ODLUKA O UTVRĐIVANJU ENERGETSKOG BILANSA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2021. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 156/2020)

1. Utvrđuje se Energetski bilans Republike Srbije za 2021. godinu, koji je odštampan uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

2. Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

ENERGETSKI BILANS REPUBLIKE SRBIJE ZA 2021. GODINU

 

1. UVOD

Energetski bilans predstavlja dokument kojim se utvrđuju godišnji iznosi energije i energenata potrebni za pouzdano, sigurno i kvalitetno snabdevanje krajnjih kupaca energije i energenata za 2021. godinu. Pored toga, dokumentom su prikazani i podaci koji se odnose na realizaciju za 2019. godinu i procenu stanja za 2020. godinu. Ovaj dokument je izrađen na osnovu mesečnih i godišnjih podataka o proizvodnji, preradi i snabdevanju energijom i energentima, u skladu sa metodologijom Međunarodne agencije za energiju i Evrostata.

Sve veličine iskazane su u fizičkim jedinicama i to čvrsta goriva u hiljadama t, tečna goriva u hiljadama t, gasovita goriva u milionima m3 (Stm3 je standardni metar kubni prirodnog gasa na temperaturi 15˚C i 1013,25 milibara pritiska i donje toplotne moći Hd = 33338 kJ/m3), električna energija u GWh, toplotna energija u TJ, a zbirni energetski bilans iskazan je u milionima tona ekvivalentne nafte (Mtoe). Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 41,868 GJ ili 11,630 MWh električne energije ili dve tone kamenog uglja odnosno 5,586 t sirovog lignita. U Tabeli 1. prikazani su faktori za konverziju jedinica energije u međunarodnoj statistici.

Svi tokovi energije posmatraju se u okviru tri sistema energije: sistem primarne energije, sistem transformacija primarne energije i sistem finalne energije.

U okviru sistema primarne energije se prikazuje:

- Ukupno raspoloživa energija za potrošnju. To je domaća proizvodnja primarne energije na bazi korišćenja sopstvenih resursa koji obuhvataju ugalj, sirovu naftu, prirodni gas, hidropotencijal, biomasu, biogas, energiju vetra, energiju sunca, geotermalnu energiju, uvoz električne energije i energenata, izvoz električne energije i energenata, nivo zaliha energenata.

- Skladišta za međunarodni brodski saobraćaj koji prikazuju količine isporučene za potrebe međunarodne brodske plovidbe.

- Ukupna domaća potrošnja koja predstavlja primarnu proizvodnju energije uvećanu za količinu uvoza, umanjenu za količinu izvoza, uvećanu za saldo zaliha i umanjenu za količinu na skladištima za međunarodni brodski saobraćaj.

- Međunarodni avio prevoz je količina goriva utrošena u međunarodnom avio saobraćaju.

- Ukupno snabdevanje energijom koje predstavlja primarnu proizvodnju energije uvećanu za količinu uvoza, umanjenu za količinu izvoza, uvećanu za saldo zaliha, umanjenu za količinu na skladištima za međunarodni brodski saobraćaj i umanjenu za međunarodni avio prevoz.

U okviru sistema transformacija primarne energije se prikazuje:

- količina energije i energenta potrebna u postrojenjima za odvijanje procesa transformacije primarne energije.(termoelektrane, hidroelektrane, termoelektrane - toplane, elektrane na biogas, solarne elektrane, elektrane na vetar, toplane, industrijske energane, rafinerije nafte i prirodnog gasa, prerada uglja, visoke peći i proizvodnja peleta i briketa);

- količina energije proizvedene iz procesa transformacija;

- sopstvena potrošnja energetskog sektora;

- gubici u procesima prenosa i distribucije energije.

U okviru sistema finalne energije se prikazuje:

- energija raspoloživa za finalnu potrošnju;

- finalna potrošnja energije u neenergetske svrhe;

- finalna potrošnja energije za energetske svrhe po sektorima potrošnje: industrija sa građevinarstvom, saobraćaj, domaćinstva, poljoprivreda, ostali potrošači;

- finalna potrošnja energije za energetske svrhe po energentima: čvrsta goriva, tečna goriva, gasovita goriva, električna energija, toplotna energija, obnovljivi izvori energije (u daljem tekstu: OIE).

Za izradu Energetskog bilansa Republike Srbije za 2021. godinu korišćeni su mesečni i godišnji podaci energetskih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti saglasno članu 16. Zakona o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 145/14 i 95/18 - dr. zakon). Na osnovu dobijenih podataka i njihove obrade, ustanovljeni su pojedinačni, odnosno sektorski bilansi nafte, derivata nafte i biogoriva, prirodnog gasa, uglja, električne energije, toplotne energije i bilans OIE, te su isti objedinjeni u Tabeli 3. Zbirni energetski bilans Republike Srbije.

Prikazani podaci odnose se na teritoriju Republike Srbije bez podataka sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

Tabela 1: Faktori za konverziju jedinica energije u međunarodnoj statistici

U: Iz:	TJ	Gcal	Mtoe	MBtu	GWh
Teradžul (TJ)	1	238,8	2,388 x 10-5	947,8	0,2778
Gigakalorija (Gcal)	4,1868 x 10-3	1	10-7	3,968	1,163 x 10-3
Milion tona ekvivalentne nafte (Mtoe)	4,1868 x 104	107	1	3,968 x 107	11630
Milion tona britanske toplotne jedinice (MBtu)	1,0551 x 10-3	0,252	2,52 x 10-8	1	2,931 x 10-4
Gigavat sat (GWh)	3,6	860	8,6 x 10-5	3412	1

 

2. ENERGETSKI BILANSI PO VRSTAMA ENERGENATA

2.1. NAFTA, DERIVATI NAFTE I BIOGORIVA

Proizvodnja nafte u Republici Srbiji obavlja se na 63 naftna polja sa 666 bušotina, na kojima se primenjuju različite metode eksploatacije. NIS a.d. je jedina kompanija u Republici Srbiji koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa.

U Srbiji NIS a.d. poseduje prerađivački kompleks sa dva pogona u Pančevu i Novom Sadu, ukupnog kapaciteta prerade 7,3 miliona t sirove nafte godišnje, u kojima se proizvodi širok spektar naftnih derivata - tečni naftni gas, motorni benzini i dizel goriva, avio-goriva, putni i industrijski bitumeni, maziva, ulja, sirovine za petrohemijsku industriju i drugi proizvodi na bazi nafte. Pogon u Novom Sadu trenutno se ne koristi, pa je trenutni kapacitet prerade 4,8 miliona t sirove nafte godišnje. Pored navedenog, NIS a.d. poseduje i Pogon za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru.

