PRAVILNIKO KATEGORIZACIJI I RANGIRANJU NAUČNIH ČASOPISA("Sl. glasnik RS", br. 159/2020) |
Ovim pravilnikom uređuje se rangiranje, kategorizacija, postupak utvrđivanja liste kategorizacije, uslovi za uređivanje naučnih časopisa i naučne grane u okviru kojih se vrši rangiranje, kao i drugi elementi od značaja za kategorizaciju i rangiranje časopisa i njihovo odlaganje u repozitorijum (u daljem tekstu: Repozitorijum).
Naučni časopis je periodična publikacija u kojoj se objavljuju rezultati naučnoistraživačkog rada.
Međunarodni naučni časopis je časopis koji je referisan u međunarodnim citatnim bazama Journal Citation Report (u daljem tekstu: JCR) i Web of Science (Science Citation Index Expanded, Social Science Citation Index, Arts and Humanities Citation Index (u daljem tekstu: WoS).
U oblasti društvenih i humanističkih nauka, osim časopisa u gore referisanim bazama, međunarodni časopis je i časopis referisan u međunarodnim bazama SCImago Journal Rank (u daljem tekstu: SJR), kao i oni naučni časopisi koje odgovarajući matični naučni odbori definišu kao časopise iz kategorije M23.
Međunarodni časopis, u smislu ovog pravilnika, može biti časopis inostranog ili domaćeg izdavača.
Nacionalni naučni časopis je časopis koji nije referisan u međunarodnim bazama. Nacionalni naučni časopis, u smislu ovog pravilnika, može biti časopis domaćeg ili inostranog izdavača.
Naučni časopis domaćeg izdavača, u smislu ovog pravilnika, je periodična publikacija izdavača čije je sedište na teritoriji Republike Srbije koji ispunjava Uslove za uređivanje naučnih časopisa, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo (Prilog 1).
Naučni časopisi domaćeg izdavača
U postupku kvalitativne i bibliometrijske analize, status naučnog časopisa utvrđuje se na način i pod uslovima utvrđenim ovim pravilnikom.
Postupku analize podvrgavaju se svi naučni časopisi domaćeg izdavača, novopokrenuti ili časopisi čije izdavanje je obnovljeno, a koji su zainteresovani za kategorizaciju i referisanje u bazi naučnih časopisa koja se izrađuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost i koja sadrži elemente za vrednovanje i praćenje uticajnosti naučnih časopisa za potrebe izrade bibliometrijskog izveštaja (u daljem tekstu: Nacionalna baza naučnih časopisa).
Časopisima domaćeg izdavača kategorija se utvrđuje na osnovu ostvarene citiranosti u WoS-u i u elektronskoj bazi SCOPUS.
Oblasti društvenih i humanističkih nauka za koje se neće izračunavati impakt faktor u okviru bibliometrijske analize definisane su čl. 9. i 14. ovog pravilnika.
Postupku ocenjivanja prethodi čin polaganja svezaka u Repozitorijum.
Praćenje časopisa za potrebe postupka ocenjivanja traje dve kalendarske godine. Časopisi koji nakon toga zadovolje zahteve iz Priloga 1 ovog pravilnika, referišu se u Nacionalnoj bazi naučnih časopisa u dopunskih godinu dana, a po isteku tog perioda, rangiraju se i kategorizuju u skladu sa članom 6. ovog pravilnika.
Analiza za časopise koji te zahteve ne zadovolje, daje se u opisnom obliku, kratkim navođenjem zahteva koji nisu ispunjeni iz Uslova za uređivanje naučnih časopisa.
Analizu domaćih časopisa, vrši ustanova ili organizacija koju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost, odredi ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku delatnost (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Oblik izdanja časopisa (štampani, elektronski dostupan ili paralelno oba oblika izdanja) ne utiče na odluku o naučnom statusu časopisa.
Pokazatelji za rangiranje međunarodnog naučnog časopisa određeni su od strane izdavača citatnih, odnosno indeksnih baza navedenih u članu 2. ovog pravilnika.
Pokazatelji za rangiranje naučnih časopisa domaćih izdavača odabiraju se tako da podstiču vrednovanje u cilju povećanja kvaliteta, međunarodne uključenosti, relevantnosti i uticajnosti tih časopisa i naučnih rezultata, a u okviru društvenih i humanističkih nauka i očuvanju naučne i kulturne baštine.
Naučni časopisi domaćeg izdavača podvrgavaju se kvalitativnoj i bibliometrijskoj analizi, koja je osnova za rangiranje časopisa i koja uključuje sledeće pokazatelje bibliometrijskog kvaliteta: ukupan broj citata u WoS-u i SCOPUS-u (ili impakt faktor dva (u daljem tekstu: IF2), odnosno pet (u daljem tekstu: IF5), udeo radova na svetskim jezicima, udeo inostranih autora, udeo časopisnih referenci, udeo referenci na stranim jezicima, udeo inostranih recenzenata i drugih pokazatelja bibliometrijskog kvaliteta koji se odnose na opremljenost članka, transparentnost uređivanja i dr, osim za oblasti društvenih i humanističkih nauka za koje su kriterijumi definisani u članu 14. ovog pravilnika.
Časopisi se rangiraju unutar pojedinačnih naučnih oblasti, prema formiranim matičnim naučnim odborima, odnosno dodatnim oblastima u okviru kojih se vrši bibliometrijska analiza, definisanih u Prilogu 2 ovog pravilnika, koji je njegov sastavni deo.
Časopis može biti razvrstan u više srodnih naučnih grana. Ukoliko časopis nije razvrstan i kategorisan u određenoj oblasti prihvata se kategorija iz srodne naučne grane. Časopisu razvrstanom u dve ili više naučnih oblasti, a kome su dodeljene različite kategorije unutar različitih oblasti, kategorije se prihvataju za svaku granu ponaosob.
