ZAKLJUČAKO USVAJANJU IPARD PROGRAMA ZA REPUBLIKU SRBIJU ZA PERIOD 2014-2020. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 30/2016, 84/2017, 20/2019, 55/2019 i 38/2021) |
1. Usvaja se IPARD program za Republiku Srbiju za period 2014-2020. godine, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
IPARD PROGRAM ZA REPUBLIKU SRBIJU ZA PERIOD 2014-2020. GODINE
Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede je započelo proces izrade IPARD II programa Republike Srbije početkom 2014. godine. Rad na izradi programa se zasnivao na definisanim smernicama i analizama dobijenim kroz proces izrade Nacionalne strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. godine. Suština izrade programa odnosila se na jasno definisanje prioritetnih sektora i adekvatnih mera podrške, pri čemu su uzeti u obzir rezultati sektorskih analiza i komplementarnosti mera IPARD II programa sa merama koje će se nalaziti u Nacionalnom programu ruralnog razvoja. Odlukom Evropske komisije, 20. januara 2015. godine, usvojen je Program pretpristupne pomoći za ruralni razvoj Republike Srbije za period 2014-2020. godine. (IPARD II program).
IPARD II program predstavlja najznačajniji program pretpristupne podrške ruralnom razvoju i prvi dokument iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije koji je odobren od strane svih članica Evropske unije. Glavni cilj i svrha ovog programa je da pomogne poljoprivredne proizvođače i prerađivače, kao i sve stanovnike ruralnih područja Republike Srbije, da postepeno podižu svoje kapacitete i potencijale kako bi se blagovremeno i na pravi način, pripremili za ispunjavanje evropskih standarda i zakona u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije i zaštite životne sredine.
Program definiše mere koje će omogućiti finansijsku podršku sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje, sektoru prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda, kao i podršku diverzifikaciji ekonomskih aktivnosti u ruralnim oblastima Republike Srbije. Prioritetni sektori za investiranje su sektor mleka, mesa, voća i povrća i ratarstva. Mere će podržati investicije u izgradnju i/ili u rekonstrukciju objekata, kao i nabavku nove mehanizacije, opreme i novih tehnologija.
Jedan od uslova za korišćenje sredstava ovog programa je uspostavljanje komplementarnog sistema podrške kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, u kojem neće biti moguće dvostruko finansiranje iz javnih fondova za istu vrstu investicija, a koji će svojim sinergetskim efektom doprineti smanjenju regionalnih razlika.
2.1. GEOGRAFSKO PODRUČJE OBUHVAĆENO PROGRAMOM
IPARD programom obuhvaćena je teritorija Republike Srbije (bez Kosova i Metohije1 ), sa sledećim regionima:
Tabela 1: NUTS regioni (nivo I, II) obuhvaćeni programom
NUTS nivo |
Kod po potrebi |
Opis |
Površina u km2 |
Broj |
Gustina naseljenosti stanovnici/ km2 |
I |
SRBIJA - SEVER |
||||
II |
Region |
Region Beograda |
3.226 |
1.659.440 |
514,4 |
II |
Region |
Region Vojvodine |
21.603 |
1.931.809 |
89,4 |
I |
SRBIJA - JUG |
||||
II |
Region |
Region Šumadije i zapadne Srbije |
26.495 |
2.031.697 |
76,7 |
II |
Region |
Region južne i istočne Srbije |
26.246 |
1.563.916 |
59,6 |
Izvor: RZS
____________
1 Ovakav vid označavanja je bez prejudiciranja stavova o statusu KiM i u skladu je sa UNSCR 1244/1999 kao i sa ICJ Mišljenjem o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Spisak skraćenica
AP - Agencija za plaćanje
APV - Autonomna pokrajina Vojvodina
BDV - Bruto dodata vrednost
BDV/PRV - Bruto dodata vrednost po ekvivalentu punog radnog vremena
BDP - Bruto domaći proizvod
BPP - Bruto poljoprivredna proizvodnja
BSĆ- Broj somatskih ćelija
VVT - Vrlo visoka temperatura
GAEC - Očuvanje zemljišta u dobrom proizvodnom stanju i zaštita životne sredine
GEF - Globalni ekološki fond
GIS - Geografski informacioni sistem
GRJ - Godišnja radna jedinica
GSB - Gasovi sa efektom staklene bašte
DNRL - Direkcija za nacionalne referentne laboratorije
DREPR - Projekat smanjenja zagađenja reke Dunav iz industrije
EEZ - Evropska ekonomska zajednica
EK - Evropska komisija
EU - Evropska unija
ZGO - Zaštićena geografska oznaka
ZOP - Zaštićena oznaka porekla
ZP - Zajednički program
ZPP - Zajednička poljoprivredna politika
ZRP - Zvanična razvojna pomoć
IBRD - Međunarodna banka za obnovu i razvoj
IPA - Instrument za pretpristupnu pomoć
IPA OP - Odbor za praćenje instrumenta za pretpristupnu pomoć
IPARD - Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj
IPM - Integrisan program zaštite od štetočina
IPN - Institut za primenu nauke u poljoprivredi
IRS - Istraživanje o radnoj snazi
ISO - Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISUK - Integrisani sistem upravljanja i kontrole
IUCN - Međunarodna unija za zaštitu prirode
ICPDR - Međunarodna EK za zaštitu reke Dunav
KEI - Kancelarija za evropske integracije
KiM - Kosovo i Metohija
KKS - Klasična kuga svinja
KPP - Korišćena poljoprivredna površina
LAG - Lokalne akcione grupe
LEADER - Francuski akronim koji označava - Liaison Entre Actions de Development de l’Économie Rural - Veze između akcija ruralnog razvoja
LIS - LEADER inicijativa u Republici Srbiji
LSRR - Lokalna strategija ruralnog razvoja
MPŠV - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
MRRS - Mreža za ruralni razvoj Republike Srbije
MSP - Mala i srednja preduzeća
NARDS - Nacionalna strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja
NVO - Nevladina(e) organizacija(e)
ND - ND
NIPAK - Nacionalni IPA koordinator
NMRR - Nacionalna mreža za ruralni razvoj
NPRR - Nacionalni program ruralnog razvoja
NSO - Nacionalni službenik za odobravanje
NUTS - Nomenklatura teritorijalnih jedinica u statistici
ODV - Okvirna direktiva o vodama Evropske unije
OECD - Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OP - Organska proizvodnja
OS - Okvirni sporazum između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II)
OU - Okvirni ugovor
PGS - Prekogranična saradnja
PDV - Porez na dodatu vrednost
PDPP - Pravila dobre poljoprivredne prakse
PPZRP - Područja sa potencijalnim značajnim rizikom od poplava
PRA - Ruralna procena na osnovu učešća
PRAG - Praktični vodič kroz procedure ugovaranja pomoći EU trećim zemljama
RV - Rejonizacija vinogradarstva
RZS - Republički zavod za statistiku
RHMZ - Republički hidrometeorološki zavod
SZK - Strategija za zemlju korisnika
SIDA - Švedska agencija za razvoj
SPS - Šema za pojedinačnu primenu
SRG - Sektorska(e) radna(e) grupa(e)
SS - Sektorski sporazum između Vlade i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju (IPARD)
SSP - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane
STAR - Tranziciona reforma poljoprivrede Republike Srbije
STO - Svetska trgovinska organizacija
SWOT - Prednosti, slabosti, prilike, pretnje
Toe - Tona ekvivalenta nafte
UAP - Uprava za agrarna plaćanja
UBB - Ukupan broj bakterija
UZB - Uprava za zaštitu bilja
ULO - Veoma nizak sadržaj kiseonika
UN - Ujedinjene nacije
USAID - Američka agencija za međunarodni razvoj
UT - Upravljačko telo
UWWT - Tretman komunalnih otpadnih voda
FADN - Sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima
FAO - Organizacija za hranu i poljoprivredu
HACCP - Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke
HE - Hidroelektrana
HNV - Visoka prirodna vrednost
CARDS - Pomoć zajednice u obnovi, razvoju i stabilizaciji
CEFTA - Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi
COI - Centar za obuku i informisanje
CHP - Kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije (kogeneracija)
III OPIS TRENUTNOG STANJA, SWOT I DEFINISANJE POTREBA
3.1. OPŠTI DRUŠTVENO-EKONOMSKI KONTEKST GEOGRAFSKOG PODRUČJA
Republika Srbija je organizovana u 24 upravna okruga. Jedinice lokalne samouprave čine 145 opština, gradova i grad Beograd. Okruzi su regionalni centri državne vlasti, nemaju sopstvenu upravu i predstavljaju administrativnu podelu. Grad Beograd je posebna teritorijalna jedinica utvrđena Ustavom i zakonom.
Prema Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 18/16 i 47/18), termin "grad" se odnosi na vrstu lokalne uprave i označen je kao "teritorijalna jedinica utvrđena zakonom, koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar šireg područja i ima više od 100.000 stanovnika, a samo u izuzetnim slučajevima manje". Teritorija grada može biti podeljena na gradske opštine. Podelu grada na gradske opštine definiše statut grada, u skladu sa zakonom. Naselja koja ne nazivamo "urbanim" su klasifikovana kao "ostala" i po pravilu se smatraju ruralnim područjima.
U skladu sa OECD definicijom2 ruralnih područja, u Republici Srbiji ruralnu teritoriju čini 75.1% državne teritorije i obuhvata oko polovine ukupne populacije (49.9%). Prosečna gustina naseljenosti u Republici Srbiji je oko 93 stanovnika po km2. U ruralnim područjima taj broj iznosi 62 stanovnika po km2, dok je u urbanim područjima 289 stanovnika po km2.
Za potrebe IPARD II programa, a na osnovu kriterijuma OECD-a i u skladu sa teritorijalnom klasifikacijom Republike Srbije, sva teritorija Republike Srbije se može smatrati ruralnom teritorijom, izuzimajući teritorije naseljenih mesta sa gustinom naseljenosti iznad 150 stanovnika po km2 u 27 gradova i gradu Beogradu, koji su dati u Prilogu 7 - Spisak naseljenih mesta izvan ruralnih područja, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.
______
2 Ruralna područja definisana
prema kriterijumima OECD-a na nivou opštine sa gustinom naseljenosti manje od 150 stanovnika
po km2
3.1.2. Demografske karakteristike i trendovi
Prema popisu iz 2012. godine, Republika Srbija ima 7.199.077 stanovnika. Ukupno, u periodu 2002-2013. godine, populacija Republike Srbije je opala za 4,15%, dok se ruralna populacija smanjila za 10,9%. Posmatrano prema regionima, najveći pad populacije u ruralnim područjima zabeležen je u južnoj i istočnoj Republici Srbiji (-18,7%). Najveći deo ruralne populacije nalazi se u regionu Šumadije i u zapadnoj Srbiji, koji ujedno predstavlja i jedini region gde ruralna populacija broji više od 50%. Nepovoljne demografske trendove su izazvali brojni činioci, poput ograničenog pristupa kvalitetnim uslugama i državnim dobrima kao što su infrastruktura, mogućnost kvalitetnog obrazovanja, zdravstvene usluge, nedostatak društvenog života u ruralnoj zajednici, kao i dominacija primarne poljoprivredne proizvodnje i slaba podeljenost između proizvodnih i neproizvodnih aktivnosti, itd. Kao rezultat toga, prisutna je značajna migracija stanovništva koje se ne bavi poljoprivredom i mladih ljudi, što vodi ka starenju ruralne populacije i nepovoljnoj obrazovnoj strukturi ruralne radne snage. Istovremeno, to smanjuje ljudsku osnovnu potrebu za razvojem ekonomije i kvaliteta života u ruralnim područjima.
Jedna od najznačajnijih demografskih karakteristika ruralnog dela Republike Srbije jeste nepovoljna starosna struktura populacije. Svaki peti stanovnik sela u Republici Srbiji ima više od 65 godina, a u južnoj i istočnoj Srbiji svaki četvrti stanovnik. Prosečna starost ruralne populacije se u periodu 2002-2011. godine povećala sa 42 na 43,6 godina. Najnepovoljnija starosna struktura je u južnoj i jugoistočnoj Srbiji, gde prosečna starost ruralne populacije dostiže 45,7 godina (za žene čak 47,1).
Obrazovne karakteristike ruralnog stanovništva su nepovoljnije u odnosu na urbana područja. Ruralna populacija obuhvata značajno veći deo populacije koji nije obrazovan i onih koji imaju završenu samo osnovnu školu. Takođe, veoma je mali broj onih sa višim obrazovanjem. Situacija je posebno nepovoljna u slučaju populacije žena u ruralnim područjima, gde približno jedna trećina nije pohađala nikakvu školu i gde više od polovine nema nikakve kvalifikacije (nema obrazovanje, nezavršenu ili završenu osnovnu školu). Ovo je zabrinjavajuća činjenica kojoj se mora pristupiti kada je u pitanju osnaživanje ženskog dela ruralnog stanovništva.
3.1.3. Ekonomski pokazatelji i zaposlenost
Stopa nezaposlenosti (21,3%) i stopa neaktivnosti (39,1%) ruralne populacije bile su u 2012. godini ispod stope urbane populacije (26,9% tj. 40,5%). Ipak, ostali pokazatelji učinka ruralnog tržišta rada, posebno udela zaposlenosti osetljivih kategorija i profesionalnog statusa zaposlenih itd., značajno su lošiji za ruralnu populaciju. Viši procenat zaposlenosti osetljivih kategorija kod ruralne populacije rezultat je visokog procenta neplaćenih poljoprivrednika i njihovih članova porodice, kao i malog udela plaćenih zaposlenih u ruralnoj populaciji, u odnosu na urbanu populaciju.
Ukupna zaposlenost u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu za radno sposobno stanovništvo je 18,3%, a za stanovništvo starije od 15 godina 21%. Zaposlenost radno sposobnog stanovništva u poljoprivredi u ruralnim područjima je u 2012. godini iznosila 37,5%, što je znatno više nego u mnogim drugim evropskim zemljama. U 2012. godini, najveći udeo među zaposlenim ruralnim stanovništvom su činili kvalifikovani radnici u poljoprivredi i ribarstvu (34,8%), a zatim zanatlije (13,8%), pružaoci usluga i trgovci (11,7%), dok je zaposlenost u drugim zanimanjima zabeležila značajno niže učešće. Prema državnoj obračunskoj statistici, udeo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva3 u BDP-u za 2012. godinu iznosio je 7,5% (9,7% od BDV).
Poseban problem u Republici Srbiji, kao i u većini zemalja južne Evrope, čini ograničen pristup finansijama. Značajan deo rukovodstva MSP, uključujući i gazdinstva, prepreke koje ometaju pristup finansijama smatra izuzetno opterećujućim problemom, koji sprečava uspešan razvoj njihovih preduzeća.
Udeo poljoprivrednih kredita u ukupnom iznosu plasmana za privredu u 2013. godini iznosio je 2,8% (podaci iz trećeg kvartala 2013. godine). Finansijski sektor Republike Srbije trenutno obezbeđuje nizak nivo kredita za poslovanja u poljoprivredi i uglavnom ih nudi kroz kratkoročne kredite. U određenoj meri dostupni su i srednjoročni krediti banaka, ali su oni u najvećoj meri namenjeni preradi hrane, pre nego primarnoj proizvodnji. Druge kredite sa smanjenim kamatnim stopama obezbeđuje država, direktno ili indirektno. Većina poljoprivrednika daje zemlju kao "idealno" sredstvo obezbeđenja. Međutim, banke često nevoljno prihvataju zemlju kao sredstvo obezbeđenja, a neretko je razlog tome teško dokazivanje vlasništva nad istim, kako usled zastarelog sistema registracije, tako i usled male vrednosti zemlje u pojedinim oblastima. Korišćenje javnih skladišta u svojstvu sredstva obezbeđenja nije razvijeno. Postoji dobar potencijal da javna skladišta olakšaju kredit, omogućavajući vlasnicima skladišta da koriste prihod kao sredstvo obezbeđenja. Dodatni problem je slaba administrativna saradnja za dobijanje pomoći (tj. građevinskih dozvola).
__________
3 Sektor A prema klasifikaciji aktivnosti iz 2010. godine, RZS
3.1.4. Struktura poljoprivrednih gazdinstava
Struktura poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji je složena i čine je mala poljoprivredna gazdinstva koja proizvode za sopstvene potrebe, poljoprivredna gazdinstva koja delimično proizvode za sopstvene potrebe, velika porodična gazdinstva, kao i velika preduzeća sa mešovitim vlasništvom.
Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, ukupan broj gazdinstava u Republici Srbiji je 631.552, a površina KPP iznosi 3.437.000 hektara. Najveći udeo u ukupnom broju gazdinstava (48,1%) imaju mala gazdinstva (do 2 ha zemlje, koja koriste samo 8% površine). Gazdinstva manja od 5 ha čine 77,4% ukupnog broja gazdinstava i zauzimaju oko 25% KPP. Nasuprot tome, najveća gazdinstva, od preko 50 ha, čine samo do 1% ukupnog broja gazdinstava i obrađuju oko jedne trećine KPP (Tabela 2).
Tabela 2: Poljoprivredna gazdinstva u Republici Srbiji po KPP, prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine
Gazdinstva |
KPP |
|||
broj |
% |
ha |
% |
|
Ukupno |
631.552 |
100 |
3.437.423 |
100 |
0 ha |
10.107 |
1,6 |
0 |
0 |
0 - < 2 ha |
298.286 |
47,2 |
273.622 |
8,0 |
2 - < 5 ha |
182.489 |
28,9 |
596.052 |
17,3 |
5 - < 10 ha |
89.083 |
14,1 |
617.281 |
18,0 |
10 - < 20 ha |
32.313 |
5,1 |
435.499 |
12,7 |
20 - < 30 ha |
7.677 |
1,2 |
185.846 |
5,4 |
30 - < 50 ha |
5.352 |
0,8 |
203.666 |
5,9 |
50 - < 100 ha |
4.394 |
0,7 |
314.096 |
9,1 |
≥ 100 ha |
1.851 |
0,3 |
811.362 |
23,6 |
Izvor: Popis poljoprivrede iz 2012. godine, RZS
Prosečna parcela KPP po gazdinstvu u Republici Srbiji iznosi 5,4 ha, što je oko jedne trećine EU - 27 proseka (14,5 ha). KPP čini oko 43% ukupne površine Republike Srbije, a po strukturi, oranice i bašte čine do 73%, livade i pašnjaci 21%, a višegodišnji zasadi oko 6%.
Poljoprivredna gazdinstva su privatizovana. Najčešći izazovi sa kojima se susreću jesu unapređenje radnog kapitala tako da postane produktivniji i privlačenje investicionog kapitala za ponovna ulaganja u već utvrđena osnovna sredstva. Mnoga od ovih preduzeća imaju ili slabo ili potpuno nekorišćenu imovinu, poput objekata. Takođe, postoje i velika preduzeća koja koriste savremene sisteme proizvodnje, sa nivoima efikasnosti sličnim onima u EU.
Broj GRJ po gazdinstvu u Republici Srbiji iznosi 1,02, što je oko 20% više od proseka za EU - 27, gde prosečno gazdinstvo koristi 0,81 GRJ. Uzimajući u obzir razlike u veličini, ovo je pokazatelj niskog stepena mehanizacije i racionalizacije.
Jedan od razloga niske poljoprivredne produktivnosti u Republici Srbiji jeste nizak nivo adekvatnih stručnih veština, posebno u domenu upravljanja gazdinstvom. Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, samo mali deo ruralne radne snage ima određeno obrazovanje, dok većina nosilaca gazdinstava stiče svoja znanja iz oblasti poljoprivrede isključivo putem prakse. Jedan od osnovnih razloga je nepovoljna starosna struktura poljoprivrednih gazdinstava, koja potiče iz tradicionalnog modela nasleđa imovine, gde se gazdinstvo prenosi na najstarije dete preminulog. Kao rezultat toga, mlađa braća i sestre čine samo radnu snagu gazdinstva ili traže drugi posao, bez obzira na njihov nivo obrazovanja i veštine. I pored činjenice da je Vlada uvela mere za podsticaj prenosa gazdinstva na mlađu decu, situacija je u velikoj meri ostala nepromenjena. Shodno tome, manje od 5% nosilaca gazdinstava ima završenu srednju poljoprivrednu školu, više poljoprivredno obrazovanje ili poljoprivredni fakultet, mada APV predstavlja izuzetak.
3.2. KARAKTERISTIKE POLJOPRIVREDNOG, ŠUMARSKOG I PREHRAMBENOG SEKTORA
Dve trećine vrednosti poljoprivredne proizvodnje dolazi iz biljne proizvodnje. Kukuruz je najvažniji proizvod i čini 25% ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Preostalu trećinu poljoprivredne proizvodnje čini stočarstvo, gde je najčešće gajenje goveda sa učešćem od 13% do 17%. Ove vrednosti su ostale relativno nepromenjene tokom poslednje decenije.
Proizvodnja voća i povrća čini približno 20% vrednosti poljoprivredne proizvodnje i poslednjih godina beleži trend rasta. Nasuprot tome, proces ekonomske transformacije je pogodio sektor za stočarstvo znatno više nego sektor biljne proizvodnje.
Ipak, sektor stočarstva ima veliki potencijal u Republici Srbiji zbog veoma povoljnih uslova za proizvodnju stočne hrane i krmiva. Oko 1.500.000 ha čine prirodni potencijal za proizvodnju kabaste i koncentrovane stočne hrane (livade i pašnjaci) koji se trenutno nedovoljno koriste za ishranu životinja.
Poljoprivredni sektor karakteriše dvojna struktura:
1) preduzeća (ukupno 3.000) u vlasništvu pravnih lica (2.521) i preduzetnika (479), koja čine oko 18% KPP4 ;
2) porodična gazdinstva čine 82% KPP. Ona mogu biti dodatno podeljena u dve kategorije: komercijalna gazdinstva i mala privatna gazdinstva. Komercijalna gazdinstva u privatnom vlasništvu, koja u proseku obuhvataju od 2 do 20 ha, čine 48% KPP. Samo 8,3% proizvođača obrađuje više od 10 ha. Stoga, 569.858 gazdinstava (90,1% poljoprivrednih gazdinstava - isključujući gazdinstva bez zemlje u posedu) obrađuje manje od 10 ha KPP. Većina gazdinstava ispod 5 ha se sastoji iz nekoliko zasebnih zemljišnih parcela, koja proizvode poljoprivredna dobra primarno za sopstvene potrebe i u velikoj meri zavise od primanja koja nisu vezana za gazdinstvo.
__________
4 Popis poljoprivrede iz 2012. godine
Tabela 3: Struktura poljoprivrednih gazdinstava prema pravnom statusu i KPP
PG, KPP |
Ukupno |
KPP, ha |
% |
|||||
≤ 1 |
1,01-2 |
2,01-5 |
5,01-10 |
10,01-50 |
> 50 |
|||
Poljoprivredna gazdinstva (PG) |
631.552 |
184.674 |
123.719 |
182.489 |
89.083 |
45.342 |
6.245 |
100,0 |
PG prema pravnom statusu gazdinstva, % |
||||||||
Porodična PG |
628.552 |
99,3 |
99,8 |
99,8 |
99,8 |
99,2 |
89,1 |
99,5 |
PL i preduzetnici |
3.000 |
0,7 |
0,2 |
0,2 |
0,2 |
0,8 |
10,9 |
0,5 |
Prosečna KPP po gazdinstvu, ha |
5,4 |
0,5 |
1,5 |
3,3 |
6,9 |
18,2 |
180,2 |
- |
KPP, % |
||||||||
U vlasništvu |
2.406.196 |
94,2 |
94,1 |
91,9 |
86,5 |
61,3 |
50,9 |
70,0 |
Rentirano |
1.031.227 |
5,8 |
5,9 |
8,1 |
13,5 |
38,7 |
49,1 |
30,0 |
Izvor: Popis poljoprivrede iz 2012. godine, RZS
Ipak, Republika Srbija ima značajne komparativne prednosti u poljoprivredi, zahvaljujući izobilju obradivog zemljišta visokog kvaliteta, strateškoj trgovinskoj poziciji i uopšte dobrom obrazovanju.
Prehrambena industrija ima značajnu ulogu u srpskoj ekonomiji, kao i na tržištu rada i čini 3,4% od BDP (4,1% BDV-a) u 2012. godini, a zajedno sa proizvodnjom pića5 i duvana6 , oko 4,3% (5,3% BDV) u proseku, tokom perioda 2004-2012. godine.
__________
5 C11 prema klasifikaciji aktivnosti iz 2010. godine, RZS
6 C21 prema klasifikaciji aktivnosti iz 2010. godine, RZS
Prehrambena industrija je u 2012. godini zaposlila približno 88.000 radnika, što čini 3,9% ukupne radne snage, odnosno 23% zaposlenih u prerađivačkoj industriji.
Jedna od osnovnih karakteristika agroindustrije je veliki broj MSP, kao i mali broj velikih, savremenih preduzeća, tako da 75% svih vrsta poslovanja zapošljava manje od 10 ljudi, dok 90% preduzeća ima manje od 50 zaposlenih i/ili manje od 10.000.000 evra prometa. Industrije, posebno one sa malim kapacitetima, nisu primile odgovarajuće investicije za tehnološke inovacije i većina objekata i opreme je ispod zahtevanog standarda za izvoz, posebno za EU tržište.
Glavni ograničavajući faktori za efikasno učešće na međunarodnom tržištu su:
1) nedovoljan asortiman prehrambenih proizvoda;
2) nedostatak istraživanja tržišta i proizvoda kako bi se bolje koristili postojeći kapaciteti, uvođenjem novih proizvodnih linija i proizvoda;
3) nedostatak standarda ili neusklađenost sa postojećim standardima;
4) sporo prilagođavanje uslovima tržišnog poslovanja;
5) nepostojanje dugoročnih ugovora između preduzeća u prehrambenoj industriji i proizvođača sirovina (poljoprivredna gazdinstva, zadruge, agrokombinati).
Od potpisivanja CEFTA sporazuma, kao i sporazuma o bilateralnoj slobodnoj trgovini (sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom), Republika Srbija se približila međunarodnim tržištima, nekoliko puta većim od domaćeg, što nudi mogućnosti za bolje korišćenje dostupnih kapaciteta.
Tabela 4: Partneri Republike Srbije u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, u %
Zemlje |
2011. |
2012. |
2013. |
|||
Izvoz |
Uvoz |
Izvoz |
Uvoz |
Izvoz |
Uvoz |
|
EU |
50,0 |
46,8 |
51,0 |
52,3 |
53,0 |
63,0 |
CEFTA |
40,7 |
21,6 |
38,6 |
20,4 |
34,4 |
13,5 |
Druge zemlje |
9,2 |
31,5 |
10,0 |
27,4 |
13,2 |
28,8 |
Izvor: RZS
Najveći potencijal prehrambene industrije nalazi se u proizvodnji bezbedne hrane visokog kvaliteta, koja je veoma tražena na stranim tržištima. To zahteva primenu novih standarda (ISO 9000 i ISO 14000, kao i primenu HACCP sistema kvaliteta, ISO 22000; GLOBALG.A.P; Halal; Kosher, itd.).
Stoga, prehrambena industrija mora ostati u fokusu razvojne politike Republike Srbije, kao i stranih i domaćih investitora. Razvojna politika mora da se uklapa u globalne trendove, poput koncentracije kapaciteta i visoko sofisticirane tehnologije sa ciljem poboljšanja produktivnosti, efikasnosti proizvodnje i konkurentnosti.
U oblasti obnovljive energije i energetske efikasnosti (EE), Vlada je uvela pravni okvir koji uključuje podzakonska akta po modelu Feed-in-tariff za električnu energiju dobijenu iz obnovljivih energetskih izvora. U 2013. godini, Vlada je usvojila Drugi akcioni plan za energetsku efikasnost za period 2013-2015. godine.
Najveći deo potencijala Republike Srbije u domenu obnovljive energije je u biomasi (49%), dok je ostali deo u velikim HE (HE, 27%), solarnoj energiji (13%), vetru (4%), geotermalnim izvorima (4%) i malim HE (3%). Energetski izvori biomase raspoređeni su na području od 24.000 km² (25% teritorije) pokrivenog šumama, dok se 45.000 km² (55% teritorije) koristi u poljoprivredne svrhe. Energetski potencijal biomase potiče uglavnom iz poljoprivrednog otpada i drvne biomase. Upotrebljivi energetski potencijal koji potiče iz životinjskog otpada procenjen je na 0,45 toe, dok se industrijski i opštinski otpad procenjuju na 1.400.000.000 toe.
Iako je Vlada uspela da reši neke od najkritičnijih problema energetske bezbednosti tokom poslednje dekade, Republika Srbija je još uvek suočena sa rizikom nedostatka električne energije. Republika Srbija je nisko rangirana u Izveštaju o poslovanju iz 2013. godine, uzimajući u obzir pouzdanost električne energije.
3.2.2. Sektor proizvodnje i prerade mleka
Ukupna proizvodnja mleka na godišnjem nivou pokazuje mali pad tokom poslednje decenije. Godišnja vrednost izražena na nivou proizvođača trenutno beleži oko 300.000.000 evra. To znači da je proizvodnja mleka najveći sektor u okviru srpske poljoprivrede imajući u vidu činjenicu da čini 7,92% vrednosti poljoprivredne proizvodnje (prosečnih 8,12% za 2008-2013. godinu).
Proizvođači
Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine, zabeleženo je 431.290 muznih krava na 155.829 farmi. Opšti prosek veličine stada je 2,8 muznih krava. Stada od 1 do 2 krave, koja bi se u mnogim zemljama smatrala premalim da bi bila održiva i dalje čine okosnicu srpske mlečne industrije, zbrajajući 70% farmi i 36% državnog stada. U sledećoj grupi stada (3-9 muznih krava, sa prosečnim stadom od 4,2 krave) obuhvaćeno je 97% proizvođača mleka, 78% krava, gotovo 68% proizvodnje mleka i 59% ukupnog mleka koje se dostavlja mlekarama. Svaka četvrta farma u Republici Srbiji proizvodi kravlje mleko.
