PRAVILNIKO BLIŽIM USLOVIMA, POSTUPKU I NAČINU OSTVARIVANJA PRAVA NA MATERIJALNU PODRŠKU I KORIŠĆENJE USLUGA U OBLASTI SOCIJALNE ZAŠTITE("Sl. list grada Kragujevca", br. 1/2019, 10/2019 i 8/2021) |
Pravilnikom o bližim uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na materijalnu podršku i korišćenje usluga u oblasti socijalne zaštite (u daljem tekstu: Pravilnik) utvrđuju se bliži uslovi, postupak i način ostvarivanja prava na materijalnu podršku i korišćenje usluga utvrđenih Odlukom o socijalnoj zaštiti grada Kragujevca, u daljem tekstu: Odluka.
II BLIŽI USLOVI, POSTUPAK I NAČIN OSTVARIVANJA PRAVA NA MATERIJALNU PODRŠKU
Postupak za ostvarivanje prava na materijalnu podršku sprovodi Centar za socijalni rad "Solidarnost" Kragujevac (u daljem tekstu: Centar).
Prava na materijalnu podršku, za koja se utvrđuju bliži uslovi, postupak i način ostvarivanja su:
1. Jednokratne novčane pomoći;
2. Pravo na opremu korisnika za smeštaj u ustanovu ili drugu porodicu;
3. Pravo na putne troškove i ishranu prolaznika;
4. Pravo na troškove sahrane;
5. Pravo na besplatan obrok.
Pravo na jednokratnu novčanu pomoć može se priznati pojedincu ili porodici koji se iznenada ili trenutno nađu u stanju socijalne potrebe koje ne mogu sami prevazići.
Pravo na jednokratnu novčanu pomoć može se priznati u novčanom iznosu ili naturi. Postupak za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć se pokreće po zahtevu stranke, po službenoj dužnosti kao i po zahtevu udruženja/organizacije registrovanog u skladu sa zakonom u cilju pružanja neophodne podrške licima u stanju socijalne potrebe.
Uz zahtev za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć po službenoj dužnosti/zahtevu stranke pribavlja se sledeća dokumentacija:
- izjava o kućnoj zajednici;
- fotokopija lične karte/čitač elektronske lične karte za punoletne članove zajedničkog domaćinstva;
- fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih za maloletna lica;
- fotokopije legitimacije za interno raseljena lica i potvrda MUP-a o prijavljenom boravištu ne starija od 2 godine, za izbegla lica fotokopija izbegličke legitimacije (ili rešenje o prijemu u državljanstvo odnosno dokaz da je postupak u toku) za sve članove domaćinstva;
- ukoliko supružnici odnosno vanbračni partneri ne žive zajedno odluka o poveri maloletne dece ili dokaz da je postupak u toku;
- potvrda o prihodima pojedinaca odnosno članova porodice koji su u radnom odnosu, za mesec koji prethodi mesecu podnošenja zahteva;
- poslednji ček od penzije za lica koja su ostvarila pravo na penziju;
- potvrda fonda PIO da nisu korisnici penzije (za lica koja zbog godina ne mogu da se prijave na evidenciju NSZ) ili fotokopija overene zdravstvene knjižice;
- uverenje o nezaposlenosti u momentu podnošenja zahteva;
- potvrda o redovnom školovanju za decu;
- uverenje o zaduženju porezom (Poreska uprava).
Uz zahtev za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za lekove i lečenje potrebno je pored dokaza iz stava 1. ovog člana, dostaviti uredno i čitko popunjen izveštaj izabranog lekara o potrebnoj terapiji na propisanom obrascu (u daljem tekstu: izabrani lekar), odnosno izveštaj lekara odgovarajuće specijalnosti (u daljem tekstu: lekar specijalista).
Ukoliko je na osnovu izveštaja izabranog lekara/lekara specijaliste neophodna nabavka medicinsko-tehničkog pomagala koje se ne može obezbediti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, neophodno je dostaviti i predračun, a po obrazloženom zahtevu doktora medicine koji procenjuje opravdanost zahteva za dodelu jednokratne novčane pomoći (u daljem tekstu: doktor medicine), predračun je potrebno dostaviti i u drugim slučajevima.
Doktor medicine obavlja sledeće poslove: vrši uvid u izveštaj izabranog lekara/lekara specijaliste, utvrđuje visinu novčanog iznosa do punog iznosa cene zdravstvenih usluga, odnosno novčani iznos sredstava iz opšteg akta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kojim se uređuje Lista lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Opšti akt o Listi lekova) i opšteg akta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kojim se uređuju medicinsko-tehnička pomagala, iznos sredstava koji obezbeđuje korisnik, sačinjava izveštaj o osnovanosti zahteva na propisanom obrascu i daje mišljenje o visini jednokratne novčane pomoći. Izveštaj o osnovanosti zahteva mora biti obrazložen.
Dokumentacija iz stava 1. i stava 2. ne može biti starija od 6 meseci.
U slučaju priznavanja prava na jednokratnu novčanu pomoć za lekove i lečenje, doktor medicine odobrava deo sredstava za nabavku lekova, medicinsko-tehničkog pomagala ili lečenje, pri čemu nedostajući iznos sredstava obezbeđuje korisnik, a izuzetno, odobrava ukupan iznos potrebnih sredstava.
Za nabavku lekova sa B Liste lekova iz Opšteg akta o Listi lekova (neampulirana terapija) koji se primenjuju u toku ambulantnog, odnosno bolničkog lečenja u zdravstvenim ustanovama na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u punom iznosu, ukoliko je u izveštaju lekara specijaliste navedeno da je neophodno nastaviti terapiju i u uslovima izvan zdravstvene ustanove, pravo na jednokratnu novčanu pomoć se može priznati uz obavezu dostavljanja izveštaja lekara specijaliste sa naznakom neophodnosti. Za nabavku lekova sa B Liste lekova iz Opšteg akta o Listi lekova (ampulirana terapija) koja se aplikuje u zdravstvenoj ustanovi, ne može se priznati pravo na jednokratnu novčanu pomoć.
Jednokratna novčana pomoć ne može biti odobrena za naknadu vrednosti već nabavljenog leka. U slučaju odobravanja jednokratne novčane pomoći u punom iznosu za nabavku medicinsko- tehničkog pomagala prema dostavljenom predračunu, ukoliko doktor medicine utvrdi da je dostavljeni predračun iznad prosečne cene medicinsko-tehničkog pomagala, pravo na jednokratnu novčanu pomoć se priznaje u visini prosečne cene medicinsko-tehničkog pomagala.
U slučaju priznavanja prava na jednokratnu novčanu pomoć za nabavku određenog medicinsko-tehničkog pomagala u punom iznosu prema dostavljenom predračunu, odnosno u iznosu prosečne cene medicinsko-tehničkog pomagala u smislu stava 3. ovog člana, pri narednom podnošenju zahteva, neophodno je priložiti adekvatan dokaz o nabavci istog, u vezi sa čim doktor medicine daje odgovarajuću napomenu.
Ukoliko je u izveštaju izabranog lekara/lekara specijaliste dato mišljenje da je neophodna nabavka medicinsko-tehničkog pomagala čija je cena veća od maksimalnog iznosa jednokratne novčane pomoći koji se može odobriti po zahtevu saglasno članu 6. stav 5. ovog pravilnika, sredstva za istu namenu se mogu odobriti i pri narednom podnošenju zahteva, uz dostavljanje adekvatne medicinske dokumentacije. U navedenom slučaju, adekvatan dokaz o nabavci medicinsko-tehničkog pomagala se dostavlja nakon odobrenja ukupnog iznosa sredstava za nabavku predmetnog pomagala.
Ukoliko je u izveštaju izabranog lekara/lekara specijaliste dato mišljenje da je neophodna nabavka medicinsko-tehničkog pomagala pampers pelene, pravo na jednokratnu novčanu pomoć se može priznati za nabavku navedenog pomagala u količini do 60 komada po zahtevu, ukoliko nisu ispunjeni uslovi za nabavku navedenog pomagala na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. U suprotnom, pravo na jednokratnu novčanu pomoć se može priznati za nabavku navedenog pomagala u količini do 30 komada po zahtevu, ukoliko je u izveštaju izabranog lekara dato mišljenje da je količina koja se obezbeđuje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja nedovoljna. Ukoliko se zahtev za priznanje jednokratne novčane pomoći za medicinsko-tehnička pomagala pampers pelene odnosi na veći broj članova porodice, propisana maksimalna količina koja se može odobriti po zahtevu, se odnosi na svakog člana porodice pojedinačno. U opravdanim slučajevima, uz obrazloženje doktora medicine, može se priznati pravo na jednokratnu novčanu pomoć za nabavku navedenog pomagala po zahtevu u većoj količini od navedene. Ukoliko je u izveštaju izabranog lekara/lekara specijaliste dato mišljenje da je neophodna nabavka medicinsko-tehničkog pomagala test trake za određivanje/samokontrolu šećera u krvi, pravo na jednokratnu novčanu pomoć se može priznati za nabavku navedenog pomagala obolelom od šećerne bolesti dva puta u toku kalendarske godine, ukoliko se ista ne obezbeđuje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. U opravdanim slučajevima, uz obrazloženje doktora medicine, može se priznati pravo na jednokratnu novčanu pomoć za nabavku navedenog pomagala više od dva puta u toku kalendarske godine. Jednokratna novčana pomoć za nabavku medicinsko-tehničkih pomagala, može se odobriti nakon proteka određenog vremenskog perioda od prethodno odobrene jednokratne novčane pomoći za istu namenu i to:
- za očna pomagala (ram i stakla za korekciju vida) nakon proteka tri godine i dostavljanja mišljenja izabranog lekara/lekara specijaliste o neophodnosti zamene istog;
- za ortopedske cipele nakon proteka 15 meseci;
- za elastične čarape nakon proteka šest meseci;
- za zubne proteze (parcijalne i totalne) nakon proteka pet godina i dostavljanja mišljenja izabranog lekara - doktora stomatologije o neophodnosti zamene iste.