Kategorija je merilo kvaliteta časopisa. Kategorizacija se vrši jednom godišnje. Kao mera uticajnosti časopisa u prirodno-matematičkim, tehničko-tehnološkim, biotehničkim i medicinskim naukama koristi se prosečan broj citata primljenih tokom tekuće godine za radove objavljene u prethodne dve godine - IF2, odnosno za radove objavljene u prethodnih pet godina - IF5. U oblasti društvenih i humanističkih nauka kvalitet se određuje prema kriterijumima, kako je definisano u članu 14. ovog pravilnika.
Kategorija međunarodnih časopisa određuje se na osnovu uticajnosti ostvarene u JCR, na osnovu referisanja u WoS-u, a časopisi koji se referišu u WoS-u, a nisu još ostvarili impakt faktor kategorišu se kao M24, a u oblasti društvenih i humanističkih nauka i na osnovu referisanja u SJR. Časopisi referisani u WoS-u, a kojima se ne utvrđuje impakt faktor u JCR (Arts and Humanities Citation Index) ostvaruju kategoriju M23, a časopisi koji su referisani u SJR i označeni kao Q1 ostvaruju kategoriju M23, označeni kao Q2 i Q3 ostvaruju kategoriju M24, a označeni kao Q4 ostvaruju kategoriju M51.
U onim oblastima nauka koje nisu u adekvatnoj meri zastupljene u WoS i SJR, matični naučni odbori mogu da usvoje odgovarajuće dodatne liste međunarodnih časopisa, na način definisan u članu 13. ovog pravilnika.
Časopisi obuhvaćeni reprezentativnim i preferencijalnim listama u oblasti društvenih i humanističkih nauka kategorišu se prema kriterijumima navedenim u članu 14. ovog pravilnika.
Naučni časopisi domaćeg izdavača koji se ne nalaze u indeksnim bazama iz člana 2. ovog pravilnika, kategorizuju se na osnovu parametara bibliometrijskog kvaliteta ostvarenog u Nacionalnoj bazi naučnih časopisa, u skladu sa čl. 3. i 4. ovog pravilnika.
Naučni časopisi iz naučnih oblasti prirodno-matematičkih, tehničko-tehnoloških, biotehničkih i medicinskih nauka se razvrstavaju u kategorije određene na sledeći način:
Kategorija |
Naziv kategorije |
Definicija kategorije naučnog časopisa |
M21a |
Međunarodni časopis izuzetnih vrednosti |
Časopis koji je prema IF2, odnosno IF5, rangiran u JCR u svojoj oblasti nauka među prvih 10% časopisa. |
M21 |
Vrhunski međunarodni časopis |
Časopis koji je prema IF2, odnosno IF5, rangiran u JCR u svojoj oblasti nauka između prvih 10% i 30% časopisa. |
M22 |
Istaknuti međunarodni časopis |
Časopis koji je prema IF2, odnosno IF5, rangiran u JCR u svojoj oblasti nauka između prvih 30% i 60% časopisa. |
M23 |
Međunarodni časopis |
Časopis koji se nalazi na popisu JCR, ali prema IF2, odnosno IF5, nije u svojoj oblasti nauka rangiran među prvih 60% časopisa. |
M24 |
Nacionalni časopis međunarodnog značaja |
Časopis koji se prema bibliometrijskim pokazateljima Nacionalne baze naučnih časopisa u svojoj oblasti nauka nalazi u prvih 10%. |
M51 |
Vrhunski časopis nacionalnog značaja |
Časopis koji se prema bibliometrijskim pokazateljima Nacionalne baze naučnih časopisa u svojoj oblasti nauka nalazi u prvih 30%. |
M52 |
Istaknuti nacionalni časopis |
Časopis koji se prema bibliometrijskim pokazateljima u svojoj oblasti nauka nalazi između prvih 30% i 60% časopisa. |
M53 |
Nacionalni Časopis |
Časopis koji prema bibliometrijskim pokazateljima Nacionalne baze naučnih časopisa u svojoj oblasti nauka nije u prvih 60% časopisa. |
M54 |
Domaći naučni časopis koji se prvi put kategorizuje |
Časopis koji je referisan u Nacionalnoj bazi naučnih časopisa Nacionalnog indeksa, a koji je zadovoljio zahteve iz Uslova za uređivanje naučnih časopisa i koji se prvi put kategorizuje. |
Ukoliko naučni časopis bude označen kao: "Suspendovan sa liste JCR" (Title suppressions ili dropped), isti neće biti kategorizovan za tu godinu.
Ukoliko naučni časopis bude označen kao: "Pseudo časopis", na predlog nadležnog matičnog naučnog odbora i Komisije definisane članom 8. ovog pravilnika, isti neće biti kategorizovan i brisaće se sa liste kategorizovanih časopisa.
Naučni časopis domaćeg izdavača može biti suspendovan iz Nacionalne baze naučnih časopisa, u skladu sa zakonom, na predlog nadležnog matičnog naučnog odbora, ustanove ili organizacije iz člana 3. stav 8. ovog pravilnika, po prethodno pribavljenom mišljenju Komisije iz člana 8. ovog pravilnika.
Komisija za utvrđivanje predloga godišnje liste kategorisanih časopisa
Radi sprovođenja postupka utvrđivanja godišnje liste kategorisanih časopisa, ministar nadležan za naučnoistraživačku delatnost (u daljem tekstu: ministar), u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost, obrazuje Komisiju za utvrđivanje predloga godišnje liste kategorisanih časopisa (u daljem tekstu: Komisija).
Članove Komisije imenuje ministar, tako što svaki matični naučni odbor predlaže svog predstavnika, iz reda članova matičnog naučnog odbora. Predsednika Komisije ministar imenuje iz reda članova koje su predložili matični naučni odbori. Prilikom imenovanja članova Komisije vodi se računa o ravnomernoj zastupljenosti naučnih oblasti i o rodnoj ravnopravnosti.
Na osnovu Izveštaja o bibliometrijskoj analizi naučnih časopisa, prema volumenu iz prethodne godine, matični naučni odbori, obrazovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost, sačinjavaju Predlog liste kategorizacije naučnih časopisa, koji najkasnije do kraja septembra tekuće godine dostavljaju Komisiji, preko Ministarstva.
