STRATEGIJA

ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE

("Sl. glasnik RS", br. 18/2021 i 36/2021 - ispr.)

 

I UVOD

Imajući u vidu da važećem strateškom dokumentu u oblasti zapošljavanja (Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine, "Službeni glasnik RS", broj 37/11) ističe vremenski opseg i da je potrebno ostvariti kontinuitet u sprovođenju politike zapošljavanja, ali i nadalje je razvijati u skladu sa potrebama nacionalnog tržišta rada i nastaviti sa usaglašavanjem sa standardima u ovoj oblasti koji važe za države članice Evropske unije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pristupilo je izradi nove Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine (u daljem tekstu: Strategija).

Podršku izradi Strategije pružio je program "Znanjem do posla" koji sprovode Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i NIRAS -IP Consult, a finansijski podržava Švajcarska kancelarija za saradnju (SDC), u okviru kojeg su urađene Ex-post analiza Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine i Ex-ante analiza Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period 2021-2026. godine, kao i drugi analitički materijali. Značajnu podršku je pružila Međunarodna organizacija rada kroz izradu analiza potrebnih kapaciteta i preduslova za efikasno kreiranje i sprovođenje politike zapošljavanja. Važan doprinos u procesu izrade Strategije pružila je i Nemačka organizacija za saradnju (GIZ).

Na osnovu navedenih analiza koje su predstavljale polaznu osnovu za pripremu Strategije, sagledani su ostvareni rezultati u prethodnom desetogodišnjem periodu i utvrđeni su pravci razvoja politike zapošljavanja u narednom šestogodišnjem periodu.

1.1. Sprovedene konsultacije sa zainteresovanim stranama

Rad na izradi Strategije započet je polovinom 2020. godine kada je obrazovana Radna grupa1 za izradu Predloga strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i pratećeg akcionog plana zapošljavanja za period od 2021. do 2023. godine (u daljem tekstu Radna grupa).

Konsultativni proces tokom izrade Strategije sprovodio se kontinuirano. Organizovana su tri sastanaka Radne grupe, u junu i novembru 2020. godine i u januaru 2021. godine. Takođe, u okviru procesa izrade Ex-ante analize Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine organizovane su i sprovedene tri fokus grupe, i to sa donosiocima odluka na nacionalnom nivou, sa socijalnim partnerima i sa predstavnicima organizacija civilnog društva i nezavisnim ekspertima iz oblasti zapošljavanja. Cilj organizovanja fokus grupa bio je da se na temelju uočenih problema, a iz ugla različitih zainteresovanih strana daju preporuke za njihovo efikasno rešavanje. Sastavni deo Ex-ante analize čine i date preporuke.

Nakon izrade Predloga strategije organizovana je javna rasprava u periodu od 25. decembra 2020. godine do 13. januara 2021. godine, a tekst Predloga strategije postavljen je na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i na portalu e-Uprave.

Jasnije i preciznije definisanje mera za ostvarivanje ciljeva sa dodatnim pokazateljima učinka, obezbeđivanje stabilnog i većeg finansijskog okvira za sprovođenje Strategije, kao i identifikacija mehanizma za koordinisano sprovođenje Strategije su najčešći komentari sa javne rasprave koji su razmotreni i na koje je odgovoreno u Izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi o Predlogu strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, a koji je dostupan na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i na portalu e-Uprave.

Predlog strategije predstavljen je stalnim radnim telima za zakonodavstvo i za ekonomska pitanja Socijalno-ekonomskog saveta 28. januara 2021. godine. Takođe, Predlog strategije razmatran je na Sednici Socijalno-ekonomskog saveta održanoj 5. februara 2021. godine, kao i na sednici Republičkog saveta za zapošljavanje održanoj 9. februara 2021. godine.

_________
1 Institucije i akteri uključeni u rad Radne grupe: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo privrede, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo omladine i sporta, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički sekretarijat za javne politike, Privredna komora Srbije, Republički zavod za statistiku, Razvojna agencija Srbije, Unija poslodavaca Srbije, Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost", Stalna konferencija gradova i opština, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, GIZ, MOR, Beogradska otvorena škola i Centar za omladinski rad

II PRAVNI OKVIR I PLANSKI DOKUMENTI RELEVANTNI ZA STRATEGIJU

Zakoni kojima se uređuje oblast zapošljavanja, kao i zakoni koji su relevantni za ovu oblast su:

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 - dr. zakon i 113/17) definiše poslove zapošljavanja, koji se odnose na obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje, posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu, profesionalnu orijentaciju i savetovanje o planiranju karijere, sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, izdavanje dozvole za rad strancu i licu bez državljanstva, u skladu sa zakonom. Nosioci poslova zapošljavanja su Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošljavanje.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 32/13) reguliše podsticaje za zapošljavanje osoba sa invaliditetom radi stvaranja uslova za njihovo ravnopravno uključivanje na tržište rada, procenu radne sposobnosti, profesionalnu rehabilitaciju, obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, uslove za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom i druga pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Zakon o zapošljavanju stranaca ("Službeni glasnik RS", br. 128/14, 113/17, 50/18 i 31/19) uređuje uslove i postupke za zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji i druga pitanja od značaja za zapošljavanje i rad stranaca u Republici Srbiji. Stranac koji se zapošljava u Republici Srbiji u skladu sa ovim zakonom, ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i njeni državljani. Zapošljavanje stranca ostvaruje se pod uslovom da poseduje vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja, odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje i dozvolu za rad, ako ovim zakonom nije drugačije utvrđeno.

Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje), kao opšti propis u oblasti rada, uređuje zaključivanje ugovora o radu i drugih ugovora o radnom angažovanju, radno vreme i druga prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i drugih radno angažovanih lica iz rada i po osnovu rada, kao i druge uslove rada, osim uslova kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje na radu.

Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima ("Službeni glasnik RS", broj 50/18) uređuje, zbog posebnih karakteristika i uslova sezonskog rada u određenim delatnostima, pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa za rad na poslovima koji su sezonskog karaktera u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u skladu sa propisom kojim se propisuje klasifikacija delatnosti.

Zakon o agencijskom zapošljavanju ("Službeni glasnik RS", broj 86/19) uređuje zaštitu prava zaposlenih koji zaključuju ugovor o radu sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku, jednak tretman ustupljenih zaposlenih u pogledu ostvarivanja određenih prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, način i uslove ustupanja zaposlenih i dr.

Zakon o Nacionalnom okvirukvalifikacija Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 27/18 i 6/20) uspostavlja Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije (NOKS), kao sistem za uređivanje kvalifikacija, njegovu svrhu, ciljeve i principe, vrste i nivoe kvalifikacija, načine sticanja kvalifikacija (kroz: formalno obrazovanje, neformalno obrazovanje, informalno učenje - životno ili radno iskustvo), deskriptore nivoa kvalifikacija, karijerno vođenje i savetovanje, povezanost standarda kvalifikacije sa tržištem rada i zanimanjima, tela i organizacije nadležne za primenu i razvoj NOKS-a, utvrđuje ekvivalentnost stepena stručne spreme, odnosno stepena obrazovanja, stručnih, akademskih i naučnih naziva stečenih prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona.

Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 101/17, 27/18 -dr. zakon i 6/20) uređuje srednje obrazovanje i vaspitanje kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja koje je usmereno ka razvoju ključnih kompetencija pojedinca neophodnih za dalje obrazovanje i aktivnu ulogu u društvu, razvoju stručnih kompetencija neophodnih za uspešno istupanje na tržištu rada i zapošljavanje, osposobljavanju za samostalno donošenje odluka o izboru zanimanja i daljeg obrazovanja i sveukupnog razvoja motivacije pojedinca za učenje, samoinicijativnost, sposobnost samovrednovanja i izražavanja sopstvenog mišljenja.

Zakon o dualnom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 101/17 i 6/20) uređuje sadržaj i način ostvarivanja dualnog obrazovanja kao modela realizacije nastave u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja (za obrazovne profile u trajanju od tri, odnosno četiri godine i majstorsko i specijalističko obrazovanje, kao i obrazovanje za rad u trajanju od dve godine) u kome se kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi i učenje kroz rad kod poslodavca, stiču, usavršavaju odnosno izgrađuju znanja, veštine, sposobnosti i stavovi u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i programom nastave i učenja.

Zakon o obrazovanju odraslih ("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 88/17 - dr. zakon, 27/18 - dr. zakon i 6/20 - dr.zakon) uređuje obrazovanje odraslih kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja koji obezbeđuje odraslima da tokom celog života stiču kompetencije i kvalifikacije potrebne za lični i profesionalni razvoj, rad i zapošljavanje, kao i društveno odgovorno ponašanje, a koje se ostvaruje kao formalno obrazovanje, neformalno obrazovanje i informalno učenje.

Zakon o mladima ("Službeni glasnik RS", broj 50/11) uređuje mere i aktivnosti koje preduzimaju Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa ciljem unapređenja društvenog položaja mladih i stvaranje uslova za ostvarivanje potreba i interesa mladih, a koji prati razvoj omladinskog sektora kroz stvaranje uslova za podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala za ličnu i društvenu dobrobit.

Zakon o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnikRS", broj 24/11) utvrđuje socijalnu zaštitu kao organizovanu društvenu delatnost od javnog interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život u društvu pojedinaca i porodica, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isključenosti. Ovaj zakon predstavlja pravni osnov za realizaciju mera aktivacije korisnika novčane socijalne pomoći i saradnju između centara za socijalni rad i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Zakon o ulaganjima ("Službeni glasnik RS", br. 89/15 i 95/18) uređuje opšti pravni okvir za ulaganja u Republici Srbiji, subjekte podrške ulaganjima za efikasno pružanje usluga ulagačima, osnivanje i rad Razvojne agencije Srbije, sa ciljem unapređenja investicionog okruženja u Republici Srbiji i podsticanja direktnih ulaganja radi jačanja ekonomskog i privrednog razvoja i rasta zaposlenosti.

Dokumenta javne politike, odnosno strategije koje se direktno ili posredno odnose na oblast zapošljavanja su:

Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 22/15) je dokument koji predstavlja sistemska rešenja najznačajnijih pitanja u različitim oblastima života mladih u Republici Srbiji. Ciljevi Nacionalne strategije za mlade odnose se na: unapređenje zapošljavanja i zaposlenosti mladih žena i muškaraca; kvalitet i mogućnosti za sticanje kvalifikacija i razvoj kompetencija i inovativnosti mladih; aktivizam i aktivno učešće mladih; zdravlje i blagostanje mladih; uslove za razvijanje bezbedonosne kulture mladih; podršku društvenom uključivanju mladih iz kategorija u riziku od socijalne isključenosti; mobilnost; obim međunarodne saradnje mladih i podrška mladim migrantima; sistem informisanja mladih i znanje o mladima i korišćenje i učešće mladih u kreiranju kulturnih sadržaja.

Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 26/16) je dokument javne politike kojim je utvrđen opšti cilj - da se poboljša socijalno-ekonomski položaj romske nacionalne manjine u Republici Srbiji, uz puno uživanje manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i postizanje veće socijalne uključenosti Roma i Romkinja u svim segmentima društva. Ova strategija ima pet posebnih ciljeva u ključnim oblastima koji doprinose ostvarivanju opšteg cilja, a to su: obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje, zdravlje i socijalna zaštita. Mere predviđene ovim dokumentom, u domenu politike zapošljavanja, imaju za cilj podsticanje uključivanja radno sposobnih Roma i Romkinja na formalno tržište rada, unapređenje zapošljivosti, zapošljavanje i samozapošljavanje, sa posebnim fokusom na Rome i Romkinje koji pripadaju kategorijama višestruko teže zapošljivih nezaposlenih lica. Predviđena je realizacija mera i aktivnosti za koje se očekuje da mogu imati pozitivan uticaj na povećanje učešća radno sposobnih pripadnika romske nacionalne manjine na formalnom tržištu rada, smanjenje broja Roma i Romkinja koji su funkcionalno nepismeni, kao i onih koji prevremeno napuštaju sistem formalnog obrazovanja, povećanje spremnosti poslodavaca da zaposle ili radno angažuju Rome i Romkinje, povećanje zastupljenosti Roma i Romkinja u politikama zapošljavanja i ekonomskog razvoja na lokalnom nivou i dr.

Strategija o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period 2021-2027. godine ("Službeni glasnik RS", broj 21/20) je dokument javne politike kojim je utvrđen opšti cilj - stvaranje privrednog i društvenog ambijenta za usporavanje odlaska radno sposobnog stanovništva, jačanje veza sa dijasporom, podsticanje povratnih i cirkularnih migracija, kao i privlačenje stranaca različitih obrazovnih profila.

Strategija razvoja digitalnih veština u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine ("Službeni glasnik RS", broj 21/20) je dokument javne politike kojim je utvrđen opšti cilj - unapređenje digitalnih znanja i veština svih građana, uključujući pripadnike osetljivih društvenih grupa, radi omogućavanja praćenja razvoja informaciono komunikacionih tehnologija u svim oblastima i obezbeđivanja potreba privrede i tržišta rada. Ovom strategijom su utvrđeni i posebni ciljevi koji se odnose na unapređivanje digitalnih kompetencija u obrazovnom sistemu; unapređenje osnovnih i naprednih digitalnih veština za sve građane; razvoj digitalnih veština u odnosu na potrebe tržišta rada i celoživotno učenje IKT stručnjaka.

Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 35/20) je dokument javne politike kojim je utvrđen opšti cilj industrijske politike - podizanje konkurentnosti industrije Republike Srbije, ali i posebni ciljevi koji se odnose na: unapređenu digitalizaciju poslovnih modela industrijske proizvodnje; razvoj industrije bazirane na inovacijama i razvoju viših faza tehnološke proizvodnje; povećanje ukupnog obima investicija u industriju uz rast kvaliteta investicija; unapređenje tehnološke strukture izvoza i transformaciju industrije od linearnog ka cirkularnom modelu.

Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine ("Službeni glasnik RS", broj 44/20) je dokument javne politike kojim je utvrđen opšti cilj - izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom u uživanju svih građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, uz puno poštovanje njihovog dostojanstva i individualne autonomije, obezbeđivanja nezavisnosti, slobode izbora i pune i efektivne participacije u svim oblastima društvenog života, uključujući i život u zajednici. Da bi se postigao opšti cilj ove strategije, utvrđeni su posebni ciljevi i to: povećana društvena inkluzija osoba sa invaliditetom; obezbeđeno uživanje prava osoba sa invaliditetom na poslovnu sposobnost i porodični život na ravnopravnoj osnovi sa drugima i efikasna zaštita od diskriminacije, nasilja i zlostavljanja kao i sistemsko uvođenje perspektive invaliditeta u donošenje, sprovođenje i praćenje javnih politika.

Najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije je Program ekonomskih reformi (Economic Reform Programme - ERP). Program sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike, kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, jačanju privrednog rasta i razvoja, kreiranju novih radnih mesta i, posledično, boljem životnom standardu. Izrada ovog dokumenta na godišnjem nivou je od značaja za Republiku Srbiju kao državu u predpristupnom statusu, jer predstavlja pripremu za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, odnosno predstavlja uključenje u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika.

2.1. Međunarodni okvir za politiku zapošljavanja

Ujedinjene nacije

Ujedinjene nacije (UN) su međunarodna organizacija koja se deklariše kao "globalno udruženje vlada koje sarađuju na polju međunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti". Iako je ostvarivanje ciljeva utvrđenih Poveljom UN, a koji se odnose na održanje međunarodnog mira i sigurnosti, razvijanje prijateljskih odnosa na temelju poštovanja ravnopravnosti i samoodređenja naroda, kao i saradnju u rešavanju ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih teškoća, podržano nizom dokumenata, u nastavku je dat kratak osvrt na dokumenta koja su od ključnog značaja za uređenje politike zapošljavanja u skladu sa univerzalno prihvaćenim UN postulatima.

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima garantuje pravo na rad i sadrži širok opseg prava u vezi sa radom. Pravo na rad (koje se posmatra kroz pristup pravu na rad, slobodan izbor zanimanja i zaštitu od neosnovanog otpuštanja) omogućava ekonomsku nezavisnost pojedinca i pun razvoj i ostvarenje njegove ličnosti i podrazumeva "pravo svakog lica da dobije mogućnost da obezbedi sebi sredstva za život slobodno izabranim ili prihvaćenim radom", kao i da će države "preduzeti odgovarajuće mere za zaštitu ovog prava".

Agenda o sprovođenju Ciljeva održivog razvoja do 20302 je univerzalna strategija koja uključuje tri dimenzije održivog razvoja - ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine. Od država potpisnica (među kojima je i Republika Srbija), očekuje se da kroz holistički i međusektorski pristup mobilišu sve resurse radi ostvarivanja 17 ciljeva održivog razvoja (COR), do 2030. godine. Politika zapošljavanja prepoznata je i doprinosi ostvarivanju COR 8. Promovisati kontinuirani, inkluzivan i održiv ekonomski rast, punu i produktivnu zaposlenost i dostojanstveni rad za sve.

________
2 Ujedinjene nacije su na samitu održanom septembra 2015. godine usvojile rezoluciju Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development

Međunarodna organizacije rada (MOR)

MOR je primarni subjekt u kreiranju međunarodnog radnog zakonodavstva. Međunarodni standardi rada donose se u formi konvencija ili preporuka i regulišu osnovna prava radnika poput slobode udruživanja, prava organizovanja, kolektivnog pregovaranja, ukidanja prinudnog rada, jednakosti u pružanju šansi i tretmana, kao i drugih standarda koji regulišu uslove koji se odnose na čitav spektar pitanja iz oblasti radnog prava. Republika Srbija je ratifikovala značajan broj konvencija, a u nastavku je dat kratak pregled onih kojima je uređena oblast politike zapošljavanja.

Konvencija MOR-a broj 2 o nezaposlenosti - odnosi se na probleme nezaposlenosti i preduzimanje mera od strane država potpisnica u cilju njihovog smanjenja, vođenje statističkih podataka u vezi nezaposlenosti, ustanovljavanje sistema besplatnih javnih biroa koji bi se bavili ovim poslovima, komiteta u kojima će biti zastupljeni predstavnici poslodavaca i radnika radi rešavanja pojedinih problema, omogućavanje radnicima da primaju iste odštete po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti bez obzira na kojoj teritoriji rade i dr.

Konvencija MOR-a broj 88 o organizaciji službe za posredovanje rada - definiše, na sveobuhvatan način, ulogu, organizaciju i funkcionisanje besplatne javne službe za posredovanje rada, na geografskom principu. Služba treba da vodi evidenciju o radnicima koji traže zaposlenje, slobodnim radnim mestima, da upućuje kandidate pomažući im da pronađu odgovarajuće zaposlenje, usklađuje ponudu i potražnju na tržištu rada, omogućuje mobilnost radnika, obezbeđuje osiguranje za slučaj nezaposlenosti i dr, dok je pri odlučivanju o radu javne službe neophodno obezbediti zastupljenost predstavnika socijalnih partnera, u jednakom broju.

Konvencija MOR-a broj 111 o diskriminaciji u pogledu zapošljavanja i zanimanja - definiše pojam diskriminacije i zabranu diskriminacije u pogledu zapošljavanja i zanimanja. Svaka država članica je u obavezi da sprovodi nacionalnu politiku kojom se unapređuje jednakost mogućnosti i postupka u pogledu zapošljavanja i zanimanja, da sarađuje sa organizacijama poslodavaca i radnika, donosi zakone i podstiče donošenje programa za stručno osposobljavanje u cilju prihvatanja i sprovođenja takve politike, redovno izveštava o preduzetim merama i sl.

Konvencija MOR-a broj 122 o politici zapošljavanja - osnovni cilj politike zapošljavanja utvrđen je kao unapređenje pune, produktivne i slobodno izabrane zaposlenosti. Ova konvencija definiše donošenje različitih mera aktivne politike zapošljavanja kojima se podstiče povećanje ekonomskog rasta i razvoja, slobodu u izboru zanimanja i omogućavanje sticanja kvalifikacija bez diskriminacije radi veće zapošljivosti lica koja traže zaposlenje, a samim tim podizanje životnog standarda građana i rešavanje problema nezaposlenosti na regionalnom i lokalnom nivou, kao i saradnju sa radnicima i poslodavcima u cilju određivanja, analiziranja i razmatranja donošenja propisa.

Konvencija MOR-a broj 142 o profesionalnoj orijentaciji i stručnom osposobljavanju u razvoju ljudskih resursa - definiše razvijanje koordinirane politike i profesionalne orijentacije i stručnog osposobljavanja u saradnji sa poslodavcima i radnicima, kao i drugim zainteresovanim organizacijama, proširivanje sistema profesionalne orijentacije i stalno informisanje o mogućnostima zapošljavanja kako bi se obezbedila dostupnost deci, omladini i odraslima, a odgovarajući programi svim osobama sa invaliditetom.

Konvencija MOR-a broj 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida - definiše obavezu donošenja propisa koji će urediti oblast zapošljavanja i profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, donošenje programa i mera u pogledu obrazovanja i rada osoba sa invaliditetom koji će pružiti jednake mogućnosti i podstaći njihovu samostalnost, učešće u društvenom životu i druge aktivnosti u svim oblastima života i rada osoba sa invaliditetom, i to uz konsultaciju sa poslodavcima i radnicima kao i organizacijama koje se bave pitanjima osoba sa invaliditetom. Takođe, potrebno je obezbediti obuku, savetnike za rehabilitaciju, obučeno osoblje za profesionalnu orijentaciju, stručno osposobljavanje, posredovanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Konvencija MOR-a broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje - definiše uslove za rad privatnih agencija za zapošljavanje, fleksibilnost na tržištu rada i zaštitu radnicima koji koriste usluge privatnih agencija.

Deklaracija MOR-a o socijalnoj pravdi za poštenu globalizaciju iz 2008. godine podržava Agendu dostojanstvenog rada i njena četiri stuba: Međunarodni standardi rada i osnovni principi i prava na radu, Otvaranje novih radnih mesta, Socijalna zaštita i Socijalni dijalog i tripartizam, odnosno, ukazuje da je potrebno da se socijalna zaštita sagledava kao sastavni deo planiranja mera za povećanje zaposlenosti pripadnika ranjivih grupa.

Savet Evrope

Savet Evrope je regionalna međunarodna organizacija evropskih zemalja, nadnacionalnog karaktera, usmerena ka ostvarivanju osnovnih ličnih i demokratskih prava i sloboda. Dokumenta od značaja za uređenje oblasti politike zapošljavanja su:

Evropska konvencija o zaštiti prava čoveka i osnovnim slobodama koja sadrži odredbe o osnovnim socijalnim pravima - zabranjuje prinudan i ropski rad i garantuje slobodu udruživanja, uključujući i slobodu sindikalnog udruživanja. Od posebnog značaja je proklamovanje načela nediskriminacije, što znači da nijedan zakon u oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva ne sme biti diskriminatorski.

Evropska socijalna povelja odnosno Revidirana evropska socijalna povelja se smatra svojevrsnim "socijalnim ustavom" Saveta Evrope. Poveljom je utvrđeno da su države obavezne da obezbede i čuvaju što je moguće viši i stabilniji nivo zapošljavanja u cilju postizanja pune zaposlenosti, kao i da stvore uslove u kojima svi imaju mogućnost da se bave zanimanjima za koje se slobodno opredele, da ostvaruju pravednu naknadu za svoj rad bez diskriminacije, pravo na socijalnu i medicinsku zaštitu, adekvatne uslove stanovanja kao i pravo na zaštitu od siromaštva i socijalne isključenosti.

Evropska unija (Opšte smernice za politiku zapošljavanja)

Ugovorom o Evropskoj uniji (iz 1992. godine) osnovana je Evropska unija i postavljeni su uslovi za uvođenje elemenata političke unije (prava građanstva, zajednička spoljna i unutrašnja politika). Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije (Lisabonski ugovor) koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine, Evropskoj uniji dodeljeno je svojstvo pravnog lica, što podrazumeva mogućnost da Evropska unija, kao celina, zaključuje međunarodne ugovore i ostvaruje članstvo u međunarodnim organizacijama. Njegova primena doprinela je boljem funkcionisanju Evropske unije na taj način što su se države članice obavezale da preduzimaju sve potrebne mere iz unutrašnjeg zakonodavstva za primenu obavezujućih pravnih akata Evropske unije, odnosno uredbi, direktiva i odluka.

Evropski stub socijalnih prava koji sadrži 20 načela i prava (podeljenih u tri kategorije: jednake mogućnosti i pristup tržištu rada, dinamična tržišta rada i pravedni uslovi rada i javna podrška/socijalna zaštita i inkluzija), utvrđuje podsticanje zapošljavanja, poboljšanje životnih i radnih uslova, adekvatnu socijalnu zaštitu, dijalog između poslodavaca i radnika, razvoj ljudskih resursa u cilju trajne visoke zaposlenosti i suzbijanja isključenosti iz društva kao ključne ciljeve Evropske unije.

Smernice za zapošljavanje sadrže zajedničke prioritete i ciljeve politike zapošljavanja (uključujući i razvoj preduzetništva, malih i srednjih preduzeća, podsticanje donošenja mera politike zapošljavanja na regionalnom i lokalnom nivou) i od posebnog su značaja za nacionalno uređenje ove oblasti i usklađivanje strategija zapošljavanja na nivou Evropske unije.

Revidirane smernice za politike zapošljavanjadržava članica Evropske unije3 usklađene su sa Evropskim stubom socijalnih prava, u cilju poboljšanja konkurentnosti Evropske unije i boljim mestom za investiranje, stvaranje radnih mesta i podsticanje socijalne uključenosti. Revidirane smernice za zapošljavanje su: Smernica 5: Podsticanje potražnje za radnom snagom; Smernica 6: Poboljšanje ponude radne snage: pristup zapošljavanju, veštinama i kompetencijama; Smernica 7: Poboljšanje funkcionisanja tržišta rada i delotvornosti socijalnog dijaloga; Smernica 8: Promovisanje jednakih mogućnosti za sve, podsticanje socijalne uključenosti i smanjenje siromaštva.

Kako u oblasti politike zapošljavanja u Evropskoj uniji ne postoji regulativa, pored pomenutih Smernica za zapošljavanje, nadležna tela Evropske unije izdaju preporuke i saopštenja koja su od važnosti za politiku zapošljavanja država članica, od kojih su najvažnija:

1) Preporuka o uspostavljanju Garancija za mlade (Savet EU od 22. aprila 2013. godine) kojom se podstiče uspostavljanje sistema podrške u svim državama članicama koji će omogućiti da sve osobe mlađe od 25 godina dobiju kvalitetnu ponudu za posao, mogućnost daljeg školovanja, praksu ili pripravništvo u roku od četiri meseca od gubitka radnog mesta ili prestanka formalnog obrazovanja. U fokusu su mladi koji nisu zaposleni, niti su u obrazovanju ili obuci (NEET - not in employment, education or training).

2) Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan (Evropska komisija od 6. oktobra 2020. godine) kojim je predloženo proširenje programa Garancije za mlade na države Zapadnog Balkana.

3) Preporuka o Okviru kvaliteta za radne prakse (Savet EU od 10. marta 2014. godine) kako bi se omogućilo polaznicima prakse da steknu kvalitetno radno iskustvo u sigurnim i poštenim uslovima i time povećaju svoje šanse za pronalaženje kvalitetnog posla.

4) Preporuka o integrisanju dugoročno nezaposlenih lica na tržište rada (Savet EU od 15. februara 2016. godine) kojom se nastoji da se poveća stopa prelaska iz dugoročne nezaposlenosti u zaposlenost, tako što će se povećati broj registrovanih dugoročno nezaposlenih osoba kojima je pružena aktivna podrška, osigurati kvalitetna koordinacija između relevantnih institucija koje pružaju usluge, kao i povećati učinak intervencija namenjenih dugoročno nezaposlenim osobama i poslodavcima.