Jednokratna novčana pomoć za lečenje se može priznati pojedincu ili porodici ukoliko je priroda bolesti takva da, uprkos korišćenju savremenih metoda lečenja i naučnih dostignuća, progredira ili znatno narušava funkcionisanje ili obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti.
Pravo na jednokratnu novčanu pomoć može se priznati licu čiji prihodi u mesecu koji prethode mesecu podnošenja zahteva ne prelaze iznos 50% bruto minimalne zarade u RS, poznate u momentu podnošenja zahteva, a za lekove i lečenje iznos neto minimalne zarade u RS, poznate u momentu podnošenja zahteva. Visina iznosa jednokratne novčane pomoći se utvrđuje rešenjem nakon pribavljenih potrebnih dokaza i potpuno utvrđenog činjeničkog stanja, a u skladu sa nalazom i mišljenjem stručnog radnika, godišnjim planom materijalne podrške porodici kao i izveštajem doktora medicine dostavljenog na propisanom obrascu.
Nalaz i mišljenje stručnog radnika se sačinjava na osnovu terenske posete porodici, izjave stranaka i drugih dokaza. Nalaz sadrži utvrđeno činjenično stanje, a mišljenje mora biti obrazloženo. Stručni radnik daje i predlog za konkretni zahtev.
Godišnji plan materijalne podrške porodici sačinjava stručni radnik, uz aktivnu participaciju korisnika.
Iznos jednokratne novčane pomoći ne može biti veći od iznosa prosečne neto zarade ostvarene po zaposlenom u gradu Kragujevcu, poznatog u momentu odlučivanja o pravu.
Izuzetno, u slučajevima kada se jednokratne novčane pomoći obezbeđuju namenski iz budžeta Republike Srbije Centar ne sprovodi prethodno definisan postupak već priznaje pravo na osnovu odluke-rešenja nadležnog organa Grada, a u slučajevima kada se jednokratne novčane pomoći obezbeđuju namenski iz budžeta Grada, Centar ne sprovodi prethodno definisan postupak već priznaje pravo na osnovu zahteva udruženja/organizacije koja garantuje ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć u skladu sa Odlukom o socijalnoj zaštiti grada Kragujevca i ovim Pravilnikom. Centar pre donošenja rešenja o priznavanju prava na jednokratnu novčanu pomoć vrši proveru ispunjenosti uslova iz člana 4. Pravilnika.
Isplata jednokratnih novčanih pomoći se vrši preko službenih tekućih računa, a samo izuzetno gotovinski preko blagajne Centra. Isplata jednokratne novčane pomoći licu u stanju socijalne potrebe, na ime troškova boravka u prihvatilištima i drugim oblicima smeštaja van teritorije Grada, može se izvršiti na osnovu faktura direktno pružaocu usluge.
Poseban vid jednokratne novčane pomoći za radno sposobna lica u stanju socijalne potrebe pripada pojedincima po osnovu dobrovoljnog radnog angažovanja.
Radno sposobna lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, koja su saglasna da se radno angažuju, potpisuju u Centru izjavu o prihvatanju dobrovoljnog radnog angažovanja.
Lica se upućuju u ustanove, organizacije, preduzeća i mesne zajednice na osnovu prethodno potpisanog sporazuma o saradnji sa Gradom i Centrom. Na osnovu izveštaja ustanova, organizacija, preduzeća i mesnih zajednica o broju sati provedenih na dobrovoljnom radnom angažovanju. Centar donosi rešenje i dostavlja zahtev za prenos sredstava sa pratećom dokumentacijom nadležnoj Gradskoj upravi. Isplata sredstava po osnovu dobrovoljnog radnog angažovanja se vrši preko službenih tekućih računa.
Centar mesečno dostavlja izveštaj o realizaciji dobrovoljnog radnog angažovanja nadležnoj Gradskoj upravi.
Izuzetno, Centar može priznati pravo na jednokratnu novčanu pomoć pojedincu ili porodici koji ne ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu definisane Odlukom, na obrazložen predlog Centra.
Priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć u posebnim slučajevima porodici koja se nađe u izuzetno teškoj zdravstveno-materijalnoj situaciji pored dokaza koji su propisani za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć ovom Odlukom, podnose se:
1. Izveštaj/preporuka nadležnog lekara o neophodnosti upućivanja u inostranstvo na dijagnostiku ili lečenje, pod uslovom da se oboljenje, povreda, stanje ne može uspešno lečiti na teritoriji Republike Srbije,
2. Izveštaj/preporuka nadležnog lekara o neophodnosti upućivanja na dijagnostiku ili lečenje, pod uslovom da se oboljenje, povreda, stanje ne može uspešno lečiti u zdravstvenim ustanovama koje su u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja,
3. Potvrda RFZO da se dijagnostika, odnosno lečenje ne može obaviti u potpunosti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja,
4. Dokaz nadležne klinike u inostranstvu da je postupak lečenja prihvaćen, kao i predračun sa prevodom teksta,
5. Dokaz nadležne klinike na teritoriji RS, koja je van Plana mreže zdravstvenih ustanova, da je postupak lečenja prihvaćen, kao i predračun iste,
6. Izjava da nisu u potpunosti obezbeđena sredstva za navedeno lečenje iz drugih izvora (Fondacija), i
7. Druga dokumentacija neophodna za priznavanje prava na jednokratnu novčanu pomoć u posebnim slučajevima porodici koja se nađe u izuzetno teškoj zdravstveno-materijalnoj situaciji.
2. Pravo na opremu korisnika za smeštaj u ustanovu ili drugu porodicu
Postupak za priznavanje prava na opremu korisnika za smeštaj u ustanovu ili drugu porodicu pokreće se po službenoj dužnosti. Oprema korisnika za smeštaj u ustanovu ili drugu porodicu obuhvata: najnužniju odeću, obuću i naknadu troškova za prevoz korisnika do ustanove odnosno porodice ukoliko prevoz ne može da se obezbedi iz sredstava Fonda zdravstvenog osiguranja i druge nužne troškove po proceni Centra.
Stručni radnik sačinjava nalaz koji sadrži: obrazloženje potrebe za nabavku najnužnije opreme i pokriće troškove prevoza, spisak najnužnijih stvari, predloženi iznos potrebnih sredstava.
Iznos sredstava na ime priznavanje prava na opremu korisnika za smeštaj u ustanovu ili drugu porodicu može se priznati u iznosu stvarnih troškova a najviše do iznosa prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom ostvarene u gradu Kragujevcu, poznate u momentu odlučivanja o pravu.
O pravu na opremu korisnika za smeštaj u ustanovu ili drugu porodicu Centar donosi rešenje i dostavlja zahtev za prenos sredstava sa pratećom dokumentacijom nadležnoj Gradskoj upravi.
Isplata sredstava na ime opremanja korisnika za smeštaj u ustanovu ili drugu porodicu se vrši hitno, zaduženom stručnom radniku, na blagajni Centra.
Ukoliko isplata na ime troškova prevoza za smeštaj korisnika u ustanovu ili drugu porodicu može se izvršiti direktno na račun pružaoca usluge prevoza u slučaju da se troškovi prevoza ne mogu obezbediti iz sredstava Fonda zdravstvenog osiguranja.
3. Pravo na putne troškove i ishranu prolaznika
Postupak za ostvarivanje prava na putne troškove i ishranu prolaznika pokreće se na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti.
Pri odlučivanju o priznavanju prava razmatra se raspoloživa dokumentacija (lična karta, legitimacija izbeglog ili interno raseljenog lica, zdravstvena knjižica i sl.) i pribavlja procena i mišljenje stručnog radnika Centra. Visina sredstava na ime priznavanja prava na putne troškove i ishranu prolaznika se određuje:
- za prevoz u visini stvarnih troškova;
- za ishranu, do 10% od osnovice za utvrđivanje novčane socijalne pomoći.