U okviru bibliometrijske analize osnov za kategorizaciju časopisa je određivanje impakt faktora, osim za sledeće grane u oblasti društvenih i humanističkih nauka: filozofija, teologija, pravo, ekonomija, političke nauke, istorija, arheologija, etnologija, muzikologija, istorija umetnosti, jezik i književnost.
U okviru pojedinih naučnih grana u slučajevima nepostojanja časopisa koji ispunjava uslove za kategoriju M24, matični naučni odbori mogu da predlože Komisiji da se časopis iz kategorije M51 za datu granu prevede u kategoriju M24.
Predlog liste kategorizacije naučnih časopisa matičnih naučnih odbora u slučaju razlika u odnosu na Izveštaj o bibliometrijskoj analizi, mora da sadrži obrazloženje. Matični naučni odbor može da predloži samo jedan rang više ili manje u odnosu na bibliometrijsku analizu.
Komisija razmatra Predlog liste kategorizacije naučnih časopisa i podnosi Ministarstvu obrazložen predlog Konačne godišnje liste kategorizacije naučnih časopisa, najkasnije do kraja novembra tekuće godine, za prethodnu godinu.
Ministarstvo donosi odluku o utvrđivanju Konačne godišnje liste kategorisanih naučnih časopisa, na predlog Komisije.
Prilikom predlaganja kategorija u skladu sa ovim pravilnikom, članovi matičnih naučnih odbora i Komisije ne mogu predlagati kategorije za časopise čiji su urednici ili članovi uredništva ili su po bilo kom osnovu u sukobu interesa.
Repozitorijum je elektronska arhiva časopisa u vidu svezaka punog teksta (u daljem tekstu: Repozitorijum). Izdavač je dužan da elektronsku verziju položi u repozitorijum do kraja prvog kvartala naredne godine. Polaganje svezaka u Repozitorijum vrši se radi postupka bibliometrijske analize, kao i za potrebe kategorizacije i rangiranja. Pun tekst radova iz Repozitorijuma može se preuzimati za potrebe iz ovog člana samo uz pismenu saglasnost izdavača.
Repozitorijum održava Narodna biblioteka Srbije. Informacije o popunjenosti Repozitorijuma pojedinim sveskama, kao i datumu polaganja svezaka, moraju biti javno dostupne posredstvom odgovarajuće veb aplikacije Narodne biblioteke Srbije. Datum prispeća u Repozitorijum uzima se kao pokazatelj redovnosti objavljivanja časopisa.
U Repozitorijum se polaže elektronska verzija svake objavljene sveske. Položena verzija mora u svemu biti verna originalu, uključujući i paginaciju radova. Polaganje se vrši u formatu koji određuje Narodna biblioteka Srbije.
Ako se časopis izdaje u štampanom obliku, u Repozitorijum se takođe dostavlja i jedan primerak štampane verzije časopisa. Dostava u štampanoj verziji ne oslobađa izdavača obaveze da Narodnoj biblioteci Srbije dostavi obavezni primerak u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezni primerak publikacije.
Nacionalni časopisi koji ne polažu, odnosno ne dostavljaju svoje sveske u Repozitorijum, ne mogu biti kategorizovani.
Dostupnost podataka o kategorizaciji i rangiranju časopisa
Kategorizacija i rangiranje međunarodnih naučnih časopisa, definisana ovim pravilnikom, dostupna je na portalu Narodne biblioteke Srbije.
Godišnja lista kategorisanih naučnih časopisa, kao i bibliometrijski izveštaj koji sačinjava ustanova ili organizacija iz člana 3. stav 8. ovog pravilnika, dostupni su na internet stranici Ministarstva.
Naučni časopisi inostranih izdavača koji nisu referisani u indeksnim bazama
Kategorizacija naučnih časopisa inostranih izdavača koji nisu referisani u bazama iz člana 2. ovog pravilnika ili drugim bazama iz ovog pravilnika, vrši se utvrđivanjem posebne liste kategorizacije međunarodnih naučnih časopisa, koju utvrđuju matični naučni odbori, a potvrđuje Komisija i Ministarstvo. Predlog posebnih lista sačinjavaju matični naučni odbori, sa obrazloženjem kriterijuma kategorizacije i dostavljaju ih Komisiji, preko Ministarstva, najkasnije do 30. juna tekuće godine. Komisija razmatra dostavljene predloge i podnosi Ministarstvu obrazložene predloge konačnih posebnih listi, najkasnije do 31. jula tekuće godine, a Ministarstvo utvrđuje posebne godišnje liste koje se objavljuju na internet stranici Ministarstva.
U postupku utvrđivanja liste kategorizovanih časopisa iz stava 1. ovog člana u odnosu na naučne oblasti, koje zbog identitetske materije kojom se bave (npr. jezik i književnost, nacionalna istorija, etnologija i dr.), po definiciji nisu zastupljene u globalnim i evropskim indeksnim bazama, neophodno je koristiti liste časopisa ustanovljene u cilju njihovog naučnog rangiranja, koje su prihvaćene od odgovarajućih vodećih nacionalnih ili reprezentativnih međunarodnih organizacija ili udruženja.
Rangiranje i kategorizacija časopisa u oblasti društvenih i humanističkih nauka
Za razvrstavanje naučnih časopisa iz oblasti društvenih i humanističkih nauka primenjuje se kategorija naučnog časopisa iz tabele iz člana 6. ovog pravilnika, kao i za časopise u ostalim naučnim oblastima.
Kategorije M21a do M23 određuju se na osnovu klasifikacije časopisa koje pripadaju WoS listama po IF2, odnosno IF5 faktoru, saglasno članu 6. ovog pravilnika, s tim da kategoriji M23 pripadaju i časopisi označeni kao Q1 u SJR i časopisi na listama ERIH+, a kategoriji M24 pripadaju i časopisi označeni kao Q2 i Q3 u SJR, a kategoriji M51 časopisi označeni kao Q4 u SJR. U slučaju da se časopisi nalaze i na nekoj od prethodno navedenih lista kategorisanih naučnih časopisa, matični naučni odbori imaju pravo da daju prednost kategorijama iz Konačne godišnje liste kategorizovanih naučnih časopisa za odgovarajuću godinu koju je utvrdilo Ministarstvo.