Tabela 5: Muznih krava - broj gazdinstava i grla po veličini muznog stada za 2012. godinu
Broj grla (opseg) |
Ukupno (sva gazdinstva) |
Prosečna |
Porodična gazdinstva |
||||||
Broj grla |
Broj |
Struktura (%) |
Broj grla |
Broj gazdinstava |
Struktura (%) |
||||
1-2 |
153.901 |
108.795 |
35,7 |
69,8 |
1,4 |
153.870 |
108.774 |
37,6 |
69,8 |
3-9 |
182.344 |
42.715 |
42,3 |
27,4 |
4,3 |
182.139 |
42.675 |
44,4 |
27,4 |
10-19 |
41.706 |
3.320 |
9,7 |
2,1 |
12,6 |
41.616 |
3.312 |
10,2 |
2,1 |
20-29 |
14.139 |
613 |
3,3 |
0,4 |
23,1 |
13.983 |
606 |
3,4 |
0,4 |
30-49 |
8.373 |
236 |
1,9 |
0,1 |
35,5 |
8.218 |
232 |
2,0 |
0,1 |
50-99 |
7.825 |
120 |
1,8 |
0,1 |
65,2 |
7.023 |
109 |
1,7 |
0,1 |
≥ 100 |
23.002 |
60 |
5,3 |
0,1 |
383,4 |
2.904 |
24 |
0,7 |
0,1 |
Ukupno |
431.290 |
155.859 |
100,0 |
100,0 |
2,8 |
409.753 |
155.732 |
100,0 |
100,0 |
Izvor: RZS
Stada koja broje više od 50 krava se često smatraju minimalnim za održivu mlečnu farmu sa punim radnim vremenom, računajući samo 0,05% stada, 7,15% krava, 11% proizvodnje mleka i 14% mleka koje se dostavlja mlekarama. Najveći deo proizvodnje iz ove grupe dolazi sa komercijalnih farmi sa preko 200 krava. Grupa "porodičnih farmi koje su u porastu" - one sa 20-50 krava i potencijalom da se prošire je još uvek veoma mala i broji 849 farmi. Skoro polovina proizvodnje se nalazi u centralnoj Srbiji. U druge proizvodne zone spadaju šabački, somborski i zrenjaninski region. Takođe, jugozapadno područje, koje karakterišu teški uslovi za rad u poljoprivredi, sa relativno visokom gustinom naseljenosti, bitna je zona za stočarstvo.
Prosečna proizvodnja mleka po jednoj kravi se povećala za 7,7% u odnosu na 2008. godinu i u 2013. godini je iznosila oko 3.200 l. Sa ovakvim prosečnim prinosom po kravi, Republika Srbija se nalazi ispred drugih zemalja kandidata za članstvo u EU, dok u poređenju sa zemljama članicama EU, beleži znatno nižu produktivnost. Očekuje se da će ozbiljne reforme u ovom sektoru rešiti institucionalne probleme. Referentne laboratorije za ispitivanje sirovog mleka neće samo poboljšati konkurentnost, već će omogućiti i sveobuhvatan razvoj sektora. Ukupni prosečni prinos od 3.200 l po kravi obuhvata od 2.050 l mleka po jednom stadu krava koje se ne šalje dalje u mlekare, do 8.200 l na pojedinim farmama sa više od 1.000 krava. Prinos na farmama od 3 do 5 krava koje čine okosnicu snabdevanja mlekara, imaju prosek od 2.900 l.
Prinos mleka u APV je za više od 40% veći: 3.890 l/kravi u odnosu na 2.730 l/kravi u centralnoj Srbiji. Za ovu razliku zaslužna je rasna struktura: 52% krava u APV čini holštajn-frizijska rasa krava dok ih u centralnoj Srbiji ima 8%, gde preovlađuju simentalska rasa goveda i rasa domaće šareno goveče u tipu simentalca. Korišćenje intenzivnijih mlečnih rasa u APV je moguće zbog boljih uslova za proizvodnju i skladištenje krmnog bilja poput kukuruza, uz generalno bolje upravljanje investicijama na većim gazdinstvima.
Tokom poslednjih godina (2008-2012. godine), broj goveda je opao za 13%, a broj krava i junadi za 17%. Ukupna proizvodnja mleka nije se značajno promenila usled povećanja prosečnog prinosa, što je rezultat poboljšanja uslova uzgoja, ishrane i čuvanja, proširenja stada, podsticaja za količine mleka koje se dostavljaju mlekarama, kao i povećanog broja intenzivno uzgajanih i veoma produktivnih životinja koji iznosi otprilike 164.000 (30% od ukupnog broja životinja) sa trendom daljeg rasta. U poređenju sa razvijenim zemljama koje proizvode mleko (Holandija, Nemačka itd.) gde se do 95% životinja intenzivno gaji, Republika Srbija je i dalje na nižem stepenu razvoja.
Prerađivači
Od ukupno 1.505.000.000 l proizvedenog mleka, 27.000 l se potroši na ishranu goveda ili se izgubi na farmi, pri čemu ostaje 1.478.000.000 l za potrošnju u ljudskoj ishrani, a 90% od ukupne količine mleka prerađuje 187 preduzeća za preradu mleka u Republici Srbiji. Preostalo mleko prerađuje dodatnih 40 sezonskih mlekara. Najveće 24 mlekare prerade 85% mleka.
Kada su u pitanju manje mlekare, stanje više varira, mada čak neke od njih uporno sprovode planove za uspešan opstanak u budućnosti, te se čini da će Republika Srbija ući u EU sa značajnim brojem održivih malih i srednjih mlekara.
Tabela 6: Raspodela mlekara prema dnevnoj količini prerađenog mleka
Opseg veličine |
Broj mlekara |
Udeo mlekara (%) |
Udeo prerađenog mleka (%) |
< 3 tone/dan |
103 |
55 |
5 |
3-10 tona/dan |
54 |
29 |
10 |
10-50 tona/dan |
22 |
12 |
20 |
50-100 tona/dan |
3 |
1 |
7 |
> 100 tona/dan |
5 |
3 |
58 |
Ukupan broj |
187 |
100 |
100 |
Izvor: Analiza mlekarskog sektora, Republika Srbija 2013. godine
Prema Pravilniku o kvalitetu sirovog mleka ("Službeni glasnik RS", broj 21/09) "Ekstra" klasa mleka je u skladu sa limitom EU za UBB od 100.000, dok ne definiše BSĆ. Klasa 1 je ispod standarda EU, sa UBB od 100.000-400.000. Klasa 2 je ispod minimalnog srpskog standarda od 400.000 UBB za prijem mleka od strane prerađivača mleka, dok 10% proizvodnje ide trgovini.
Na osnovu analize 20 najvećih mlekara navedenih u okviru poslednje studije ovog sektora, mleko VVT predstavlja najrasprostranjeniji pojedinačni proizvod sa 35% ukupne proizvodnje, a sa pasterizovanim mlekom "mleko na tržištu" teži 54% ukupne proizvodnje. Sledeći najrasprostranjeniji proizvod je jogurt sa 33% ukupne proizvodnje, dok najveći udeo u proizvodnji od preostalih sedam proizvoda ima kisela pavlaka sa 6%. Sve vrste sira čine 4% ukupne proizvodnje.
Tržište mleka čine dve grane: prva obuhvata fabrike mlečnih proizvoda koje prerađuju mleko i prodaju svoje proizvode kroz prodavnice i supermarkete, a druga obuhvata mleko koje se prodaje direktno lokalnim potrošačima, kao prerađeno na poljoprivrednom gazdinstvu u obliku belog sira i kajmaka ili se proizvodi prodaju na pijacama. Potrošnja mleka i mlečnih proizvoda od strane poljoprivrednih gazdinstava može se svrstati u drugu tržišnu granu. Podaci iz godišnje analize stočarske proizvodnje za 2013. godinu pokazuju da se 52,2% mleka namenjenog ljudskoj upotrebi dostavi mlekarama i prođe kroz prvu tržišnu granu, dok se preostalo upotrebi na poljoprivrednom gazdinstvu ili se proda direktnim putem.
Potrebno je bolje savetovati i obučiti poljoprivredne proizvođače kako bi se ojačao čitav mlečni sektor i poboljšao celokupan učinak, te je zato neophodno da se ulože značajna finansijska sredstva u edukaciju i unapređenje nivoa znanja poljoprivrednih proizvođača. Prethodno iskustvo pokazuje da bi to moglo da poveća proizvodnju za 20% bez finansijskih ulaganja, u zavisnosti od strukture poljoprivrednog gazdinstva i njegove lokacije. Poslednjih godina su dobijeni različiti rezultati, u zavisnosti od toga ko je vršio obuku i od sposobnosti poljoprivrednih proizvođača da prihvate i upotrebe stečeno znanje.
OP predstavlja oblast koja se postepeno razvija. Beleži porast u broju životinja koje imaju organski status, kao i u broju grla u periodu konverzije. Udeo organske proizvodnje u ukupnoj stočarskoj proizvodnji je još uvek veoma nizak, mada postoji velika mogućnost za razvoj, posebno u planinskim predelima. Proizvodnja organskog mleka u Republici Srbiji polako zauzima svoje mesto na tržištu. Aktuelni i precizni podaci o organskoj proizvodnji i marketingu su nedostupni.
Drugi kritičan faktor je veličina mlekara. Trenutno, snabdevanje mlekom zavisi od veoma velikog broja malih poljoprivrednih gazdinstava. Ovo pokreće ozbiljnu zabrinutost po pitanju kako neophodna ulaganja mogu biti podržana ili ekonomski opravdana njihovim malim prometom. Dugoročno, ovaj problem bi trebalo da se reši sa manjim broj farmi i povećanjem njihove prosečne veličine, mada iskustva širom Evrope pokazuju da takav vid restruktuiranja može da potraje godinama. Čak i kada bi se veličina prosečnog stada udvostručila na 5,6 i dalje bi ono ostalo malo u poređenju sa prosekom EU, te je stoga, Republici Srbiji potreban strateški pristup restrukturiranju mlekarskog sektora, kao i ispunjenje regulatornih i konkurentnih izazova pristupanja.
Kako bi postao konkurentniji proizvođačima mlečnih proizvoda u EU i kako bi dostigao standarde EU za dobrobit životinja, higijenu i zaštitu životne sredine, sektor mlekarstva treba da prođe kroz velike izmene u pogledu objekata, opreme i načina upravljanja, što podrazumeva veoma značajne investicione zahteve.
Usklađenost sa standardima EU još uvek je na nivou zakonodavstva. Donošenje i sprovođenje pojedinih podzakonskih akata još uvek nije počelo. Podaci o poljoprivrednim gazdinstvima koja primenjuju standarde EU za dobrobit životinja, higijenu i odlaganje stajnjaka nisu dostupni, iako se smatra da je broj poljoprivrednih gazdinstava koja ispunjavaju standarde EU izuzetno mali. Trenutno, je za izvoz registrovano 56 mlekara, od čega šest ima dozvolu za izvoz u EU. Ostalih 50 ima dozvolu za izvoz za zemlje članice CEFTA i druge zemlje. Shodno tome, postoje i značajna očekivanja da intervencije IPARD II programa budu usmerene ka korisnicima koji su u mogućnosti da na poljoprivrednom gazdinstvu dostignu potpunu primenu standarda EU, tokom sprovođenja investicionog projekta. Ulaganja u ovaj sektor treba da budu fokusirana na odgovarajući smeštaj životinja, upravljanje stajnjakom i opremu za proizvodnju mleka.
Podrška IPARD II program treba da bude usmerena na jačanje veza i efikasnosti u proizvodnji i marketinškom lancu. Osnovni cilj je da se ojača celokupan rad i održivi razvoj ovog sektora u kontekstu pristupanja EU, kao i da se dostignu neophodni tržišni standardi.
Generalno, poljoprivredna gazdinstva imaju potrebu za osavremenjivanjem i poboljšanjem svoje mehanizacije u cilju efikasnijeg rada.
Mlekare imaju potrebu za uvođenjem redovnog uzorkovanja i laboratorijskog ispitivanja sirovog mleka, za osnivanjem ili unapređenjem laboratorija, kao i za uvođenjem opreme za automatizovano ispitivanje mleka. Neophodno je obezbediti da male mlekare imaju pristup komercijalnim laboratorijskim uslugama, obezbediti skladišta i postrojenja za tečni otpad, kao i postarati se za njegovo bezbedno odlaganje.
IPARD II program je usmeren ka poljoprivrednim gazdinstvima koja na dan podnošenja prijave imaju minimum 20 i maksimum 300 muznih krava. Ulaganja treba da unaprede objekte i opremu kako bi se dostigli standardi EU za higijenu, dobrobit životinja i zaštitu životne sredine, kao i da unaprede mehanizaciju u cilju povećanja konkurentnosti, što se detaljno opisuje u biznis planu. Za velike farme, koje na dan podnošenja prijave imaju više od 300 muznih krava, pomoć treba da bude usmerena ka unapređenju objekata i opreme za rukovanje, skladištenje i distribuciju stajnjaka, kako bi se dostigli standardi EU u oblasti zaštite životne sredine.
Kada je u pitanju prerada mlečnih proizvoda, pomoć treba da bude usmerena ka malim i srednjim mlekarama koje će do kraja investicije imati prerađivački kapacitet od 10 tona/dan, uspostaviti laboratorije za ispitivanje mleka i objekte za preradu tečnog otpada, kao i unaprediti svoja postrojenja, opremu, sakupljanje mleka i upravljanje otpadom.
3.2.3. Sektor proizvodnje i prerade mesa
Pozadina i ključni faktori
Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine, oko 77,5% od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava (489.364) uključeno je u stočarsku proizvodnju. Goveda se gaje na oko 177.000 gazdinstava, svinje na 355.000, ovce na 155.000, a živina na 414.000.
Sektor za stočarstvo (uključujući i proizvodnju mleka) je u 2013. godini doprineo ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa 32,6%. Ipak, značajnije je razmatrati proizvodnju poljoprivrednih proizvoda koji se troše na gazdinstvu ili direktno prodaju.
Proizvodnja na nivou poljoprivrednih gazdinstava
Broj i veličina
Sektorom za stočarstvo preovlađuje veliki broj poljoprivrednih gazdinstava kojima se upravlja na tradicionalan način, sa sistemima za uzgoj niskog intenziteta. Ona su okarakterisana kao samoodrživa, koristeći autohtone, lokalno adaptirane rase. Prema podacima iz juna 2014. godine, ukupan broj objekata za tov iznosi: za goveda 1.532, za svinje 1.170, za ovce i koze 255, odnosno za živinu 1.142 (Tabela 7).
Tabela 7: Broj objekata za uzgoj/tov
Goveda |
Svinje |
Ovce i koze |
Živina |
||||
broj grla |
broj registrovanih objekata |
broj grla |
broj registrovanih objekata |
broj grla |
broj registrovanih objekata |
broj grla |
broj registrovanih objekata |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
0-5.000 |
238 |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
5.000-7.000 |
86 |
0-10 |
41 |
0-50 |
7 |
0-50 |
1 |
7.000-10.000 |
100 |
10-20 |
67 |
50-100 |
16 |
50-150 |
6 |
10.000-20.000 |
151 |
Ukupno |
108 |
Ukupno |
23 |
Ukupno |
7 |
Ukupno |
575 |
20-50 |
195 |
100-500 |
509 |
150-200 |
34 |
20.000-25.000 |
17 |
50-100 |
391 |
500-1.000 |
53 |
200-300 |
39 |
25.000-30.000 |
10 |
100-200 |
125 |
1.000-3.000 |
50 |
300-500 |
27 |
30.000-40.000 |
20 |
200-300 |
41 |
3.000-5.000 |
16 |
500-600 |
9 |
40.000-50.000 |
13 |
300-500 |
35 |
5.000-7.000 |
7 |
600-800 |
8 |
50.000-70.000 |
14 |
500-1.000 |
44 |
7.000-10.000 |
10 |
800-1.000 |
7 |
70.000-100.000 |
18 |
Ukupno |
831 |
Ukupno |
645 |
Ukupno |
124 |
Ukupno |
92 |
1.000-2.000 |
34 |
10.000-15.000 |
12 |
1.000-2.000 |
5 |
100.000-120.000 |
5 |
2.000-5.000 |
10 |
15.000-20.000 |
10 |
2.000-4.000 |
8 |
120.000-150.000 |
6 |
5.000-10.000 |
1 |
20.000-50.000 |
14 |
> 4.000 |
3 |
150.000-200.000 |
8 |
> 10.000 |
0 |
> 50.000 |
2 |
- |
- |
> 200.000 |
13 |
Ukupno |
45 |
Ukupno |
38 |
Ukupno |
16 |
Ukupno |
32 |
Ukupan broj registrovanih objekata za tov |
|||||||
Goveda |
984 |
Svinje |
706 |
Ovce i koze |
147 |
Živina |
699 |
Broj neregistrovanih objekata za tov |
|||||||
Goveda |
548 |
Svinje |
464 |
Ovce i koze |
108 |
Živina |
443 |
Ukupan broj objekata za tov |
|||||||
Goveda |
1.532 |
Svinje |
1.170 |
Ovce i koze |
255 |
Živina |
1.142 |
Izvor: Uprava za veterinu, MPŠV (jun 2014. godine)
Osnovni pokazatelji proizvodnje kada je u pitanju broj životinja po poljoprivrednim gazdinstvima prikazani su u Tabeli 8.
Tabela 8: Poljoprivredna gazdinstva prema veličini gazdinstva i broju stoke, 2012. godine
Broj |
Ukupno |
Goveda |
|||||||
1-29 |
% |
30-49 |
% |
50-99 |
% |
≥ 100 |
% |
||
grla |
908.102 |
691.032 |
76,10 |
62.757 |
6,91 |
52.848 |
5,82 |
101.465 |
11,17 |
PG |
177.252 |
174.469 |
98,43 |
1.701 |
0,96 |
810 |
0,46 |
272 |
0,15 |
Svinje |
|||||||||
Broj |
Ukupno |
1-99 |
% |
100-199 |
% |
200-399 |
% |
≥ 400 |
% |
grla |
3.407.318 |
2.409.390 |
70,71 |
142.447 |
4,18 |
89.407 |
2,62 |
766.044 |
22,48 |
PG |
355.052 |
353.395 |
99,53 |
1.092 |
0,31 |
336 |
0,10 |
229 |
0,06 |
Ovce |
|||||||||
Broj |
Ukupno |
1-99 |
% |
100-199 |
% |
200-499 |
% |
≥ 500 |
% |
grla |
1.736.440 |
1.553.148 |
89,44 |
93.556 |
5,39 |
61.211 |
3,53 |
28.525 |
1,64 |
PG |
154.972 |
153.980 |
99,36 |
729 |
0,47 |
230 |
0,15 |
33 |
0,02 |
Živina |
|||||||||
Broj |
Ukupno |
1-99 |
% |
100-999 |
% |
1000-4999 |
% |
≥ 5.000 |
% |
grla |
26.708.220 |
8.875.188 |
33,24 |
1.215.168 |
4,55 |
1.714.953 |
6,42 |
14.902.911 |
55,79 |
PG |
413.792 |
405.415 |
97,98 |
7.037 |
1,70 |
801 |
0,19 |
539 |
0,13 |
Izvor: Popis poljoprivrede iz 2012. godine, RZS
Nivo kvaliteta proizvodnje
Postoji potreba da se poveća proizvodnja, kao i da se poboljša kvalitet stočarskih proizvoda i tehnike odlaganja stajnjaka. Područja sa većom gustinom malih poljoprivrednih gazdinstava bi mogla da imaju veći uticaj na kvalitet podzemnih voda usled difuznog zagađenja prouzrokovanog neadekvatnim sistemima za odlaganje stajnjaka. Nova politika podrške uključuje podsticanje specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava za proizvodnju mesa, kako za potrebe domaćeg tržišta, tako i za izvoz, sprovođenje dobrih poljoprivrednih praksi i minimalnih nacionalnih standarda u oblasti zaštite životne sredine.
Stočarska proizvodnja u Republici Srbiji uglavnom se zasniva na malim i srednjim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, koja raspolažu većim delom poljoprivrednog zemljišta i imaju veći uticaj na ukupnu stočarsku proizvodnju. Budućnost stočarske proizvodnje, koja zahteva relativno intenzivan rad i angažuje većinu poljoprivredne radne snage u ruralnim područjima, nije samo pitanje razvoja poljoprivrede, već se odnosi na čitav proces ruralnog razvoja. Mala i srednja gazdinstva su i dalje glavni snabdevači stočarskim proizvodima na nacionalnom tržištu, izuzev živine, i suočavaju se sa padom stočarske proizvodnje. Shodno tome, mere politike za mala gazdinstva su planirane NPRR, a za srednja gazdinstva IPARD II programom, koncentrišući se na novčanu podršku za mala gazdinstva i podršku za potencijalna srednja gazdinstva da bi se brže razvila i pripremila za buduću situaciju na tržištu.
Poslednji podaci pokazuju da više od 86% poljoprivrednika namerava da proširi ili poboljša proizvodnju stoke u kratkom roku. Za razvoj ovog sektora u budućnosti važna su sledeća pitanja:
1) smanjenje prosečne starosti upravnika gazdinstva;
2) uspostavljanje sistema za stabilizaciju cena stočne hrane, kao i mesa (kao finalnih stočarskih proizvoda) i upravljanje rizicima;
3) bolja saradnja i pomoć savetodavnih usluga;
4) spremnost za primenu novih tehnoloških rešenja;
5) dostupnost podrške kroz NPRR i IPARD II;
6) dostupnost bankarskih kredita ili drugih finansijskih izvora.
Usklađenost sa standardima EU još uvek je na nivou zakonodavstva. Donošenje i sprovođenje pojedinih podzakonskih akata još uvek nije počelo. Podaci o gazdinstvima koja primenjuju standarde EU za dobrobit životinja, higijenu i odlaganje stajnjaka nisu dostupni. Smatra se da je broj gazdinstava koja ispunjavaju standarde EU izuzetno mali. Shodno tome, postoje i značajna očekivanja da intervencije IPARD II programa budu usmerene ka korisnicima koji su u mogućnosti da na poljoprivrednom gazdinstvu dostignu potpunu primenu standarda EU, tokom sprovođenja investicionog projekta. Stoga, ulaganja u ovaj sektor treba da budu usmerena ka adekvatnom smeštaju životinja, skladištenju hrane i upravljanju stajnjakom.
Prerađivačka industrija
Broj i veličina
Ukupan broj klanica (982 koje su zvanično radile u martu 2010. godine) trenutno zapošljava između 20.000 i 25.000 ljudi. Procena registrovane prerade mesa u objektima u periodu od 2002 do 2012. godine prikazana je u Tabeli 9.
Tabela 9: Dinamika prerade mesa u registrovanim objektima u periodu od 2002. do 2012. godine (000) t
2002. |
2006. |
2010. |
2012. |
|
Govedina i teletina |
190 |
185 |
167 |
161 |
Svinjsko meso |
473 |
417 |
399 |
368 |
Ovčije meso |
36 |
45 |
44 |
54 |
Živina |
88 |
100 |
120 |
140 |
Izvor: RZS
Ukupan broj od 1.197 klanica i objekata za preradu pokazuje da Republika Srbija ima izuzetne kapacitete za klanje i preradu mesa, što dalje znači da je nivo stvarne iskorišćenosti ispod projektovanih kapaciteta. Samo oko 0,5% njih ima dozvolu za izvoz u EU, što pokazuje da većina nije u skladu sa standardima EU.
Tabela 10: Broj objekata za klanje, sečenje i preradu mesa
Vrsta objekta |
Objekti - (domaće tržište) |
Objekti - izvoz (EU) |
Objekti - izvoz (treće zemlje) |
Klanica (crveno meso) - kopitari |
277 |
2 |
9 |
Klanica (živina) |
31 |
- |
- |
Objekti kombinovane namene (klanje, sečenje, prerada - crveno meso) |
415 |
3 |
32 |
Objekti kombinovane namene (klanje, sečenje, prerada - živina) |
19 |
1 |
9 |
Prerada mesa i proizvodnja mesnih prerađevina |
455 |
- |
- |
UKUPNO |
1.197 |
6 |
50 |
Izvor: MPŠV
Trenutni ukupni kapacitet klanica svakako prevazilazi potražnju na lokalnom tržištu, a u budućnosti će se, uz doslednu primenu domaćih standarda i usvajanje standarda EU, broj ovih objekata značajno smanjiti. Procenjuje se da se 44% goveđeg mesa, preko 14% zvanično zaklanog ovčijeg mesa i skoro 78% svinjskog mesa (45% svinjsko meso i 33% slanina) konzumira u vidu prerađenih proizvoda, stoga je sekundarni prerađivački sektor od izuzetne važnosti.
Nivo kvaliteta proizvodnje
Klasifikacija trupova zaklane stoke, ovaca i svinja ne postoji u klanicama u Republici Srbiji. Stoga se, u većini slučajeva, plaćanje zasniva na korišćenju žive mere životinja i/ili njihove starosti u trenutku prodaje. Jedan od najhitnijih zadataka jeste upravo registrovanje načina klasifikacije životinjskih trupova na liniji klanja.
Tržište i trgovina
Situacija na tržištu (proizvodi, obrazac potrošnje, trgovina)
Spoljnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa u 2013. godini beleži negativan trgovinski bilans u iznosu od 13.300.000 evra. Uvoz mesa i proizvoda od mesa iznosio je 66.900.000 evra (u 2012. godini iznosio je 57.800.00 evra), dok je izvoz ovih proizvoda u 2013. godini bio 51.800.000 evra (u 2012. godini iznosio je 46.400.000 evra), prema podacima RZS, Izveštaj br. 24, 31. januar 2014. godine.
Snabdevanje tržišta u Republici Srbiji goveđim mesom je nedovoljno da zadovolji potrebe domaćeg tržišta, kao i izvoz. Kvota za izvoz goveđeg mesa po povlašćenim uslovima za tržište EU iznosi do 8.700 tona godišnje, ali je samo 5% toga iskorišćeno.
U 2012. godini uvoz zamrznutog goveđeg mesa iznosio je oko 154 tone, a izvoz samo oko 29 tona. Ukupan izvoz svežeg goveđeg mesa iznosio je 1.500 tona, od čega je oko 630 tona izvezeno u EU. Izvoz iste robe u 2007. godini iznosio je oko 9.100 tona, od čega je oko 2.300 tona izvezeno u EU.
U 2013. godini, industrija mesa Republike Srbije zabeležila je proizvodnju svežeg goveđeg i telećeg mesa na istom nivou kao i prethodne godine (161.000 tona). Međutim, u poređenju sa petogodišnjim prosekom (2008-2012. godine) beleži smanjenje od 6%. Proizvodnja svežeg svinjskog mesa u 2013. godini je ostvarila rast od 4% (do 381 tone), što je opet manje od petogodišnjeg proseka (2008-2012. godine) za 2%. Proizvodnja svežeg živinskog mesa je ostala manje-više na istom nivou tokom poslednjih nekoliko godina. Tokom istog vremenskog perioda, proizvodnja mesnih prerađevina je ostala stabilna, dok se proizvodnja konzerviranog mesa uvećala za skoro 100%.
Za sektor prerade mesa u Republici Srbiji najznačajniji podsektor proizvodnje mesa čini svinjsko meso što je prikazano u Tabeli 11. U opštem smislu, proizvodnja se godišnje smanjuje, kao i broj svinja i krmača.
Tokom poslednjih deset godina broj stoke je opao za 20%. Ovo je značajno uticalo na prerađivačku industriju koja povećava uvoznu tražnju mesa kako bi zadovoljila zahteve za preradom. Republika Srbija pokušava da obnovi svoja tradicionalna tržišta za izvoz, kako za svežu, tako i za prerađenu mladu govedinu.
Proizvodnjom živinskog mesa u Republici Srbiji bavi se relativno mali broj proizvođača i prerađivača. Ipak, ova proizvodnja ostvaruje ključnu ulogu u sektoru mesa i povećala je svoje učešće u potrošnji.
Tabela 11: Proizvodnja mesa u Republici Srbiji (bruto domaća proizvodnja mesa u (000) t težine zaklane životinje)
|
2004. |
2005. |
2006. |
2007. |
2008. |
2009. |
2010. |
2011. |
2012. |
Struktura |
Goveđe meso |
93 |
90 |
83 |
95 |
99 |
100 |
96 |
81 |
82 |
18,5 |
Svinjsko meso |
242 |
253 |
255 |
289 |
266 |
252 |
269 |
271 |
252 |
56,5 |
Živinsko meso |
65 |
67 |
75 |
70 |
76 |
80 |
84 |
103 |
94 |
20,1 |
Ovčije meso |
20 |
21 |
20 |
20 |
23 |
24 |
23 |
24 |
22 |
4,9 |
UKUPNO |
420 |
431 |
433 |
474 |
464 |
456 |
472 |
479 |
450 |
100,0 |
Izvor: RZS
Tržište i pravna dokumenta vezana za izvoz
SSP sa EU i CEFTA sporazum otvorili su nove mogućnosti za povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda u Evropu. Međutim, za sada se čini da će Belorusija, Rusija i zemlje članice CEFTA sporazuma, zajedno sa Italijom i Grčkom, ostati primarna tržišta za goveđe meso, u pogledu postojećih zaliha mesa i kvaliteta.
