PRAVILNIK O DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI CARINSKIH SLUŽBENIKA ("Sl. glasnik RS", br. 55/2019 i 24/2021)

 

I UVODNA ODREDBA

Član 1

Ovim pravilnikom bliže se uređuje način sprovođenja disciplinskog postupka zbog lakše i teže povrede službene dužnosti, sastav, izbor i broj članova Disciplinske komisije Uprave carina i izbor veća Disciplinske komisije i utvrđuju se slučajevi u kojima disciplinski postupak može pokrenuti načelnik Odeljenja za unutrašnju kontrolu, a uređuje se i postupak utvrđivanja prisutnosti alkohola ili nekog drugog narkotičkog sredstva u organizmu, koje umanjuje sposobnost za rad.

II DISCIPLINSKI POSTUPAK

1. Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka

Član 2

Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka sadrži osnovne podatke o carinskom službeniku, opis povrede službene dužnosti (način, mesto i vreme izvršenja), činjenice i okolnosti koje su od uticaja na utvrđivanje povrede, pravnu kvalifikaciju, kao i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede službene dužnosti.

2. Disciplinski postupak zbog lakše povrede službene dužnosti

Član 3

Carinski službenik protiv koga je pokrenut disciplinski postupak (u daljem tekstu: okrivljeni) zbog lakše povrede službene dužnosti ima pravo da se, pre donošenja odluke o disciplinskoj odgovornosti, a najkasnije osam dana od dana dostavljanja zaključka o pokretanju disciplinskog postupka pismeno izjasni o navodima iz tog zaključka.

3. Disciplinski postupak zbog teže povrede službene dužnosti

3.1. Prethodni postupak

Član 4

Prethodni postupak je postupak koji prethodi donošenju zaključka o pokretanju disciplinskog postupka zbog teže povrede službene dužnosti i podrazumeva sve mere i radnje koje se preduzimaju u cilju prikupljanja dokaza i podataka koji su potrebni da bi se moglo odlučiti o tome da li će se protiv carinskog službenika pokrenuti disciplinski postupak.

Član 5

U prethodnom postupku radnje preduzimaju Odeljenje za unutrašnju kontrolu i druga lica koja su ovlašćena za pokretanje disciplinskog postupka (u daljem tekstu: ovlašćeni donosilac zaključka), na kojima je i teret dokazivanja radnje izvršenja teže povrede službene dužnosti.

Odeljenje za unutrašnju kontrolu dostavlja inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka ovlašćenom donosiocu zaključka zbog postojanja osnova sumnje da je učinjena povreda službene dužnosti.

Inicijativa sadrži kratak opis konkretnog slučaja, sa preciziranom radnjom izvršenja teže povrede službene dužnosti, individualizaciju i pismenu izjavu carinskog službenika protiv koga se podnosi inicijativa, pravnu kvalifikaciju koja odgovara radnji izvršenja, kao i dokaze za izvršenu povredu službene dužnosti.

U prethodnom postupku koji se vodi zbog postojanja sumnje da je učinjena teža povreda službene dužnosti sa elementima korupcije obavezno je učešće Odeljenja za unutrašnju kontrolu.

Član 6

Ovlašćeni donosilac zaključka odmah nakon prijema inicijative Odeljenja za unutrašnju kontrolu ili po sopstvenom saznanju o izvršenoj povredi službene dužnosti, određuje lice koje će sprovesti radnje koje prethode donošenju zaključka o pokretanju disciplinskog postupka.

Ovlašćeni donosilac zaključka vodi računa o osnovanosti i valjanosti zaključka o pokretanju disciplinskog postupka.

Nosioci prethodnog postupka sarađuju prilikom utvrđivanja procesnih uslova za pokretanje disciplinskog postupka, zbog preciziranja radnje izvršenja i pravne kvalifikacije teže povrede službene dužnosti, kao i u postupku pribavljanja i predlaganja relevantnih dokaza.

3.2. Pokretanje postupka

Član 7

Disciplinski postupak zbog teže povrede službene dužnosti pokreće se uručenjem zaključka o pokretanju disciplinskog postupka okrivljenom carinskom službeniku.

Jednim zaključkom se carinski službenik može teretiti za više težih povreda službene dužnosti, odnosno jednim zaključkom može biti obuhvaćeno više carinskih službenika ako su učestvovali u istoj radnji izvršenja teže povrede službene dužnosti ili ako između različitih težih povreda postoji međusobna veza u pogledu istog ili sličnog činjeničnog stanja.

