stav 1. tačka b) |
Član 2. stav 1. tačka b) podtačka (i) |
Član 4. stav 1. tačka v) |
Član 2. stav 1. tačka b) podtačka (ii) |
- |
Član 2. stav 1. tačka b) podtačka (iii) |
Član 4. stav 1. tačka g) |
Član 2. stav 1. tačka v) |
Član 4. stav 2. |
Član 2. stav 2. |
Član 4. stav 3. |
Član 2. stav 1. tač. b) i v) |
Član 4. stav 3a |
Član 2. stav 1. tač. g) i d) i stav 2. |
- |
Član 2. stav 4. |
- |
Član 2. stav 6. |
Član 4. stav 3b |
Član 2. stav 7. |
Član 4. stav 3v |
Član 2. stav 1. tačka e) i stav 2. |
Član 4. st. 4. i 5. |
Član 2. stav 3. tačka g) |
Član 4. stav 6. |
- |
- |
Član 2. st. 8-11. |
- |
Član 4. |
- |
Član 5. |
- |
Član 6. |
- |
Član 7. |
- |
Član 8. |
Član 5. st. 1, 2. i 3. |
Čl. 9-16. |
Član 5. stav 4. tač. a) i b) |
Član 18. stav 2. |
Član 5. stav 4. tačka v) |
Član 18. stav 1. tačka b) |
- |
Član 18. stav 1. tačka a) |
Član 5. stav 5. |
Čl. 17. i 19. |
Član 5. stav 6. |
Član 4. |
Član 6. |
Član 9. stav 2. i član 19. stav 3. |
Član 7. st. 1. i 2. |
Čl. 20. i 21. |
Član 8. stav 4. |
Član 22. |
Član 7. st. 3-7. |
Čl. 23-28. |
Član 8. st. 1-3. |
Član 29, član 30. st. 1-3. |
- |
Član 30. st. 4-7. |
Član 8. stav 5. |
Čl. 31. i 32. |
Član 8. stav 6. |
Član 4. |
Član 8a st. 1-5. |
Čl. 33-39. |
Član 8a stav 6. |
Član 4. |
Član 8b st. 1-6. |
Čl. 40-47. |
Član 8b stav 7. |
Član 4. |
Član 8v st. 1-10. |
Čl. 48-54. |
Član 8v stav 11. |
Član 4. |
- |
Čl. 55-58. |
Član 9. |
Čl. 59-61. |
Član 10. st. 1-3. |
Član 62. st. 1. i 2. |
- |
Član 62. st. 3-8. |
Član 10. stav 4. |
Član 62. stav 9. |
- |
Član 62. st. 10-12. |
Član 10. stav 5. |
Član 62. st. 13-15. |
- |
Član 63. |
- |
Član 64. |
- |
Član 65. |
- |
Član 66. |
Član 11. st. 1-3. |
Član 67. st. 1-3. |
Član 11. stav 4-5b |
- |
Član 11. stav 6. |
Član 67. stav 4. |
Član 12. |
Član 68. |
Član 13. |
Član 69. |
Član 14. st. 1-3. |
Član 70. |
Član 14. st. 4-7. |
Član 71. |
Član 15. |
Član 72. |
Član 16. |
Član 73. |
- |
Član 74. |
Član 17. |
Član 75. |
Član 18. |
Član 76. st. 1-5. |
Član 19. |
Član 76. st. 1-5. |
Član 20. |
Član 77. |
Član 21. |
Član 78. |
Član 22. stav 1. |
Član 76. stav 6. |
Član 22. stav 2. |
Član 76. stav 7. |
- |
Član 79. |
Član 22a |
Član 80. |
Član 22b |
Član 81. |
Član 23. |
Član 82. st. 1. i 2. |
- |
Član 82. stav 3. |
Čl. 24. i 54. |
Član 85. |
Član 25. |
Član 84. |
Član 26. |
Član 86. st. 1-4. |
- |
Član 86. stav 5. |
- |
Član 87. |
- |
Član 88. |
- |