Proizvodnja tečnog naftnog gasa (TNG), kao derivata nafte i prirodnog gasa, obavlja se u Elemiru u Pogonu za pripremu i transport nafte i gasa NIS a.d. i u Odžacima i to u pogonima "Standard gasa" d.o.o. i u pogonima Hipol a.d. koji propan dobija kao nusproizvod u procesu prečišćavanja rafinerijskog, odnosno petrohemijskog propilena do propilena polimerne čistoće. Na istoj lokaciji, ali drugim postrojenjima, proizvodnju obavlja i Energreen MTB d.o.o. Novi Sad. Proizvodnju propan-butan smeše i autogasa, zasnovanu na namešavanju komponenata, obavlja kompanija Petrol LPG d.o.o. Beograd u pogonu u Smederevu, a kompanija VML d.o.o. Beograd u pogonu u Jakovu.

Transport derivata nafte u Republici Srbiji obavlja se železničkim, brodskim i drumskim saobraćajem. Od rafinerija do terminalskih postrojenja uglavnom se obavlja železničkim i brodskim transportom, a u razvozu do krajnjih potrošača, drumskim. Jedini davalac usluga cevovodnog transporta u Republici Srbiji je JP "Transnafta". Delatnost transporta nafte naftovodima je regulisana delatnost od opšteg interesa, koje JP "Transnafta" obavlja po regulisanim cenama.

JP "Transnafta" obavlja delatnost transporta nafte naftovodom koji se prostire na trasi od reke Dunav od Sotina na granici sa Republikom Hrvatskom do Rafinerije Pančevo i njegova ukupna dužina je 154,4 km. Deonica Sotin - Rafinerija Novi Sad dugačka je 63,4 km, a deonica Rafinerija Novi Sad - Rafinerija Pančevo 91 km. Ovaj naftovod je deo magistralnog Jadranskog naftovoda (JANAF), puštenog u rad 1979. godine. Pripadajuću infrastrukturu naftovoda čini terminal u Novom Sadu sa četiri rezervoara za sirovu naftu od po 10000 m3, dispečerskim centrom i pumpnom stanicom, mernom stanicom u Pančevu i osam blok stanica duž trase naftovoda.

Delatnost prometa nafte i derivata nafte uključujući i biogoriva, i skladištenja, karakteriše veliki broj privrednih subjekata. Do kraja 2020. godine izdato je 26 licenci za skladištenje nafte, derivata nafte i biogoriva, 55 za trgovinu naftom, derivatima nafte, biogorivima i komprimovanim prirodnim gasom, 446 za trgovinu motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, šest licenci za trgovinu gorivima van stanica za snabdevanje prevoznih sredstava, 19 za punjenje posuda za tečni naftni gas, komprimovani i utečnjeni prirodni gas, dve licence za trgovinu gorivima za plovila, jedna licenca za proizvodnju biogoriva i proizvodnju biotečnosti i dve licence za namešavanje biogoriva sa gorivima naftnog porekla. Uvoz derivata nafte je slobodan, a cene su tržišne.

Maloprodaja derivata nafte na teritoriji Republike Srbije se obavlja kroz razvijenu i razgranatu trgovačku mrežu od oko 1500 maloprodajnih objekata. Ovu mrežu, u kojoj je najdominantniji "NIS", ogranak NIS a.d. čine i mreže maloprodajnih objekata velikih svetskih i regionalnih naftnih kompanija: "Lukoil-Beopetrol" a.d., "OMV Srbija", "EKO SERBIA" a.d., "Intermol" d.o.o., "Petrol", "AVIA" i domaćih preduzetnika, koju čine ili pojedinačni objekti sa robnom markom trgovca ili mali nezavisni lanci ("MB GAS OIL" d.o.o., "EURO GAS", "ELP" i dr.).

U Srbiji se snabdevanje prevoznih sredstava komprimovanim prirodnim gasom, kao motornim gorivom, obavlja na 26 stanica.

Bilans nafte, derivata nafte i biogoriva obuhvata proizvodnju, uvoz i izvoz sirove nafte, preradu sirove nafte u rafinerijama kao i proizvodnju, uvoz, izvoz i potrošnju derivata nafte.

U 2021. godini snabdevanje sirovom naftom za preradu u rafinerijama obezbediće se iz domaće proizvodnje u iznosu od 0,765 miliona t (21%) što je za 11% manje u odnosu na procenjenu domaću proizvodnju u 2020. godini koja iznosi 0,861 miliona t (26%). U 2021. godini iz uvoza će se obezbediti potrebna dodatna količina sirove nafte u iznosu od 2,980 miliona t (79%), što je za 22% više u odnosu na procenjeni uvoz u 2020. godini koji iznosi 2,438 miliona t (74%).

Za preradu se koristi raspoloživa sirova nafta obezbeđena iz domaće proizvodnje, i uvoza, kao i komponente za preradu (poluproizvodi). U 2021. godini raspoložive količine sirove nafte i poluproizvoda za preradu u rafineriji planirane su u iznosu od 4,137 miliona t, što je za 15% više u odnosu na procenjene količine za preradu sirove nafte i poluproizvoda u rafineriji u 2020. godini u iznosu od 3,6 miliona t. Domaća bruto proizvodnja derivata planirana je u iznosu od 4,090 miliona t, a to je za 15% više u odnosu na procenjenu bruto domaću proizvodnju derivata u 2020. godini u iznosu od 3,572 miliona t.

Imajući u vidu ukupne potrebe za naftnim derivatima u 2021. godini, kao i planiranu domaću proizvodnju naftnih derivata i raspoložive zalihe, nedostajuće potrebne količine naftnih derivata u iznosu od 0,950 miliona t obezbediće se iz uvoza, što je za 6% više u odnosu na procenjeni uvoz u 2020. godini u iznosu od 0,900 miliona t. U 2021. godini planiran je i izvoz naftnih derivata u iznosu od 0,800 miliona t, koliko je i procenjeni izvoz u 2020. godini. Finalna potrošnja derivata nafte u 2021. godini planirana je u količinama od 3,262 miliona t, od čega je:

- finalna potrošnja u neenergetske svrhe u 2021. godini planirana u iznosu od 0,552 miliona t;

- finalna potrošnja u energetske svrhe planirana je u iznosu od 2,710 miliona t. U strukturi ove finalne potrošnje naftnih derivata za 2021. godinu industrija učestvuje sa 13%, saobraćaj sa 79%, a ostali sektori sa 8%.

2.2. PRIRODNI GAS

U Republici Srbiji koristi se prirodni gas sa domaćih nalazišta i uvozni gas. U Republici Srbiji, prirodni gas proizvodi se iz 78 bušotina. Najveća nalazišta prirodnog gasa smeštena su u Autonomnoj pokrajini Vojvodina. Jedina kompanija u Republici Srbiji koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom prirodnog gasa je NIS a.d. U sastavu NIS a.d. je i Pogon za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru, čija je osnovna delatnost priprema domaćeg prirodnog gasa za transport i proizvodnja tečnog naftnog gasa i gazolina. Nedostajuće količine gasa, Republika Srbija najvećim delom obezbeđuje uvozom iz Rusije.

