ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE O SARADNJI U BORBI PROTIV TERORIZMA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 1/2021) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma, potpisan u Beogradu, dana 18. juna 2020. godine, u originalu na srpskom i ruskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM
IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE O SARADNJI U BORBI PROTIV TERORIZMA
Vlada Republike Srbije i Vlada Ruske Federacije (u daljem tekstu: strane),
uzimajući u obzir ciljeve i principe međunarodnih ugovora o borbi protiv terorizma, rezolucije Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija,
imajući u vidu važeće međunarodne ugovore država strana u oblasti krivičnih sudskih postupaka i borbe protiv kriminala,
izražavajući zabrinutost zbog porasta terorističkih pretnji, osuđujući sve vrste terorističkih aktivnosti, bez izuzetka, svesne da terorizam predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti, unapređenju prijateljskih odnosa između država, kao i ostvarivanju osnovnih ljudskih prava i sloboda,
uzimajući u obzir veze između svih oblika transnacionalnog organizovanog kriminala, pre svega, između terorizma i krivičnih dela vezanih za legalizaciju (pranje) prihoda stečenih nelegalnim putem i finansiranja terorizma, nezakonitog prometa opojnih droga, psihotropnih supstanci, njihovih prekursora i njihovog krijumčarenja,
imajući u vidu međunarodne obaveze njihovih država i postupajući u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom,
rukovodeći se nastojanjem da doprinesu daljem unapređenju bilateralne saradnje u borbi protiv terorizma,
dogovorile su se o sledećem:
Strane, uz poštovanje zakonodavstva i međunarodnih obaveza svojih država, preko nadležnih organa sarađuju u oblasti borbe protiv terorizma i finansiranja terorizma u skladu sa odredbama ovog sporazuma, kao i drugih bilateralnih i multilateralnih ugovora čije su učesnice države strana.
Ovaj sporazum ne zadire u pitanja pružanja uzajamne pravne pomoći u krivičnim stvarima i izručenja lica radi krivičnog gonjenja ili izvršenja presude, kao i predaje lica, osuđenog na kaznu zatvora radi izdržavanja kazne.
Nadležni i koordinacioni organi
1. Organi strana nadležni za realizaciju ovog sporazuma su:
a) od strane Republike Srbije:
- Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije,
- Bezbednosno-informativna agencija,
- Ministarstvo odbrane Republike Srbije,
- Republičko javno tužilaštvo,
- Tužilaštvo za organizovani kriminal,
- Ministarstvo finansija - Uprava za sprečavanje pranja novca;
b) od strane Ruske Federacije:
- Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije,
- Ministarstvo unutrašnjih poslova Ruske Federacije,
- Generalno tužilaštvo Ruske Federacije,
- Istražni komitet Ruske Federacije,
- Federalna služba za finansijski monitoring,
- Federalna služba snaga nacionalne garde Ruske Federacije.
2. Svaka od strana obaveštava drugu stranu diplomatskim putem o izmenama spiska nadležnih organa odgovornih za realizaciju ovog sporazuma.
3. Koordinacioni organi strana za realizaciju ovog sporazuma su Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstvo inostranih poslova Ruske Federacije koji, prema potrebi i na osnovu međusobne saglasnosti, održavaju konsultacije radi povećanja efikasnosti gore pomenute saradnje koja će se ostvarivati putem direktnih kontakata i dogovora između nadležnih organa svake strane.