O pravu na putne troškove i ishranu prolaznika Centar donosi rešenje i dostavlja zahtev za prenos sredstava sa pratećom dokumentacijom nadležnoj Gradskoj upravi. Centar upućuje zahtev za refundaciju isplaćenog iznosa sredstava od nadležnog Centra za socijalni rad na čijem području lice ima prebivalište/boravište.
Postupak za ostvarivanje prava na troškove sahrane se pokreće po službenoj dužnosti, po zahtevu srodnika ili drugog lica koje sprovodi sahranu.
Ako se postupak pokreće po službenoj dužnosti, Centar upućuje zahtev za sprovođenje postupka sahranjivanja nadležnom komunalnom preduzeću za sahranjivanje lica utvrđenih članom 13. Odluke. Po prijemu fakture komunalnog preduzeća o pruženim pogrebnim uslugama i izdatoj opremi, Centar donosi rešenje o priznavanju prava.
Pravo na troškove sahrane može se priznati, uz priložene dokaze o stvarnim troškovima, u skladu sa Odlukom, licu koje je izvršilo sahranjivanje u roku od 30 dana od dana izvršenog sahranjivanja.
Troškovi sahrane čini nabavka najneophodnije pogrebne opreme (sanduk najniže vrednosti, pokrov, krst sa natpisom), prevoz pokojnika, sahranjivanje, grobno mesto, zakup i održavanje grobnog mesta na period od 10 godina.
Po donošenju rešenja o priznavanju prava Centar dostavlja zahtev za prenos sredstava sa pratećom dokumentacijom nadležnoj Gradskoj upravi.
Pravo na besplatan obrok priznaje se pojedincima ili porodicama u stanju socijalne potrebe a realizuje se u vidu obroka u narodnoj kuhinji ili užine u đačkoj kuhinji.
Pravo na besplatan obrok u narodnoj kuhinji utvrđuje Centar izdavanjem rešenja, na osnovu nalaza i mišljenja stručnog radnika Centra. Spisak korisnika prava na besplatan obrok u narodnoj kuhinji Centar dostavlja realizatoru prava.
Grad, Centar i realizator prava zaključuju ugovor o realizaciji prava na besplatan obrok. Besplatan obrok sastoji se od toplog obroka koji se distribuira na više lokacija u Gradu, šest dana u nedelji u vremenu 09-12 časova.
Broj toplih obroka utvrđuje se prema broju članova porodice i to:
- do 2 člana jedan topli obrok
- 3 i 4 člana, dva topla obroka
- 5 i 6 članova, tri topla obroka
- preko 6 članova, četiri topla obroka.
Maksimalan broj toplih obroka u višečlanim porodicama koje imaju i više od šest članova je 4 obroka.
U slučaju da pojedinac/porodica ne preuzme topli obrok iz opravdanih razloga, realizator prava može navedeni obrok usmeriti višečlanim porodicama koje su već korisnici ili licima u stanju socijalne potrebe (skitnice, prolaznici...), uz evidenciju o preuzimanju obroka.
Za lica i porodice koje se nalaze u stanju socijalne potrebe, a koja zbog teritorijalne udaljenosti, bolesti ili drugih opravdanih razloga ne mogu da koriste (preuzimaju) topli obrok, Centar može da prizna pravo na paket životnih namirnica.
Realizator prava vodi evidenciju o distribuciji toplog obroka, odnosno paketa namirnica, koju dostavlja Centru mesečno sa naznakom lica koja to pravo nisu koristila. Na osnovu mesečne evidencije realizatora prava, Centar preispituje priznato pravo za pojedince odnosno porodice koje ga nisu koristili.
Pravo na užinu u đačkoj kuhinji priznaje se korisnicima đačke kuhinje u skladu sa članom 17. Odluke.
Osnovne škole dostavljaju spiskove učenika, korisnika đačke kuhinje do 25-og septembra za tekuću školsku godinu, realizatoru prava. Uz spisak učenika osnovne škole dostavljaju i overen jelovnik u skladu sa normativima za ishranu dece dobijenim od realizatora prava.
Spiskove korisnika prava na užinu u đačkoj kuhinji, realizator prava je u obavezi da dostavi gradskoj upravi nadležnoj za poslove socijalne zaštite.
Po zahtevu realizatora prava, nadležna Gradska uprava vrši prenos sredstva za realizaciju prava na užinu u đačkoj kuhinji.
III BLIŽI USLOVI, POSTUPAK I NAČIN KORIŠĆENJA USLUGA SOCIJALNE ZAŠTITE
Postupak za korišćenje usluga socijalne zaštite sprovodi se u Centru koji izdaje uput za korišćenje usluge.
Usluge za koje se utvrđuju bliži uslovi, postupak i način korišćenja su:
1. Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju
2. Dnevni boravak za decu iz porodica u riziku
3. Dnevni boravak za decu sa problemima u ponašanju
4. Predah smeštaj za decu i mlade sa smetnjama u razvoju
5. Dnevni boravak za odrasle osobe sa smetnjama u razvoju
6. Pomoć i nega u kući za odrasle i starije osobe
7. Dnevni boravak za starije osobe
8. Prihvatilište za decu i mlade
9. Prihvatilište za žrtve nasilja u porodici
10. Prihvatilište za odrasle i starije osobe
11. Savetovalište za brak i porodicu
12. Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima
13. Stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju
14. Personalna asistencija
15. Lični pratilac deteta.
1. Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju
Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju obezbeđuje deci i mladima sa smetnjama u razvoju aktivnosti usmerene na sticanje životnih veština, obrazovanje, radno-okupacione tretmane. Usluga se obezbeđuje, deci i mladima od 18 do 25 godina.
Zahtev za korišćenje usluge podnosi roditelj/staratelj. Centar po zahtevu stranke/službenoj dužnosti pribavlja sledeću dokumentaciju:
- izvod iz matične knjige rođenih;
- nalaz i mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/ učeniku;
- mišljenje izabranog lekara da je dete/učenik zdravo za boravak u grupi.
Pri odlučivanju, o upućivanju na korišćenje usluge, neophodno je pribaviti procenu i mišljenje stručnog radnika Centra.
Centar izdaje uput za korišćenje usluge sa podacima koji se odnose na: korisnika, uslugu, pružaoca i druge podatke od značaja za korišćenje usluge.
Centar pružaocu usluge, uz uput dostavlja individualni plan usluga za korisnika usluge i porodicu.
Uz uput, stručni radnik dostavlja pružaocu usluge izveštaj o korisniku, uz prethodnu saglasnost roditelja/staratelja.
Pružalac usluge svojim aktom bliže definiše procedure i aktivnosti koje se realizuju u Dnevnom boravku, vreme trajanja i prestanak usluge.
Trajanje usluge zavisi od nalaza i mišljenja Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku.
Sredstva za realizaciju usluge obezbeđuju se u budžetu Grada i iz drugih izvora.
Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
2. Dnevni boravak za decu iz porodica u riziku
Dnevni boravak za decu iz porodica u riziku obezbeđuje podršku deci iz porodica u riziku u procesu odrastanja, usvajanja pozitivnih obrazaca ponašanja, obrazovanja, socijalnih veština, usvajanja zdravih stilova života i integraciju u širu društvenu zajednicu.
Pružanje usluge se odnosi na organizovanje slobodnog vremena kreativnim sadržajima i pomoć u učenju sa ciljem prevencije asocijalnog ponašanja dece starosti od 7 do 15 godina.
Postupak za korišćenje usluge pokreće se: po službenoj dužnosti (na osnovu plana usluga za porodicu i dete) ili na inicijativu škole.
Uz pisanu inicijativu škola dostavlja: procenu o funkcionisanju deteta u školskoj sredini, podatke o školskom uspehu deteta i saradnji sa roditeljima.
Centar izdaje uput, za korišćenje usluge, koji sadrži podatke o: korisniku, usluzi i pružaocu usluge, druge podatke od značaja za korišćenje usluge.
Centar uz uput pružaocu usluge, dostavlja individualni plan usluga za dete i porodicu. Uz uput stručni radnik dostavlja pružaocu usluge izveštaj o korisniku, uz prethodnu saglasnost roditelja/staratelja.
Pružalac usluge svojim aktom bliže definiše procedure i aktivnosti koje se realizuju u Dnevnom boravku, vreme trajanja i prestanak usluge.
Sredstva za realizaciju usluge obezbeđuju se u budžetu Grada i iz drugih izvora.
Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
3. Dnevni boravak za decu sa problemima u ponašanju
Dnevni boravak za decu sa problemima u ponašanju obezbeđuje podršku u učenju, razvoju socijalnih veština, edukativnim, sportskim i drugim sadržajima deci i mladima koja ispoljavaju probleme u ponašanju.
Odluku o korišćenju usluge donosi Centar po zahtevu roditelja/staratelja ili po službenoj dužnosti na osnovu individualnog plana usluga za korisnika. Centar izdaje uput za korišćenje usluge koji sadrži: lične podatke korisnika, podatke o usluzi i pružaocu usluge, i druge podatke od značaja za korišćenje usluge.