Ako carinski službenik bude premešten ili raspoređen na drugo radno mesto koje ne pripada unutrašnjoj jedinici u kojoj je izvršena povreda službene dužnosti, za pokretanje disciplinskog postupka nadležan je ovlašćeni donosilac zaključka unutrašnje jedinice u kojoj je carinski službenik radio u vreme izvršenja povrede službene dužnosti.

Član 8

Načelnik Odeljenja za unutrašnju kontrolu može pokrenuti postupak zbog težih povreda dužnosti iz radnog odnosa iz člana 109. stav 1. tač. 8), 9), 10) i 14a) Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 - ispravka, 83/05 - ispravka, 64/07, 67/07 - ispravka, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17 i 95/18) i zbog težih povreda službene dužnosti iz člana 91. stav 1. tač. 3), 9) i 10) Zakona o carinskoj službi ("Službeni glasnik RS", broj 95/18).

Član 9

Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka koji je nepotpun ili neuredan disciplinski organ pred kojim se vodi postupak vraća ovlašćenom donosiocu zaključka na dopunu.

Uređeni zaključak o pokretanju disciplinskog postupka disciplinski organ dostavlja okrivljenom, čime se u svemu zamenjuje već dostavljeni zaključak o pokretanju disciplinskog postupka, s tim što će se smatrati da je disciplinski postupak pokrenut danom dostavljanja dopunjenog, odnosno uređenog zaključka o pokretanju.

Ako zaključak ne bude uređen u roku koji je odredio disciplinski organ, biće odbačen rešenjem predsednika Disciplinske Komisije.

3.3. Usmena rasprava

Član 10

U postupku protiv carinskog službenika zbog teže povrede službene dužnosti održava se usmena rasprava.

Okrivljenom se dostavlja poziv za usmenu raspravu najmanje osam dana pre dana određenog za održavanje rasprave, kako bi se mogao pripremiti za odbranu.

Okrivljeni se na raspravi može braniti sam ili može angažovati punomoćnika, kao i sindikat Uprave carina, a može dostaviti i pismenu odbranu.

O zakazivanju usmene rasprave obaveštava se Odeljenje za unutrašnju kontrolu, kome se dostavlja i zaključak o pokretanju disciplinskog postupka.

Usmena rasprava može da se održi i bez uredno pozvanih učesnika, kao i ostalih uredno pozvanih lica.

Smatraće se da je okrivljeni neopravdano izostao sa usmene rasprave ako je uredno pozvan, a do početka rasprave nije svoj izostanak opravdao.

Član 11

O usmenoj raspravi se vodi zapisnik.

Predsednik veća Disciplinske komisije rukovodi usmenom raspravom, saslušava okrivljenog, svedoka i veštaka, postavlja pitanja, diktira izjave i odgovore na postavljena pitanja u zapisnik o usmenoj raspravi i stara se o održavanju procesne discipline na raspravi.

Ako okrivljeni odbije da iznese odbranu i da odgovara na postavljena pitanja, predsednik veća će to konstatovati u zapisniku i pročitati pismenu izjavu okrivljenog, ako je ima, kao i ostale spise disciplinskog predmeta, a po potrebi će izvesti i dodatne dokaze.

Okrivljenom, svedoku i veštaku se postavljaju pitanja preko predsednika veća Disciplinske komisije, koji će zabraniti postavljanje sugestivnih i nedozvoljenih pitanja.

Član 12

Okrivljeni, sam ili preko punomoćnika, ima pravo da na raspravi iznosi činjenice, da predlaže dokaze, da iznosi odbranu na način koji sam izabere, da postavlja pitanja svedocima i veštacima, da stavlja primedbe i daje izjašnjenja u vezi sa iskazima svedoka i veštaka, kao i da, u skladu sa zakonom, preduzima druge radnje u postupku.

Član 13

Veće Disciplinske komisije odlučuje koji će se dokazi i kojim redom izvesti.

Veće Disciplinske komisije može da odluči da se izvedu i oni dokazi koji nisu predloženi ili od kojih se odustalo, a može odlučiti da se kao dokaz izvedu pismene izjave koje su date pre pokretanja disciplinskog postupka, ako se radi o licima do kojih je otežano doći, koja se ne mogu pronaći ili čije bi pronalaženje odugovlačilo disciplinski postupak.