U okviru verifikovane liste slavističkih časopisa Međunarodnog slavističkog komiteta, prihvata se kategorija M23 koja pripada Kategoriji I, kategorija M51 koja pripada Kategoriji II i kategorija M52 koja pripada Kategoriji III navedene liste.
Ukoliko bi na osnovu WoS i SJR kriterijuma časopis dobio različite M20 kategorije, dodeljuje mu se viša od dve kategorije.
Ukoliko časopis pripada samo jednoj od navedenih baza, rangiranje uzima u obzir samo tu bazu.
Pri kategorizaciji časopisa u kategoriju M24 matični naučni odbori koji su nadležni za više od jedne naučne grane vode računa da udeo časopisa ne pređe 20% ukupnog broja domaćih časopisa u pojedinačnoj naučnoj grani.
Pri kategorizaciji časopisa u kategoriju M51 matični naučni odbori koji su nadležni za više od jedne naučne grane vode računa da udeo časopisa ne pređe 30% ukupnog broja časopisa u pojedinačnoj naučnoj grani.
Naučni časopisi u kategorijama M52, M53 i M54 spadaju u preostalih 50% časopisa u okviru pojedinačne naučne grane.
Pri svakom razvrstavanju domaćih naučnih časopisa koji se u trenutku kategorizacije ne nalaze u bazama iz člana 2. ovog pravilnika, matični naučni odbori i Komisija posebno vode računa o sledećim kriterijumima: naučni kvalitet, nacionalni, istorijski, kulturni i društveni značaj, regionalna ili međunarodna relevantnost.
Pri rangiranju časopisa u oblasti humanističkih nauka, posebno se vodi računa o nacionalnom, istorijskom, kulturnom i društvenom značaju časopisa i izdavača i očuvanju domaće kulturne i naučne baštine u časopisu. U oblasti društvenih nauka, vodi se računa i o doprinosu časopisa stavljanju naučnoistraživačkih rezultata u funkciju rešavanja društvenih problema i državnih potreba.
Kvalitet časopisa u oblasti društvenih i humanističkih nauka određuje se na na osnovu sledećih parametara:
1. Uredništvo:
(1) struktura uredništva prema naučnim, odnosno nastavnim zvanjima,
(2) struktura uredništva prema institucionalnoj afilijaciji,
(3) u časopisima kategorije M23 i M24 najviše dve trećine članova uredništva može biti iz iste institucije;
2. Kvalitet recenzentskog postupka:
(1) broj recenzenata (u odnosu na broj radova),
(2) afilijacije recenzenata (akademija nauka, univerzitet, naučni institut),
(3) naučna, odnosno nastavna zvanja recenzenata,
(4) jasne procedure recenziranja (definisane u Uputstvu autorima i Uputstvu recenzentima),
(5) u časopisima kategorije M23 i M24 najviše dve trećine recenzenata može biti iz iste institucije;
3. Afilijacije autora: u časopisima kategorije M23 i M24 najviše dve trećine autora može biti iz iste institucije;
4. Struktura radova:
(1) udeo (%) legitimnih radova (isključujući preštampane radove),
(2) udeo naučnih radova (u odnosu na hronike, prikaze, kritike i sl.),
(3) prosečan broj referenci u radovima,
(4) udeo (%) radova sa bar jednom referencom, bilo u odeljku Literatura ili u fusnotama;
5. Zastupljenost časopisa na referentnim listama za datu naučnu oblast.
6. Opremljenost (prema Uslovima za uređivanje naučnih časopisa iz Priloga 1 ovog pravilnika):
(1) naslov rada na jeziku rada i engleskom jeziku,
(2) sažetak/apstrakt na jeziku rada i engleskom jeziku,
(3) ključne reči na jeziku rada i engleskom jeziku,
(4) tip rada (urednička klasifikacija),
(5) autorska afilijacija i kontakt podaci,
(6) datum primanja i prihvatanja rada,
(7) zahvalnica (naziv i broj projekta),
(8) podaci o prethodnim verzijama rada,
(9) javno dostupan spisak recenzenata (objavljen barem jedanput godišnje);
7. Dostupnost časopisa u elektronskom obliku.
8. Obavezno elektronsko uređivanje časopisa.
Parametri za određivanje kvaliteta se kvantitativno iskazuju. Za potrebe bibliometrijske analize prema navedenim kriterijumima, matični naučni odbori će utvrditi kvantitativne vrednosti.
Godišnja kategorizacija naučnih časopisa
Kategorizacija naučnih časopisa za tekuću godinu, vršiće se na osnovu volumena časopisa objavljenih u prethodnoj godini.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
USLOVI ZA UREĐIVANJE NAUČNIH ČASOPISA
Domaći naučni časopis (u daljem tekstu: časopis) treba da sadrži sledeće elemente:
Naslov časopisa
Naslov je po pravilu, trajna odrednica časopisa. Treba da što tačnije opisuje tematiku objavljivanih sadržaja. Ako tematika nije prepoznatljiva na osnovu naslova, časopis treba da ima podnaslov kojim se jasno određuje naučna oblast, uža naučna oblast ili ITM oblast, odnosno oblasti koju časopis pretežno obuhvata. Ako časopis izlazi u okviru serije, naslov obuhvata i naslov serije.
Časopis može imati skraćeni naslov i naslov na stranom jeziku. Ovi naslovi utvrđuju se i evidentiraju prilikom dodele ISSN-a. Skraćeni naslov se utvrđuje u skladu s odgovarajućim međunarodnim standardom. Prilikom prevoda naslova na strani jezik vodi se računa o tome da naslov ne bude istovetan naslovu nekog postojećeg inostranog časopisa.