Poljoprivredi Republike Srbije neophodan je dalji razvoj kako bi bila konkurentna, najpre na tržištima dostupnim kroz prelazni trgovinski sporazum EU, a kasnije na proširenim tržištima kroz članstvo u EU.
Nivo postizanja standarda EU posebno u oblasti zdravlja, higijene, bezbednosti hrane na poljoprivrednom gazdinstvu i nivo prerade
Trenutno postoji šest licenciranih klanica za izvoz na tržište EU i četiri registrovane za trgovinu sa zemljama članicama CEFTA. Objavljeni kapacitet šest licenciranih objekata za izvoz na tržište EU iznosi 875 goveda na dan (klanje i sečenje).
U poređenju sa zahtevima i standardima EU po pitanju bezbednosti hrane, Republici Srbiji nedostaju sistemi za obezbeđenje kvaliteta, kao i konkretni podaci o deficitima. Ovo je glavni faktor koji onemogućava razvoj prehrambene industrije. Nepodudaranje u korišćenju i sprovođenju standarda EU za proizvodnju i preradu hrane prikazano je u Tabeli 10, gde se vidi da je samo 0,5% od svih objekata licencirano za izvoz u EU, tj. u potpunosti odgovara standardima.
Identifikovanje potreba za obučavanjem u okviru sektora
Poljoprivrednici - proizvodna grupa
Obuka treba da obuhvati sledeće teme:
1) knjigovodstvo i upravljanje, sprovođenje novog, tržišno orijentisanog pristupa,
2) primena novih tehnologija stočarske proizvodnje,
3) poboljšanje kvaliteta proizvodnje i higijene, kao i bezbednosti hrane,
4) zaštita životne sredine i dobrobit životinja,
5) širenje načela dobre poljoprivredne prakse.
Klanična industrija
Glavni fokus i orijentacija treba da budu na obuci za primenu GZP, DPP i HACCP principa, kao i upravljanje prema ISO 9001. Takođe, veoma je važno obaviti obuku o sečenju i klasiranju mesa u skladu sa propisom EU "Klasiranje goveda prema EC/1215/2003".
Identifikovanje prema sektoru - nivou
Promene na poljoprivrednim gazdinstvima
Poljoprivredna gazdinstva u Republici Srbiji nisu dovoljno opremljena mehanizacijom. Potrebno je obnoviti poljoprivredne objekte i prateću infrastrukturu. Ovo se može postići ulaganjem u modernizaciju i opremanjem postojećih objekata, kao i izgradnjom novih.
Takođe, potrebna je finansijska podrška za unapređenje ishrane, kvaliteta priplodnog materijala i objekata za smeštaj životinja, zajedno sa podrškom za rukovanje, skladištenje i distribuciju stajnjaka u skladu sa standardima EU.
Promene u prerađivačkoj industriji
Modernizacija u pogledu veterinarskih, zdravstvenih standarda i standarda za zaštitu životne sredine je od vitalnog značaja. Zahtevani standardi su uvedeni u mali broj pogona za preradu mesa koji su licencirani za izvoz u EU. Osim toga, proizvodnja mesa u Republici Srbiji pokazuje nizak nivo iskorišćenosti postojećih proizvodnih kapaciteta, kao i specijalizovanosti za specifične vrste proizvoda. Tehnološka infrastruktura klanica i pogona za preradu mesa je takođe, na niskom nivou.
U šta treba investirati?
U poljoprivredna gazdinstva
Kao prioritet postavljaju se zamena loše tehničke opreme i starih objekata i uvođenje novih tehnologija i načina stočarske proizvodnje u skladu sa principima bezbednosti hrane, zaštite životne sredine i dobrobiti životinja. Ovo su zahtevi koji se odnose na poljoprivredna gazdinstva svih veličina. Takođe, potrebno je poboljšati mehanizaciju.
U prerađivačku industriju
Investicije u cilju dostizanja standarda EU u oblasti bezbednosti hrane i zaštite životne sredine predstavljaju prioritet. Takođe, investicije treba da imaju za cilj orijentisanje proizvodnje ka tržištu, korišćenje postojećih tržišnih pozicija, stvaranje novih proizvodnih mesta, uvođenje novih tehnologija, itd.
3.2.4. Sektor proizvodnje i prerade voća i povrća
Pozadina i ključni faktori
Podsektor za voće i povrće čini oko 20% ukupne proizvodne vrednosti u poljoprivredi.
Proizvodnja/Poljoprivrednici
Broj i veličina
Strukturu podsektora za voće i povrće možemo definisati kao heterogenu. Primarna proizvodnja se delom zasniva na radu poljoprivrednih subjekata u državnom vlasništvu, dok najveći udeo u ukupnoj proizvodnji imaju porodična poljoprivredna gazdinstva.
Voćnjacima pripada 5,7% KPP, a polovinu toga čine šljivici. Više od polovine (54%) gazdinstava koja se bave proizvodnjom voća obrađuju manje od 5 ha KPP.
Tabela 12: KPP za proizvodnju voća, ha
Broj poljoprivrednih gazdinstava |
KPP, ha |
||||||
< 1 |
1,1 - 2 |
2,1 - 5 |
5,01 - 10 |
10,01 - 50 |
50 < |
Ukupno |
|
PG - Voće i bobičasto voće |
60.079 |
57.219 |
101.608 |
53.771 |
21.412 |
1.114 |
295.203 |
PG - Jagoda |
1.292 |
1.301 |
3.016 |
1.698 |
656 |
19 |
7.982 |
PG - Vinogradi |
81.436 |
1.590 |
716 |
131 |
88 |
16 |
83.977 |
PG - Hmelj |
0 |
2 |
4 |
1 |
3 |
1 |
11 |
Ukupno |
142.807 |
60.112 |
105.344 |
55.601 |
22.159 |
1.150 |
387.173 |
Izvor: Popis poljoprivrede iz 2012. godine, RZS
Mala gazdinstva, ispod 5 ha, čine 40% zemljišta za proizvodnju povrća. Većina njih gaji paradajz, papriku, pasulj, kupus, lubenicu, dinju, crni i beli luk, grašak itd. Ovakva proizvodnja namenjena je direktnoj potrošnji, internoj upotrebi i industrijskoj proizvodnji. Na velikim poljoprivrednim gazdinstvima, od povrća se najčešće gaji grašak (30%), paprika (9%) i boranija (7%) i proizvodnja se prvenstveno obavlja za potrebe prerađivačke industrije.
Tabela 13: KPP za proizvodnju povrća, ha
Broj poljoprivrednih gazdinstava |
KPP, ha |
||||||
< 1 |
1,1 - 2 |
2,1 - 5 |
5,01 - 10 |
10,01 - 50 |
50 < |
Ukupno |
|
PG - Paradajz |
11.947 |
10.169 |
17.097 |
8.372 |
3.160 |
115 |
50.860 |
PG - Paprika |
15.040 |
14.300 |
23.065 |
10.033 |
3.903 |
210 |
66.551 |
PG - Krompir |
19.972 |
23.261 |
42.820 |
22.397 |
8.663 |
252 |
117.365 |
PG - Povrće u plastenicima |
3.768 |
2.787 |
5.253 |
2.486 |
1.248 |
83 |
15.625 |
Ukupno |
50,727 |
50,517 |
88,235 |
43,288 |
16,974 |
660 |
250,401 |
Izvor: Popis poljoprivrede iz 2012. godine, RZS
Proizvodnja voća
U 2012. godini površina pod voćnjacima iznosila je 239.846 ha, što predstavlja 4,4% KPP. U okviru ove površine, tradicionalno su dominantni šljivici (41%), zatim proizvodnja jabuka (20%) i voćnjaci višnje (10%). Raspodela proizvodnje voća prikazana je u Tabeli 14.
Tabela 14: Proizvodnja voća u Republici Srbiji
Proizvodnja (000) t |
2006. |
2007. |
2008. |
2009. |
2010. |
2011. |
2012. |
Struktura 2010-2012 (%) |
Ukupno |
1.218 |
1.381 |
1.299 |
1.452 |
1.077 |
1.337 |
925 |
100,0 |
Drvenasto voće - ukupno |
1.073 |
1.242 |
1.145 |
1.295 |
927 |
1.178 |
802 |
86,7 |
Jabuke |
240 |
245 |
236 |
282 |
240 |
266 |
179 |
19,4 |
Kruške |
58 |
61 |
62 |
68 |
48 |
65 |
39 |
4,2 |
Trešnje |
23 |
29 |
30 |
29 |
22 |
29 |
22 |
2,4 |
Višnje |
81 |
100 |
90 |
105 |
66 |
91 |
75 |
8,1 |
Kajsije |
22 |
23 |
22 |
31 |
23 |
33 |
17 |
1,8 |
Dunja |
10 |
13 |
12 |
15 |
11 |
14 |
11 |
1,2 |
Šljive |
556 |
681 |
607 |
663 |
427 |
582 |
391 |
42,3 |
Breskve |
59 |
66 |
63 |
77 |
69 |
75 |
54 |
5,8 |
Orah |
24 |
25 |
24 |
25 |
21 |
24 |
15 |
1,6 |
Jagodasto (bobičasto) voće - ukupno |
145 |
139 |
154 |
157 |
150 |
159 |
123 |
13,3 |
Kupine |
31 |
29 |
32 |
34 |
33 |
34 |
26 |
2,8 |
Maline |
80 |
77 |
84 |
87 |
84 |
90 |
70 |
7,6 |
Jagode |
34 |
33 |
38 |
36 |
33 |
36 |
27 |
2,9 |
Izvor: RZS
Proizvodnja povrća
U periodu 2009-2012. godine zabeležen je značajan prinos povrća, iako je zbog suše u 2012. godini, u toku vegetacionog perioda, proizvodnja bila slabija. Povrće se proizvodi u količini oko 1.000.000 tona godišnje (prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine), što nije dovoljno da bi se pokrila domaća potražnja.
U okviru ove proizvodnje (2010-2012. godine), najveći udeo ima krompir (36%), zatim kupus i kelj (16%), dinja i lubenica (12%), paradajz (10%), paprika (8%) i crni luk (7%). Najveći deo površine pod povrćem pripada malim poljoprivrednim gazdinstvima, koja na godišnjem nivou proizvode uglavnom za potrošnju na gazdinstvu u svežem stanju, a manje u svrhe industrijske prerade. Oko 10.000 ha pripada velikim proizvođačima, gde se gaji povrće za komercijalnu upotrebu, kao što su grašak (30%), paprika (9%) i pasulj (7%).
Nivo proizvodnog kvaliteta
Kvalitet proizvodnje karakteriše nizak tehnološki nivo, zajedno sa starim i tradicionalnim voćnjacima i vinogradima, zastarelim sortama, nepostojanjem sistema za navodnjavanje, neadekvatnom zaštitom useva od bolesti i štetočina, starim mašinama i opremom za zaštitu useva i berbu.
Tabela 15: Proizvodnja povrća (uključujući krompir)
Proizvodnja (000) t |
2006. |
2007. |
2008. |
2009. |
2010. |
2011. |
2012. |
Struktura |
Ukupno |
2.279 |
1.871 |
2.120 |
2.207 |
2.201 |
2.166 |
1.618 |
100,0 |
Krompir |
930 |
743 |
844 |
898 |
887 |
891 |
578 |
35,7 |
Šargarepa |
68 |
57 |
66 |
68 |
101 |
60 |
47 |
2,9 |
Luk |
140 |
116 |
141 |
131 |
144 |
140 |
107 |
6,6 |
Beli luk |
26 |
21 |
24 |
23 |
22 |
21 |
17 |
1,0 |
Pasulj |
55 |
39 |
42 |
46 |
43 |
39 |
27 |
1,7 |
Boranija |
14 |
13 |
15 |
17 |
18 |
17 |
12 |
0,7 |
Grašak |
36 |
35 |
42 |
39 |
37 |
41 |
33 |
2,0 |
Krastavac |
67 |
60 |
62 |
67 |
70 |
72 |
55 |
3,4 |
Kupus i kelj |
325 |
280 |
301 |
326 |
337 |
315 |
266 |
16,5 |
Paradajz |
189 |
152 |
176 |
189 |
189 |
199 |
156 |
9,6 |
Paprika |
177 |
150 |
151 |
171 |
155 |
145 |
130 |
8,0 |
Dinja i lubenica |
251 |
205 |
256 |
230 |
197 |
225 |
190 |
11,8 |
Izvor: RZS
Prerađivačka industrija
Broj i veličina
Republika Srbija ima dugu tradiciju i iskustvo u uzgajanju voća, uključujući grožđe, kao i povrća i u njihovoj preradi leži veliki potencijal.
Prerađivačka industrija za voće i povrće je u tranziciji. Republika Srbija ima velike proizvodne objekte, ali su oni loše razvijeni i neretko smešteni u oblastima sa malim brojem proizvođača. Neki od objekata su privatizovani, dok su drugi u procesu privatizacije. Značajan broj prerađivača više ne radi, dok ostali imaju zastarelu opremu, uglavnom usled nedostatka investicija. U većini objekata oprema je na nivou nižem od onog koji zahtevaju standardi za izvoz, posebno na tržište EU. Samo mali broj preduzeća poseduje prerađivačku tehnologiju visokog kvaliteta.
Republika Srbija ima značajan izvor sirovina za preradu i izvoz. Prosečna proizvodnja na desetogodišnjem nivou iznosi oko 2.100.000 tona svežeg povrća i oko 1.200.000 tona svežeg voća. Ipak, ovo je nedovoljno iskorišćeno, s obzirom na to da se samo 15% povrća i 20% voća proizvede, preradi i proda u Republici Srbiji.
Termička obrada i sušenje voća i povrća, kao i proizvodnja sokova se obavlja u 85 preduzeća sa ukupnim ugrađenim kapacitetom od oko 565.000 tona. Značajan deo kapaciteta za preradu se odnosi na proizvodnju voća i povrća.
Postoji 181 registrovana hladnjača u Republici Srbiji namenjena čuvanju voća i povrća, sa ukupnim kapacitetom od 608.000 tona.
Većina postojećih hladnjača je zastarela i nije klimatizovana, što rezultira velikim gubicima. Produžetak sezone svežeg voća je ograničen slabim skladišnim kapacitetima. Samo oko 12 hladnjača ima tehnologiju UNK (ultra niskog kiseonika) ili kvalitetne radne sisteme (npr. HACCP i ISO standarde).
Pored velikih, postoji i oko 363 malih hladnjača sa kapacitetom u opsegu od 50 do 350 tona. Neke od ovih objekata su nedavno otvorili poljoprivrednici da bi povećali svoju konkurentnost na tržištu. Samo oko 50% objekata za termičku obradu voća, kao i za mešano voće i povrće je u potpunosti operativno.
Broj preduzeća u sektoru za voće i povrće, u pogledu kapaciteta za preradu, prikazan je u Tabeli 16.
Tabela 16: Broj većih preduzeća u sektoru za voće i povrće
>2 miliona kg |
1-2 miliona kg |
0,5-1 |
0,1-0,5 |
|
Broj preduzeća |
18 |
29 |
27 |
109 |
Izvor: Privredna komora Republike Srbije
Tržište i trgovina
Procena situacije na tržištu (proizvodi, obrazac potrošnje, trgovina)
Postoji veliki potencijal za izvoz, posebno kada je u pitanju konzervirano, zamrznuto i suvo povrće. Izvoz voća dobija sve veći značaj usled pristupa novim tržištima. Zamrznuto voće čini 80% izvoza, a sveže 16,6%. Izvoz voća značajno je doprineo razvoju poljoprivrede poslednjih dvadeset godina. Među najprofitabilnijim proizvodima su maline, koje se uglavnom izvoze na tržište EU kao zamrznut proizvod. Sveže voće (uglavnom jabuke) se izvozi u Rusku Federaciju, Nemačku, Austriju i skandinavske zemlje.
Nivo dostizanja standarda EU
U pogledu ispunjenja standarda za bezbednost hrane u sektoru za voće i povrće, glavna pravna akta su usvojena, ali bez odgovarajućih podzakonskih akata, propisa za sprovođenje i kontrolnih mera. Stoga, nije dostupna statistika po ovim pitanjima.
Zakon o bezbednosti hrane koji je stupio na snagu 2009. godine ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) je usklađen sa Regulativom EK 178/2002 i Regulativom EK 882/2008. Ovim zakonom se osniva DNRL i definišu nadležnosti MPŠV i MZ. Zvanične kontrole u okviru interne kontrole povremeno obavlja poljoprivredna inspekcija.
Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja ("Službeni glasnik RS", broj 41/09), zdravlje biljaka i prava uzgajivača su delimično usklađeni sa direktivama i propisima EU. Velike praznine ostaju, posebno kada su u pitanju sprovođenje i kontrola. Deo Zakona o semenu ("Službeni glasnik RS", br. 45/05 i 30/10 - dr. zakon), koji se odnosi na voće i grožđe je delimično usklađen sa zakonima EU.
Identifikovanje potreba za obučavanjem u okviru sektora
Obuke treba prvenstveno da pomognu proizvođačima da poboljšaju kompetentnost kako bi uvećali svoju proizvodnju i konkurentnost, da bi se uskladili sa acquis communautaire. Inspektore MPŠV treba obučiti kako bi bili sposobni da kontrolišu ispunjenost državnih standarda i standarda EU (Dobra poljoprivredna praksa i mere za zaštitu životne sredine).
Identifikacija na nivou sektora
Potrebe za razvojem sektora
Glavne preporuke aktivnosti za poboljšanje konkurentnosti u sektoru za voće i povrće su sledeće:
1) razvoj poljoprivredne infrastrukture na zemljištu,
2) razvoj savremenih veletržnica, centara za raspodelu/pakovanje,
3) potrebno je pojačati obuke i obrazovanje,
4) diverzifikacija sortimenta voća i povrća,
5) poboljšanje konkurentnosti srpskih proizvoda,
6) treba dati prednost razvoju proizvodnih grupa,
7) pružiti pomoć MSP u razvoju biznis planova, standardizaciji, licenciranju, bezbednosti hrane i umrežavanju sa evropskim partnerima.
U šta treba investirati?
Investiranje u poljoprivredna gazdinstva:
1) investiranje u mehanizaciju za rad nakon berbe/žetve,
2) investiranje u savremene objekte za skladištenje,
3) investiranje zarad formiranja modernih centara za distribuciju/pakovanje i veletržnica,
4) investiranje u nove tehnologije,
5) investiranje u cilju poboljšanja kvaliteta i standarda.
Investiranje u prerađivačku industriju:
1) investiranje u cilju modernizacije objekata za preradu u okviru MSP,
2) podrška u licenciranju proizvodnih objekata i finalnih proizvoda.
3.2.5. Ostali usevi (žitarice, uljarice, šećerna repa)
Pozadina i ključni faktori
Najveća površina poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji pripada proizvodnji žitarica i obuhvata oko 60% ukupne požnjevene površine. Proizvodnja žitarica u Republici Srbiji je jedna od najvećih komponenata poljoprivredne proizvodnje, sa oko 32% udela u ukupnoj proizvodnji (2004-2012. godine). Kukuruz je najzastupljeniji usev sa preko 1,2 miliona posejanih hektara, a zatim sledi pšenica sa oko pola miliona hektara. Ovim je predstavljen udeo kukuruza od 25% u vrednosti poljoprivredne proizvodnje i pšenice od 6,6%. Zbog velike površine pod žitaricama, ovaj sektor je među sektorima sa najvećom primarnom proizvodnjom, što se dodatno povećava daljom preradom. Republika Srbija je najveći regionalni proizvođač žitarica, a prema podacima FAO, ona je na 19. mestu proizvođača kukuruza na svetu i na 35. mestu kada je u pitanju pšenica. Proizvodnja žitarica zadovoljava potrebe domaće prerađivačke industrije i ostvaruje određenu količinu za izvoz. Na primer, poslednjih godina, u ukupnoj vrednosti izvoza robe iz Republike Srbije, kukuruz zauzima prvo mesto. Lanac žitarica na tržištu je kratak, dok preovlađuju neformalni kanali prodaje.
Oko 400.000 hektara obradive zemlje je pod industrijskim biljnim kulturama (12% ukupne požnjevene površine). Najveći deo površine pod uljaricama je na teritoriji APV, gde su takođe smešteni i kapaciteti za preradu. Suncokret i soja su među najbitnijim poljoprivrednim usevima u Republici Srbiji (rast u proizvodnji uljane repice je zabeležen tokom poslednje decenije).
Republika Srbija se ubraja u red najvećih proizvođača šećerne repe u Evropi, ali i u svetu, prema podacima FAO zauzima 14. mesto u proizvodnji soje i 15. mesto u proizvodnji suncokreta. Zahvaljujući dugoj tradiciji i povoljnim klimatskim uslovima i zemlji za proizvodnju, Republika Srbija postiže zadovoljavajući prosek prinosa uljarica. Proizvodnja uljarica zadovoljava domaće potrebe, dok su suncokretovo i sojino ulje značajni proizvodi za izvoz.
U pogledu prosečnog prinosa žitarica, Republika Srbija je na nižem nivou u odnosu na zemlje članice EU, posebno u proizvodnji pšenice. Međutim, jedno od objašnjenja za to je nezavršeno usklađivanje podataka o prinosu, pa se mogu očekivati eventualna odstupanja u smislu povećanja navedenih vrednosti. Ima nekoliko inovacija u proizvodnji i tehnologiji nakon berbe, a cene se kreću po sezonskim trendovima, u zavisnosti od odnosa potražnje, cene i konkurentnosti kvaliteta. Uljarice i šećerna repa su izuzeci sa prinosima jednakim evropskim, jer se većim delom proizvode u ravnicama na severu Republike Srbije, na velikim, savremenim poljoprivrednim gazdinstvima. Republika Srbija je jedan od najznačajnijih evropskih proizvođača žitarica, posebno kukuruza (Republika Srbija proizvodi 11% ukupnog EU-27), soje (35%), suncokreta (6%) i šećerne repe (2,5%).
Razlozi niskog prinosa su višestruki, poput tehnološkog zastoja, neadekvatne poljoprivredne prakse, nedostatka odgovarajućeg plodoreda žitarica, neefikasnih sistema za prenos znanja, korišćenja semena bez sertifikata, neadekvatnog korišćenja đubriva i nedovoljnih finansijskih sredstava.
Proizvođači
Žitarice su univerzalni usev u Republici Srbiji, a sade se na poljoprivrednim gazdinstvima svih tipova i veličina. Ukupno 458.196 gazdinstava (72,6% od ukupnog broja gazdinstava) učestvuje u proizvodnji žitarica i prostire se na oko 1.700.000 ha, sa prosečnom veličinom od 3,7 ha po gazdinstvu. Najveći broj gazdinstava (37%) pripada grupi do 2 ha, sa ukupnom površinom od oko 123.000 ha, što predstavlja samo 7% ukupne površine pod žitaricama i prosečnu površinu pod zrnom od 0,7 ha po gazdinstvu. Detaljniji podaci su prikazani u Tabeli 17. Teškoće stvaranja fondova potrebnih za povećanje produktivnosti i proizvodnje na porodičnim gazdinstvima rezultat su velikog broja parcela, male prosečne površine pod žitaricama, niskog prosečnog obrazovnog nivoa poljoprivrednika, nedostatka informacija koje dolaze do proizvođača, kao i drugih problema u vezi sa proizvodnjom i marketingom.
Tabela 17: Broj gazdinstava i površina pod žitaricama* po gazdinstvima
Broj |
Broj |
KPP (ha) |
KPP (%) |
|
Ukupno (sva gazdinstva) |
631.552 |
100,0 |
3.437.423 |
100,0 |
Do 2 ha KPP |
171.695 |
27,2 |
123.441 |
3,6 |
Preko 2 ha do 5 ha |
155.393 |
24,6 |
284.673 |
8,3 |
Preko 5 ha do 10 ha |
81.686 |
12,9 |
295.833 |
8,6 |
Preko 10 ha do 20 ha |
30.809 |
4,9 |
227.283 |
6,6 |
Preko 20 ha do 50 ha |
12.669 |
2,0 |
237.129 |
6,9 |
Preko 50 ha do 100 ha |
4.231 |
0,7 |
195.024 |
5,7 |
Preko 100 ha |
1.713 |
0,3 |
352.179 |
10,2 |
Ukupno |
458.196 |
72,6 |
1.715.562 |
49,9 |
Izvor: Popis poljoprivrede iz 2012. godine, RZS
* Pšenica, raž, ječam, ovas, kukuruzno zrno i druge žitarice za zrno
Posmatrajući regione (NUTS 1 i NUTS 2), severna Srbija sa 28% ukupnog broja gazdinstava uključenih u proizvodnju pšenice, drži 61% ukupne površine pod žitaricama, sa prosečnom površinom pod zrnom od 8,2 ha po gazdinstvu. Od gazdinstava u APV, oko 23% poseduje 53% ukupne površine pod žitaricama, sa prosečnom površinom od 9,3 ha po gazdinstvu. Nasuprot tome, u južnoj Srbiji je veliki broj malih gazdinstava koja proizvode žitarice (72%) sa prosečnom površinom od 2 ha po gazdinstvu. Ista situacija je i sa Šumadijom, zapadnom i istočnom Srbijom.
Žitarice se gaje uz pomoć 425.000 dvoosovinskih traktora, 261.000 jednoosovinskih traktora, 25.000 kombajna i više od 3.000.000 priključnih i stacionarnih mašina i opreme. Ruralna transportna infrastruktura je nerazvijena, dok su poljoprivredne mašine i oprema generalno u lošem stanju. Prosečna starost traktora je 12 godina, a kombajna - sakupljača 15 godina.
Prerađivačka industrija
Prehrambena industrija se izdvaja kao podsektor sa najvećim brojem proizvođača u okviru ovog sektora. Stoga, Republika Srbija trenutno ima oko 370 skladišta za zrnaste ratarske proizvode (različitih kapaciteta) koja rade u okviru preduzeća i zadruga, trgovaca zrnom (izvoznika), kao i zanatskih objekata, silosa za zrno i mlinova. Procenjen ukupni kapacitet skladištenja iznosi oko 3.800.000 tona zrna, gde je odnos između industrijskih i institucionalnih kapaciteta 75% : 25%. Osnovni problem predstavljaju nejednak kapacitet skladištenja i zastarela tehnologija za sušenje i skladištenje robe.
U proizvodnji hrane za životinje, veliki je broj zanatskih objekata i miksera za hranu, dok se industrijski objekti svode uglavnom na skladišta i mlinove. Procenjuje se da postoji ukupno više od 750 industrijskih objekata, od kojih 111 ima kapacitet da proizvede više od 10 tona koncentrata na sat.
Kapacitet prerade pekarske industrije iznosi 2.500.000 tona pšenice, što se poslednjih godina koristi do 60%, uz relativno stabilan proizvodni nivo u toku poslednjih deset godina. Proizvodnja hleba i peciva vrši se u industrijskim i zanatskim objektima. Prema zvaničnoj statistici, postoji 3.408 objekata od kojih 3.023 čine manji objekti, dok postoji 120 velikih industrijskih postrojenja. Testenina se industrijski proizvodi u šest objekata, dok je broj trgovinskih objekata značajno veći i procenjen je na oko 600 objekata. Godišnja proizvodnja iznosi oko 35.000 tona testenine, što je oko 60% raspoloživog kapaciteta. Kapaciteti su podjednako raspodeljeni, a može se primetiti da je u južnoj Srbiji prisutan veći broj zanatskih objekata. Postoje dve fabrike za proizvodnju skroba sa godišnjim kapacitetom prerade od 140.000 tona kukuruza i obe rade.
Trenutno u Republici Srbiji postoji jedna fabrika za proizvodnju bioetanola koja je 2007. godine sagrađena u Šidu, sa godišnjim kapacitetom od 100.000 tona. Fabrika može da proizvede biodizel po standardu kvaliteta EU EN 14214.
Tržište i trgovina
Ukupan promet pšenice i kukuruza se povećao tokom poslednjih deset godina. Za ostale zrnaste proizvode može se konstatovati smanjenje obima prometa.
Žitarice zauzimaju značajno mesto u izvozu sa udelom od 21% od ukupne vrednosti izvoza. Pšenica i kukuruz su neto izvozni proizvodi i iz godine u godinu su vodeći poljoprivredni proizvodi, kako u pogledu količine tako i vrednosti izvoza.
Ipak, uprkos pozitivnom razvoju sektora za žitarice poslednjih godina, gazdinstva su nedovoljno opremljena tehničkom opremom i mehanizacijom.
Republika Srbija je na putu da stvori mehanizam za procenu rizika zahteva za uvoz ili uzgoj biotehničkih useva i proizvoda. Postoji i dalje veliki otpor prihvatanja biotehničkih useva i proizvoda nastalih od GM useva. U 2013. godini, određeni broj opština u Republici Srbiji je potpisao "Deklaraciju o GM usevima" pozivajući na zabranu GM proizvoda. Januara 2013. godine, Republika Srbija je potpisala sporazum "Dunav Soja Asocijacija" koji u zemljama dunavskog regiona promoviše uzgoj i preradu soje koja nije genetski modifikovana. Takođe, tokom poslednjih nekoliko godina pojavile su se pojedine građanske grupe koje promovišu kampanju protiv genetski modifikovanih useva.
3.2.6. Sektor proizvodnje i prerade jaja
Živinarstvo sa dve glavne linije proizvodnje - uzgojom brojlera i proizvodnjom konzumnih jaja, predstavlja najzastupljeniju granu stočarstva na gazdinstvima u Republici Srbiji. Od deset gazdinstava, svih tipova, na gotovo sedam se uzgaja živina. Istovremeno, živinarstvo je najviše industrijalizovana grana poljoprivrede, gde se čak 37,3% grla živine uzgaja na svega 225 gazdinstava u statusu pravnog lica i preduzetnika. Po vrednosti proizvodnje, živinarstvo zauzima treće mesto u stočarstvu, sa udelom od 11,8%. U ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje, prema podacima za 2011. godinu, proizvodnja kokošijih jaja i brojlera učestvuje sa 4,9%. Značaj živinarstva raste kako na svetskom tržištu, tako i na tržištu Republike Srbije. Jaja predstavljaju jednu od najkompletnijih i najkorisnijih namirnica u ishrani ljudi, i spadaju u grupu visokoproteinske hrane velike biološke vrednosti i hranljivosti.