Veće Disciplinske komisije može neposredno ili uz učešće stručnog lica da sprovede uviđaj radi utvrđivanja okolnosti i činjenica u vezi sa težom povredom službene dužnosti, a može da odredi i veštačenje.

Ako po zaključenju usmene rasprave, a pre donošenja rešenja o disciplinskoj odgovornosti, budu podneseni novi pismeni dokazi, a za njihovo izvođenje nije neophodno određivati usmenu raspravu, okrivljenom se mora omogućiti da se o takvim dokazima izjasni pismenim putem u roku koji odredi disciplinski organ.

3.4. Donošenje disciplinske odluke

Član 14

Veće Disciplinske komisije, na osnovu sprovedenog disciplinskog postupka i utvrđenog činjeničnog stanja, predlaže disciplinsku odluku, većinom glasova na nejavnoj sednici veća.

O većanju i glasanju se vodi poseban zapisnik, koji se smatra poverljivim dokumentom i ne može se razgledati, niti prepisivati.

Član 15

Predlog disciplinske odluke dostavlja se direktoru Uprave carina koji, bez odlaganja, donosi disciplinsku odluku kojom se carinski službenik oglašava krivim i izriče mu se disciplinska kazna, oslobađa se od odgovornosti ili se postupak obustavlja.

Disciplinski postupak se obustavlja:

1) ako je ovlašćeni donosilac zaključka odustao od zaključka za pokretanje disciplinskog postupka;

2) ako je došlo do zastarelosti disciplinskog postupka;

3) ako je carinskom službeniku prestao radni odnos u Upravi carina.

3.5. Obavljanje stručnih poslova

Član 16

Carinski službenik iz unutrašnje jedinice koja je nadležna za disciplinski postupak evidentira zaključke o pokretanju disciplinskog postupka zbog teže povrede službene dužnosti i vodi službene evidencije o disciplinskim odlukama, vodi računa o rokovima zastarelosti, vrši prethodnu kontrolu formalne ispravnosti donetog zaključka, priprema spise za raspravu u disciplinskom postupku, priprema pozive i stara se o njihovom dostavljanju, koordinira rad svih učesnika u postupku u cilju ekonomičnosti i blagovremenog okončanja postupka, pomaže oko priprema za raspravu i u sprovođenju rasprave, prisustvuje raspravi i izrađuje disciplinske odluke i obavlja i druge poslove iz nadležnosti Disciplinske komisije čije mu izvršenje poveri predsednik veća, odnosno predsednik Disciplinske komisije.

III DISCIPLINSKA KOMISIJA I VEĆA

1. Disciplinska komisija

Član 17

Disciplinski postupak zbog teže povrede službene dužnosti vodi Disciplinska komisija Uprave carina.

Sastav Disciplinske komisije rešenjem određuje direktor Uprave carina na period od četiri godine.

Disciplinsku komisiju čine predsednik Disciplinske komisije, zamenici predsednika iz svake carinarnice i Centrale Uprave carina, i po jedan član i njegov zamenik iz svake carinarnice i Centrale Uprave carina.

Zamenike predsednika, članove i njihove zamenike iz carinarnica za sastav Disciplinske komisije predlaže upravnik carinarnice.

Predsednik Disciplinske komisije i njegovi zamenici moraju biti diplomirani pravnici, odnosno diplomirani pravnici-master.

2. Disciplinska veća

Član 18

U svakom pojedinačnom slučaju utvrđivanja disciplinske odgovornosti za težu povredu službene dužnosti vrši se izbor veća od tri člana, a koje čine predsednik i dva člana iz sastava Disciplinske komisije.

Predsednik Disciplinske komisije bira sastav veća koje će sprovesti određeni disciplinski postupak.

IV POSTUPAK UTVRĐIVANJA PRISUTNOSTI ALKOHOLA ILI NEKOG DRUGOG NARKOTIČKOG SREDSTVA U ORGANIZMU

Član 19

Radi utvrđivanja da li su pod dejstvom alkohola ili drugih narkotičkih sredstava, koje umanjuje sposobnost za rad, svi zaposleni u Upravi carina mogu biti podvrgnuti proveri pri dolasku na rad, kao i za vreme rada, putem odgovarajućih aparata za merenje procenta alkohola, kao i upućivanjem u zdravstvenu ustanovu radi laboratorijske analize.