Naslov časopisa menja se samo u slučaju preke potrebe. Promena se uvodi od prvog broja određenog godišta, s tim da se prethodni naslov na istaknutom mestu navodi najmanje još godinu dana.
Naslov časopisa ispisuje se uvek u istom tipografskom obliku, na istom mestu u svesci.
Međunarodni standardni broj serijske publikacije (ISSN)
Časopis ima ISSN kao trajnu i jednoznačnu oznaku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izdavačka delatnost. Ako časopis ima paralelni elektronski oblik, dodeljuje mu se zaseban ISSN (e-ISSN). Narodna biblioteka Srbije dodeljuje nacionalni ISSN broj. ISSN se ispisuje na istaknutom mestu u svakoj objavljenoj svesci, po mogućstvu u gornjem desnom uglu korica.
Međunarodni standardni broj časopisa - Univerzalna decimalna klasifikacija (UDK)
UDK broj časopisa označava oblast i naučne grane kojima se bavi časopis. On se ispisuje na istaknutom mestu u svakoj objavljenoj svesci, najčešće uz ISSN broj.
Učestalost objavljivanja, označavanje svezaka i stranica
Broj svezaka koji se izdaje godišnje utvrđuje se prilikom dodele ISSN-a i CIP katalogizacije, po mogućstvu uz naznaku meseca objavljivanja, i navodi u svakoj svesci u impresumu ili na drugom istaknutom mestu.
Pravovremeno izdavanje svezaka u skladu s predviđenom periodičnošću je osnovna obaveza izdavača, odnosno uredništva. Izdavanje dvobroja može se smatrati redovnim izlaženjem u jednom volumenu, odnosno jednom u godinu dana. Promena periodičnosti mora se evidentirati obnavljanjem katalogizacije, tj. izradom novog kataloškog zapisa CIP.
Pravovremenost se prati i utvrđuje na osnovu datuma polaganja svake objavljene sveske časopisa u Repozitorijum Narodne biblioteke Srbije, u skladu s periodičnošću objavljivanja svakog pojedinačnog časopisa. Evidencija o polaganju javno je dostupna na internetu.
Svi članci se objavljuju u okviru redovnih svezaka. Redovne sveske mogu biti tematskog karaktera. Vanredni, dopunski i specijalni brojevi mogu se smatrati sastavnim delom volumena časopisa, samo ukoliko su prošli proceduru predviđenu za redovno izdavanje časopisa.
Brojčane oznake volumena (godišta) časopisa treba da rastu kontinuirano. Kontinuitet se ne sme narušiti ni u slučaju prekida u izdavanju časopisa.
Sveske se označavaju redom prema predviđenoj dinamici izlaženja. Po pravilu, redni broj 1 dodeljuje se prvoj svesci svakog novog volumena. Sveske se označavaju po pravilu arapskim brojevima, osim ukoliko je to u neskladu s tradicijom institucije koja čuva naučnu i tehnološku baštinu Republike Srbije (nacionalni univerziteti, nacionalni instituti, SANU, Matica srpska).
Brojčana oznaka strana počinje od prve strane teksta prvog članka i nastavlja se kroz sve priloge jednog volumena. Korice, naslovna strana, sadržaj i oglasi ne ostraničavaju se.
Izdavač časopisa
Izdavač časopisa može biti naučnoistraživačka organizacija (NIO), naučno društvo, kao i institucija sa delatnošću od značaja za nauku u suizdavaštvu sa naučnoistraživačkom organizacijom. U društveno-humanističkim naukama, izdavač ili suizdavač tradicionalno je i institucija kulture (muzej, arhiv i sl.).
Urednik naučnog časopisa mora da ima naučno, odnosno nastavno zvanje.
Ako je izdavača više, navodi se prvi, odnosno izvršni izdavač, a ostali se navode kao suizdavači. Ako je izdavač samo jedna NIO (univerzitet, fakultet ili institut, SANU, Matica srpska), neophodno je da broj članova uredništva izvan NIO bude najmanje polovina od broja članova uredništva, kao i da broj recenzenata izvan NIO kao izdavača, bude najmanje trećina u odnosu na jedan volumen, odnosno na godišnjem nivou.
Izdavač časopisa navodi se u svakoj objavljenoj svesci u impresumu.
Naučna politika časopisa
Izdavač i uredništvo na posebnoj stranici teksta jasno naznačavaju naučnu politiku časopisa - naučno polje kojem časopis pretežno pripada, tipove istraživanja koje neguje (internacionalne/identitetske nauke), naučne oblasti i uže naučne oblasti kojima je posvećen, društvenu, državnu i kulturnu ulogu časopisa, kao i druga pitanja koja definišu opšti naučni i društveni karakter časopisa i tematske, teorijske i metodološke smernice za objavljivanje radova u njemu.
Sadržaj sveske
U sadržaju sveske daje se puni naslov svakog priloga, ime i prezime autora i početna i završna stranica priloga. Sadržaj može da ima rubrike. Naslovi rubrika ne mogu biti zamena za obaveznu kategorizaciju članaka, koji se kategorišu svaki ponaosob (npr. originalni naučni članak, pregledni rad i sl.).
Prilozi nenaučnog karaktera, koji se u sistemu vrednovanja prema propisima kojima se uređuje naučnoistraživačka delatnost ne smatraju naučnim rezultatom i koji ne moraju biti uređivani u skladu s ovim pravilnikom, mogu se navoditi u sadržaju, ali treba da budu jasno obeleženi prigodnim naslovom.
Za časopise koji se objavljuju dvojezično, sadržaj se daje na oba jezika.
Sadržaj sveske, po pravilu, daje se na prvoj, odnosno prvim stranama sveske.