Transport prirodnog gasa za potrebe Republike Srbije, obavljaju "Transportgas Srbija" d.o.o. i "Jugorosgaz-Transport" d.o.o. Tranzit prirodnog gasa za potrebe Bosne i Hercegovine, obavlja se u okviru "Transportgas Srbija" d.o.o. Distribuciju gasa u Srbiji obavljaju 30 licenciranih distributera. Snabdevanje prirodnim gasom obavlja 64 licencirana snabdevača, dok javno snabdevanje prirodnim gasom obavlja 32 licencirana snabdevača.

Skladištenje prirodnog gasa obavlja preduzeće Podzemno skladište gasa "Banatski Dvor" d.o.o.

Bilans prirodnog gasa obuhvata proizvodnju prirodnog gasa, uvoz nivo zaliha, raspoložive količine za potrošnju, potrošnju za transformacije, sopstvenu potrošnju energetskog sektora, gubitke u transportu i distribuciji, energiju raspoloživu za finalnu potrošnju, finalnu potrošnju energije za neenergetske svrhe i finalnu potrošnju energije za energetske svrhe.

Ukupna domaća proizvodnja prirodnog gasa u 2021. godini, planirana je u količini od 394,753 miliona m3, što je za 2% manje od procenjene proizvodnje u 2020. godini u iznosu od 402,723 miliona m3.

Uvozom prirodnog gasa obezbediće se preostale potrebne količine u 2021. godini u iznosu od 2163,4 miliona m3, što je za 8% više od procenjenog uvoza u 2020. godini koji iznosi 2011,390 miliona m3.

Ukupne planirane količine prirodnog gasa u 2021. godini potrebne za potrošnju iznose 2458,153 miliona m3, što je za 1% manje od procenjenih raspoloživih količina u 2020. godini u iznosu od 2480,948 miliona m3.

Potrebne količine prirodnog gasa u 2021. godini obezbediće se 15% iz domaće proizvodnje i 85% iz uvoza.

Od ukupno planiranih raspoloživih količina prirodnog gasa, za proizvodnju električne i toplotne energije u 2021. godini utrošiće se 1105,326 miliona m3, što je za 19% više u odnosu na procenjenu potrošnju u 2020. godini koja iznosi 932,319 miliona m3.

Planirana neenergetska potrošnja je gotovo ista kao i procenjena potrošnja u 2020. godini i iznosi 170 miliona m3.

Planirane količine za finalnu potrošnju u energetske svrhe u iznosu od 962,164 miliona m3 je za 15% manja od procenjene potrošnje u 2020. godini koja iznosi 1131,226 miliona m3. U strukturi finalne potrošnje prirodnog gasa industrija učestvuje sa 54,1% (520,814 miliona m3), saobraćaj sa 1,2% (11,327 miliona m3), domaćinstva 22,2% (213,595 miliona m3), javne i komercijalne delatnosti 20,4% (195,93 miliona m3) i poljoprivreda 2,1% (20,50 miliona m3).

2.3. UGALJ

Bilans uglja obuhvata proizvodnju, preradu, uvoz, izvoz i potrošnju uglja, kao i proizvodnju i potrošnju visokopećnog gasa. Potrebne količine uglja za uredno snabdevanje kupaca u 2021. godini obezbediće se 98% iz domaće proizvodnje i 2% iz uvoza.

Proizvodnja uglja obuhvata proizvodnju kamenog uglja, mrkog uglja i lignita i to u sledećim rudnicima:

- Rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglja (JP PEU "Resavica") u kojima se proizvodi kameni, mrki ugalj i lignit;

- Rudnici sa površinskom eksploatacijom uglja (površinski kopovi Kolubara i Kostolac) u kojima se proizvodi lignit i koji se nalaze u sastavu JP EPS;

- Rudnik sa podvodnom eksploatacijom uglja (Kovin) u kome se proizvodi lignit.

U 2021. godini planirane su proizvodnje uglja u sledećim količinama:

- Iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom 388,50 hiljada t što je za 1% više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2020. godini koja iznosi 374,48 hiljada t;

- Iz površinske eksploatacije 38,450 miliona t (sa površinskih kopova Kolubara planirana je eksploatacija u iznosu od 29,100 miliona t, a sa površinskog kopa Kostolac 9,350 miliona t) što je za 1,5% manje u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2020. godini koja iznosi 39,036 miliona t;

- Iz rudnika sa podvodnom eksploatacijom uglja 230 hiljada t što je za 19% više od procenjene proizvodnje u 2020. godini koja iznosi 196,229 hiljada t.

U strukturi domaćih ugljeva lignit učestvuje sa 99%, a 1% se odnosi na kameni i mrki ugalj. Od ukupne domaće proizvodnje uglja, planirano je da se u 2021. godini 94% ove proizvodnje potroši za proizvodnju električne energije u termoelektranama.

Planirani uvoz uglja u 2021. godini iznosi 0,950 miliona t koliko i procenjeni uvoz u 2020. godini. Planirani izvoz uglja iznosi 0,100 miliona t što je više u odnosu na procenjeni izvoz u 2020. godini koji iznosi 0,075 miliona t. Ukupne raspoložive količine uglja iz domaće proizvodnje uglja, neto uvoza i zaliha u 2021. godini planirane su u iznosu od 7,114 Mtoe. Od ove količine najveća je potrošnja uglja za transformacije i to u iznosu od 6,945 Mtoe. Potrošnja za transformacije obuhvata sledeće:

- Potrošnju u postrojenjima za proizvodnju električne i toplotne energije u iznosu 6,481 Mtoe, a to je za 3% manje u odnosu na procenjenu potrošnju u iznosu od 6,705 Mtoe u 2020. godini;

- Potrošnju za preradu uglja u sušari u iznosu 0,188 Mtoe što je za 44% više od procenjene potrošnju u 2020. godini koja iznosi 0,131 Mtoe. Proizvodnja sušenog lignita u 2021. godini planirana je na nivou od 575 hiljada t što je za 28% više od procenjene proizvodnje u 2020. godini koja iznosi 448,025 hiljada t;

- Potrošnju koksa za visoke peći u iznosu od 0,277 Mtoe što je za 2% više u odnosu na procenjenu potrošnju u 2020. godini koja iznosi 0,272 Mtoe.

Finalna potrošnja uglja (uključujući visokopećni gas) u 2021. godini iznosi 0,515 Mtoe, što je za 2,5% manje od procenjene potrošnje u 2020. godini koja iznosi 0,528 Mtoe. Ove količine obuhvataju potrošnju za neenergetske svrhe (0,005 Mtoe) i finalnu potrošnju u energetske svrhe. Planirana finalna potrošnja uglja i visokopećnog gasa u energetske svrhe u 2021. godini iznosi 0,510 Mtoe, što je za 3% manje od procenjene finalne potrošnje u 2020. godini koja iznosi 0,523 Mtoe. U strukturi finalne potrošnje za energetske svrhe industrija učestvuje sa 46%, domaćinstva sa 46%, a ostali sektori sa 8%.