Sastavni deo uputa za korišćenje usluge je individualni plan usluga za korisnika sačinjen od strane Centra. Uz uput, stručni radnik dostavlja pružaocu usluge izveštaj o korisniku uz prethodnu saglasnost roditelja/staratelja.
Ako se usluga koristi po osnovu odluke nadležnog suda, Centar uz sudsku odluku, pružaocu usluge dostavlja individualni plan usluga za dete i porodicu, plan emancipacije za mladu osobu i izveštaj za korisnika uz prethodnu saglasnost roditelja/staratelja ili korisnika.
Pružalac usluge svojim aktom bliže definiše procedure i aktivnosti koje se realizuju u Dnevnom boravku, vreme trajanja i prestanak usluge.
Sredstva za realizaciju usluge obezbeđuju se u budžetu Grada i iz drugih izvora. Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
4. Predah smeštaj za decu i mlade sa smetnjama u razvoju
Predah smeštaj za decu i mlade sa smetnjama u razvoju obezbeđuje privremeni i povremeni smeštaj dece i mladih sa smetnjama u razvoju, u trajanju do 48 sati i predstavlja podršku korisniku i njegovoj porodici.
Postupak za korišćenje usluge se pokreće kod Centra, po zahtevu roditelja/staratelja.
Uz zahtev se dostavlja sledeća dokumentacija:
- nalaz i mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/ učeniku;
- mišljenje izabranog lekara da korisnik nema zdravstvenih smetnji za boravak u grupi.
Odluka o korišćenju usluge se donosi na osnovu nalaza i mišljenja stručnog radnika Centra, koji izdaje uput za korišćenje usluge. Uput sadrži: lične podatke korisnika, podatke o usluzi i pružaocu usluge, druge podatke od značaja za korišćenje usluge.
Cena i učešće korisnika u troškovima usluge utvrđuje se u skladu sa aktom o merilima i kriterijumima za utvrđivanje cene usluga socijalne zaštite, koji donosi nadležni organ Grada.
Sredstva od učešća korisnika u ceni usluge uplaćuju se na poseban račun pružaoca usluge i koriste se za naknadu troškova i unapređenje kvaliteta usluge prema propisanim standardima usluge.
Sredstva za realizaciju usluge obezbeđuju se u budžetu Grada i iz drugih izvora. Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
5. Dnevni boravak za odrasle osobe sa smetnjama u razvoju
Dnevni boravak za odrasle osobe sa smetnjama u razvoju obezbeđuje odraslim osobama sa smetnjama u razvoju, starosti od 25 do 45 godina, podršku u obavljanju aktivnosti svakodnevnog života, radno-okupacionim terapijama, socijalno-edukativnim, sportsko rekreativnim i drugim aktivnostima.
Postupak se pokreće po zahtevu roditelja/staratelja.
Uz zahtev se prilaže sledeća dokumentacija:
- zdravstvena dokumentacija;
- mišljenje izabranog lekara da korisnik nema zdravstvenih smetnji za boravak u grupi.
Odluka o korišćenju usluge se donosi na osnovu nalaza i mišljenja stručnog radnika Centra.
Centar izdaje uput za korišćenje usluge koji sadrži: lične podatke korisnika, podatke o usluzi i pružaocu usluge, i druge podatke od značaja za korišćenje usluge.
Centar uz uput dostavlja individualni plan usluga za korisnika.
Cena i učešće korisnika u troškovima usluga utvrđuje se u skladu sa aktom o merilima i kriterijumima za utvrđivanje cene usluga socijalne zaštite, koji donosi nadležni organ Grada.
Sredstva od učešća korisnika u ceni usluge uplaćuju se na poseban račun pružaoca usluge i koriste se za naknadu troškova i unapređenje kvaliteta usluge prema propisanim standardima usluge.
Sredstva za realizaciju usluge obezbeđuju se u budžetu Grada i iz drugih izvora. Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
Razlozi za prestanak korišćenja usluge su:
- navršena 45. godina života;
- obezbeđivanje drugog oblika zaštite;
- pogoršanje zdravstvenog stanja;
- neprilagođenost grupi;
- neopravdani izostanak duži od pet dana;
- smrt korisnika.
Pružalac usluge može korisnika privremeno isključiti iz Dnevnog boravka ako ugrožava zdravlje i bezbednost drugih korisnika i zaposlenih ili remeti rad u grupi, što se bliže definiše ugovorom između pružaoca usluge i roditelja/staratelja korisnika.
6. Pomoć i nega u kući za odrasle i starije
Usluga pomoć i nega u kući za odrasle i starije osobe obezbeđuje podršku pojedincu i porodici u zadovoljavanju svakodnevnih životnih potreba u stanu korisnika kako bi se unapredio kvalitet života starijih osoba i sprečio odlazak u instituciju.
Usluga pomoć i nega u kući za odrasle i starije osobe se može pružati integrisano sa zdravstvenim uslugama.
Prioritet za korišćenje usluge imaju lica koja žive sama a lica koja imaju srodnike mogu biti korisnici usluga ako im iz objektivnih razloga podrška srodnika nije dostupna ili je nedovoljna.
Postupak za korišćenje usluge započinje inicijativom potencijalnog korisnika, srodnika, volontera ili drugih lica ili ustanova socijalne i zdravstvene zaštite.
Zahtev za korišćenjem usluge se podnosi Centru ili direktno pružaocu usluge uz dostavljanje sledeće dokumentacije:
- lična karta na uvid,
- dokaz o visini prihoda za tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva,
- raspoloživu medicinsku dokumentaciju - za korisnike integrisane usluge.
Po izvršenoj proceni Centar izdaje uput za korišćenje usluge koji sadrži: lične podatke korisnika, podatke o usluzi i pružaocu usluge, druge podatke od značaja za korišćenje usluge.
Pružalac usluge sa korisnikom zaključuje ugovor o korišćenju usluge kojim se definišu međusobna prava i obaveze.
Usluge pomoći u kući pružaju se u kući ili stanu korisnika i obezbeđuju se radnim danima u ukupnom trajanju od dva sata dnevno, odnosno 42 sata mesečno po korisniku.
Izuzetno, broj sati može biti veći, po proceni stručnog radnika, u skladu sa raspoloživim kapacitetima i u slučaju organizovanja rada vikendom.
U slučaju popunjenosti kapaciteta, korisnik se upisuje na listu čekanja.
Usluge pomoći u kući obuhvataju sledeće poslove:
- održavanje lične higijene;
- održavanje higijene stana, odeće, posteljine, pokućstva;
- posredovanje u obezbeđivanju različitih vrsta usluga;
- kontrola vitalnih funkcija.
- nabavka namirnica i lekova;
- priprema hrane;
- plaćanje računa i drugo.
Ukoliko se usluga pruža integrisano, zdravstvene usluge se obezbeđuju u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Cena i učešće korisnika u troškovima usluge utvrđuje se u skladu sa aktom o merilima i kriterijumima za utvrđivanje cene usluga socijalne zaštite, koji donosi nadležni organ Grada.
Sredstva za realizaciju usluge obezbeđuju se u budžetu Grada i iz drugih izvora. Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
Sredstva od učešća korisnika u ceni usluge uplaćuju se na poseban račun pružaoca usluge i koriste se za naknadu troškova i unapređenje kvaliteta usluge prema propisanim standardima usluge (proširenje kapaciteta usluge, edukacije zaposlenih i sl.).
Lica koja imaju zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju i lica koja ne ispunjavaju uslove propisane Odlukom, plaćaju punu cenu usluge.
Razlozi za prestanak pružanja usluge su:
- nepoštovanje ugovornih obaveza (neplaćanje, onemogućavanje pružanja usluge);
- otkaz korisnika usluge;
- otkaz pružaoca usluge;
- poboljšanje zdravstvenog stanja korisnika usluge;
- smeštaj korisnika u ustanovu socijalne zaštite;
- smrt korisnika.
7. Dnevni boravak za starije osobe
Uslugom Dnevni boravak za starije osobe se obezbeđuje boravak, prevoz, ishrana, zdravstveni nadzor, okupaciona terapija, fizioterapija, kreativno-rekreativne aktivnosti i druge usluge u zavisnosti od potreba korisnika.
Postupak za korišćenje usluge se pokreće po zahtevu korisnika usluge ili srodnika.
Zahtev za korišćenje usluge se podnosi Centru ili direktno pružaocu usluge uz dostavljanje sledeće dokumentacije:
- fotokopija lične karte,
- dokaz o visini prihoda za tri meseca koja prethode mesecu podnošenju zahteva,
- raspoloživa medicinska dokumentacija.
U slučaju podnošenja zahteva Centru potreba i celishodnost obezbeđivanja ovog oblika zaštite utvrđuje se na osnovu procene stručnog radnika.
Po izvršenoj proceni Centar izdaje uput za korišćenje usluge. Uput za korišćenje usluge sadrži: lične podatke korisnika, podatke o usluzi i pružaocu usluge, i druge podatke od značaja za korišćenje usluge.