Impresum
Impresum se daje u svakoj svesci časopisa, na istom istaknutom mestu i sadrži:
1) naziv izdavača;
2) imena, funkcije, kao i naziv i sedište ustanove u kojoj su zaposleni članovi uredništva (afilijacija);
3) kontakt podatke uredništva: adresu, e-adresu, faks i telefonski broj;
4) imena i afilijacije članova izdavačkog saveta;
5) imena osoba zaduženih za jezičku redakciju (lektora, korektora i eventualno prevodioca);
6) štampariju, mesto štampanja i tiraž;
7) naziv i internet adresu (URL) baze podataka u kojoj su članci dostupni u vidu punog teksta (opciono);
8) nazive sekundarnih publikacija (bibliografskih baza) koje indeksiraju časopis;
9) nazive institucija koje finansijski pomažu izdavanje časopisa;
10) način pretplate i cenu (opciono).
Članovi uredništva i izdavačkog saveta mogu se navoditi i izdvojeno, na nekom drugom stalnom i istaknutom mestu.
Podaci o časopisu daju se u svakoj objavljenoj svesci. Moguće izmene unose se u prvom broju određenog godišta.
Kataloški zapis (CIP)
Kataloški zapis obuhvata osnovne bibliografske podatke o časopisu. Izrađuje se prilikom uvođenja časopisa u bibliotečku evidenciju, u Narodnoj biblioteci Srbije, a za časopise čiji izdavač ima sedište u AP Vojvodini, u Biblioteci Matice srpske. U slučaju promene nekog podatka iz kataloškog zapisa, katalogizaciju treba obnoviti.
CIP se ispisuje u svakoj objavljenoj svesci, na istaknut način (u posebnom okviru), po pravilu na poslednjoj stranici.
Način objavljivanja
Časopis se može objavljivati u štampanom obliku, elektronskom obliku ili u oba oblika istovremeno. Elektronski časopis, kao i elektronska forma časopisa koji istovremeno izlazi u štampanom obliku, mora imati zaseban ISSN (e-ISSN). Arhive punih tekstova u kojima se članci nude u obliku koji je tipografski veran originalu (u PDF formatu) ne smatraju se elektronskim oblikom časopisa.
Uputstvo autorima
Uputstvo autorima sadrži detaljne zahteve o načinu oblikovanja članaka i slanja, odnosno prijema rukopisa. Zahtevima se utvrđuje dužina rukopisa, struktura članka (odeljci), format tabelarnih i grafičkih prikaza, prenos autorskih prava na časopis i sl. Posebno se utvrđuje jedinstven način citiranja. Odabrani format citiranja opisuje se detaljno uz navođenje primera za svaku vrstu citiranog izvora.
Detaljno uputstvo autorima o načinu pripreme članka objavljuje se u najmanje jednom broju časopisa godišnje. Skraćena verzija uputstva objavljuje se u svakoj svesci, uz naznaku mesta objavljivanja detaljnog uputstva.
Za časopise u elektronskom obliku potrebno je dati detaljno uputstvo autorima na istaknutom mestu u svakom broju časopisa.
Uputstvo obavezno sadrži i deo kojim se ukazuje na obavezu poštovanja naučnih i etičkih principa i pravila prilikom pripreme i izdavanja članka, u skladu sa međunarodnim standardima.
Članak u časopisu mora biti opremljen na standardan način. Sastavni delovi opreme članka daju se na prvoj stranici članka, izuzev kada je drugačije određeno.
Naslov
Naslov treba da što vernije opiše sadržaj članka. U interesu je časopisa i autora da se koriste reči prikladne za indeksiranje i pretraživanje. Ako takvih reči nema u naslovu, poželjno je da se naslovu pridoda podnaslov.
Tekući naslov
Tekući naslov se ispisuje u zaglavlju svake stranice članka radi lakše identifikacije, posebno kopija članaka u elektronskom obliku.
Ime autora
Navodi se puno ime i prezime (svih) autora. Imena i prezimena domaćih autora uvek se ispisuju u originalnom obliku (sa srpskim dijakritičkim znakovima, dijakritičkim znakovima pisama svetskih jezika ili dijakritičkim znakovima pisama nacionalnih manjina i etničkih grupa), nezavisno od jezika rada.
Naziv ustanove autora (afilijacija)
Navodi se pun (zvanični) naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen, a eventualno i naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje. Samostalni istraživači i autori kojima naučnoistraživački rad nije primarna profesija takođe naznačavaju svoj status. U složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija te organizacije (od punog registrovanog naziva do unutrašnje organizacione jedinice). U hijerarhiji organizacija bar jedna mora biti pravno lice. Ako je autora više, a neki potiču iz iste ustanove, mora se, posebnim oznakama ili na drugi način, naznačiti iz koje od navedenih ustanova potiče svaki.
Funkcija i zvanje autora se ne navode.
Kontakt podaci
Ako je autora više, po pravilu se daje samo adresa jednog autora, zaduženog za komunikaciju tim povodom.
Identifikator digitalnog objekta (DOI)
U časopisima koji su uključeni u međunarodni sistem unakrsnog referisanja (CrossRef), člancima se dodeljuje posebna brojčana oznaka (Digital Object Identifier, DOI), neposredno pred objavljivanje sveske.
DOI se ispisuje na početnoj strani članka na stalnom istaknutom mestu.
Kategorija (tip) članka
Kategorizacija članaka obaveza je uredništva. Kategoriju članka mogu predlagati recenzenti i članovi uredništva, odnosno urednici rubrika, ali odgovornost za kategorizaciju snosi isključivo glavni urednik.
Članci u časopisima se razvrstavaju u sledeće kategorije:
Naučni članci:
1) originalan/izvorni naučni rad (rad u kome se iznose prethodno neobjavljivani rezultati sopstvenih istraživanja naučnim metodom);
2) pregledni rad (rad koji sadrži originalan, detaljan i kritički prikaz istraživačkog problema ili područja u kome je autor ostvario određeni doprinos);
3) kratko ili prethodno saopštenje (originalni naučni rad punog formata, ali manjeg obima ili preliminarnog karaktera).
4) naučna kritika, odnosno polemika (rasprava na određenu naučnu temu zasnovana isključivo na naučnoj argumentaciji i korišćenjem naučne metodologije) i osvrti.