5) Podrška zapošljavanju mladih: most ka poslovima za naredne generacije (jul 2020. godine) je komunikacijski dokument/paket koji obuhvata četiri ključna stuba: unapređenje programa Garancija za mlade, stručno obrazovanje i obuku, pripravništvo i dodatne mere za zapošljavanje mladih. Most ka poslovima će biti inkluzivniji kako bi se izbegle bilo kakve forme diskriminacije, sa boljim dosezanjem do onih mladih koji su ranjiviji, kao što su mladi pripadnici nacionalnih manjina ili drugih rasa, mlade osobe sa invaliditetom, mladi u ruralnim sredinama i sl., i povećanom starosnom granicom, uključujući lica od 15 do 29 godina. Ovaj program podrške treba da poveže potrebe kompanija, kroz obezbeđivanje traženih veština - posebno zelenih i IT veština kroz kratke pripremne obuke, koje će biti praćene savetovanjem, vođenjem i praćenjem.

6) Evropski program veština za održivu konkurentnost, društvenu jednakost i otpornost (jul 2020. godine) predstavlja ambiciozne, kvantitativne ciljeve za usavršavanje i prekvalifikaciju koje treba postići u narednih pet godina. Usmeren je na unapređenje veština, u saradnji sa državama članicama, kompanijama i socijalnim partnerima, kao i na ohrabrivanje građana da se uključe u proces celoživotnog učenja.

_________
3 https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A32020D1512

Pridruživanje Republike Srbije Evropskoj uniji

Republika Srbija je u statusu kandidata, odnosno nalazi se u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, pa je dalje unapređenje politike zapošljavanja uslovljeno razvojem opšteg evropskog okvira politike zapošljavanja.

Akcioni plan za Poglavlje 19 - Socijalna politika i zapošljavanje usaglašen je sa Evropskom komisijom, a Vlada Republike Srbije usvojila je ovaj akcioni plan u maju 2020. godine. Ovaj dokument predstavlja okvir za postepeno transponovanje pravnih tekovina Evropske unije u zakonodavstvo Republike Srbije i kreiranje neophodnih kapaciteta za njihovu primenu i sprovođenje u svim oblastima koje su obuhvaćene poglavljem o socijalnoj politici i zapošljavanju.

Poglavlje 2 - Sloboda kretanja radnika svrstava se među temeljne principe Evropske unije i jedna je od četiri slobode unutrašnjeg tržišta. S obzirom da obuhvata podoblasti: pristup tržištu rada, EURES, koordinaciju sistema socijalne sigurnosti i Evropsku karticu zdravstvenog osiguranja, otvaranje Pregovaračkog poglavlja (Pregovaračka pozicija za Poglavlje 2 usvojena je i prosleđena Savetu EU u julu 2018. godine) i tok pregovora uticaće na dalje normativno i institucionalno usaglašavanje sa tekovinama Evropske unije.

III OPIS POSTOJEĆEG STANJA

3.1. Pregled i analiza postojećeg stanja

3.1.1. Makroekonomska kretanja

Republika Srbija je tokom prethodnih pet godina ostvarila značajan napredak ka uspostavljanju makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog rasta. Uspešna koordinacija monetarne i fiskalne politike, kao i dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturno prilagođavanje, povoljno su uticali na poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta.

Tabela 1. Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja po godinama

 

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Bruto domaći proizvod, realni rast, u %

1,8

3,3

2,1

4,5

4,2*

Bruto domaći proizvod, per capita, u EUR

5.037

5.211

5.588

6.143

6.619*

Javni dug (opšta država), % BDP

71,2

68,7

58,6

54,4

52,9

Strane direktne investicije, neto, u mil. EUR

1.803,8

1.899,2

2.418,1

3.156,5

3.551,1

Strane direktne investicije, neto, % BDP

5,0

5,2

6,2

7,4

7,7

Inflacija, u %

1,9

1,2

3,0

2,0

1,7

Vrednost evra u odnosu na dinar, prosek perioda

120,73

123,12

121,34

118,27

117,85

Vrednost dolara u odnosu na dinar, prosek perioda

108,85

111,29

107,50

100,28

105,28

Minimalna cena rada, neto, RSD po radnom času

121

121

130 

143

155

Neto zarade, prosek perioda, u RSD

44.432

46.097

47.893

49.650

54.919

- realne stope rasta

-2,1

2,5

0,9

4,4

8,5

Neto zarade, prosek perioda, u EUR

368

374

395

420

466

Prosečna penzija, prosek perioda, u RSD

23.196

23.488

23.913

25.317

26.343

- realne stope rasta

-5,5

0,1

-1,2

3,8

2,3

Prosečna penzija, prosek perioda, u EUR

192

191

197

214

224

*Preliminarni godišnji podatak
Izvor: RZS, NBS, MF i RFPIO

Privredni rast Republike Srbije, ključan makroekonomski pokazatelj od kog zavisi održivo povećanje životnog standarda stanovnika, u proteklih pet godina karakterišu oscilacije po godinama. Maksimalna godišnja stopa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,5% dostignuta je u 2018. godini, dok je u 2017. godini srpska privreda ostvarila rast od 2,1% pre svega usled loših vremenskih uslova koji su ometali proizvodne procese i negativno uticali na dinamiku građevinske aktivnosti i poljoprivredne proizvodnje. Usporavanje privrednog rasta beleži se u 2019. godini, tako da je stopa realnog rasta BDP iznosila 4,2%. Najbrže rastuće delatnosti u 2019. godini bile su građevinarstvo i informisanje i komunikacije.

Mere fiskalne konsolidacije definisane aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) usporile su rast učešća javnog duga u BDP-u. Trend smanjivanja javnog duga beleži se od 2015. godine i aktuelan je sve do kraja 2019. godine, a u tom periodu javni dug je smanjen sa 71,2% BDP-a u 2015. godini na 52,9% BDP-a u 2019. godini.

Unapređenje makroekonomskih performansi Republike Srbije, kao i oporavak globalne privrede, uticali su na povećan priliv stranih direktnih investicija. Učešće stranih direktnih investicija u BDP-u u konstantnom je porastu poslednjih godina i u 2019. godini iznosi 7,8%. Nesumnjivo je da su upravo strane direktne investicije u dobroj meri uticale na porast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti i promene u njenoj strukturi u ovom periodu.

Tokom vremena makroekonomska stabilnost privrede Republike Srbije postignuta je i sa aspekta inflacije. Inflacija u Republici Srbiji je izrazito niska od 2015. godine, toliko da je u pojedinim godinama bila čak i ispod nivoa koji je definisala Narodna banka Srbije. Uzročnici niske inflacije su pad domaće tražnje i pad cena pojedinih energenata, kao i umereno restriktivna monetarna politika Narodne banke Srbije.

Devizni kurs dinara prema evru je blago apresirao u periodu 2017-2019. godine, što se meri kumulativnim jačanjem dinara od 5%4. Narodna banka Srbije objašnjava ovakvo kretanje domaće valute boljim makroekonomskim izgledima i višim stopama ekonomskog rasta, kao i bržim prilivom stranih direktnih investicija i kupovinom dugoročnih dinarskih državnih hartija od vrednosti od strane nerezidenata, što je doprinelo rastu deviznih rezervi.

Najveće smanjenje realnih zarada u proteklom periodu zabeleženo je u 2015. godini što se dovodi u vezu sa merama fiskalne konsolidacije koje su uvedene krajem 2014. godine. To se manifestovalo snažnim padom realnih neto zarada od 2,1% u 2015. godini. Relaksacija mera fiskalne konsolidacije, povećanje minimalne cene rada (na 155 dinara neto po radnom času u 2019. godini) i ukidanje plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavca kao mere poreskog rasterećenja neto zarade, doveli su do značajnog rasta neto zarada od 8,3% (466 EUR) u 2019. godini. Penzije su posle ukidanja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija (na snazi od oktobra 2014. do septembra 2018. godine) realno porasle za 3,6% u 2018. odnosno 2,3% u 2019. godini, tako da su iznosile prosečno 224 EUR u 2019. godini.

________
4 Makroekonomska kretanja u Srbiji, Narodna banka Srbije (2020.)

3.1.2. Demografski trendovi

Izrazit depopulacioni trend je karakteristika demografskih kretanja u Republici Srbiji u poslednjoj, ali i prethodnoj deceniji. Broj stanovnika smanjen je za nešto više od 291 hiljade lica u 2019. godini5 u odnosu na podatke Popisa iz 2011. godine. Demografska tranzicija naročito utiče na smanjenje stanovništva radnog uzrasta (stanovništvo 15-64, smanjenje za oko 430 hiljada lica), posebno kohorte mladih u ovoj kategoriji stanovništva (mladi 15-30, smanjenje od 202,6 hiljada lica).

Grafikon 1. Promena broja stanovnika po starosnim kohortama, 2019/2011

Izvor: RZS

Na regionalnom nivou, jedino Beogradski region beleži rast broja stanovnika (povećanje od 36 hiljade u 2019. u odnosu na 2011. godinu), dok se najizraženiji pad broja stanovnika beleži u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (smanjenje od 124,6 hiljada), kao i u Regionu Južne i Istočne Srbije (smanjenje od 122 hiljade).

Za Republiku Srbiju je karakterističan proces demografskog starenja stanovništva, koji se manifestuje kontinuirano rastućim brojem starih i njihovim visokim udelom u ukupnom stanovništvu, dok broj mladih opada, a njihovo učešće u ukupnom stanovništvu je nisko. Prema podacima za 2019. godinu broj lica starih 65 i više godina je 1,44 miliona - povećanje od 189 hiljade lica u odnosu na 2011. godinu, a udeo u ukupnom stanovništvu iznosi 20,7%, što takođe predstavlja povećanje, i to od 3,4 procentna poena (p.p.) (17,2% u 2011. godini). Na povećanje broja starih, između ostalog, utiče i produženje očekivanog trajanja života, koje za ukupno stanovništvo iznosi 1,5 godina - od 74,2 godine u 2011. do 75,7 godina u 2019. godini. Prosečna starost stanovništva Republike Srbije iznosi čak 43,3 godine, što Republiku Srbiju svrstava u grupu evropski najstarijih država6. U isto vreme broj stanovnika mlađih od 15 godina, koji iznosi oko 992,6 hiljada u 2019. godini, smanjio se za 50 hiljada lica u navedenom periodu, dok je učešće ove kohorte u ukupnom stanovništvu samo 14,3%.

Na smanjenje stanovništva u Republici Srbiji utiču dva uzroka: negativan prirodni priraštaj i migraciona kretanja. Negativan prirodni priraštaj beleži se skoro treću deceniju7 zaredom. Broj živorođenih je bio za 37 hiljada manji od broja umrlih u 2019. godini, dok je stopa prirodnog priraštaja iznosila -5,3 promila8 (‰). Samo na osnovu prirodnog priraštaja broj stanovnika je smanjen za oko 330 hiljada u periodu 2011-2019. godine. Opštine sa najvećim negativnim prirodnim priraštajem nalaze se uglavnom na privredno nerazvijenom i emigracionom području. Republika Srbija je po osnovu negativnog neto migracionog bilansa godišnje gubila oko 10-15.000 stanovnika9 tokom ove decenije i taj odliv je bio stabilan, prema procenama Republičkog zavoda za statistiku o migracionim tokovima. Međutim, prema podacima Evrostata, zasnovanim na statistici članica EU koje su i glavne destinacije naših emigranata, migracije su se ubrzale u drugoj polovini ove decenije. Tome su doprinele dve okolnosti - olakšavanje regulative za radne migracije i osobama bez posebno poželjnih kvalifikacija u Saveznu Republiku Nemačku, koja je glavna zapadnoevropska destinacija za migrante iz Republike Srbije, kao i sve veća tražnja za privremenom radnom snagom u novim članicama EU, poput Slovačke Republike, Republike Slovenije, Republike Češke, Republike Hrvatske i Republike Poljske.

Republika Srbija će se u budućnosti10 susresti sa povećanjem obima starijeg, uglavnom ekonomski neaktivnog stanovništva, što će neminovno dovesti do povećanja lične i javne potrošnje, pre svega u domenu izdvajanja sredstava za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i penzijsko osiguranje. U tom kontekstu se poznavanje odrednica i razumevanje posledica starenja stanovništva u Republici Srbiji nameće kao bitan kriterijum pri kreiranju politike ekonomskog i socijalnog razvoja.

________
5 Procene stanovništva sredinom godine, RZS (2019.)
6 Evropske države sa najstarijim stanovništvom u 2019. godini: Republika Italija (46,7), Savezna Republika Nemačka (46), Republika Portugalija (45,2), Republika Grčka (44,9), Republika Bugarska (44,5)
7 Prirodni priraštaj u Republici Srbiji je negativan od 1992. godine, što znači da na godišnjem nivou više stanovnika umre nego što se rodi
8 Stopa prirodnog priraštaja u 2019. godini bila je pozitivna samo u sedam gradova i opština u Republici Srbiji: Tutinu (14,6‰), Novom Pazaru (6,8‰), Preševu (6,5‰), Bujanovcu (2,1‰), Sjenici (1,6‰), Novom Sadu (0,6‰) i Zvezdari (0,3‰)
9 Najveći broj potencijalnih migranata nalazi se među mlađom populacijom starosti do 40 godina. Osnovni motivi koji ih navode da razmišljaju o napuštanju Republike Srbije jesu nezaposlenost (nedostatak posla i izvora prihoda) i loši ekonomski uslovi života
10 Rezultati projekcije stanovništva Republike Srbije do 2041. godine, koju je izradio RZS, ukazuju da će u i narednim decenijama stanovništvo biti izloženo procesu demografskog starenja po svim parametrima i da će neminovno doći do smanjivanja učešća radno sposobnog stanovništva u ukupnoj populaciji

3.1.3. Trendovi na tržištu rada

Ključni pokazatelji tržišta rada

Pokazatelji nacionalnog tržišta rada poslednjih godina beleže pozitivne pomake, što je konzistentno i sa pozitivnim trendom makroekonomskih pokazatelja. Stanje na tržištu rada, mereno osnovnim pokazateljima iz Ankete o radnoj snazi11 (ARS), ukazuje na značajan oporavak tržišta rada u periodu 2015-2019. godine - smanjena je stopa nezaposlenosti i povećana stopa zaposlenosti, broj zaposlenih lica je porastao što je uticalo i na povećanje broja lica koja se angažuju na tržištu rada (aktivnih lica) i došlo je do smanjenja broja nezaposlenih i neaktivnih lica.

Ukupan broj stanovništva radnog uzrasta (15-64) smanjen je za 249 hiljada u 2019. u odnosu na 2015. godinu. Pri tome, povećan je broj lica koja su aktivna na tržištu rada za 46 hiljada12, dok je broj neaktivnih smanjen za oko 295 hiljada. Broj zaposlenih beleži povećanje od 262 hiljade, dok je broj nezaposlenih smanjen za 216 hiljada.

Tabela 2. Osnovni pokazatelji tržišta rada za stanovništvo radnog uzrasta, 2015-2019.

 

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2019/2015

 

Apsolutni brojevi (u hiljadama)

Populacija starosti 15-64

4.753

4.677

4.619

4.565

4.504

-249

Aktivno stanovništvo

3.022

3.068

3.081

3.096

3.068

46

Zaposleni

2.471

2.580

2.648

2.685

2.733

262

Nezaposleni

551

488

433

411

335

-216

Neaktivno stanovništvo

1.731

1.609

1.538

1.469

1.436

-295

 

Stope, u %

procentni poen

Stopa aktivnosti

63,6

65,6

66,7

67,8

68,1

4,5

Stopa zaposlenosti

52,0

55,2

57,3

58,8

60,7

8,7

Stopa nezaposlenosti

18,2

15,9

14,1

13,3

10,9

-7,3

Stopa neaktivnosti

36,4

34,4

33,3

32,2

31,9

-4,5

Izvor: ARS, RZS

Smanjenje broja neaktivnih stanovnika radnog uzrasta osnovna je promena u strukturi na tržištu rada u Republici Srbiji koja je karakteristična za period 2015-2019. godine. Smanjenje je u navedenom periodu iznosilo 295 hiljada lica (17%), tako da je 2019. godine oko 1,4 miliona lica bilo neaktivno na tržištu rada. Stopa neaktivnosti stanovništva radnog uzrasta iznosila je 31,9% i smanjena je za 4,5 p.p. u odnosu na 2015. godinu.

Broj aktivnih stanovnika radnog uzrasta porastao je za 46 hiljada (1,5%) u periodu 2015-2019. godine, ali s obzirom na pad ukupnog stanovništva radnog uzrasta (za 249 hiljada ili 5,2%), to je u istom periodu dovelo do porasta stope aktivnosti za 4,5 p.p. Stopa aktivnosti stanovništva radnog uzrasta iznosila je 68,1% u 2019. godini, što ukazuje da je oko 3,1 milion lica radnog uzrasta bilo aktivno na tržištu rada.

Zaposlenost stanovništva radnog uzrasta konstantno raste, pa je broj zaposlenih, koji je iznosio više od 2,7 miliona u 2019. godini, povećan za 262 hiljade (10,6%) u periodu 2015-2019. godine. Stopa zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta iznosila je 60,7% u 2019. godini, što predstavlja povećanje od 8,7 p.p. u odnosu na 2015. godinu.

Nezaposlenost nastavlja da se smanjuje. Broj nezaposlenih lica radnog uzrasta ocenjen je na oko 335 hiljada u 2019. godini, što je smanjenje za 216 hiljada (39%) u odnosu na 2015. godinu. Zahvaljujući smanjenju broja nezaposlenih i povećanju broja zaposlenih, stopa nezaposlenosti u 2019. godini iznosila je 10,9% i bila je niža za 7,3 p.p. u odnosu na 2015. godinu.

________
11 Anketa o radnoj snazi, koja sagledava stanje i prati promene na tržištu rada, sprovodi se od 1995. godine u Republici Srbiji. Na početku istraživanja sprovodila se jedanput godišnje. Međutim, usled određenih metodoloških promena, od 2015. godine, Republički zavod za statistiku, uz korišćenje međunarodnih preporuka i definicija, sprovodi je kontinuirano, pri čemu je došlo do porasta broja domaćinstava u uzorku, kao i do promena u samom načinu ocenjivanja. Više o metodologiji https://publikacije.stat.gov.rs/G2017/Pdf/G20177069.pdf
12 Povećanje aktivnog stanovništva ostvareno je zahvaljujući povećanju broja zaposlenih, jer je u posmatranom periodu broj zaposlenih porastao više nego što se smanjio broj nezaposlenih

Ključni pokazatelji tržišta rada u regionalnoj perspektivi

Značajne regionalne razlike u pogledu ekonomske razvijenosti očitavaju se i u pokazateljima tržišta rada koji su najpovoljniji u Beogradskom regionu, a najmanje povoljni u Regionu Južne i Istočne Srbije.

Regionalne razlike su najviše izražene kod pokazatelja zaposlenosti i nezaposlenosti. Stopa zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta u 2019. godini je bila najviša u Beogradskom regionu (64,9%), nešto je niža u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (60,7%) i u Regionu Vojvodine (59,8%), dok je najniža u Regionu Južne i Istočne Srbije (56,9%). Stopa nezaposlenosti je najniža u Beogradskom regionu (8,4%) i Regionu Vojvodine (9,2%), dok je problem nezaposlenosti nešto izraženiji u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (12,5%), i naročito u Regionu Južne i Istočne Srbije (14,1%).

Tabela 3. Stope zaposlenosti i nezaposlenosti za stanovništvo radnog uzrasta po regionima, u %, 2015-2019.

Regioni*

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

 

Stopa zaposlenosti (%)

Beogradski region

53,0

56,9

60,3

62,9

64,9

Region Vojvodine

51,7

54,4

57,2

59,1

60,7

Region Šumadije i Zapadne Srbije

53,0

55,8

57,2

58,1

59,8

Region Južne i Istočne Srbije

49,7

53,3

54,2

54,6

56,9

 

Stopa nezaposlenosti (%)

Beogradski region

18,9

15,9

13,5

11,0

8,4

Region Vojvodine

16,9

15,5

12,4

10,7

9,3

Region Šumadije i Zapadne Srbije

17,8

15,7

14,6

14,9

12,5

Region Južne i Istočne Srbije

19,7

16,8

16,2

17,3

14,1

*Napomena: od 1999. godine bez podataka za AP Kosovo i Metohija

Izvor: ARS, RZS

Trendovi u strukturi zaposlenosti

Neformalna zaposlenost13 u Republici Srbiji je relativno visoka, ali se poslednjih godina uočava trend pada neformalne i porasta formalne zaposlenosti. Oko 429 hiljada lica radnog uzrasta bilo je neformalno zaposleno u 2019. godini, što drugim rečima znači da je skoro svaka šesta zaposlena osoba neformalno zaposlena (stopa neformalne zaposlenosti iznosi 15,7%). Neformalna zaposlenost je smanjena za 36 hiljada (-7,8%) u periodu 2015-2019. godine, dok je u istom periodu formalna zaposlenost porasla za 299 hiljada (14,9%). Neformalna zaposlenost je posebno izražena u poljoprivredi, gde neformalno zaposleni čine nešto manje od polovine (48,4%) ukupnog broja zaposlenih u ovom sektoru u 2019. godini; visoko učešće postoji i u građevinarstvu (32%), dok je neformalna zaposlenost u sektoru usluga na nivou od (14,3%)14. Stopa neformalne zaposlenosti žena radnog uzrasta (15,6%) je nešto niža od stope neformalne zaposlenosti muškaraca (15,8%), što je rezultat većeg rasta formalne zaposlenosti žena (19,4%) u periodu 2015-2019. godine, nego što je bio rast formalne zaposlenosti muškaraca (11,5%)15. Struktura neformalne zaposlenosti se, ukoliko se posmatra profesionalni status, bitno razlikuje: neformalno zaposlene žene u većini su angažovane kao pomažući članovi domaćinstva, dok su neformalno zaposleni muškarci pretežno samozaposleni. Položaj ovih žena je posebno ranjiv, jer one ne samo da ne ostvaruju prava iz formalnog radnog odnosa (kao ni ostala lica koja su neformalno zaposlena), već nisu ni plaćene za svoj rad. Ukoliko se posmatra starosna struktura neformalno zaposlenih uočava se da je 37.500 mladih (15-24) neformalno zaposleno što je 8,7% od ukupno neformalno zaposlenih lica starosti 15-64 godina u 2019. godini.

Ukoliko se posmatra zaposlenost po sektorima (poljoprivreda, industrija i usluge), najveći procenat zaposlenih radnog uzrasta je zaposlen u sektoru usluga 57,8%, nešto više od četvrtine (28,8%) u sektoru industrije (najviše u prerađivačkoj industriji), dok je u sektoru poljoprivrede angažovano 13,4% zaposlenih. Ovakvim kretanjima nastavljen je u periodu 2015-2019. godine pad poljoprivredne zaposlenosti (-3,8 p.p.), postignut je blagi oporavak industrijske zaposlenosti (rast od 3 p.p.), dok je rast zaposlenosti u sektoru usluga bio neznatan (0,3 p.p.).

Od profesionalnog statusa umnogome zavisi visina i redovnost primanja, ali i izvesnost i sigurnost u pogledu zadržavanja posla. Struktura zaposlenosti prema profesionalnom statusu oscilirala je tokom vremena. Ranjiva zaposlenost16 je rasla u 2015. i 2016. godini, da bi se značajniji pad desio u 2018. i 2019. godini, što je dovelo do toga da učešće ranjive zaposlenosti bude 23,9% u 2019. godini (smanjenje od 3,5 p.p. u periodu 2015-2019. godine). Do pada ranjive zaposlenosti prevashodno je došlo zbog smanjenja učešća pomažućih članova (sa 7,3% na 4%) dok je učešće samostalnih (bez zaposlenih i sa zaposlenima) neznatno stagniralo (sa 20,1% na 19,9%) u posmatranom periodu. Učešće zaposlenih za platu u ukupnoj zaposlenosti iznosi 76,1% i u periodu 2015-2019. godine povećalo se za 3,6 p.p. (72,5%).

Ukoliko se posmatra zaposlenost prema vrsti rada u ukupnom broju zaposlenih za platu dominiraju radnici koji rade na neodređeno vreme (77,2%), slede oni koji rade na određeno vreme (19,5%), dok je najmanje radnika angažovano na sezonskim i povremenim poslovima (3,3%), prema podacima za 2019. godinu. Analiza podataka za period 2015-2019. godine pokazuje da je došlo do pogoršanja strukture zaposlenosti u smeru veće nesigurnosti zaposlenja, tako da skoro svaki četvrti zaposleni (oko 23%) u Republici Srbiji ima povremeno zaposlenje, što je za oko 10 p.p. više nego što je prosek EU-28.

________
13 Neformalna zaposlenost se odnosi na učešće lica koja rade bez formalnog ugovora o radu u ukupnom broju zaposlenih. Obuhvata zaposlene u neregistrovanoj firmi, zaposlene u registrovanoj firmi ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog osiguranja, kao i neplaćene pomažuće članove domaćinstva
14 Podaci se odnose na stanovništvo starosti 15 i više godina
15 U istom periodu, neformalna zaposlenost žena radnog uzrasta se smanjila za 7,6%, dok se neformalna zaposlenost muškaraca smanjila za 8%
16 U ranjivu zaposlenost računaju se samostalni (bez zaposlenih i sa zaposlenima) i pomažući članovi domaćinstva

 

Uporedna analiza tržišta rada Republike Srbije i Evropske unije

I pored značajnih unapređenja na tržištu rada, Republika Srbija zaostaje za prosečnim vrednostima osnovnih pokazatelja zemalja EU, tako da razlika u ključnim pokazateljima tržišta rada stanovništva radnog uzrasta (15-64) između Republike Srbije i EU-28 predstavlja jedan od najvećih izazova u procesu pristupanja. Najveći jaz beleži se u stopi zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta (69,2% naspram 60,7%), dok je pozicija u slučaju stope aktivnosti (74% naspram 68,1%) i stope nezaposlenosti (6,4% naspram 10,9%) nešto povoljnija.

U evropskim zemljama, stanovništvo je znatno aktivnije na tržištu rada. Podaci govore da se tržište rada u Republici Srbiji odlikuje jednom od najviših stopa neaktivnosti (31,9% u 2019. godini) u poređenju sa zemljama EU (samo su Republika Italija i Republika Hrvatska imale stopu neaktivnosti na višem nivou od Republike Srbije, koje su iznosile 34,4% i 33,5% respektivno), a razlika u odnosu na prosek EU-28 iznosi 5,9 p.p. (26%).

Stopa zaposlenosti u Republici Srbiji (60,7% u 2019. godini) je za 8,5 p.p. niža od stope zaposlenosti u EU-28 (69,2%). Samo u Republici Grčkoj (56,5%) i Republici Italiji (59%) stopa zaposlenosti ima nižu vrednost u odnosu na Republiku Srbiju. Stopa zaposlenosti muškaraca u Republici Srbiji niža je za 7,3 p.p. u odnosu na EU-28, dok razlika kod žena iznosi 9,8 p.p. za koliko žene u Republici Srbiji imaju nižu stopu zaposlenosti u odnosu na EU-28.

Stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji (10,9% u 2019. godini) je za 4,5 p.p. viša nego u EU-28 (6,4%). Republika Grčka (17,5%) i Kraljevina Španija (14,2%) imaju više vrednosti stope nezaposlenosti u odnosu na Republiku Srbiju. Stopa nezaposlenosti muškaraca u Republici Srbiji viša je za 4,2 p.p. u odnosu na EU-28, dok razlika kod žena iznosi 4,8 p.p. za koliko žene u Republici Srbiji imaju višu stopu nezaposlenosti u odnosu na EU-28.

Grafikon 2. Pokazatelji tržišta rada za radno aktivno stanovništvo, EU-28 i Republika Srbija, %, 2015-2019.

 

Stopa zaposlenosti 15-64

Stopa nezaposlenosti 15-64

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

 

Muškarci

EU-28

70,8

71,8

72,9

73,8

74,4

9,5

8,5

7,6

6,7

6,2

Republika Srbija

59,1

61,9

63,9

65,6

67,1

17,4

15,3

13,5

12,5

10,4

 

Žene

EU-28

60,4

61,3

62,4

63,3

64,1

9,6

8,9

8,0

7,2

6,7

Republika Srbija

44,9

48,4

50,8

52,0

54,3

19,3

16,7

14,8

14,2

11,5

Izvor: ARS, Republika Srbija - RZS, EU-28 - Eurostat

Registrovana zaposlenost

Poslednjih godina u Republici Srbiji se beleži povećanje registrovane zaposlenosti17. U proseku 2,2 miliona lica bilo je formalno zaposleno u 2019. godini, što je za 183 hiljade (9,2%) više nego u 2015. godini. Povećanje ukupne registrovane zaposlenosti rezultat je pre svega porasta broja zaposlenih u pravnim licima koji je u posmatranom periodu iznosio 136 hiljada (8,6%). Povećan je i broj preduzetnika i zaposlenih kod njih, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost (68 hiljada ili 22,2%), dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 21 hiljadu (-23%).