2.4. ELEKTRIČNA ENERGIJA

Planirani kapaciteti za proizvodnju električne energije u Republici Srbiji za 2021. godinu iznose ukupno 8222,48 MW (snaga na pragu elektrane) i obuhvataju:

- Termoelektrane (TE), snaga na pragu ovih postrojenja iznosi 4079 MW;

- Termoelektrane-toplane (TE-TO), snaga na pragu ovih postrojenja iznosi 486 MW;

- Hidroelektrane (HE), snaga velikih hidroelektrana na pragu postrojenja iznosi 2976 MW, a snaga svih malih hidroelektrana iznosi 108.48 MW. Instalisana snaga hidroelektrana koje će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije u 2021. godini iznosi 92,21MW;

- Industrijske energane, snage 98,35 MW;

- Elektrane na vetar, snage 397,46 MW, koje će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije;

- Solarne elektrane, snage 11,43 MW, od kojih će podsticajne mere za proizvodnju električne energije koristiti 8,82 MW;

- Elektrane na biogas, snage 27,506 MW od kojih će 23,29 MW koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije;

- Kombinovana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije snage 35,87 MW od kojih postrojenja koja će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije a koja proizvode električnu energiju iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje, snage iznosi 25,94 MW;

- Elektrane na biomasu snage 2,38 MW a koje će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije.

Kapaciteti za proizvodnju električne energije u Republici Srbiji za 2021. godinu su uvećani za procenu očekivanih novih kapaciteta na osnovu podataka iz Registra energetskih dozvola i Registra povlašćenih proizvođača električne energije.

Prenosni sistem, bez Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, čine 42 postrojenja 400/h kV/kV, 220/h kV/kV, 110/h kV/kV instalisane snage 15741 MVA i ukupno 459 dalekovoda napona 400, 220, 110 kV i manje od 110 kV, ukupne dužine 9775,42 km, u vlasništvu EMS a.d. Beograd.

Prenosni sistem je sa susednim elektroenergetskim sistemima povezan preko 24 interkonektivna dalekovoda napona 400, 220 i 110 kV.

Distributivni sistem se sastoji od 38656 transformatorskih stanica ukupne instalisane snage 31.958,08 MVA i 145.989,56 km distributivnih vodova svih naponskih nivoa.

Bilansirana električna energija obuhvata:

- Proizvodnju električne energije u termoelektranama, termoelektranama - toplanama, hidroelektranama, industrijskim energanama, solarnim elektranama, elektranama na vetar i ostalim postrojenjima na biogas, biomasu i prirodni gas koje proizvode električnu energiju iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje;

- Uvoz i izvoz električne energije;

- Gubitke u prenosu i distribuciji;

- Utrošak za proizvodnju energije u okviru kojeg je i potrošnja za pumpne akumulacije;

- Potrošnju energetskog sektora;

- Finalnu potrošnju električne energije po sektorima potrošnje.

Bruto proizvodnja električne energije u 2021. godini planira se u iznosu od 38417 GWh, što je za 1% više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2020. godini koja iznosi 38099 GWh. Struktura planirane bruto proizvodnje električne energije je sledeća:

- Termoelektrane 25959 GWh ili 68%;

- Termoelektrane-toplane 1115 GWh ili manje od 3%;

- Hidroelektrane 9680 GWh ili 25,2%, od čega je proizvodnja postrojenja koja koriste podsticajne mere 332,33 GWh;

- Elektrane na vetar koje koriste podsticajne mere 1077 GWh;

- Solarne elektrane 13 GWh, od kojih je proizvodnja postrojenja koja koriste podsticajne mere 11 GWh;

- Elektrane na biogas koje koriste podsticajne mere 125 GWh;

- Na prirodni gas koje proizvode električnu energiju iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje i koriste podsticajne mere 95.3 GWh;

- Elektrane na biomasu koje koriste podsticajne mere 20 GWh;

- Ostale energane 333 GWh.

Planirani uvoz (sa tranzitom) električne energije u 2021. godini iznosi 5279 GWh što je za 6% više u odnosu na procenjeni uvoz u 2020. godini koji iznosi 5002 GWh.

Planirani izvoz (sa tranzitom) električne energije u 2021. godini iznosi 6045 GWh, što je za 2% više od procenjenog izvoza u 2020. godini koji iznosi 5943 GWh.

Planirana potrošnja električne energije u energetskom sektoru u 2021. godini iznosi 4230 GWh, što je za 1% više od procenjene potrošnje u 2020. godini koja iznosi 4193 GWh. Potrošnja za pumpne akumulacije je planirana u iznosu od 1250 GWh što je za 12% više od procenjene vrednosti za 2020. godinu koja iznosi 1115 GWh.

Gubici prenosa i distribucije u 2021. godini planirani su u iznosu od 4074 GWh, što je za 6% manje od procenjenih gubitaka u 2020. godini koji iznose 4331 GWh.

Finalna potrošnja električne energije predstavlja bruto proizvodnju uvećanu za uvoz (sa tranzitom) i umanjenu za izvoz (sa tranzitom), potrošnju električne energije u energetskom sektoru i gubitke u prenosu i distribuciji.

Finalna potrošnja električne energije u 2021. godini planirana je u iznosu od 28096 GWh, što je za 2% više u odnosu na procenjenu finalnu potrošnju u 2020. godini koja iznosi 27519 GWh. U strukturi potrošnje industrija učestvuje sa 31%, saobraćaj sa 1,3%, domaćinstva sa 47,5%, javne i komercijalne delatnosti sa 19% i poljoprivreda sa 1,2%.

2.5. TOPLOTNA ENERGIJA

Kapaciteti za proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom u Republici Srbiji obuhvataju:

- Sisteme daljinskog grejanja u okviru 69 privrednog subjekta koji se bave delatnostima proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom. Sistem daljinskog grejanja, čine toplotni izvori, instalisane snage oko 5232,821 MW;

- Termoelektranama (TE) i to: TE Kolubara, TE Kostolac i TE Nikola Tesla, gde se proizvedena toplotna energija koristi za grejanje Lazarevca, Obrenovca, Kostolca i Požarevca. Ukupni kapacitet za proizvodnju toplotne energije iznosi 437,6 MW;

- Termoelektranama-toplanama (TE-TO), čiji kapacitet za proizvodnju toplotne energije iznosi 486 MW;

- Industrijskim energanama - u sistemu industrijske energetike nalaze se toplotni izvori snage 510 MW koji se najvećim delom koriste za proizvodnju toplotne energije za potrebe proizvodnih procesa i grejanja radnog prostora u industrijskim preduzećima.

Za proizvodnju toplotne energije u toplanama koristi se prirodni gas, ugalj, naftni derivati i biomasa. Planirana potrošnja prirodnog gasa u 2021. godini u toplanama iznosi 554,042 miliona m3, uglja 152337 t, naftnih derivata 51720 t, a biomase 6991 t.