Naučni rad u časopisu može imati oblik monografske studije, kao i kritičkog izdanja naučne građe (istorijsko-arhivske, leksikografske, bibliografske, pregleda podataka i sl.), dotad nepoznate ili nedovoljno pristupačne za naučna istraživanja.
Radovi klasifikovani kao naučni moraju imati bar dve pozitivne recenzije. U časopisima u kojima se objavljuju i prilozi vannaučnog karaktera, naučni članci treba da budu grupisani i jasno izdvojeni u prvom delu sveske.
Stručni članci:
1) stručni rad (prilog u kome se nude iskustva korisna za unapređenje profesionalne prakse, ali koja nisu nužno zasnovana na naučnom metodu);
2) informativni prilog (uvodnik, komentar i sl.);
3) prikaz (knjige, računarskog programa, slučaja, naučnog događaja i sl.);
4) stručna kritika, odnosno polemika i osvrti.
Jezik rada
Jezik rada, u skladu sa ustavom i zakonom, može biti srpski, jezik nacionalne manjine ili etničke grupe Republike Srbije, neki od svetskih ili slovenskih jezika (u naučnoj oblasti jezika i književnosti), odnosno jezici koji su u upotrebi u međunarodnoj komunikaciji u datoj naučnoj oblasti. Ukoliko je jezik rada srpski, slovenski, neki od svetskih jezika ili neki drugi jezik koji je u upotrebi u domaćoj ili međunarodnoj komunikaciji u datoj naučnoj oblasti, a koji nije engleski, naslov i apstrakt obavezni su na engleskom jeziku.
Sažetak ili apstrakt
Sažetak (apstrakt) je kratak informativan prikaz sadržaja članka koji čitaocu omogućava da brzo i tačno oceni njegovu relevantnost. U interesu je uredništava i autora da sažeci sadrže termine koji se često koriste za indeksiranje i pretragu članaka.
Sastavni delovi sažetka su cilj istraživanja, metodi, rezultati i zaključak. U humanističkim i društvenim naukama, sažetak tradicionalno sadrži i druge elemente, u skladu s naučnom baštinom koju časopis neguje (nacionalni, regionalni, kulturni kontekst, društveni smisao istraživanja, državni značaj istraživanja i sl.)
Precizne instrukcije za izradu sažetaka, odnosno rezimea daju se u uputstvu autorima o načinu pripreme članka.
Sažetak može biti na srpskom, jeziku nacionalne manjine i etničke grupe, engleskom, nekom od svetskih jezika ili na nekom slovenskom jeziku (posebno u naučnoj oblasti jezika i književnosti). Ukoliko jezik rada nije engleski, naslov ispred sažetka i sažetak obavezni su na engleskom jeziku.
Za sažetke na stranim jezicima mora se obezbediti kvalifikovana lektura, odnosno gramatička i pravopisna ispravnost.
Ključne reči
Ključne reči su termini ili sintagme koje tematski, teorijski, metodološki, disciplinarno, subdisciplinarno i na druge relevantne načine upućuju na sadržaj članka za potrebe indeksiranja i pretraživanja. U principu, treba ih dodeljivati s osloncem na neki međunarodni izvor (popis, rečnik ili tezaurus) koji je najšire prihvaćen ili unutar date naučne oblasti (npr. u oblasti medicine Medical Subject Headings) ili u nauci uopšte (npr. lista ključnih reči Web of Science). U identitetskim naukama ključne reči odražavaju i potrebu očuvanja kulturne, naučne i tehnološke baštine Republike Srbije.
Ključne reči daju se neposredno nakon sažetaka i na jeziku sažetka.
Datum prihvatanja članka
Datum kada je uredništvo primilo članak, datum kada je uredništvo konačno prihvatilo članak za objavljivanje, kao i datumi kada su u međuvremenu dostavljene eventualne ispravke rukopisa, navode se hronološkim redosledom, uvek na istom mestu, u skladu s tradicijom časopisa.
Zahvalnica
Naziv i broj projekta finansiranih iz budžeta, odnosno naziv programa u okviru koga je članak nastao, kao i naziv naučnoistraživačke organizacije i ministarstva koje je finansiralo projekat ili program, navodi se u posebnoj napomeni na stalnom mestu, po pravilu nakon zaključka, a pre literature.
Zahvalnice mogu da sadrže i druge elemente.
Prethodne verzije rada
Ako je članak u prethodnoj verziji bio izložen na skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), podatak o tome treba da bude naveden u posebnoj napomeni, po pravilu pri dnu prve strane članka. Rad koji je već objavljen u nekom časopisu ne može se objaviti u drugom časopisu, ni pod sličnim naslovom i u izmenjenom obliku, u smislu vrednovanja naučnoistraživačkih rezultata.
Podrazumeva se da su autori vlasni da rezultate svojih istraživanja objave za onoliko publika i na onoliko jezika koliko oni lično i uredništva časopisa u kojima objavljuju nađu da je relevantno, dokle god samo jedan od tih rezultata prijavljuju za vrednovanje u smislu Pravilnika o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživanja (ili drugog takvog pravilnika koji bi ga mogao zameniti).
Tabelarni i grafički prikazi
Tabelarni i grafički prikazi treba da budu dati na jednoobrazan način, u skladu s odabranim disciplinarnim standardom opremanja članaka.
Navođenje (citiranje) u tekstu
Način pozivanja na izvore u okviru članka mora biti jednak u svim radovima objavljenim u određenom časopisu. Uredništvo se po pravilu odlučuje za onaj sistem citiranja (navođenjem autora ili rednih brojeva referenci iz odeljka Literatura) koji je preovlađujući u oblasti nauke kojoj pripada tematika časopisa. U polju društvenih odn. humanističkih nauka uredništvo vodi računa o tradiciji objavljivanja srpske i druge periodike u Republici Srbiji, s ciljem očuvanja naučne i tehnološke baštine kao dela kulturne baštine. Sistem navođenja detaljno se opisuje u uputstvu autorima.