Pružalac usluge sa korisnikom zaključuje ugovor o korišćenju usluge kojim se definišu međusobna prava i obaveze.
U slučaju popunjenosti kapaciteta, korisnik se upisuje na listu čekanja.
Usluga se obezbeđuje radnim danom u vremenu od 7 do 15 sati.
Cena i učešće korisnika u troškovima usluge utvrđuje se u skladu sa aktom o merilima i kriterijumima za utvrđivanje cene usluga socijalne zaštite, koji donosi nadležni organ Grada.
Sredstva za realizaciju usluge obezbeđuju se u budžetu Grada i iz drugih izvora. Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
Sredstva od učešća korisnika u ceni usluge uplaćuju se na poseban račun pružaoca usluge i koriste se za naknadu troškova i unapređenje kvaliteta usluge prema propisanim standardima usluge (proširenje kapaciteta usluge, edukacije zaposlenih i sl.).
Razlozi za prestanak pružanja usluge su:
- nepoštovanje ugovornih obaveza (neplaćanje, kršenje pravila ponašanja i kućnog reda);
- odustanak korisnika od korišćenja usluge;
- neredovan dolazak korisnika;
- smrt korisnika.
8. Prihvatilište za decu i mlade
Prihvatilište za decu i mlade obezbeđuje privremeni smeštaj deci i mladima koji se nalaze u socijalnim rizicima, do obezbeđivanja drugog adekvatnog oblika zaštite.
Postupak za korišćenje usluge pokreće Centar po službenoj dužnosti.
Centar izdaje uput za korišćenje usluge koji sadrži: lične podatke korisnika, podatke o usluzi i pružaocu usluge, druge podatke od značaja za korišćenje usluge.
Uz uput za korišćenje usluge, Centar dostavlja izveštaj lekara za korisnika usluge, a u roku od 5 radnih dana od smeštaja dostavlja pružaocu usluge:
- nalaz i mišljenje stručnog radnika - tima;
- akt o starateljstvu (ako postoji);
- overenu zdravstvenu knjižicu;
- đačku dokumentaciju.
Stručni radnik dostavlja početni plan, plan usluga za dete i porodicu, plan emancipacije, u rokovima utvrđenim Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada Centra.
Kada se smeštaj u prihvatilište realizuje kao mera neodložne intervencije, donošenjem privremenog zaključka o obezbeđenju smeštaja, uz isti se pružaocu usluge dostavlja izveštaj dežurnog lekara, a uput se izdaje prvog narednog radnog dana.
Prijem u Prihvatilište se vrši tokom cele kalendarske godine, svakog dana, od 00 do 24 časa, za korisnike kojima je neophodan urgentan smeštaj.
Usluga smeštaja u Prihvatilištu za decu i mlade se pruža do uspostavljanja drugog odgovarajućeg oblika zaštite a najduže 6 meseci.
Cena usluge utvrđuje se u skladu sa aktom o merilima i kriterijumima za utvrđivanje cene usluga socijalne zaštite, koji donosi nadležni organ Grada.
Sredstva za realizaciju usluge obezbeđuju se u budžetu Grada i iz drugih izvora. Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
Za korisnike sa prebivalištem/boravištem na teritoriji drugih gradova/opština troškove usluge snosi grad/opština sa čije teritorije je maloletno lice, na osnovu Ugovora zaključenog između pružaoca usluge i uputnih centara za socijalni rad.
9. Prihvatilište za žrtve nasilja u porodici
Prihvatilište za žrtve nasilja u porodici obezbeđuje kratkotrajni smeštaj, ishranu, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, uključivanje u društvene tokove i ekonomsko osnaživanje žrtava nasilja u porodici.
Smeštaj u Prihvatilište se vrši:
- na zahtev, upućen Centru od strane osobe koja trpi nasilje u porodici ili samoinicijativnim dolaskom u Prihvatilište;
- dovođenjem od strane policijskih službenika. Centar izdaje uput za korišćenje usluge koji sadrži: lične podatke korisnika, podatke o usluzi i pružaocu usluge, i druge podatke od značaja za korišćenje usluge.
Kada se smeštaj u Prihvatilište realizuje kao mera neodložne intervencije, uput se izdaje prvog narednog radnog dana.
Osoba koja je pretrpela nasilje u porodici, ukoliko ima povreda, odmah se zdravstveno zbrinjava, a zatim upućuje na smeštaj u Prihvatilište.
Organizovanje lekarskog pregleda vrši zaduženi stručni radnik Centra, uz asistenciju Policije.
Cena usluge utvrđuje se u skladu sa aktom o merilima i kriterijumima za utvrđivanje cene usluga socijalne zaštite, koji donosi nadležni organ Grada.
Sredstva za realizaciju usluge obezbeđuju se u budžetu Grada i iz drugih izvora. Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
Za korisnike sa prebivalištem/ boravištem na teritoriji drugih gradova/opština troškove usluge snosi grad/opština sa čije teritorije je korisnik, na osnovu Ugovora zaključenog između pružaoca usluge i uputnih centara za socijalni rad.
Usluga se pruža do uspostavljanja drugog odgovarajućeg oblika zaštite ili osposobljavanja za bezbedan, samostalan život i uključivanje u zajednicu a najduže 6 meseci.
Procedure postupanja institucija i organizacija u postupku zaštite žrtava porodičnog nasilja regulisane su Protokolom o međusektorskoj saradnji u procesu zaštite žrtava nasilja u porodici na području grada Kragujevca.
10. Prihvatilište za odrasle i starije osobe
Prihvatilište za odrasle i starije osobe obezbeđuje privremeni smeštaj, ishranu, zdravstvenu zaštitu, zadovoljavanje osnovnih potreba, pristup drugim uslugama u zajednici i vremenski ograničene usluge intervencije u kriznim situacijama.
Korišćenje usluge Prihvatilišta za odrasle i starije osobe vrši se izdavanjem uputa od strane Centra.
Smeštaj u Prihvatilište za odrasle i starije osobe može se vršiti dovođenjem od strane službenog lica Policijske uprave, samoinicijativnim dolaskom ili na drugi način.
Centar za korisnika obezbeđuje medicinsku dokumentaciju, pribavlja ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, potvrdu o oslobađanju od participacije za zdravstvene usluge i drugu potrebnu dokumentaciju.
Usluga se pruža do uspostavljanja drugog odgovarajućeg oblika zaštite ili osposobljavanja za bezbedan, samostalan život i uključivanje u zajednicu, a najduže 6 meseci. Korisnici usluga Prihvatilišta mogu biti i lica iz drugih opština/gradova ako prostorni kapaciteti nisu popunjeni, na osnovu posebnog ugovora koji zaključuju pružalac usluge i uputni organ.
Cena usluge utvrđuje se u skladu sa aktom o merilima i kriterijumima za utvrđivanje cene usluga socijalne zaštite, koji donosi nadležni organ Grada.
Sredstva za realizaciju usluge, za lica sa prebivalištem/boravištem na teritoriji Grada, obezbeđuju se u budžetu Grada i iz drugih izvora. Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
Za korisnike sa prebivalištem/boravištem na teritoriji drugih gradova/opština troškove usluge snosi grad/opština sa čije teritorije je korisnik usluge, na osnovu Ugovora zaključenog između pružaoca usluge i uputnih centara za socijalni rad.
Usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje jedinica lokalne samouprave a ne mogu ih u punom obimu obezbediti pružaoci usluga socijalne zaštite na teritoriji Grada (Prihvatilište za decu i mlade, Prihvatilište za žrtve nasilja u porodici i Prihvatilište za odrasle i starije osobe) u slučajevima neodložnog zbrinjavanja na obrazloženi predlog uputnog organa mogu se realizovati kod pružaoca usluge koji ima raspoložive kapacitete.
Sredstva za realizaciju usluge iz stava 1. obezbeđuju se u budžetu Grada.
11. Savetovalište za brak i porodicu
Savetovalište za brak i porodicu pruža pojedincima, parovima i porodicama sledeće usluge:
- savetovanje
- porodičnu i bračnu terapiju
- psihoterapiju
- porodičnu medijaciju/posredovanje
- socio-edukativne usluge: psihosocijalni tretman počinilaca nasilja u partnerskim odnosima i preventivni programi sa decom osnovnoškolskog uzrasta, mladima i roditeljima.
1. Savetovanje se primenjuje u radu sa: pojedincima, bračnim i vanbračnim partnerima, porodicama i grupama. Korisnici se mogu samostalno obratiti radi korišćenja usluge savetovanja ili mogu biti upućeni: od strane drugog organa-organizacije van sistema socijalne zaštite, uputom suda, uputom Centra i od drugog pružaoca usluge socijalne zaštite. Savetovanje obuhvata prijemnu procenu i plan savetodavnih aktivnosti. Evaluacija savetodavnog rada i plana vrši se kontinuirano i nakon završenog savetodavnog razgovora.