Tabela 4. Registrovana zaposlenost, 2015-2019.

 

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Promena 2019/2015

Broj

%

Registrovana zaposlenost - ukupno

1.989.617

2.009.785

2.062.588

2.131.079

2.173.135

183.518

9,2

Muškarci

...

1.103.842

1.125.171

1.155.488

1.174.150

 

 

Žene

...

905.942

937.416

975.592

998.984

 

 

Zaposleni u pravnim licima

1.587.437

1.597.366

1.634.901

1.688.241

1.723.828

136.391

8,6

Preduzetnici i zaposleni kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost

308.863

323.313

342.457

364.305

377.439

68.576

22,2

Registrovani individualni poljoprivrednici

93.320

89.106

85.230

78.533

71.868

-21.452

-23,0

Javni sektor

635.220

621.818

612.884

606.118

599.994

-35.226

-5,5

... Ne raspolaže se podatkom
Izvor: RZS, Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti

Učešće muškaraca (54%) u ukupnoj registrovanoj zaposlenosti je više od učešća žena (46%). Tokom perioda 2016-2019. godine, za koji su dostupni podaci po polu, povećan je broj registrovanih zaposlenih među pripadnicima oba pola, pri čemu je rast registrovane zaposlenosti bio izraženiji kod žena (kod žena se beleži rast od oko 93 hiljada ili 10,3%, a kod muškaraca od oko 70 hiljada ili 6,4%).

Posmatrano prema delatnostima, više od petine (21,9%) ukupnog broja registrovanih zaposlenih u pravnim licima i preduzetnika i zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost radi u prerađivačkoj industriji (pre svega prehrambenoj, metalskoj i mašinskoj industriji), dok je u trgovini zaposleno 16,3% (najviše u maloprodaji). U periodu 2015-2019. godine povećana je registrovana zaposlenost u većini delatnosti (najviše u prerađivačkoj industriji i administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima), dok se najveće smanjenje broja zaposlenih beleži u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite (nešto više od 9,5 hiljada) i poljoprivrede (oko 5,8 hiljada).

U javnom sektoru bilo je oko 600 hiljada registrovanih zaposlenih u 2019. godini, što je za 35 hiljada (ili 5,5%) manje nego u 2015. godini. Smanjenje broja zaposlenih je zabeleženo u gotovo svim segmentima javnog sektora, izuzev kod zaposlenih na nivou lokalne samouprave (povećanje za oko 600 lica ili 2,3%).

_________
17 Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti zasniva se na kombinovanju podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i Statističkog poslovnog registra

Prekarna zaposlenost

Prekarna zaposlenost je koncept koji se odnosi na zaposlene koji su uskraćeni za sigurnost i stabilnost koja se obično povezuje sa stalnim zaposlenjem. Jedno novije istraživanje18, pokazalo je da raste broj i učešće zaposlenih u prekarnim oblicima rada, pre svega radnika zaposlenih na određeno vreme i na privremenim i povremenim poslovima, kao i ranjive zaposlenosti. Trećini zaposlenih u Republici Srbiji uskraćena su radna prava i/ili prava iz socijalnog osiguranja, četvrtina zaposlenih ugrožena je finansijski i materijalno.

Istraživanje ukazuje na slabosti "fleksibilnih" zakonskih instituta ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o stručnom osposobljavanju itd. Zakonska regulativa tumači se preširoko i proizvoljno od strane poslodavaca, tako da ove forme rada postaju sve zastupljenije, a radna i socijalna prava onih koji su u njih uključeni bivaju ozbiljno dovedena u pitanje.

 

_________
18 Prekarna zaposlenost na tržištu rada Srbije, Fondacija Centar za demokratiju (2018.)

Registrovana nezaposlenost

Pozitivan trend smanjenja anketne nezaposlenosti pratio je i trend smanjenja registrovane nezaposlenosti u periodu 2015-2019. godine. Prosečan broj nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, koji je iznosio oko 530 hiljada u 2019. godini, smanjen je za oko 214 hiljada lica ili 28,7% u odnosu na 2015. godinu.

Tabela 5. Učešće nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, po karakteristikama, 2015-2019.

 

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Promena 2019/2015

 

Broj lica na evidenciji, prosek

broj

Nezaposlena lica

743.158

713.153

650.573

583.099

529.508

-213.651

 

Učešće u ukupnom broju, u %

procentni poen

Pol

 

 

 

 

 

 

Muškarci

48,8

48,5

47,9

47,1

45,8

-3,0

Žene

51,2

51,5

52,1

52,9

54,2

3,0

Obrazovanje

 

 

 

 

 

 

Lica bez završenog srednjeg obrazovanja19

31,5

31,9

32,7

33,3

33,6

2,1

Srednje obrazovanje

54,5

53,8

52,9

52,1

51,8

-2,7

Visoko obrazovanje

14,0

14,3

14,4

14,6

14,6

0,6

Starost

 

 

 

 

 

 

Mladi, 15-29

25,6

24,6

23,0

21,6

20,7

-4,9

30-49

47,6

47,1

46,8

46,3

45,7

-1,9

Stariji, 50 i više

26,8

28,3

30,2

32,1

33,6

6,8

Dužina traženja posla

 

 

 

 

 

 

Do godinu dana

32,8

32,6

31,3

31,6

34,1

1,2

Dugoročno nezaposleni (duže od 12 meseci)

67,2

67,4

68,7

68,4

65,9

-1,2

Veoma dugo nezaposleni (duže od 2 godine)

52,0

52,2

53,8

54,9

52,8

0,8

Izvor: NSZ

Broj nezaposlenih žena na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u 2019. godini iznosio je oko 287 hiljada lica, što je manje za oko 93 hiljada (24,6%) u odnosu na period 2015-2019. godine. Iako se broj nezaposlenih žena na evidenciji smanjio tokom posmatranog perioda, učešće nezaposlenih žena u ukupnom broju nezaposlenih lica se povećalo za 3 p.p. - sa 51,2% u 2015. na 54,2% u 2019. godini. Razlog ovog povećanja učešća žena je to što se nezaposlenost muškaraca u posmatranom periodu smanjila (za oko 120 hiljada lica ili 33,1%) više nego nezaposlenost žena.

Karakteristike nezaposlenih na evidenciji20 posmatraju se u odnosu na obrazovni nivo, godine starosti i dužinu traženja posla. Struktura prema obrazovnom nivou govori da je jedna trećina nezaposlenih bez završenog srednjeg obrazovanja (33,6% ili 178 hiljada lica), sa srednjom školom je više od polovine (51,8% ili oko 274 hiljade lica), dok završeno visoko obrazovanje ima 14,6% nezaposlenih (ili oko 77 hiljada lica). Starosna struktura nezaposlenih lica je nepovoljna: učešće nezaposlenih starijih od 50 godina iznosi 33,6% (ili oko 178 hiljada lica), dok mladi učestvuju sa 20,7% (ili oko 110 hiljada lica). Dugoročna nezaposlenost je karakteristika lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje koja govori o tome da 65,9% lica posao traži duže od godinu dana. Povećanje učešća žena, lica bez završenog srednjeg obrazovanja i starijih od 50 godina, kao i blagi porast učešća nezaposlenih koji posao traže duže od dve godine, osnovni su trendovi kretanja strukture registrovane nezaposlenosti.

__________
19 Odnosi se na: lica bez završene osnovne škole, sa završenom osnovnom školom i sa nepotpunom srednjom školom.
20 Kalkulacija na osnovu prosečnog broja nezaposlenih na evidenciji NSZ u 2019. godini

Teže zapošljiva lica

Teže zapošljiva lica, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, su nezaposlena lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Posebno su ugrožena lica koja se istovremeno suočavaju sa više faktora ranjivosti/otežane zapošljivosti.

Žene

U strukturi stanovništva Republike Srbije žene čine 51,3% prema procenama iz 2019. godine. Ukoliko se posmatra stanovništvo radnog uzrasta, procene govore da u Republici Srbiji živi tek oko 4.500 žena više nego muškaraca. Međutim, bez obzira na rodnu ujednačenost stanovništva radnog uzrasta, učešće žena među aktivnim i zaposlenim stanovništvom je na nivou od oko 45%. S obzirom na to da učešće na tržištu rada i zaposlenje umnogome doprinose ekonomskoj nezavisnosti i društvenoj uključenosti, ovo je razlog zbog kojeg su žene okarakterisane kao ranjiva grupa na tržištu rada.

Stopa aktivnosti žena radnog uzrasta bila je za 16 p.p. niža od stope aktivnosti muškaraca u 2015. godini, dok su u pogledu stope zaposlenosti žene zaostajale za 14,2 p.p. Međutim, poslednjih pet godina obeležilo je poboljšanje apsolutnog i relativnog položaja žena, tako da su žene povećale stopu aktivnosti (za 5,7 p.p.) i stopu zaposlenosti (za 9,4 p.p.). Bez obzira na ove pomake, rodni jaz i dalje je prisutan prema svim indikatorima tržišta rada Republike Srbije odnosno žene su u znatno nepovoljnijoj situaciji nego muški deo populacije.

Tabela 6. Osnovni pokazatelji tržišta rada za stanovništvo radnog uzrasta, prema polu, u %, 2015-2019.

 

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Promena 2019/2015

 

Stope, u %

procentni poen

Rodni jaz u stopi aktivnosti

-16,0

-15,0

-14,2

-14,5

-13,6

 

Muškarci

71,6

73,1

73,8

75,1

74,9

3,3

Žene

55,6

58,1

59,6

60,6

61,3

5,7

Rodni jaz u stopi zaposlenosti

-14,2

-13,5

-13,1

-13,6

-12,8

 

Muškarci

59,1

61,9

63,9

65,6

67,1

8,0

Žene

44,9

48,4

50,8

52,0

54,3

9,4

Rodni jaz u stopi nezaposlenosti

1,9

1,4

1,3

1,7

1,1

 

Muškarci

17,4

15,3

13,5

12,5

10,4

-7,0

Žene

19,3

16,7

14,8

14,2

11,5

-7,8

Rodni jaz u stopi neaktivnosti

16,0

15,0

14,2

14,5

13,6

 

Muškarci

28,4

26,9

26,2

24,9

25,1

-3,3

Žene

44,4

41,9

40,4

39,4

38,7

-5,7

Izvor: ARS, RZS

Stopa aktivnosti žena od 61,3% je niža od stope aktivnosti muškaraca koja iznosi 74,9%, što predstavlja razliku od 13,6 p.p. Iako se jaz u stopama aktivnosti smanjuje tokom godina (sa 16 p.p. u 2015. na 13,6 p.p. u 2019. godini), stopa aktivnosti muškaraca bila je viša od stope aktivnosti žena radnog uzrasta tokom celog posmatranog perioda.

Stopa zaposlenosti žena od 54,3% je niža od stope zaposlenosti muškaraca koja iznosi 67,1%, što predstavlja razliku od 12,8 p.p. Iako se jaz u stopama zaposlenosti smanjuje tokom godina (sa 14,2 p.p. u 2015. na 12,8 p.p. u 2019. godini), stopa zaposlenosti muškaraca bila je viša od stope zaposlenosti žena radnog uzrasta tokom celog posmatranog perioda.

Na poboljšanje performansi žena na tržištu rada, pre svega u pogledu aktivnosti i zaposlenosti, došlo je i usled institucionalnih promena. Najneposredniji uticaj na aktivnost žena na tržištu rada imala je zakonska izmena u vremenskoj granici za ostvarivanje prava na penziju, ali i uvođenje penala za odlazak u prevremenu penziju. Kontinuirano povećanje starosne granice za odlazak u penziju nesumnjivo je povećavalo aktivnost i zaposlenost žena produživši, voljno ili nevoljno, vezanost kohorti starijih žena za tržište rada.

Iako je nezaposlenost i žena i muškaraca opadala u posmatranom periodu, brže je opadala nezaposlenost žena, što je dovelo do toga da se razlika u stopama nezaposlenosti smanji na 1,1 p.p. u 2019. godini (sa 1,9 p.p. koliko je iznosila u 2015. godini). Stopa nezaposlenosti žena iznosila je 11,5%, a muškaraca 10,4% u 2019. godini.

Republika Srbija je prva zemlja van EU koja je uvela Indeks rodne ravnopravnosti21. Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju iznosi 55,8 poena22 što predstavlja unapređenje rodne ravnopravnosti odnosno porast indeksa za 3,4 poena u periodu od 2014. do 2016. godine. Ipak, Republika Srbija i dalje beleži nižu vrednost indeksa u odnosu na prosek EU-28, koji iznosi 66,2 poena23. Na zajedničkoj listi sa državama članicama EU, Republika Srbija se nalazi na 22. mestu24. Jedna od glavnih osa nejednakosti koju je Indeks zabeležio odnosi se na rodnu segregaciju koja se uspostavlja tokom obrazovanja i nastavlja kasnije na tržištu rada. Nejednakosti su vidljive i u domenu novca, jer žene imaju niže prihode od muškaraca, a pojedine grupe žena izložene su i višim rizicima od siromaštva. Nejednakosti u domenu vremena pokazuju koliko žene svog vremena i rada troše u brizi o domaćinstvu i porodici, odnosno obavljajući neplaćeni kućni rad.

_________
21 Indeks rodne ravnopravnosti predstavlja merni instrument EU koji meri rodnu ravnopravnost na skali od 1 (potpuna neravnopravnost) do 100 (potpuna ravnopravnost) kroz šest domena: znanje, rad, novac, zdravlje, vreme i moć, kao i dva pod-domena: nasilje i unakrsne nejednakosti
22 Izračunat je za 2016. a rezultati objavljeni u 2018. godini
23 Odnosi se na 2015. godinu
24 Prema drugom Indeksu rodne ravnopravnosti Republika Srbija je bolje pozicionirana od sedam zemalja EU: Republike Kipar, Republike Češke, Republike Hrvatske, Rumunije, Slovačke Republike, Mađarske i Republike Grčke

Mladi

Omladina ili mladi u Republici Srbiji su lica od navršenih 15 do navršenih 30 godina života25. Na šire posmatranu grupaciju mladih (do 30 godina) od uticaja su globalne društvene promene koje su dovele do fenomena "produžene mladosti" koji podrazumeva duži period procesa obrazovanja, kasniji ulazak na tržište rada, kao i kasnije zasnivanje braka i roditeljstva. Međutim, prema definiciji MOR-a, mladi predstavljaju nešto užu grupaciju u koju ulaze lica starosti od 15 do 24 godine, pa se ova definicija koristi prilikom sprovođenja Ankete o radnoj snazi zbog međunarodne uporedivosti podataka.

Sagledavanjem kretanja pokazatelja na tržištu rada u proteklom periodu može se primetiti da su mladi u određenoj meri popravili svoj inicijalno veoma loš položaj. Zaposlenost mladih se povećavala, aktivnost se neznatno povećala, dok se nezaposlenost smanjila u periodu 2015-2019. godine.

Tabela 7. Osnovni pokazatelji tržišta rada za mlade (15-29)26, prema polu, u %, 2015-2019.

 

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Promena 2019/2015

Stopa aktivnosti

46,1

47,2

47,6

48,1

47,0

0,9

Muškarci

52,0

53,0

53,6

54,4

53,5

1,5

Žene

39,9

41,0

41,2

41,5

40,1

0,2

Rodni jaz u stopi aktivnosti

-12,2

-12,0

-12,4

-12,9

-13,4

 

Stopa zaposlenosti

30,2

33,1

34,9

36,3

36,9

6,7

Muškarci

35,2

38,4

40,3

41,9

42,4

7,2

Žene

25,0

27,5

29,1

30,5

31,1

6,1

Rodni jaz u stopi zaposlenosti

-10,2

-10,9

-11,2

-11,5

-11,4

 

Stopa nezaposlenosti

34,5

29,8

26,7

24,5

21,5

-13,0

Muškarci

32,4

27,5

24,8

23,0

20,8

-11,6

Žene

37,4

32,8

29,3

26,6

22,5

-14,9

Rodni jaz u stopi nezaposlenosti

5,0

5,3

4,5

3,6

1,7

 

Stopa neaktivnosti

53,9

52,8

52,4

51,9

53,0

-0,9

Muškarci

48,0

47,0

46,4

45,6

46,5

-1,5

Žene

60,1

59,0

58,8

58,5

59,9

-0,2

Rodni jaz u stopi neaktivnosti

12,2

12,0

12,4

12,9

13,4

 

Izvor: ARS, RZS

Stopa neaktivnosti mladih iznosila je 53% u 2019. godini i tokom posmatranog perioda (2015-2019. godine) skoro da se nije menjala. Ovako visoka stopa neaktivnosti može se u određenoj meri objasniti školovanjem, jer su mladi u Republici Srbiji, koji su u procesu obrazovanja, manje prisutni na tržištu rada u odnosu na njihove vršnjake iz zemalja EU (EU-28 - 43,4%).

Učešće mladih u radnoj snazi u Republici Srbiji veoma je nisko po evropskim standardima. Stopa NEET (mladi koji nisu zaposleni, nisu u procesu obrazovanja niti su na obuci) iznosila je 18,9% u 2019. godini i smanjila se za 5,6 p.p. u odnosu na 2015. godinu. Ovo smanjenje ukazuje da su mladi u Republici Srbiji ili lakše pronašli posao ili duže ostali u obrazovanju tokom posmatranog perioda.

Tranzicija od škole do prvog stabilnog i/ili zadovoljavajućeg posla u Republici Srbiji traje veoma dugo, skoro dve godine (23,4 meseca)27. To je mnogo duže od 6,5 meseci, što je prosečno vreme za koje mlada osoba nađe prvi posao nakon završetka obrazovanja u EU. Za prvo traženje posla mladima u ruralnim sredinama potrebno je više vremena. Posedovanje fakultetske diplome će prepoloviti vreme traženja posla (11,7 meseci), dok je mladima sa najnižim nivoom obrazovanja potreban 41 mesec da pronađu prvi posao. Ovo je važno sagledati s obzirom na to da se neki programi za mlade fokusiraju na osobe sa visokim obrazovanjem za koje je stopa nezaposlenosti najviša, ali je po prirodi samo privremena. Duže trajanje tranzicije u zaposlenost utiče na godine starosti kada mladi pojedinci napuštaju roditeljski dom i započinju život sami ili sa partnerom. U momentu kada započinju samostalni život u Republici Srbiji, oni su u proseku šest godina stariji od svojih vršnjaka u EU.

Stopa zaposlenosti mladih iznosila je 36,9%, u 2019. godini što je povećanje od 6,7 p.p. u odnosu na 2015. godinu (30,2%). Jedan od najvećih izazova za mlade u Republici Srbiji koji žele da se osamostale jeste kako pronaći i zadržati stabilan posao.

Stopa nezaposlenosti mladih značajno se smanjila, sa 34,5% koliko je iznosila u 2015. godini, na 21,5% u 2019. godini. Ovo smanjenje od čak 13 p.p. znatno je više od smanjenja za celokupno radno sposobno stanovništvo (7,3 p.p.). Pad stope nezaposlenosti mladih nije samo posledica povećanja broja zaposlenih, već i stalne emigracije ove kategorije stanovništva.

U pogledu kvaliteta zaposlenosti u najlošijem položaju su neformalno zaposleni mladi koji čine 24,3% od ukupno zaposlenih mladih (15-24) u 2019. godini.

Kod mladih (15-24) zastupljenost ugovora na određeno vreme je 48,4%, ugovora na neodređeno vreme je 45,3%, dok je 6,4% mladih bilo angažovano na sezonskim i povremenim poslovima u 2018. godini28.

Među mladima u Republici Srbiji rasprostranjena je želja da odu iz zemlje, u čemu prednjače u odnosu na mlade iz susednih zemalja, kako je pokazalo nedavno regionalno istraživanje29 o mladima u Jugoistočnoj Evropi30. Podaci za Republiku Srbiju pokazuju da skoro 75% mladih (15-29 godina) želi ili namerava da se iseli. Za oko 20% njih najpoželjnija opcija je kratkoročna migracija (na godinu ili dve), dok isto toliko mladih razmišlja o trajnom iseljenju iz zemlje. Kao razloge za emigraciju mladi navode želju za boljim životnim standardom, kao i veće mogućnosti za obrazovanje.

Mlade žene (15-29) u Republici Srbiji predstavljaju višestruko ranjivu kategoriju na tržištu rada, o čemu govore i vrednosti osnovnih pokazatelja tržišta rada. Stopa nezaposlenosti mladih žena iznosila je 37,4% u 2015. godini (viša za 5 p.p. od stope nezaposlenosti mladih muškaraca). Međutim, u periodu 2015-2019. godine mlade žene su popravile svoj relativan položaj na tržištu rada, tako da je stopa njihove nezaposlenosti opala za čak 14,9 p.p. čime je rodni jaz smanjen na 1,7 p.p. u 2019. godini (sa 5 p.p. koliko je iznosio u 2015. godini). I u slučaju stope zaposlenosti mlade žene su popravile svoj položaj tako da je stopa zaposlenosti povećana za 6,1 p.p. u pomenutom periodu, ali to nije bilo dovoljno da se smanji rodni jaz jer je zaposlenost mladih muškaraca rasla brže (za 7,2 p.p.). U odnosu na svoje vršnjake, mlade žene imaju veće poteškoće sa aktivacijom na tržištu rada, s obzirom na to da njihova stopa aktivnosti iznosi 40,1% u 2019. godini (niža za 13,4 p.p. od stope aktivnosti mladih muškaraca) i nije se menjala tokom posmatranog perioda.

_________
25 Zakon o mladima ("Službeni glasnik RS", broj 50/11)
26 Statistička kategorija 15-29 godina starosti obuhvata lica od navršenih 15 godina do 29 godina i 364 dana, što je u skladu sa definicijom iz Zakona o mladima
27 "Tranzicija na tržište rada mladih žena i muškaraca u Srbiji" (2016.) https://www.ilo.org/employment/areas/youth-employment/work-for-youth/publications/national-reports/WCMS_488799/lang--en/index.htm
28 Studija o položaju mladih u Srbiji, ETF (2020.)
29 Youth Studies Southeast Europe 2018/2019, (Popadić i dr, 2019.) str. 10 https://www.fes.de/en/youth-studies/
30 Republika Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Bugarska, Republika Hrvatska, Republika Severna Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Republika Srbija i Republika Slovenija

Starije stanovništvo radnog uzrasta

Republika Srbija se, kao i većina zemalja u EU, suočava sa problemom starenja stanovništva. Starije osobe radnog uzrasta (starosti 50-64 godine) predstavljaju ranjivu grupu na tržištu rada koja broji oko 1,4 miliona lica u 2019. godini. U periodu 2015-2019. godine beleži se smanjenje ove starosne kohorte od 128 hiljada lica.

Tabela 8. Osnovni pokazatelji tržišta rada za starije stanovništvo radnog uzrasta (50-64), 2015-2019.

 

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Promena 2019/2015

 

Apsolutni brojevi (u hiljadama)

Populacija starosti 50-64

1.580

1.545

1.517

1.488

1.452

-128

Aktivno stanovništvo

829

867

877

878

888

59

Zaposleni

730

781

799

799

826

96

Nezaposleni

99

86

78

79

61

-38

Neaktivno stanovništvo

751

678

640

610

564

-187

 

Stope, u %

procentni poen

Stopa aktivnosti

52,4

56,1

57,8

59,0

61,1

8,7

Stopa zaposlenosti

46,2

50,5

52,7

53,7

56,9

10,7

Stopa nezaposlenosti

11,9

9,9

8,8

9,0

6,9

-5,0

Stopa neaktivnosti

47,6

43,9

42,2

41,0

38,9

-8,7

Izvor: ARS, RZS

Relativan položaj starijih osoba radnog uzrasta na tržištu rada je poboljšan tokom posmatranog perioda. Stope aktivnosti i zaposlenosti povećavale su se bez izuzetka iz godine u godinu, dostigavši najviše vrednosti u 2019. godini kada su iznosile 61,1% (povećanje od 8,7 p.p. u odnosu na 2015. godinu) i 56,9% (povećanje od 10,7 p.p. u odnosu na 2015. godinu) respektivno. Sa druge strane, stopa nezaposlenosti se smanjila za 5 p.p. tako da iznosi 6,9% u 2019. godini.

Na poboljšanje relativnog položaja starijih, pre svega, uticale su institucionalne promene. Prva promena je u vezi sa otpremninom koja se, izmenama Zakona o radu iz 2014. godine, isplaćuje samo za staž kod poslednjeg poslodavca. Pre ovih izmena, obračun otpremnine za ceo radni staž je destimulisao poslodavce da zapošljavaju starija lica, odnosno poslodavci su isplatu otpremnine videli kao potencijalnu opasnost (u vidu visokih troškova usled eventualnog otpuštanja) pri zapošljavanju lica sa dugačkim radnim stažom. Druga institucionalna promena odnosi se na povećanje starosne granice za odlazak u penziju koja je direktno uticala na povećanje aktivnosti i zaposlenosti starijih lica radnog uzrasta. Najzad, na povećanje aktivnosti uticali su i uvedeni penali za prevremeno penzionisanje.

Promene u tehnologiji i proizvodnom procesu doprinele su tome da je starijim licima relativno teže od ostalih da se samostalno prilagode novim potrebama tržišta rada. Najveći problem ovih lica su zastarela znanja i veštine. U izrazito nepovoljnoj situaciji našla su se ona lica koja su duži vremenski period bila zaposlena u istom preduzeću, a za čijim je radom prestala potreba za obavljanjem određenog posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena. Nedovoljna adaptabilnost i obeshrabrenost usled nemogućnosti pronalaženja adekvatnog zaposlenja mogu doprineti da ova lica relativno lako skliznu u neaktivnost.

Dugoročno nezaposleni

Dugoročno nezaposleni su lica koja traže posao 12 meseci i duže. Dugoročna nezaposlenost je nepovoljna jer utiče na smanjenje kompetencija nezaposlenih, dovodi do zastarevanja njihovih znanja i veština, obeshrabruje nezaposlene da i dalje tragaju za poslom, istiskuje ih sa tržišta rada i sl.

Sa opštim oporavkom tržišta rada opadao je i broj lica radnog uzrasta koja tragaju za poslom duže od godinu dana, tako da ovih lica ima oko 168 hiljada u 2019. godini. Uporedo sa smanjenjem broja dugoročno nezaposlenih (160 hiljada u periodu 2015-2019. godine), opada i njihovo učešće u ukupnoj nezaposlenosti na 50,3% (smanjenje od 9,4 p.p. u posmatranom periodu).

Tabela 9. Nezaposlena lica radnog uzrasta prema dužini traženja posla, 2015-2019.

 

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Promena 2019/2015

Nezaposleni (15-64), u hiljadama

550

488

433

411

335

-215

Dugoročno nezaposlena lica (12+ meseci), u hiljadama

328

289

228

208

168

-160

Učešće dugoročno nezaposlenih lica u ukupnoj nezaposlenosti, %

59,7

59,1

52,6

50,5

50,3

-9,4

Stopa dugoročne nezaposlenosti, %

10,9

9,4

7,4

6,7

5,5

-5,4

Izvor: ARS, RZS

Stopa dugoročne nezaposlenosti, kao odnos broja dugoročno nezaposlenih i aktivnog stanovništva radnog uzrasta, koja je iznosila 5,5% u 2019. godini, opala je za 5,4 p.p. u periodu 2015-2019. godine.

Osobe sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom često su suočene sa diskriminacijom, uglavnom zbog ograničenog pristupa ustavnim i zakonskim pravima31. Glavni izazovi sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju uključuju: prepreke pri kretanju i korišćenju javnog prevoza; pristupačnost različitih javnih objekata, pristup uslugama i informacijama; pristup zaposlenju i mogućnostima za razumno prilagođavanje uslova na radnim mestima; pristup obrazovanju i profesionalnoj obuci.