U ukupnoj potrošnji energenata toplana prirodni gas učestvuje sa 80,6%, naftni derivati sa 9,2%, ugalj sa 9,7%, a biomasa sa manje od 1%.

Bilans toplotne energije obuhvata potrošnju energenata, proizvodnju toplotne energije u termoelektranama, termoelektranama-toplanama, toplanama i industrijskim energanama, gubitke u distribuciji kao i finalnu potrošnju po sektorima potrošnje.

Planirana je proizvodnja toplotne energije u 2021. godini od 40066 TJ, a to je za 8% više od procenjene proizvodnje za 2020. godinu, u iznosu od 37025 TJ. U strukturi planirane proizvodnje, toplane učestvuju sa 56%, industrijske energane sa 25%, termoelektrane sa 7% i termoelektrane toplane sa 12%.

Planirani gubici u distribuciji toplotne energije u 2021. godini iznose 3042 TJ, što je za 7% manje od gubitaka u 2020. godini, koji iznose 3282 TJ.

Finalna potrošnja toplotne energije u 2021. godini planirana je u iznosu od 32932 TJ, što je za 4% više od procenjene potrošnje u 2020. godini koja iznosi 31568 TJ. U strukturi potrošnje industrija učestvuje sa 29%, a domaćinstva i ostali sektori sa 71%.

2.6. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Bilansiranje energije iz obnovljivih izvora energije obuhvata proizvodnju i potrošnju električne energije iz velikih i malih vodenih tokova, energije vetra i sunca, biogasa, kao i proizvodnju i potrošnju toplotne energije iz geotermalne energije i biomase (ogrevno drvo, pelet i briket).

U 2021. godini planirano je povećanje proizvodnje primarne energije iz vetra, biogasa i manje korišćenje hidropotencijala u odnosu na 2020. godinu. Ukupna planirana proizvodnja primarne energije iz obnovljivih izvora energije u 2021. godini iznosi 2,063 Mtoe, što je na gotovo istom nivou kao i procenjena proizvodnja u 2020. godini koja iznosi koja iznosi 2,069 Mtoe.

U strukturi planirane ukupne domaće proizvodnje primarne energije za 2021. godinu, obnovljivi izvori energije učestvuju sa 20%, dok je procenjena vrednost za 2020. godinu takođe 20%. U ovoj strukturi najveće je učešće čvrste biomase 58%, hidropotencijala 36%, energije vetra 4%, dok biogas, energija sunca i geotermalna energija učestvuju sa 2%.

Proizvodnja i potrošnja čvrste biomase obuhvata proizvodnju i potrošnju ogrevnog drveta, peleta i briketa u energetske svrhe (za potrebe proizvodnje električne i toplotne energije). U okviru aktivnosti Energetske zajednice u oblasti obnovljivih izvora energije, a za potrebe definisanja ciljeva, sprovedeno je istraživanje o potrošnji biomase za sve potpisnice Ugovora o Energetskoj zajednici. Ovim istraživanjem utvrđena je proizvodnja i potrošnja biomase za 2009. i 2010. godinu. Na osnovu ovih podataka definisan je cilj u oblasti obnovljivih izvora energije koji Republika Srbija treba da ostvari u 2021. godini, a to je 27% učešća obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije računatoj u skladu sa članom 2 Direktive 2009/28/EZ. U okviru Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 101/15) napravljene su projekcije Energetskog bilansa do 2030. godine. Iz ovih projekcija preuzeti su podaci o proizvodnji i potrošnji čvrste biomase, a za potrebe izrade ovog dokumenta. Planirana proizvodnja čvrste biomase u 2021. godini je 1,194 Mtoe. Od ove količine veoma mali iznos se troši u toplanama, svega 0,001959 Mtoe, što je na istom nivou kao i procenjena potrošnja u 2020. godini. Planirana finalna potrošnja biomase iznosi 1,110 Mtoe. U strukturi ove potrošnje, industrija učestvuje sa 18%, domaćinstva sa 80%, a ostali sektori sa 2%. Potrošnja čvrste biomase odvija se dominantno u okviru sektora domaćinstva za potrebe zagrevanja prostorija.

Neophodno je napomenuti da je u 2021. godini planirani kapacitet postrojenja na biomasu za proizvodnju električne energije 2,38 MW i postrojenja na biogas 27,51 MW.

Bilansirana energija velikih i malih vodenih tokova, energije vetra, energije sunca, energije biogasa, energije biomase koristi se za proizvodnju električne energije i obuhvaćena je u sklopu poglavlja o ukupnoj proizvodnji električne energije u Republici Srbiji. U 2021. godini planirano je korišćenje hidropotencijala velikih vodenih tokova (bez proizvodnje RHE Bajina Bašta) u količini od 8528 GWh ili 0,733 Mtoe, što je za 2% manje od procenjenog u 2020. godini koji iznosi 8667 GWh ili 0,745 Mtoe. Proizvodnja električne energije malih hidroelektrana u okviru sistema JP EPS, kao i malih hidroelektrana koje isporučuju električnu energiju JP EPS, u 2021. godini planirana je u iznosu od 324 GWh ili 0,028 Mtoe, što je za 2% više od procenjene proizvodnje u 2020. godini koja iznosi 318 GWh ili 0,027 Mtoe. Ukupna količina proizvedene električne energije iz hidroelektrana planirana je u iznosu od 9680 GWh u 2021. godini, uključujući i reverzibilne hidroelektrane što je i prikazano u tabeli 3. Zbirni Energetski bilans Republike Srbije, dok se u delu proizvodnje primarne energije u istoj tabeli, u skladu sa metodologijom izrade Energetskog bilansa, prikazuje podatak bez reverzibilnih elektrana koji iznosi 0,733 Mtoe za 2021. godinu.

Planirano korišćenje energije sunca u 2021. godini je 13 GWh, što je za 7% manje u odnosu na procenjenu energiju u 2020. godini u iznosu od 14 GWh.

Planirano korišćenje biogasa u 2021. godini za proizvodnju električne i toplotne energije je 0,0181 Mtoe, što je za 34% manje u odnosu na procenjenu vrednost u 2020. godini u iznosu od 0,0272 Mtoe.

Planirano korišćenje energije vetra u 2021. godini je 1077 GWh, što je za 5% više u odnosu na na procenjenu vrednost za 2020. godinu u iznosu od 1030 GWh.

Planirana proizvodnja geotermalne energije u 2021. godini je na nivou procenjene u 2020. godini i iznosi 0,005 Mtoe. Količina proizvedene geotermalne energije koristi se isključivo za grejanje. Ovim podatkom nije obuhvaćeno i korišćenje geotermalne energije kroz upotrebu toplotnih pumpi.

