PRAVILNIKO PRIJAVLJIVANJU, ISTRAŽIVANJU, EVIDENTIRANJU, STATISTIČKOM PRAĆENJU I OBJAVLJIVANJU PODATAKA O NESREĆAMA I NEZGODAMA("Sl. glasnik RS", br. 32/2021) |
Ovim pravilnikom bliže se propisuje način na koji upravljač infrastrukture i železnički prevoznik prijavljuju, istražuju, evidentiraju, statistički prate i objavljuju podatke o nesrećama i nezgodama.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) železnički prevoznik (u daljem tekstu: prevoznik) je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji obavlja prevoz putnika i/ili robe i koji obezbeđuje vuču vozova ili koji isključivo pruža uslugu vuče vozova ili manevrisanja ili koji obavlja prevoz za sopstvene potrebe;
2) iskliznuće voza, manevarskog sastava ili pružnog vozila je svaki slučaj kada najmanje jedan točak voza, manevarskog sastava ili pružnog vozila spadne sa šina;
3) deformacija koloseka je svaki nedostatak vezan za kontinuitet i geometriju koloseka koji zahteva zatvaranje koloseka ili trenutno smanjenje dozvoljene brzine;
4) KM je kontaktna mreža;
5) lom točka ili osovine je lom točka ili osovine železničkog vozila u pokretu, koji stvara rizik od nesreće (iskliznuće ili sudar);
6) nezgoda je događaj, osim nesreće i ozbiljne nesreće, koji je povezan sa saobraćajem vozova ili manevarskog sastava i negativno utiče na bezbednost saobraćaja;
7) nesreća je neželjen ili neplaniran iznenadan događaj ili specifičan niz takvih događaja koji imaju štetne posledice (sudari, iskliznuća, nesreće na putnom prelazu u istom nivou, nesreće sa učešćem lica izazvane železničkim vozilima u pokretu, požari i sl.);
8) nesreća na putnom prelazu je nesreća u kojoj učestvuje najmanje jedno železničko vozilo i jedno ili više drumskih vozila koja prelaze putni prelaz u nivou, ostali korisnici prelaza, kao što su pešaci, ili predmeti koji su privremeno prisutni na koloseku ili se nalaze u blizini koloseka, ukoliko ih je izgubilo drumsko vozilo ili korisnik prelaza;
9) nesreća u kojoj su stradala lica izazvana železničkim vozilima u pokretu je nesreća u kojoj je stradalo jedno ili više lica koje je udarilo železničko vozilo ili predmet koji je prikačen za vozilo ili se od njega otkačio; odnosi se i na lica koja padnu sa železničkih vozila, kao i lica koje padnu ili ih udare nepričvršćeni predmeti u toku putovanja na vozilu;
10) druge nesreće su sve nesreće osim sudara, sudara voza sa preprekom unutar slobodnog profila, iskliznuća voza, nesreća na putnim prelazima, nesreća u kojima su stradala lica izazvanih železničkim vozilima u pokretu ili požara na železničkom vozilu;
11) opasna tačka je mesto na koloseku koje štiti signal, čiji bi nedozvoljeni prolazak ugrozio bezbednost saobraćaja (npr. međik, skretnica, putni prelaz u nivou i sl.);
12) požar je požar ili eksplozija do koje dođe na železničkom vozilu (uključujući i njegov tovar) dok saobraća između polazne i uputne stanice, kao i kada stoji u polaznoj stanici, uputnoj stanici ili u međustanici ili tokom manevrisanja;
13) putnik je svako lice koje putuje vozom izuzev voznog osoblja, uključujući i lice koje pokušava da uđe u voz ili da iz njega izađe dok je voz u pokretu;
14) samopovređivanje je akt lica koje je samo sebi prouzrokovalo telesne povrede;
15) samoubistvo je čin namernog samopovređivanja koji dovodi do smrti;
16) poginulo lice je lice koje je poginulo na licu mesta ili je preminulo u roku od 30 dana zbog posledica nesreće, isključujući samoubistva;
17) slomljena šina je svaka šina koja se izlomi na dva ili više delova, ili šina od koje se odvoji deo metala i tako na voznoj površini prouzrokuje pukotinu veću od 50 mm po dužini, odnosno 10 mm po dubini;
18) sistem za zaštitu voza je sistem ugrađen na vozilu koji pomaže mašinovođi da poštuje pružnu signalizaciju i signalizaciju u upravljačnici i time osigurava zaštitu opasnih tačaka i poštovanje ograničenja brzine;
19) SS i TK postrojenja su signalno-sigurnosna i telekomunikaciona postrojenja;
20) sudar voza sa železničkim vozilom je udar dela jednog voza u prednji, zadnji ili bočni deo drugog voza, železničkog vozila ili manevarskog sastava;
21) sudar voza sa preprekom unutar slobodnog profila je udar dela voza u objekte koji su pričvršćeni za prugu ili se privremeno nalaze na njoj ili u njenoj blizini (osim na putnim prelazima u nivou, ako su tokom prelaska ispali iz vozila ili ih je izgubio korisnik), uključujući udar u kontaktnu mrežu;
22) teško povređeno lice je svako povređeno lice koje je hospitalizovano duže od 24 sata zbog posledica nesreće, isključujući pokušaj samoubistva;
23) upravljač infrastrukture (u daljem tekstu: upravljač) je društvo kapitala ili preduzetnik koji je ovlašćen za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom ili infrastrukturom industrijske železnice.