Napomene (fusnote)
Napomene se daju pri dnu strane u kojoj se nalazi komentarisani deo teksta. Mogu sadržati manje važne detalje, dopunska objašnjenja, naznake o korišćenim izvorima (npr. naučnoj građi, priručnicima itd.), ali ne mogu biti zamena za citiranu literaturu, osim u društvenim odnosno humanističkim naukama, u kojima postoji nezavisna tradicija citiranja.
Lista referenci (literatura)
Citirana literatura obuhvata po pravilu bibliografske izvore (članke, monografije i sl.) i daje se isključivo u zasebnom odeljku članka, u vidu liste referenci, osim u smislu definisanom prethodnim članom. Reference se navode na dosledan način, redosledom koji zavisi od standarda navođenja u tekstu, a koji je preciziran uputstvom autorima. Reference se ne prevode na jezik rada. Naslovi citiranih domaćih časopisa daju se u originalnom, punom ili skraćenom, ali nikako u prevedenom obliku.
Sastavni delovi referenci (autorska imena, naslov rada, izvor itd.) navode se u svim člancima objavljenim u časopisu na isti način, u skladu sa usvojenom formom navođenja. Preporučljiva je upotreba punih formata referenci koje podržavaju vodeće međunarodne baze namenjene vrednovanju, osim za oblasti društvenih odnosno humanističkih nauka, u kojima nije poželjno da međunarodni standardi imaju primat pri određivanju forme naučnog rada.
Format ispisa referenci detaljno se opisuje u uputstvu autorima. Posebno se opisuje postupak citiranja dokumenata preuzetih s interneta. Nestandardno, nepotpuno ili nedosledno navođenje literature uzima se u sistemima vrednovanja časopisa kao dovoljan razlog za osporavanje naučnog statusa časopisa.
Uredništvo vodi Registar prispelih radova, Arhivu izjava autora, Uputstvo recenzentima, Listu recenzenata i Registar recenzija.
Registar prispelih radova
U Registru prispelih radova vode se osnovni podaci o prijavljenim radovima i autorima. Navode se datumi prispeća rukopisa, ispravki rukopisa i odobravanja radova za objavljivanje. Registar se vodi u štampanom ili elektronskom obliku, kao unakrsna tabelarna datoteka. Registar predstavlja odgovornost uredništva, a ne NIO/izdavača niti Ministarstva.
Uputstvo recenzentima
Uputstvo recenzentima sadrži detaljne instrukcije o načinu vrednovanja rada. U uputstvu su naznačene dimenzije, odnosno osobine članka koje se ocenjuju i oblik ocenjivanja (kvantitativno ili opisno). Uputstvo sadrži i obrazac recenzije, s instrukcijama o načinu njegove popune.
U uputstvu se posebno naglašavaju obaveze recenzenata da ukažu na moguće povrede etičkih normi u radu.
U uputstvu se recenzenti obavezuju da naznače eventualni konflikt interesa pre nego što recenziraju rukopis.
Svaki naučni rad ocenjuju barem dva recenzenta u naučnom odn. nastavnom zvanju, izuzev u slučajevima kada je neophodno pribaviti i mišljenje nadležne odn. zainteresovane institucije u režimu otvorenog vrednovanja. Recenzentima se ne otkriva identitet autora i obratno, izuzev onda kada obe strane izraze spremnost na neposrednu komunikaciju ili ukoliko je uredništvo, u skladu s tradicijom časopisa ili međunarodnim standardima naučne komunikacije u određenoj naučnoj oblasti, odlučilo da primeni neki drugi tip recenziranja (npr. otvoreno vrednovanje).
Lista recenzenata
Lista recenzenata sadrži imena, afilijacije i zvanja svih recenzenata. Urednička dokumentacija sadrži i pisma saglasnosti recenzenata. Uredništvo nastoji da što više recenzenata obezbedi iz inostranstva, kako bi se u odnosu na domaće autore izbegao sukob interesa, osim u identitetskim naukama, s obzirom na izrazitu disproporciju naučnih kompetencija i nacionalnog interesa u korist domaćih izdavača, urednika, recenzenata i autora.
Uredništva su dužna da obezbede liste recenzenata na javni uvid najmanje jedanput godišnje.
Registar recenzija
Registar recenzija je arhiva poverljive prirode koja sadrži sve recenzije u štampanom obliku, na odgovarajućem obrascu pripremljenom od strane uredništva.
NAUČNE OBLASTI ZA RANGIRANJE I KATEGORIZACIJU NAUČNIH ČASOPISA DOMAĆIH IZDAVAČA PREMA FORMIRANIM MATIČNIM NAUČNIM ODBORIMA
Matični naučni odbori u |
Dodatne oblasti u okviru kojih |
Matični naučni odbor za biologiju |
|
Matični naučni odbor za hemiju |
|
Matični naučni odbor za fiziku |
|
Matični naučni odbor za medicinske nauke |
|
Matični naučni odbor za matematiku, kompjuterske nauke i mehaniku |
- matematika |
Matični naučni odbor za geonauke i astronomiju |
|
Matični naučni odbori u oblasti društveno-humanističkih nauka |
|
Matični naučni odbor za pravo, ekonomiju i političke i organizacione nauke |
- pravo i politikologija |
Matični naučni odbor za filozofiju, psihologiju, pedagogiju i sociologiju |
- filozofija i teologija |
Matični naučni odbor za istoriju, arheologiju i etnologiju |
|
Matični naučni odbor za jezik i književnost |
|
Matični naučni odbori u oblasti tehnološkog razvoja |
|
Matični naučni odbor za biotehnologiju i poljoprivredu |
|
Matični naučni odbor za elektroniku, telekomunikacije i informacione tehnologije |
|
Matični naučni odbor za energetiku, rudarstvo i energetsku efikasnost |
|
Matični naučni odbor za materijale i hemijske tehnologije |
|
Matični naučni odbor za mašinstvo i industrijski softver |
|
Matični naučni odbor za saobraćaj, urbanizam i građevinarstvo |
- saobraćaj |
Matični naučni odbor za uređenje, zaštitu i korišćenja voda, zemljišta i vazduha |
|