3. UKUPNE POTREBE ZA ENERGIJOM

Ukupne potrebe za energijom Republike Srbije (bez potreba za energijom na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija) na godišnjem nivou prikazuju se u okviru zbirnog energetskog bilansa prikazanog u Tabeli 3, a na osnovu prethodno definisanih pojedinačnih bilansa za naftu, derivate nafte i biogoriva, prirodni gas, ugalj, električnu i toplotnu energiju i energiju iz obnovljivih izvora energije. Posebno u okviru zbirnog energetskog bilansa je utvrđena:

- Ukupna domaća proizvodnja primarne energije prema vrstama energenata;

- Uvoz i izvoz energije i energenata;

- Ukupno raspoloživa primarna energija za potrošnju, po vrstama energenata potrebna za sigurno, pouzdano i kvalitetno snabdevanje;

- Utrošak za proizvodnju energije transformacijom;

- Proizvodnja energije transformacijom;

- Potrošnja energetskog sektora;

- Gubici u prenosu i distribuciji;

- Energija raspoloživa za finalnu potrošnju;

- Finalna potrošnja u neenergetske svrhe;

- Finalna potrošnja u energetske svrhe po sektorima potrošnje i po vrstama energije i energentima.

Domaća proizvodnja primarne energije obuhvata eksploataciju/korišćenje domaćih resursa uglja, sirove nafte, prirodnog gasa i obnovljivih izvora energije (hidropotencijal, geotermalna energija, energija vetra, solarna energija, biogas, biomasa). Planirana proizvodnja primarne energije u 2021. godini iznosi 10,122 Mtoe što je za 1% manje od procenjene proizvodnje u 2020. godini koja iznosi 10,237 Mtoe. U strukturi proizvodnje primarne energije ugalj učestvuje sa 68,5%, nafta sa 8,0%, prirodni gas sa 3,1%, hidropotencijal 7,2%, biomasa sa 11,8%, dok geotermalna energija, solarna energija, energija vetra i biogas učestvuju sa 1,4%.

Uvoz primarne energije uključujući i električnu energiju u 2021. godini je planiran u količini od 6,844 Mtoe, što je za 11% više od procenjenog uvoza u 2020. godini, koji iznosi 5,934 Mtoe. Planiranim uvozom obezbediće se potrebne dodatne količine sirove nafte i derivata nafte, prirodnog gasa i uglja. Najveće učešće u uvozu od 60% ima sirova nafta i derivati nafte, zatim prirodni gas 25%, ugalj 8%, električna energija 6,6% i biomasa manje od 1%.

Izvoz primarne energije uključujući i električnu energiju u 2021. godini je planiran u količini od 1,401 Mtoe, što je za 1% više od procenjenog izvoza u 2020. godini, koji iznosi 1,393 Mtoe. Najveće učešće u izvozu od 57,5% imaju derivati nafte, zatim električna energija u iznosu od 37,1%, biomasa učestvuje sa 3,8 % i ugalj sa 1,6%.

Ukupna raspoloživa energija u 2021. godini iznosi 15,169 Mtoe, što je za 1% više od ukupne procenjene količine energije za snabdevanje u 2020. godini koja iznosi 15,044 Mtoe. Potrebna količina primarne energije obezbediće se 64,1% iz domaće proizvodnje i 35,9% iz neto uvoza.

Od ukupno raspoložive energije za snabdevanje čiji planirani iznos za 2021. godinu je 15,010 Mtoe, za transformacije u termoelektranama, hidroelektranama, termoelektranama-toplanama, toplanama, elektranama na vetar, solarnim elektranama, industrijskim energanama, ostalim postrojenjima na biogas, biomasu, deponijski i kanalizacioni gas, rafinerijama nafte, preradi uglja, visokim pećima i postrojenjima za proizvodnju peleta i briketa, se koristi 13,925 Mtoe ili 93%. Ovaj iznos je za 5% veći od procenjenog iznosa za 2020. godinu koji iznosi 13,324 Mtoe. Kao ulazni energenti sistema transformacija, najzastupljeniji je ugalj sa 49,9%, potom sirova nafta i poluproizvodi sa 31,7%, hidropotencijal sa 5,3%, prirodni gas sa 6,3%, energija vetra sa 0,7%, dok derivati nafte, energija sunca, biogas, biomasa i deponijski i kanalizacioni gas učestvuju sa 6,1%.

Planirana proizvodnja energije i energenata iz transformacija u 2021. godini iznosi 9,454 Mtoe što je za 9% više od proizvodnje iz transformacija u iznosu od 8,652 Mtoe u 2020. godini. U strukturi transformisanih oblika energije proizvedena sirova nafta i derivati nafte učestvuju sa 49,0% (4,628 Mtoe), električna energija sa 34,9% (3,304 Mtoe), toplotna energija sa 10,1% (0,957 Mtoe), proizvodnja peleta i briketa sa 1,3% (0.120 Mtoe) i sušeni lignit i visokopećni gas sa 4,7% (0,445 Mtoe).

U 2021. godini planirana potrošnja energetskog sektora iznosi 0,981 Mtoe, što je za 36% više od procenjene potrošnje energetskog sektora od 0,721 Mtoe u 2020. godini.

Gubici u prenosu i distribuciji u 2021. godini planirani su u iznosu od 0,479 Mtoe, a to je za 6% manje od procenjenih gubitaka u prenosu i distribuciji za 2020. godinu koji iznose 0,508 Mtoe.

Ukupna finalna energija raspoloživa za potrošnju planirana je u 2021. godini u iznosu od 9,078 Mtoe, što je za 1% više od procenjene energije raspoložive za potrošnju u 2020. godini koja iznosi 8,987 Mtoe.

Ukupna finalna energija raspoloživa za potrošnju sastoji se od:

- Potrošnje finalne energije u neenergetske svrhe (potrošnja energenata kao sirovine) i

- Potrošnje finalne energije (potrošnja krajnjih korisnika) u energetske svrhe.

Potrošnja finalne energije u neenergetske svrhe u 2021. godini u iznosu od 0,702 Mtoe ista je kao procenjena potrošnja u 2020. godini.

Potrošnja finalne energije u energetske svrhe predstavlja sumu primarne energije koja se ne koristi u transformacijama (koristi se direktno u sektorima potrošnje) i energije koja se dobija u procesima transformacija, umanjenu za potrošnju energetskog sektora, gubitke u prenosu i distribuciji energije i energenata i neenergetsku potrošnju.

Potrošnja finalne energije u energetske svrhe u 2021. godini planirana je u iznosu od 8,402 Mtoe, što je za 1% više od procenjene potrošnje u 2020. godini koja iznosi 8,282 Mtoe. U strukturi potrošnje finalne energije saobraćaj učestvuje sa 27%, industrija sa 26%, dok ostali sektori zajedno (domaćinstva, poljoprivreda i javne i komercijalne delatnosti) učestvuju sa 47%.