Veliki broj malih gazdinstava odlikuje se tradicionalnim načinom istovremene proizvodnje više kategorija i vrsta živine, malim kapacitetima proizvodnje, ekstenzivnim gajenjem sa najčešće ograđenim ispustima, dok se proizvodi koriste uglavnom za potrebe sopstvenog domaćinstva. Čak 96,6% gazdinstava ima manje od 50 kokošaka nosilja, ali se na takvim gazdinstvima drži 44.86% ukupnog broja nosilja.
Tabela 17a: Broj i struktura gazdinstava na kojima se gaje koke nosilje u Republici Srbiji (Popis poljoprivrede iz 2012. godine, RZS)
Broj kokošaka |
Broj |
Struktura |
Broj |
Struktura |
1-49 |
267.261 |
96,62 |
3.780.280 |
44,86 |
50-99 |
7.399 |
2,67 |
410.455 |
4,87 |
100-299 |
1.113 |
0,40 |
149.843 |
1,78 |
300-499 |
198 |
0,07 |
66.525 |
0,79 |
500-999 |
133 |
0,05 |
85.447 |
1,01 |
1.000-2.999 |
255 |
0,09 |
411.789 |
4,89 |
3.000-4.999 |
84 |
0,03 |
304.824 |
3,62 |
5.000 i više |
160 |
0,06 |
3.217.510 |
38,18 |
Ukupno |
276.603 |
100,00 |
8.426.673 |
100,00 |
Tabela 17b: Broj i struktura proizvođača jaja
Broj kokošaka nosilja |
Broj |
Struktura |
Broj |
Struktura |
1-49 |
267.261 |
96,62 |
3.780.280 |
44,86 |
50-99 |
7.399 |
2,67 |
410.455 |
4,87 |
100-299 |
1.113 |
0,40 |
149.843 |
1,78 |
300-499 |
198 |
0,07 |
66.525 |
0,79 |
500-999 |
133 |
0,05 |
85.447 |
1,01 |
1.000-2.999 |
255 |
0,09 |
411.789 |
4,89 |
3.000-4.999 |
84 |
0,03 |
304.824 |
3,62 |
5.000 i više |
160 |
0,06 |
3.217.510 |
38,18 |
Ukupno |
276.603 |
100,00 |
8.426.673 |
100,00 |
Izvor: Uprava za veterinu, mart 2019. godine
S druge strane, proizvodnja se odvija u objektima srednjeg i većeg kapaciteta, uz primenu visokog nivoa tehnologije sa delimično ili potpuno mehanizovanim radnim operacijama i sa ishranom kompletnim smešama koncentrovane stočne hrane, što doprinosi visokoj nosivosti i odličnim rezultatima u proizvodnji. Na 160 gazdinstava koji uzgajaju preko 5000 jedinki nalazi se 3.217.510 kokošaka nosilja odnosno 38,18% od ukupnog broja u državi.
RZS sistematski i kontinuirano prikuplja i publikuje podatke o broju i nosivosti kokošaka nosilja kao i ukupnom broju snesenih jaja u Republici Srbiji. Navedeni podaci su identični onim koji su prikazani u bazi podataka Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAOSTAT (http://www.fao.org/faostat/en/#data).
Prema analizi Poslovnog udruženja za živinarstvo Zajednica živinara do 2012. godine, uvoz jaja i proizvoda od jaja je bio veći od izvoza, a trend je poslednjih godina promenjen i značajno je smanjena razlika između uvoza i izvoza. Uvoz je tokom 2016. godine iznosio oko 4.735.000 konzumnih jaja i oko 68.500.000 jaja kroz proizvode (pretežno melanž (jaje) u prahu i žumance u prahu), dok je izvezeno oko 41.500.000 konzumnih jaja i oko 6.300.000 jaja kroz proizvode. Naredne 2017. godine je uvezeno oko 7.560.000 konzumnih jaja i oko 75.000.000 jaja kroz proizvode, a izvezeno je oko 42.000.000 konzumnih jaja i oko 6.000.000 jaja kroz proizvode.
Iz Republike Srbije izvoze se jaja isključivo u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Republiku Severnu Makedoniju, dok se proizvodi od jaja uvoze u ogromnim količinama iz država članica EU, pored toga što u Republici Srbiji postoje dva odobrena objekta za preradu jaja.
Pijace u Republici Srbiji zauzimaju najznačajnije mesto u direktnom marketingu poljoprivrednih proizvoda. Povrće i voće se tradicionalno prodaju na pijacama na malo, tako da će ovaj kanal direktnog marketinga verovatno ostati važan i u budućem periodu. Sličan zaključak može se izvesti i za živinu i jaja, a prema podacima RZS u periodu od 2009. godine do 2013. godine udeo prometa na pijaci u ukupnom prometu živine i jaja iznosio je 56,65%. Ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu bila veća je u tekućim cenama za 5,8%. Živina i jaja sa 13,3% učestvuju u strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u 2018. godini (RZS, 2019).
U Republici Srbiji postoje dva odobrena objekta za preradu jaja "Takovo" Inđija i "Melange d.o.o." Valjevo. Jedan od objekata radi samo za sopstvene potrebe, a tokom 2018. godine ukupno je proizvedeno oko 225.000 kg sušenog i 15.000 kg tečnog proizvoda, od kojih oko 30.000 kg izvezeno. Nakon uvođenja novog kompjuterskog programa granične veterinarske inspekcije Uprave za veterinu od 1. jula 2018. godine može se pratiti uvoz svih različitih proizvoda od jaja, a ne kako je do skoro bilo po dosta širokim tarifnim linijama/grupama proizvoda.
Količine uvezenog sušenog melanža (jaja u prahu) i sušenog žumanca tokom druge polovine 2018. godine odgovaraju količini od 36.000.000 jaja. Na osnovu analize količine uvezenih i proizvedenih u Republici Srbiji proizvoda od jaja može se zaključiti da se uvozom podmiruje blizu 70% potreba.
U zavisnosti od strukture, u Republici Srbiji proizvodnja jaja se odvija u tri različita sistema:
1) ekstenzivne proizvodnje u seoskim domaćinstvima za sopstvene potrebe;
2) poluintenzivne ili intenzivne proizvodnje manjeg obima;
3) intenzivne visoko efikasne proizvodnje.
Ekstenzivna proizvodnja jaja u seoskim domaćinstvima je uglavnom malog obima koja podmiruje potrebe sopstvenog domaćinstva. U određenim razdobljima godine ova domaćinstva imaju viškove koje stavljaju na tržište u skladu sa Pravilnikom o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla ("Službeni glasnik RS", broj 111/17). Proizvođač direktno prodaje ili isporučuje krajnjem potrošaču, odnosno lokalnim maloprodajnim objektima koji direktno snabdevaju krajnje potrošače, jaja u količinama maksimalno do 500 jaja nedeljno odnosno 10.000 godišnje. Područje njihove prodaje je data ili susedne opštine, a mesto prodaje mogu biti gazdinstvo, domaća trpeza, lokalna pijaca, lokalna prodaja dostavom na kućnu adresu ("od vrata do vrata"), lokalni maloprodajni objekat i lokalne manifestacije.
Proizvođači koji imaju poluintenzivnu ili intenzivnu proizvodnju manjeg obima uzgajaju kokoške nosilje u odobrenim objektima od strane Uprave za veterinu sa kapacitetom između 350 i 5.000 jedinki. Ukupan broj ovih proizvođača je oko 800, a većina ovih po pravilu porodičnih farmi dobro i organizovano posluju pretežno na lokalnom nivou.
U Republici Srbiji ima oko 150 većih organizovanih kompanija sa intenzivnom proizvodnjom, koji na godišnjem nivou na tržište plasiraju većinu od 1,5 milijarde konzumnih jaja i snabdevaju distributivne centre odnosno direktno maloprodajne lance i objekte. Najveći deo ove proizvodnje nalazi se kod 15-20 proizvođača.
Velike farme iz vremena Savezne Federativne Republike Jugoslavije su u procesu tranzicije prolazile kroz različite oblike vlasništva. Mnoge su propale, a neke su promenile vlasnika i još uvek posluju. Sa druge strane veći broj porodičnih srednjih farmi su vremenom povećale svoje kapacitete i postali danas nosioci proizvodnje jaja u Republici Srbiji.
Usklađivanje zakonske regulative sa legislativom Evropske unije, proizvođačima donosi dodatne troškove vezane za dobrobit životinja, bezbednost hrane i zaštitu životne sredine. Ekonomska istraživanja su pokazala da primena regulative Evropske unije povećava troškove proizvodnje jaja u proseku za 16%.
Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama ("Službeni glasnik RS", br. 6/10 i 57/14) propisuje da se odredbe pravilnika primenjuju kod uzgoja kokošaka nosilja najkasnije do 31. decembra 2020. godine.
Za svaku kokošku nosilju od 1. januara 2021. godine treba obezbediti u obogaćenim baterijskim kavezima površinu poda od najmanje 750 cm2, što je veliko povećanje površine koja sada u neobogaćenim baterijskim kavezima iznosi najmanje 550 cm2.
3.2.7. Sektor proizvodnje i prerade grožđa
Pozadina i ključni faktori
Sektor proizvodnje grožđa u Republici Srbiji je jako specifičan, s obzirom da se odlikuje velikim brojem proizvođača grožđa koji imaju vinograde malih površina. Na osnovu Popisa poljoprivrede 2012, 80.341 gazdinstvo poseduje vinograde, što je skoro 13% od ukupno popisanih gazdinstava (621.445 popisanih gazdinstava).
Na osnovu podataka RZS, proizvodnja vina je u 2017. godini učestvovala u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa 7,74%.
Proizvodnja na nivou poljoprivrednih gazdinstava
Broj i veličina
Struktura sektora vinogradarstva i vinarstva je dosta heterogena, ali najveći udeo u proizvodnji imaju manja porodična poljoprivredna gazdinstva.
Više od jedne trećine (oko 34%) su gazdinstva koja imaju izuzetno male vinograde, odnosno vinograde manje od 0,1 ha. Najveću grupu vinogradarskih gazdinstava (oko 62%) čine proizvođači koji imaju vinograde malih površina, odnosno vinograde od 0,1 do 0,5 ha. Sa druge strane, svega šest popisanih vinarija u Republici Srbiji je imalo površine vinograda od 100 i više hektara.
Grafikon: Površine pod vinogradima (ha) i broj popisanih gazdinstava sa vinogradima; 2012. godina
Upoređujući sa ukupnim prinosom voća i grožđa, proizvodnja grožđe učestvuje sa oko 10% u ukupnoj količini proizvedenog voća koje RZS prati, i to jabučastih (jabuka, kruška i dunja), koštičavih (šljiva, trešnja, breskva, višnja i kajsija), jagodastih (malina, kupina i jagoda) i jezgrastih (orah) vrsta voćaka.
Proizvodnja grožđa
Na osnovu podataka RZS iz 2018. godine površina pod vinogradima je 22.150 ha, od čega je rodnih 21.328 ha vinograda.
Prema podacima iz Vinogradarskog registra, trenutno (na dan 1. marta 2019. godine) je u tom registru upisano 3.997 proizvođača grožđa sa 19.265 vinogradarskih parcela. U okviru Vinogradarskog registra vode se površine od 6.501,63 ha vinograda koji pretežno imaju komercijalnu namenu.
Proizvodnja grožđa, odnosno prinos je varirao od godine do godine u zavisnosti od klimatskih uslova, ali je u proseku za poslednjih deset godina prosečna proizvedena količina grožđa bila 167.363,1t.
Grafikon: Proizvodnja grožđa (prinos) po godinama (t); 2009-2018. godina
Nivo kvaliteta proizvodnje
Iako ima modernih zasada vinove loze, zbog visokih troškova za podizanje i održavanje vinograda, kvalitet proizvodnje pretežno ima niži tehnološki nivo. Usitnjenost vinogradarskih parcela, zastareli vinogradi kod pojedinih većih proizvođača, nepostojanje sertifikovanih klonskih sadnica od autohtonih, regionalnih i domaćih stvorenih sorti, neprilagođenost mehanizacije i opreme savremenoj vinogradskoj proizvodnji (vinogradima sa većim brojem biljaka vinove loze po hektaru), kao i neadekvatna zaštita od bolesti i štetočina su neki od problema vinogradarske proizvodnje Republike Srbije.
Prerađivačka industrija
Broj i veličina
Republika Srbija ima jako dugu tradiciju u proizvodnji vina, koja se u prethodnom periodu zasnivala na velikim društvenim sistemima sa ogromnim kapacitetima, dok se danas uglavnom zasniva na porodičnim vinarijama manjeg i srednjeg kapaciteta. Značajan broj preradnih kapaciteta, odnosno bivših društvenih i zadružnih vinarija, osim par izuzetaka, se tokom procesa transformacije uređenosti nije privatizovao ili je imao neuspešnu privatizaciju, pa je došlo do njihovog propadanja. Zajedno sa urušavanjem vinskih sistema, došlo je i do napuštanja vinograda kod kooperanata, odnosno fizičkih lica koja su proizvodila grožđe, pa je samim tim došlo i do velikog smanjenja površina pod vinogradima u svim vinogradarskim područjima Republike Srbije.
Na osnovu podataka iz Vinarskog registra trenutno se u Republici Srbiji proizvodnjom vina bave 353 vinarije. Ukupni maksimalni kapaciteti za preradu grožđa u tržišno orijentisanim vinarijama koje su analizirane u 2019. godini (310 vinarija) u okviru tog registra su 195.073.521 kg grožđa. Takođe, 312 vinarija iz Vinarskog registra u 2019. godini trenutno imaju maksimalni kapacitet proizvodnje vina od 71.520.850 l.
Struktura proizvođača vina u Republici Srbiji je slična kao i struktura proizvođača grožđa, gde po broju proizvođača preovlađuju vinarije sa jako malim kapacitetima za proizvodnju vina. Naime, više od polovine, odnosno 136 vinarija imaju ograničene kapaciteta za proizvodnju vina, i to ispod 20.000 l. Značajan broj vinarija (93) imaju nešto veće kapacitete (od 20.000 l do manje od 40.000 l) za proizvodnju vina, ali i dalje nedovoljno velike kapacitete za konkurentnu proizvodnju vina.
Najveći kapaciteti za proizvodnju vina se nalaze u okviru 48 najvećih vinarija, koje imaju maksimalnu pojedinačnu mogućnost proizvodnje vina od 100.000 l i više. U ovu grupu vinarija spada i 13 vinarija koje imaju kapacitet za godišnju proizvodnju od 1.000.000 i više litara vina.
Grafikon: Broj proizvođača vina upisanih u Vinarski registar po maksimalno mogućim kapacitetima godišnje proizvodnje vina; 2019. godina
Izvor: MPŠV, Vinarski registar
Generalni problemi u proizvodnji vina su nedovoljna zastupljenost sistema za kontrolisanu fermentaciju i hladnu stabilizaciju vina, kao i nedostatak moderne opreme, adekvatnih sudova od inertnog materijala, kvalitetnih sudova za odležavanje vina i druge opreme, uređaja i sudova. Kod proizvođača vina sa malim kapacitetima postoje i izvesni problemi u proizvodnim pogonima po pitanju održavanja adekvatne temperature i higijene objekata i sudova.
Nivo kvaliteta proizvodnje
Iako u Republici Srbiji postoji zakonska usklađenost po pitanju kategorizacije vinskih proizvoda i sistema geografskog porekla sa odredbama iz EU legislative, trenutno ne postoji zadovoljavajući udeo proizvodnje visokokvalitetnih vina sa geografskim poreklom (tzv. PDO/PGI vina). Neodgovarajući uslovi i kapaciteti za proizvodnju visokokvalitetnih vina, odnosno starija oprema i sudovi kod pojedinih vinarija, pored ostalih tehničkih i administrativnih prepreka i nepostojanje sistema sertifikacionih tela utiču na ograničenu proizvodnju vina sa geografskim poreklom.
Tabela 17v: Odnos proizvodnje vina bez geografskog porekla i vina sa geografskim poreklom; 2016-2018. godina
Kvalitetne kategorije vina |
2016. |
2017. |
2018. |
Vina bez geografskog porekla |
92% |
85% |
85% |
G.I. (PGI) |
3% |
7% |
8% |
K.P.K/K.G.P.K (PDO) |
5% |
8% |
7% |
Izvor: MPŠV, Vinarski registar
Tržište i trgovina
Snabdevenost tržišta Republike Srbije domaćim vinom nije dovoljna za sopstvene potrebe, pa je generalno gledano uvoz vina najmanje duplo veći od izvoza, kako u pogledu količine vina, tako i u pogledu vrednosti prometovanog vina.
SSP i CEFTA sporazum su omogućili izvoz vina na ta tržišta, ali zbog propadanja vinarija i krčenja brojnih vinograda u prethodnom periodu, Republika Srbija ne može količinski da odgovori zahtevima ovih tržišta. Sa druge strane, Sporazum između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 1/01) rezultirao je izvesnim povećanjem izvoza vina na ovo tržište.
Prema podacima RZS, u desetogodišnjem periodu 2009-2018. godina Republika Srbija je na nivou godišnjeg proseka ukupno izvezla 12.622.000 l vina (bez aromatizovanog vina) sa godišnjom prosečnom vrednošću izvezenog vina od 13.397.000 evra. Prosečan godišnji ukupan uvoz vina u istom periodu je bio duplo veći, odnosno 25.482.000 l vina, a ukupna prosečna godišnja vrednost uvezenog vina je bila 25.721.700 evra. Ukupan prosečan negativan bilans u posmatranom desetogodišnjem periodu je bio 12.860.000 l po pitanju količine, a 12.325.000 evra po pitanju vrednosti.
Tokom poslednjeg desetogodišnjeg perioda (2009-2018) Republika Srbija je najveći obim trgovine vinom imala u okviru CEFTA tržišta, odakle potiče većina uvezenog vina. Sa ovog tržišta je uvezeno više nego što je izvezeno vina u prosečnoj količini od 18.102.265 l, a prosečan negativan bilans sa ovim tržištem je po pitanju vrednosti bio 12.443.700 evra. Prosečan godišnji izvoz na CEFTA tržište je u posmatranom periodu bio 5.365.500 l (sa prosečnom godišnjom vrednošću od 6.734.100 evra), a uvoz je bio četiri puta veći, odnosno 23.467.800 l (sa prosečnom godišnjom vrednošću od 20.313.500 evra).
Prema podacima RZS u desetogodišnjem periodu 2009-2018. godina ostvaren je pozitivan spoljnotrgovinski bilans sa zemljama Evropske unije po pitanju količina (798.100 l), ali negativan prosečan godišnji bilans po pitanju vrednosti (3.384.700 evra) vina. Prosečan izvoz na EU tržište je u posmatranom periodu bio 2.733.000 l (sa prosečnom godišnjom vrednošću od 1.935.560 evra), a prosečan godišnji uvoz je bio 1.935.000 l (sa prosečnom godišnjom vrednošću od 5.167.260 evra).
Bitan deo trgovine vinom se obavlja i sa ostalim zemljama (pre svega sa Ruskom Federacijom), gde Republika Srbija jedino ostvaruje prosečan godišnji pozitivan bilans, kako u pogledu količine (4.444.300 l) za period 2009-2018, tako i u pogledu vrednosti (4.486.500 evra) za isti višegodišnji period. Prosečan godišnji izvoz na tržište trećih zemalja je u posmatranom periodu bio 4.523.500 l (sa prosečnom godišnjom vrednošću od 4.727.300 evra), a prosečan godišnji uvoz je bio 79.200 l (sa prosečnom godišnjom vrednošću od 240.950 evra).
Pored vina, prema podacima RZS za desetogodišnji period (2008-2017) Republika Srbija ostvarila je pozitivan prosečan godišnji bilans po pitanju uvezenih i izvezenih količina aromatizovanih vina, gde je prosečan godišnji bilans za količinu aromatizovanog vina bio 23.840 l. Negativan bilans je ostvaren po pitanju vrednosti aromatizovanog vina, u prosečnoj godišnjoj vrednosti od 72.330 evra.
U šta treba investirati?
Investiranje u poljoprivredna gazdinstva:
Primarni cilj IPARD II programa je jačanje sektora vinogradarstva i vinarstva u cilju dostizanja tržišnih standarda EU. Poljoprivredna gazdinstva imaju potrebu za podizanjem vinograda sa kvalitetnim sadnim materijalom odgovarajućih sorti, klonova i podloga prilagođenih konkretnim lokalnim ekološkim uslovima. Određene vinograde sa sortama čije vino nije konkurentno ili ne odražava ekološke i antropogene faktore vinogradarskih područja Republike Srbije i zaražene vinograde neizlečivim bolestima je neophodno zameniti vinogradima sa odgovarajućim sortama, po mogućstvu autohtonim, regionalnim i domaćim stvorenim sortama. Takođe, određene vinograde je neophodno rekonstruisati u cilju njihove modernizacije i dobijanja konkurentnih proizvoda.
Poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom grožđa imaju potrebu za osavremenjivanjem i poboljšanjem mehanizacije u cilju efikasnijeg obavljanja agrotehničkih i ampelotehničkih mera u savremenom vinogradarstvu, kao i za uvođenje novih tehnologija proizvodnje.
Proizvođačima stonog grožđa je neophodno obezbediti odgovarajuće uslove za čuvanje konzumnog grožđa u cilju postizanja bolje konkurentnosti.
Kada je u pitanju rasadničarska proizvodnja vinove loze, IPARD II program bi kroz investicije u objekte, opremu, mehanizaciju, kao i matične zasade omogućio proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala vinove loze odgovarajućih viših fitosanitarnih kategorija i uspostavljanje šeme sertifikacije, kao i klonsku selekciju autohtonih, regionalnih i domaćih stvorenih sorti vinove loze.
Investiranje u prerađivačku industriju:
IPARD II program treba da omogući primenu EU zahteva i jačanje konkurentnosti proizvođača vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina kroz izgradnju i opremanje modernih proizvodnih pogona, ali i kroz modernizaciju opreme za proizvodnju vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina, instaliranje modernih internih laboratorija i drugih potreba u cilju poboljšanja kvaliteta proizvoda. Proizvođači vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina imaju i potrebu za podrškom vezano za proizvodnju proizvoda sa dodatom vrednošću.
3.3. UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM I ZEMLJIŠTEM
Republika Srbija namerava da uvede agroekološke mere u kasnijim fazama programa, u skladu sa spremnošću institucija i potencijalnih korisnika. Međutim, i investicione mere su takođe namenjene stvaranju značajnog uticaja na poboljšanje stanja životne sredine. Republika Srbija još uvek nije definisala GAEC standarde na nacionalnom nivou.
Republiku Srbiju karakteriše visok stepen genetičke raznovrsnosti, kao i raznolikosti vrsta i ekosistema. Planinska i brdska područja Republike Srbije, kao deo Balkanskog poluostrva, predstavljaju jedan od šest centara biodiverziteta Evrope. Takođe, Republika Srbija je potencijalno jedan od globalnih centara biljnog diverziteta, u smislu bogatstva flore.
Strategija biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period 2011-2018. godine ("Službeni glasnik RS", broj 13/11) sadrži pregled stanja biološke raznovrsnosti u Republici Srbiji, najbitnije faktore koji su pretnja njenom očuvanju, kao i pregled ljudskih aktivnosti koje ih pokreću. Naglašava se bogatstvo Republike Srbije autohtonim biljnim vrstama i agrobiodiverzitetom koji uključuje vrste i staništa gajenih biljaka i životinja.
Genetički resursi srpske poljoprivrede su veoma bogati, smatra se da postoji između 700 i 800 varijeteta i vrsta različitih genetičkih resursa.
Na biološku raznovrsnost u najvećoj meri utiče intenzivna poljoprivredna proizvodnja kroz pretvaranje velikih površina u monokulturu i korišćenje hemijskih sredstava.
Ne postoji centralizovana baza podataka ili koordinisan sistem praćenja biološke raznovrsnosti na državnom nivou. Praćenje biološke raznovrsnosti je nepotpuno i iz delova. Kvalitet i količina podataka se veoma razlikuju, nisu standardizovani i često su neuporedivi sa podacima drugih evropskih zemalja.
Genetički resursi Republike Srbije su veoma bogati i uključuju veliki broj autohtonih sorti i rasa gajenih biljaka i životinja:
1) biljni genetički resursi
Republiku Srbiju karakterišu ogromne geografske i biološke različitosti koje se ogledaju u bogatstvu autohtone flore. Prema procenama, flora Republike Srbije sadrži oko 4.000 od ukupno 11.000 biljnih vrsta u Evropi.
Procenjuje se da domaće poljoprivredne organizacije čuvaju oko 15.000 uzoraka gajenog bilja u vidu semena i oko 3.500 uzoraka voćnih stabala i vinove loze, uglavnom poreklom iz Republike Srbije ili drugih zemalja zapadnog Balkana. Nacionalna kolekcija ex situ biljnih genetičkih resursa, koju održava banka biljnih gena, sadrži ukupno 4.238 uzoraka. U prirodi postoji oko 1.000 divljih srodnika in situ bilja. Takođe, postoji preko 400 poznatih vrsta zvanično registrovanog medicinskog bilja. Zakonski je zaštićeno od korišćenja i transporta 150 biljnih vrsta. Potencijal biljnih vrsta (oko 1.800 vrsta medonosnog bilja) i ekosistema, kao i staništa oprašivača (pčele, bumbari) za korišćenje u poljoprivredi je veliki.
2) životinjski genetički resursi
Prema najnovijim podacima, autohtone, lokalno prilagođene rase Republike Srbije su potisnute i ignorisane. Registrovano je petnaest vrsta domaćih životinja, kao i 30 ugroženih vrsta. Očuvanje i racionalno korišćenje životinjskih genetičkih resursa direktno doprinosi očuvanju biološke raznovrsnosti, uz davanje prednosti održivom sistemu proizvodnje, promociji domaćih proizvoda, kao i razvoju regiona u celini. Trend autohtonih rasa je stabilan, uz prisustvo blagog porasta. Banka životinjskih genetičkih resursa još uvek nije osnovana.
3) šumski genetički resursi
Opšte stanje šuma definisano je kao "nezadovoljavajuće". Negativni uticaj šumarstva na biološku raznovrsnost dolazi od korišćenja monokulturnih zasada topole (trenutno oko 39.000 ha) i bora (100.000 ha belog bora). Monokulturni sastav šume umanjuje biološku raznovrsnost i narušava ukupan kvalitet staništa za mnoge vrste. Šumski genetički resursi i šumski ekosistemi se sastoje od 282 vrste drveća, od čega je oko 250 autohtono. Najčešće su dve vrste bukve i hrasta. Posebno je značajno postojanje 88 vrsta drveća divljeg voća u 18 rodova. Kao vid zaštite genetičke raznovrsnosti šumskog drveća in situ, kao i u svrhe njihovog kontrolisanog korišćenja, prepoznato je 212 semenskih sastojina (58 četinarskih i 154 listopadnih vrsta) na ukupnoj površini od 1.865 ha. Biološku raznovrsnost životinjskih vrsta u šumskim ekosistemima karakteriše 46 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 350 vrsta ptica i 94 vrste kopnenih sisara.
Republika Srbija ima utvrđenu ekološku mrežu kao funkcionalno i prostorno povezanu celinu uspostavljenu radi očuvanja tipova staništa od posebnog značaja za zaštitu, obnavljanje i/ili unapređivanje narušenih staništa i za očuvanje staništa divljih vrsta flore i faune. Ekološku mrežu, u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 91/10 - ispravka, 14/16 i 95/18 - dr. zakon), kao skup međusobno povezanih ili prostorno bliskih celina čine ekološki značajna područja i ekološki koridori od nacionalnog i međunarodnog značaja.
Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 - dr. zakon), reguliše pravni status voda, integrisano upravljanje vodama, upravljanje vodenim strukturama i močvarama, izvorima i načinima finansiranja upravljanja vodom, praćenje i sprovođenje zakona, kao i druga relevantna pitanja u pogledu upravljanja vodom. Zakon o vodama se primenjuje na sve podzemne i površinske vode, uključujući i vodu za piće, termalne i mineralne vode. U skladu je sa preporukama Okvirne direktive o vodama EU (Direktiva 2000/60/ES Evropskog parlamenta i Saveta, ODV), dok je transpozicija ODV i drugih odgovarajućih zakona i podzakonskih akata i dalje parcijalna.
U skladu sa Zakonom o vodama, predviđeno je usvajanje sledećih nacionalnih planova i strateških dokumenata: Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, Plan upravljanja vodama za rečni sliv Dunava i programske mere, kao i Uredba o usvajanju Plana za zaštitu voda od zagađivanja. Podaci praćenja dostupni su samo za 102 vodna tela od ukupno 496 površinskih vodnih tela. Sistem za praćenje kvaliteta vode je nedavno proširen kako bi uključio parametre neophodne za određivanje ekološkog statusa vodnog tela. U slučaju podzemnih vodnih tela prate se samo plitke podzemne vode. Glavni izvor zagađenja vode su uglavnom netretirane industrijske i komunalne otpadne vode, drenažna voda u vezi sa poljoprivredom, ocedne vode i zagađenja u vezi sa rečnim plovidbama i termoelektranama.