O pruženoj usluzi vodi se evidencija i dokumentacija (prijemni list, list za evidenciju kontakta, testovni materijal).
2. Usluge porodične i bračne terapije dostupne su pojedincima, parovima i porodicama koje imaju probleme odnosno teškoće u funkcionisanju i različite vrste individualnih, partnerskih, roditeljskih ili porodičnih teškoća.
Korisnici se mogu samostalno obratiti ili mogu biti upućeni od strane drugog organa- organizacije van sistema socijalne zaštite; od strane suda; uputom Centra i od drugog pružaoca usluge socijalne zaštite.
Porodična i bračna terapija se odvija kroz sledeće aktivnosti: početnu procenu, definisanje ciljeva, terapijski rad sa pojedincima, parovima i porodicama i evaluaciju terapijskog rada.
Evaluacija terapijskog rada vrši se tokom i na kraju terapijskog procesa.
O pruženoj usluzi vodi se evidencija i dokumentacija, na obrascima i po internim procedurama koje su u skladu prirodom i svrhom usluge i odgovarajućim propisom o obaveznom sadržaju dokumentacije o korisniku.
3. Psihoterapija se primenjuje u radu sa pojedincima kojima je potrebna podrška za unapređenje ličnog funkcionisanja i rešavanje ličnih razvojnih i nerazvojnih teškoća. Korisnici se mogu samostalno obratiti ili mogu biti upućeni od strane drugog organa ili organizacije van sistema socijalne zaštite. Psihoterapijski rad se oslanja na osnovne principe psihoterapije i postojeće standarde. Psihoterapija se odvija kroz sledeće aktivnosti: početnu procenu; definisanje ciljeva; terapijski rad i evaluaciju terapijskog rada.
O pruženoj usluzi vodi se evidencija i dokumentacija (prijemni list, list za evidenciju kontakta, testovni materijal).
4. Usluga porodične medijacije dostupna je bračnim i vanbračnim parovima i članovima porodica sa problemima u porodičnim odnosima.
Korisnici se mogu samostalno obratiti ili mogu biti upućeni od strane suda i Centra.
U okviru medijacije realizuju se sledeće aktivnosti: informisanje korisnika o medijaciji, početak medijacije, definisanje i razumevanje problema, građenje sporazuma kroz umnožavanje predloga rešenja i završno pregovaranje, izrada i potpisivanje sporazuma i uspostavljanje mehanizama za praćenje sporazuma.
Medijator sa korisnicima planira vreme, trajanje, dinamiku i vrste medijacijskih sesija. Postupak porodične medijacije može biti okončan:
- usled odustanka strana u postupku;
- obustavom od strane medijatora (strane imaju izražene oprečne vrednosti, sporazum koji žele da postignu očigledno nije u interesu neke od strana ili je suprotan najboljim interesima deteta, sporazum koji žele da postignu je u suprotnosti sa zakonom);
- postizanjem medijacijskog sporazuma.
O pruženoj usluzi se vodi evidencija i odgovarajuća dokumentacija (saglasnost o prihvatanju postupka medijacije, evidencija o održanim sesijama, beleške medijatora o ishodu postupka medijacije, sporazum).
5. Socio-edukativne usluge se odnose na:
- psihosocijalni tretman počinilaca nasilja u partnerskim odnosima i
- preventivne programe sa decom osnovnoškolskog uzrasta, mladima i roditeljima.
Socio-edukativne usluge se mogu organizovati u vidu:
- akreditovanih programa tretmana za korisničke grupe;
- akreditovanih programa obuke za profesionalce;
- preventivnih programa sa decom, roditeljima, mladima.
Psihosocijalni tretman počinilaca nasilja u partnerskim odnosima se realizuje sa pojedincima koji su nasilni prema partnerki kroz individualne razgovore (1 do 4) i grupni rad/tretman koji se odvija kroz 24 grupne sesije. Korisnike upućuje Osnovno javno tužilaštvo, Centar uz njihovu saglasnost, a mogu se uključiti i dobrovoljno. Nakon realizovanog tretmana vrši se procena uspešnosti tretmana i o tome izveštava Osnovno javno tužilaštvo ili Centar. O pruženoj usluzi vodi se odgovarajuća dokumentacija i evidencija (uput o korišćenju usluge, beleške terapeuta, testovni materijal, izveštaj o ishodu tretmana).
Preventivni programi se realizuju u saradnji sa lokalnom samoupravom, školama, Centrom, civilnim sektorom i drugim pružaocima usluga socijalne zaštite. Preventivnim programima su obuhvaćene grupe dece osnovnoškolskog uzrasta, mladih i roditelja, koji su motivisani i žele da se uključe u grupni rad. Aktivnosti obuhvataju: selekciju korisnika za određenu vrstu programa, pripremu korisnika za realizaciju programa, pripremu voditelja/trenera za izvođenje programa, neposrednu realizaciju i evaluaciju toka i efekata programa.
Usluge Savetovališta za brak i porodicu se organizuju svakog radnog dana za građane Kragujevca ali ih mogu koristiti i lica sa prebivalištem ili boravištem van teritorije grada Kragujevca, po uputu nadležnog centra. Međusobna prava i obaveze pružaoca usluge i uputnog centra regulišu se posebnim ugovorom.
Sredstva za realizaciju usluge, za lica sa prebivalištem/boravištem na teritoriji Grada, obezbeđuju se u budžetu Grada i iz drugih izvora. Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
12. Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima
Socijalnim stanovanjem u zaštićenim uslovima obezbeđuje se stambeno neobezbeđenim licima stanovanje uz podršku u namenski izgrađenim objektima.
Usluge socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima mogu koristiti:
- lokalno stanovništvo;
- izbegla i interno raseljena lica.
Postupak za korišćenje usluge pokreće se po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke.
Za korišćenje usluge podnosi se sledeća dokumentacija:
- izjava o kućnoj zajednici;
- fotokopija lične karte za odrasla lica;
- fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih za maloletna lica;
- fotokopija potvrde o mestu boravka;
- fotokopija legitimacija interno raseljenih lica;
- odluka o poveri maloletne dece ili dokaz da je postupak u toku, ukoliko supružnici ne žive zajedno;
- potvrda o redovnom školovanju dece;
- rešenje o prijemu u državljanstvo, ili dokaz da je postupak u toku, za izbegla lica;
- potvrda o prihodima pojedinca odnosno članova porodice koji su u radnom odnosu;
- ček od penzije za lica koja su ostvarila prava na penziju;
- potvrda fonda PIO da nisu korisnici penzije(za lica koja zbog godina ne mogu da se prijave na evidenciju nezaposlenih lica) ili fotokopija overene zdravstvene knjižice;
- uverenje o nezaposlenosti;
- fotokopija rešenja o porezu na imovinu (Poresko odeljenje);
- uverenje o zaduženju porezom (Poreska uprava).
Centar donosi rešenje o korišćenju usluge u skladu sa Odlukom i ovim Pravilnikom i upućuje korisnika na zaključenje ugovora o korišćenju stambene jedinice. Ugovor o korišćenju stambene jedinice se zaključuje između korisnika, gradske uprave nadležne za poslove imovine i Centra.
Centar rešenjem utvrđuje obavezu učešća korisnika u plaćanju komunalnih usluga i drugih troškova socijalnog stanovanja a u skladu sa prihodima korisnika odnosno njegove porodice.
Obaveze gradske uprave nadležne za poslove imovine i Centra bliže se uređuju ugovorom o upravljanju i korišćenju objekata socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima.
Korisnici prava čiji su prihodi veći od iznosa novčane socijalne pomoći porodice u skladu sa Zakonom, učestvuju u plaćanju komunalnih usluga i drugih troškova socijalnog stanovanja, osim ako posebnim aktom nije drugačije utvrđeno.
Grad snosi troškove tekućeg i investicionog održavanja objekata socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima.
Za korisnike čiji su prihodi do ili ispod iznosa novčane socijalne pomoći porodice, iz budžeta Grada obezbeđuju se sredstva za utrošenu električnu energiju do 300 kwh mesečno po domaćinstvu.
Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu Centra uz prateću dokumentaciju.
Centar obezbeđuje stručnu podršku korisnicima socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima.
Korišćenje usluge prestaje iz sledećih razloga:
- nepoštovanja ugovornih obaveza (neizmirivanje obaveza stanovanja, nenamensko korišćenje stanova, narušavanje kućnog reda i ometanje drugih korisnika u zakonitom korišćenju stanova);
- rešavanja stambenog pitanja na drugi način:
- smrću korisnika.
Revizija korišćenja usluge socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima vrši se najmanje jedanput godišnje.
Centar donosi akt o merilima za izbor korisnika socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima.
13. Stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju
Stanovanje uz podršku za mlade koji se osamostaljuju obezbeđuje vremenski ograničeno stanovanje u namenski opredeljenim prostorima i stručnu podršku u razvijanju veština neophodnih za potpuno osamostaljivanje i uključivanje u zajednicu.