U strukturi potrošnje finalne energije po energentima u 2021. godini, naftni derivati učestvuju sa 33,2%, električna energija sa 29%, ugalj sa 4,9%, prirodni gas sa 9,1%, toplotna energija sa 9,4%, visokopećni gas sa 1,2%, a geotermalna energija, biomasa i biogas zajedno sa 13,2%. Planirana potrošnja naftnih derivata biće veća za 6%, električne energije za 2%, potrošnja toplotne energije biće veća za 4%, dok će se potrošnja uglja smanjiti za 3% u odnosu na procenjenu potrošnju iz 2020. godine. Planirana potrošnja prirodnog gasa biće manja za 15% u odnosu na potrošnju iz 2020. godine, a planirana potrošnja biomase i biogasa u 2021. godini biće 1% veća u odnosu na 2020. godinu.

4. ZAKLJUČAK

Radi realizacije ovog energetskog bilansa i obezbeđenja sigurnosti snabdevanja energijom i energentima neophodno je:

- Da kompanije obezbede potrebne planirane količine energije i energenata iz domaće proizvodnje i uvoza, kojim će se omogućiti redovno i uredno snabdevanje;

- Obezbediti izvršenje svih planiranih remonta;

- Nastaviti sprovođenje aktivnosti u cilju povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije i njihovog učešća u Energetskom bilansu Republike Srbije;

- Sprovesti mere u smanjenju distributivnih gubitaka, podjednako i u distribuciji električne i toplotne energije i distribuciji gasa;

- Stvoriti zakonske uslove za sprovođenje mera i aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti;

- Stalno praćenje rada energetskog sektora i realizacije energetskog bilansa a radi donošenja adekvatnih mera u cilju obezbeđenja sigurnog i kvalitetnog snabdevanja energijom i energentima.

U Tabeli 2. prikazani su osnovni energetski indikatori.

Tabela 2: Osnovni energetski indikatori

REPUBLIKA SRBIJA	2019.	2020.	2021.
Potrošnja ukupno raspoložive energije po stanovniku (kg en/capita)	2214.8	2160.319	2178.21
Potrošnja električne energije po stanovniku (kWh/capita)	4018,6	3951.79	4034.63
Učešće domaćinstava u potrošnji električne energije, %	47,6	50.17	47.5