U Nacrtu plana za zaštitu voda od zagađivanja, opterećenje vode nutrijentima analizira se za određene kategorije izvora zagađenja, poput tačkastih izvora (naselja i industrija) i izvora koji nisu tačkasti (korišćenje zemlje, hortikultura, stoka, itd.), te se prave odgovarajuće mape. Prema dostupnim podacima, prosečna vrednost azota je oko 120 kg/ha godišnje, uzimajući u obzir celu teritoriju. Kada je u pitanju fosfor, ukupno opterećenje je oko 2 kg/ha godišnje, a oko 3 kg/ha u područjima sa intenzivnom poljoprivredom.
Osetljive i ugrožene zone prema direktivi UWWT i Nitratnoj direktivi još uvek nisu obeležene u Republici Srbiji. Trenutno na projektu obeležavanja tih zona radi švedska Agencija za zaštitu životne sredine. Završetak projekta očekuje se u aprilu 2016. godine.
Još uvek nije započelo sprovođenje ND (91/676/EEC), ali će ono biti važno za priključivanje Republike Srbije EU i zahtevaće značajne investicije. Podrška će biti potrebna kako bi se dugoročno pratio kvalitet vode i zemljišta u područjima intervencije. Efikasno sprovođenje ND može imati značajan pozitivan uticaj na javno zdravlje kroz poboljšanje kvaliteta vazduha i ublažavanje uticaja klimatskih promena, s obzirom na to da je loše upravljanje stajnjakom u vezi sa povećanim emisijama metana i azotoksida. Prema podacima Svetske banke u Republici Srbiji, emisija metana iz poljoprivrede iznosi 44%, a azota 64% od ukupnih emisija. U EU, emisije metana i azota iz poljoprivrede su 41%, odnosno 56%.
3.3.3. Klimatske promene i emisije GSB, kao i njihova povezanost sa poljoprivredom
Republika Srbija je članica Okvirne konvencije UN o promeni klime od 10. juna 2001. godine, kao i potpisnica Kjoto protokola, od 17. januara 2008. godine i ima status zemlje u razvoju (zemlje koje ne pripadaju Aneksu 1). Republika Srbija nije u obavezi da odredi stepen smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u prvom obavezujućem periodu, mada obaveze preuzete ratifikacijom Konvencije znače da ona mora da definiše i vrši aktivnosti koje doprinose dostizanju tih ciljeva.
Agro-klimatska klasifikacija Republike Srbije izvršena je na osnovu meteoroloških podataka RHMZ za period od 1961-2004. godine. Analize pokazuju povećanje srednje godišnje temperature. Teritoriju karakteriše suvlja klima u ravnicama i dolinama, gde se nalazi veći deo poljoprivrednog zemljišta. Tokom poslednjih decenija došlo je do povećanja od 0,2°C. Prosečna godišnja temperatura za predele na nadmorskoj visini do 300 m iznosi 10,9 °C, a za predele sa nadmorskom visinom od 300 m do 500 m oko 10°C. U planinskim predelima iznad 1.000 m godišnja temperatura iznosi oko 6°C, a za nadmorske visine preko 1.000 m godišnja temperatura iznosi oko 3°C. Uzimajući u obzir atmosferske procese i karakteristike reljefa, padavine su na teritoriji Republike Srbije vremenski i prostorno neravnomerno raspoređene. Veći deo Republike Srbije ima kontinentalne obrasce padavina, uključujući veće količine padavina tokom toplijih godišnjih perioda. Normalan godišnji iznos za čitavu zemlju je 896 mm. U nižim predelima, godišnje padavine se kreću između 540 i 820 mm. Godišnja količina padavina se povećava sa nadmorskom visinom. Oblasti sa nadmorskom visinom preko 1.000 m imaju u proseku 700 do 1.000 mm padavina, dok neki planinski vrhovi u jugozapadnoj Srbiji imaju padavine do 1.500 mm.
Tabela 18: Prosečna godišnja temperatura
Visina (msl) |
Prosečna godišnja temperatura (°C) |
< 300 |
10,9 |
300-500 |
10,0 |
500-1.000 |
9,0 |
>1.000 |
6,0 |
>1.500 |
3,0 |
Izvor: RHMZ Republike Srbije
Češće i intenzivnije suše u poslednje dve decenije nanele su veliku štetu poljoprivrednom sektoru u Republici Srbiji. Osim toga, povećan je broj oluja, kao i pojava grada i noćnog mraza. U Republici Srbiji klimatske promene dovode do povećanih varijacija kako temperature tako i padavina i većeg broja ekstremnih vremenskih neprilika. Scenariji klimatskih promena izrađeni za Republiku Srbiju pokazuju da će se temperature povećavati. Što se tiče padavina, do 2030. godine očekuje se povećanje sa nepredvidivim varijacijama po različitim oblastima i tokom godišnjih doba. Kasnije u ovom veku, očekuje se da će se ukupna količina padavina smanjiti.
Očekivani uticaji klimatskih promena na poljoprivredu, zasnovani na scenarijima klimatskih promena, su sledeći:
1) poljoprivreda u Republici Srbiji će se suočiti sa smanjenjem žetvi glavnih useva poput kukuruza, žitarica, suncokreta, mahunarki i krompira. Očekuju se jaki uticaji u vidu suša, poplava, ekstremnih vremenskih uslova i promena nivoa vodostaja, što će dovesti do negativnog uticaja na poljoprivredu. Takođe, studije drugih zemalja pokazuju da se već pojavljuju ili se očekuju invazivne vrste biljaka, insekata i životinja, koje se kreću ka severu. To donosi opasnost od uvođenja stranih štetočina u poljoprivredno područje;
2) pretnja farmama muznih krava leži u činjenici da će povećane temperature izazvati "toplotni stres" kod životinja, što može imati za rezultat smanjenu proizvodnju mleka i mesa. Drugu pretnju za stoku i živinu čini povećan rizik od pojava "tradicionalnih oboljenja" (E-coli, salmonela, kju groznica, bolest ludih krava, slinavke i šapa, bolest plavog jezika, itd.), ali takođe i povećan rizik zbog "novih" oboljenja (afrička kuga konja, itd.). Očekuje se da će klimatske promene poboljšati uslove u kojima ove bolesti i uzročnici mogu da prežive i da se šire.
Nedavne studije o uticaju klimatskih promena na šume pokazuju potencijalne rizike poput:
1) pomeranja nekih vrsta šuma u odnosu na geografsku širinu i dužinu;
2) promene realne distribucije različitih šuma i njihov međusobni odnos, kao i promene u sastavu pojedinih biljnih zajednica;
3) veće izloženosti šumske zajednice raznim štetnim uticajima.
Sve navedeno će negativno uticati na očuvanje biodiverziteta i izglede za racionalno upravljanje ovim prirodnim resursom.
Zemljište Republike Srbije je suočeno sa sledećim faktorima degradacije: erozija vodom, erozija vetrom, taloženje nanosa, gubitak nutrijenata, hemijsko zagađenje od industrijskih izvora, mehaničko sabijanje zemljišta teškom mehanizacijom, zasićenje vodom, plavljenje, smanjena plodnost i dr. U centralnom delu Republike Srbije, 80% zemljišta spada u klasu dobro snabdevenu humusom, dok 20% zemljišta spada u klasu sa mnogo humusa. Deo od 88% površine zemljišta je pod uticajem erozije vode, a 25% pod uticajem erozije vetra. Na severu zemlje uglavnom utiče erozija vetra, dok na jugu više utiče erozija vode.
Usled relativno niskog intenziteta stočarstva, problem emisija i degradacije izazvanih neadekvatnim rukovanjem i skladištenjem stajnjaka je na niskom nivou.
Čitava teritorija Republike Srbije pogođena je promenljivim intenzitetom srednjeg nivoa vodne erozije. U APV preovlađuje eolska erozija.
Erozija padina preovlađuje na terenima sa degradiranim kamenim masivima. Najjača erozija sa efektom bujice prisutna je u Vranjskoj Banji, Dolini Pčinje, Grdeličkoj klisuri, slivu Vlasine, dolini reke Lim, gornjim potezima reke Ibar i planinskim predelima Šumadije.
Erozija i bujice često nanose veliku štetu naseljima, industrijskim i energetskim postrojenjima, transportnoj infrastrukturi i poljoprivrednom zemljištu. Fluvijalna erozija sa degradacijom rečnih korita i plavljenjem zemlje javlja se na obalama reka blizu stalnih rečnih tokova, a izazvana je obilnim kišama, topljenjem snega i erozijom padina, kao i bujicama vodotokova u gornjim i srednjim slivovima u brdskim i planinskim regionima. Često zasecanje rečnih korita i degradacija rečnih obala može izazvati klizišta na nestabilnim i polustabilnim padinama.
Kolaps rečnih obala preovlađuje u zonama neregulisanih rečnih korita, većinom u ruralnim područjima, gde dolazi do oštećenja poljoprivrednog zemljišta, a neregulisanih ili slabo regulisanih obala ima i u urbanim zonama. Prema dostupnim podacima, 2013. godine bilo je 6.996 km2 erodiranog zemljišta (3.708 km2 u 2011. godini), dok je oko 277 km2 stabilizovano (362 km2 u 2011. godini), što pokazuje značajan negativan trend u poređenju sa prethodnim godinama.
Prema dostupnim statističkim podacima, zaključuje se da za čitavu teritoriju Republike Srbije postoje tačni podaci o klizištima, odronima i eroziji, predstavljeni Grafikonom 1.
Osetljive i ugrožene zone prema direktivi UWWT i ND još uvek nisu obeležene u Republici Srbiji. Trenutno na projektu obeležavanja tih zona radi švedska Agencija za zaštitu životne sredine, a završetak projekta se očekuje u aprilu 2016. godine.
Grafikon 1: Erodirano zemljište i melioracija
Poslednjih godina postignuti su značajni rezultati zaštite od erozije i bujičnih poplava, usredsređujući se na zaštitu životne sredine, zaštitu rezervoara, puteva i naselja. Republika Srbija ima specijalizovana državna i lokalna preduzeća, kao i naučne institucije sa stručnim osobljem angažovanim u domenu kontrole poplava i erozija, dok se nacionalna politika primenjuje u ovoj oblasti u okviru usvojenih zakona i podzakonskih akata.
Drenaža
U 2010. godini KPP pokrivena drenažnim sistemom iznosila je 1.971.000 ha, dok je drenirana KPP iznosila 1.673.000 ha, čineći 33% ukupne KPP. Prema državnom pregledu Republike Srbije (Svetska banka, 2007. godine), problemi slabe drenaže doveli su do zasićenja vodom, salinizacije i erozije. Drenažni kanali, povezane strukture i crpna stanica su vremenom propali. Neophodno je obnoviti objekte. Procene iz navedene studije pokazuju da sa poboljšanjem drenažnih sistema dolazi do povećanja prinosa useva za 20%-30%. Nema skorašnjih podataka kojima bi se procenilo trenutno stanje drenažnih sistema.
Poplave
Direktiva 2007/60/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. godine o proceni i upravljanju rizicima od poplava je delimično transponovana u domaće zakonodavstvo kroz Zakon o vodama i Pravilnik o utvrđivanju metodologije za izradu preliminarne procene rizika od poplava ("Službeni glasnik RS", broj 1/12). Prema Zakonu o vodama, zaštita od štetnog dejstva voda, obuhvata pripremu Preliminarne procene rizika od poplava i sprovođenje Planova upravljanja rizicima od poplava, zasnovane na mapama štete i rizika od poplava. Zakon o vodama obuhvata pripremu Opšteg plana za odbranu od poplava i Godišnjeg operativnog plana odbrane od poplava, sprovođenje mera redovne i hitne zaštite od poplava, kao i mere za zaštitu od leda na vodotocima i mere za kontrolu erozije i bujica.
Na osnovu Preliminarne procene rizika od poplava, koja je za teritoriju Republike Srbije završena 2012. godine, 99 područja je prepoznato kao PPZRP kojima preti fluvijalna erozija. Priprema mapa štete i rizika od poplava je u toku. Do sada je 27 od 99 PPZRP mapirano u okviru različitih projekata. Planove upravljanja rizicima od poplava treba pripremiti za teritoriju Republike Srbije, ali i za vodna područja. Opšti ciljevi i sadržaj planova definisani su Zakonom o vodama, dok su inicijalne aktivnosti već počele na međunarodnom nivou, u okviru aktivnosti ICPDR. Najveći rizik od poplava je koncentrisan u ravnicama pored najvećih reka, kao što su Dunav, Tisa, Sava, Drina, Velika Morava, Južna Morava i Zapadna Morava, koje opslužuju najveće gradove i ekonomske aktivnosti. Grube procene pokazuju da je područje od oko 12.000 km2, kao i oko 1.500.000 ljudi potencijalno ugroženo fluvijalnom erozijom.
Vlažna područja
U pogledu vlažnih područja u Republici Srbiji postoji određen broj područja prema Ramsarskoj konvenciji, kao i drugih većih močvara, koje su pod odgovarajućom kontrolom u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode. Ipak, treba reći da je veliki deo ovih područja isušeno prethodnim radovima na regulaciji reka i drenažnim sistemima. S obzirom na predviđene promene padavina usled klimatskih promena, nekim vlažnim područjima može pretiti propadanje i čak nestanak.
3.3.5. Korišćenje mineralnih đubriva i pesticida
Prosečan prinos po obrađenoj zemlji se značajno uvećao tokom prethodnih decenija, usled većeg korišćenja raznih hemijskih inputa tokom procesa proizvodnje useva, najčešće mineralnih đubriva, različitih grupa pesticida, pospešivača rasta, itd. Ipak, svi ti hemijski inputi utiču na biološke procese, a njihova prekomerna upotreba može da naruši prirodne cikluse i ravnotežu, prvenstveno zemljišta, ali i agroekosistema i čitavog prirodnog okruženja. Konačno, oni mogu posredno ili neposredno da utiču na zdravlje životinja i ljudi.
U proseku se upotrebi 40 kilograma mineralnog đubriva po hektaru. Smatra se da je upotreba agrohemikalija na prilično niskom nivou i redovno je kontrolišu vrlo organizovani sistemi veterinarske, fitosanitarne i sanitarne inspekcije.
Podaci o korišćenju inputa (uključujući đubriva i pesticide) u Republici Srbiji već dugo nisu dostupni. Naime, anketiranje poljoprivrednih gazdinstava u okviru Ankete o poljoprivrednim gazdinstvima nije vršeno više od dve decenije. Na osnovu rezultata Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, 2013. godine objavljeni su prvi podaci o korišćenju inputa u poljoprivrednoj proizvodnji. RZS Republike Srbije je anketirao poljoprivredna gazdinstava do 2016. godine, što će omogućiti redovno izveštavanje o korišćenju navedenih inputa. U toku je usklađivanje podataka i vremenskih raspona za proizvodnju i prinos u prethodnim godinama, zasnovanih na podacima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine i ono treba da bude završeno do kraja 2017. godine. Prema podacima iz 2012. godine, upotreba mineralnog đubriva je bila prisutna na 491.157 gazdinstava (77,8% svih gazdinstava), pokrivajući površinu od 2.298.574 ha, dok je organsko đubrivo koristilo 314.299 (49,8%) gazdinstava, pokrivajući površinu od 400.276 ha. Proizvodi za zaštitu bilja su korišćeni na 455.103 gazdinstava (72,1%), pokrivajući površinu od 2.107.311 ha.
Osnovni cilj je da se unapredi postojeća situacija uvođenjem sistema za praćenje/kontrolu korišćenja agrohemikalija, kao i da se obezbedi podrška za prenos znanja kroz obrazovne usluge.
3.3.6. Koncept poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti u Republici Srbiji
Republika Srbija je započela identifikaciju poljoprivrednih HNV gazdinstava. Indikativna mapa distribucije poljoprivrednih područja ovog tipa je prvenstveno analizirana korišćenjem ograničenog broja dostupnih podataka. Mapa navodi da oko 11.872 km2 poljoprivrednog zemljišta ima HNV status. Ovo je ekvivalentno sa približno 19% KPP i 13% ukupne teritorije Republike Srbije. Treba naglasiti da je realna površina HNV poljoprivrednih područja znatno veća, jer je analiza pratila samo identifikaciju HNV gazdinstava Tipa 1 (gazdinstva sa velikom količinom poluprirodne vegetacije) i nije u potpunosti uključila Tipove 2 i 3 (gazdinstva sa kombinacijom poljoprivrede niskog intenziteta i prirodnih i strukturalnih elemenata).
Tradicionalni poljoprivredni sistemi i područja ekstenzivne poljoprivrede podržavaju raznovrsnost divljih vrsta i staništa i/ili prisustvo ugroženih divljih vrsta od evropskog ili globalnog značaja. Primeri poljoprivrede niskog intenziteta, koji imaju potencijal da postanu poljoprivredni HNV sistemi, mogu se naći u svakom od tri rasprostranjena tipa poljoprivredne proizvodnje: u proizvodnji stoke, jednogodišnjim ili višegodišnjim zasadima. U Republici Srbiji postoji deset tipova poljoprivrednih HNV sistema:
1) listopadne šume sa visokim učešćem travnog pokrivača - agrošumarski sistemi niskog intenziteta sa poluprirodnim pašnjacima za ispašu ovaca i goveda u plavljenim šumama na obalama Save, Dunava, Tise, Tamiša i drugih nizijskih reka APV. Jedan od najstarijih agrošumarskih sistema u nizijskoj Republici Srbiji;
2) zimski nomadski pašnjaci u ruralnim područjima i strnjišta - ovi pašnjaci se uglavnom nalaze u Sremu i Banatu, kao i u dolinama reka blizu visokih planinskih venaca širom Republike Srbije - ovaj sistem se zove popaša i više ne postoji;
3) poluprirodne livade ili livade sa posejanim mešavinama koje se koriste za proizvodnju sena - ovaj poljoprivredni sistem stvorio je pejzaž šumadijskih planina u Republici Srbiji. Njihovo ekstenzivno upravljanje karakteriše kasno košenje i ponovno prirodno zasejavanje autohtonim vrstama. Oba pristupa su dovela do održanja visoke raznovrsnosti biljnih i životinjskih zajednica;
4) poluintenzivna ispaša brdsko-planinskih poluprirodnih travnjaka u šumskim zonama i prirodnih pašnjaka iznad granice šuma - poluintenzivni stočni sistemi zasnovani na ispaši ovaca, goveda i konja na brdsko-planinskim poluprirodnim pašnjacima u šumskim zonama i prirodnim pašnjacima iznad granice šuma, koji se obično mogu naći u vlažnijim zonama zapadne Srbije;
5) ekstenzivna nomadska ispaša brdsko-planinskih pašnjaka - ekstenzivni stočni sistem, sa ispašom ovaca, koza i goveda na brdsko-planinskim pašnjacima u južnoj, jugoistočnoj i istočnoj Srbiji. Preko 100.000 ha pašnjaka je pod ekstenzivnom ispašom, uglavnom autohtonih rasa ovaca, kao što je Pramenka-Zekel;
6) ekstenzivna ispaša na seoskim ispustima - ekstenzivni stočni sistem sa ispašom svinja na otvorenom, ovaca i živine, na poluprirodnoj vegetaciji u kontrolisanim voćnjacima (uglavnom šljivicima) i u delovima šume, vrši se širom centralne Srbije;
7) kombinovana upotreba planinskih travnjaka - stočni sistem zasnovan na ispaši ovaca i goveda na dolinskim livadama, livadama srednjih planinskih predela kombinovane namene i visokim pašnjacima;
8) listopadne šume okresane za proizvodnju lisnika - ekstenzivan planinski sistem za uzgoj ovaca, sa zimskom hranom dobijenom kresanjem listopadnih šuma, praktikuje se u pojedinim planinskim oblastima sa ograničenim resursima za proizvodnju zimske stočne hrane;
9) granična ispaša na laganim, slanim i teškim zemljištima - poluintenzivni sistemi ispaše za ispašu ovaca, goveda i magaraca na peskovitim dinama, zaslanjenim ili teškim zemljištima sa visokim nivoom vode, tipično za Banat;
10) ispaša na vlažnim predelima u nizijskim selima - vekovna praksa eksploatacije kolektivnih pašnjaka - utrina za ispašu životinja koje nisu preživari (svinje i živina, uglavnom patke, guske i ćurke) i danas traje u pojedinim oblastima Republike Srbije.
Organska poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji je regulisana Zakonom o organskoj proizvodnji ("Službeni glasnik RS", broj 30/10), koji je stupio na snagu 1. januara 2011. godine. MPŠV je donelo Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje ("Službeni glasnik RS", br. 48/11 i 40/12) u julu 2011. godine. Oba dokumenta su pripremljena u skladu sa Uredbom Saveta br. 83/07, kao i Uredbom Komisije br. 889/08 i Uredbom Komisije (EC) br. 710/2009.
Zakon i podzakonska akta nalažu proizvodnju poljoprivrednih i drugih proizvoda dobijenih metodama organske proizvodnje. Nakon stupanja na snagu Zakona o organskoj proizvodnji, definisan je nadležni organ za organsku proizvodnju (Odeljenje za organsku proizvodnju) u DNRL. Nadležni organ za organsku proizvodnju ovlašćuje kontrolne organe, nadzire njihov rad, vodi grupnu evidenciju o organskoj proizvodnji, skraćuje period konverzije i omogućava korišćenje reproduktivnog materijala iz proizvodnje koja nije organska.
Sektor za poljoprivrednu politiku MPŠV obavlja poslove u vezi sa poboljšanjem sistema organske proizvodnje, priprema stručne osnove za izradu nacrta propisa, predlaže mere podrške i priprema informacije i analize stanja u organskoj proizvodnji.
MPŠV vodi bazu podataka o organskoj proizvodnji koja se zasniva na godišnjim izveštajima ovlašćenih kontrolnih organa. Pravilnik o kontroli i sertifikaciji organske proizvodnje i metodama organske proizvodnje propisuje novi oblik i način vođenja evidencije. Ovi propisi su stupili na snagu početkom jula 2011. godine. Najnoviji podaci o razmerama organske proizvodnje u Republici Srbiji predstavljeni su u Tabeli 19 i Tabeli 20.
Tabela 19: Organska biljna proizvodnja, 2013. godine
Biljna proizvodnja |
Površina (ha) |
||
Period |
Organski |
Ukupno |
|
Žitarice |
1.608 |
665 |
2.273 |
Voće i grožđe |
324 |
1.160 |
1.484 |
Povrće |
29 |
78 |
107 |
Lekovito i aromatično bilje |
27 |
106 |
133 |
Ostalo* |
832 |
526 |
1.358 |
Ukupno obradive zemlje (ha) |
2.820 |
2.535 |
5.355 |
Pašnjaci/livade (ha) |
2.221 |
652 |
2.873 |
Ukupno |
5.041 |
3.187 |
8.228 |
Izvor: MPŠV
* Industrijsko bilje, krmno bilje, itd.
Tabela 20: Organska stočarska proizvodnja, 2013. godine
Proizvodnja životinja |
Broj životinja |
||
Period konverzije |
Organski status |
Ukupno |
|
Goveda |
323 |
1.853 |
2.176 |
Ovce |
1.238 |
2.793 |
4.031 |
Koze |
865 |
81 |
946 |
Konji |
162 |
48 |
210 |
Svinje |
118 |
57 |
175 |
Živina |
28 |
1.362 |
1.390 |
Pčele (košnice) |
1.337 |
603 |
1.940 |
Izvor: MPŠV
Udeo zemljišta u organskoj proizvodnji je veoma nizak, 0,23% od KPP (Popis poljoprivrede iz 2012. godine, RZS i MPŠV). Površina pod organskom proizvodnjom i broj proizvođača koji se bave ovom proizvodnjom rastu iz godine u godinu, a podaci o tome predstavljeni su u Tabeli 21.
Tabela 21: Površina pod organskom proizvodnjom i broj proizvođača
2010. |
2011. |
2012. |
2013. |
|
Površina pod organskom proizvodnjom |
5.855 |
6.335 |
6.340 |
8.228 |
Broj proizvođača organskih proizvoda |
137 |
323 |
1.061* |
1.281* |
Izvor: MPŠV
* uključena je grupna sertifikacija, pokrivajući do jedne stotine malih poljoprivrednika
Tokom 2013. godine, povećana je ukupna količina izvoza (oko 7.101 tona u 2013. godini i 1.562 tona u 2012. godini). Slično tome, ukupna vrednost izvoza je u porastu i iznosi oko 101.000.000 evra u 2013. godini, odnosno 3.740.000. evra u 2012. godini, prema podacima MF, Uprava carina.
Od 2004. godine, MPŠV obezbeđuje subvencije za organsku proizvodnju, s tim što je tokom godina promenjena vrsta podrške, korisnici, kao i visina i uslovi subvencija. Obim organske proizvodnje i dalje nije na zadovoljavajućem nivou, posebno kada se uzmu u obzir prirodni resursi Republike Srbije. Iz tog razloga, MPŠV je izradilo Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje, koji ima za cilj da prepozna prepreke koje sprečavaju intenzivan razvoj organske proizvodnje u Republici Srbiji, kao i da definiše aktivnosti za njihovo prevazilaženje i predloži odgovarajuća rešenja za intenzivni razvoj.
3.3.8. Bioenergetski izvori i biomasa
Republika Srbija ima značajan tehnički iskoristivi potencijal snage obnovljive energije, koji je procenjen na preko 4.300.000 toe godišnje - od čega je oko 2.700.000 toe biomase, 600.000 toe neiskorišćene hidroenergije, 200.000 toe postojećih geotermalnih izvora, 200.000 toe snage vetra i 600.000 toe sunčane radijacije.
Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje u Republici Srbiji sadrži sledeće osnovne specifikacije u vezi sa biomasom:
1) detaljno definisani uslovi: biomasa (biljnog ili životinjskog porekla), biotečnost, biogas, objekti za proizvodnju biogasa, itd.;
2) pregled mera za dostizanje projektovanog povećanja udela obnovljive energije u ukupnoj potrošnji;
3) konkretne mere za promovisanje korišćenja energije biomase;
4) energija biomase se deli na:
(1) šumska biomasa (od seče, industrijski ostaci, reciklirana),
(2) poljoprivredna i ribarska (primarni proizvodi, ostaci primarne proizvodnje),
(3) otpadna biomasa (biorazgradiv otpad, papirni otpad, itd.);
5) date su godišnje procene, do 2020. godine, povećanja udela obnovljive energije u ukupnoj potrošnji, kao i udela pojedinačne obnovljive energije.
Budućnost i izgledi za korišćenje biomase u Republici Srbiji su nesporni, kako najveći potencijal obnovljive energije u zemlji pripada biomasi. Potencijal korišćenja biomase u APV mora se usmeriti prvenstveno na korišćenje poljoprivrednih ostataka i otpada, a u centralnoj Srbiji na šumsku biomasu.
Zarad podsticanja korišćenja biomase za proizvodnju energije, Vlada je usvojila Akcioni plan za biomasu od 2010. do 2012. godine ("Službeni glasnik RS", broj 56/10), koji je definisao strategiju za korišćenje biomase kao obnovljivog izvora energije, imajući u vidu potencijal, državnu strategiju, zakonodavstvo i evropske direktive.
Akcioni plan za biomasu kreiran je u skladu sa njenim obavezama po osnovu Sporazuma o energetskoj zajednici i u duhu nove Direktive EU o obnovljivoj energiji (Direktiva 2009/28/EC), a u skladu sa preporukama EU (COM/2005/628) u pripremi akcionih planova za biomasu kako bi povećali korišćenje biomase u EU. Do sada postoje sledeće vrste postrojenja:
1) grejanje: 20 jedinica manjih od 5 MWth, 5 jedinica preko 5MWth;
2) CHP: manje 3 MWel 2 jedinice;
3) biogas iz stajnjaka: manje 1 MWel 3 jedinice;
4) biodizel: 300.00 t/Y 2 jedinice;
5) proizvođači peleta: 2 velike i mnogo malih jedinica.
Republika Srbija se smatra srednje pošumljenom zemljom. Od ukupne površine (bez teritorije AP KiM) 29,1% je pošumljeno. Ukupna površina šume (Statistički godišnjak 2013, RZS) iznosi 1.962.000 ha, od čega je 47,3% ili 927.773 ha u državnom vlasništvu i 52,7% ili 1.034.562 ha u privatnom vlasništvu. Postoji 49 vrsta drveća, sa preovlađujućim širokolisnim vrstama (40) u odnosu na četinarske vrste (9).
Korisnici šuma - javna preduzeća, definišu planove za zaštitu šuma, u skladu sa Zakonom o šumama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/12, 89/15 i 95/18 - dr. zakon), koji uključuje operativne mape delovanja u slučaju požara. Ove planove treba da odobri Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sektor za zaštitu i spasavanje. Posebna osetljivost šuma na požar definisana je u planskim dokumentima. Iako su u zapadnoj Srbiji četinari prisutniji, većina požara javlja se u istočnoj Srbiji, gde preovlađuju širokolisne vrste. Zakon o šumama pokriva konzervaciju, zaštitu, planiranje, gajenje, korišćenje šuma, upravljanje šumama i šumskim zemljištem, praćenje sprovođenja ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za šume i šumsko zemljište.
3.4. RURALNA EKONOMIJA I KVALITET ŽIVOTA
Privredna struktura ruralnih područja u Republici Srbiji je veoma zavisna od primarnih industrija, posebno poljoprivrede i zasniva se na korišćenju prirodnih resursa. Visok procenat poljoprivrede, prehrambene industrije, rudnika i sektora energetike, kao i mali značaj tercijarnog sektora su osnovne karakteristike privredne strukture ruralnih područja u Republici Srbiji.
