ODLUKAO PROMENI NAZIVA ULICA NA TERITORIJI GRADA NIŠA("Sl. list grada Niša", br. 18/2021) |
1. Naziv dela postojeće ulice Vojislava Ilića, koja kreće od kp 4244 i kp 3660/2, ide duž kp 3376 i završava se kod kp 3371 i kp 4273/1 sve u KO NIŠ "ĆELE KULA", mat. br. ulice (792047000140) u naseljenom mestu Niš - deo Medijana, u Gradskoj opštini Medijana, menja se u ULICA DR MIODRAGA LAZIĆA
Miodrag Lazić (Beograd, 31. maj 1955. - Niš, 14. april 2020. godine) bio je srpski primarijus, hirurg i književnik. Bio je godinu dana ratni hirurg dobrovoljac u Republici Srpskoj Krajini (juni 1991 - juli 1992) i Republici Srpskoj (sep. 1992 - feb. 1996), za šta ga je Patrijarh srpski Pavle odlikovao ordenom Svetog Save. U ovom periodu je napisao autobiografsko delo "Dnevnik ratnog hirurga (Knin 1991 - Srpsko Sarajevo 1995)". Rođen je 1955. u Zemunu gde je završio osnovnu školu. Njegov otac Dragić Lazić, koji je bio oficir JNA, dobija prekomandu za Niš. Porodica njegovog oca je poreklom iz sela Pridjel Donji. U Nišu je završio gimnaziju I studije medicine. Hirurgiju je specijalizovao na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu u svojoj tridesetoj godini. Nakon specijalizacije je godinu dana radio u Vojnoj bolnici u Nišu, a nakon toga se zapošljava na Hiruršku kliniku Kliničkog centra u Nišu. U periodu od 1991. do 1996. je radio kao ratni hirurg dobrovoljac. Nakon što se iz Srpskog Sarajeva u februaru 1996. vratio u Niš, Miodrag Lazić je nastavio da radi u Kliničkog centra u Nišu. Postao je načelnik Torakalne hirurgije sa traumatologijom i načelnik Odeljenja urgentne hirurške jedinice Kliničkog centra u Nišu. Iza sebe ostavio je sina Peđu i ćerku Ninu. Početkom raspada Jugoslavije 4. juna 1991. odlazi u Republiku Srpsku Krajinu gde je proveo 13 meseci. Kao hirurg dobrovoljac je godinu dana radio u ratnim bolnicama u Dvoru na Uni, Glini i Kostajnici (Banija). U glinskoj bolnici koja je pokrivala 200.000 stanovnika je bio jedini hirurg. Bolnica se nalazi na liniji fronta i stalno je bila bombardovana od strane hrvatskih snaga. Operacije je osim u bolnicama vršio i na samim linijama fronta, pod šatorima, po zgradama škola i drugim objektima. Nosio je maskirnu uniformu Srpske vojske Krajine i učestvovao u proboju Koridora života do 10. jula kada se vraća u Niš.
U julu 1992. se nakratko vratio u Niš, nakon čega ga dr Dikić, tadašnji načelnik saniteta Prvog korpusa Vojske Republike Srpske poziva u ime Ministarstva zdravlja Republike Srpske da pomogne osnivanje ratne bolnice u Mrkonjić Gradu. Pošto je bolnica u međuvremenu osnovana, umesto u Mrkonjić Grad, dr Lazić se u septembru 1992. ponovo kao dobrovoljac javlja u ratnu bolnicu Republike Srpske "Koran" na Palama. U ratnoj bolnici Koran je proveo mesec dana nakon čega kao šef hirurške ekipe odlazi u novoosnovanu ratnu bolnicu "Žica" u Blažuju (tada deo Srpske Ilidže). Razlog za osnivanje ratne bolnice Žica je bio blizina linijama fronta, što je omogućavalo i olakšavalo brži prenos ranjenih. Bolnica se nalazila jedan kilometar od vrela Bosne, a naziv Žica je dobila po nazivu odmarališta koje se tu nalazilo u vreme SFRJ. U ratnu bolnicu Žica je došao kao ispomoć na jedan mesec, a ostao je punih 40 meseci. Pošto je na području tadašnjeg Srpskog Sarajeva bio jedini hirurg specijalista za trbuh i grudni koš, proveo je dve godine operišući pacijente na širem ratištu Republike Srpske, koje je pokrivalo 5 opština (Sarajevsko romanijska regija) sa 100.000 stanovnika. U ratnoj bolnici Žica je obavio preko 3.500 hirurških operacija pod opštom anestezijom i u vrlo teškim ratnim uslovima. Osim operacija srca, izvodio je sve zahvate kojima se bavi savremena hirurgija. U ovom periodu do februara 1996. je napisao 16 stručnih radova i uzeo učešće u tri velika međunarodna kongresa, za šta je 1994. godine dobio zvanje primarijusa. Srpsko Sarajevo je konačno napustio u februaru 1996. godine. Hiljade građana Srpskog Sarajeva su napustile delove koji su pripali Federaciji BiH u periodu od početka 1996. do maja 1996. U dnevniku je napisao "Odlazim sa tugom i setom. Ponosan sam što sam se borio i delio dobro i zlo sa herojskim narodom Srpskog Sarajeva. Tužan sam i slomljen zbog njihove tragedije."