Prosečan broj osoba sa invaliditetom koje su spremne za aktivno traženje posla (nisu privremeno sprečeni za rad zbog bolesti i dr.) na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje, smanjio se u periodu 2015-2019. godine (za 1.912 lica), ali se učešće ove kategorije nezaposlenih u ukupnoj nezaposlenosti povećalo za 0,5 p.p. (sa 2,1% u 2015. na 2,6% u 2019. godini).

Tabela 10. Osobe sa invaliditetom na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, 2015-2019.

 

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Broj lica, godišnji prosek

Nezaposlena lica

743.158

713.153

650.573

583.099

529.508

Osobe sa invaliditetom

15.429

15.660

14.906

14.429

13.517

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

2,1

2,2

2,3

2,5

2,6

Izvor: NSZ

Podaci za 2020. godinu (31. oktobar 2020. godine), pokazuju da se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi 12.528 nezaposlenih osoba sa invaliditetom, aktivnih u traženju posla, od kojih su 42,6% žene. Prema nivou obrazovanja, 54,7% ima završeno obrazovanje na srednjem nivou, 38,8% su lica bez završene srednje škole, a samo 6,6% nezaposlenih osoba sa invaliditetom ima visoko obrazovanje. Prema godinama starosti, 46,7% nezaposlenih osoba sa invaliditetom ima 50 ili više godina starosti, 41,8% starosti je 30-49 godina, a 11,6% su mladi do 30 godina. Duže od 12 meseci posao traži 76,4% nezaposlenih osoba sa invaliditetom, dok njih 61,9% posao traži duže od dve godine. Nepovoljna obrazovna i starosna struktura, kao i visoko učešće u dugoročnoj nezaposlenosti, karakteristike su nezaposlenih osoba sa invaliditetom.

_________
31 Prema godišnjim izveštajima Poverenika za ravnopravnost, više od četvrtine ukupnog broja prigovora ovoj instituciji vezanih za diskriminaciju odnose se na OSI http://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

Romi

Pripadnici romske nacionalne manjine se suočavaju sa otežanom zapošljivošću i pristupu tržištu rada iz više razloga od kojih su glavni nepovoljna obrazovna struktura, nedostatak radnog iskustva, znanja i veština, često niska motivisanost za uključivanje u formalno tržište rada, ali i izražena diskriminacija i stereotipi kada je u pitanju njihovo zapošljavanje.

Podaci o registrovanoj nezaposlenosti za period 2015-2019. godine ukazuju na činjenicu da se prosečan broj nezaposlenih Roma prijavljenih na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje za pomenuti period povećao za oko 3.800 lica, kao i njihovo učešće u ukupnoj nezaposlenosti i to za 2 p.p. Međutim, treba naglasiti da povećanje nezaposlenosti Roma ne mora imati negativnu konotaciju, jer je u proteklom periodu Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodila aktivnosti usmerene ka aktivaciji i prijavljivanju Roma na evidenciju nezaposlenih na koji način im se povećavaju mogućnosti za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja i zapošljavanje.

Tabela 11. Romi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, 2015-2019.

 

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

Broj lica, godišnji prosek

Nezaposlena lica

743.158

713.153

650.573

583.099

529.508

Romi

22.437

25.126

26.537

26.099

26.266

Učešće u ukupnom broju nezaposlenih, %

3,0

3,5

4,1

4,5

5,0

Izvor: NSZ

Podaci za 2020. godinu (31. oktobar 2020. godine), pokazuju da se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi 27.595 nezaposlenih lica koji su se izjasnili kao pripadnici romske nacionalne manjine, od kojih su 50,2% žene. Visoko učešće lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih od 89,5% glavno je obeležje obrazovne strukture ove kategorije nezaposlenih. Srednji nivo obrazovanja ima 10%, a visoko obrazovanje svega 0,6% Roma. Prema godinama starosti, 28,3% su mladi do 30 godina, 48,6% su lica starosti 30-49 godina, dok 23,1% nezaposlenih Roma ima 50 ili više godina starosti. Dugoročna nezaposlenost Roma na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje iznosi 68,4%, a u veoma dugoj nezaposlenosti nalazi se 53,7% Roma.

Preko 11.000 Roma na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje su radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći odnosno oko 42% od ukupnog broja Roma na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje su korisnici ovog prava što dodatno ukazuje na njihov nepovoljan socio-ekonomski položaj.

3.1.4. Uticaj pandemije Kovid-19 na ekonomiju i tržište rada Republike Srbije

Analizirajući poslednje raspoložive podatke o registrovanoj zaposlenosti, može se zaključiti da tržište rada Republike Srbije "odoleva" negativnim uticajima pandemije. Zaposlenost na formalnom tržištu rada (registrovana zaposlenost32) u drugom kvartalu 2020. godine zabeležila je rast od 10 hiljada, što je povećanje od 0,5% u odnosu na prethodni kvartal, dok je u trećem kvartalu 2020. godine zabeležen rast od 1,3%, u odnosu na drugi kvartal 2020. godine. Osnovni indikatori tržišta rada, na osnovu podataka ARS, takođe ne odražavaju negativan uticaj pandemije Kovid-19 i ekonomske krize koja je izazvana njom33.

Tome je u najvećoj meri doprinela dostignuta fiskalna ravnoteža i finansijska stabilnost u prethodnom periodu, ali i set ekonomskih mera podrške privredi i stanovništvu, u cilju očuvanja likvidnosti privrednih subjekata i održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti.

Republika Srbija ima otvorenu i integrisanu privredu, sa primarnom orijentacijom ka tržištu EU (tokom 2019. godine oko dve trećine srpskog izvoza plasirano je na tržište EU), tako da će dugotrajno ograničenje kretanja i smanjenje privredne aktivnosti glavnih partnera Republike Srbije nužno dovesti do opadanja ekonomske saradnje. Ipak, pod uticajem ovih faktora pad ekonomije Republike Srbije u 2020. godini iznosiće samo 1,0%, dok je za 2021. godinu projektovan realni rast BDP od 6,0%.34

U uslovima postkriznog perioda nakon epidemije virusom Kovid-19, posebno je važno osigurati stabilno finansiranje mera aktivne politike zapošljavanja, kako bi se obezbedilo da nezaposlena lica ostanu vezana za tržište rada, prevenirao gubitak i zastarevanje znanja i veština nezaposlenih lica i omogućilo osposobljavanje za radna mesta koja će se kreirati po izlasku iz krize, što doprinosi dugoročnom ekonomskom rastu.

________
32 Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti, RZS
33 S obzirom na to da su stopa zaposlenosti i nezaposlenosti zaostajući indikatori ekonomske aktivnosti, očekuje se tek krajem 2020. i početkom 2021. godine da se vidi uticaj pandemije na indikatore tržišta rada
34 Fiskalna strategija za 2021. godinu sa projekcijama za 2022. i 2023. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 142/20)

3.2. Analiza ostvarenih rezultata sprovođenja prethodnih dokumenta javne politike

Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine je zaokružen strateški dokument sa jasno istaknutim prioritetima koji se odnose na:

1) podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima i razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja;

2) unapređenje ljudskog kapitala i veće socijalno uključivanje;

3) unapređenje institucija i razvoj tržišta rada;

4) redukovanje dualnosti na tržištu rada.

Mada je njen desetogodišnji opseg, po ugledu na Strategiju Evropa 2020, bio veoma dugačak i stoga zahtevan za projektovanje i planiranje, njen sveobuhvatni cilj - povećanje zaposlenosti - ostvaren je skoro u potpunosti kroz kretanje vodećeg pokazatelja, stope zaposlenosti, ali i pratećih pokazatelja aktivnosti i nezaposlenosti. Uprkos i dalje velikom zaostajanju u odnosu na pokazatelje tržišta rada u EU, ostvaren je solidan napredak i u ovom domenu, u smislu smanjenja razlika u pokazateljima. Napredak je manje snažan kada se sagledaju kvalitativni aspekti ostvarenog ekstenzivnog rasta zaposlenosti, a to su struktura zaposlenosti, zarade, uključivanje ranjivih grupa, posebno mladih koji ni po jednom indikatoru nisu uspeli da dostignu strategijom predviđene vrednosti.

Mere aktivne politike zapošljavanja i podrška lokalnim i regionalnim inicijativama koje su se sprovodile su mere koje se primenjuju i u drugim zemljama EU.

Jedan od izazova u realizaciji mera aktivne politike zapošljavanja odnosio se na targetiranje nezaposlenih za uključivanje u mere, jer je skoro 80% svih nezaposlenih pripadalo najmanje jednoj kategoriji teže zapošljivih lica. Ovaj problem je relativno uspešno rešavan procenom zapošljivosti lica, koja pokazuje kome je potrebno uključivanje u mere u odnosu na individualne karakteristike lica. Dodatno, korišćen je i koncept višestruke ranjivosti, gde je prioritet u pristupu intenzivnoj intervenciji i finansijskim merama davan osobama sa višestrukim faktorima ranjivosti.

Ocenjujući bruto efekte finansijskih mera aktivne politike zapošljavanja, ističu se visoki efekti mera subvencionisanog zapošljavanja (subvencija za samozapošljavanje i subvencija za otvaranje novih radnih mesta/zapošljavanje lica iz kategorija teže zapošljivih), posebno nakon redizajna ovih mera, u 2016. i 2017. godini, najviše zahvaljujući povećanju selektivnosti i usmerenosti ka teže zapošljivim licima. U istom periodu je došlo do pada efikasnosti mere javni radovi, budući da je mera redizajnirana na način da lica ne zasnivaju radni odnos, nego se radno angažuju na privremenim i povremenim poslovima, ali je ta mera pokazala da i dalje obavlja svoju primarnu funkciju a to je kontakt ugroženih grupa sa tržištem rada. Veći značaj bilo je potrebno dati merama dodatnog obrazovanja i obuke, posebno kada su u pitanju mladi, niskokvalifikovani i dugoročno nezaposleni.

Ishodi koji su posmatrani su postignuti uz veoma skromna raspoloživa sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja (povećanje ovih sredstava ne samo što nije ostvareno, nego su sredstva i smanjena u odnosu na početnu vrednost odnosno budžet je sve vreme primene strategije bio ispod ili oko 0,1% BDP, što je među srazmerno najmanjim budžetima u Evropi i regionu) pa bi ih trebalo tumačiti ne samo kao uspeh Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine, već i kao rezultat primenjene makroekonomske politike i sprovedenih strukturnih reformi, kao i povoljnog okruženja. Sredstva koja se izdvajaju za finansiranje mera namenjenih nezaposlenim osobama sa invaliditetom i preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom mogla su biti značajno veća, posebno kada se sagledaju u odnosu na priliv sredstava u Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom (po osnovu obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom ukoliko se poslodavci opredele da obavezu realizuju uplatom sredstava u Budžetski fond).

Ostvarivanju rezultata i realizaciji širih ciljeva Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine u značajnoj meri su doprinela sredstva iz dodatnih fondova (donatorska sredstva), čak i kad nisu sadržavala komponentu direktnih grantova.

Razlike u nivou ekonomske razvijenosti između pojedinih regiona u Republici Srbiji odražavaju se i na specifične uslove i karakteristike lokalnih tržišta rada. Ovo je u najvećoj meri uticalo na potrebu da se u lokalnim sredinama identifikuju najranjivije kategorije nezaposlenih, kao i preciziraju ciljne grupe kojima je potrebno pružiti podršku u zapošljavanju, zbog čega je uključivanje jedinica lokalnih samouprava u planiranje i sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja kroz lokalne akcione planove zapošljavanja predstavljalo pozitivni pomak u pravcu decentralizacije. Sufinansiranje mera aktivne politike zapošljavanja utvrđenih u lokalnim akcionim planovima zapošljavanja sredstvima iz budžeta Republike Srbije, koje je omogućeno Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti iz 2009. godine, inovativno je rešenje kojim su lokalni akteri podstaknuti da kreiraju rešenja relevantna za lokalno tržište rada. Neposredno pre početka sprovođenja Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine, tokom 2010. godine, bilo je osnovano svega deset lokalnih saveta za zapošljavanje, kao savetodavnih tela koja okupljaju relevantne aktere, a čije je postojanje uslov za sufinansiranje lokalnih akcionih planova zapošljavanja, da bi 2019. godine 101 jedinica lokalnih samouprava realizovale svoje lokalne akcione planove zapošljavanja uz sufinansiranje, dok je 56 jedinica lokalnih samouprava finansiralo mere aktivne politike zapošljavanja samostalno, iz sredstava lokalnog budžeta. Finansijska sredstva koja jedinice lokalne samouprave opredeljuju za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja trostruko su se uvećala u periodu sprovođenja ove strategije. Lokalna politika zapošljavanja koja je evidentno doživela ekspanziju od 2011. godine, jedan je od najupečatljivijih rezultata navedene strategije. Međutim, promene i visoka fluktuacija pojedinaca iz jedinica lokalnih samouprava koji su prethodno prošli obuku za izradu lokalnih akcionih planova zapošljavanja i učestvovali u davanju smernica za planiranje mera na osnovu lokalnih potreba, predstavljaju jednu od prepreka za dalju ekspanziju lokalnih programa, odnosno daljeg procesa planiranja lokalnih akcionih planova zapošljavanja i kreiranja specifičnih mera aktivne politike zapošljavanja koje se mogu primeniti na lokalnim tržištima rada kroz već uspostavljen mehanizam saradnje sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalnom službom za zapošljavanje i uz učešće relevantnih partnera.

 

Pored mera aktivne politike zapošljavanja koje su usmeravane ka manje razvijenim područjima u većim iznosima (npr. visina subvencije poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih zavisila je od stepena razvijenosti jedinice lokalne samouprave), iz budžeta Republike Srbije u većem obimu su odobravana sredstva za sufinansiranje lokalnih akcionih planova zapošljavanja iz manje razvijenih područja, ali nije osigurano da pored navedenih kriterijuma, mere dodatnog obrazovanja i obuka budu značajnije zastupljene. Podela jedinica lokalnih samouprava po stepenima razvijenosti koja se koristila za utvrđivanje kriterijuma i prioriteta nije se menjala od 2014. godine pa je ostalo otvoreno pitanje da li bi promene koje su se desile na lokalnim tržištima rada i drugi indikatori koji se prate uticali na drugačiju podelu jedinica lokalnih samouprava po stepenima razvijenosti, odnosno da li je podrška usmeravana upravo u manje razvijene jedinice lokalnih samouprava i da li bi se postigla bolja distribucija mera aktivne politike zapošljavanja prema nerazvijenim i devastiranim područjima sa ciljem smanjenja regionalnih razlika, da se redovno na godišnjem nivou ažurirala lista jedinica lokalnih samouprava po stepenima razvijenosti.

Podsticanje uravnoteženijeg regionalnog razvoja, između ostalih instrumenata, postizalo se i usmeravanjem investicija u manje razvijene regione. Mere podrške direktnim investicijama koncepcijski su bile usmerene na podršku ekonomskom razvoju i produktivnoj zaposlenosti u privatnom sektoru, a investitori su imali slobodu izbora radnika, nezavisno od njihovog statusa na tržištu rada, što nije ostavljalo prostor da se kod odobravanja ovog vida podrške veći značaj da zapošljavanju pripadnika ranjivih grupa na tržištu rada.

Radi unapređenja ljudskog kapitala i socijalnog uključivanja koji treba da doprinesu privrednom rastu zasnovanom na znanju kroz usklađivanje ponude i tražnje na tržištu rada, planirane su brojne aktivnosti u pravcu inkluzivnog obrazovanja, karijernog vođenja i savetovanja, povećanja kompetencija kroz sticanje dodatnih znanja i veština putem obuka kao i priznavanja znanja i veština stečenih neformalnim obrazovanjem i informalnim učenjem. Rezultati u sprovođenju ovih aktivnosti nisu ostvareni u punom obimu u periodu sprovođenja strategije. Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije (u daljem tekstu: Zakon o NOKS) usvojen je 2018. godine i od tada su učinjeni značajni pomaci u pravcu uspostavljanja i implementacije Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOKS) koji predstavlja jedan o ključnih instrumenata kojim se uređuje oblast kvalifikacija i njena povezanost sa tržištem rada. Nakon donošenja Zakona o NOKS-u osnovani su Savet za NOKS, Agencija za kvalifikacije kao i 12 sektorskih veća koja predstavljaju institucionalnog inicijatora za razvijanje potrebnih i osavremenjivanje postojećih kvalifikacija u skladu sa potrebama tržišta rada, koja identifikuju mogućnosti za obučavanje odraslih unutar sektora, te predlažu listu kvalifikacija po nivoima i vrstama koje mogu da se stiču priznavanjem prethodnog učenja. Sektorska veća broje preko 250 članova, i u njihov sastav ulaze predstavnici iz sistema obrazovanja, iz privrede i tržišta rada, strukovnih komora, udruženja, sindikata, resornih ministarstava i dr. što predstavlja osnovnu snagu ovih tela za sagledavanje usklađenosti kvalifikacija sa potrebama tržišta rada.

Razvoju karijernog vođenja i savetovanja posvećena je značajna pažnja tokom perioda implementacije Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine, a u poslednjoj godini primene intenzivirane su i aktivnosti u pravcu uspostavljanja standarda za pružanje usluga karijernog vođenja i savetovanja.

Razvoj koncepta priznavanja prethodnog učenja je u toku, ali je izostala njegova primena u periodu 2011-2020. godine. Ovaj koncept od izuzetne je važnosti imajući u vidu da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje jedna trećina svih registrovanih nezaposlenih čine lica bez završenog srednjeg obrazovanja i da bi njihove šanse za pronalaženje dostojanstvenog zaposlenja bile znatno bolje da su im se prethodno stečena znanja i iskustva verifikovala na odgovarajući način, kroz proces priznavanja prethodnog učenja.

Povećanje kompetencija kroz sticanje dodatnih znanja i veština putem obuka koje sprovode javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA) nije realizovano u punom obimu. Iako su uslovi u pogledu programa, kadra, prostora, opreme i nastavnih sredstava za sticanje statusa JPOA propisani 2015. godine, uočeno je da je broj odobrenih JPOA i programa za neformalno obrazovanje još uvek nedovoljan, s obzirom na potrebe za obukama za različita zanimanja koje se procenjuju na osnovu prijava potrebe za zapošljavanjem, godišnje Ankete poslodavaca koju sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje i drugih izvora informacija o ponudi i potražnji na tržištu rada. S druge strane, uključivanjem nezaposlenih lica u obuke kod izvođača obuka koji nisu odobreni, izostaje mogućnost da polaznici obuka dobiju javnu ispravu o stečenim kompetencijama.

Na početku sprovođenja Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine Republika Srbija nije imala uspostavljenu Nacionalnu standardnu klasifikaciju zanimanja usklađenu sa Međunarodnom standardnom klasifikacijom zanimanja ISCO-08, odnosno u upotrebi je bila klasifikacija zanimanja koja nije bila usklađena sa međunarodnim standardom, niti je obuhvatala sva postojeća zanimanja na nacionalnom tržištu rada, dok su se u njoj nalazila zanimanja koja su bila zastarela u odnosu na tehnološke promene. Oslanjajući se na prethodne projekte i prateći potrebe privrede i tržišta rada izrađena je i usvojena nova lista zanimanja (šifarnik zanimanja) usklađena sa standardom ISCO-08 koja je u upotrebi od početka 2019. godine. Na samom kraju 2020. godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je Listu kvalifikacija Republike Srbije usklađenu sa ISCED 2013f međunarodnim standardom klasifikacije obrazovanja, ali je neophodno osigurati obaveznost upotrebe nove liste kvalifikacija (šifarnik) od strane institucija, organa kao i poslodavaca budući da je šifarnik zanimanja i stručne spreme iz 1998. godine, koji se koristio za šifriranje kvalifikacija, u tom delu još uvek u upotrebi.

U periodu sprovođenja Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine postignut je određen, mada nejednak, progres u usklađivanju politike zapošljavanja i institucija tržišta rada sa tekovinama EU.

Usvojen je novi Zakon o zapošljavanju stranaca kojim su uređeni uslovi i postupci za zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji. Usvojen je Zakon o agencijskom zapošljavanju, što je bila i obaveza Republike Srbije koja je prethodno ratifikovala konvenciju MOR-a broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje, a kojim se uređuje zaštita prava zaposlenih koji zaključuju ugovor o radu sa agencijom za privremeno zapošljavanje radi ustupanja na privremeni rad poslodavcu korisniku.

Usvojen je Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, kojim se regulišu uslovi rada sezonskih radnika (u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva), pravo na naknadu za rad, prava iz osiguranja i druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava sezonskih radnika koja iz ove vrste angažovanja proizilaze.

Dugoročnije efekte poslednja dva pomenuta zakona teško je sagledati u ovom trenutku, pošto je njihova primena na početku, međutim, sigurno je da će uticati na uvođenje zaposlenosti u legalne tokove, ali i povećanje ukupne zaposlenosti, barem u mesecima u kojima postoji potreba za sezonskim radnicima.

Do usvajanja propisa u oblasti socijalnog preduzetništva nije došlo iako se više puta radilo na njegovoj izradi, pa taj zadatak ostaje kao izazov za naredni period.

S obzirom na protok vremena od usvajanja Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kao i Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, dubinska analiza ocene sprovođenja propisa i efekata može biti od značaja za prepoznavanje potrebe za unapređenjem ili izmenama odredaba koje su se u praksi pokazale da nisu više primenjive ili da ne daju očekivane rezultate (sve češća pitanja proširenja nosilaca poslova zapošljavanja, diferenciranje mera aktivne politike zapošljavanja na usluge i mere, ostvarivanje prava i utvrđivanje visine novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, izvršenje obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i praćenje izvršenja te obaveze, dostupnost sredstava uplaćenih u Budžetski fond u punom obimu u skladu sa namenama utvrđenim u propisima iz oblasti zapošljavanja i profesionalne rehabilitacije i sl.).

Ukoliko se redukovanje dualnosti na tržištu rada posmatra kroz povećanje formalne zaposlenosti i smanjenje neformalne zaposlenosti, u posmatranom periodu povećana je formalna i smanjena neformalna zaposlenost, ali je došlo i do preraspodele neformalno zaposlenih prema profesionalnom statusu, time što je povećano učešće samozaposlenih i zaposlenih za platu u neregistrovanim firmama i smanjeno učešće pomažućih članova domaćinstva.

Takođe "fleksibilni" oblici rada poput ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o stručnom osposobljavanju, rad preko studentske ili omladinske zadruge postaju sve zastupljeniji pa je potrebno dodatno preispitati zakonsku regulativu koja se često tumači preširoko i proizvoljno od strane poslodavaca i time dovode u pitanje radna i socijalna prava onih koji su u njih uključeni. Posebno treba imati u vidu da je aktivno učešće socijalnih partnera u osnovi jačanja fleksigurnosti i podrazumeva fleksibilne i sigurne ugovore o radu i iz perspektive poslodavca i iz perspektive zaposlenog. Iako izrada novog Zakona o radu nije bila postavljena kao zadatak u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za period 2011-2020. godine, praksa pokazuje potrebu preispitivanja usklađenosti Zakona o radu sa direktivama i drugim propisima EU odnosno usaglašenosti ovog propisa sa međunarodnim standardima.

Održivost rezultata strateškog okvira politike zapošljavanja postignutih tokom perioda 2011-2020. godine u velikoj meri zavisiće od odlučnosti donosilaca odluka o javnim politikama da osiguraju kontinuitet u primeni prihvaćenih politika, koriste prethodno razvijene resurse i jačaju kapacitete, uz realizaciju razvojnih mera i intervencija.

Isti izazovi prepoznati su i u analizama koje su za potrebe izrade Strategije pripremili eksperti MOR-a, a tiču se:

1) organizacije i sistematizacije Nacionalne službe za zapošljavanje gde se prednost daje funkcijama podrške u odnosu na osnovnu delatnost,

2) ograničenih upotreba metoda i instrumenata za aktivaciju nezaposlenih lica,

3) nedovoljnih finansijskih sredstava za mere aktivne politike zapošljavanja i niskog stepena delotvornosti pojedinih mera (posebno obuka za tržište rada),

4) nedovoljnih kadrovskih kapaciteta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u delu organizacionih jedinica u čijoj je nadležnosti aktivna politika zapošljavanja.

U obzir treba uzeti i ocenu iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2020. godinu, da je, u oblasti socijalne politike i zapošljavanja, Republika Srbija umereno pripremljena. Tržište rada zabeležilo je, u poslednjim godinama, značajnija poboljšanja, ali su i dalje prisutni strukturalni problemi, demografski i migracioni izazovi. Nedostaju adekvatni finansijski i institucionalni resursi za zapošljavanje i socijalnu politiku kako bi sistematičnije bili usmereni na mlade, žene i dugoročno nezaposlene, i poboljšali adekvatnost socijalnih davanja za lica koja su ispod praga siromaštva.

3.3. Analiza problema i zainteresovane strane

Na bazi prethodno prikazane analize stanja na tržištu rada Republike Srbije, Ex-post analize efekata, kao i ostalih tematskih analiza35, identifikovani su sledeći ključni problemi koje je potrebno rešiti sprovođenjem Strategije:

Pregled organizacije Odseka za aktivnu politiku zapošljavanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja RS, MOR (2020.)

Brza procena administrativnih kapaciteta Nacionalne službe za zapošljavanje RS, MOR (2020.)

Uvođenje Garancije za mlade u Republici Srbiji, procena izvodljivosti, MOR (2020.)

Tabela 12. Identifikovani ključni problemi transformisani u ciljeve i mere

Ključni problemi i njihovi uzroci i posledice

Ciljevi

Mere

Problem

Nizak nivo ukupne zaposlenosti i spora dinamika otvaranja kvalitetnih radnih mesta.

Uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu

 

Problem

Nedovoljno efektivna koordinacija politike zapošljavanja sa drugim sektorskim politikama.

Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom

 

Uzrok/
posledica

Zahtevi tržišta rada se ubrzano menjaju što dovodi do neusklađenosti znanja, veština i kompetencija radne snage.

 

Unapređenje uslova za razvoj kvalitetne radne snage

Uzrok/
posledica

Visoko poresko opterećenje zarada dovodi do neisplativosti rada. Uvođenje koncepta fleksigurnosti na tržište rada dovelo je do urušavanja kvaliteta zaposlenosti.

 

Povećanje isplativosti i kvaliteta rada

Uzrok/
posledica

Nedovoljna međusektorska saradnja, posebno resora privrede, zapošljavanja i obrazovanja u preduzimanju mera i intervencija radi usklađivanja ponude i potražnje na tržištu rada. Zaposlenost u delatnostima iz domena digitalnih tehnologija nedovoljno zastupljena. Nedovoljan obuhvat mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika merama podrške razvoju delatnosti.

 

Podsticanje kreiranja poslova

Uzrok/
posledica

Pristup osnaživanju ranjivih i marginalizovanih društvenih grupa nije osmišljen na način koji bi omogućio implementaciju politika koje bi trebalo da unaprede njihova znanja, veštine i kompetencije i pripremi ih da kao aktivni pojedinci učestvuju na tržištu rada i u društvenom životu. To za posledicu ima da korisnici usluga socijalne zaštite nisu integrisani na tržište rada.

 

Integrisanje korisnika usluga socijalne zaštite na tržište rada

Uzrok/
posledica

Slabi kapaciteti na nivou JLS su prepreka da se rade kvalitetne analize lokalnog tržišta rada što se reflektuje i na kvalitet LAPZ koji nisu u dovoljnoj meri prilagođeni potrebama lokalnog tržišta rada. Postojeći institucionalni okvir za primenu inovativnih rešenja ne podržava u dovoljnoj meri jačanje lokalne politike zapošljavanja.

 

Jačanje lokalne politike zapošljavanja

Problem

Nezaposlena lica suočavaju se sa otežanom integracijom ili reintegracijom na tržište rada, a posebno kategorije teže zapošljivih lica.

Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada

 

Uzrok/
posledica

Različite socio-demografske karakteristike (zdravstveno stanje, nedovoljno ili neodgovarajuće obrazovanje), regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i potražnje na tržištu rada, dovode do otežane integracije lica na tržište rada, zbog čega bez dodatne podrške uključivanjem u mere aktivne politike zapošljavanja nezaposlena lica nemaju mogućnosti da poboljšaju svoj položaj na tržištu rada.