Uslugu mogu koristiti mladi koji se osamostaljuju po izlasku iz ustanove socijalne zaštite ili iz hraniteljske porodice pod uslovom da ne mogu da se vrate u biološku ili srodničku porodicu niti su u mogućnosti da započnu samostalan život.
Centar pokreće postupak za korišćenje usluge po službenoj dužnosti. Usluga se koristi na osnovu uputa Centra koji sadrži: lične podatke korisnika, podatke o usluzi i pružaocu usluge, podatke o izvoru plaćanja usluge i druge podatke od značaja za korišćenje usluge.
Centar preduzima mere na obezbeđivanju drugih prava iz oblasti socijalne zaštite korisnicima usluge, pruža psiho-socijalnu podršku deci i omladini u pripremi za samostalan život (savetodavne usluge, posredovanje u zapošljavanju i radnom angažovanju).
Ova usluga se obezbeđuje u trajanju do jedne godine, a u izuzetnim slučajevima u trajanju do 15 meseci, prema proceni Centra za socijalni rad koji prati korisnika.
Centar kao nosilac prava korišćenja na stanu vrši izbor korisnika i obezbeđuje namensko korišćenje stana.
Sredstva za pokriće troškova stanovanja (električna energija, voda i kanalizacija, grejanje, čistoća, građevinsko zemljište) obezbeđuju srazmerno korisnici usluge stanovanja. Visinu učešća korisnika u troškovima stanovanja utvrđuje Centar na osnovu stvarnih troškova i broja korisnika. Za nepopunjen kapacitet troškove obezbeđuje Grad.
Sredstva za tekuće i investiciono održavanje objekata obezbeđuje Grad.
Ukoliko nema korisnika utvrđenih stavom 1. ovog člana, stan se može koristiti za stambeno obezbeđivanje sledećih kategorija:
- samohranih roditelja;
- starijih bez porodičnog staranja;
- osoba sa invaliditetom.
Međusobna prava i obaveze korisnika i Centra uređuju se posebnim ugovorom.
Usluga stanovanja uz podršku priznaje se mladima sa područja Grada, a izuzetno se može priznati i korisnicima van teritorije Grada ako prostorni kapaciteti nisu popunjeni, na osnovu posebnog ugovora koji zaključuju pružalac usluge i uputni organ.
Usluga personalne asistencije dostupna je osobama koje zadovoljavaju sledeće kriterijume:
1) punoletnim osobama sa invaliditetom (odnosno starijim od 18 godina),
2) osobama sa invaliditetom sa procenjenim I ili II stepenom podrške, pri čemu, shodno članu 15. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite:
- I stepen podrške - znači da osoba sa invaliditetom nije sposobna da se samostalno brine o sebi i uključi u aktivnosti dnevnog života u zajednici, zbog čega joj je potrebno fizičko prisustvo i kontinuirana fizička pomoć drugog lica,
- II stepen podrške - znači da osoba sa invaliditetom može da brine o sebi i da se uključi u aktivnosti dnevnog života u zajednici ali uz podršku i fizičko prisustvo i pomoć drugog lica,
3) osobama koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć (shodno Zakonu o socijalnoj zaštiti, član 94),
4) imaju sposobnosti za samostalno donošenje odluka, odnosno potencijal za usvajanje i primenjivanje u praksi modela samostalnog života i upravljanja uslugom,
5) radno su angažovane ili aktivno uključene u rad različitih udruženja građana, sportskih društava, političkih partija i drugih oblika društvenog angažmana, odnosno uključene su u redovni ili individualni obrazovni program.
Osoba koje ima pravo na uslugu personalne asistencije mora istovremeno ispuniti svih pet navedenih uslova.
Dodatni kriterijum može biti i procena o porodičnoj situaciji. Pravo prvenstva treba dati osobama sa invaliditetom koje žive same ili u sopstvenoj ili široj porodici čiji članovi nisu više u mogućnosti da im pomognu u aktivnostima svakodnevnog života (stari roditelji i/ili partneri, zaposleni roditelji i/ili partneri i sl.).
Pravo na uslugu personalne asistencije korisnici ostvaruju na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti, a shodno odredbama Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, Odluke o socijalnoj zaštiti grada Kragujevca i ovog Pravilnika.
Za korišćenje usluge personalne asistencije podnosi se sledeća dokumentacija:
- kopija lične karte,
- kopija rešenja o ostvarivanju prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica,
- kopija rešenja o ostvarivanju prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica,
- potvrdu odgovarajuće organizacije o radnom ili društvenom angažovanju,
- stručni nalaz stručnog radnika/psihologa odgovarajuće institucije o sposobnosti samostalnog donošenja odluke i upravljanja uslugom.
Aktivnosti usluge personalne asistencije usmerene su ka održavanju i unapređenju kvaliteta života korisnika, u zavisnosti od identifikovanih potreba i kapaciteta za samostalno obavljanje određenih aktivnosti, kao i kapaciteta porodice korisnika i dostupnih resursa i po potrebi uključuju:
1) pomoć u održavanju lične higijene i zadovoljavanju osnovnih ličnih potreba (pomoć pri oblačenju i svlačenju, obavljanju fizioloških potreba, kupanju, pranju kose, itd.),
2) pomoć u održavanju higijene stana, obavljanju svakodnevnih aktivnosti i zadovoljavanju osnovnih životnih potreba (obezbeđivanju ishrane, nabavku namirnica, spremanje obroka, hranjenje, održavanju čistoće prostorija i itd.),
3) podizanje, premeštanje (transfer) i pomoć pri kretanju unutar i izvan korisnikove kuće, radnog mesta i mesta gde se odvijaju društvene i obrazovne aktivnosti, pomoć u korišćenju prevoza,
4) pomoć u korišćenju terapeutskih i zdravstvenih usluga i korišćenju i održavanju pomagala,
5) pomoć pri komunikaciji, socijalnim kontaktima i zadovoljavanju socijalnih, kulturno-zabavnih i drugih potreba,
6) pomoć pri obavljanju različitih radnih, obrazovnih i društvenih aktivnosti.
Na osnovu identifikovanih potreba i procene dostupnih resursa, pružalac usluge i korisnik određuju obim i vrstu angažovanja personalnog asistenta, odnosno korisnik može koristiti sve ili samo neke od gore navedenih usluga personalnog asistenta.
Aktivnosti usluge personalne asistencije, posebni minimalni strukturalni i funkcionalni standardi usluge ostvaruju se u skladu sa zakonom i odredbama podzakonskih akata kojima se propisuju i bliže uređuju uslovi i standardi pružanja usluga socijalne zaštite.
Pružalac usluge obezbeđuje vođenje evidencije (listu čekanja) i redovno informisanje potencijalnih korisnika o početku korišćenja usluge.
Pružalac usluge sačinjava listu potencijalnih personalnih asistenata, sastavljenu na osnovu definisanih kriterijuma i procedure za regrutovanje, izbor i osnovnu obuku personalnih asistenata.
Sa liste potencijalnih personalnih asistenata, korisnik sam, uz podršku rukovodioca usluge, bira svog personalnog asistenta u skladu sa svojim potrebama.
Pružalac usluge zaključuje ugovor o pružanju usluge, sa korisnikom i sa personalnim asistentom.
Ugovorom se uređuju međusobna prava, obaveze i odgovornosti, a po potrebi i uloga drugog lica značajnog za korisnika prilikom pružanja usluge.
Pružalac usluge ima angažovanog najmanje jednog stručnog radnika (po osnovu ugovora o radu, ugovora o delu, ugovora o volonterskom radu ili protokola o saradnji i sl.)
Neposrednu uslugu personalne asistencije pruža saradnik - personalni asistent.
Personalni asistent ima završenu osnovnu obuku po akreditovanom programu obuke za pružanje usluge personalne asistencije.
Korisnik usluge personalne asistencije ima završenu obuku po osnovnom programu za korišćenje usluge personalne asistencije.
Jedan personalni asistent po pravilu pruža uslugu za jednog korisnika.
Personalni asistent ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik, srodnik u pravoj liniji kao ni rođeni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci korisnika.
Personalni asistent angažovan je u radu sa jednim korisnikom najmanje 20, a najviše 40 sati nedeljno, prema procenjenim potrebama i kapacitetima korisnika, a u skladu sa odredbama o radnom vremenu iz zakona kojim su uređeni radni odnosi.
Pružalac usluge, korisnik usluge i personalni asistent mogu da se dogovore o preraspodeli radnog vremena personalnog asistenta, prema individualnim potrebama korisnika, a u skladu sa zakonom kojim su uređeni radni odnosi.
Period uzajamnog prilagođavanja korisnika i personalnog asistenta traje najduže 30 dana.
Korisnik usluge i angažovani personalni asistent sačinjavaju individualni nedeljni i mesečni plan rada.
U zavisnosti od procenjenih kapaciteta korisnika i porodice, individualnim planom usluga definišu se dostupne aktivnosti.