Preminuo je 14. aprila 2020. godine od posledica koronavirusne bolesti. Pred smrt napisao je oproštajno pismo:
"Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor Urgentnog Centra KC Niš dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu 4 godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho, hoću da odem onako kakav sam bio čitav život, a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svi su mi govorili da se sklonim ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda zauvek iskreno će plakati svi jer su uvek verovali da sam neuništiv. Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju nego samo napred. Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunčica i Macan, drage moje sestre koje ste mi uvek verovale, zbogom. Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno. U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav. Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom "Marš na Drinu".
Odlikovanja i nagrade:
Orden Svetog Save - odlikovan od patrijarha Pavla za zasluge u Republici Srpskoj od 1992. do 1996., Orden krsta milosrđa - odlikovao ga Predsednik Republike Srpske 2016. godine, Prva nagrada Međunarodnog sajma knjiga "Inicijal" u Nišu za istorijski i autobiografski roman "Dnevnik ratnog hirurga (Knin 1991 - Srpsko Sarajevo 1995)".
2. Naziv postojeće ulice Milutina Bojića ("Službeni list Grada Niša", broj 48/2011), koja kreće od kp 17718/43 i kp 17718/39, ide duž kp 17718/46, kp 17718/44, kp 17718/41 i završava se kod kp 17718/10 i kp 17718/9 sve u KO NIŠ "BUBANJ", mat. br. ulice (792055007025) u naseljenom mestu Niš - deo Palilula, u Gradskoj opštini Palilula, menja se u ULICA DESIMIRA STANOJEVIĆA
Desimir Stanojević (7.10.1950. Niš - 10.3.2020. god. Beograd), glumac, nekadašnji član ansambla Pozorišta na Terazijama u Beogradu i Narodnog pozorišta u Nišu.
Desimir Stanojević odigrao je svoju prvu ulogu upravo u niškom Narodnom pozorištu 1969. godine (Ah divljino). Do 1990. godine, odigrao je preko 80 uloga (Đido - Milić, Ivkova slava - Neko, Večiti studenti - Šef, Šuma - Nesrećković, Zona Zamforova - Mane, Doživljaji Nikoletine Bursaća - Nikoletina, Don Žuan se vraća iz rata - Don Žuan, Otac na službenom putu - Otac...) Od 1990. godine je angažovan u Pozorištu na Terazijama, gde je igrao preko 30 uloga (Grk Zorba - Zorba, Violinista na kravu - Tevje, Maratonci trče počasni krug - Laki Topalović, Ivkova slava - Kalča, Tri musketara - Rišelje, Cigani lete u nebo - Talimon i otac Zobar, Jubilej - Prvak...). Režirao je preko 10 predstava (Violinista na krovu, prvi mjuzikl u istoriji Niškog pozorišta, Mjuzikl Cigani lete u nebo, Kafana kod svi, Sima se vraća kući, Ribarenje na asfaltu...).
Živeo je više od 30 godina u Beogradu, a Nišlije nikada nisu imale utisak da se on iz svog grada iselio. Svojim životom i radom bio je pravi reprezent niške Palilule, jer kako je i sam govorio: "Biti Palilulac nije mogao svako." Svojim zalaganjima obogatio je kulturna dešavanja u Nišu, time što je ovaj grad zahvaljujući njemu dobio dva mjuzikla. Dobitnik je više nagrada i priznanja iz oblasti pozorišta, televizije i muzike.
3. Naziv postojeće ulice Sinjska, koja počinje između kp 5878/95 i kp 5884/1, ide duž kp 5858/2 i završava se između kp 5878/86 i kp 5882/5, sve u KO NIŠ "CRVENI KRST", mat. br. ulice (792039005798) u naseljenom mestu Niš - Crveni Krst, u Gradskoj opštini Crveni Krst, menja se u ULICA BLAGOJA JOVOVIĆA
Blagoje Jovović (Kosić kod Danilovgrada, 1922. godine - Rosario, 2. juna 1999. godine), pucao je 10. aprila 1957. godine u Buenos Ajresu u Argentini u Antu Pavelića, vođu hrvatskih ustaša, koji je rukovodio genocidom počinjenim nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. U nedostatku sudskog procesa i zakonske kazne, Blagoje Jovović, uz pomoć nekoliko prijatelja, pravdu je uzeo u svoje ruke i izvršio atentat, od čijih je posledica Pavelić kasnije i umro. Na taj način, Blagoje je simbolično zadovoljio pravdu i osvetio stotine hiljada Srba koji su nevini stradali od ustaša Nezavisne države Hrvatske.
Odluku o promeni naziva ulica na teritoriji grada Niša dostaviti Republičkom geodetskom zavodu i Gradskoj upravi za komunalne delatnosti i inspekcijske poslove.
Odluku i saglasnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave objaviti u "Službenom listu Grada Niša".