ODLUKAO PROMENI NAZIVA ULICE NA TERITORIJI GRADA NIŠA
|
1. Naziv postojeće ulice Vinkovačka, koja počinje između kp 1236 i kp 1238, ide duž kp 1237 i završava se između kp 1226 i kp 1260, sve u KO NIŠ "PANTELEJ", mat. br. ulice (792012000116) u naseljenom mestu Niš - deo Pantelej, u Gradskoj opštini Pantelej, menja se u ULICA JASENOVAČKIH ŽRTAVA.
U vreme kada nam otimaju i kradu istoriju, moramo se ujediniti o bitnim istorijskim temama, između ostalog i o broju stradalih u NDH i šire, zato, nije loše ostvariti sabornost oko simboličnog čina imenovanja ulice po njima SVETIM JASENOVAČKIM NOVOMUČENICIMA. Oni su to odavno zaslužili, a mislimo da je došlo vreme da tu decenijsku grešku ispravimo.
Nadamo se da je konačno došlo vreme za ovako veliki čin, to nam je i dužnost, ove žrtve ne smemo zaboraviti i grad Niš treba da bude jedinstven po ovom pitanju.
Ono što se desilo u Jasenovcu za vreme Drugog svetskog rata, mi nemamo pravo da zaboravimo nikada. Zlo biblijskih razmera koje je pogodilo srpski narod u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj predstavlja najveću nacionalnu traumu i tragediju srpskog naroda i jedan od primarnih zadataka srpskog naroda, društva i države jeste da sećanje na njega održimo živim i svežim za generacije koje dolaze i za svetsku javnost.
Evo šta je zapisao nemački general Horstenau, on je izrazio u svojoj knjizi potrebu da povraća kada je kročio u logor i video prizore pobacanih dečijih leševa od kojih se ledi krv u žilama. On je zapisao doslovno: "Najveće od svih zla mora biti Jasenovac, koji nijedan obični smrtnik ne može pojmiti." Ovaj mističan, gotovo metafizički opis fabrike za ubijanje koju je podigla krvava Pavelićeva koljačka država od strane jednog nacističkog generala daje priliku da se ponovo zamislimo nad dubinom stradanja u Jasenovcu.
Zašto naziv ulice "JASENOVAČKE ŽRTVE"?
Ovo stradalaštvo se decenijama potiskuje a pojedinci danas pokušavaju da se Srpske žrtve umanje, kojih je više od 700.000 a po nekim izvorima i do milion žrtava od ustaškog zuluma. Moramo znati surove činjenice da su oni koji su završili u Jasenovcu, ustaše klale posebno oblikovanim noževima (SRBOSEK) ili su ih ubijale sekirama, maljevima i čekićima; bivali su takođe i streljani ili vešani po drveću ili banderama. Neki su živi spaljivani u usijanim pećima, kuvani u kazanima ili davljeni u reci Savi. Ovde su korišćeni najraznovrsniji oblici mučenja - metalnim predmetima čupali su nokte na rukama i nogama, ljude su oslepljivali zabijajući im igle u oči, meso su im kidali a zatim solili. Takođe su ljude žive drali, odsecali im noseve, uši i jezike sekačima za žicu, i šila im zabadali u srce. Ćerke su silovali pred očima majki, a sinove mučili pred očima njihovih očeva. Prosto rečeno - u konclogorima u Jasenovcu i Staroj Gradiški ustaše su prevazišli sve ono što čak ni najbolesniji um nije mogao da zamisli i sprovede, po pitanju brutalnosti sa kojom su ljudi (Srbi) ubijani.
Imali su i jedinstvene u svetu dečje logore, gde su srpsku decu klali i ubijali. Ti ustaški zlikovci su srpsku decu streljali u stalku i pelenama, bebe su nabijali na bajonete, kolje i šiljate letve od plotova, klali noževima, bradvama i sekirama, spaljivali u kućama i krematorijumu, na Gradini kod Jasenovca kuvali u kotlovima za spravljanje sapuna, zavezanu u strože i džakove bacali u reke i bunare, živu otiskivali u špilje i pećine, gušili cijankalijem i trovali kaustičnom sodom, satirali glađu, žeđu i hladnoćom.
Zar ove žrtve ne zaslužuju naziv ulice "JASENOVAČKE ŽRTVE" u Nišu? Svakako da zaslužuju! Zašto o pogromu Jevreja zna ceo svet (i treba da zna, to je za primer), o onome što se dešavalo u Jasenovcu ne zna skoro niko. Odgovornost je naša. Jasenovac je za Srbe ono što je za Jevreje Aušvic. ZAŠTO JE TO TAKO, to je veliko pitanje?
Odluku o promeni naziva ulice na teritoriji grada Niša dostaviti Republičkom geodetskom zavodu i Gradskoj upravi Grada Niša - Sekretarijatu za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj.
Odluku i saglasnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave objaviti u "Službenom listu Grada Niša".