 

Realizacija mera aktivne politike zapošljavanja

Uzrok/
posledica

Selekcija i uključivanje nezaposlenih lica u mere aktivne politike zapošljavanja često nije adekvatna/opravdana što za posledicu ima manju efikasnost i isplativost mera. Kreirane mere ne korespondiraju u dovoljnoj meri sa potrebama nezaposlenih lica i tržišta rada.

 

Unapređenje sprovođenja i kreiranje novih mera aktivne politike zapošljavanja

Uzrok/
posledica

Ne postoji sistem informacija tržišta rada koji bi obuhvatio podatke iz različitih izvora na jednom mestu neophodnih za kreiranje javnih politika zasnovanih na podacima.
Praćenje i vrednovanje ishoda i uticaja mera aktivne politike zapošljavanja nije dovoljno efikasno ili izostaje.

 

Unapređenje praćenja stanja i kretanja na tržištu rada i sistema praćenja i vrednovanja ishoda i uticaja mera aktivne politike zapošljavanja

Uzrok/
posledica

Nedovoljna dostupnost i obuhvat žena merama usmerenim ka ekonomskom osnaživanju i osamostaljivanju. Postojanje rodnog jaza u vrednostima osnovnih indikatora tržišta rada, kao i neusklađenosti iznosa zarada muškaraca i žena za posao iste vrednosti (platni jaz).

 

Unapređenje položaja žena na tržištu rada

Uzrok/
posledica

Položaj mladih na tržištu rada je nepovoljniji od položaja opšte populacije. Uzroci su višestruki u širem krugu politike zapošljavanja - dualnom karakteru tržišta rada, u obrazovnom sistemu, sistemu socijalnih davanja, kao i sistemu oporezivanja rada (uključujući i doprinose za obavezno socijalno osiguranje). Dok su u procesu obrazovanja mladi su manje prisutni na tržištu rada, što dovodi do visoke stope neaktivnosti. Veliki broj mladih nije zaposlen, nije u procesu obrazovanja niti je na obuci, pa je njihovo učešće u radnoj snazi veoma nisko. Nedostatak radnog iskustva, jedna je od najčešćih prepreka za zapošljavanje mladih.

 

Poboljšanje položaja mladih na tržištu rada

Uzrok/
posledica

Nedovoljna senzibilizacija društva o mogućnostima, potencijalima i opravdanosti uključivanja osoba sa invaliditetom na tržište rada. Nizak nivo participacije osoba sa invaliditetom na tržištu rada, nedostatak radnog iskustva i znanja i veština za kojima postoji potražnja na tržištu rada.

 

Poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada

Uzrok/
posledica

Nepovoljna obrazovna struktura, nedostatak radnog iskustva i znanja i veština za kojima postoji potražnja na tržištu rada, veliko učešće Roma i Romkinja u stanju socijalne potrebe su glavne karakteristike ove kategorije nezaposlenih.

 

Poboljšanje položaja nezaposlenih Roma i Romkinja na tržištu rada

Problem

Institucionalni okvir za politiku tržišta rada nije prilagođen promenama na tržištu rada.

Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja

 

Uzrok/
posledica

Tržište rada se konstantno menja, pa se samim tim javljaju potrebe koje je moguće zadovoljiti novim rešenjima u oblasti politike zapošljavanja, sa ciljem ostvarivanja pune funkcionalnosti prava i modaliteta podrške licima koja su u nepovoljnijem položaju na tržištu rada.

 

Unapređenje zakonodavnog okvira

Uzrok/
posledica

Nosioci poslova zapošljavanja uključeni su u sve delove procesa pružanja usluga nezaposlenim licima, u dizajniranje, upravljanje, sprovođenje, praćenje sprovođenja i procenu efekata mera aktivne politike zapošljavanja. Samim tim potrebno je njihovu ulogu i odgovornosti stalno preispitivati, pa i u pogledu jačanja kapaciteta.

 

Jačanje kapaciteta nosilaca poslova zapošljavanja, unapređenje koordinisanog delovanja i dijaloga u oblasti politike zapošljavanja

Zainteresovane strane su organi, organizacije, fizička i pravna lica, udruženja, organizacije civilnog društva i druge zainteresovane strane koje imaju interes u vezi sa merama definisanim u Strategiji, odnosno svi oni koji su zainteresovani za učešće u njenoj izradi kroz proces konsultacija:

1) donosioci odluka na nacionalnom i lokalnom nivou (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Ministarstvo omladine i sporta; Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Ministarstvo privrede; Ministarstvo finansija; Nacionalna služba za zapošljavanje; Agencija za kvalifikacije; jedinice lokalnih samouprava);

2) reprezentativne organizacije koje zastupaju interese ključnih aktera na tržištu rada - socijalni partneri (sindikati; udruženja poslodavaca, uključujući i komore kako domaćih, tako i inostranih firmi);

3) nevladin sektor (organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima zapošljavanja, ali i položajem i pravima ranjivih grupa);

4) agencije za zapošljavanje;

5) međunarodne organizacije i donatorska zajednica;

6) korisnici mera aktivne politike zapošljavanja - ciljne grupe36: lica koja traže posao, nezaposlena lica, neaktivna lica, zaposleni, poslodavci, organizatori obrazovanja odraslih.


________
35 Analiza programa stručne prakse, Institut ekonomskih nauka (2020.)
36 Ciljna grupa jeste grupa fizičkih i/ili pravnih lica, odnosno drugih zainteresovanih strana koja je pod uticajem mera javnih politika

3.4. Uporedna međunarodna praksa

U Evropskoj uniji, odgovornost za zapošljavanje i socijalnu politiku prvenstveno je na nacionalnim vladama, ali Evropska unija podržava njihove napore finansiranjem iz evropskih fondova, kao što su Evropski socijalni fond (ESF), Evropski fond za prilagođavanje globalizaciji (EGF), Program EU za zapošljavanje i socijalne inovacije (EASI).

Evropska unija koordinira i prati nacionalne politike u oblasti zapošljavanja, podstičući zemlje članice da dele najbolje prakse u oblasti zapošljavanja, socijalne uključenosti, siromaštva i penzija (kroz platformu Mutual Learning Programme).

Koordinacija nacionalnih politika i njihovo usaglašavanje vrši se kroz Evropski semestar, godišnji proces koji promoviše blisku koordinaciju ekonomskih politika i politika zapošljavanja između država članica EU i institucija EU. Primena je podržana radom Odbora za zapošljavanje, a uključuje sledeće korake:

1) Godišnja strategija održivog rasta (Annual Sustainable Growth Strategy) sadrži prioritete ekonomske i politike zapošljavanja za EU u narednih 12 do 18 meseci;

2) Izveštaj o mehanizmu upozorenja (Alert Mechanism Report) prikazuje, na osnovu definisanih pokazatelja, na koje države članice mogu uticati ekonomske neravnoteže i za koje Evropska komisija treba da pripremi detaljnije analize;

3) Zajednički izveštaj o zapošljavanju (The Joint Employment Report) analizira zaposlenost i socijalnu situaciju u Evropi i odgovore nacionalnih vlada u formi primenjenih politika. Izveštaj objavljuje Evropska komisija, a usvaja Savet EU;

4) Nacionalne programe reformi (National Reform Programmes) podnose nacionalne vlade Evropskoj komisiji, a u njima su detaljno opisane ekonomske politike koje će svaka zemlja sprovoditi za podsticanje otvaranja radnih mesta i održivi rast. Na osnovu procene nacionalnih programa reformi, Evropska komisija objavljuje niz izveštaja po zemljama (Country reports), analizirajući ekonomske politike država članica i izdaje preporuke za pojedine države (Country-specific recommendations).

Javne službe za zapošljavanje (Public Employment Services) su institucije koje povezuju lica koja traže zaposlenje sa poslodavcima u zemljama EU. Iako su različito strukturirane u svakoj zemlji, sve javne službe za zapošljavanje pomažu usklađivanju ponude i tražnje na tržištu rada pružajući usluge informisanja, zapošljavanja i aktivne podrške na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou. Službe su povezane u Evropsku mrežu javnih službi za zapošljavanje37 sa ciljem da se maksimizira efikasnost javnih službi za zapošljavanje međusobnim upoređivanjem performansi (benchmarking), identifikuju primeri dobre prakse zasnovani na dokazima i podstakne međusobno učenje, kao i promoviše modernizacija i jačanje službi za pružanje usluga.

U zemljama EU postoje tri glavne vrste intervencija politike tržišta rada: a) usluge tržišta rada, b) mere aktivne politike tržišta rada i v) naknade tržišta rada, koje su dalje klasifikovane u osam38 detaljnih kategorija prema vrsti akcije39:

a) Usluge tržišta rada pokrivaju sve usluge i aktivnosti javnih službi za zapošljavanje (poput Nacionalne službe za zapošljavanje u Republici Srbiji), zajedno sa svim drugim javno finansiranim uslugama za lica koja traže zaposlenje;

b) Mere aktivne politike tržišta rada obuhvataju intervencije koje pružaju privremenu podršku grupama koje su u nepovoljnom položaju na tržištu rada i kojima je cilj aktiviranje nezaposlenih, pomaganje licima da pređu iz nevoljne neaktivnosti u zaposlenje ili održavanje radnih mesta osoba kojima preti nezaposlenost;

v) Politika tržišta rada podrazumeva i finansijsku pomoć koja ima za cilj nadoknađivanje gubitka zarade ili plate i podršku tokom traženja posla (tj. uglavnom naknade za nezaposlenost) ili koja olakšava prevremenu penziju.

Ukupni izdaci za politike tržišta rada (kategorije 1-9.) u zemljama EU kretali su se od 0,088% BDP u Rumuniji do 2,8% BDP u Kraljevini Danskoj u 2018. godini, prema podacima Evropske komisije. U periodu od 2015. do 2018. godine primetan je pad izdvajanja za politike tržišta rada u većini zemalja EU. Izdvajanja za pasivne mere (kao % bruto domaćeg proizvoda) prevazilaze izdvajanja za aktivne mere, a ova razlika je izraženija u slučaju zemalja u tranziciji, budući da se u pasivne mere uključuju i izdvajanja za podršku radnicima koji su ostali bez posla, jer su preduzeća u kojima su bili zaposleni privatizovana ili su u fazi restrukturiranja40.

Izdaci za aktivne politike tržišta rada (kategorije 2-7.) u zemljama EU kretali su se od 0,027% BDP u Rumuniji do 1,388% BDP u Kraljevini Danskoj u 2018. godini. Podaci ukazuju da je u periodu 2015-2018. godine broj lica uključenih u mere aktivne politike tržišta rada u većini zemalja EU porastao.

Grafikon 3. Izdaci u zemljama EU za mere aktivne politike tržišta rada kao % BDP, 2018.

Izvor: Evropska komisija, Generalni direktorat za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju https://webgate.ec.europa.eu/empl/redisstat/databrowser/view/LMP_EXPSUMM/default/table?lang=en&category=lmp_expend

________
37 Osnovana odlukom Evropskog parlamenta i Saveta EU (573/2014/EU od 15. maja 2014. godine)
38 Zadržana je stara numeracija prema kojoj je bilo 9 kategorija intervencija. Naime, kategorija 3 - rotacija posla i podela posla se više ne koristi kao zasebna kategorija, već je priključena kategoriji 4
39 European Commission, Directorate General for Employment, Social Affairs and Inclusion, Labour Market Policy Metadata, dostupno na: https://ec.europa.eu/employment_social/employment_analysis/lmp/lmp_esms.htm
40 Tržište rada i politika zapošljavanja u EU i poruke za Srbiju, Marjanović, G., Mihajlović, V., (2015.)

IV PROMENA KOJA SE POSTIŽE SPROVOĐENJEM STRATEGIJE

Vizija:
Razvijeno tržište rada koje omogućava pristup zapošljavanju pod jednakim uslovima za sve.
Željena promena:
Inkluzivno tržište rada koje karakteriše puna i produktivna zaposlenost.

V CILJEVI STRATEGIJE

Opšti cilj: Uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu

Pokazatelj efekta

Stopa zaposlenosti po starosnim grupama i polu (15+, 15-29, 15-64)
Stopa aktivnosti po starosnim grupama i polu (15+, 15-29, 15-64)
Stopa nezaposlenosti po starosnim grupama i polu (15+, 15-29, 15-64)
Udeo ranjive zaposlenosti (15+)41

Jedinica mere

Procenat (%)

Početna i ciljna vrednost

2019:
 Stopa zaposlenosti
(15+) 49%
Muškarci 56,6%
Žene 41,9%

(15-29) 36,9%
Muškarci 42,4%
Žene 31,1%

(15-64) 60,7%
Muškarci 67,1%
Žene 54,3%

Stopa aktivnosti
(15+) 54,6%
Muškarci 62,7%
Žene 47,1%

(15-29) 47%
Muškarci 53,6%
Žene 40,1%

(15-64) 68,1%
Muškarci 74,9 %
Žene 61,3%

Stopa nezaposlenosti
(15+) 10,4%
Muškarci 9,8 %
Žene 11,1%

(15-29) 21,5%
Muškarci 20,8 %
Žene 22,5%

(15-64) 10,9%
Muškarci 10,4%
Žene 11,5%

Udeo ranjive zaposlenosti
(15+) 24,3%

2026:42
 Stopa zaposlenosti
(15+) 52,9%
Muškarci 61,1%
Žene 45,3%

(15-29) 41%
Muškarci 47,1%
Žene 34,5%

(15-64) 66,1%
Muškarci 73,1%
Žene 59,1%

Stopa aktivnosti
(15+) 58%
Muškarci 66,5%
Žene 50%

(15-29) 49%
Muškarci 55,8%
Žene 41,8%

(15-64) 72,8%
Muškarci 80,1%
Žene 65,5%

Stopa nezaposlenosti
(15+) 8,7%
Muškarci 8,3%
Žene 9,3%

(15-29) 16,3%
Muškarci 15,8%
Žene 17,1%

(15-64) 9,2%
Muškarci 8,8%
Žene 9,8%

Udeo ranjive zaposlenosti
(15+) 21,1%

Izvor provere

Anketa o radnoj snazi, Republički zavod za statistiku43

________
41 Udeo samozaposlenih bez radnika i pomažućih članova domaćinstva u ukupnoj zaposlenosti (Izvor: ARS)
42 Izvor projekcija - Studija o položaju mladih u Srbiji, ETF (2020.) i Ex-ante analiza Strategije zapošljavanja u RS za period od 2021. do 2026. godine, Institut ekonomskih nauka (2020.)
43 Republički zavod za statistiku, kao član evropskog statističkog sistema, dužan je da se prilagođava evropskom zakonodavstvu, pa će tako od 1. januara 2021. godine primeniti Uredbu 2019/1700 Evropskog parlamenta i Saveta od 10. oktobra 2019. godine kojom se uspostavlja zajednički okvir za evropske statistike o licima i domaćinstvima koje se zasnivaju na podacima o pojedincima prikupljenim na osnovu uzorka. Ova uredba, između ostalih promena, podrazumeva primenu nove metodologije Ankete o radnoj snazi. Kako bi se obezbedila uporedivost podataka sa novom metodologijom biće izvršena revizija već objavljenih podataka, pa to treba imati u vidu kada se bude radila Ex-post analiza efekata Strategije na osnovu početnih i ciljnih vrednosti definisanih pokazatelja efekata, ishoda i rezultata (uzeti u obzir očekivane promene u procentnim poenima).

Posebni cilj 1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom

Politika zapošljavanja definiše reformske korake koje treba preduzeti da bi se uspešno razvijalo efikasno tržište rada u Republici Srbiji u skladu sa ostalim razvojnim ciljevima zemlje i zahtevima ubrzanog tehnološkog razvoja. Potrebno je da ostvareni rast zaposlenosti karakteriše kvalitet, ali i smanjenje socijalnih nejednakosti koje su ograničavajući faktor ekonomskog rasta i sveukupnog društvenog napretka. Reforme se ne mogu sprovesti kroz izolovane i pojedinačne mere različitih institucija, već zahtevaju konzistentnu i koordiniranu akciju kroz međusektorsku saradnju odnosno sprovođenje mera obrazovne, poreske, politike privrednog i regionalnog razvoja, socijalne i drugih relevantnih politika, usmerenih na unapređenje kako ponude rada, tako i tražnje za radom. Na taj način se prihvata integrativni pristup zastupljen u EU koji se sprovodi kroz Evropski semestar, godišnji proces koji promoviše blisku koordinaciju ekonomskih politika i politika zapošljavanja.

Pokazatelj ishoda

Registrovana zaposlenost (15+)
Neformalna zaposlenost (15+)
Zaposlenost prema vrsti rada (neodređeno, određeno, sezonski i povremeni poslovi)
Stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih44

Jedinica mere

Broj
Procenat (%)

Početna i ciljna vrednost

2019:
Registrovana zaposlenost
2.173.135
Neformalna zaposlenost
529.200

Zaposlenost prema vrsti rada:
Neodređeno 77,2%
Određeno 19,5%

Sezonski i povremeni poslovi 3,3%

Stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih
9,2%

2026:45
Registrovana zaposlenost
2.540.000-2.631.000
Neformalna zaposlenost
396.033

Zaposlenost prema vrsti rada:
Neodređeno 76,9%
Određeno 20,2%

Sezonski i povremeni poslovi 2,9%

Stopa rizika od siromaštva kod zaposlenih
4,7%

Izvor provere

Republički zavod za statistiku:
Registrovana zaposlenost - Statistika zaposlenosti i zarada
Anketa o radnoj snazi

_________
44 Udeo lica koja su zaposlena i imaju ekvivalentni raspoloživi dohodak ispod praga rizika od siromaštva koji je utvrđen na 60% medijane nacionalnog ekvivalentnog raspoloživog dohotka, posle socijalnih transfera (Izvor: SILC)
45 Izvor projekcija - Ex-ante analiza Strategije zapošljavanja u RS za period od 2021. do 2026. godine, Institut ekonomskih nauka (2020.)

Posebni cilj 2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada

Diferencijacija nezaposlenih lica prema nivou potrebne podrške, od najveće je važnosti u procesu podsticanja njihovog zapošljavanja. Za ona nezaposlena lica koja se ne obraćaju samoinicijativno za sistemsku podršku u traženju posla, potrebno je učiniti dostupnim informacije o uslugama koje stoje na raspolaganju u okviru sistema, a koje potragu za poslom čine uspešnijom. Posebno je potrebno raditi na dosezanju do onih lica koja ne raspolažu znanjima i veštinama traženim na tržištu rada ili potrebnim radnim iskustvom, jer u njihovom slučaju, samostalna potraga za poslom veoma često dovodi do neuspeha koji je propraćen dodatnim obeshrabrivanjem i gubitkom motivacije za traženje posla. Nezaposlenim licima koja se za pružanje podrške u zapošljavanju obraćaju Nacionalnoj službi za zapošljavanje pruža se savetodavna podrška tokom koje se vrši procena njihove zapošljivosti u odnosu na zahteve tržišta rada, što omogućava da se za svako lice opredeli nivo i vrsta podrške koja mu je potrebna. Lica čija su znanja, veštine i zanimanja traženi na tržištu, uključuju se u mere aktivnog traženja posla radi sticanja veština za predstavljanje na tržištu rada i upućuju se poslodavcima koji imaju slobodna radna mesta. Sa druge strane, licima čija znanja i veštine nisu dovoljno konkurentna na tržištu rada pruža se intenzivnija podrška uključivanjem u mere aktivne politike zapošljavanja koje podrazumevaju finansijsku podršku za lice ili poslodavca. Tako se omogućava da svako lice dobije nivo i vrstu podrške u skladu sa individualnim potrebama, kao i da se intenzivnija finansijska podrška usmerava ka onim licima kojima je najpotrebnija. U cilju unapređenja ovog individualnog pristupa licima koja traže posao, potrebno je kontinuirano unapređivati instrumente i tehnike savetodavnog rada, posebno u delu prepoznavanja lica kojima preti dugoročna nezaposlenost i tako omogućiti preventivno delovanje, imajući u vidu da preko 65% nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje posao traži duže od 12 meseci.

Prioritet za uključivanje u "finansijske" mere aktivne politike zapošljavanja imaju pripadnici teže zapošljivih kategorija nezaposlenih koji se češće suočavaju sa otežanim položajem na tržištu rada kao što su to žene, mladi do 30 godina starosti, a posebno mladi koji se nalaze u NEET kategoriji, osobe sa invaliditetom i Romi, ali i lica bez završenog srednjeg obrazovanja, kao i druge manje brojne, ali zato, kada je zapošljavanje u pitanju, višestruko ranjive kategorije kao što su radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, žrtve trgovine ljudima, žrtve porodičnog nasilja, mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama i drugi. Budući da su teže zapošljive kategorije nezaposlenih postavljene dosta ekstenzivno, neophodno je obezbediti kroz savetodavni rad da se u "finansijske" mere aktivne politike zapošljavanja uključuju samo oni pripadnici navedenih kategorija kojima je takva podrška potrebna.

Za kreiranje politike zapošljavanja zasnovane na podacima, potrebno je kontinuirano pratiti stanje i kretanje na tržištu rada na osnovu različitih izvora informacija. Istovremeno, praćenje i vrednovanje ishoda i uticaja mera aktivne politike zapošljavanja, neophodne su polazne osnove za njihovu reviziju/modifikaciju, čime se postiže visok nivo učinka.

Pokazatelj ishoda

Stopa dugoročne nezaposlenosti (15+)
Platni jaz između muškaraca i žena po starosnim grupama (15+, 15-29)46
Stopa NEET (15-29)
Udeo dugoročno nezaposlenih koji su zaposleni sa evidencije NSZ u ukupnom broju dugoročno nezaposlenih na evidenciji NSZ
Efekat finansijskih mera na zapošljavanje (na 180-ti dan po izlasku iz mere/završetku ugovorne obaveze)

Jedinica mere

Procenat (%)

Početna i ciljna vrednost

2019:
Stopa dugoročne nezaposlenosti:
6,1%
Platni jaz između muškaraca i žena
(15+) - 10,6%
(15-29) - 5,4%

Stopa NEET (15-29)
18,9%

Udeo dugoročno nezaposlenih koji su zaposleni sa evidencije NSZ u ukupnom broju dugoročno nezaposlenih na evidenciji NSZ
23,1%

Prosek 2016/2017/2018
Efekat finansijskih mera na zapošljavanje (na 180-ti dan po izlasku iz mere/završetku ugovorne obaveze)
60%

2026:47
Stopa dugoročne nezaposlenosti:
1,9%
Platni jaz između muškaraca i žena
(15+) - 8,7%
(15-29) - 5,0%

Stopa NEET (15-29)
12,8%

Udeo dugoročno nezaposlenih koji su zaposleni sa evidencije NSZ u ukupnom broju dugoročno nezaposlenih na evidenciji NSZ48
33%

Efekat finansijskih mera na zapošljavanje (na 180-ti dan po izlasku iz mere/završetku ugovorne obaveze)49
75%

Izvor provere

Izveštaj, Nacionalna služba za zapošljavanje
Anketa o radnoj snazi, Republički zavod za statistiku
Istraživanje o zaradama zasnovano na podacima Poreske uprave, odnosno poreske prijave za porez po odbitku (PPP-PD)

_________
46 Platni jaz predstavlja razliku u prosečnoj bruto zaradi po času između muškaraca i žena koja se procentualno izražava u odnosu na prosečnu bruto zaradu po času muškaraca
47 Izvor projekcija - Ex-ante analiza Strategije zapošljavanja u RS za period od 2021. do 2026. godine, Institut ekonomskih nauka (2020.)
48 Izvor projekcija - Proračun MRZBSP
49 Izvor projekcija - Proračun MRZBSP

Posebni cilj 3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja

Unapređen zakonodavni okvir za politiku zapošljavanja podrazumeva da se na osnovu analize efekata propisa, njihove primene u praksi i potrebe za usaglašavanjem sa EU direktivama i drugim propisima EU, izvrše izmene ili dopune ili donesu novi propisi kojima bi se na sveobuhvatan način uredile oblasti od značaja za rad, zapošljavanje, profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, socijalno preduzetništvo i dr. Istovremeno je potrebno i ojačati kapacitete aktera na tržištu rada, organa nadležnih za kreiranje politike zapošljavanja na nacionalnom i lokalnom nivou (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i jedinice lokalne samouprave), nosilaca poslova zapošljavanja i dr, kao i obezbediti stabilan finansijski okvir za politiku zapošljavanja.

Unapređeni kapaciteti nosilaca poslova zapošljavanja, prvenstveno Nacionalne službe za zapošljavanje, korespondiraju sa zahtevom da Nacionalna služba za zapošljavanje postane moderna javna služba sposobna da odgovori na zahteve tržišta rada koje se menja, na potrebe poslodavaca i nezaposlenih lica, da usluga koju pruža postigne viši nivo kvaliteta.

Neophodno je i nadalje razvijati i jačati dijalog aktera u oblasti politike zapošljavanja, odnosno širiti ka svim sektorima i politikama od značaja i uticaja na tržište rada. Takođe, presudnu ulogu u poboljšanju kvaliteta, efikasnosti i širokog vlasništva nad javnim politikama može imati dijalog između institucionalnih i vaninstitucionalnih aktera, kao demokratsko sredstvo koje favorizuje transparentnost i podstiče aktivno učešće grupa koje su često isključene iz procesa odlučivanja o javnoj politici.

Pokazatelj ishoda

Pregovaračko poglavlje 19 - Socijalna politika i zapošljavanje
Udeo izdvajanja za mere APZ u BDP

Jedinica mere

Procenat

Početna i ciljna vrednost

2020:
Umeren napredak

Udeo izdvajanja za mere APZ u BDP
0,08%

2024:
Ispunjeni uslovi za članstvo u EU*

2026.
Udeo izdvajanja za mere APZ u BDP
0,2%

Izvor provere

*Relevantna dokumenta iz procesa pregovora o pristupanju EU
Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje, Budžet RS

 

VI ANALIZA OPCIJA ZA OSTVARIVANJE CILJEVA

Za postizanje ciljeva, razmatrane su tri alternativne opcije sa stanovišta kriterijuma maksimizacije rezultata, tj. ispunjenja opšteg cilja u što većoj meri (efektivnost). Razmatrane opcije su:

1) Status quo opcija - sektorska strategija. Opcija podrazumeva zadržavanje postojećeg stanja u oblasti politike zapošljavanja: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je nosilac funkcije za kreiranje i praćenje sprovođenja politike zapošljavanja, dok je Nacionalna služba za zapošljavanje nosilac funkcije sprovođenja politike zapošljavanja; unapređenje mera aktivne politike zapošljavanja se odvija uz postojeći institucionalni okvir; postepeni rast izdvajanja finansijskih sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja.

2) Opcija sektorske strategije uz unapređenje institucionalnog okvira. Strategija bi obuhvatila izmene ili dopune postojećih ili donošenje novih propisa kojima bi se na sveobuhvatan način uredile oblasti od značaja za rad, zapošljavanje, profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, socijalno preduzetništvo i dr. Istovremeno ova opcija podrazumeva i ojačane kapacitete aktera na tržištu rada, organa nadležnih za kreiranje politike zapošljavanja, nosilaca poslova zapošljavanja i dr.

3) Opcija međusektorske strategije - koordinacija politike tržišta rada sa drugim sektorskim politikama. Opcija podrazumeva reformske korake koje treba preduzeti da bi se uspešno razvijalo efikasno tržište rada u Republici Srbiji u skladu sa ostalim razvojnim ciljevima zemlje. Ova opcija predviđa sve aktivnosti opcije 2. uz reformske pravce i u obrazovnoj, poreskoj, politici privrednog i regionalnog razvoja, socijalnoj i drugim relevantnim politikama.

U poređenju opcija, korišćena je metoda višekriterijumske analize uz sledeće kriterijume za ocenu opcija:

1) Efikasnost u dostizanju ciljeva - sagledava kombinaciju vremena i troškova sa jedne strane i kvalitet postignutog rezultata sa druge strane;

2) Efektivnost u dostizanju ciljeva - da li se rade prave stvari odnosno da li bi primena određene opcije dovela do zadovoljavajućeg stepena realizacije postavljenih ciljeva;

3) Troškovi sprovođenja opcije - sagledava visinu uloženih sredstava za realizaciju postavljenih ciljeva;

4) Kapacitet za sprovođenje opcije - materijalni i ljudski resursi neophodni za primenu predloženih opcija;

5) Održivost opcije - koliko opcija doprinosi rešavanju identifikovanih problema tržišta rada i posledično koliko doprinosi rastu i razvoju Republike Srbije.