Prijavljivanje nesreća i nezgoda
Upravljač i prevoznik bez odlaganja telefonskim putem prijavljuju nesreće i nezgode u železničkom saobraćaju Centru za istraživanje nesreća u saobraćaju (u daljem tekstu: Centar) i republičkom inspektoru za železnički saobraćaj (u daljem tekstu: inspektor).
Prijava iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) opis nesreće ili nezgode;
2) datum i vreme (čas i minut) nastanka nesreće ili nezgode;
3) mesto nesreće ili nezgode (naziv službenog mesta, kilometarski položaj otvorene pruge, objekat i sl.);
4) podatke o poginulim i/ili povređenim licima i materijalnoj šteti;
5) opis ugrožavanja okoline, ako je nastalo (curenje opasnih materija i sl.);
6) opis preduzetih mera za spasavanje, angažovanje službi hitne pomoći, policije itd.;
7) podatke o vozovima ili manevarskim sastavima;
8) opis infrastrukturnih podsistema na mestu nesreće ili nezgode;
9) opis vremenskih uslova i geografskih karakteristika terena;
10) navođenje da li je nastalo zakrčenje susednih koloseka;
11) opis preduzetih mere radi zaštite i osiguranja mesta nesreće ili nezgode;
12) podatke o železničkom osoblju i izvođačima radova koji su uključeni u nesreću ili nezgodu i prisutnim svedocima;
13) podatke o podnosiocu prijave;
14) druge relevantne podatke.
Upravljač i prevoznik dostavljaju pisanu prijavu Centru i inspektoru elektronskim putem u roku od 24 časa od nastanka nesreće ili nezgode u železničkom saobraćaju.
Pisana prijava iz stava 3. ovog člana, pored osnovnih podataka iz stava 2. ovog člana, sadrži:
1) detaljan opis nesreće ili nezgode;
2) detaljne podatke o vozovima i njihovom sastavu (brojeve vozova, relaciju saobraćaja, individualne brojeve vučnih i vučenih vozila, tovareno/prazno, vrsta tovara);
3) detaljan opis infrastrukturnih podsistema na mestu nesreće ili nezgode;
4) broj poginulih i/ili povređenih lica sa naznakom da li su železničko osoblje, putnici, izvođači radova ili treća lica,
5) podatke o materijalnoj šteti (na čemu je nastala i, ako je moguće, procenu štete);
6) podatke o prekidu saobraćaja, o zakašnjenju i otkazivanju vozova, o tome da li je nastalo zakrčenje susednih koloseka;
7) podatke o upotrebljenim sredstvima za otklanjanje posledica i pružanje pomoći nastradalima;
8) podatke o ustanovama za pružanje medicinske pomoći, policiji i drugim organima i službama koje su izašle na mesto nesreće ili nezgode;
9) detaljan opis preduzetih mera za osiguranje mesta nesreće ili nezgode;
10) druge relevantne podatke kojima se raspolaže u vezi nesreće ili nezgode.
Upravljač i prevoznik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju, u svom sistemu za upravljanje bezbednošću detaljno propisuju postupke za prijavljivanje nesreća i nezgoda.
Nesreće i nezgode koje se istražuju
Istraga se vrši u slučaju sledećih nesreća:
1) sudara voza sa železničkim vozilom;
2) sudara voza sa preprekom unutar slobodnog profila;
3) iskliznuća voza, manevarskog sastava ili pružnog vozila;
4) nesreće na putnom prelazu;
5) nesreće u kojoj su stradala lica, izazvane železničkim vozilima u pokretu;
6) požara;
7) drugih nesreća.