Strane, radi obezbeđenja saradnje u oblasti borbe protiv terorizma, u skladu sa zakonodavstvom njihovih država:
razmenjuju informacije o terorističkim grupama, njihovim vođama i članovima, kao i njihovim aktivnostima i uobičajenom postupanju;
razmenjuju informacije o finansijskim sredstvima terorističkih grupa i terorističkih organizacija i načinima finansiranja lica, grupa, organizacija i pokreta čije se aktivnosti mogu kvalifikovati kao terorizam;
razmenjuju informacije o vrstama oružja, municije i eksplozivnih sredstava koje koriste terorističke grupe;
stavljaju jedna drugoj na raspolaganje podatke ili informacije koje poseduju, a koji mogu omogućiti da se spreči činjenje terorističkih napada na njihovoj teritoriji ili protiv njihovih državljana;
stavljaju jedna drugoj na raspolaganje operativne podatke koji mogu omogućiti hapšenje jednog ili više lica za koje postoji sumnja da su izvršili teroristički napad ili da pružaju podršku terorističkim aktivnostima koje podrivaju njihove interese, kao i lica optuženih za terorističke aktivnosti;
stavljaju jedna drugoj na raspolaganje operativne podatke o nezakonitom prometu oružja, municije, eksplozivnih i otrovnih supstanci i radioaktivnih materijala koji se mogu iskoristiti ili su korišćeni za izvršenje terorističkih napada;
sarađuju u oblasti stručnog usavršavanja i obuke putem razmene stručnjaka, održavanja poseta i treninga u cilju edukacije;
razmenjuju informacije o nastavnim planovima i programima obrazovnih ustanova u kojima se obučavaju kadrovi za pravozaštitne organe;
razmenjuju informaciono-analitičke materijale vezane za borbu protiv terorizma, uključujući procenu pretnje od terorizma na regionalnom i globalnom nivou;
međusobno sarađuju u podizanju nivoa bezbednosti u oblasti transporta između država strana i, u tom cilju, preduzimaju mere za razmenu odgovarajućih informacija i (ili) iskustva između nadležnih organa;
preduzimaju koordinirane mere bezbednosti prilikom ostvarivanja kontakata na državnom i vladinom nivou, kao i prilikom održavanja međunarodnih sportskih i drugih javnih manifestacija.
Strane mogu sarađivati i kroz druge oblike koji su u skladu sa ciljevima ovog sporazuma.
1. Saradnja u okviru ovog sporazuma ostvaruje se na osnovu zahteva za pružanje pomoći (u daljem tekstu: zahtev) jednog od nadležnih organa ili na inicijativu nadležnog organa koji pretpostavlja da bi takva pomoć bila od interesa za drugi nadležni organ.
2. Forma zahteva:
a) zahtev se sačinjava u pisanom obliku na srpskom ili ruskom jeziku, ako se nadležni organi država strana drugačije ne dogovore, i upućuje u pisanom obliku, uključujući i uz korišćenje tehničkih sredstava za prenos podataka;
b) ako je zahtev upućen uz korišćenje tehničkih sredstava za prenos podataka, kao i u slučaju nastanka sumnje u autentičnost primljenog zahteva, zamoljeni nadležni organ može zatražiti potvrdu od nadležnog organa molioca u pisanom obliku.
3. Zahtev sadrži sledeće informacije:
a) naziv nadležnog organa molioca, naziv zamoljenog nadležnog organa;
b) svrhu, obrazloženje zahteva i izlaganje suštine predmeta;
v) opis sadržaja zatražene pomoći;
g) sve ostale informacije koje mogu biti od koristi za adekvatno ispunjavanje zahteva.
1. Zamoljeni nadležni organ preduzima sve neophodne mere radi obezbeđenja brzog i što potpunijeg ispunjavanja zahteva. Nadležni organ molilac se bez odlaganja obaveštava o okolnostima koje sprečavaju ispunjavanje zahteva ili u znatnoj meri odlažu njegovo ispunjavanje.
2. Zamoljeni nadležni organ može zatražiti dodatne informacije neophodne za ispunjavanje zahteva.
3. Zamoljeni nadležni organ može odložiti ispunjavanje zahteva ili odrediti posebne uslove za njegovo ispunjavanje.
Zamoljeni nadležni organ će na zahtev nadležnog organa molioca preduzimati sve neophodne mere radi obezbeđenja tajnosti činjenice prijema zahteva, sadržaja zahteva i primljenih informacija neophodnih za ispunjavanje zahteva, kao i činjenice pružanja pomoći.