Tabela 13. Poređenje opcija prema definisanim kriterijumima

Kriterijumi

Naziv opcije

1. Status quo - Sektorska strategija

2. Sektorska strategija uz unapređenje institucionalnog okvira

3. Međusektorska strategija

Efikasnost u dostizanju ciljeva

1

3

5

Efektivnost u dostizanju ciljeva

1

2

5

Troškovi sprovođenja opcije

5

2

1

Kapacitet za sprovođenje opcije

5

3

2

Održivost opcije

1

4

5

Ocena

13

14

18

Sumiranjem ocena (raspon od 1 do 5, pri čemu je 5 najviša ocena), najveću ocenu ima opcija 3. Međusektorska strategija, koja se identifikuje da je najefikasnija, najefektivnija i najodrživija. Kriterijumi po kojima je ova opcija lošije rangirana u odnosu na druge dve, jesu troškovi njenog sprovođenja i kapaciteti za sprovođenje opcije. Imajući u vidu efikasnost, efektivnost, ali i održivost, kao i činjenicu da unapređeni kapaciteti predstavljaju važan resurs za buduće delovanje politike zapošljavanja, procenjuje se da su koristi implementacije ove opcije veće od njenih troškova.

VII MERE ZA POSTIZANJE CILJEVA

Posebni cilj 1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom

Mera 1.1. Unapređenje uslova za razvoj kvalitetne radne snage

Okvir obrazovne politike usmeren je ka stvaranju konkurentne radne snage. I pored činjenice da je osnovno obrazovanje obavezno, obuhvat dece i dalje nije potpun50. Da bi obrazovni sistem bio dostupan, pravedan i otvoren, uspostavljanje novih i unapređivanje postojećih mehanizama podrške sa naročitim akcentom na specifičnosti različitih osetljivih grupa (učenici iz porodica niskog socio-ekonomskog statusa, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, romska populacija i među njima naročito devojčice itd.) od prioritetnog je značaja. Posebna pažnja biće posvećena podizanju osetljivosti i kompetentnosti zaposlenih u školama za prepoznavanje učenika iz osetljivih grupa. U tom pravcu ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja će u narednom periodu raditi i na prevenciji ranog napuštanja školovanja.

Neusklađenost obrazovnih profila i ponude sa potrebama tržišta rada predstavlja dugoročni i sistemski problem u Republici Srbiji. U narednom periodu nastaviće se sa procesom razvoja srednjeg stručnog obrazovanja u celini. Iz plana upisa učenika u srednje škole isključuju se profili koji nisu zasnovani na standardu kvalifikacija i zamenjuju onima koji imaju standarde kvalifikacija i modernizovane planove i programe nastave i učenja. Sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija u skladu sa potrebama tržišta rada obezbeđeni su i dualnim obrazovanjem, modelom srednjeg stručnog obrazovanja u okviru koga se teorijska nastava i vežbe realizuju u školi, a učenje kroz rad u kompanijama. Posebna pažnja biće posvećena razvijanju tržišno relevantnih dualnih programa u cilju podsticanja revitalizacije domaćih kompanija kao i privlačenju stranih investicija (kompanija) kao i izrada studija za potrebe razvoja dualnih obrazovnih profila za industriju 4.0 u oblasti srednjeg i visokog obrazovanja.

U cilju osavremenjavanja nastave na svim nivoima obrazovanja prethodnih godina uvedeni su predmeti koji unapređuju digitalnu pismenost, kao i predmeti koji razvijaju preduzetništvo i preduzimljivost kao jednu od ključnih kompetencija.

U eri digitalizacije i ubrzanog tehničko-tehnološkog razvoja učesnike na tržištu rada treba opremiti odgovarajućim znanjima, veštinama i kompetencijama kako bi mogli da odgovore na zahteve tržišta rada koje se menja, ali i osposobiti da upravljaju svojom karijerom tokom celog života, s obzirom da se u toku radnog veka, a uslovljeno promenama na tržištu rada, pojedinac suočava sa različitim oblicima tranzicije, ne samo u smislu promene radnog mesta ili poslodavca, nego i zanimanja kojima se bavi.

Otuda, a uzimajući u obzir prirodu koncepta karijernog vođenja i savetovanja (KViS) kao sistema usluga koje mladim ljudima pomaže pri izboru odgovarajućeg obrazovanja u odnosu na zanimanje kojim u životu žele da se bave, a odraslima u upravljanju karijerom, u narednom periodu potrebno je isti dalje razvijati i učiniti dostupnim najširem krugu građana. Za razvoj KViS od velikog je značaja primena Pravilnika o standardima usluga karijernog vođenja i savetovanja koji je 2019. godine donelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Preporuka za implementaciju plana primene standarda usluga karijernog vođenja i savetovanja koje je doneo Savet za Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije. Standardi KViS od značaja su za uspostavljanje jedinstvenog sistema kvaliteta u oblasti KViS i stoga je potrebno olakšati njihovu primenu od strane svih pružalaca usluga KViS, organizovanjem informativnih sesija, obuka i dr., kako za zaposlene u školama koji su uključeni u timove za KViS, tako i za zaposlene u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i agencijama za zapošljavanje koji pružaju usluge KViS i savetovanja za zapošljavanje. Takođe, u narednom periodu treba jačati ulogu i kapacitete organizacija civilnog društva koje se bave KViS, da dostignu standarde za kvalitetno pružanje usluga KViS, a koje mogu ovom uslugom da obuhvate značajan broj lica, posebno onih koja nisu sklona da se za podršku obrate institucijama sistema.

Istovremeno, dalji razvoj Nacionalne standardne klasifikacije zanimanja, usvajanjem Metodologije za razvoj standarda zanimanja, utvrđivanjem standarda za što veći broj zanimanja i uspostavljanjem registra standarda zanimanja, omogućiće praćenje promena na tržištu rada i dobijanje informacija koja zanimanja su aktuelna, što predstavlja važnu informaciju za vođenje procesa usklađivanja formalnog i neformalnog sistema obrazovanja sa potrebama tržišta rada. Metodologijom za razvoj standarda zanimanja utvrdiće se elementi standarda zanimanja i njihovo značenje, uputstva za njihovu izradu, kao i procesi razvoja standarda zanimanja. Svrha utvrđivanja standarda zanimanja jeste u dobijanju što potpunije i jasnije informacije o poslovima koji se u okviru zanimanja obavljaju, potrebnim osnovnim kompetencijama, sredstvima rada koja se u okviru zanimanja koriste, mestu rada gde se zanimanje obavlja, uobičajenom radnom vremenu, postojanju određenih rizika prilikom obavljanja poslova zanimanja i drugim informacijama koje zanimanje treba da učine prepoznatljivim za sve aktere na tržištu rada i omoguće njegovu jednoznačnu upotrebu, a time i lakše sporazumevanje i razmenu informacija na tržištu rada, u sistemu obrazovanja i obučavanja, te na nivou društva u celini. Izrada standarda zanimanja omogućiće i kreiranje tržišno relevantnih standarda kvalifikacija kao polazne osnove za razvoj kvalitetnih planova i programa obrazovanja i obučavanja koji će pojedincu omogućiti sticanje kompetencija, znanja i veština relevantnih za obavljanje jednog ili više zanimanja. Prepoznatljivost sadržaja zanimanja uobličenog u standard, pretpostavka je za posredovanje između poslodavaca koji imaju slobodna radna mesta i potencijalnih kandidata za zapošljavanje, kao i za planiranje i razvoj ljudskih resursa.

S obzirom na postojeću neusklađenost veština na tržištu rada, postoji potreba za značajnim ulaganjima u obrazovanje odraslih i promovisanje koncepta celoživotnog učenja. Dalje će se razvijati sistem obuka u neformalnom obrazovanju kroz razvoj mreže javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA), unapređenjem standarda i postupka za sticanje statusa JPOA na način da se omogući povećanje njihovog broja, a u cilju širenja dostupnosti verifikovane obrazovne aktivnosti obrazovanja odraslih licima koja žele da se uključe u neformalno obrazovanje. Bolja dostupnost JPOA u smislu povećanja broja različitih programa obuka koje pružaju, od velikog je značaja i za organizaciju obuka za tržište rada za nezaposlena lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, budući da kvalitet obuke, odnosno znanja, veštine i kompetencije koje lice stekne tokom obuke odnosno sticanje kvalifikacije kroz neformalno obrazovanje, direktno utiču na mogućnost zapošljavanja. Takođe, biće realizovane i aktivnosti na uspostavljanju regionalnih trening centara u okviru srednjih stručnih škola kao vid podrške kako formalnom dualnom tako i neformalnom obrazovanju, kroz obuke, stručno osposobljavanje, dokvalifikacije i prekvalifikacije za koje se ukaže potreba na tržištu rada. Radi osiguranja kvaliteta rada sa odraslima, regionalni trening centri će biti uključeni u sistem JPOA.

U okviru daljeg razvoja Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije, razvijaće se sistem priznavanja prethodnog učenja (PPU), u skladu sa podzakonskim aktom koji uređuje standarde za PPU i način sprovođenja postupka PPU, koji će omogućiti da znanja i veštine stečene izvan sistema obrazovanja budu priznate sticanjem (javne) isprave i tako prepoznatljive na tržištu, čime će zapošljavanje biti olakšano, a pozicija pojedinca kod poslodavca sigurnija i prosperitetnija. Intenzivna saradnja dva sistema, obrazovanja i zapošljavanja, kao i relevantnih institucija, pre svega, Nacionalne službe za zapošljavanje i škola, veoma je značajna za implementaciju PPU. Oko jedne trećine nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje čine lica bez završenog srednjeg obrazovanja od kojih veliki broj ima dugogodišnje radno iskustvo i koja kao takva mogu predstavljati kandidate za uključivanje u postupak PPU.

Realizaciji ove mere doprineće i Nacionalna služba za zapošljavanje, koja kroz usluge profesionalne orijentacije, savetovanja o planiranju karijere i savetovanja za zapošljavanje, usluge KViS čini dostupnim kako mladima, tako i odraslima. Takođe, uključivanjem nezaposlenih lica u mere dodatnog obrazovanja i obuke, direktno se deluje na usklađivanje ponude i potražnje na tržištu rada.

Vrsta/tip mere: regulatorna

_________
50 Stopa obuhvata osnovnim obrazovanjem iznosila 97% u 2018. godini.

Mera 1.2. Povećanje isplativosti i kvaliteta rada

U cilju aktivacije stanovništva na tržištu rada, potrebne su reforme poreske politike koje bi povećale isplativost rada. U Republici Srbiji, efektivno opterećenje porezima i doprinosima na rad sektora visokih i niskih zarada, odnosno visokih i niskih prosečnih troškova rada, skoro da se ne razlikuje. Izuzetno visoko poresko opterećenje u delatnostima niskih zarada refleksija je proporcionalnog sistema oporezivanja rada (konstantna poreska stopa bez obzira na nivo zarade) u čijoj strukturi dominiraju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Taj sistem smanjuje konkurentnost radno intenzivnih delatnosti i destimuliše investicije u njih, što utiče na rast regionalnih nejednakosti, i takođe čini niže plaćeni formalni rad neisplativim i stoga promoviše neformalnu zaposlenost ili neaktivnost. Iako se ukupni poreski klin tokom prethodnih godina smanjio, tako što se povećao neoporezivi iznos zarade i smanjile stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, on je i dalje nesrazmerno visok za lica sa niskim platama i stoga predstavlja prepreku za formalizaciju rada.

Zapošljavanje u Republici Srbiji se već dugi niz godina podstiče i posredstvom mera fiskalne politike odnosno poreskim olakšicama. Olakšice za zapošljavanje predmet su regulative koja se odnosi kako na porez na dohodak građana, tako i na doprinose za obavezno socijalno osiguranje. U ovom domenu, poreska politika treba da prepozna i da bude otvorenija prema različitim osetljivim grupama na tržištu rada, a naročito prema onim kategorijama za koje se ulažu dodatni napori posredstvom mera za njihovu aktivaciju. U koordinaciji relevantnih ministarstava (resora zaduženih za finansije, privredu i zapošljavanje) potrebno je definisati jasne uslove za njihovo korišćenje, planirati sredstva i formirati kriterijume za predlaganje kategorija nezaposlenih lica koje imaju prioritet, tako da one, pored podsticanja privrednog razvoja, budu i u funkciji politike zapošljavanja. Takođe, potrebno je ojačati kontrolne mehanizme tako što bi se na bazi analize efekata dobili inputi za pažljiviju selekciju kategorija nezaposlenih lica na čije zapošljavanje bi se poreske olakšice usmeravale.

Posmatrano iz perspektive sigurnosti posla, kontinuirano povećanje učešća privremene zaposlenosti u prethodnoj deceniji, dovelo je do toga da u 2019. godini skoro svaki četvrti radnik u Republici Srbiji ima privremeno zaposlenje (oko 23% radi na određeno vreme ili je radno angažovano), što je za oko 10 p.p. više nego što je prosek EU-28 (Evrostat). Oblici privremenog zapošljavanja za cilj imaju fleksibilizaciju rada u cilju usklađivanja životnih obaveza i postizanja balansa između privatnog i poslovnog života. Tako i jeste na nivou EU gde tek svaka trinaesta osoba radi putem privremenog ugovora iz razloga što nije mogla da nađe posao sa ugovorom na neodređeno vreme. Međutim, privremeni rad uglavnom ne predstavlja izbor, već nuždu usled nedostatka bolje ponude, tj. ugovora na neodređeno vreme. Svaki peti privremeno zaposleni radnik u Republici Srbiji prihvata ovu vrstu rada samo zbog toga što nije mogao da pronađe posao sa ugovorom na neodređeno vreme. Slična je situacija i za zaposlenost sa radnim vremenom kraćim od punog, jer oko 37% zaposlenih sa nepunim radnim vremenom obavlja ovaj posao samo zbog toga što nije uspeo da pronađe posao sa punim radnim vremenom. Komparacije radi, prosek ovog učešća za zemlje EU iznosi 24%.

Potrebno je preispitati regulativu i primenu zakonskih instituta koji podržavaju rast prekarne zaposlenosti za koju su karakteristični ugovori sa ograničenim trajanjem, kao što su ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, radno angažovanje preko studentskih ili omladinskih zadruga, agencijsko zapošljavanje. Ta praksa je zastupljena i u javnom i u privatnom sektoru, tako da zahteva dodatne napore da se primena ugovora stavi u zakonom propisane okvire koji pod ovom vrstom ugovora podrazumevaju načine angažovanja u specifičnim situacijama sa ograničenim vremenom trajanja.

Dalje, suzbijanje rada "na crno", smanjenje broja povreda na radu i radno-pravna zaštita zaposlenih i radno angažovanih lica su prioritetne aktivnosti Inspektorata za rad koje podrazumevaju izgradnju modernog sistema inspekcije rada prilagođenog EU standardima odnosno modernizaciju rada i permanentno jačanje kapaciteta zaposlenih.

Vrsta/tip mere: regulatorna

Mera 1.3. Podsticanje kreiranja poslova

Mere podrške direktnim investicijama imaju veliki uticaj kako na obim, tako i na sektorsku, kvalifikacionu i regionalnu strukturu zaposlenosti. Politika privlačenja direktnih investicija sprovodi se u Republici Srbiji više od 15 godina. Sa stanovišta sektorskog kreiranja poslova, skoro 80% investicija bilo je u delatnostima proizvođačke industrije. To su tipično radno intenzivne delatnosti sa ispod prosečnim primanjima. Dok sa stanovišta kreiranja nove vrednosti i potencijalne uloge stranih direktnih investicija kao motora modernizacije srpske ekonomije to nije poželjan razvoj, sa stanovišta povećanja zaposlenosti i smanjivanja regionalnih razlika ovi ishodi nisu nepoželjni.

Mere za podsticanje privlačenja investicija predstavljaju vid podrške ekonomskom razvoju i zaposlenosti u privatnom sektoru, a investitorima se ostavlja sloboda izbora radnika, nezavisno od toga da li su oni registrovani kao nezaposleni ili ne, da li su se zaposlili prelaskom sa drugog posla i da li pripadaju nekoj od ranjivih grupa. Redefinisanje postojećeg načina dodele sredstava podsticaja, koji bi podrazumevao davanje prioriteta za zapošljavanje licima iz kategorija teže zapošljivih kroz utvrđivanje njihovog učešća u ukupnom broju zaposlenih novih radnika sredstvima podsticaja ili odobravanjem većeg iznosa podsticaja u slučajevima zapošljavanja teže zapošljivih lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje od strane investitora, identifikovan je kao jedan od segmenata u kojima je potrebno ostvariti viši nivo saradnje sa resorom privrede.

Strategijom industrijske politike predviđa se transformacija iz ekonomije čiji rast se zasnivao na investicijama u radno intenzivne delatnosti, ka ekonomiji koja svoj brzi rast bazira na inovacijama, kreativnosti i znanju. Podsticanjem razvoja znanjem-intenzivnih delatnosti koje konkurišu dodatom vrednošću, doprineće se produktivnijoj i kvalitetnijoj zaposlenosti, a zahtevi digitalne transformacije i automatizacije, nameću potrebu da se nezaposlena lica, ali i zaposleni, opreme setom "mekih" i digitalnih veština koje su od izuzetnog značaja za današnje poslovanje. U narednom periodu nastaviće se sa realizacijom mera dodatnog obrazovanja i obuka koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje u cilju poboljšanja kompetencija, znanja i veština nezaposlenih lica gde će se prednost dati merama i aktivnostima obrazovanja i obučavanja koje se realizuje u saradnji sa JPOA. Na ovaj način treba u određenoj meri, u kraćem roku kroz neformalno obrazovanje odraslih odgovoriti na zahteve investitora koji sve teže dolaze do novih zaposlenih. Takođe, ova saradnja bi omogućila resoru zapošljavanja da sinhronizuje upotrebu sredstava za mere aktivne politike zapošljavanja u skladu sa usmeravanjem direktnih investicija, u cilju pripreme radne snage prema potrebama investitora, a pojedinci će dobiti (javne) isprave koje će im omogućiti mobilnost na tržištu rada i obrazovanja.

U narednom periodu ministarstvo nadležno za poslove privrede, Fond za razvoj Republike Srbije i druge institucije, nastaviće sa pružanjem podrške početku poslovanja, ali i rastu i razvoju već pokrenutih poslova u okviru mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Segment u kojem je potrebno uspostaviti viši nivo saradnje između Razvojne agencije Srbije i Nacionalne službe za zapošljavanje odnosi se na podršku preduzetništvu. Naime Razvojna agencija Srbije sprovodi jedinstven set programa podrške mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, koji se sastoji iz mera finansijske i stručno-edukativne prirode, dok sa druge strane, jedna od mera aktivne politike zapošljavanja koju sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje jeste dodela subvencije nezaposlenom licu za samozapošljavanje. Ova mera podrazumeva i pružanje stručne podrške odnosno obuku za razvoj preduzetništva i mentoring usluge. Važno je da se uspostavi mehanizam saradnje između ove dve institucije i omogući licima, koja planiraju ili su već započela sopstveni posao uz subvenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, da koriste stručno edukativne usluge Razvojne agencije Srbije, koja je specijalizovana u toj oblasti. Ovo bi doprinelo boljoj selekciji potencijalnih kandidata za otpočinjanje sopstvenog biznisa, ali i pružilo dodatnu podršku novoosnovanim privrednim subjektima kojima bi kontinuirani mentoring, posebno u oblasti marketinga, poreskog i finansijskog sistema, kao i informacije o drugim izvorima finansiranja, bili od velikog značaja u prvim godinama poslovanja koje su ključne za opstanak i održanje zaposlenosti.

Potrebno je prepoznati i značaj digitalnog rada za tržište rada za mlade imajući u vidu da on brzo raste u obimu i veličini prihoda u poslednjih pet ili više godina. Kao vrlo heterogena kategorija, telemigrantski poslovi obuhvataju širok spektar poslova, od visoko plaćenog formalizovanog samozapošljavanja do sporadičnih frilens poslova. Ako se telemigracija svede na platforme, gig poslove, ona ima svoja ograničenja u pogledu kvaliteta i nesigurnosti prava iz radnih odnosa.

Verovatno najbolji način da se Republika Srbija zadrži na vrhu svetske liste radne snage za telemigrante bio bi pružanje podrške ranom izlaganju populacije srpskih redovnih studenata starosti od 18 do 24 godine globalnim mrežnim platformama i tržištima rada. U idealnom scenariju, poslovi za telemigrante i dalje bi bili relativno brojni jer bi se ranim izlaganjem moglo vidljivo poboljšati prethodno prikazane stope aktivnosti i zaposlenosti starosnih grupa 15-19 godina i 20-24 godine, a posle 25 godine oni bi bili ujednačenijeg kvaliteta i dobro plaćeni.51

Iako se poslednjih nekoliko godina govori o neophodnosti uvođenja cirkularne ekonomije, Republici Srbiji nedostaju kapaciteti za ponovnu upotrebu i preradu nekoliko tokova sekundarnih sirovina koji su neophodni kako bi se sa linearne prešlo na cirkularnu ekonomiju. Kako bi se veći deo od 12 miliona tona otpada, koji se godišnje generiše na teritoriji Republike Srbije, ponovo iskoristio kao resurs kroz cirkularnu ekonomiju, neophodno je bolje sektorsko povezivanje sa organima nadležnim za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i energetiku i doslednije sprovođenje zakona u ovim oblastima uz značajna ulaganja u kapacitete za preradu, ali i u inspekcijski nadzor na nacionalnom i lokalnom nivou.

Republika Srbija još uvek nema nacionalno prihvaćenu definiciju zelenih poslova, koju bi radi podsticanja otvaranja zelenih poslova i statističkog praćenja broja zelenih poslova/radnih mesta trebalo što pre usvojiti u skladu sa definicijom UNEP52/MOR. Prema ovoj definiciji zeleni poslovi obuhvataju rad u poljoprivredi, proizvodnji, istraživanju i razvoju, administraciji i uslugama koji značajno doprinose očuvanju ili ponovnom uspostavljanju kvaliteta životne sredine. Neophodno je imati u vidu i to da zeleni poslovi moraju pre svega da ispunjavaju kriterijume dostojanstvenog rada, tj. da radnici koji ih obavljaju moraju da ostvare pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje, da poseduju adekvatnu osposobljenost i opremljenost, i da rade u bezbednim i zdravim uslovima, te bi trebalo uložiti dodatne napore da se faktički rad ("rad na crno") u upravljanju otpadom transformiše u zelene poslove, što bi doprinelo rastu ukupne zaposlenosti.

Vrsta/tip mere: regulatorna

________
51 Studija o položaju mladih u Srbiji, ETF (2020.)
52 Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environment Programme)

Mera 1.4. Integrisanje korisnika usluga socijalne zaštite na tržište rada

Mera treba da doprinese uključivanju na tržište rada radno sposobnih korisnika usluga socijalne zaštite za koje se pitanje njihovog zapošljavanja, kao važnog koraka u procesu socijalne integracije, ne može rešavati izolovano od rešavanja složene životne situacije u kojoj se nalaze. Posmatrano iz perspektive ovih pojedinaca, zapošljavanje je preduslov integracije u društvo, a posmatrano iz perspektive društva, njihova aktivacija i zapošljavanje predstavljaju odgovor na potrebe dinamičnog tržišta rada koje se manifestuju kao potreba za povećanjem broja aktivnih stanovnika/radne snage.

Zapošljavanje radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći (NSP) već neko vreme se nalazi u središtu interesa kreatora politika, budući da se za NSP izdvajaju značajna sredstava iz budžeta, a da se sa druge strane, na tržištu rada u Republici Srbiji sve češće pojavljuje nedostatak radne snage. Zbog toga se od 2015. godine započelo sa praksom zajedničkog rada institucija sistema socijalne zaštite i sistema zapošljavanja gde centri za socijalni rad i Nacionalna služba za zapošljavanje na osnovu formalizovane saradnje, odnosno potpisanih protokola o saradnji, primenjuju integrisanu uslugu kao inovativan način pružanja podrške radno sposobnim korisnicima NSP, u cilju njihovog zapošljavanja koje vodi ka održivom i trajnom socijalnom uključivanju. Integrisanu uslugu je potrebno dalje razvijati, ali je istovremeno potrebno sprovesti i reformu sistema novčane socijalne pomoći, na način da se preispita visina iznosa NSP koji je sada na nivou da omogućava preživljavanje, a koji bi trebao da omogući da korisnici NSP investiraju u lični razvoj, posebno u obrazovanje i razvoj svoje dece, što bi, dugoročno posmatrano, doprinelo kako smanjenju broja transgeneracijskih korisnika NSP za koje je socijalno uključivanje najveći izazov, tako i unapređenju kvaliteta radne snage Republike Srbije.

Pretpostavka za dalji razvoj integrisane usluge sa realnim potencijalom da bude efikasna jeste da se sprovede radikalna promena ukupnog pristupa problematici osnaživanja ranjivih grupa, kojim bi se u centar pažnje socijalne i razvojne politike doveo koncept socijalnog investiranja. Ovaj pristup se u interpretaciji Evropske komisije zasniva na politikama osmišljenim da ojačaju znanja, veštine i kapacitete ljudi i podrže ih da u potpunosti učestvuju u zapošljavanju i društvenom životu. Manifestacija ovakve radikalne promene u sistemskim rešenjima, bila bi npr. da se određena prava iz socijalne zaštite ne umanjuju ili čak potpuno ne ukidaju istovremeno sa zapošljavanjem (izvestan vremenski period) ili sa uključivanjem u mere aktivne politike zapošljavanja. Stavljanje lica koje se nalazi u složenim životnim okolnostima usled kojih je dugo odsutno sa tržišta rada u situaciju da se odrekne relativne sigurnosti koju pruža sistem socijalne zaštite i upusti u neizvesnost tržišta rada, ne može da donese značajnije rezultate, bez obzira na sav uloženi trud koji će oba sistema, zapošljavanje i socijalna zaštita, uložiti u pružanje podrške licu.

Nadalje, integrisanu uslugu treba razvijati u pravcu proširenja ciljne grupe korisnika na sve radno sposobne korisnike usluga socijalne zaštite, pored već obuhvaćenih radno sposobnih korisnika NSP. Mladi sa statusom deteta bez roditeljskog staranja, odnosno nezaposleni mladi koji su bili u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama, žrtve nasilja u porodici, žrtve trgovine ljudima, povratnici na osnovu sporazuma o readmisiji, osobe sa invaliditetom, bivši izvršioci krivičnih dela i dr, predstavljaju kategorije na čijoj aktivaciji dva sistema, socijalna zaštita i zapošljavanje, treba da udruže snage, koordiniraju aktivnosti i zajedno pristupe rešavanju situacije svakog pojedinačnog lica. Dosadašnju praksu treba upotpuniti na način da se prepoznavanje zajedničkih klijenata vrši i u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, a ne samo u centrima za socijalni rad, kao i uključivanjem drugih relevantnih aktera u pružanje integrisane usluge, kao što su to organizacije civilnog društva koje imaju dobar pristup konkretnim kategorijama višestruko ranjivih lica i iskustvo u sprovođenju određenih modela integrisanih usluga, zatim institucije obrazovanja i zdravstva u domenu pružanja usluga iz njihove nadležnosti, kao i lokalne samouprave kojima rešavanje problema njihovih građana koji su u situaciji socijalne isključenosti treba da predstavlja prioritet.

Vrsta/tip mere: podsticajna

Mera 1.5. Jačanje lokalne politike zapošljavanja

Politika zapošljavanja treba da doprinese ostvarivanju ciljeva ekonomskog razvoja sprovođenjem mera koje predstavljaju kvalitetan odgovor aktera lokalnog nivoa na izazove, potrebe i mogućnosti lokalnih tržišta rada.