Ako je smrt ili povređivanje posledica prirodnih uzroka, samoubistva, lokacije putnika izvan područja koja su obično namenjena za putnike i osoblje, delovanja trećeg lica, ili kada su povrede rezultat samopovređivanja, takav događaj ne smatra se nesrećom.
Istraga se vrši u slučaju sledećih nezgoda:
1) izbegnutog sudara voza, manevarskog sastava ili pružnog vozila sa železničkim vozilom;
2) izbegnutog sudara voza, manevarskog sastava ili pružnog vozila sa preprekom unutar slobodnog profila;
3) slomljenih šina;
4) izvijanja i drugih deformacija koloseka;
5) pogrešnih pokazivanja signalnih znakova;
6) prolazaka pored signala koji zabranjuje dalju vožnju uz prolazak opasne tačke;
7) prolazaka pored signala koji zabranjuje dalju vožnju bez prolaska opasne tačke;
8) slomljenih točkova na železničkim vozilima u saobraćaju;
9) slomljenih osovina na železničkim vozilima u saobraćaju;
10) ostalih nezgoda.
Vožnjom pored signala koji zabranjuje dalju vožnju iz stava 3. tač. 6) i 7) ovog člana smatra se:
1) prolazak pružnog signala koji zabranjuje dalju vožnju ili nepoštovanje naredbe za zaustavljanje kada sistem za zaštitu voza nije u funkciji;
2) prolazak kraja odobrenja za bezbedno kretanje predviđenog sistemom za zaštitu voza;
3) prolazak tačke određene putem usmenog ili pismenog naređenja izdatog u skladu sa važećim propisima;
4) prolazak oznake za zaustavljanje (osim grudobrana) ili ručnih signala.
Upravljač i prevoznik istražuju sve nesreće i nezgode u cilju poboljšanja bezbednosti železničkog saobraćaja i sprečavanja nesreća i nezgoda.
Upravljač i prevoznik zajedno obavljaju istragu, angažovanjem zajedničke stručne komisije. Ukoliko uviđaj zajedničke komisije ne započne u roku od dva časa od nastanka nesreće ili nezgode, upravljač ga samostalno sprovodi.
Svaku nesreću ili nezgodu u železničkom saobraćaju upravljač i prevoznik pažljivo i detaljno istražuju, kako bi se utvrdili svi uzroci i okolnosti pod kojima su nastali. Upravljač i prevoznik preduzimaju mere da eliminišu uzroke zbog kojih je nastala nesreća ili nezgoda.
U slučaju da je uzrok nesreće ili nezgode tehničko stanje vozila, lice zaduženo za održavanje i imalac vozila učestvuju u istrazi i preduzimaju sve mere za koje su zaduženi radi eliminisanja uzroka nesreće ili nezgode.
Istražna komisija za nesreće i nezgode
Zajedničku stručnu komisiju za istraživanje nesreća i nezgoda (u daljem tekstu: istražna komisija) aktivira upravljač.
Ukupan broj članova istražne komisije je neparan, a sastoji se najmanje od predsednika i dva člana. Predsednika, njegove zamenike i članove iz redova upravljača imenuje upravljač, a članove iz redova prevoznika imenuje prevoznik.
Upravljač i prevoznik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju, u svom sistemu za upravljanje bezbednošću detaljno određuju način imenovanja i uslove za lica koja se imenuju u istražnu komisiju.
Ako je za rad istražne komisije potrebno učešće drugih železničkih stručnjaka ili stručnjaka drugih grana privrede ili institucija (lekari, psiholozi, sociolozi, instituti, itd.), putem davanja mišljenja i objašnjenja, njih upravljač, uz saglasnost ili na predlog prevoznika, imenuje kao članove istražne komisije ili kao saradnike.
Ako postoji sumnja da je tehničko stanje vozila od uticaja na uzrok nesreće ili nezgode, u rad istražne komisije se uključuju predstavnici lica zaduženog za održavanje i/ili imaoca vozila. Predstavnike lica zaduženog za održavanje i imaoca vozila kao članove istražne komisije ili kao saradnike imenuje upravljač na predlog prevoznika.
U slučaju istraživanja nesreće ili nezgode na industrijskom koloseku, koji poslužuju radnici železničkog prevoznika, član istražne komisije je i predstavnik vlasnika (imaoca) industrijskog koloseka.