Zaposleni koji upravljaju motornim vozilima sa putnim nalogom, zaposleni na poslovima obezbeđenja, zaposleni koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, carinski službenici zaduženi službenim naoružanjem carinski službenici koji se staraju o službenim psima, kao i carinski službenici koji rade na poslovima održavanja oružja i opreme, ne smeju biti pod dejstvom alkohola, odnosno sadržaj alkohola u njihovom organizmu, pri proveri, mora imati vrednost 0,00 mg/ml, a kod zaposlenih na drugim poslovima utvrđuje se da li su, u smislu ovog pravilnika, alkoholisani, odnosno da li je sadržaj alkohola u njihovom organizmu veći od 0,30 mg/ml.

Svaki zaposleni dužan je da pristupi testu za utvrđivanje alkoholisanosti, odnosno drugih narkotičkih sredstava.

Član 20

Postupak utvrđivanja prisutnosti alkohola ili nekog drugog narkotičkog sredstva u organizmu koje umanjuje sposobnost za rad zaposlenog, pokreće neposredni rukovodilac, odnosno lice koje ga zamenjuje, i to:

1) ako prilikom dolaska na posao zaposlenog opravdano posumnja da u njegovom organizmu ima alkohola i/ili narkotičkih sredstava;

2) ako postoji opravdana sumnja da je zaposleni u toku radnog vremena, odnosno na radnom mestu konzumirao alkohol ili narkotička sredstva;

3) ako se desi incidentno ponašanje na radnom mestu (izazivanje tuče, vređanje kolega, stranaka ili drugih lica), ili ponašanje koje može dovesti do, ili ima za posledicu, ometanje rada, odnosno nanošenje materijalne štete Upravi carina, odnosno ugrožava zdravlje i život, kako samog zaposlenog, tako i drugih zaposlenih ili trećih lica;

4) u drugim slučajevima kada se proceni da je ponašanje zaposlenog uzrokovano upotrebom alkohola ili narkotičkog sredstva.

Postupak se pokreće pismenim Nalogom za postupak utvrđivanja alkohola i drugih narkotičkih sredstava u organizmu zaposlenog u Upravi carina (Obrazac 1.), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.

Carinski službenici iz Odeljenja za unutrašnju kontrolu mogu da vrše kontrolu svih zaposlenih u Upravi carina na prisustvo alkohola u organizmu, na osnovu naloga načelnika Odeljenja za unutrašnju kontrolu.

Direktor Uprave carina može naložiti da se izvrši provera zaposlenih na prisustvo alkohola u organizmu metodom slučajnog uzorka.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, rešenjem direktora formira se posebna komisija od minimum tri člana, od kojih jedan mora biti carinski službenik koji je osposobljen za vršenje kontrole alko testom.

Član 21

Prisustvo alkohola u organizmu utvrđuje se aparatima za merenje alkoholisanosti (uređaj za merenje koncentracije alkohola u dahu - alko test), kao i na osnovu uzetog biološkog uzorka u zdravstvenoj ustanovi.

Utvrđivanje prisustva narkotičkih sredstava u organizmu vrši se uzimanjem biološkog uzorka u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.

Uređaj kojim se vrši kontrola mora da ispunjava zahteve propisane zakonom koji se odnose na servis i proveru tačnosti instrumenta (uverenje o baždarenju, kalibracija).

Član 22

Upravnik carinarnice određuje u carinarnici, a direktor Uprave carina određuje u Centrali Uprave carina carinskog službenika koji će biti osposobljen da vrši kontrolu alko testom, kao i njegovog zamenika.

Carinski službenik osposobljen za vršenje kontrole alko testom u carinarnici, kao i u Centrali Uprave carina zadužuje se alko test uređajima.

Član 23

Postupak utvrđivanja prisutnosti alkohola u organizmu nakon dostavljanja pismenog naloga, po hitnom postupku, sprovodi carinski službenik osposobljen za vršenje kontrole alko testom u carinarnici, odnosno u Centrali Uprave carina i to u prisustvu neposrednog rukovodioca koji je naložio alko testiranje.

Postupak provere se sprovodi uz pristanak zaposlenog, na osnovu izdatog naloga, a nakon poučavanja o obavezi alko testiranja.

O odbijanju alko testiranja sastavlja se zapisnik.

Član 24

Zaposleni koji se nalazi u postupku utvrđivanja prisutnosti alkohola u organizmu, za vreme trajanja tog postupka, ne može da obavlja poslove radnog mesta na koje je raspoređen, a ako se utvrdi da je zaposleni u alkoholisanom stanju neposredni rukovodilac će zaposlenog odmah udaljiti iz radne sredine.