Od kada je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti stvoren osnov za decentralizaciju politike zapošljavanja, sve veći broj jedinica lokalnih samouprava pokazuje interesovanje za ovu oblast i spremnost da se aktivno uključi u unapređenje situacije na lokalnim tržištima rada. Lokalni saveti za zapošljavanje postepeno preuzimaju ključnu ulogu u procesima definisanja mera od značaja za unapređenje stanja i kretanja na lokalnom tržištu rada, koje je praćeno povećanjem izdvajanja iz budžeta jedinica lokalnih samouprava za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja.

Decentralizacija politike zapošljavanja ostaje jedan od prioriteta u narednom periodu s obzirom na višestruki značaj koji ovaj segment politike zapošljavanja ima. Nastaviće se sa promovisanjem koncepta decentralizacije, uključivanja svih relevantnih aktera u procese planiranja i podržavati proces izrade i realizacije lokalnih planskih dokumenata u oblasti zapošljavanja (uključujući i ulaganje dodatnih napora da se u proces planiranja uključe i one jedinice lokalnih samouprava koje do sada nisu pokazivale interesovanje i motivisanost). Takođe, sprovodiće se aktivnosti na otklanjanju nedostataka prepoznatih u lokalnim planskim dokumentima u oblasti zapošljavanja, kako bi mere aktivne politike zapošljavanja u većoj meri korespondirale prepoznatim izazovima na lokalnom tržištu rada i odgovorile na potrebe kategorija teže zapošljivih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovaj proces pratiće modaliteti jačanja kapaciteta članova jedinica lokalnih samouprava i lokalnih saveta za zapošljavanje, ali i forme razmene iskustava, primera dobre prakse i naučenih lekcija, imajući u vidu značaj istih za unapređenje oblasti lokalne politike zapošljavanja.

Usmeravanje mera aktivne politike zapošljavanja i prioritetno sufinansiranje lokalnih planskih dokumenata u oblasti zapošljavanja iz onih jedinica lokalnih samouprava koja pripadaju nerazvijenim područjima, neophodno je dodatno preispitati imajući u vidu da poslednja Uredba o utvrđivanju Jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave datira iz 2014. godine. Zbog toga je potrebno da se uzmu u obzir poslednji raspoloživi podaci za izračunavanje indeksa razvijenosti jedinica lokalnih samouprava kako bi se u skladu sa Metodologijom za izračunavanje stepena razvijenosti regiona i jedinica lokalnih samouprava, donela nova Uredba. Na ovaj način podrška u sufinansiranju lokalnih planskih dokumenata u oblasti zapošljavanja biće preciznije usmerena ka nerazvijenim jedinicama lokalnih samouprava i devastiranim područjima.

Imajući u vidu da je nezaposlenost značajan faktor rizika od siromaštva na individualnom i porodičnom planu, a da se intenzitet rizika povećava u korelaciji sa drugim faktorima, kako ličnim, tako i porodičnim i sredinskim, po obavljenom mapiranju ranjivih grupa na određenoj teritoriji, celishodno je skrojiti mere podrške koje su individualizovane, odnosno napravljene prema potrebama pripadnika tih ranjivih grupa.

Radi daljeg unapređenja lokalne politike zapošljavanja i razvoja međusektorskog pristupa u radu sa nezaposlenim licima podržaće se rešenja koja promovišu partnerstvo, saradnju i inovativnost. Kroz naučene lekcije, radiće se na uspostavljanju institucionalnog okvira i obezbeđivanju sredstava iz budžeta Republike Srbije za primenu inovativnih rešenja u oblasti lokalne politike zapošljavanja.

Vrsta/tip mere: podsticajna

Posebni cilj 2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada

Mera 2.1. Realizacija mera aktivne politike zapošljavanja

Mere aktivne politike zapošljavanja utvrđuju se Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i Akcionim planom.

Mere aktivne politike zapošljavanja kao aktivnosti usmerene ka unapređenju zapošljivosti i zapošljavanja, svoj uticaj primarno ostvaruju na strani ponude u okvirima tržišta rada.

Posredovanjem u zapošljavanju smatraju se poslovi povezivanja lica koja traže zaposlenje sa poslodavcima koji iskazuju potrebu za novim izvršiocima, radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja. U cilju njihovog uspešnog povezivanja, sprovodi se niz aktivnosti usmeren ka tražiocima zaposlenja i poslodavcima. Tokom savetovanja za zapošljavanje vrši se procena zapošljivosti lica koje traži posao, odnosno, procena njegovih profesionalnih mogućnosti i afiniteta, sa ciljem utvrđivanja stepena podrške koja mu je potrebna u traženju posla. Vrste podrške oko kojih se tražilac zaposlenja i savetnik za zapošljavanje usaglase, kao i zanimanja u kojima će lice tražiti posao, utvrđuju se u individualnom planu zapošljavanja. Sa druge strane, vrši se informisanje poslodavaca o strukturi tražilaca zaposlenja na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i savetovanje o mogućnostima i načinima zadovoljavanja potreba poslodavaca za izvršiocima, uključujući i mogućnost učešća u merama aktivne politike zapošljavanja. Nacionalna služba za zapošljavanje poslodavcu sve usluge pruža besplatno, što je naročito značajno kada se radi o pružanju usluge posredovanja u zapošljavanju, tako da poslodavac ne mora da angažuje svoje resurse, niti da plaća ovu uslugu na tržištu. Unapređenjem kvaliteta usluge posredovanja u zapošljavanju, Nacionalna služba za zapošljavanje će povećati svoju vidljivost kod onih poslodavaca kojima nije isključivi cilj da dobiju sredstva, nego odgovarajuće kandidate, dok će nezaposlena lica dobiti mogućnost kvalitetnog zapošljavanja.

Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere sprovodi se kroz aktivnosti informisanja i savetovanja o mogućnostima za razvoj karijere, a radi prevencije pogrešnog izbora pravca obrazovanja ili izbora zanimanja, kao i radi jačanja kompetentnosti korisnika u donošenju delotvornih odluka tokom profesionalne karijere. Ove usluge pružaju se neposredno u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje i centrima za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS), kao i preko internet stranice Nacionalne službe za zapošljavanje.

Pored posredovanja u zapošljavanju, profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere, kao mera aktivne politike zapošljavanja koje kontinuirano sprovode zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ostale mere mogu se grupisati na sledeći način:

Mere aktivnog traženja posla kao što su obuke za aktivno traženje posla, obuke u klubovima za traženje posla, trening samoefikasnosti i dr., oblici su grupnog rada sa licima koja traže posao, sa ciljem da se informišu o situaciji na lokalnom tržištu rada i da se osposobe za kvalitetno predstavljanje poslodavcu. Ovo su mere koje podrazumevaju i motivisanje lica koja traže posao i unapređenje njihovih kompetencija za aktivno traženje posla.

Mere dodatnog obrazovanja i obuka se organizuju u cilju sticanja neophodnih znanja, veština i radnog iskustva koja nedostaju licima kako bi povećali mogućnosti za zapošljavanje ili održanje zaposlenja.

Pojedine mere kao što su stručna praksa ili pripravništvo namenjene su licima sa najmanje srednjim obrazovanjem bez radnog iskustva a organizuju se radi stručnog osposobljavanja za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci.

Mera sticanja praktičnih znanja podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova kod poslodavca i usmerena je prevashodno na lica koja nemaju završeno srednje obrazovanje ili dugoročno nezaposlene.

Obuke za tržište rada ili obuke na zahtev poslodavca organizuju se radi sticanja dodatnih znanja i veština u cilju unapređenja kompetencija i zapošljivosti nezaposlenih lica.

Obuke za potrebe poslodavca za zaposlenog organizuju se kada su zaposlenima potrebna dodatna znanja i veštine za obavljanje poslova i radnih zadataka koja su neophodna radi održanja zaposlenja kod tog poslodavca.

Subvencionisano zapošljavanje i samozapošljavanje podrazumeva dve mere:

1) finansijski podsticaj u jednokratnom iznosu poslodavcu iz privatnog sektora za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih ili subvenciju mesečne zarade za zapošljavanje nezaposlene osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva;

2) podršku preduzetništvu koja obuhvata stručnu pomoć i sredstva u vidu jednokratne subvencije nezaposlenom licu za otpočinjanje sopstvenog posla.

Javni radovi se organizuju u cilju radnog angažovanja prvenstveno teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa. Javni radovi usmereni su na nezaposlene sa više faktora otežane zapošljivosti i realizuju se u određenim oblastima, u manje razvijenim područjima, gde nema dovoljne ponude slobodnih poslova.

Vrsta/tip mere: podsticajna

Mera 2.2. Unapređenje sprovođenja i kreiranje novih mera aktivne politike zapošljavanja

Kontinuirano osnaživanje kompetencija savetnika za zapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao i inoviranje instrumenata koji se u savetodavnom radu koriste prvi je nivo na kojem se realizuje ova mera. Procena zapošljivosti lica koja traže posao omogućava da se kvalifikacije lica, znanja, veštine, radno iskustvo i motivacija za traženje posla dovedu u odnos sa zahtevima tržišta rada i da se opredeli da li je lice odmah spremno za traženje posla i upućivanje poslodavcu uz eventualno korišćenje mera aktivnog traženja posla ili mu je potrebna intenzivnija podrška uključivanjem u mere aktivne politike zapošljavanja koje podrazumevaju finansijsku podršku za lice ili poslodavca. Na taj način se omogućava da svako lice dobije vrstu podrške u skladu sa individualnim potrebama, kao i da se intenzivnija finansijska podrška usmerava ka onim licima kojima je najpotrebnija. Odsustvo intervencije ovog tipa dodatno bi stvorilo rizike kako po poslodavce, tako i po nezaposlena lica (nepromenjen status nakon mere), ali i po budžet Republike Srbije (rasipanje oskudnih sredstava na lica koja bi se zaposlila i bez mere aktivne politike zapošljavanja). Zato je važno unaprediti instrument za procenu zapošljivosti tražilaca zaposlenja na način da se statistički podaci kojima raspolaže Nacionalna služba za zapošljavanje stave u funkciju prepoznavanja lica kojima preti dugoročna nezaposlenost, radi njene prevencije. Naime, upravo je dugoročna nezaposlenost zajednički imenitelj položaja pripadnika različitih teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica, koja u nju veoma lako ulaze, ukoliko im se na vreme ne pruži podrška u zapošljavanju, što dodatno umanjuje mogućnosti za njihovo zapošljavanje, jer dovodi do zastarevanja znanja i veština, kao i do gubitka motivacije za traženje posla.

Saradnja sa poslodavcima drugi je važan aspekt od kojeg zavisi kvalitet sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja, jer su poslodavci ne samo direktni korisnici određenih mera, već su i značajan izvor podataka o potrebama tržišta prema kojima se usmeravaju aktivnosti u zapošljavanju, kao i izvor podataka značajnih za razvoj standarda zanimanja i na njima zasnovanih tržišno relevantnih standarda kvalifikacija i planova i programa obrazovanja i obučavanja. Razvijena saradnja sa poslodavcima doprinosi uspešnoj realizaciji svih mera i usluga, od obezbeđivanja kandidata za slobodna radna mesta kod poslodavaca, preko mera u okviru kojih se poslodavcima daju finansijska sredstva za zapošljavanje teže zapošljivih lica, pa do obuka za tržište rada koje se organizuju na osnovu informacija o traženim zanimanjima na tržištu, a koje se dobijaju od poslodavaca. Ovo podrazumeva potrebu za preusmeravanjem kapaciteta Nacionalne službe za zapošljavanje ka poslodavcima, u cilju otvaranja prostora za intenzivniju komunikaciju i obezbeđivanje pravovremenog odgovora na njihove potrebe.

U mere aktivnog traženja posla se uključuje veliki broj lica, jer i ona lica koja imaju zadovoljavajući nivo stručnih znanja i veština moraju naučiti kako da te veštine plasiraju na tržištu. Zbog toga je važno da se ove mere kreiraju u različitim modalitetima (dužina trajanja, sadržaj, način sprovođenja - neposredno, onlajn) u odnosu na potrebe pojedinih kategorija nezaposlenih lica. Sadržaj ovih obuka redovno treba da se usklađuje sa zahtevima tržišta u pogledu načina konkurisanja i predstavljanja poslodavcu.

Trenutni IT kapaciteti Nacionalne službe za zapošljavanje predstavljaju dobru osnovu za digitalizaciju pojedinih usluga, a situacija izazvana virusom Kovid-19 samo je dodatno pokazala da je potrebno podržati napore u ovom pravcu. Svrha digitalizacije jeste da se usluge Nacionalne službe za zapošljavanje učine dostupnijim lakše zapošljivim licima i da se tako dodatno podstakne njihova aktivnost, što istovremeno omogućava da se kapaciteti Nacionalne službe za zapošljavanje za neposredno pružanje usluga usmere na teže zapošljiva lica kojima je potrebna intenzivna podrška. Stoga digitalizaciji usluga treba pristupiti pažljivo, vodeći računa o kategorijama lica kojima su virtuelne usluge namenjene, kako bi se izbegla dodatna pasivizacija teže zapošljivih lica. Sajam zapošljavanja, obuka za aktivno traženje posla i obuka za preduzetništvo samo su neke od usluga koje je moguće digitalizovati, vodeći računa o ciljnoj grupi korisnika. Pored toga, digitalizacija individualnog plana zapošljavanja doprinela bi aktivaciji nezaposlenog lica koje bi u svakom trenutku moglo da se podseti na dogovorene mere i aktivnosti i da inicira određene izmene, ali ne bi trebalo da predstavlja zamenu za individualni razgovor sa savetnikom za zapošljavanje, posebno kada su u pitanju teže zapošljiva lica.

Uzimajući u obzir nepovoljnu obrazovnu strukturu nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno da je trećina bez završene srednje škole, kao i veliki broj nezaposlenih, uglavnom mladih, bez radnog iskustva, potrebno je kontinuirano unapređivati mere dodatnog obrazovanja i obuka. Radi unapređivanja kvalifikacione strukture nezaposlenih, u narednom periodu posebnu pažnju potrebno je posvetiti punoj implementaciji funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (FOOO), posebno uzimajući u obzir veliku zastupljenost nezaposlenih bez završenog osnovnog obrazovanja. Potrebno je na sistematski način u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove obrazovanja i školama koje realizuju osnovno obrazovanje odraslih (po modelu FOOO) promovisati FOOO, motivisati nezaposlena lica za uključivanje, a zatim omogućiti njihovo uključivanje u obuke za određeno zanimanje, bilo kroz realizaciju nacionalne ili lokalne politike zapošljavanja.

Radi povećanja efekata koje obuke za tržište rada imaju na zapošljavanje, potrebno je, sa jedne strane, unaprediti proces selekcije učesnika, a sa druge sprovođenje Ankete poslodavaca, kako bi se osiguralo da Katalog obuka za potrebe tržišta rada verno oslikava potrebna zanimanja, odnosno identifikuje znanja i veštine potrebne na tržištu rada. Pored toga, uvođenje sistema vaučera za obuku omogućilo bi bolju dostupnost obuke nezaposlenom licu, koje bi na obuku moglo da se uključi onda kada mu je obuka potrebna, a ne onda kada je obuka dostupna posle sprovedene javne nabavke koja se organizuje na godišnjem nivou. Preduslov za uvođenje sistema vaučera, kao i za dalje unapređenje obuke za tržište rada, je jačanje sistema JPOA, što podrazumeva veći broj JPOA sa većim brojem odobrenih programa obuka koje su dostupne na celoj teritoriji Republike Srbije. Na ovaj način, pored bolje dostupnosti, obezbedio bi se i potreban nivo kvaliteta obuke, što bi rezultiralo boljim efektima na zapošljavanje. Za nezaposlene koji ne mogu da se zaposle bez odgovarajućeg radnog iskustva, potrebno je omogućiti sticanje istog uključivanjem u različite prakse. Pored stručne prakse i pripravništva koji se godinama realizuju kao mere aktivne politike zapošljavanja, potrebno je urediti i radne prakse (koje mogu ali ne moraju biti u direktnoj vezi sa prethodnim formalnim obrazovanjem učesnika). Za ovakvim merama postoji velika zainteresovanost i potreba posebno kod mladih, jer doprinose unapređivanju zapošljivosti i tranziciji na tržište rada kroz sticanje radnog iskustva i razvoj opštih i specifičnih kompetencija koje se mogu steći i usavršiti samo u radnom okruženju.

Javni radovi koji uglavnom podrazumevaju angažovanje na jednostavnim poslovima sa ograničenim vremenskim trajanjem, dominantno su mera socijalnog uključivanja onih lica kojima je tržište rada nedostupno. Pored dodatnog fokusiranja na lica u stanju socijalne potrebe, ovu meru je potrebno razvijati u pravcu jačanja njenog uticaja na zapošljivost, a jedan od načina jeste da obuka polaznika postane obavezni sastavni deo javnih radova, pri čemu će se u narednom periodu sa razvijanjem mreže i programa JPOA prednost u realizaciji obuka dati odobrenim programima obuka.

Subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorija teže zapošljivih potrebno je takođe usmeravati ka zapošljavanju najteže zapošljivih kategorija nezaposlenih, a treba ih sagledati i kao instrument za podsticanje pokretljivosti na tržištu rada, kada bi se subvencija dodeljivala licu koje radi zaposlenja menja mesto prebivališta i zapošljava se kod poslodavca koji potrebu za radnikom ne može da zadovolji na lokalnom tržištu.

Za trajnije izvlačenje pripadnika najdublje ranjivih grupa, uključujući lica u dugoročnoj i veoma dugoj nezaposlenosti, iz spirale u kojoj se smenjuju periodi loše plaćenih i nesigurnih, nekad i subvencionisanih poslova i periodi produžene nezaposlenosti, neophodno je da oni budu podržani tokom dužeg perioda širom lepezom sukcesivnih ili paralelnih usluga i mera. Navedeno implicira neophodnost povećanog ulaganja u aktivnu politiku zapošljavanja, kako u finansijske mere, tako i u povećanje broja savetnika za zapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, podizanje njihovih stručnih kompetencija i kvaliteta savetodavnih usluga.

Uključivanje nezaposlenih lica koja žele da pokrenu sopstveni posao u set usluga/mera za podršku preduzetništvu (obuka "Put do uspešnog preduzetnika", mentoring, specijalizovane obuke, subvencije za samozapošljavanje), pokazala se učinkovitom u prethodnom periodu. Međutim, korisnici ovog seta podrške nakon izlaska iz mere, odnosno pokretanja vlastitog posla, veoma često i dalje ostaju u zoni ranjivosti i rizika opstanka na tržištu. Kako bi se ovi rizici umanjili, postojeći set podrške samozapošljavanju je potrebno osnažiti korektivnim mehanizmima sa akcentom na unapređenje kompletnog seta usluga, počev od obuke, izrade biznis plana, dobijanja subvencije za samozapošljavanje, pa do konstantnog mentoringa preduzetnika. Mentorska podrška je posebno značajna za pripadnike ranjivih kategorija koji su započeli sopstveni posao, a posebno treba podržati njihovo udruživanje. Obezbeđivanje prenosa iskustava lica koja su započela sopstveni posao uz podršku, omogućilo bi detaljnije informisanje budućih preduzetnika i dodatno ih ojačalo. Dodatni prostor za inoviranje u ovom segmentu ogleda se u digitalizaciji određenih delova seta usluga (npr. onlajn obuka, onlajn mentoring) i ocene kvaliteta biznis plana u cilju održivosti novopokrenutog posla.

U narednom periodu razvijaće se aktivnosti na dosezanju do lica koja nisu prijavljena na evidenciju nezaposlenih (engl. outreach), a koja bez institucionalne podrške nemaju mogućnosti da se integrišu na tržište rada. Radi se o licima koja nisu dovoljno informisana o prednostima institucionalne podrške, ali koja su vrlo često i obeshrabrena prethodnim neuspešnim pokušajima da se zaposle. Karavani za zapošljavanje su usluga koju je Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodila u prethodnom periodu i koja je pokazala potencijal za dalji razvoj. Uključivanje organizacija civilnog društva u proces dosezanja i motivisanja pripadnika višestruko ranjivih lica da se prijave na evidenciju nezaposlenih, unapredilo bi realizaciju ovakve mere, jer organizacije civilnog društva imaju olakšan pristup pripadnicima ovih kategorija sa kojima svakodnevno ostvaruju kontakt.

Vrsta/tip mere: regulatorna

Mera 2.3. Unapređenje praćenja stanja i kretanja na tržištu rada i sistema praćenja i vrednovanja ishoda i uticaja mera aktivne politike zapošljavanja

Praćenje stanja i kretanja na tržištu rada na nacionalnom i lokalnom nivou, radi sagledavanja tendencija i budućih potreba poslodavaca, preduslov je kreiranja mera aktivne politike zapošljavanja koje treba da odgovore na te potrebe, kao i povećanja efikasnosti i efektivnosti rada nosilaca poslova zapošljavanja. Uspostavljanje objedinjenog sistema informacija tržišta rada koji bi obuhvatio podatke iz različitih izvora na jednom mestu i omogućio jasan uvid u metodologije prikupljanja tih podataka kao preduslova njihovog jednoznačnog tumačenja i korišćenja, postavlja se kao imperativ kreiranja na podacima zasnovanih javnih politika. Navedeno podrazumeva i objedinjavanje dostupnih izvora informacija o slobodnim poslovima (baza poslova Nacionalne službe za zapošljavanje, agencija za zapošljavanje i dr), što bi značajno unapredilo sagledavanje situacije na tržištu rada, planiranje mera aktivne politike zapošljavanja, pružanje podrške licima koja traže posao, kao i usmeravanje sistemske podrške ka poslodavcima koji pokazuju kapacitet da zapošljavaju.

Istovremeno, postizanje visokog nivoa učinka mera aktivne politike zapošljavanja zahteva kontinuirano praćenje i vrednovanje njihovih ishoda i uticaja, kao polazne osnove za kreiranje/reviziju/modifikaciju.

Praćenje predstavlja instrument za proveru rezultata u odnosu na očekivanja, odnosno utvrđivanja ostvarene promene u odnosu na planirane rashode i/ili u odnosu na planirani broj učesnika mera i sprovodi se na osnovu redovnog i sistematskog prikupljanja i obrade kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja. Podaci koji se prikupe u procesu praćenja osnov su za sve dalje intervencije u smislu izbora i dizajna mera.

Vrednovanjem ishoda ili "bruto efekata", procenjuje se u kojoj meri je intervencija uticala na njene učesnike tj. u kojoj meri je ostvarena promena u njihovom statusu na tržištu rada u određenom periodu nakon učešća u meri aktivne politike zapošljavanja.

Sa druge strane, vrednovanje uticaja ili "neto efekata" odnosi se na dugoročne efekte i dodatne vrednosti, odnosno procenjuje se da li bi se i u kom obimu promene ishoda na tržištu rada desile da mera aktivne politike zapošljavanja nije realizovana. Vrednovanje uticaja je veoma zahtevno po pitanju vremena i ekspertize izvođača, ali je od izuzetnog značaja za donosioce politika u procesu dugoročnog planiranja.

Imajući u vidu važnost ove oblasti, u narednom periodu će se, kroz sistemski pristup, sprovoditi aktivnosti na daljoj izgradnji integrisanog sistema praćenja i vrednovanja mera aktivne politike zapošljavanja. Unapređenje sistema praćenja podrazumeva i unapređenje metodologije i načina izveštavanja o realizovanim merama aktivne politike zapošljavanja i utrošenim finansijskim sredstvima. Takođe, za dalji razvoj lokalne politike zapošljavanja neophodno je da se unaprede izveštaji kojima se prati realizacija mera iz lokalnih planskih dokumenata u oblasti zapošljavanja, posebno onih mera koje su realizovane iz sredstava jedinice lokalne samouprave uz tehničku podršku Nacionalne službe za zapošljavanje, jer se na osnovu praćenja ovih mera mogu dobiti značajne informacije za unapređenje mera aktivne politike zapošljavanja na nacionalnom nivou.

U okviru planiranih izmena propisa iz oblasti zapošljavanja, sagledaće se svrsishodnost formalnog razdvajanja usluga koje Nacionalna služba za zapošljavanje pruža poslodavcima i nezaposlenim licima (posredovanje u zapošljavanju, podrška aktivnom traženju posla, sajam zapošljavanja) od mera aktivne politike zapošljavanja koje podrazumevaju finansijska sredstva za lice ili poslodavca. Navedeno je preduslov za uvođenje metodologije Evrostata za praćenje direktnih i indirektnih troškova usluga i mera aktivne politike zapošljavanja i za dalje unapređivanje sistema prikupljanja i analize podataka, kao i načina izveštavanja Nacionalne službe za zapošljavanje.

Vrsta/tip mere: regulatorna

Mera 2.4. Unapređenje položaja žena na tržištu rada

I pored činjenice da je poslednjih godina registrovano poboljšanje položaja žena na tržištu rada, što doprinosi povećanju njihove ekonomske samostalnosti i nezavisnosti, i dalje su prisutni rodni (u pogledu aktivnosti i zaposlenosti), kao i platni jaz (različiti iznosi zarada za rad iste vrednosti) između muškaraca i žena. Obezbeđivanje uslova za jednake mogućnosti u pristupu ili povratku na tržište rada, uključujući i prilike za sticanje dodatnih znanja, veština, kompetencija i održanje ili unapređenje zaposlenja od značaja je za svakog pojedinca, ali se dodatna vrednost ostvaruje ukoliko je usmereno ka nezaposlenim ženama koje se suočavaju sa faktorima višestruke teže zapošljivosti i/ili socijalne deprivacije. Posebno su žene starije od 50 godina koje ostaju bez posla obeshrabrene u pokušaju da se ponovo zaposle, dok su mlade žene na tržištu rada često suočene sa problemom usklađivanja radnog i porodičnog života. Unapređenje njihovog položaja na tržištu rada zahteva pružanje sistemske pomoći u formi integrisanog pristupa institucija različitih sistema, uz kreiranje dodatnih usluga/mera podrške.

U prethodnom periodu, u okviru dokumenata javnih politika prepoznata je potreba da se ekonomski položaj žena i njihov status na tržištu rada unapredi. Poseban potencijal uočen je u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Osim podsticanja učenica da se u svom obrazovanju, a kasnije i profesionalno opredele za ovu oblast, potrebno je žene uključiti i u neformalno obrazovanje u oblasti IKT. U tom pravcu, u narednom periodu žene bi trebalo da imaju prioritet prilikom uključivanja u specijalističke informatičke obuke koje se sprovode u okviru mera dodatnog obrazovanja i obuka.

S obzirom na značajan udeo žena, najčešće sa niskim kvalifikacijama, u statusu lica koja obavljaju poslove kućnog/pomoćnog osoblja, a koji su ograničenog trajanja (nekoliko dana mesečno), neophodno je, kroz dalji razvoj normativnog uređenja ovog oblika rada, obezbediti uslove za ostvarivanje prava iz sistema osiguranja, u skladu sa zakonom.

Takođe, imajući u vidu povećanje interesovanja žena za pokretanje sopstvenog posla, pored intenziviranja aktivnosti na promociji ženskog preduzetništva, ponudi preduzetničkih edukativnih programa i obuka i dodeli subvencija za samozapošljavanje, potrebno je osigurati kontinuirane mentorske podrške u prvim godinama poslovanja za dugoročno održanje pokrenute samostalne delatnosti, ali i obezbediti i druge vrste podrške uključujući dostupnost različitih finansijskih izvora za njen dalji razvoj i širenje.

U procesu sprovođenja i praćenja sprovođenja mera, aktivnosti i intervencija iz sistema politike zapošljavanja primenjivaće se rodno osetljiv pristup i težiti ostvarivanju rodno uravnoteženih rezultata, koji se zasnivaju na rodno raščlanjenim podacima. Princip rodno odgovornog budžetiranja (koji je uveden u okviru ukupnog budžeta za mere aktivne politike zapošljavanja i podrazumeva podjednako uključivanje nezaposlenih žena i muškaraca u mere, uključujući i rodno uravnotežene mogućnosti u procesu zapošljavanja), primenjivaće se i nadalje.