Iako statistički izvori beleže visok udeo ruralnog zapošljavanja u poljoprivredi (oko 45%) i prerađivačkoj industriji (oko 15%), neophodno je istaći tendenciju promena u privrednoj strukturi ruralnih područja u periodu od 2008. do 2013. godine. Ove promene se odnose na smanjeno učešće poljoprivrede ili primarnog sektora (za oko 10%) i sekundarnih industrija (do 1/4), kao i značajno povećanje u uslužnom sektoru (za preko 60%) u ukupnom ruralnom zapošljavanju tokom ovog perioda.
Ovo predstavlja promenu privrednih struktura ka većim razlikama u aktivnostima.
Razlike u produktivnosti radne snage i ekonomskoj strukturi su podjednako evidentne između urbanih i ruralnih područja, kao i između pojedinih regiona ili tipova ruralnih područja.
Nivo ostvarene diverzifikacije sličan je kao i kod susednih zemalja, a ograničavajući faktori su gotovo identični: nepovoljan položaj poljoprivrednog sektora i ruralnih područja u razvojnim politikama i obavezama, nepovoljno tržište kapitala i neizvestan investicioni ambijent, tržišta ograničena na prodaju proizvoda i usluga, nedovoljno obrazovan ljudski potencijal i slabo privatno preduzetništvo.
Nizak stepen obrazovne strukture, nedostatak stručnog iskustva, slaba dodatna znanja i veštine i nedovoljna pokrivenost aktivnim merama za zapošljavanje od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, umanjuju mogućnosti zaposlenja na tržištu rada za seosko stanovništvo i njegovu konkurentnost, naročito za žene i mlade. Prenošenje znanja i novih tehnologija u oblasti proizvodnje hrane odvijaju se u sklopu aktivnosti poljoprivrednih savetodavnih službi, nacionalne MRRS, privatnih savetodavaca, trgovinskih preduzeća i poljoprivrednih dobavljača. Drugi obrazovni programi retko su dostupni seoskom stanovništvu.
Seoska gazdinstva u Republici Srbiji karakterišu loš pristup osnovnim infrastrukturnim sadržajima (stanovništvo/putevi, razvijenost putne mreže, snabdevanje vodom po glavi stanovnika, otpadne vode iz javne kanalizacije, telekomunikaciona mreža) i lošiji kvalitet stambenih objekata u odnosu na urbana područja, u pogledu snabdevanja električnom energijom, vodovodnih sistema, kanalizacionih sistema, centralnog grejanja, kuhinja, toaleta i kupatila u kućama. Republika Srbija je u pogledu ruralne infrastrukture u procesu sporijeg ekonomskog i društvenog razvoja. Glavni pokazatelji su niži u ruralnim opštinama u poređenju sa gradskim, što je uočeno u okruzima pretežno ruralnog karaktera.
Najznačajnije razlike tiču se povezanosti sa sistemima centralnog grejanja, kanalizacije, vodovodne i putne mreže. Snabdevanje energijom je takođe nestabilno u mnogim seoskim sredinama i pod uticajem je brojnih prekida. Kada je u pitanju grejni sistem, više od dve trećine ruralnih gazdinstava nije povezano na sistem centralnog grejanja. Investiranjem u toplane koje koriste biomasu kao izvor energije poboljšala bi se ova situacija. Centralno grejanje se pominje u smislu gradskih sistema centralnog grejanja koji su uobičajeni za Republiku Srbiju, za razliku od centralnog grejanja u domaćinstvima.
Iako su u nekim opštinama gazdinstva povezana na kanalizacionu mrežu, većina nema rešen problem otpadnih voda. Ovo stvara probleme u okruženju. U 21 opštini postoje postrojenja za prečišćavanje kanalizacionih voda, ali većina ima različite probleme u radu. Velike količine (85% od ukupne) nečistih kanalizacionih voda puštaju se direktno u reke. Još jednu prepreku ka društveno-ekonomskom razvoju predstavlja slabo razvijena mreža lokalnih ulica i nekategorisanih puteva. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Republika Srbija je na dnu liste od 133 zemlje u pogledu stanja infrastrukture.
Ruralno stanovništvo smatra prioritetnim poboljšanje komunalne servisne infrastrukture, posebno vodovodnog i kanalizacionog sistema, električne i putne mreže, čak i u poređenju sa sopstvenim ekonomskim problemima.
3.4.3. Prenos znanja i informacija
Prenos znanja u oblasti poljoprivrede vrši se kroz formalno obrazovanje na svim nivoima (od srednjeg obrazovanja do doktorskih studija), kroz razne obuke koje organizuju obrazovne i istraživačke institucije, poljoprivredne stručne savetodavne službe, privatna preduzeća, projektne jedinice, mediji, itd. Javne poljoprivredne savetodavne službe obuhvataju 34 PSSS - 22 na području centralne Srbije koje rade pod MPŠV i 12 PSSS i Ekološku stanicu, čiji rad prati Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Postojeće strukture i sistemi prenosa znanja nedovoljno su efikasni i neadekvatno ispunjavaju potrebe dinamične tehničke i tehnološke izmene sektora. Nema funkcionalnih mreža sa specijalizovanim centrima znanja. Takođe, znanje se ne čuva sistematično i teško je pristupiti odgovarajućim informacijama na lokalnom nivou. Kvalitet opreme i čitave tehnike za istraživanje zaostaje iza evropskog proseka. Ipak, postojeće naučne i obrazovne institucije imaju relativno kvalitetan kadar koji je postigao niz međunarodno prepoznatih i priznatih rezultata (novih sorti, rasa i sojeva, naučnih radova i tehničkih rešenja).
Rad savetodavnih službi obuhvata oko 41.500 gazdinstava, gde većinu čine izabrana poljoprivredna gazdinstva, intenzivno praćena četiri puta godišnje (4.000 u centralnoj Srbiji i 2.500 u APV), dok su ostala gazdinstva u savetodavni sistem uključena, uglavnom kroz učešće u grupnim obukama i kroz povremene posete poljoprivrednim gazdinstvima/konsultacije. Ovakvim obrazovanjem obuhvaćeno je 25.000 domaćinstava u centralnoj Srbiji i 10.000 u APV. Organizovan prenos znanja kroz savetodavne službe stiže do relativno malog broja korisnika.
3.4.4. Mala i srednja preduzeća
Republika Srbija je 2003. godine usvojila Evropsku povelju o malim preduzećima i time se obavezala da ostvari svoje ciljeve uz mere ekonomske politike. Ministarstvo privrede (ranije Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja), u saradnji sa Evropskom komisijom i OECD, ocenjuje primenu Povelje u zemljama zapadnog Balkana.
U 2009. godini, u Republici Srbiji je poslovalo ukupno 88.586 MSP, što predstavlja 99,4% od ukupnog broja preduzeća. Posmatrano po sektorima, 63% MSP je deo uslužnog sektora (trgovina na veliko i malo i usluge popravki za gotovu robu 34%, hoteli i restorani 6%, transport, skladištenje i komunikacija 10%, nekretnine 13%), 17% je u proizvodnoj industriji i 8% u izgradnji. MSP i preduzetnici zapošljavaju 872.540 radnika, što predstavlja više od 2/3 od 1.300.000 aktivne radne snage u Republici Srbiji.
Broj preduzeća znatno je manji u ruralnim nego u urbanim zonama. Ipak, MSP u ruralnim područjima pretežno rade za lokalno tržište i ne ulažu dovoljan napor kako bi se popravio kvalitet proizvoda i usluga. Stoga je neophodno investirati u poboljšanje standarda kvaliteta za MSP da bi ova preduzeća postala konkurentnija.
Republika Srbija nema dovoljan broj programa za podršku malih biznisa u ruralnim područjima, dok su postojali različiti oblici pomoći razvoja za nerazvijene opštine. Nedostatak osnivačkog kapitala trenutno predstavlja značajnu prepreku za razvoj održivog poslovanja.
Analiza seoskog turizma u Republici Srbiji pokazuje da on već doprinosi ruralnoj ekonomiji i da ima veliki potencijal za dalji razvoj. U APV, zapadnoj i centralnoj Srbiji postoje dobri primeri kao i značajna iskustva u ruralnom turizmu. Procenjeno je da ima više od 32.000 ležaja (registrovanih i neregistrovanih) dostupnih za korišćenje u svrhe turizma na ruralnim gazdinstvima. Procenjuje se da ukupno 10.000.000.000 RSD prihoda dolazi iz seoskog turizma (5.000.000.000 RSD od usluga smeštaja i 5.000.000.000 RSD direktnih prihoda). Ovo predstavlja 16% od 62.000.000.000 RSD ukupnog direktnog BDP-a turizma, prema podacima Svetske turističke organizacije iz 2010. godine.
Strategija razvoja turizma Republike Srbije uzima u obzir potencijal razvoja seoskog turizma u Republici Srbiji, ali ne kao prioritetnog proizvoda. Tako je seoski turizam u proizvodnom portfoliju postavljen na dnu spiska prioriteta u smislu atraktivnosti i konkurentnosti. Međutim, postoje i drugi proizvodi koji su u čvrstoj vezi sa seoskim turizmom kao što su planine i jezera, banje i velnes, obilasci, atrakcije u sferi posebnih interesovanja i nautike.
Strategija razvoja turizma Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 91/06) definiše 4 klastera "koji nisu zasnovani na administrativno - upravnim granicama koje aktuelno postoje unutar zemlje, već pre svega na racionalnim uporištima i različitim oblicima ekonomije iskustva". Ova četiri turistička klastera koja pokrivaju čitavu teritoriju Republike Srbije su: APV, Beograd, jugoistočna Srbija i jugozapadna Srbija.
Promovisanje destinacija ruralnog turizma ne utiče na sinergiju između kulturnih, prirodnih i seoskih turističkih proizvoda i proizvoda ruralnog turizma. Pre svega, domaće turističke agencije prodaju pojedine aktivnosti ruralnog turizma u Republici Srbiji uz pokazano smanjeno interesovanje na međunarodnom i regionalnom tržištu. Promovisanje ruralnog smeštaja se ne koristi u paketu kao deo sveukupnog proizvoda koji objedinjuje ruralne aktivnosti i smeštaj. Iako se u svrhe reklamiranja koristi internet, on generalno, još uvek nije dostupan za rezervaciju.
Što se tiče napred navedenih tačaka, uključivanje Republike Srbije u dve makro-regionalne strategije (Dunavska strategija EU (COM (2010) 715) i Strategija EU za jadransko-jonski region (COM (2014) 357) je posebno značajno za MSP i seoski turizam. Obe makro-regionalne strategije identifikuju specifične strateške prioritete u okviru svojih akcionih planova, do kojih se može doći kroz projekte realizovane u okviru ovog programa.
3.5. PRIPREMA I SPROVOĐENJE LOKALNIH STRATEGIJA RURALNOG RAZVOJA - LEADER
Od 2006. godine MPŠV podržava inicijativu za uspostavljanje centara regionalnog ruralnog razvoja širom zemlje. Oni se uglavnom nalaze u opštinama i rade udruženo sa zaposlenima u opštinama kako bi promovisali ruralni razvoj u okviru svojih regiona.
U poslednje dve godine, svaki regionalni centar počeo je da priprema i razvija lokalne ruralne strategije nakon početnih sastanaka sa lokalnim zainteresovanim stranama. Kao rezultat toga, završeno je više od 200 lokalnih "seoskih mapa" u skladu sa PLA/PRA metodologijom.
U četiri regionalna centra, završene su strategije za lokalni ruralni razvoj, a pilot LAG su formirani i podržani.
Sredstva za meru "Tehnička pomoć" IPARD II programa koristiće se u cilju daljeg poboljšanja kapaciteta Mreže za ruralni razvoj, a u obliku pomoći za promotivne i smeštajne kapacitete, obučavanje i animaciju stanovnika ruralnih teritorija, kao i za pomoć u izradi strategija za ruralni razvoj širom Republike Srbije. Do oktobra 2011. godine, 100 lokalnih aktera zainteresovanih za proces uvođenja LEADER pristupa na lokalnom nivou, dobilo je osnovnu obuku. Oni koji su ispunili te zahteve i aktivnosti ići će na naredne obuke i na licu mesta će dobiti pomoć u procesu identifikacije i obrazovanju lokalnih partnerstava kao i u procesu pripreme lokalnih razvojnih strategija. Ove aktivnosti će se odvijati uporedo sa izradom neophodnih smernica i odgovarajućih procedura na državnom nivou, u skladu sa zahtevima EU. Trenutno 24 potencijalne LAG imaju pripremljenu strategiju lokalnog razvoja.
Na osnovu rezultata pomoći i kvaliteta odgovora na lokalnom nivou, kao i uz dostupnost sredstava nacionalnog budžeta, MPŠV će istražiti mogućnost uvođenja podrške potencijalnim lokalnim akcionim grupama u okviru NPRR, da bi olakšalo proces uvođenja LEADER pristupa.
3.6. TABELA KONTEKST POKAZATELJA
Tabela 22: Zajednički kontekst pokazatelji
Društveno-ekonomska i ruralna situacija |
||||
Naziv kontekst pokazatelja |
Merna jedinica |
Vrednost kontekst pokazatelja |
Godina |
Komentari |
1. Stanovništvo - ukupno |
milion stanovnika |
7,2 |
2012. |
RZS /Eurostat |
ruralno |
% |
40,6 |
||
srednje |
% |
nedostupno |
||
urbano |
% |
59,4 |
||
Stanovništvo - ukupno (OECD) |
2012. |
RZS |
||
ruralno |
% |
49,9 |
||
srednje |
% |
27,0 |
||
urbano |
% |
23,1 |
||
2. Struktura |
milion stanovnika/% državljana |
|
2012. |
RZS |
3. Teritorija - državna - ukupno bez Kosova i Metohije |
km2 |
88.502 |
2012. |
RZS |
ruralna |
km2 |
70.113 |
2012. |
RZS |
% |
90,4 |
|||
ruralna (OECD) |
km2 |
58.282 |
2012. |
RZS |
% |
75,1 |
|||
4. Gustina naseljenosti |
stanovništvo/km2 |
92,8 |
2012. |
RZS |
5. Stopa zaposlenosti za stanovništvo starosti 15 - 64 |
% |
|
2012. |
RZS |
6. Neplaćeni porodični radnici |
% |
6,7 |
2012. |
IRS Neplaćeni porodični radnici 15 - 64 |
7. Stopa nezaposlenosti (15-64 godina) |
% |
|
2012 |
IRS |
8. BDP |
Paritet kupovne moći EUR/stanovnik |
9.100 |
2012. |
Eurostat |
- ruralni |
SKM indeks |
nedostupno |
2012. |
|
9. Stopa siromaštva |
|
24,6 |
2012. |
Stopa rizika od siromaštva za 2012. godinu |
10. Strukturna privreda |
milion evra |
25.539,4 |
2012. |
RZS |
BDV u primarnom sektoru |
% |
9,7 |
2012. |
RZS |
BDV u sekundarnom sektoru |
% |
28,6 |
2012. |
RZS |
BDV u tercijarnom sektoru |
% |
61,7 |
2012. |
RZS |
11. Struktura zaposlenog stanovništva (15-64) |
(000) |
2.143 |
2012. |
RZS |
% |
45,3 |
2012. |
RZS |
|
ruralna |
% |
47,9 |
2012. |
RZS |
Struktura zaposlenog stanovništva po sektorima |
% |
21,0 |
2012. |
RZS |
- u sekundarnom sektoru |
% |
26,5 |
||
- u tercijarnom sektoru |
% |
52,6 |
||
12. Produktivnost radne snage po privrednim sektorima |
evro po osobi |
nedostupno 3.531,51 |
2012. |
RZS |
Sektorski pokazatelji |
||||
Naziv sektorskog pokazatelja |
Merna jedinica |
Vrednost sektorskog pokazatelja |
Godina |
Komentar |
1. Zaposlenost prema privrednoj aktivnosti |
(000) |
1.341,114 |
2012. |
Statistički godišnjak 2013. |
Poljoprivreda |
Hiljada lica/% od ukupnog broja |
27,120/2% |
||
Šumarstvo |
4,838/0,4% |
|||
Prehrambena industrija |
60,555/4,5% |
|||
Turizam |
20,306/1,5% |
|||
2. Produktivnost radne snage u poljoprivredi |
EUR/GRJ |
4.061 |
2012. |
RZS |
3. Struktura poljoprivredne proizvodnje |
Učešće sledećih sektora: |
|
2013. |
RZS |
4. Produktivnost radne snage u prehrambenoj industriji |
EUR/lice |
22.339 |
2011. |
Statistički godišnjak 2013. |
5. Poljoprivredna gazdinstva |
|
|
2012. |
Popis |
6. Poljoprivredno zemljište |
1.000 ha |
Ukupno: 5.052 |
2012. |
Statistički godišnjak 2013. |
7. Poljoprivredna površina pod organskom poljoprivredom |
ha |
8.227,99 |
2013. |
MPŠV |
8. Zemljište koje se navodnjava |
ha |
53.086 |
2013. |
Istraživanje o navodnjavanju |
9. Stočarstvo |
LSU |
2.019.889 |
2012. |
Popis poljoprivrede |
10. Poljoprivredna radna snaga |
Broj lica |
1.442.628 |
2012. |
Popis poljoprivrede |
11. Starosna struktura upravnika PG |
Upravnici, broj |
|
2012. |
Popis poljoprivrede |
12. Poljoprivredna obuka upravnika PG |
Broj upravnika |
602.170 |
2012. |
Popis poljoprivrede |
13. Povećanje osnovnih sredstava u poljoprivredi |
miliona evra |
226 |
2012. |
Nacionalni računi |
14. Šume i ostalo pošumljeno zemljište (ŠOPZ) |
Ukupna površina pod šumama 1.000 ha |
1.962 |
2011. |
Statistički godišnjak 2013. |
15. Infrastruktura turizma, uključujući infrastrukturu agroturizma |
Ukupno: broj ležajeva |
113.385 |
2012. |
Statistički godišnjak 2013. |
Pokazatelji životne sredine |
||||
Naziv pokazatelja životne sredine |
Merna jedinica |
Vrednost pokazatelja |
Godina |
Komentar + izvor za verifikaciju |
1. Tip zemljišne vegetacije |
Ukupna površina, 000 ha
- Poljoprivredna površina |
8.850,2 |
2012. 2011. |
Statistički godišnjak 2013. |
2. Indeks poljskih ptica na zemljištu PG (FBI) (ukoliko je dostupno) |
nedostupno |
|||
3. Travnjaci (prema statusu zaštite)(ukoliko je dostupno) |
nedostupno |
|||
4. Zaštićena šuma (ukoliko je dostupno) |
nedostupno |
|||
5. Kvalitet vode |
- kg N/ha/godina |
120 kg N/ha poljoprivrednog zemljišta |
||
6. Erozija zemljišta vodom |
km² |
6.996 |
2013. |
Istraživanje o zaštiti od štetnog dejstva voda http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/ |
7. Poljoprivredne površine pod rizikom od erozije zemljišta vodom |
% |
80% |
2012. |
RZS |
8. Proizvodnja obnovljive energije iz poljoprivrede i šumarstva |
Šumarstvo % proizvodnje iz šumarstva u ukupnoj proizvodnji obnovljive energije |
13.997 TJ (Teradžula) 31% |
2011. |
Statistički godišnjak 2013. |
IV SWOT - REZIME PRETHODNIH ANALIZA
4.1. SWOT - POLJOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I PREHRAMBENA INDUSTRIJA
(uključuje zasebne tabele za svaki sektor odabran za podršku)
SNAGE |
SLABOSTI |
MOGUĆNOSTI |
PRETNJE |
4.1.1. SWOT analiza sektora za mleko i meso
SNAGE |
SLABOSTI |
MOGUĆNOSTI |
PRETNJE |
4.1.2. SWOT analiza sektora za voće i povrće i ostale useve
SNAGE |
SLABOSTI |
MOGUĆNOSTI |
PRETNJE |
4.1.3. SWOT analiza sektora proizvodnje i prerade jaja
SWOT analiza sektora proizvodnje i prerade jaja |
|||
Snage |
Slabosti |
Mogućnosti |
Pretnje |
Kvalitet i kvantitet hrane za životinje |
Nedovoljan nivo usklađenosti sa zahtevima dobrobiti životinja, higijenskim i standardima zaštite životne sredine |
Potencijal za održivost proizvodnje srednjih i velikih proizvođača u skladu sa EU standardima |
Skupa ulaganja u dobrobit životinja (zatvaranje proizvodnje) |
Tradicija i dobro poznata tehnologija proizvodnje |
Pretežno staro stanovništvo u ruralnim područjima |
Potencijal za povećanje konkurentnosti i poboljšanja kvaliteta jaja |
Neispunjenje ekoloških uslova proizvodnje i dobrobiti životinja kod malih proizvođača |
Postojanje većih organizovanih kompanija sa savremenim intenzivnim procesom visoko efikasne proizvodnje |
Nekonkurentnost malih proizvođača |
Korišćenje nacionalnih i IPARD fondova |
Smanjenje cene jaja na regionalnom, evropskom i svetskom tržištu |
Postojanje povoljnih regiona za zasnivanje organske proizvodnje |
Nedovoljan nivo upravljanjem stajnjakom i nedovoljni kapaciteti za njegovo zbrinjavanje |
Merama agrarne politike podstaći zaštitu potrošača i prilagođavanje EU regulativama, unaprediti kvalitet i zdravstvenu bezbednost jaja |
Pojava bolesti koje mogu uticati na domaću potrošnju i izvoz |
|
Neadekvatne biosigurnosne mere kod malih proizvođača |
|
|
4.1.4. SWOT analiza sektora proizvodnje i prerade grožđa
SNAGE |
SLABOSTI |
MOGUĆNOSTI |
PRETNJE |
4.2. SWOT - UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM I ZEMLJIŠTEM
SNAGE |
SLABOSTI |
MOGUĆNOSTI |
PRETNJE |
4.3. SWOT - RURALNA EKONOMIJA I KVALITET ŽIVOTA
SNAGE |
SLABOSTI |
MOGUĆNOSTI |
PRETNJE |
4.4. SWOT - PRIPREMA I SPROVOĐENJE LOKALNIH STRATEGIJA RURALNOG RAZVOJA - LEADER
SNAGE |
SLABOSTI |
MOGUĆNOSTI |
PRETNJE |
V GLAVNI REZULTATI PRETHODNIH INTERVENCIJA
5.1. GLAVNI REZULTATI PRETHODNIH DRŽAVNIH INTERVENCIJA, DODELJENI IZNOSI, REZIME VREDNOVANJA ILI IZVUČENE POUKE
U 2013. godini, 27.500.000.000 RSD potrošeno je na finansiranje podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, predviđenih propisima i zakonima. Od toga 25.900.000.000 RSD potrošeno je na direktna plaćanja, tj. 94,4% sredstava.
Investiranje u primarnu biljnu proizvodnju i uzgoj životinja tokom proteklih osam godina doprinelo je većoj konkurentnosti domaćih proizvođača. Isplate su vršene nakon što korisnik završi kompletnu investiciju. Sprovođenje ove mere pratio je niz administrativnih problema vezanih za dug period za izdavanje građevinskih i drugih dozvola, kao i za definisanje uslova za odobravanje projekata. Takođe, investicije su se morale završiti u periodu od godinu dana, prema zahtevu nacionalnih mera i nacionalnog budžeta.
U 2013. godini, subvencije za ruralni razvoj iznosile su 1.100.000.000 RSD, odnosno 4,0% ukupnih sredstava za subvencionisanje poljoprivrede i ruralnog razvoja. Sa podrškom za ruralnu infrastrukturu (od 616.300.000 RSD), ukupni iznosi plaćanja u 2013. godini iznosili su 1.720.000.000 RSD, tj. 6,25% ukupnog budžeta.
U okviru subvencija za ruralni razvoj za 2013. godinu, najčešće su realizovane subvencije za poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede putem investiranja u poljoprivredna gazdinstva. U tu svrhu potrošeno je 1.080.000.000 RSD ili 98,6% od ukupnog iznosa podrške za ruralni razvoj. Investicije u poljoprivredna gazdinstva date su u vidu bespovratnih sredstava (do određenog procenta ukupne vrednosti investicije) za renoviranje i izgradnju objekata, kupovinu stoke, opremu i mehanizaciju, poboljšanje standarda, kao i obnovu i proširenje zasada višegodišnjih biljaka. U okviru sredstava dodeljenih za ovu namenu, značajan deo novca uplaćen je na osnovu obaveza iz prethodne, 2012. godine (preko 90% od ukupnih sredstava za investiranje u poljoprivredna gazdinstva).
U periodu od 2010. do 2012. godine, 527 korisnika dobilo je ukupno 80.942.036,63 RSD kao podršku investicijama za nabavku mašina za proizvodnju žitarica, industrijskog bilja i povrća. Za nove zasade voća od 2002. do 2012. godine, 3.789 korisnika je dobilo ukupno 1.377.114.326 RSD. Za izgradnju ULO i standardnih hladnjača i objekata za sušenje voća, u periodu od 2006. do 2013. godine, 33 korisnika dobilo je ukupno 469.651.270.9 RSD. Od 2002. do 2012. godine, 1.804 korisnika je dobilo 1.917.072.751 RSD za nove zasade vinove loze. Novčana podrška imala je značajan uticaj na postepenu promenu različitih struktura, tj. uvođenje novih sorti i klonova čiji su plodovi traženi na svetskom tržištu, povećanje izvoza, uvođenje novog sortimenta i poboljšanje kvaliteta domaćeg vina, više proizvođača vina sa geografskom indikacijom, postavljanje osnove za poslovanje da bi se zadovoljile domaće potrebe za kvalitetnim i sertifikovanim sadnicama voća i vina.
Tokom 2010. godine investirano je u preradu i reklamiranje poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, dok su 2011. godine ciljni proizvodi bili mleko, meso, voće i povrće. Iskorišćenost sredstava u okviru ove mere je samo 22% zbog nedostatka informacija o raspoloživoj podršci, zahteva za prijavu, nedostatka sredstava korisnika za sufinansiranje investicija, nepovoljnih kamatnih stopa, zbog slabog razumevanja potrebnih uslova i odsustva stručne podrške za izradu formulara za prijavu i podnošenje potrebne dokumentacije. Najteži deo pripreme prijava bili su ekonomski i finansijski kriterijumi i nedostatak razumevanja značaja kompletnosti dokumentacije. U 2011. godini, oko 280.000.000 RSD izdvojeno je za unapređenje prerađivačkih kapaciteta za investiranje u proizvodnju i preradu mleka, mesa, voća i povrća, grožđa, i podršku aktivnostima usmerenim ka stvaranju proizvoda sa dodatom vrednošću. Konkurs za mere je kasno otvoren, te kandidati nisu imali dovoljno vremena da se pripreme i podnesu prijave, što je rezultiralo niskom iskorišćenošću (oko 6%).
Podsticaji za unapređenje životne sredine i ruralnih područja odnosili su se na mere za podršku organske proizvodnje i genetičkih resursa. Podrška za unapređenje životne sredine je tradicionalno manje prisutna u strukturi utrošenih sredstava za podršku ruralnom razvoju. U 2013. godini, samo 14.693.000 RSD potrošeno je na ove mere tj. 1,3% ukupnih sredstava namenjenih za podršku ruralnom razvoju. Imajući u vidu složenost problema životne sredine u Republici Srbiji, značaj ovog vida podrške za određene oblasti i objektivne mogućnosti za bolje korišćenje pretpristupnih fondova u ove svrhe, jasno je da će se ovom segmentu politike posvetiti mnogo više pažnje u narednom periodu.
Podrška diverzifikaciji aktivnosti na poljoprivrednim gazdinstvima finansirana je kroz meru ekonomske aktivnosti u smislu dodavanja vrednosti poljoprivrednim proizvodima, kao i uvođenje i sertifikacija sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Mere za podršku razvoja seoskog turizma i tradicionalnih zanata, nisu finansirane iako su bile predviđene uredbom, zato što budžetska sredstva u to vreme nisu bila dostupna. Ukupna utrošena sredstva za podršku diverzifikaciji aktivnosti (seoski turizam) u 2013. godini iznosila su 712.112 RSD, što je samo 0,07% od ukupne podrške ruralnom razvoju.
U 2011. godini, Fond za razvoj Republike Srbije imao je posebnu budžetsku liniju isključivo namenjenu finansiranju sertifikovanih tradicionalnih umetnosti i rukotvorina, što se nastavilo u 2012. godini.
Investiciona podrška ruralne infrastrukture ranije je bila mnogo jača, naročito u 2006. godini, nakon čega su se umanjila raspoloživa sredstva. U 2013. godini, podrška ruralnoj infrastrukturi iznosila je 616.300.000 RSD ili 2,24% od budžetskih sredstava za subvencije.
Podrška aktivnostima PSSS u poljoprivredi i bezbednosti kontrole hrane deo je posebnih podsticaja i u 2013. godini je iznosila 442.050.000 RSD, tj. 1,65% budžetskih sredstava za subvencije, što je nešto više u odnosu na prethodnu godinu.
5.2. GLAVNI REZULTATI PODRŠKE IZ FONDOVA EU, DODELJENI IZNOSI, REZIME VREDNOVANJA ILI IZVUČENE POUKE
Glavni izvori EU finansiranja poljoprivrednih projekata u Republici Srbiji bili su CARDS program i IPA fondovi. Republika Srbija je, od 2007. godine dobila pomoć u okviru IPA fondova iz prve dve od ukupno pet IPA komponenata, a prvi ugovori su potpisani 2010. godine.