U graničnom saobraćaju, na delu pruge koji povezuje dve granične stanice, istragu nesreće ili nezgode obavljaju radnici upravljača države na čijoj teritoriji se nesreća ili nezgoda desila. Ako se ne može utvrditi u kojoj državi se desila nesreća ili nezgoda, susedni upravljači se dogovaraju koji će od njih vršiti istragu, ili će je sprovesti zajedno.
Prikupljanje podataka od strane istražne komisije
Istražna komisija može da zahteva podatke od svih lica koja smatra relevantnim za istragu, kao i da zadrži i ispita predmete, dokumente i evidencije elektronskih medija, koje smatra relevantnim za istragu, pri čemu može da:
1) neposredno i slobodno pristupi na mesto nesreće ili nezgode i do vozila, njihovih delova, tovara, krhotine, kao i da uđe na zemljište i u objekte;
2) neposredno zadrži dokaze i nadzire uklanjanje tragova ili delova vozila za potrebe istrage;
3) neposredno preuzima zapise registrujućih uređaja na vozilima i drugih uređaja za snimanje i registrovanje, za potrebe istrage;
4) obavi razgovor sa svedocima i učesnicima;
5) pribavi sve informacije ili zapise, koje poseduju vlasnik, upravljač, prevoznik, imalac vozila, lice zaduženo za održavanje ili proizvođač sredstava, koja su bila uključena u nesreću i nezgodu.
Izveštaj o istrazi nesreća i nezgoda
Istražna komisija završava istragu kada nađe da je stanje stvari tokom istrage dovoljno razjašnjeno, sastavljanjem komisijskog izveštaja o istrazi (u daljem tekstu: izveštaj o istrazi).
Istraga otpočinje u što kraćem roku, a najkasnije za 15 dana od nastanka nesreće ili nezgode.
U roku od deset dana od nastanka nesreće ili nezgode, nadležne jedinice i službe istražnoj komisiji dostavljaju procenjenu štetu i sav ostali materijal koji omogućava potpunije sagledavanje nesreće ili nezgode i utvrđivanje odgovornosti radnika koji su neposredno učestvovali u obavljanju železničkog saobraćaja.
Ako se članovi istražne komisije iz reda upravljača i prevoznika ne slože oko uzroka nesreće ili nezgode i/ili odgovornosti umešanih radnika, to se konstatuje u izveštaju o istrazi uz navođenje mišljenja jedne i druge strane.
Po jedan primerak izveštaja o istrazi, sa kompletnim materijalom prikupljenim u toku istrage, dobijaju upravljač i prevoznik.
Ako nadležni organ upravljača i prevoznika nađe da je istraga nepotpuna, može vratiti izveštaj o istrazi na dopunu i odrediti rok za dopunu istrage. Ako rok nije određen, dopuna istrage se sprovodi u roku od deset dana.
Rok za okončanje istrage je 30 dana od nastanka nesreće ili nezgode.
U slučaju da se radi o nesreći ili nezgodi u koju su uključeni akteri iz drugih država (lica zadužena za održavanje, imaoci vozila, prethodni prevoznici, punioci itd.), rok za okončanje istrage je 60 dana.
Izveštaj o istrazi dostavlja se na sve adrese na koje je dostavljena pisana prijava o nesreći ili nezgodi.
Izgled izveštaja o istrazi dat je u Prilogu 1 - IZVEŠTAJ O ISTRAZI, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Upravljač i prevoznik vode evidenciju o nesrećama i nezgodama u knjizi evidencije nesreća i nezgoda. Izgled knjige evidencija i nesreća dat je u Prilogu 2 - KNJIGA EVIDENCIJA NESREĆA I NEZGODA, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Statističko praćenje nesreća i nezgoda
Statističko praćenje podataka o nesrećama i nezgodama upravljač i prevoznik vrše popunjavanjem statističkog izveštaja o nesrećama i nezgodama.
Izgled statističkog izveštaja o nesrećama i nezgodama dat je u Prilogu 3 - STATISTIČKI IZVEŠTAJ O NESREĆAMA I NEZGODAMA, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Upravljač i prevoznik dostavljaju statistički izveštaj o nesrećama i nezgodama Centru mesečno i godišnje.
Objavljivanje podataka o nesrećama i nezgodama
Upravljač i prevoznik objavljuju izveštaj o nesrećama i nezgodama za prethodnu godinu na svojim internet stranicama najkasnije do 30. juna tekuće godine.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o istraživanju, evidentiranju, statističkom praćenju i objavljivanju podataka o nesrećama i nezgodama ("Službeni glasnik RS", broj 4/16).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Priloge 1-3, koji su sastavni deo ovog pravilnika, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 32/2021, možete pogledati OVDE