Vrsta/tip mere: podsticajna

Mera 2.5. Poboljšanje položaja mladih na tržištu rada

Prema Zakonu o mladima, u ovu kategoriju spadaju lica od navršenih 15 do navršenih 30 godina života. Položaj mladih je u određenoj meri poboljšan u prethodnom periodu, ali sagledavajući osnovne pokazatelje tržišta rada, može se videti da problem aktivnosti mladih perzistira. To se može donekle objasniti njihovim dužim ostajanjem u obrazovanju, koje se ocenjuje kao pozitivno, jer olakšava tranziciju od škole do posla i obezbeđuje kvalitetnije zaposlenje po završetku školovanja. Ipak, kako je i smanjenje učešća mladih iz kategorije NEET u ukupnom broju mladih rezultat pre svega smanjenja učešća aktivnih mladih, nedvosmisleno postoji potreba da se radi na pristupu, odnosno modelu za dopiranje do onih mladih koji su pasivni, demotivisani i koji se sami ne obraćaju institucijama za podršku. Međutim, i mladima koji su aktivni potrebna je dodatna podrška kako bi njihova aktivnost rezultirala zapošljavanjem, umesto povlačenjem u pasivnost usled obeshrabrenosti. Broj mladih koji posao traže uz podršku Nacionalne službe za zapošljavanje smanjen je u prethodnim godinama, ali podatak da skoro svaka druga mlada osoba sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje traži posao duže od 12 meseci, a svaka treća duže od 24 meseca i dalje zabrinjava i upućuje na potrebu za efikasnijom sistemskom intervencijom.

U cilju uklanjanja barijera koje stoje između mladih i tržišta rada potrebno je osigurati saradnju više sektora, jer su uzroci njihovog zaostajanja na tržištu rada u širem krugu politike zapošljavanja - dualnom karakteru tržišta rada sa procvatom nesigurnih i prekarnih radnih mesta koja su po pravilu obeshrabrujući "ulazni" poslovi za mlade, u obrazovnom sistemu, sistemu socijalnih davanja koji decu i mlade konstantno čini delovima stanovništva sa najvećom izloženošću siromaštvu kao i sistemu oporezivanja rada (uključujući i doprinose za obavezno socijalno osiguranje) koji je komparativno među najmanje progresivnim u odnosu na druge evropske zemlje, što značajno pogađa mlade koji po pravilu zarađuju manje, i u kome nema odbitaka za izdržavane članove porodice. Imajući u vidu ove i druge sistemske prepreke boljim performansama mladih na tržištu rada, kao i opredeljenje Republike Srbije za dalje postepeno fiskalno rasterećenje rada, fiskalno rasterećenje u narednim godinama potrebno je usmeriti upravo na mlade.

Nedostatak radnog iskustva, jedna je od najčešćih prepreka za zapošljavanje mladih, tako da je mladima neophodno omogućiti da još tokom procesa formalnog obrazovanja ostvare određeni kontakt sa tržištem rada, ali i podržati ulazak mladih na tržište rada kroz unapređenje regulatornog okvira za oblike rada koje mladi najčešće preduzimaju, uvođenje i formalizaciju radnih praksi sa jedne strane, ali i sprečavanje daljih zloupotreba angažovanja mladih kroz ugovore van radnog odnosa koje poznaje Zakon o radu, protivno nameni i trajanju takvih ugovora.

Temi preduzetništva mladih je takođe potrebno pristupiti sistemski, kako bi se verovatnoća da ono generiše ranjivu zaposlenost smanjila na najmanju moguću meru i kako bi pokretanje sopstvenog posla postala realna opcija za kvalitetno zaposlenje mladih. Sistemski pristup podrazumeva dostupnost specijalizovanih preduzetničkih edukativnih programa i snažne mentorske podrške u prvim godinama poslovanja, ali i dostupnost različitih izvora finansijske podrške. U svim sistemskim intervencijama koje su usmerene ka mladima, treba uzeti u obzir rodnu dimenziju, koja se kod mladih manifestuje kroz veliki rodni jaz između mladih muškaraca i mladih žena, gde žene znatno zaostaju iza svojih muških vršnjaka i u manjoj meri osećaju ukupno poboljšanje položaja na tržištu rada starosne kategorije kojoj pripadaju. Takođe, posebnu pažnju je potrebno obratiti na mlade bez završenog srednjeg obrazovanja, jer se oni nalaze u težoj situaciji u odnosu na mlade sa završenim srednjim i visokim obrazovanjem, što se vidi i iz strukture evidencije nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje, gde raste učešće upravo ove kategorije mladih u odnosu na ukupan broj mladih, budući da ih tržište znatno sporije apsorbuje.

Program Garancija za mlade koji se sprovodi u državama članicama EU, primer je intervencije u okviru koje se mladima koji su neaktivni i nezaposleni pristupa kroz saradnju različitih sektora i socijalnih partnera, uključujući i organizacije civilnog društva, a u cilju dugoročno održive integracije na tržište rada. U cilju unapređenja položaja mladih na tržištu rada u Republici Srbiji, u narednom periodu će se raditi na uvođenju ovog programa ili nekih njegovih delova.

Garancija za mlade podrazumeva da mladi do 2553 godina starosti dobijaju ponudu za posao, nastavak obrazovanja, praksu ili obuku u periodu od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti ili napuštanja, odnosno završetka formalnog obrazovanja. Ovaj program zahteva stabilan sistem za koordinaciju politika, i to naročito između institucija zaduženih za obrazovanje, zapošljavanje, socijalnu zaštitu i politika za mlade, zatim mehanizam za upravljanje koji treba da usmerava aktivnosti na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i opredeljenje nadležnih institucija da se sprovedu neophodne strukturne reforme i konačno, značajne ljudske i finansijske resurse. Najveći deo tereta sprovođenja Garancije za mlade, u smislu njene koordinacije, realizacije i praćenja, je na ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Garancija za mlade podrazumeva da se mladoj osobi pruži kvalitetna ponuda u roku od četiri meseca od ulaska u status nezaposlenosti, što znači da Nacionalna služba za zapošljavanje treba da raspolaže dovoljnim sredstvima za mere aktivne politike zapošljavanja kako bi se omogućilo da mere budu dostupne tokom cele godine, odnosno, sa dovoljnim brojem kvalitetnih slobodnih poslova na koje se mladi upućuju.

Procena izvodljivosti uvođenja Garancije za mlade u Republici Srbiji54, sagledavajući postojeće administrativne kapacitete, ukazuje da navedene institucije ˗ ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja i Nacionalna služba za zapošljavanje, nisu u mogućnosti da delotvorno upravljaju ovako složenim okvirom zapošljavanja mladih. Stoga je preporuka MOR-a da se prvo radi na organizacionim i administrativnim izazovima koji utiču na kapacitete obe institucije, a nakon toga da se intervencija pilotira u najviše tri filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, ali samo za pojedine elemente Garancije za mlade, kao što su mere dosezanja i aktivacije mladih koji su pasivni, a žele i mogu da rade (outreach), a koja može da se sprovodi u saradnji sa organizacijama civilnog društva. Mladi koji bi se na ovaj način prijavili na evidenciju nezaposlenih lica, dobili bi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ponudu za posao ili za učešće u meri aktivne politike zapošljavanja. Takođe, bilo bi korisno da se u svrhu pilotiranja uvede sistem za profilisanje zasnovan na podacima, a okvir praćenja prilagodi tako da meri direktno pružanje usluga (ulaz i izlaz iz programa) i situaciju korisnika nakon 6, 12 i 18 meseci. Ovakvo pilotiranje bi takođe omogućilo precizniju procenu troškova uvođenja kompletne Garancije za mlade.

Kako bi Republika Srbija uvela ovaj program, učiniće se napori da se do kraja primene Strategije ispune određeni preduslovi sa posebnim akcentom na veća finansijska izdvajanja (u budžetu RS i kroz druge izvore finansiranja budući da Republika Srbija u ovom trenutku nema mogućnost korišćenja sredstava Evropskog socijalnog fonda), osnaživanje kapaciteta ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja kao i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Vrsta/tip mere: regulatorna

_________
53 Preporuka "Most do posla" kojom se jača Garancija za mlade, zbog izazova nastalih usled pandemije virusa Kovid-19, predviđa uključivanje mladih do 30 godina starosti
54 Uvođenje Garancije za mlade u Republici Srbiji, procena izvodljivosti, MOR (decembar 2020.)

Mera 2.6. Poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada

Poboljšanje sveukupnog društvenog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom, odnosno ravnopravno učešće u socijalno-integrativnim procesima, uslovljeno je nivoom njihove participacije i položajem na tržištu rada. Iako je u prethodnom periodu (prevashodno usvajanjem Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom) učinjen pomak u sveukupnom sagledavanju i unapređenju položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada, potrebno je nastaviti sa stvaranjem jednakih uslova za pristup i ostanak osoba sa invaliditetom na tržištu rada (podsticanje zapošljavanja na otvorenom tržištu rada, podizanje efikasnosti u radu i učenju uz kombinovanje različitih postupaka kroz inkluzivno učenje i različite mere podrške i asistencije, uspostavljanje mehanizama pripreme i podrške na radnom mestu, posebno za osobe sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima i dr.). Polaznu osnovu za postizanje pune delotvornosti planiranih aktivnosti predstavlja primena individualnog pristupa u proceni potreba, baziranjem na socijalnim kriterijumima i naglaskom na ono što osoba sa invaliditetom može da pruži na tržištu rada, odnosno integrisanog pružanja usluga (kao rezultata intenzivirane i unapređene međusektorske saradnje).

Paralelno sa unapređenjem tehnika stručnog savetodavnog rada sa nezaposlenim osobama sa invaliditetom potrebno je kontinuirano vršiti ocenu i procenu usklađenosti raspoloživih usluga i mera profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, kao i podrške poslodavcima (savetodavne i podsticajne mere radi stvaranja uslova za zapošljavanje i održanje zaposlenja osoba sa invaliditetom) sa iskazanim potrebama tržišta rada, radi razvoja novih afirmativnih mera podrške u dužem vremenskom periodu, koje prati odgovarajući finansijski okvir.

Važan preduslov za praćenje i analizu zapošljavanja osoba sa invaliditetom jeste uvođenje, kao obaveznog, podatka o statusu lica u prijavu na obavezno socijalno osiguranje, na koji način će se po prvi put uspostaviti baza podataka o ukupnom broju zaposlenih ili radno angažovanih osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji. Time se stvara mogućnost jednostavnijeg, ali i celishodnijeg načina praćenja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i dobijanje dodatnih informacija radi planiranja mera za unapređenje njihovog položaja na tržištu rada. Navedeno će se omogućiti izmenama Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja ("Službeni glasnik RS", br. 54/10, 124/12 i 119/13), zbog čega je neophodno ostvariti punu saradnju ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja, ministarstva nadležnog za poslove finansija i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Vrsta/tip mere: regulatorna

Mera 2.7. Poboljšanje položaja nezaposlenih Roma i Romkinja na tržištu rada

Iako je u prethodnom periodu postignut određen napredak kada je reč o položaju Roma na tržištu rada, neophodno je i nadalje, kroz koordinisano delovanje u okviru nekoliko sistema, uticati na uzroke njihovog otežanog zapošljavanja, kako bi se u krajnjem ishodu unapredio njihov izuzetno nepovoljan socio-ekonomski položaj.

Zbog izrazito loše obrazovne strukture romske populacije neophodno je jačati svest o važnosti obrazovanja kao i napore da se prevenira rano napuštanje osnovnog i srednjeg obrazovanja, posebno Romskih devojčica, kako bi se sveukupno unapredile njihove prilike za ravnopravno i aktivno uključivanje na tržište rada. Tokom proteklog perioda Romi su činili više od polovine svih učesnika u programima opismenjavanja odraslih koji su bili poznatiji pod nazivom "Druga šansa". FOOO koje se ostvaruje kroz saradnju Nacionalne službe za zapošljavanje i školskih obrazovnih institucija ima za cilj da se kroz osnovno funkcionalno obrazovanje odraslih u okviru trogodišnjeg ciklusa poboljša obrazovna struktura romske populacije. Dalja realizacija FOOO i uključivanje većeg broja lica ostaju prioritet i u narednom periodu. Dodatno, neophodno je nastaviti sa uključivanjem Roma i Romkinja u motivaciono-aktivacione obuke kako bi se povećala njihova motivisanost i kompetencije za aktivno traženje posla, ali i uključivanje u druge mere aktivne politike zapošljavanja, posebno mere dodatnog obrazovanja i obuka. Iako se procenat uključenih Roma u "finansijske mere" aktivne politike zapošljavanja u periodu 2015-2019. godine povećao sa 5,5% na 8,2%, potrebno je i dalje insistirati na njihovom većem uključivanju s obzirom na otežanu zapošljivost usled različitih faktora. Kako bi se ovo osiguralo, pripadnici romske populacije su prepoznati kao kategorija koja će se prioritetno uključivati u mere aktivne politike zapošljavanja. Kao i do sada, poseban akcenat će biti stavljen na promovisanje preduzetništva kroz objavljivanje posebnog javnog poziva za nezaposlena lica romske nacionalnosti odnosno za pokretanje sopstvenog posla, kao i dodatna mentorska podrška, kako bi se povećale šanse za održivost pokrenutog posla.

U saradnji sa organizacijama civilnog društva, posebno onima koje su prepoznate od strane romske populacije, biće uloženi napori da se dosegne do Roma i Romkinja koji su van institucija sistema, koji nisu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili koji pripadaju NEET kategoriji, kako bi se oni identifikovali, registrovali, aktivirali i podržali kroz dostupne mere aktivne politike zapošljavanja. Za one koji su višestruko ranjivi biće omogućeno uključivanje u paket mera kako bi na sveobuhvatan način moglo da se odgovori na višestruke prepreke sa kojima se susreću.

Vrsta/tip mere: podsticajna

Posebni cilj 3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja

Mera 3.1. Unapređenje zakonodavnog okvira

Sistem politike zapošljavanja uređen je nizom propisa iz oblasti zapošljavanja, profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom, rada i radnih odnosa, i usko povezan sa propisima iz oblasti obrazovanja i obrazovanja odraslih, socijalne zaštite, poreske i omladinske politike i dr.

Radi unapređenja Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti kako bi na bolji način odgovorio na potrebe tržišta rada, pristupiće se sveobuhvatnoj analizi efekata ovog propisa i sagledavanju potrebe za diferencijaciju mera aktivne politike zapošljavanja na usluge i mere radi usklađivanja sa Evrostat metodologijom, uređenjem nacionalne standardne klasifikacije zanimanja, detaljnijim uređenjem i širenjem mreže nosilaca poslova zapošljavanja, uređenjem sistema integrisanog pružanja usluga, podsticanjem razvoja lokalne politike zapošljavanja, ostvarivanjem prava za slučaj nezaposlenosti i dr. Paralelno, a na osnovu nalaza Ex-post analize Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, sagledaće se efekti primene ovog propisa sa akcentom na izvršenje obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i praćenje izvršenja te obaveze, analizom dostupnosti sredstava uplaćenih u Budžetski fond u punom obimu u skladu sa namenama utvrđenim u propisima iz oblasti zapošljavanja i profesionalne rehabilitacije, procenom radne sposobnosti radi zapošljavanja ili održavanja zapošljavanja i dr. radi utvrđivanja pravca izmene i dopune pojedinih odredaba ovog zakona.

Takođe, usled neophodnosti normativnog uređenja različitih oblika socijalne ekonomije, doneće se propis kojim će biti regulisana oblast socijalnog preduzetništva, u skladu sa najboljim praksama EU i biti podržana radno-socijalna integracija kategorija teže zapošljivih lica.

Izrada i donošenje novog Zakona o radu u cilju usklađivanja sa direktivama i drugim propisima EU i međunarodnim radnim standardima (konvencijama MOR-a), u procesu pristupanja EU predviđenih Akcionim planom za Poglavlje 19 - Socijalna politika i zapošljavanje, ali i obezbeđivanja bolje primene pojedinih odredaba propisa u praksi, jedan je od prioriteta u sklopu ove mere.

Posebna pažnja biće usmerena na normativno uređenje radnih praksi. Zbog efekata koje kvalitetne radne prakse imaju na olakšavanje tranzicije mladih na tržište rada, Savet ministara EU je 2014. godine usvojio Preporuku o okviru kvaliteta za radne prakse, sa osnovnim elementima koji obezbeđuju kvalitet radnih praksi. Zakonsko rešenje mora uzeti u obzir vremensko ograničenje radne prakse, obezbeđivanje kvaliteta učenja, novčanu nadoknadu i dr. Oporezivanje ovakve vrste ugovora trebalo bi da bude stimulativnije u odnosu na oporezivanje ugovora o radu, što znači da radne prakse moraju biti prepoznate i u propisima kojima se uređuju porezi i doprinosi.

Vrsta/tip mere: regulatorna

Mera 3.2. Jačanje kapaciteta nosilaca poslova zapošljavanja, unapređenje koordinisanog delovanja i dijaloga u oblasti politike zapošljavanja

U skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nadležno je za kreiranje strateških i drugih planskih dokumenata u oblasti zapošljavanja i praćenje sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja, dok su kao nosioci poslova zapošljavanja utvrđeni Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošljavanje.

Postojeći kapaciteti unutrašnjih organizacionih jedinica koje se bave politikom zapošljavanja na nivou Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja moraju se ojačati sa većim brojem izvršilaca, uz unapređenje organizacione strukture i permanentno ulaganje u razvoj kompetencija radi pravovremenog, delotvornog i efikasnog ostvarivanja svih nadležnosti potrebnih za trenutni okvir politike zapošljavanja, što postaje još izraženije ukoliko se u obzir uzmu i aktivnosti na polju proširenja ciljeva politike zapošljavanja uslovljene procesom pridruživanja i uticajem pandemije Kovid-19 na tržište rada.

Najnovija analiza administrativnih kapaciteta Nacionalne službe za zapošljavanje identifikuje segmente u kojima je potrebno izvršiti strukturnu reorganizaciju ove službe na centralnom i lokalnom nivou radi unapređenja kvaliteta usluga koje se pružaju korisnicima, a kroz unutrašnju organizaciju zaposlenih koja prednost daje osnovnim funkcijama (koje se bave direktnim radom sa nezaposlenim licima i poslodavcima), u odnosu na funkcije podrške, punu primenu metoda i instrumenata za procenu zapošljivosti i profilisanje nezaposlenih lica, kao i povećanje finansijskih resursa i stepena delotvornosti mera aktivne politike zapošljavanja. Povećanje broja zaposlenih na poslovima direktnog rada sa korisnicima usluga u Nacionalnoj službi za zapošljavanje omogućava pružanje specifičnih individualizovanih usluga, posebno u domenu posredovanja u zapošljavanju, ciljane selekcije nezaposlenih lica za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja i primene pristupa integrisanog pružanja usluga sa centrima za socijalni rad i drugim referentnim institucijama. Radi informisanja javnosti i omogućavanja korišćenja usluga i mera aktivne politike zapošljavanja svim potencijalnim korisnicima, potrebno je koristiti i digitalni marketing, pored kampanja na javnoj i lokalnim televizijama.

Agencije za zapošljavanje, iako utvrđene kao nosioci poslova zapošljavanja, u praksi se prevashodno bave poslovima posredovanja u zapošljavanju (primarno u inostranstvu ili posredovanja u zemlji na rukovodećim/upravljačkim funkcijama - tzv. head hunting). Potreba za jačanjem uloge agencija za zapošljavanje kao nosilaca poslova zapošljavanja, uključujući pružanje usluga KViS i savetovanja u skladu sa usvojenim standardima, pripremu za pristupanje EURES mreži i dr. determinisaće aktivnosti koje će se realizovati u narednom periodu.

U prethodnih nekoliko godina, važan akter na tržištu rada, posebno u domenu tzv. outreach (dosezanja do neaktivnih lica koja se ne obraćaju institucijama za pomoć u zapošljavanju), KViS i rada sa mladima iz kategorija višestruko ranjivih, ali i individualizovanog pristupa u radu sa poslodavcima u cilju njihove aktivacije za uključivanjem nezaposlenih u programe obuka i praksi, predstavljaju organizacije civilnog društva, koje kontinuirano unapređuju svoje kapacitete i šire ekspertizu i usluge uz podršku bilateralnih i multilateralnih donatora. U procesu izmena zakonodavnog okvira u oblasti zapošljavanja sagledaće se način i domet uvođenja organizacija civilnog društva u status nosilaca poslova zapošljavanja.

Iako oblast politike zapošljavanja karakteriše visok nivo ostvarenog dijaloga, isti je neophodno i nadalje razvijati i jačati, kao i širiti ka svim sektorima i politikama od značaja i uticaja na tržište rada, s obzirom da se jedino kroz razumevanje, solidarnost i zajednički rad, kao osnovne vrednosti dijaloga različitih aktera, može adekvatno, organizovano i delotvorno uticati na povećanje kvalitetne zaposlenosti.

Dijalog između institucionalnih i van institucionalnih aktera, kao demokratsko sredstvo koje favorizuje transparentnost može igrati presudnu ulogu u poboljšanju kvaliteta, efikasnosti i širokog vlasništva nad javnim politikama. Na ovaj način, podstiče se i aktivno učešće grupa koje su često isključene iz procesa odlučivanja, a predmet su delovanja.

Za naredni period, planirano je sprovođenje niza promotivnih aktivnosti, radi informisanja javnog mnjenja o tekućim i planiranim aktivnostima u domenu politike zapošljavanja i aktivacije učešća relevantnih aktera na svim nivoima, kao i tematskih sastanaka tokom kojih će se razmatrati određena pitanja iz oblasti politike zapošljavanja ili kroz razmenu iskustava dobiti važne povratne informacije za postizanje ciljeva politike zapošljavanja.

Uspostavljanje efikasnog mehanizma za praćenje i procenu uspešnosti sprovođenja Strategije od ključnog je značaja za dinamiku i kvalitet sprovođenja ovog strateškog dokumenta i pratećeg Akcionog plana, kao i za blagovremeno definisanje i preduzimanje mera za njihovo unapređenje. O napretku postignutom u ovoj oblasti obaveštavaće se zainteresovana stručna i opšta javnost.

Vrsta/tip mere: institucionalno upravljačko organizaciona

VIII MEHANIZAM ZA SPROVOĐENJE I PRAĆENJE SPROVOĐENJA, KAO I NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA STRATEGIJE

Za potrebe koordinacije, praćenja i izveštavanja o sprovođenju Strategije i Akcionog plana, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obrazovaće Radnu grupu za praćenje sprovođenja Strategije i Akcionog plana (u daljem tekstu: Radna grupa). Radnu grupu činiće predstavnici: Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Razvojne agencije Srbije, Ministarstva omladine i sporta, Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog sekretarijata za javne politike, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Stalne konferencije gradova i opština, Privredne komore Srbije, predstavnici socijalnih partnera - Unija poslodavaca Srbije, Savez samostalnih sindikata i UGS "Nezavisnost", kao i predstavnici donatorske zajednice i organizacija civilnog društva.

Prilikom predlaganja članova Radne grupe, vodiće se računa o njihovom rangu u unutrašnjoj hijerarhiji državnog organa koji predstavljaju, a koji treba da bude takav da obezbedi efikasan uticaj na donošenje i sprovođenje strateških odluka, odnosno o postignutim rezultatima i profesionalnom iskustvu, kada je reč o predstavnicima donatorske zajednice i civilnog društva. Prilikom imenovanja zamenika članova Radne grupe, vodiće se računa o njihovom prethodnom iskustvu i angažovanju na merama i aktivnostima, prepoznatim u okviru Strategije i Akcionog plana, sa ciljem obezbeđivanja operativnosti rada.

Na konstitutivnoj sednici Radne grupe usvaja se poslovnik o radu Radne grupe za praćenje sprovođenja Strategije i Akcionog plana, kojim se bliže uređuje njen rad. Sastancima Radne grupe po potrebi mogu prisustvovati predstavnici drugih institucija, organizacija civilnog društva i akademske zajednice, ako je njihovo prisustvo od značaja za rad Radne grupe.

Neposrednu odgovornost za upravljanje Strategijom i Akcionim planom ima Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje obavlja i stručne i administrativno-tehničke poslove za Radnu grupu.

U skladu sa članom 18. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, u roku od 90 dana od donošenja Strategije, predviđeno je usvajanje prvog Akcionog plana na tri godine. Akcionim planom biće definisane i aktivnosti koje će se preduzeti radi obezbeđenja uslova da se ciljevi i mere Strategije realizuju, određeni nosioci i partneri za sprovođenje mera i aktivnosti, definisani njihovi pokazatelji, kao i rokovi i sredstva za njihovo sprovođenje.

Svi organi, odnosno institucije koje su prepoznate kao partneri u sprovođenju imaju obavezu da pismeno izveštavaju Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na godišnjem nivou o sprovođenju mera i aktivnosti.

Izveštaj o rezultatima u dostizanju utvrđenih ciljeva Strategije biće pripremljen na osnovu Ex-post analiza efekata, a finalni izveštaj biće podnet Vladi na usvajanje nakon isteka važenja Strategije.

Izrada izveštaja i dostavljanje Vladi vršiće se u skladu sa rokovima utvrđenim Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije.

Mere aktivne politike zapošljavanja i druge aktivnosti koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje prate se na osnovu Sporazuma o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje koji se, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, zaključuje između ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja i Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovim sporazumom se, na godišnjem nivou, bliže uređuju mere i aktivnosti iz Akcionog plana koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje, rokovi za sprovođenje mera i aktivnosti, očekivani rezultati, odgovornosti, finansijski okvir, izveštavanje i dr.

IX PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA

Za realizaciju opšteg cilja, posebnih ciljeva i mera predviđenih Strategijom, sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, Finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje, budžetu Autonomne pokrajine Vojvodina i budžetima jedinica lokalne samouprave, u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije, budžeta Autonomne pokrajine Vojvodina i budžeta jedinica lokalne samouprave.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 149/20), na Razdelu 30 - Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sredstva su obezbeđena za Program 0803 - Aktivna politika zapošljavanja:

1) Programska aktivnost/Projekat 0005 - Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom putem Nacionalne službe za zapošljavanje, Ekonomska klasifikacija 464 - Dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, u iznosu od 550.000.000,00 dinara;

2) Programska aktivnost/Projekat 0007 - Podrška IT prekvalifikaciji, Ekonomska klasifikacija 462 - Dotacije međunarodnim organizacijama, u iznosu od 150.000.000,00 dinara.

U Finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu, za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja obezbeđeno je 5.200.000.000,00 dinara, iz sredstava doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kao i iznos od 52.796.000,00 dinara iz direktnog garanta Nacionalnoj službi za zapošljavanje (direktno dodeljena sredstva) iz IPA 2013 programskog ciklusa.

U Finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje za 2021. godinu planirana su sredstva u iznosu od 900.000.000,00 dinara za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim planskim dokumentima u oblasti zapošljavanja koja se obezbeđuju iz budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu na Razdelu 31 - Ministarstvo omladine i sporta, sredstva su obezbeđena za Program 1302 - Omladinska politika, Programska aktivnost/Projekat 0006 - Programi i projekti podrške mladima u zapošljavanju, ekonomske klasifikacije 463 - Transferi ostalim nivoima vlasti i 481 - Dotacije nevladinim organizacijama, u iznosu od 100.000.000,00 dinara.

U toku su pregovori za obezbeđivanje dodatnih sredstava za realizaciju planiranih mera iz međunarodnih izvora finansiranja (donacije, IPA projekti itd.).

Finansijski efekti za sprovođenje Strategije biće detaljno dati u Akcionom planu, a koji će biti usklađen sa srednjoročnim okvirom rashoda iz budžetske procedure za 2021. godinu, kao i u skladu sa limitima koje Ministarstvo finansija odredi za naredne godine za odgovarajuće razdele.

X ZAVRŠNI DEO

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Napomene

Po sravnjenju sa izvornim tekstom, utvrđeno je da se u Strategiji zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 18/21) potkrala greška pa se, na osnovu člana 15. st. 2. i 3. i člana 22. stav 2. Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata ("Službeni glasnik RS", broj 45/13), daje

ISPRAVKA
STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE
("Sl. glasnik RS", br. 36/2021)

U Strategiji zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Službeni glasnik RS", broj 18/21), na kraju teksta, umesto reči: "U Beogradu, 25. februara 2020. godine" treba da stoje reči: "U Beogradu, 25. februara 2021. godine".