IPA projekti namenjeni jačanju kapaciteta i institucionalnoj pripremi za IPARD:
1) Projekat IPA 2007: "Izgradnja kapaciteta za sprovođenje politike ruralnog razvoja u skladu sa EU standardima" (4.500.000 evra), namenjen jačanju kapaciteta i stručnosti Uprave za agrarna plaćanja i Upravljačkog tela. Projekat se sastojao od dve komponente. Komponenta 1 - Tvining projekat "Jačanje kapaciteta Srbije za apsorpciju fondova EU za ruralni razvoj u pretpristupnom periodu", i Komponenta 2 - Tehnička pomoć "Izgradnja kapaciteta za formiranje i sprovođenje LIS";
Izveštaj o vrednovanju OU navodi da su rezultati Komponente 1 delimično ostvareni. Rezultat 1 - osnivanje IPARD Agencije (AP) u skladu sa zahtevima EU, nije ostvaren. Rezultat 2 - UT je sada osnovano u okviru Sektora za ruralni razvoj, i tako je cilj ostvaren, iako je potrebno nastaviti sa zapošljavanjem dodatne radne snage. Plan obuke za AP i UT (rezultat 3) je obrađen i trenutno se sprovodi.
Komponenta 2 - LIS projekat je ostvario mešovite rezultate, a prema izveštaju o vrednovanju OU, to su sledeći; 1) kapaciteti i svest lokalnih zajednica da učestvuju u LEADER pristupu (rezultat 1) su povećane; 2) na osnovu ovog snažnog sistematičnog rada sa lokalnim opštinskim grupama, ocenjena je pilot simulaciona vežba za izbor potencijalnih LAG za preko 25 prijava u novembru 2012 godine. Procenjeno je da se očekuje da će najmanje 15-20 potencijalnih LAG ispuniti kriterijume selekcije koji odgovaraju zahtevima rezultata 2; 3) manje zadovoljavajući je napredak u postizanju rezultata 3 ("ljudske, tehničke, organizacione i finansijske procedure i/ili sredstva za sveobuhvatnu podršku LEADER pristupu u okviru MPŠV su ojačali"). Nije uspostavljen nijedan institucionalni mandat (najnoviji planovi za "LEADER savetodavni odbor" su propali zbog nedostatka posvećenosti i odluke od strane Ministarstva za nacionalne međuagencijske forume o ruralnom razvoju, kao što je to ranije činjeno kroz planove za‚ LEADER vodeće grupe’). Nisu razvijeni mehanizmi u okviru UAP za razvoj procedura za sprovođenje LEADER mera.7
__________
7 "Tehnička pomoć za vrednovanje sektora poljoprivrede i ruralnog razvoja sprovedena i finansirana od strane IPA Programa i drugih Donatora u Republici Srbiji", Izveštaj o vrednovanju, januar 2013. godine.
2) IPA 2009 OU Europe Aid/127054/C/SER/multi - LOT br. 1: Ruralni razvoj "Pomoć Upravi za agrarna plaćanja" (april 2013. - februar 2014. godine). Cilj projekta bio je da se obezbedi TP UAP u cilju jačanja nacionalnih i regionalnih kapaciteta potrebnih za prioritete usklađivanja sa EU i razvoj sektora, sa akcentom na ispunjenju uslova za akreditaciju za IPA Komponentu V. Jedan od rezultata projekta je proces samoocenjivanja koji je istakao glavne nedostatke (faktore blokade) koji značajno mogu uticati na akreditovanje UAP. Rezultat procesa samoocenjivanja bio je konačan izveštaj o internoj reviziji (podnet 26. jula 2013. godine);
3) Projekat IPA 2010 "Sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima (FADN)", sa budžetom od 2.000.000 evra imao je za cilj da unapredi ekonomske, finansijske i podatke o učinku na srpskim poljoprivrednim gazdinstvima. Izveštaj o vrednovanju OU navodi da su rani pokazatelji za postizanje rezultata sledeći: 1) razvijen je petogodišnji Nacionalni plan za FADN; 2) osnovan je institucionalni okvir za FADN, a jačanje kapaciteta je u toku; 3) FADN softver je u fazi razvoja (mada se opet IT zaduženja delegiraju ka UAP, postavljajući još veće zahteve njenim resursima), a sve obuke, prikupljanje podataka i metodološka pitanja u vezi sa prvim pilot poljoprivrednim gazdinstvima su uspešno sprovedeni;
4) IPA 2010 OU: "Tehnička pomoć za Nacionalni fond u okviru Ministarstva finansija u Republici Srbiji za pripremu IPA Komponente V". Cilj: završetak procedura, razvoj računovodstvenih standarda, završetak paketa akreditacije za IPARD za Nacionalni fond. Status: projekat završen u junu 2013. godine;
5) IPA 2011 - EU tvining lajt projekat, SR/2013/IB/AG/01TWL: "Pomoć Upravljačkom telu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa IPARD programom 2014-2020, podrška u akreditaciji i obuci." Projekat je pomogao u obradi osnovnih elemenata IPARD Programa 2014-2020. godine (identifikovanje adekvatnih mera podrške, pokazatelja, pravnih nedostataka u vezi sa sprovođenjem mera, razrada mera, izrada izveštaja za praćenje i procenu sa neophodnim pratećim dokumentima) uz dodatnu obuku za UT tokom procesa. Nove mere su uključene, a spisak minimalnih državnih standarda je revidiran. Osim priprema za IPARD program 2014-2020. godine, projekat podržava obuku trenutno zaposlenog osoblja na radnom mestu i pomaže u reviziji dokumenata u skladu sa dobijenim komentarima i preporukama od DG AGRI i prethodnog ex-ante vrednovanja. Podnošenje prvog Nacrta IPARD II programa EK je najvredniji rezultat ostvaren u okviru ovog projekta. Kako bi se upoznalo sa budućim zadacima u okviru radne strukture pod IPARD II programom zaposleni u Upravljačkom telu su imali brojne obuke na radnom mestu. Sprovedene su važne konsultacije sa zainteresovanim stranama u cilju predstavljanja Nacrta IPARD II programa. Pozvani su predstavnici prerađivačke industrije i poljoprivrednici, udruženja, zadruge i NVO uključene u ruralni razvoj kako bi svojim pisanim komentarima i diskusijom tokom sastanka doprineli boljem kvalitetu IPARD II programa;
6) Projekat IPA 2012: "Tehnička podrška srpskim vlastima u upravljanju programima pretpristupne pomoći" u Ministarstvu finansija koji je započeo u martu 2014. godine, trajaće dve godine. Osim toga što će biti pretežno usmeren na zaposlene i procedure NSO/NF i kancelarije za podršku NSO, projekat ima i IPARD komponentu sa sledećim aktivnostima: mapiranje stanja IPARD pripreme, pregled trenutne pravne osnove i radnih procedura za IPA V i njena izmena u skladu sa novim finansijskim propisima, kreiranje i sprovođenje obuka prilagođenih za zaposlene u NF i IPARD OS, obuke i treninge na radnom mestu kroz studije slučaja u okviru IPARD, posebno osmišljene za NF i IPARD OS i dajući smernice alate za rad NF u cilju efektivnog funkcionisanja upravljačkog kontrolnog sistema;
7) IPA 2012 TVL projekat 12SER01/11/71: "Podrška Upravljačkom telu MPŠV u pregovorima i akreditaciji IPARD Programa 2014-2020 " - počeo je u prvoj polovini 2015 godine. Ovaj projekat će pomoći UT u pregovaračkom procesu za IPARD i pripremi za nacionalnu akreditaciju. Projekat će takođe, pomoći u obradi nacionalnih standarda i standarda EU za IPARD i osnivanju Stalne radne grupe (SRG), koju čine predstavnici UT, AP i tehničkih tela IPARD programa, koji će raditi na definisanju nacionalnih i EU standarda, pripremi odgovarajućih Priručnika za korisnike IPARD II programa, kao i IPARD promotivnim aktivnostima.
IPA projekat: "Priprema strateških programskih dokumenata 5" (PPF5) (Broj ugovora: 2012/302-220) doprinela je pripremi IPARD II programa za MPŠV. Kvantitativne, kvalitativne i ažurirane programske informacije za pripremu IPARD II programa obezbeđene su kroz:
1) ažuriranje tabela u Glavi III. Nacrta programskog dokumenta za IPARD II, opisujući društveno-ekonomsko stanje i poljoprivredne sektore kroz najnovije izvore podataka, uključujući i zvanični Popis poljoprivrede iz 2012. godine;
2) ažuriranje sektorskih studija iz 2010. godine za proizvodnju i preradu mleka, proizvodnju i preradu mesa, kao i za proizvodnju i preradu voća i povrća;
3) praćenje i stručnu reviziju statističkih podataka i analiza, dostavljenih u okviru ažuriranih sektorskih studija i drugih izveštaja za ažuriranje društveno -ekonomskih analiza koje treba uključiti u IPARD II programu;
4) obradu Nacrta Glave III. IPARD II programa u skladu sa DG AGRI planskim smernicama za sadržaj Glave III. Tekst glave ne treba da premaši 50 strana. Treba da sadrži kvantitativni opis trenutne situacije prikazujući disparitete, nedostatke i potencijale razvoja;
5) razmatranje i pružanje informacija o postojećim minimalnim nacionalnim standardima (MNS) i tehničkim telima, odgovornim za kontrolu u oblastima: zaštita životne sredine, kvalitet i bezbednost hrane, zdravlje i dobrobit životinja, zdravlje bilja;
6) procenu potreba vezanih za poljoprivredne mašine/mehanizaciju u sektoru biljne proizvodnje;
7) ex-ante procenu Programa za ruralni razvoj u Republici Srbiji pod IPARD Programom 2014-2020. godine.
IPA projekti namenjeni oblasti bezbednosti i standardima su sledeći:
1) Za IPA 2008 projekat "Usaglašavanje nacionalnih propisa u oblasti registracije i kontrole sredstava za zaštitu bilja sa propisima Evropske unije i primena novih zakonskih propisa" izdvojen je budžet od 1.200.000 evra. Svrha projekta bila je podrška UZB u uspostavljanju sveobuhvatne strukture za efektivnu primenu čitavog sistema autorizacije i kontrole proizvoda za zaštitu bilja (PZB) u skladu sa standardima EU, počev od zakonodavstva i građenja institucija, a zatim obezbeđivanje komunikacionih sistema. Glavni rezultati su sledeći:
(1) uvođenje novih načina rada u cilju poboljšanja efikasnosti, pripremanje novih vrsta aplikacija koje se mogu očekivati kada se zakonodavstvo uskladi sa onim u EU i pisanje standardnih procedura rada za sve ključne oblasti posla, a takođe, razvijena je i usvojena nova strategija za zaštitu bilja,
(2) zaposleni u UZB, kao i veliki broj stručnjaka sa instituta i fakulteta, upoznati su sa svim oblastima standarda i metodologija EU koje se tiču procene rizika,
(3) pripremljen je nacrt zakona o PZB, dok su odgovarajuća podzakonska akta za autorizaciju PZB pripremljena i objavljena,
(4) sistem za upravljanje učinkom približen je zaposlenima u UZB i pripremljen je nacrt tendera i ugovora. Izvršena je ocena fakulteta i instituta koji su pogodni za učešće u daljem procesu,
(5) izvršena je provera budućih organizacija Dobre eksperimentalne prakse i predložene su izmene u budućem radu u vođenju efikasnog isprobavanja PZB;
2) IPA 2008 projekat "Jačanje kapaciteta i tehnička podrška za obnovu rejonizacije vinogradarstva i za sistem oznaka geografskog porekla vina" (1.200.000 evra) imao je za cilj da poboljša situaciju u vinogradarskom sektoru, posebno kroz novu rejonizaciju vinogradarstva koja bi pomogla malim proizvođačima vina u siromašnim i slabije razvijenim ruralnim područjima, koji proizvode specifična vina tipična za dati geografski prostor;
3) IPA 2010 projekat "Opremanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Republike Srbije u lancu ishrane" (6.500.000 evra) imao je za cilj izgradnju kapaciteta novoosnovane DNRL i puštanje u rad laboratorijskog kompleksa u Batajnici, kao i dovođenje iste u potpuno operativno stanje kako bi bila usklađena sa najboljim praksama i standardima EU. Projekat je zasnovan na odredbama Zakona o bezbednosti hrane. Podela zaduženja između NRL i ostalih sektora MPŠV, posebno Uprave za veterinu (veterinarske inspekcije), Generalnog inspektorata (fitosanitarna inspekcija) i Uprave za zaštitu bilja, nije jasno definisana. Prema izveštaju o proceni OU postizanje rezultata je na niskom nivou (ukupno je postignuto samo 26% rezultata do kraja septembra 2012. godine). Navodi se da je 35% rezultata postignuto u okviru Komponente II (izgradnja, sistem za upravljanje informacijama laboratorije), a 33% u okviru komponente III (akreditacija). Objekti u Batajnici namenjeni mreži laboratorija potpuno su obnovljeni, bez dovoljnog broja stručnog osoblja i skupi su za održavanje;
4) IPA 2011 projekat "Izgradnja kapaciteta u oblasti bezbednosti hrane i dobrobiti životinja" imao je za cilj razvijanje kapaciteta za veterinarski sektor kako bi se omogućilo ispitivanje potencijalnih rizika koji proističu iz baze podataka životinja za buduće aktivnosti koje su u skladu sa pravnim tekovinama EU. Završen je u septembru 2014. godine. Do sada su postignuti sledeći rezultati:
(1) ažuriran sistem dokumentovanja po pitanju upravljanja hranom i stočnom hranom,
(2) obučeni zaposleni u Upravi za veterinu, uključujući i inspektore, o uvođenju zakona EU o hrani.
IPA projekti namenjeni oblasti zdravlja životinja su sledeći:
1) IPA 2008, 2009, 2011 projekat "Podrška za kontrolu/iskorenjivanje klasične kuge svinja", (doprinos EU od 20.300.000 evra) ima za cilj da iskoreni bolesti životinja u zemljama zapadnog Balkana, posebno one koje su i dalje pretnja zemljama članicama EU, poput besnila i KKS. Projekat se mora primenjivati najmanje pet uzastopnih godina na čitavoj teritoriji zapadnog Balkana (npr. 2010, 2011, 2012, 2013. i 2014. godine), uz vakcinacije dva puta godišnje, na proleće i jesen (april - maj i oktobar - novembar). Postignuti rezultati su sledeći: (1) akcioni plan za poboljšanje trenutnog institucionalnog okvira za iskorenjivanje, kontrolu i praćenje KKS i besnila, (2) strateški operativni višegodišnji akcioni plan za iskorenjivanje, kontrolu i praćenje KKS i besnila, (3) strateški operativni višegodišnji akcioni plan za iskorenjivanje, kontrolu i praćenje KKS, uključujući plan protiv nevakcinisanja za KKS, (4) plan za nepredviđene slučajeve i radni priručnik za KKS, (5) program obuke koji je uveden uz saglasnost korisnika, (6) uputstva ili protokoli usvojeni od strane korisnika, za praćenje broja i prostorne rasprostranjenosti lisica i divljih svinja i (7) sistem za praćenje za besnilo i KKS, zasnovan na GIS-u, prilagođen od strane veterinarskog informacionog menadžment sistema. Kao rezultat programa vakcinacije, broj identifikovanih slučajeva besnila u Republici Srbiji spao je sa gotovo 200 u 2009. godini na samo 1 u 2014. godini sa perspektivom da Republika Srbija dobije status zemlje bez besnila, u narednim godinama.
Praćenje efektnosti oralne vakcinacije lisica (ORV) neprekidno se sprovodi od 2011. godine i zasnovano je na: (1) post mortem laboratorijska ispitivanja moždanog tkiva ciljnih životinjskih grupa (lisice, šakali i drugi mesojedi) testom fluorescentnih antitela (FAT), (2) detekcija antitela protiv virusa besnila u uzorcima krvi ELISA metodom i (3) detekcije biomarkera tetraciklina u vilicama radi procene reakcije na mamak sa vakcinom. Od septembra 2011. do maja 2014. godine, analizirano je ukupno 4.943 uzoraka moždanih tkiva, 4.241 krvnih seruma i 4.984 vilica. Broj potvrđenih tkiva pozitivnih na besnilo smanjio se od deset u 2011/2012. godini na šest u 2012/2013. godini, a u 2013/2014. godini na jednu pozitivnu lisicu. Stopa serokonverzije se povećala sa 10,48% (133/1269) na 20,12% (362/1800) i 42,23% (495/1172) u 2011/2012, 2012/2013, odnosno 2013/2014. godini. Zajedno sa serokonverzijom i broj detektovanih tetraciklin pozitivnih vilica zabeležio je tendenciju rasta u istom periodu, od: 49,67% (682/1373) u 2011/2012, 62,54% (1294/2067) u 2012/2013. godine i 90,33% (1383/1531) u programu za praćenje sprovedenom tokom 2013/2014. godine. Prikazani rezultati pokazuju da je ORV divljih životinja u Republici Srbiji protiv besnila bila uspešna i propraćena stalnim rastom uzimanja mamaka sa vakcinom i imunizacijom životinja;
2) IPA 2012 tvining projekat "Jačanje kapaciteta za unapređenje objekata za proizvodnju hrane i upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla" (2.000.000 evra) podržava razvoj strategija u dve različite oblasti: za unapređenje objekata za preradu hrane i za upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla. Takođe, projekat podržava razvoj odgovarajućih standarda u različitim sektorima (npr. mesa i mleka), a sprovodi obuke za inspektore i kampanje podizanja šire javne svesti. Ovaj projekat je snažno povezan sa pripremama za realizaciju IPARD II programa za investiranje u poljoprivredna gazdinstva, kao i investiranje u prerađivačku industriju u sektorima za meso, mleko, voće i povrće. Podnosioci prijava treba da ispune minimalne nacionalne standarde u pogledu zdravlja životinja, javnog zdravlja, bezbednost i zdravlje na radu, kako bi ispunili uslove za pomoć u okviru mera za investiranje u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, za koju podnosioci prijave, odnosno, potencijalni korisnici, na kraju investiranja moraju da dostignu standarde EU. Sledeća važna stavka je da se standardi moraju proveravati na licu mesta, što znači da se veterinarska inspekcija smatra tehničkim zahtevom za sprovođenje IPARD II programa. Krajnji rezultat bilo bi poboljšanje standarda prehrambenih objekata korisnika što bi pomoglo većoj apsorpciji sredstava.
5.3. GLAVNI REZULTATI SPROVEDENE MULTILATERALNE POMOĆI, DODELJENI IZNOSI, REZIME VREDNOVANJA ILI IZVUČENE POUKE
Promociju nacionalnog rasta, kroz povećanu konkurentnost MSP, podršku preduzeća da zadrže međunarodne standarde i sertifikaciju, podršku prodaje i reklamiranja (sajmovi i istraživanje tržišta), stvaranje industrijskih grupa i udruženja, simuliranje poslovnih klastera, stvaranje mreže za saradnju između državnih i privatnih zainteresovanih strana i podršku elektronskoj upravi kroz standardizaciju internet stranica, podržali su donatori, poput Austrije, Češke, Nemačke, Japana, Holandije, Danske, Norveške, Rumunije, Španije, Švedske, Švajcarske, SAD, UN i Svetske banke (spisak donatora sa odgovarajućim budžetima i trajanjem nalazi se u Prilogu 1 koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo). Prema efikasnosti ZRP, podrška se može najbolje sagledati na lokalnom nivou i uz bilateralne projekte, koje često finansiraju manji donatori, kao i pomoć pokrivenu drugim sektorom (reforma državne uprave (RDU), konkurentnost, građansko društvo, mediji i kultura).8
Norveška pruža pomoć Republici Srbiji od 2001. godine. Poslednji projekat bio je "Unapređenje organizacije rada zemljoradničkih zadruga u Republici Srbiji po norveškom modelu" (1.000.000 evra). Cilj projekta bio je da unapredi poslovanje novih i postojećih zadruga i zemljoradničkih udruženja prema zapadnoevropskom - norveškom modelu. Ključni rezultati su sledeći: 1) jačanje poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji kroz revitalizaciju osam poljoprivrednih zadruga i stvaranje novih, savremenih organizacija poljoprivrednih proizvođača prema evropskim principima; 2) organizovane obuke o uspostavljanju i radu modernih poljoprivrednih zadruga, marketingu i trgovini, prenosu znanja savetodavnim službama i poljoprivrednim zadrugama i njihovoj strategiji; 3) razvijena uputstva i priručnici za uspostavljanje zadruga; 4) pripremljena osnovna analiza o poljoprivrednim zadrugama u Republici Srbiji i 5) pripremljena strategija o poljoprivrednim zadrugama u Republici Srbiji.
Projekat "Sprovođenje programa privatnog sektora za podršku voćarstvu i sektoru gajenja jagodastog i bobičastog voća na jugu Srbije" (donacija Danske) - podržao je pet važnih voćnih lanaca za domaća i strana tržišta. Ovo je bio potpuno odgovarajući projekat jer Republika Srbija ima određene konkurentne prednosti u sektoru voćarstva. Projekat je počeo krajem 2010. godine, a biće završen 2016. godine. Njime su obezbeđeni tehnička podrška (4.000.000 evra) i donacije (5.300.000 evra) kroz dva poziva za apliciranje godišnje.
Projekat "Partnerstvo za revitalizaciju ruralnih područja" (donacija Vlade Rumunije) - sproveden je od strane programa UNDP. Budžet: 200.000 evra. Projekat je započet u julu 2010. godine i nastavljen je do kraja 2011. godine, a razmatra se dalje proširenje projekta na opštine Kučevo, Žagubica i Golubac. Ovaj projekat ima za cilj da poveže postojeće potencijale pet zasebnih ruralnih opština u APV koristeći LEADER pristup. Projektne aktivnosti predstavljaju jačanje ruralnog društvenog kapitala i promovisanje ruralnog razvoja kroz inovativne obuke, poboljšanu saradnju svih učesnika bitnih za ruralni razvoj i povećanje raznolikosti ruralnih razvojnih strategija. Rezultati projekta su sledeći: 1) podržan razvoj ruralnih područja u APV kroz podršku pet postojećih mreža i mreža u razvoju; 2) angažovan ruralni društveni kapital i napori zajednice kako bi se ojačale aktivnosti u oblasti ruralnog razvoja ciljnih pilot opština; 3) realizovana izgradnja kapaciteta potencijalnih LAG u ciljnim podregionima i opštinama i Mreže za ruralni razvoj u cilju održivog sprovođenja inicijativa za lokalni ruralni razvoj kroz promovisanje i obuke o LEADER pristupu i metodologiji.
_________
8 Izveštaj agencije SIDA o "Proceni delotvornosti i efikasnosti razvojne pomoći Republici Srbiji po sektorima"
Projekti Svetske banke
Projekat "STAR" pokrenut je u decembru 2008. godine, a završen u maju 2013. godine, uz Ugovor o zajmu od 12.500.000 evra i GEF Ugovor od 4.500.000 USD. Cilj je bio unaprediti konkurentnost srpske poljoprivrede. Projekat je podržao: jačanje Agencije za plaćanje u cilju dodele sredstava za investiranje u ruralni razvoj i procenu uticaja istih, kapacitet poljoprivrednih proizvođača i prerađivača da iskoriste ova sredstva, program obuke za pružaoce savetodavnih usluga koji je proširen sa 250 na 1.800 poljoprivrednih savetodavaca od novembra 2011. godine, kritične investicije u opštinsku infrastrukturu u udaljenim ruralnim područjima (GEF program) što je doprinelo većoj pristupačnosti ponude ruralnog turizma. Program tranzicione reforme poljoprivrede (STAR) Svetske banke tokom prve tri godine vratio je samo 6% od IBRD Ugovora o zajmu i 7,6% od finansijskog programa Svetske banke namenjenom podršci zaštite životne sredine (GEF). Pred MPŠV postavljen je izazov u razumevanju i sprovođenju mera i intervencija ZRP.9
DREPR (GEF, SIDA), Svetska banka pokrenula je početkom 2006. godine, sa budžetom od 9.000.000 evra. Globalni cilj projekta za zaštitu životne sredine bio je smanjenje nutritivnih odliva sa poljoprivrednih gazdinstava i preduzeća u vodotokove povezane sa rekom Dunav, kao i promovisanje uticaja na javno zdravlje, ekonomsku održivost poljoprivredne proizvodnje, očuvanje prirodnog nasleđa i zaštite životne sredine. Projekat je uspešno ostvario definisane projektne ciljeve i ključne rezultate kroz četiri komponente projekta: regulatornu reformu i izgradnju kapaciteta, investiranje u smanjenje nutrijenata, praćenje kvaliteta vode i zemljišta, povećanje svesti javnosti i strategija replikacije i upravljanje, sprovođenje i praćenje projekata. Glavni postignuti rezultati DREPR projekta bili su: 1) pripremljen pravilnik dobrih poljoprivrednih praksi; 2) razvijena studija "Priprema plana za uvođenje ND i pravnih okvira za Srbiju"; 3) pripremljeno 120 planova za upravljanje nutrijentima; 4) rad sa preko 200 poljoprivrednih gazdinstava; 5) 105 poljoprivrednih gazdinstava dobilo je donacije za podršku; 6) tri klanice su podržane kroz nabavku opreme za upravljanje rizičnim otpadom; 7) osnovan je COI za prenos znanja o Dobroj poljoprivrednoj praksi; 8) 650 učesnika obučeno je u COI centru o zakonodavstvu EU u vezi sa ND i ODV, PDPP, pravilnom upravljanju stajnjakom i otpadom iz klanica; 9) nabavka opreme za laboratorije i softvera za Institut za zemljište, RHMZ i četiri lokalne laboratorije; 10) 104 poljoprivredna gazdinstva podržana su u izgradnji objekata za odlaganje stajnjaka sa opremom za rasturanje stajnjaka.
Glavni rezultati projekta: "Podrška agroekološkoj politici i programima za Republiku Srbiju - IUCN". bili su: 1) priprema dve pilot agroekološke šeme za različite zaštićene zone gde je bitno nastaviti tradicionalnu poljoprivrednu praksu u cilju očuvanja biološke raznovrsnosti u vezi sa HNV poljoprivrednim sistemima i poljoprivrednim zemljištem; 2) osnovana agroekološka radna grupa, tipologija HNV poljoprivrednih sistema, nacrt mape za HNV poljoprivredno zemljište, kao i razna tehnička dokumenta; 3) vođene obuke o stvaranju i sprovođenju agroekološke politike: značaj poljoprivredne proizvodnje HNV; 4) završen i odštampan priručnik za pripremu nacionalnog agroekološkog programa sa ciljem da se pokrene i obezbedi zaštita biološke raznovrsnosti i upravljanje održivim prirodnim resursima u Republici Srbiji.
Planirani rezultati projekta UN agencija "Održivi turizam za ruralni razvoj" su: razvijanje pravnog i političkog okvira za podršku diverzifikacije ruralne ekonomije kroz turizam što doprinosi postizanju Milenijumskih razvojnih ciljeva; bolje povezivanje i organizovanje lokalnog ruralnog turizma i prateće proizvodnje, kao i unapređenje kapaciteta lokalnih zainteresovanih strana u smislu dostavljanja usluga i proizvoda. Izlazne vrednosti projekta su bile: 1) razvoj pravnog i političkog okvira za podršku diverzifikacije ruralne ekonomije kroz turizam; 2) izrada Nacionalnog master plana za ruralni turizam; 3) izrada Nacionalnog programa za ruralni razvoj 2010-2013. godine; 4) umrežavanje i organizacija lokalnog turizma i pratećih industrija; 5) unapređenje kapaciteta lokalnih zainteresovanih strana za pružanje usluga i ponudu proizvoda u skladu sa strategijama.
Kako bi se postigli ovi rezultati, ZP je koristio nekoliko strateških pristupa u sprovođenju, i to su: 1) izgradnja kapaciteta za pripremu LEADER programa EU i 2) portfolio obuka i aktivnosti za razvoj kapaciteta usmerenih lokalnim zainteresovanim stranama u javnom, privatnom i civilnom sektoru.
Glavna dostignuća: 1) projekat je podržao razvoj Nacionalnog master plana za ruralni turizam koji je odobrila Vlada koji čine dijagnostički, strateški, akcioni planovi i plan za sprovođenje, a sadrži okvir i principe za razvoj dečjeg, porodičnog turizma i turizma za mlade. Takođe, osnovan je i Nacionalni savet za ruralni razvoj; 2) povećanje kapaciteta za održivi ruralni turizam; preko 1.000 zainteresovanih za ruralni turizam je obučeno kroz radionice, praktične treninge i obuke u okviru programa koji su uglavnom koncentrisani na energetsku efikasnost i održivo korišćenje resursa. Program je pomogao umrežavanje grupa i pojedinaca uključenih u ruralni turizam (dobavljača, lokalnih turističkih agencija, opština i civilnog društva); 3) razrađene su lokalne razvojne strategije za sve opštine i u svakom od četiri ciljna regiona. Pojačan je kapacitet potencijalnih lokalnih akcionih grupa, uključujući planiranje i razvoj strategija, razvijena je sposobnost pojedinaca ili grupa, uključenih u ruralni razvoj, da pripreme lokalne razvojne strategije i upravljaju projektnim ciklusom; 4) podstaknuto je formiranje partnerstava između javnog, civilnog i privatnog sektora kroz više od 60 projekata i pripremljene su smernice za javno - privatna partnerstva u ruralnom turizmu.
____________
9 Izveštaj agencije SIDA o "Proceni delotvornosti i efikasnosti razvojne pomoći Republici Srbiji po sektorima"
6.1. OPIS POSTOJEĆE NACIONALNE STRATEGIJE RURALNOG RAZVOJA
NARDS za period 2014-2024. godine usvojena je 31. jula 2014. godine i objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 85/14. Zasnovana je na sledećoj viziji za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja: efikasan i inovativan poljoprivredno-prehrambeni sektor zasnovan na znanju, modernim tehnologijama i standardima, nudi proizvode visokog kvaliteta na domaćem i stranom tržištu, kao i održivi razvoj prirodnih resursa, životne sredine i kulturnog nasleđa ruralnih područja, obezbeđujući ekonomske aktivnosti i mogućnosti zapošljavanja, kao i kvalitet života za mlade i drugo stanovništvo ruralnih područja.