Član 25

O sprovedenom postupku sačinjava se Zapisnik o utvrđivanju alkoholisanosti zaposlenog u Upravi carina (Obrazac 2.), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.

O rezultatima kontrole sačinjava se zapisnik koji sadrži zavodni broj izdatog naloga za postupak kontrole, lične podatke o zaposlenom, njegovom radnom mestu, okolnostima koje su uzrokovale proveru alkoholisanosti, model i fabrički broj aparata kojim je izvršeno alkotestiranje i podatke o periodičnoj kontroli tačnosti aparata, datum, sat, mesto i rezultat provere, kao i izjavu zaposlenog, ako je ima, i napomenu.

Zapisnik potpisuju svi učesnici izvršene provere: carinski službenik koji je sproveo testiranje, neposredni rukovodilac zaposlenog, odnosno carinski službenici iz Odeljenja za unutrašnju kontrolu i zaposleni kome je urađen alko test.

Carinski službenik koji vrši kontrolu konstatuje u zapisniku ako je zaposleni odbio da ga potpiše.

Član 26

Ako zaposleni zahteva da se proveri rezultat alko testiranja, upućuje se u nadležnu zdravstvenu ustanovu zbog uzimanja biološkog materijala.

Član 27

Ako postoji sumnja da je zaposleni pod uticajem drugih narkotičkih sredstava, bez odlaganja će u pratnji carinskog službenika osposobljenog za vršenje kontrole biti upućen u zdravstvenu ustanovu zbog uzimanja biološkog materijala.

Član 28

O upućivanju u zdravstvenu ustanovu odluku donosi neposredni rukovodilac i izdaje Uput za uzimanje biološkog materijala za utvrđivanje koncentracije alkohola ili drugih narkotičkih sredstava u organizmu (Obrazac 3.), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Zaposleni je dužan da se javi zdravstvenoj ustanovi u roku od jednog sata od kada mu je uručen uput.

Ako zaposleni propusti da se javi zdravstvenoj ustanovi u roku od jednog sata od kada mu je uručen uput, smatraće se da je odbio da se podvrgne testiranju, osim u slučaju kada postoje opravdani razlozi.

Član 29

Zaposleni koji je upućen u zdravstvenu ustanovu dostavlja neposrednom rukovodiocu nalaz sa datumom i vremenom vršenja laboratorijske analize u zdravstvenoj ustanovi, u roku od 48 sati od izdatog uputa.

Ako zaposleni propusti da dostavi nalaz laboratorijske analize u roku predviđenom u stavu 1. ovog člana, smatraće se da je odbio da se podvrgne testiranju.

Član 30

Nalog sa zapisnikom o utvrđivanju alkoholisanosti zaposlenog ili uput sa nalazom zdravstvene ustanove dostavlja se načelniku Odeljenja za unutrašnju kontrolu, kao i upravniku carinarnice za zaposlene u carinarnici, odnosno pomoćnicima direktora ili načelnicima odeljenja van sastava sektora za zaposlene u Centrali Uprave carina.

Član 31

Rezultati dobijeni kontrolom prisutnosti alkohola ili drugog narkotičkog sredstva u organizmu koje umanjuje sposobnost za rad, mogu se koristiti isključivo za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog.

Član 32

Ako se upoređivanjem rezultata iz nalaza zdravstvene ustanove sa zapisnikom o utvrđivanju alkoholisanosti utvrdi da alko testiranje nije bilo odgovarajuće, Uprava carina snosi troškove laboratorijske analize, i to se konstatuje zabeleškom na zapisniku.

V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 33

Disciplinski postupci protiv carinskih službenika započeti do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, okončaće se primenom propisa prema kojima su započeti.

Član 34

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti carinskih službenika ("Službeni glasnik RS", broj 69/13).

Član 35

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", izuzev odredaba čl. 19-32, koje se primenjuju od 1. jula 2020. godine.

 

Samostalni članovi Pravilnik o izmenama i dopuni
Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti carinskih službenika

("Sl. glasnik RS", br. 24/2021)

Član 4

Primena odredaba čl. 19-32. Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti carinskih službenika ("Službeni glasnik RS", broj 55/19) odlaže se do 1. septembra 2021. godine.

Član 5

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".