U izradi nedeljnog i mesečnog plana rada može učestvovati, odnosno pružati podršku i rukovodilac pružanja usluge i/ili stručni radnik, ili druga značajna osoba za korisnika.
Pružalac usluge kontinuirano prati kvalitet pruženih usluga: najmanje jednom u šest meseci, pružalac usluge sprovodi internu evaluaciju zadovoljstva korisnika pruženim uslugama.
Cena i učešće korisnika u troškovima usluge utvrđuje se u skladu sa aktom o merilima i kriterijumima za utvrđivanje cene usluga socijalne zaštite, koji donosi nadležni organ Grada.
Sredstva za realizaciju usluge obezbeđuju se u budžetu Grada i iz drugih izvora. Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu/fakturi pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu i učeniku odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg stepena samostalnosti deteta.
Usluga ličnog pratioca na području grada Kragujevca pruža se u skladu sa važećim zakonskim propisima uz primenu Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, primenom odredaba Zakona o socijalnoj zaštiti, Zakona o opštem upravnom postupku, odredbama Odluke o socijalnoj zaštiti i ovim Pravilnikom.
Uslugu ličnog pratioca mogu koristiti osobe koje pripadaju kategoriji dece sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, a koja imaju potrebu za podrškom u zadovoljavanju osnovnih potreba svakodnevnog života i to u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da su uključena u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu i to do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.
Aktivnosti ličnog pratioca deteta, planiraju se i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, što uključuje:
1) pomoć kod kuće u oblačenju, održavanju lične higijene (umivanje, češljanje, pranje zuba), pri hranjenju (priprema i serviranje lakših obroka, hranjenje ili pomoć u korišćenju pribora i sl.), pripremu knjiga i opreme za vrtić odnosno školu;
2) pomoć u zajednici, što uključuje:
(1) pomoć u korišćenju gradskog prevoza (ulazak i izlazak iz sredstava prevoza, kupovina karte i sl.),
(2) pomoć u kretanju (orijentacija u prostoru ukoliko je dete sa oštećenjem vida, guranje kolica ili korišćenje drugih pomagala i sl.),
(3) odlazak na igrališta odnosno mesta za provođenje slobodnog vremena (podrška u igri, podrška i posredovanje u komunikaciji i sl.), uključujući kulturne ili sportske aktivnosti i druge servise podrške.
Lični pratilac deteta može biti lice koje ispunjava kumulativno sledeće uslove:
- da je državljanin RS;
- da ima prebivalište na teritoriji grada Kragujevca;
- da ima najmanje završeno osnovno obrazovanje;
- da se vodi na evidenciji NSZ u statusu - nezaposleno lice;
- da se protiv njega ne vodi istraga, postupak kao i da nije osuđivano lice za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci;
- da ima lekarsko uverenje o psihičkoj, fizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti za rad sa decom i učenicima;
- da nije član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik, srodnik u pravoj liniji, kao ni brat ni sestra, odnosno brat ili sestra po ocu ili majci korisnika;
- da je prošao obuku akreditovanog programa za ličnog pratioca/da da pismenu izjavu da će proći obuku u predviđenom roku.
Za korišćenje ove usluge potrebno je da su ispunjeni sledeći kriterijumi, odnosno da je dete:
- sa invaliditetom (telesnim ili mentalnim) koje nije samostalno u kretanju i zadovoljavanju osnovnih potreba (ishrana, oblačenje, održavanje lične higijene);
- za koje je Interresorna komisija grada Kragujevca procenila da mu je potrebna usluga ličnog pratioca;
- koje je ostvarilo pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica kao i dete koje ostvaruje pravo na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica;
- iz materijalno ugrožene porodice (dete iz porodice koja je korisnik novčane socijalne pomoći, ili dete iz porodice koja ostvaruje pravo na dečiji dodatak, a čiji roditelji su zaposleni i ne ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć), dete sa samohranim roditeljem i dete iz jednoroditeljske porodice.
Licencirani pružalac usluge se obezbeđuje kroz postupak javne nabavke. Nakon sprovedenog postupka javne nabavke Grad zaključuje ugovor o pružanju usluge sa izabranim pružaocem. Ugovorom se uređuju prava i obaveze, način plaćanja, praćenje i trajanje pružanja usluge, kao i način izveštavanja i slučajevi raskida ugovora.
Pružalac usluge mora imati najmanje jednog stručnog radnika kao i ličnog pratioca koji moraju imati završenu obuku po akreditovanom programu za pružanje usluge ličnog pratioca.
Pružalac usluge zaključuje ugovor sa ličnim pratiocem kojim se bliže uređuju međusobna prava i obaveze ugovornih strana.
Za angažovane lične pratioce, pružalac organizuje obuku po akreditovanom programu Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.
Pružalac usluge zaključuje ugovor sa roditeljem/starateljem/zakonskim zastupnikom deteta kome je potreban lični pratilac. Ugovorom se definišu međusobna prava i obaveze, odgovornosti i principi na kojima se zasniva ova vrsta podrške i odgovornosti ličnog pratioca, pružaoca usluge i roditelja, kao i nivo i intenzitet podrške koju lični pratilac obezbeđuje.
Pružalac usluge najmanje jednom u šest meseci sprovodi internu evaluaciju kvaliteta pružene usluge koja uključuje ispitivanje zadovoljstva korisnika odnosno njihovih zastupnika.
Zahtev za ostvarivanje prava za korišćenje usluge ličnog pratioca podnosi se Centru za socijalni rad. Centar će po službenoj dužnosti pribaviti sledeće dokaze:
- Izvod iz mkr za korisnika
- Rešenje o razvrstavanju korisnika ili mišljenje IRK
- Uverenje MUP-a o prebivalištu i fotokopije ličnih karata podnosioca zahteva i korisnika.
Centar na osnovu podnetog zahteva stranke, zakonskog zastupnika, roditelja/staratelja donosi rešenje o priznavanju prava na korišćenje usluge.
Usluga ličnog pratioca deteta obezbeđuje se u trajanju do 40 časova nedeljno u skladu sa procenjenim potrebama korisnika o čemu odlučuje Centar za socijalni rad rešenjem.
Pri utvrđivanju potreba i celishodnosti obezbeđivanja usluge ličnog pratioca deteta Centar će posebno ceniti porodični status deteta kome je usluga potrebna kao i stepen podrške, a u skladu sa propisanim standardima za pružanje usluge socijalne zaštite.
Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za korišćenje usluge može se izjaviti žalba Gradskom veću u roku od 15 dana.
Ako pružalac usluge lični pratilac izabran u postupku javne nabavke odbije da korisniku pruži uslugu, dužan je da o tome odmah, pismenim putem, obavesti Centar i korisnika usluge lični pratilac i da za to navede razloge.
Povodom obaveštenja iz stava 1. ovog člana korisnik usluge lični pratilac, u roku od osam dana od prijema tog obaveštenja, može uputiti prigovor Centru.
O odbijanju pružanja usluge Centar odmah obaveštava Gradsku upravu grada Kragujevca - Odeljenje nadležno za poslove socijalne zaštite.
Cena i učešće korisnika u troškovima usluge ličnog pratioca utvrđuje se u skladu sa aktom o merilima i kriterijumima za utvrđivanje cene usluga socijalne zaštite, koji donosi nadležni organ Grada.
Sredstva za realizaciju usluge ličnog pratioca se obezbeđuju u budžetu Grada i iz drugih izvora. Prenos sredstava iz budžeta Grada vrši se mesečno, po zahtevu/fakturi pružaoca usluge uz prateću dokumentaciju.
IV POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA I KORIŠĆENJE USLUGA
Postupak za priznavanje prava i korišćenje usluga sprovodi Centar po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika.
Postupak za ostvarivanje prava i korišćenje usluga iz ovog Pravilnika vodi se po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti i Odlukom o socijalnoj zaštiti grada Kragujevca.
O priznavanju prava Centar donosi rešenje na koje nezadovoljna stranka može izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
O korišćenju usluge Centar izdaje uput a rešenje u slučaju odbijanju zahteva za korišćenje usluge na koje nezadovoljna stranka može izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
O žalbi na rešenje Centra, odlučuje Gradsko veće, u roku od 30 dana od dana prijema žalbe sa spisima predmeta.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Reviziju rešenja o priznatim pravima i uputima o pruženim uslugama vrši, jednom godišnje, nadležna Gradska uprava.
Nadležna Gradska uprava vrši kontrolu namenskog korišćenja sredstava i zakonitosti rada pružaoca usluge.
Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaje sa da važi Pravilnik o bližim uslovima, postupku i načinu ostvarivanja na materijalnu podršku i korišćenje usluga u oblasti socijalne zaštite ("Sl. list grada Kragujevca" br. 49/12 i 43/15).
Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
Samostalni član Pravilnika o dopunama
Pravilnika o bližim uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na materijalnu podršku i korišćenje usluga u oblasti socijalne zaštite
("Sl. list grada Kragujevca", br. 8/2021)
Član 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".