Član 89. |
Član 27. |
Član 90. st. 1-3. |
- |
Član 90. st. 4-6. |
- |
Član 91. |
- |
Član 92. |
- |
Član 93. |
Član 28. st. 1. i 2. |
Član 94. st. 1. i 2. |
- |
Član 94. stav 3. |
Član 28. st. 3. i 4. |
Član 94. st. 4. i 5. |
Član 29. stav 1. |
Član 95. stav 1. |
Član 29. stav 2. |
Član 98. stav 2. tačka l) i stav 6. |
Član 29. stav 3. |
- |
- |
Član 95. stav 2. |
Član 30. |
Član 96. |
Član 31. |
Član 97. |
Član 32. stav 1. |
Član 119. stav 3. |
Član 32. stav 2. |
Član 119. stav 6. |
Član 33. |
Član 98. st. 1-5. |
Član 34. stav 1. |
Član 99. st. 1. i 2. |
- |
Član 99. stav 3. |
Član 34. st. 2. i 3. |
Član 99. st. 4. i 5. |
Član 35. |
Član 100. |
Član 36. |
Član 101. |
Član 37. st. 1-3. |
Član 102. st. 1-3. |
- |
Član 102. stav 4. |
Član 38. st. 1-3. |
Član 104. st. 1-3. |
- |
Član 104. stav 4. |
Član 39. |
- |
- |
Član 103. |
Član 40. |
Član 105. |
Član 41. stav 1. |
- |
Član 41. st. 2. i 3. |
Član 106. stav 1. |
Član 41. stav 4. |
- |
Član 41. stav 5. |
Član 106. stav 6. |
Član 42. |
Član 106. st. 2-5. |
Član 43. |
Član 107. |
Član 44. |
Član 108. |
Član 45. |
Član 109. |
Član 46. |
Član 110. |
Član 47. |
Član 111. |
Član 48. |
Član 112. |
Član 49. |
Član 113. |
Član 50. |
Član 114. st. 1, 2. i 4. |
Član 51. |
Član 114. stav 3. |
Član 52. st. 1-3. |
Član 115. |
Član 52. stav 4. |
Član 76. stav 6. |
Član 53. st. 1. i 2. |
Član 116. |
Član 53. stav 3. |
Član 76. stav 6. |
Član 54. |
Član 85. |
Član 55. |
Član 83. |
Član 56. |
Član 117. |
Član 57. |
Član 118. |
Član 58. st. 1. i 2. |
Član 119. st. 1. i 2. |
- |
Član 119. stav 4. |
Član 58. stav 3. |
Član 119. stav 5. |
Član 58. stav 4. |
Član 132. stav 2. |
Član 59. st. 1-4. |
Član 120. st. 1-4. |
- |
Član 120. stav 5. |
Član 59. st. 5-11. |
Član 120. st. 6-12. |
Član 60. |
Član 121. |
Član 61. |
Član 122. |
- |
Član 123. |
Član 62. |
Član 124. |
Član 63. |
Član 125. |
Član 64. st. 1. i 3. |
Član 126. stav 4. |
Član 64. stav 2. |
- |
Član 64. stav 4. |
Član 126. stav 1. |
Član 64. stav 5. |
Član 126. stav 2. |
- |
Član 126. stav 3. |
Član 65. |
Član 127. |
Član 65a |
- |
- |
Član 128. |
Član 66. |
Član 129. |
- |
Član 130. |
Član 67. |
- |
Član 68. |
Član 131. |
- |
Član 132. stav 1. |
Član 58. stav 4. |
Član 132. stav 2. |
Član 69. |
- |
- |
Član 133. |
- |
Član 134. |
- |
Član 135. |
- |
Član 136. |
- |
Član 137. |
- |
Član 138. |
- |
Član 139. |
- |
Član 140. |
Član 70. |
Član 141. |