Tabela 3: Zbirni Energetski bilans Republike Srbije 

ZBIRNI ENERGETSKI BILANS REPUBLIKE SRBIJE
REPUBLIKA SRBIJA (bez podataka za KiM)	fizičke jedinice	REALIZACIJA 2019		PROCENA 2020		PLAN 2021		2020/2019	2021/2020
		fizičke jedinice	Mil ten	fizičke jedinice	Mil ten	fizičke jedinice	Mil ten	%	%
PROIZVODNJA PRIMARNE ENERGIJE		-	10.205	-	10.237	-	10.122	100	99
Ugalj	1000 t	38881	6.826	39607	6.937	39069	6.936	102	100
Nafta (sa poluproizvodima)	1000 t	881	0.931	861	0.910	799	0.809	98	89
Gas	Mil m3	439	0.349	403	0.321	395	0.314	92	98
Hidropotencijal (bez RHE)	GWh	9457	0.813	8667	0.745	8528	0.733	92	98
Geotermalna energija	TJ	220	0.005	220	0.005	220	0.005	100	100
Biomasa	TJ	49151	1.174	49745	1.188	49970	1.194	101	100
Biogas	TJ	1190	0.028	1721	0.041	1556	0.037	145	90
Solarna energija	GWh	14	0.001	14	0.001	13	0.001	103	93
Energija vetra	GWh	898	0.077	1,030	0.089	1,077	0.093	115	105
UVOZ	-	-	6.828	-	5.934	-	6.844	93	111
Ugalj	1000 t	1445	0.803	950	0.408	950	0.549	51	134
Nafta	1000 t	3597	3.744	3338	3.481	3930	4.106	93	118
Sirova nafta (sa poluproizvodima)	1000 t	2407	2.541	2438	2.571	2980	3.145	101	122
Naftni derivati	1000 t	1190	1.203	900	0.910	950	0.961	76	106
Gas	Mil m3	2263	1.802	2011	1.602	2163	1.723	89	108
Električna energija	GWh	5417	0.466	5002	0.430	5279	0.454	92	106
Biomasa	1000 t		0.013	-	0.013	-	0.013	100	100
IZVOZ	-	-	1.330	-	1.393	-	1.401	105	101
Ugalj	1000 t	94	0.018	70	0.015	100	0.023	84	148
Nafta	1000 t	795	0.799	810	0.814	800	0.805	102	99
Sirova nafta (sa poluproizvodima)	1000 t	6	0.005	10	0.009	0	0.000	163	0
Naftni derivati	1000 t	789	0.794	800	0.805	800	0.805	101	100
Gas	Mil m3	-	-	-	-	-	-	-	-
Električna energija	GWh	5341	0.459	5943	0.511	6045	0.520	111	102
Biomasa	1000 t	-	0.053	-	0.053	-	0.053	100	100
NETO UVOZ ENERGENATA	-	-	5.498	-	4.541	-	5.443	83	120
Ugalj	1000 t	1352	0.785	880	0.393	850	0.526	50	134
Nafta	1000 t	2802	2.945	2528	2.668	3130	3.301	91	124
Sirova nafta	1000 t	2401	2.535	2428	2.563	2980	3.145	101	123
Naftni derivati	1000 t	401	0.409	100	0.105	150	0.156	26	148
Gas	Mil m3	2263	1.802	2011	1.602	2163	1.723	89	108
Električna energija	GWh	76	0.007	-941	-0.081	-766	-0.066	-1245	81
Biomasa	1000 t	-	-0.040	-	-0.040	-	-0.040	100	100
SALDO ZALIHA	Mtoe	-	-0.279	-	0.266	-	-0.397	-95	-149
UKUPNO RASPOLOŽIVA ENERGIJA	Mtoe	-	15.423	-	15.044	-	15.169	98	101
SKLADIŠTA ZA MEĐUNARODNI BRODSKI SAOBRAĆAJ	Mtoe	-	0.016	-	0.015	-	0.016	94	106
UKUPNA DOMAĆA POTROŠNJA	Mtoe	-	15.407	-	15.029	-	15.152	98	101
MEĐUNARODNI AVIO PREVOZ	Mtoe	-	0.142	-	0.142	-	0.142	100	100
UKUPNO SNABDEVANJE ENERGIJOM	Mtoe	-	15.265	-	14.887	-	15.010	98	101
Ugalj	1000 t	39732	7.506	40567	7.345	39519	7.114	98	97
Nafta	1000 t	3537	3.722	3451	3.639	3825	4.004	98	110
Gas	Mil m3	2503	1.993	2481	1.975	2458	1.957	99	99
Električna energija	GWh	76	0.007	-941	-0.081	-766	-0.066	-1245	81
Hidropotencijal	GWh	9457	0.813	8667	0.745	8528	0.733	92	98
Geotermalna energija	TJ	220	0.005	220	0.005	220	0.005	100	100
Biomasa	TJ	46529	1.111	47157	1.126	47382	1.132	101	100
Biogas	TJ	1190	0.028	1721	0.041	1556	0.037	145	90
Solarna energija	GWh	14	0.001	14	0.001	13	0.001	103	93
Energija vetra	GWh	898	0.077	1,030	0.089	1,077	0.093	115	105
Deponijski i kanalizacioni gas	Mil m3	-	-	-	-	-	-	-	-
UVOZNA ZAVISNOST (%)	-	-	35.645	-	30.186	-	35.886	85	119
UČEŠĆE U UKUPNOJ BRUTO POTROŠNJI (%)
Ugalj	1000 t	-	49.174	-	49.340	-	47.395	100	96
Nafta	1000 t	-	24.384	-	24.448	-	26.672	100	109
Gas	Mil m3	-	13.058	-	13.270	-	13.040	102	98
Električna energija	GWh	-	0.043	-	-0.544	-	-0.439	-1276	81
Hidropotencijal	GWh	-	5.327	-	5.006	-	4.885	94	98
Geotermalna energija	TJ	-	0.034	-	0.035	-	0.035	103	99
Biomasa	1000 t	-	7.280	-	7.566	-	7.539	104	100
Biogas	Mil m3	-	0.186	-	0.276	-	0.248	148	90
Solarna energija	GWh	-	0.008	-	0.008	-	0.007	106	93
Energija vetra	GWh	-	0.506	-	0.595	-	0.617	118	104
Deponijski i kanalizacioni gas		-	-	-	-	-	-	-	-
UTROŠAK ZA PROIZVODNJU ENERGIJE TRANSFORMACIJOM	Mtoe	-	13.506	-	13.324	-	13.925	99	105
Hidroelektrane	Mtoe	-	0.813	-	0.745	-	0.733	92	98
Vetroelektrane	Mtoe	-	0.077	-	0.089	-	0.093	115	105
Solarne elektrane	Mtoe	-	0.001	-	0.001	-	0.001	103	93
Pumpanje-reverzibilne hidroelektrane	Mtoe	-	0.094	-	0.096	-	0.108	102	112
Termoelektrane	Mtoe	-	6.318	-	6.587	-	6.359	104	97
Termoelektrane-toplane (TE-TO)	Mtoe	-	0.121	-	0.063	-	0.229	52	363
Energane	Mtoe	-	0.399	-	0.364	-	0.332	91	91
Toplane	Mtoe	-	0.502	-	0.549	-	0.547	109	100
Ekstrakcija nafte i gasa	Mtoe	-	0.000	-	0.000	-	0.000	-	-
Rafinerije i Petrohemija	Mtoe	-	3.991	-	4.096	-	4.677	103	114
Razmenjeni proizvodi	Mtoe		0.140		0.073		0.140	52	192
Vraćeno iz petrohemije			0.108		0.123		0.108	114	88
Visoke peći	Mtoe	-	0.687	-	0.272	-	0.277	40	102
Rudnici uglja	Mtoe	-	0.000	-	0.000	-	0.000	-	-
Prerada uglja	Mtoe	-	0.109	-	0.131	-	0.188	120	144
Ćumurane i retorte	Mtoe	-	0.022	-	0.022	-	0.022	100	100
Proizvođači drvnih peleta	Mtoe	-	0.108	-	0.108	-	0.108	100	100
Proizvođači drvnih briketa	Mtoe	-	0.004	-	0.004	-	0.004	100	100
Ostali	Mtoe	-	0.010	-	0.000	-	0.000	-	-
PROIZVODNJA ENERGIJE TRANSFORMACIJOM	Mtoe	-	8.680	-	8.652	-	9.454	100	109
BRUTO PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE	GWh	37600	3.233	38100	3.277	38417	3.304	101	101
TERMOELEKTRANA	GWh	25546	2.197	26611	2.289	25959	2.232	104	98
TERMOELEKTRANA - TOPLANA	GWh	385	0.033	158	0.014	1115	0.096	41	706
HIDROELEKTRANA	GWh	10198	0.877	9735	0.837	9680	0.832	95	99
OD TOGA MALE HIDRO	GWh	255	0.022	318	0.027	324	0.028	125	102
RHE	GWh	741	0.064	751	0.065	827	0.071	101	110
ELEKTRANE NA SUNČANU ENERGIJU	GWh	14	0.001	14	0.001	13	0.001	103	93
ELEKTRANE NA VETAR	GWh	898	0.077	1030	0.089	1077	0.093	115	105
OSTALO	GWh	559	0.048	553	0.048	573	0.049	99	104
NA BIOGAS	GWh	127	0.011	169	0.014	125	0.011	133	74
NA BIOMASU	GWh	11	0.001	19	0.002	20	0.002	-	-
NA DEPONIJSKI I KANALIZACIONI GAS	GWh			-				-	-
NA PRIRODNI GAS KOJE PROIZVODE ELEKTRIČNU ENERGIJU IZ VISOKOEFIKASNE KOMBINOVANE PROIZVODNJE	GWh	100	0.009	97	0.008	95	0.008	97	99
INDUSTRIJSKE ENERGANE	GWh	321	0.028	268	0.023	333	0.029	84	124
SOPSTVENA POTROŠNJA U ENERGETSKOM SEKTORU	Mtoe	-	0.840	-	0.720	-	0.981	86	136
GUBICI	Mtoe	-	0.529	-	0.508	-	0.479	96	94
ENERGIJA RASPOLOŽIVA ZA FINALNU POTROŠNJU	Mtoe	-	9.070	-	8.987	-	9.078	99	101
FINALNA POTROŠNJA U NEENERGETSKE SVRHE	Mtoe	-	0.702	-	0.702	-	0.702	100	100
FINALNA POTROŠNJA U ENERGETSKESVRHE	Mtoe	-	8.386	-	8.282	-	8.402	99	101
PO SEKTORIMA POTROŠNJE:
Industrija (sa građevinarstvom)	Mtoe	-	2.181	-	2.168	-	2.199	99	101
Saobraćaj	Mtoe	-	2.309	-	2.127	-	2.262	92	106
Domaćinstva	Mtoe	-	2.873	-	2.963	-	2.921	103	99
Poljoprivreda	Mtoe	-	0.152	-	0.158	-	0.152	104	96
Ostali potrošači	Mtoe	-	0.870	-	0.865	-	0.868	99	100
PO ENERGENTIMA:	Mtoe	-	-	-	-	-	-	-	-
Ugalj	Mtoe	-	0.419	-	0.424	-	0.410	101	97
Visokopećni gas	Mtoe		0.019		0.100		0.100
Naftni derivati	Mtoe	-	2.835	-	2.636	-	2.788	93	106
Prirodni gas	Mtoe	-	0.915	-	0.901	-	0.766	98	85
Električna energija	GWh	27985	2.406	27519	2.367	28096	2.416	98	102
Toplotna energija	Mtoe	-	0.686	-	0.754	-	0.787	110	104
OIE (geotermalna energija, biomasa, biogas)	Mtoe	-	1.106	-	1.124	-	1.134	102	101