Ako ispunjavanje zahteva nije moguće u uslovima očuvanja tajnosti, zamoljeni nadležni organ o tome obaveštava nadležni organ molioca koji donosi odluku o tome da li bi u takvim uslovima trebalo ispunjavati zahtev.
Ako ispunjavanje zahteva nije u nadležnosti zamoljenog nadležnog organa, on ga bez odlaganja predaje odgovarajućem nadležnom organu njegove države i o tome obaveštava nadležni organ molioca.
Zamoljeni nadležni organ u najkraćem mogućem roku obaveštava nadležni organ molioca o rezultatima ispunjavanja zahteva.
Odbijanje ispunjavanja zahteva
Zamoljeni nadležni organ odbija, u potpunosti ili delimično, ispunjavanje zahteva koji je primljen u skladu sa ovim sporazumom ako smatra da njegovo ispunjavanje može naneti štetu suverenitetu, bezbednosti, javnom poretku ili drugim nacionalnim interesima ili da je ono u suprotnosti sa zakonodavstvom ili međunarodnim obavezama države zamoljenog nadležnog organa.
U svim slučajevima zamoljeni nadležni organ će bez odlaganja obavestiti nadležni organ molioca o razlozima odbijanja ispunjavanja zahteva.
Ograničenja korišćenja primljenih podataka i dokumenata
1. Svaki nadležni organ obezbeđuje tajnost podataka i dokumenata primljenih od drugog nadležnog organa. Stepen tajnosti takvih podataka i dokumenata određuje nadležni organ koji ih predaje.
Na podatke primljene na osnovu ovog sporazuma se odnosi režim zaštite predviđen zakonodavstvom države strane primaoca u odnosu na slične podatke iz nacionalnih izvora.
2. Podaci i dokumenta koje je organ molilac primio ne mogu biti predati trećoj strani bez pisane saglasnosti zamoljenog nadležnog organa koji predaje podatke i dokumenta, i ne mogu se, bez pisane saglasnosti nadležnog organa izvršioca, koristiti u bilo koju drugu svrhu osim one u vezi s kojom je zahtev upućen.
3. Strane, rukovodeći se zakonodavstvom i međunarodnim obavezama svake od država strana, preduzimaju neophodne organizaciono-tehničke mere usmerene ka zaštiti podataka primljenih na osnovu ovog sporazuma, od slučajnog ili nezakonitog uništavanja, izmene, otkrivanja, kao i bilo kojeg drugog neovlašćenog korišćenja.
4. Zaštita i predaja tajnih podataka na osnovu ovog sporazuma obavlja se u skladu sa Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka od 16. oktobra 2014. godine.
