PRAVILNIKO SASTAVU I NAČINU RADA KOMISIJE ZA NAKNADU ŠTETE LICIMA NEOSNOVANO LIŠENIM SLOBODE ILI NEOSNOVANO OSUĐENIM("Sl. glasnik RS", br. 156/2020) |
Ovim pravilnikom uređuju se sastav i način rada Komisije za naknadu štete licima neosnovano lišenim slobode ili neosnovano osuđenim (u daljem tekstu: Komisija).
Komisija ima pet članova, od kojih je jedan predsednik Komisije, a jedan zamenik predsednika Komisije.
Komisija ima sekretara iz reda zaposlenih u ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministarstvo).
Ministar nadležan za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministar) donosi rešenje kojim određuje predsednika, zamenika predsednika, članove i sekretara Komisije i naknadu za rad predsednika, zamenika predsednika i članova Komisije.
Predsednik Komisije predstavlja Komisiju i rukovodi njenim radom, saziva i predsedava sednicama, sastavlja Predlog godišnjeg izveštaja o radu Komisije i obavlja druge poslove u skladu sa ovim pravilnikom.
U slučaju sprečenosti ili odsutnosti, predsednika Komisije zamenjuje zamenik predsednika Komisije ili član Komisije koga on odredi.
Komisija donosi godišnji izveštaj o radu i podnosi ga ministru.
Godišnji izveštaj o radu podnosi se u roku od 30 dana od završetka kalendarske godine.
Godišnji izveštaj o radu sadrži: podatke o ukupnom broju zahteva za naknadu štete (u daljem tekstu: zahtev) koje je Komisija primila, podatke o ukupnom broju rešenih i ukupnom broju nerešenih zahteva na kraju izveštajnog perioda i izveštaj o načinu na koji su zahtevi rešeni.
Komisija može da podnosi i druge izveštaje o radu kada oceni da je to potrebno ili na zahtev ministra.
Organizaciona jedinica ministarstva nadležna za ostvarivanje prava na naknadu štete vrši stručne i administrativno-tehničke poslove za Komisiju.
III NAČIN RADA I ODLUČIVANJE KOMISIJE
Komisija radi i odlučuje na sednici.
Sednice Komisije održavaju se po potrebi, a najmanje dva puta mesečno.
Komisija može da održi sednicu ako su prisutna najmanje tri člana Komisije.
Odluka Komisije donosi se većinom glasova svih članova Komisije.
Komisija o svom radu vodi zapisnik koji sadrži: osnovne podatke o sednici Komisije, a naročito naznačenje rednog broja sednice Komisije, datum i vreme održavanja sednice Komisije, ime i prezime člana Komisije koji prisustvuje sednici Komisije, ime i prezime podnosioca zahteva za naknadu štete (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) i sadržaj dispozitiva odluke Komisije po zahtevima.
O izradi zapisnika staraju se predsednik i sekretar Komisije.
Komisija razmatra podnet zahtev i priloženu dokumentaciju.
Komisija od državnih i drugih organa može pribaviti podatke koji mogu biti od značaja za odlučivanje o zahtevu.
Prilikom odlučivanja o podnetom zahtevu, Komisija uzima u obzir: dužinu trajanja neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude; boravak u pritvoru, odnosno ustanovi za izdržavanje krivičnih sankcija koji teže pada podnosiocu zahteva zbog pasivnosti i odsustva radnog angažovanja; godine starosti podnosioca zahteva; vrstu i stepen društvene opasnosti krivičnog dela koje je podnosiocu zahteva stavljeno na teret ili za čije izvršenje je neosnovano osuđen; porodični i bračni status podnosioca zahteva; stepen stručne spreme i zanimanje podnosioca zahteva; raniju osuđivanost ili neosuđivanost podnosioca zahteva; ugled koji je podnosilac zahteva uživao u sredini u kojoj je živeo i radio pre neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude, odnos te sredine prema njemu posle neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude, težinu i prirodu krivičnog dela koje je podnosiocu zahteva stavljeno na teret ili za čije je izvršenje neosnovano osuđen; interesovanje javnosti za krivični postupak koji je vođen protiv podnosioca zahteva; druge činjenice koje su od značaja za utvrđivanje jačine i trajanja pretrpljenih fizičkih i psihičkih bolova i straha izazvanih neosnovanim lišenjem slobode ili neosnovanom osudom.
Ako utvrdi da je zahtev u pogledu visine naknade štete osnovan, Komisija donosi odluku kojom usvaja zahtev za naknadu štete.
Ako utvrdi da je zahtev u pogledu visine naknade štete delimično osnovan, Komisija donosi odluku kojom delimično usvaja zahtev za naknadu štete.
Ako utvrdi da zahtev za naknadu štete nije osnovan, Komisija donosi odluku kojom odbija zahtev.
Odluke Komisije potpisuje predsednik Komisije.
Ako Komisija donese odluku iz člana 10. st. 1. i 2. ovog pravilnika, ministarstvo sačinjava predlog sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade štete (u daljem tekstu: sporazum).
Ministarstvo dostavlja odluku Komisije i predlog sporazuma podnosiocu zahteva.
Uz odluku i predlog sporazuma, ministarstvo dostavlja i obaveštenje u kome određuje rok za prihvatanje sporazuma i navodi dokaze ili podatke koje podnosilac zahteva treba da dostavi radi isplate novčanog iznosa na ime naknade štete.
U pogledu dostavljanja predloga sporazuma Komisije podnosiocu zahteva primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Ako je podnosilac zahteva saglasan sa dostavljenim predlogom sporazuma, potpisuje sporazum i isti vraća sa potrebnim prilozima ministarstvu.
Na osnovu potpisanog sporazuma, ministarstvo donosi rešenje o isplati novčanog iznosa na ime naknade štete, koje dostavlja organizacionoj jedinici ministarstva.
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".