Nadležni organi strana u skladu sa ovim sporazumom jedan drugom dostavljaju podatke o ličnosti uz poštovanje zakonodavstva država strana, kao i uslova koje je utvrdio nadležni organ koji predaje podatke o ličnosti, i sledećih principa koji se primenjuju kako prilikom automatizovane, tako i prilikom neautomatizovane obrade podataka o ličnosti:
1) nadležni organ strane koji prima podatke o ličnosti može ih koristiti isključivo u svrhu koju je odredio nadležni organ druge strane koji predaje te podatke;
2) na molbu nadležnog organa koji predaje podatke o ličnosti, nadležni organ koji prima te podatke dostavlja informacije o njihovom korišćenju i dobijenim rezultatima;
3) nadležni organ koji predaje podatke o ličnosti garantuje njihovu tačnost i ažuriranost. Ako su dostavljeni podaci netačni ili ne podležu predaji, ili ako se podaci koje je nadležni organ na propisan način dostavio moraju kasnije uništiti u skladu s nacionalnim zakonodavstvom strane, nadležni organ koji je primio takve podatke mora biti bez odlaganja obavešten o tome kako bi uništio podatke ili sam uneo u njih neophodne ispravke u skladu s podstavom 4) ovog člana;
4) dostavljeni podaci o ličnosti podležu uništavanju ili unošenju ispravki ako:
bude utvrđeno da su dostavljeni podaci netačni,
nadležni organ koji je predao takve podatke obavesti o tome da su podaci pripremljeni ili dostavljeni uz kršenje zakonodavstva njegove države,
podaci o ličnosti više neće biti potrebni za postizanje svrhe u vezi s kojom su dostavljeni, osim u slučajevima ako postoji posebna dozvola nadležnog organa koji je predao te podatke za njihovo korišćenje u druge svrhe;
5) ako nadležni organ jedne strane koji je primio podatke o ličnosti ima osnova za sumnju da su dostavljeni podaci netačni ili podležu uništenju, on bez odlaganja o tome obaveštava nadležni organ druge strane koji je predao podatke o ličnosti;
6) nadležni organ koji je primio podatke o ličnosti mora im obezbediti efikasnu zaštitu od nedozvoljenog pristupa njima, unošenja u njih izmena i njihovog distribuiranja;
7) nadležni organ strane koji predaje podatke o ličnosti i nadležni organ druge strane koji prima takve podatke dužni su da vode evidenciju predaje i prijema podataka i izrade u tu svrhu odgovarajući zapisnik;
8) lica čiji se podaci o ličnosti dostavljaju na osnovu ovog sporazuma imaju pravo da u skladu s nacionalnim zakonodavstvom strane koja šalje te podatke o ličnosti budu obavešteni o tome da su podaci o njima predati na osnovu ovog sporazuma. Ako lice čiji su podaci o ličnosti dostavljeni na osnovu ovog sporazuma podnese zahtev da mu se odobri pristup tim podacima, nadležni organ koji raspolaže takvim podacima pre donošenja odgovarajuće odluke po primljenom zahtevu obavezan je da zatraži mišljenje nadležnog organa koji je te podatke primio.
Strane same snose troškove koji mogu nastajati tokom njihovog sprovođenja ovog sporazuma, osim dogovorenih slučajeva.
Svi sporovi između strana u vezi s tumačenjem ili primenom ovog sporazuma rešavaće se putem konsultacija i pregovora između nadležnih organa strana.
Ovaj sporazum može biti izmenjen i dopunjen na osnovu uzajamne pisane saglasnosti strana. Izmene i dopune stupaju na snagu u skladu sa odredbama ovog sporazuma koje se odnose na njegovo stupanje na snagu.
Odnos prema drugim međunarodnim ugovorima
Ovaj sporazum ne zadire u prava i obaveze strana koje proizilaze iz međunarodnih ugovora čije su one učesnice, pod uslovom da se u navedenim ugovorima ne predviđaju izuzeća u pogledu odredaba ovog sporazuma koje se odnose na razmenu podataka i čuvanje tajnosti.
Ovaj sporazum stupa na snagu na dan prijema poslednjeg pisanog obaveštenja diplomatskim putem kojim strane obaveštavaju jedna drugu o ispunjenju unutrašnjih državnih procedura neophodnih za stupanje Sporazuma na snagu.
Ovaj sporazum zaključuje se na neodređeno vreme.
Svaka od strana može obustaviti važenje ovog sporazuma upućivanjem pisanog obaveštenja diplomatskim putem.
Ovaj sporazum prestaje da važi nakon isteka šest meseci od dana prijema takvog obaveštenja.
Obaveze strana u vezi sa zaštitom podataka predatih na osnovu ovog sporazuma ostaju na snazi nakon prestanka njegovog važenja.
Sačinjeno u Beogradu, 18. juna 2020. godine, u dva primerka svaki na srpskom i ruskom jeziku, pri čemu oba teksta imaju podjednaku važnost.
Za Vladu |
|
Za Vladu |
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS - Međunarodni ugovori".