U skladu sa ovom vizijom, definisani su sledeći ciljevi strateškog razvoja:
1) povećanje rasta proizvodnje i stabilnost prihoda proizvođača;
2) poboljšanje konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćih i stranih tržišta i uz tehnološko i tehničko unapređenje sektora;
3) održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine;
4) bolji kvalitet života u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva;
5) efikasno upravljanje javnom politikom i poboljšan institucionalni okvir za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja.
Radi postizanja ovih strateških razvojnih ciljeva, definisani su sledeći principi politike:
1) poljoprivredna politika i politika ruralnog razvoja treba da budu usmerene ka navedenim ciljevima;
2) treba obezbediti usvajanje i potpuno usklađivanje sa acquis communautaire i
3) institucionalne reforme u vezi sa efikasnim sprovođenjem politike i izgradnjom kapaciteta za primenu ZPP EU.
Kao rezultat analize stanja i sagledanih unutrašnjih i spoljašnjih izazova, određeni su sledeći sektorski prioriteti:
1) stabilizacija prihoda u poljoprivredi;
2) povećano finansiranje poljoprivrede i ruralnog razvoja i upravljanje rizicima;
3) efikasno upravljanje zemljištem i unapređenje raspoloživosti zemljišnih resursa;
4) unapređenje fizičkih resursa;
5) bolji sistem prenosa znanja i razvoj ljudskih resursa;
6) ublažavanje efekata klimatskih promena i prilagođavanje istim;
7) razvoj tehnologije i modernizacija poljoprivredne proizvodnje i prerade;
8) razvoj trgovinskih lanaca i logistička podrška sektora;
9) zaštita i unapređenje životne sredine i očuvanje prirodnih resursa;
10) očuvanje poljoprivrede, ljudskih i prirodnih resursa u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi;
11) diverzifikacija ruralne ekonomije i očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa;
12) poboljšanje društvene strukture i jačanje društvenog kapitala;
13) modernizacija i prilagođavanje institucija i pravnog okvira;
14) poboljšanje kvaliteta i bezbednosti proizvoda.
Da bi se ostvarili strateški ciljevi, određene su sledeće političke intervencije:
1) direktna plaćanja i intervencije podrške tržištu i cenama, u vezi sa podrškom prihoda poljoprivrednika;
2) intervencije u oblasti ruralnog razvoja, finansirane kroz IPARD II program i nacionalne šeme finansiranja;
3) podrška opštim uslugama, uključujući veterinu i zaštitu bilja;
4) institucionalni razvoj i izgradnja kapaciteta.
Osim toga, Republika Srbija ima za cilj da podrži navedenu politiku i ostvarenje svojih ciljeva kroz dve makroregionalne strategije u kojima učestvuje (tj. kroz Strategiju EU za Dunavski region (COM (2010) 715) i Strategiju EU za Jadransko-jonsku oblast (COM (2014) 357)).
6.2. UTVRĐIVANJE POTREBA I REZIME CELOKUPNE STRATEGIJE
1) Povećanje konkurentnosti poljoprivrednog sektora
Poljoprivrednici u Republici Srbiji nemaju dovoljno konkurentne proizvode, usled postojećeg standarda svojih imanja, nestabilnih uslova proizvodnje i niske efikasnosti proizvodnje, kao i velikih proizvodnih troškova. Kao rezultat toga, prihodi su nestabilni.
IPARD mera "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava" osmišljena je da podstakne investiranje u objekte, mehanizaciju, opremu i tehnologiju, koji bi omogućili razvoj produktivnosti i efikasnosti, uz zadržavanje standarda EU za proizvodnju, posebno u domenu javnog zdravlja, zaštite životne sredine, dobrobiti životinja i zaštite na radu. Investiranja u povećanje standarda farmi za uzgoj životinja u cilju poboljšanja nivoa higijene sirovog mleka (objekata za proizvodnju i hlađenje mleka), uslova za dobrobit životinja (čuvanje, provetravanje, itd.) i odlaganje i čuvanje stajnjaka su hitna. Investiranje u gazdinstva koja se bave proizvodnjom voća i povrća je potrebno u smislu poboljšanja infrastrukture koja se koristi nakon berbe i da bi korišćenje vode za navodnjavanje bilo optimalno. Takođe, investiranje u gazdinstva potrebno je da bi se postigla efikasnija proizvodnja. NPRR je osmišljen kako bi pomogao manjim poljoprivrednim gazdinstvima da unaprede svoju proizvodnju i/ili da zadrže poljoprivrednu proizvodnju bilo kao posao sa tendencijom razvoja ili kao dodatni izvor prihoda.
2) Unapređenje sektora za preradu za dostizanje standarda EU
Za veliki broj preduzeća u prehrambenoj industriji potrebno je investiranje u modernizaciju objekata i proizvodnih linija. Postoji potreba za hitnim uspostavljanjem bezbednog sakupljanja i skladištenja sirovina u cilju smanjenja otpada i bezbednosti hrane. Podrška ovom sektoru planirana je isključivo kroz IPARD meru "Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva". Podrška će biti usredsređena na povećanje produktivnosti i efikasnosti prerade hrane da bi se izdržao pritisak tržišne konkurencije, kao i da bi se pomoglo sektoru da se postepeno uskladi sa standardima EU. Obnovljeni agro - industrijski kapaciteti treba da ispune poboljšane standarde na nivou EU, naročito u vezi sa higijenom, dobrobiti životinja, okolinom i kvalitetom proizvoda.
3) Diverzifikacija aktivnosti i izvora prihoda u ruralnim područjima
IPARD mera "Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja" doprinosi diverzifikaciji ruralne ekonomije i smanjenoj zavisnosti ruralnih područja od poljoprivrednih prihoda i stvara uslove za mala poljoprivredna gazdinstva. IPARD mera "Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja" podržaće ruralni turizam, a time i dati mogućnost poljoprivrednicima da primene i diverzifikuju svoje aktivnosti i zaradu. Analiza ruralnog turizma u Republici Srbiji pokazuje da on već doprinosi ruralnoj ekonomiji, kao i da ima veliki potencijal za dalji razvoj. Štaviše, ruralna područja karakterišu raznolikost pejzaža, visoka biološka raznovrsnost, kulturno nasleđe i prirodni resursi.
Osim toga, nacionalne šeme za podršku će obezbediti sredstva za pčelarstvo i proizvodnju meda, kao i za sektor akvakulture.
4) Razvoj nepoljoprivrednog sektora ruralne ekonomije
Diverzifikacija ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima proširuje spektar usluga koje su dostupne ruralnom stanovništvu i podržava proizvode i usluge zasnovane na tradicionalnom znanju i tehnologiji, prirodnim resursima i kulturnom nasleđu i biće podržana kroz nacionalne mere podrške i projekte ruralnog turizma u okviru IPARD mere "Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja" koji će biti usredsređeni na one zone koje imaju odgovarajući razvojni potencijal. Ekonomska diverzifikacija treba da podrži rast, zaposlenost i održivi razvoj ruralnih područja i time doprinese boljoj teritorijalnoj ujednačenosti, kako ekonomskoj, tako i društvenoj, direktno povećavajući prihod u ruralnim područjima razvijanjem nepoljoprivrednih aktivnosti.
5) Bolji kvalitet stručnih obuka i informativnih servisa za poljoprivrednike i lokalna preduzeća
Savetodavne službe biće obučene da pomognu poljoprivrednicima, šumarima i MSP u ruralnim područjima u korišćenju podsticaja koje pruža IPARD II program, kao i u unapređenju održivog upravljanja i ekonomskog i ekološkog učinka poljoprivrednih gazdinstava ili povezanih preduzeća, a time i čitavog sektora. Razvoj savetodavnih službi jedan je od glavnih prioriteta MPŠV. Nacionalni budžet i IPA institucionalna izgradnja omogućiće podršku razvoja savetodavnih službi. Pod merama IPA TP, savetodavne službe biće podržane u aktivnom organizovanju promotivnih i neformalnih kampanja za potencijalne korisnike.
6) Bolje upravljanje prirodnim resursima i efikasno korišćenje resursa
Jak doprinos smanjenju sadašnjeg trenda uništavanja prirode i životne sredine usled neodrživog upravljanja zemljištem i poljoprivrednih praksi koje za rezultat imaju propadanje i eroziju zemljišta, zagađenje vode i gubitak biološke raznovrsnosti, može se ostvariti kroz IPARD mere "Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva" i "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava". One su čvrsto povezane za ovom potrebom, pošto su u velikoj meri namenjene poboljšanju ekoloških standarda u primarnoj proizvodnji i preradi poljoprivrednih proizvoda, pa tako doprinose smanjenju zagađivanja vazduha i zemljišta, posebno kroz investiranje u bolji sistem upravljanja otpadom, uvođenje tehnologija za čuvanje vode i obnovljivu energiju. Podrška za fizičku imovinu namenjenu primarnoj proizvodnji i preradi mleka, mesa, voća i povrća i žitarica, obezbediće korisnicima neophodnu opremu i alate za pravilno upravljanje prirodnim resursima i bolji kvalitet vode i zemljišta i istovremeno će pomoći u sprovođenju dobrih ekoloških praksi u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i preradi. Na kraju svakog podržanog projekta, čitavo preduzeće će morati da bude usklađeno sa relevantnim minimalnim nacionalnim standardima na snazi u vezi sa zaštitom životne sredine, javnim zdravljem, dobrobiti životinja i bezbednosti i zdravlja na radu. Investiranje u sisteme za navodnjavanje doprineće adekvatnom korišćenju vodnih resursa. S obzirom na to da postoje dobre mogućnosti u vezi sa povećanom potražnjom organskih proizvoda, kao i za ekoturizmom i agroturizmom, koji zavise od očuvanja životne sredine, a i doprinose očuvanju prirode, "Agro - ekološko - klimatske mere i mera organske proizvodnje" kao i "Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja" su ključne mere direktno osmišljene za rešavanje ovih problema. Razvoj kapaciteta savetodavnih službi i bolje pružanje informacija i saveta poljoprivrednicima o održivom upravljanju prirodnim resursima podržaće ovu potrebu.
7) Održavanje biološke raznovrsnosti i ekološke vrednosti poljoprivrednih zona i poljoprivrednih sistema, kao i održavanje kvaliteta vodnih resursa
"Agroekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje" IPARD programa podižu svest proizvođača o zaštiti i unapređenju dostupnih prirodnih resursa. One obuhvataju zaštitu i očuvanje zemljišta, kvaliteta vazduha, vode, životinjskih i biljnih staništa, tradicionalnih ruralnih i poljoprivrednih područja velike prirodne vrednosti. Zajednički efekti investicionih mera "Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva" i "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava" poput: definisanja posebnih kriterijuma za investicionu podršku, posebnog programa subvencionisanja u oblasti snabdevanja energijom, tehnološkog unapređenja proizvodnih procesa i posebnih subvencija za uvođenje dobre ekološke tehnologije, mogu dovesti do unapređenja i zaštitnih efekata. Politika podrške će postepeno dobijati oblik politike koja je usklađena sa standardima EU, što zahteva administrativno jačanje u područjima praćenja i sprovođenja agroekoloških šema. NPRR će nastaviti sa pružanjem podrške u oblasti agroekologije kroz očuvanje životinjskih i biljnih genetičkih resursa, kao i u očuvanju i zaštiti zemljišta. Nove mere NPRR obezbediće podršku održivom upravljanju šumama i šumskim aktivnostima. Ukoliko u budućnosti resursi budu dostupni, posebna pažnja posvetiće se očuvanju biološke raznovrsnosti i autohtonih rasa.
8) Promovisanje održivog upravljanja šumama (OUŠ), unapređenje pristupačnosti šuma i dostupnost dobrih ekoloških tehnologija u sektoru šumarstva
Podrška održivom i klimatski povoljnom korišćenju zemljišta treba da uključi razvoj šumskih zona i održivo upravljanje šumama. Šume igraju ključnu ulogu ka prelasku na ekonomiju niske emisije ugljenika, očuvanju biološke raznovrsnosti, sekvestraciji ugljenika, pružanju usluga ekosistema, rekreaciji i pružanju mogućnosti zaposlenja i zarade u ruralnim područjima. Aktivnosti i podrška za očuvanje i zaštitu šuma, promovisanje ulaganja u šumska područja i njihovu zaštitu, finansiraće se iz državnog budžeta i mogućih sredstava donatora.
9) Održavanje niskog nivoa emisija gasova sa efektom staklene bašte (EGS) iz poljoprivrednog sektora i ruralnih područja i podrška za prelazak na ekonomiju na bazi niske emisije ugljenika
Poljoprivredni razvoj će u budućnosti sve više biti suočen sa uticajima klimatskih promena. Veće količine ugljen - dioksida i drugih EGS, viša temperatura, promena godišnjih i sezonskih padavina i učestalije ekstremne temperature neizbežno će uticati na obim proizvodnje i kvalitet hrane, stabilnost prinosa i okruženje. Takođe, mogu se očekivati posledice poput smanjene dostupnosti vode, češćih pojava bolesti i štetočina, kao i propadanja kvaliteta zemljišta. Sve odabrane mere u okviru IPARD II programa osmišljene su da doprinesu smanjenju emisija ugljen-dioksida i pomognu u ublažavanju uticaja koje klimatske promene imaju na poljoprivredni sektor. S obzirom na to da se NPRR koncentriše na manja poljoprivredna gazdinstva, njime nisu predviđena sredstva za ovu vrstu investicija.
10) Smanjenje stepena siromaštva i rizika od socijalne isključenosti
U Republici Srbiji ima preko 750.000 nezaposlenih i oni uglavnom žive u seoskim predelima. Ekonomska kriza je snažno pogodila srpsku privredu, što potvrđuje rast stope siromaštva tokom poslednjih godina. Ruralna područja su posebno pogođena siromaštvom, dok su razlike između ruralnih i urbanih područja sve veće. U tom smislu, više pažnje treba posvetiti ovom problemu i odabranim merama, jer IPARD može da obezbedi podršku smanjenju siromaštva i socijalne isključenosti održavanjem i stvaranjem pozicija za zaposlenje na selima. Konkretno, investicione mere kao što su "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava" i "Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva", "Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja", ali i mera koja se odnosi na organsku proizvodnju, mogu pomoći u smanjenju ovog problema. Glavna podrška se očekuje kroz NPRR zato što omogućava finansiranje manjih poljoprivrednih gazdinstava, a time korisnicima olakšava uslove za korišćenje mera podrške.
11) Bolja osnovna infrastruktura i usluge u ruralnim područjima
Teško je ostvariti usluge, ekonomski razvoj u ruralnim područjima, potencijal rasta i promovisanje održivosti bez zadovoljavajuće osnovne infrastrukture. U periodu od 2014-2020. godine osnovna infrastruktura i usluge u ruralnim oblastima biće podržani iz nacionalnog budžeta i donatorskim sredstvima.
12) Otvaranje radnih mesta u ruralnom okruženju
Bez otvaranja novih radnih mesta nije moguće postići održivi razvoj sela, a tako i neophodne strukturne promene. Iz tog razloga se izbor mera IPARD II programa u velikoj meri svodi na one koje mogu direktno da doprinesu stvaranju novih radnih mesta, kao što su "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava", "Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva", i "Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja". Usled razlike u ograničenjima i veličini korisnika, NPRR će se više koncentrisati na zadržavanje postojećih radnih mesta, nego na stvaranje novih i na pripreme za dalji razvoj gazdinstava.
13) Poboljšanje kapaciteta lokalnih zainteresovanih strana sa ciljem uvođenja LEADER pristupa
Na lokalnom i regionalnom nivou uspostavljeno je 24 potencijalna LAG, podržanih sa 605 tematskih akcionih grupa. Ostvaren je veliki napredak u razvoju civilnog društva i društvenog dijaloga u okviru ruralnog stanovništva Republike Srbije i omogućavanju dobrog upravljanja kroz lokalna partnerstva, kao i u podsticanju zapošljavanja i razvoju ljudskog kapitala. Ovakvim pristupom integrisanog teritorijalnog razvoja na "lokalnom" nivou, bolje je zagarantovan uravnotežen teritorijalni razvoj ruralnih područja, što je jedan od sveobuhvatnih ciljeva politike ruralnog razvoja. Radi postizanja sveobuhvatnije pokrivenosti teritorije LAG i finansiranja prvih projekata, navedenih kao prioritetnih u SLR, planirano je uvođenje IPARD mere "Implementacija lokalnih razvojnih strategija - LEADER pristup" u drugoj fazi uvođenja IPARD II programa. Mere TP i NPRR će se koristiti da bi se obezbedilo stvaranje partnerstava i razvijanje sposobnosti potencijalnih lokalnih akcionih grupa za izradu i implementaciju SLR.
6.2.2. Pregled glavnih potreba ruralnog razvoja i operativnih mera
Rezime strategije u okviru IPARD II programa
U skladu sa strateškim ciljevima NARDS za period od 2014-2024. godine zasnovanim na sveobuhvatnoj SWOT analizi i utvrđenim potrebama, a u skladu sa IPA II prioritetima, intervencije IPARD II programa u Republici Srbiji će se koncentrisati na sledeće ciljeve:
1) podršku konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, usklađivanje sa veterinarskim i fitosanitarnim, ekološkim i standardima bezbednosti hrane EU, kao i restrukturiranje i modernizaciju sektora;
2) doprinos razvoju održivih praksi upravljanja zemljištem podržavajući organsku proizvodnju i druge agroekološke prakse;
3) doprinos održivom ruralnom razvoju kroz podršku diverzifikaciji ekonomskih aktivnosti i jačanje LEADER pristupa;
4) podršku za efikasno sprovođenje Programa, za praćenje, procenu i promociju u okviru mere "Tehnička pomoć".
Pod IPARD II programom EU dostupno je 11 mera koje pružaju sredstva za različite intervencije i ciljne grupe. Izabrano je šest mera koje će biti uključene u IPARD II program za period od 2014-2020. godine.
Izbor mera koje treba uključiti u IPARD II program za period od 2014-2020. godine zasnovan je na sektorskim analizama prioritetnih sektora u okviru poljoprivrede i prehrambene industrije, na proceni potreba i potencijala za diverzifikaciju ruralne ekonomije i analizi stanja životne sredine.
Poljoprivredno-prehrambeni sektor suočava se sa velikim izazovima u smislu uspešnog restruktuiranja, uvođenja standarda EU i povećanja produktivnosti i konkurentnosti. Proces usklađivanja državnog zakonodavstva sa acquis communautaire i postepeno usklađivanje sa standardima EU u oblasti bezbednosti hrane, higijene, dobrobiti životinja i životne sredine, zahteva značajno investiranje u modernizaciju postrojenja uz unapređenje znanja i veština radne snage.
Najvažniji izazov za poljoprivrednike je unapređenje stanja u primarnom sektoru, a za preduzeća u preradi i prodaji. Zbog toga je, iz ukupnog budžeta za period od 2014-2020. godine planirano oko 44% sredstava za meru "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava" i oko 35% sredstava za meru "Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva". U tom kontekstu, sektor će doživeti napredak naročito u oblasti konkurentnosti, standarda kvaliteta i unapređenja životne sredine, modernizacije proizvodnje i prerade i stabilizacije prihoda u poljoprivredi. Uspešan razvoj konkurentnog poljoprivredno-prehrambenog sektora važan je za održivi razvoj ruralnih područja. Unapređenje uticaja na stanje životne sredine poljoprivredno-prehrambenog sektora takođe, je važan za životnu sredinu i očuvanje biološke raznovrsnosti. Stoga, podrška poljoprivredno - prehrambenog sektora će doprineti razvoju ruralne ekonomije i poboljšanju životne sredine, kao i ublažavanju klimatskih promena, što je jedan od strateških ciljeva IPA.
Sa budžetom od oko 10% sredstava za meru "Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja" kroz podršku investiranja u ruralni turizam dovešće do stabilizacije dohotka u ruralnim područjima, kako za porodice poljoprivrednika, tako i za ostalo stanovništvo u ruralnim područjima. LEADER pristup ("Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja - LEADER pristup") će sa sprovođenjem započeti kasnije, sa ukupnim budžetom od oko 3% sredstava. LEADER pristup u Republici Srbiji će na početku, biti podržan u okviru mere "Tehnička pomoć" za sticanje veština potencijalne lokalne akcione grupe i izradu strategije lokalnog razvoja.
Sveobuhvatan cilj agroekološko-klimatskih mera i mere organske proizvodnje povezan je sa uvođenjem pilot projekata za razvoj poljoprivrednih metoda usklađenih sa zaštitom i očuvanjem životne sredine. Imajući u vidu složenost pripreme tih mera i mehanizme neophodne za njihovo sprovođenje, planirano je da se "Agroekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje" uvedu u kasnijoj fazi programa. Do tada, ova mera će biti u procesu izrade uz podršku IPA 2012 projekta tehničke pomoći. Budžet planiran za ovu meru iznosi oko 5% sredstava.
Oko 3% sredstava ukupnog budžeta dodeljeno je meri "Tehnička pomoć". Ova mera će podržavati upravljanje IPARD II programom, tako što će pomoći UT da osnuje sistem za praćenje i procenu, komunikaciju i promociju i rad Odbora za praćenje IPARD II programa. Ova mera će podržati sticanje znanja potencijalnih LAG, dalje unapređenje nacionalne ruralne mreže, obučavanje UT i sprovođenje politike ruralnog razvoja.
Deo koji se odnosi na utvrđene potrebe poljoprivredno-prehrambenog sektora i ruralnog stanovništva (potrebe za stručnim obučavanjem, bolji seoski putevi itd.) vršiće se izvan IPARD II programa preko drugih oblasti politika, nacionalnih programa, kao i donatorskih projekata, na način prikazan u Tabeli 23.
Tabela 23: Zbirna tabela koja pokazuje glavne ruralne razvojne potrebe i mere za rad
Identifikovane potrebe |
IPARD mere |
IPA |
Drugi donator |
Državno |
Potreba 1: |
"Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava" |
P |
P |
|
Potreba 2: |
"Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva" |
P |
P |
|
Potreba 3: |
"Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja" |
P |
||
Potreba 4: |
"Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja" |
P |
P |
|
Potreba 5: |
P |
P |
||
Potreba 6: |
Doprinos kroz mere |
P |
P |
P |
Potreba 7: |
"Agro-ekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje" |
P |
P |
P |
Potreba 8: |
P |
P |
P |
|
Potreba 9: |
Doprinos kroz mere |
P |
P |
P |
Potreba 10: |
Doprinos kroz mere |
P |
P |
P |
Potreba 11: |
P |
P |
P |
|
Potreba 12: |
Doprinos kroz mere |
P |
P |
P |
Potreba 13: |
"Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja - LEADER pristup" |
P |
6.3. USKLAĐENOST IZMEĐU PREDLOŽENE IPARD INTERVENCIJE I SZK
Prioriteti finansijske pomoći EU Republici Srbiji na putu ka pridruživanju, za period od 2014-2020. godine, definiše SZK. On prenosi političke prioritete definisane strategijom za proširenje i najnovijim godišnjim Izveštajima o napretku, na ključne oblasti za korišćenje finansijske podrške koje vode ka ispunjenju kriterijuma za pridruživanje.
Razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj su ključne oblasti politike koje će podržati projekat IPA II u periodu od 2014-2020. godine.
Cilj pomoći EU je da podrži usklađivanje poljoprivredne politike sa ZPP, da doprinese stvaranju konkurentnog, održivog i efikasnog poljoprivrednog sektora, održavajući ruralne zajednice živim i da poboljša bezbednost hrane, veterinarske i fitosanitarne propise, kao i zdravlje životinja i biljaka. Očekuju se sledeći rezultati:
1) poljoprivredna politika Republike Srbije se postepeno usklađuje sa pravnim tekovinama EU, uključujući uspostavljanje strukture i sistema neophodnih za sprovođenje ZPP;
2) konkurentnost poljoprivrednog sektora Republike Srbije je unapređena kroz modernizaciju poljoprivredno-prehrambenih objekata, kako bi se ispunili ekološki, standardi bezbednosti hrane i drugi odgovarajući standardi;
3) teritorijalni razvoj je uravnotežen u ruralnim područjima, uključujući diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti i investiranje u ruralnu infrastrukturu;
4) bezbednost hrane je poboljšana u skladu sa standardima EU;
5) veterinarske i fitosanitarne usluge i kontrole sprovode se u skladu sa zahtevima EU i
6) zdravlje životinja je poboljšano kroz iskorenjivanje bolesti i/ili bolju kontrolu bruceloze, leukoze i tuberkuloze goveda, besnila i klasične kuge svinja.
Podrška će biti obezbeđena za sprovođenje nove strategije poljoprivrednog sektora, zakonodavnih reformi i strukturnog prilagođavanja neophodnog da bi Republika Srbija preuzela obaveze članstva u EU, za mere koje omogućavaju rast i razvoj u poljoprivrednoj proizvodnji i preradi i koje imaju za cilj obezbeđivanje konkurentnog, održivog i efikasnog poljoprivrednog sektora. Aktivnosti izgradnje kapaciteta će doprineti prilagođavanju politike podrške poljoprivrednicima u skladu sa principima ZPP. Takođe, podrška će biti obezbeđena za uspostavljanje struktura i sistema neophodnih za sprovođenje ZPP.
IPA pomoć će biti obezbeđena u okviru dve linije: institucionalne i linije za izgradnju kapaciteta, u okviru sedmogodišnjeg programa ruralnog razvoja (IPARD).
IPARD II program, uz odabrane mere, pružiće, pre svega, investicionu podršku za jačanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i svojim postepenim prilagođavanjem standardima EU za higijenu, bezbednost hrane, veterinarskim i ekološkim standardima, doprineće promenama u ruralnoj ekonomiji. Štaviše, podrška za agroekološke šeme i podrška lokalnim inicijativama biće ostvarene kroz IPARD II program. IPARD II program će ojačati kapacitete odgovarajućih struktura za upravljanje fondovima EU da bi mogao efikasno da upravlja programom i da ga sprovodi u skladu sa zahtevima EU. Institucionalni kapaciteti MPŠV i povezane organizacije poput PSSS biće ojačani kako bi se izvršila priprema za pristup podršci EU.
Prioriteti IPARD II programa su u potpunosti usklađeni sa IPA SZK za Republiku Srbiju, što se ogleda u finansijskoj težini dodeljenoj merama i selekciji prioritetnih područja za intervenciju. Priprema oba dokumenta organizovana je u bliskoj međuministarskoj koordinaciji i uz konsultovanje najznačajnijih zainteresovanih strana, uz korišćenje pripremljenih sektorskih analiza.
Osim toga, kao što je navedeno u SZK, Republika Srbija učestvuje u Dunavskoj strategiji EU i Strategiji za Jadransko-jonski region (EUSAIR), koje predstavljaju makro-regionalne strategije sa ciljem poboljšanja saradnje, društveno-ekonomskog razvoja i teritorijalne ujednačenosti između zemalja članica EU i zemalja koje nisu u sastavu EU u datim regionima. Strategije se odnose na bolju zaštitu životne sredine, aktivnosti održivog turizma, kao i na mere za društveno-ekonomski razvoj u okviru specifičnog geografskog konteksta. Makro-regionalne strategije podržavaju usklađenost propisa i stoga, olakšavaju IPARD intervencije.
6.4. TABELA KOJA POKAZUJE LOGIKU INTERVENCIJA I ODABRANE MERE
Mera |
Kvantifikovani ciljevi |
Programski ciljevi (ukupno kao kombinacija pokazatelja na nivou mere) |
|
Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava |
Broj podržanih projekata |
720 |
Broj projekata koji su dobili IPA podršku u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i ruralnom razvoju: 1.439 |
Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva |
Broj podržanih projekata |
463 |
|
Agro-ekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje |
Broj ugovora |
1.029 |
|
Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja |
Broj podržanih projekata |
256 |
|
Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja- LEADER pristup |
Broj LAG koje posluju u ruralnim područjima |
30 |
|
Tehnička pomoć |
Broj promotivnih materijala za opšte informisanje o svim zainteresovanim stranama (leci, brošure i sl.) |
11.118 |
|
Pomoć IPA II u okviru programa ruralnog razvoja u oblasti politike poljoprivrede i ruralnog razvoja biće obezbeđena na osnovu relevantnih prioriteta navedenih u nacionalnim strateškim dokumentima, kroz unapred definisan skup mera dalje naveden u Sektorskom sporazumu. Implementacija će se realizovati kroz višegodišnje programe ruralnog razvoja sa razdvajanjem obaveza u skladu sa članom 189. (3) Finansijske uredbe, koji su sačinjeni na nacionalnom nivou i pokrivaju celi period sprovođenja IPA II.
Pomoć u okviru IPARD programa će doprineti postizanju sledećih ciljeva:
(a) U pogledu prioriteta Unije za ruralni razvoj, putem razvoja ljudskog i fizičkog kapitala, povećanje bezbednosti hrane od strane korisnika IPA II i sposobnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora da se nosi sa pritiskom konkurencije, kao i postepeno usklađivanje sektora sa standardima Unije, naročito sa onima koji se tiču higijene i zaštite životne sredine, uz istovremenu brigu o uravnoteženom teritorijalnom razvoju ruralnih područja.
(b) Usmeravanje investicione podrške kroz sistem upravljanja i kontrole koji je u skladu sa dobrim standardima upravljanja moderne javne uprave i gde relevantne državne strukture primenjuju standarde jednake onima koji se primenjuju u sličnim organizacijama u zemljama članicama Evropske unije.
VII SVEOBUHVATNA FINANSIJSKA TABELA
7.1. MAKSIMALAN INDIKATIVNI DOPRINOS EU ZA IPARD FONDOVE U EUR10 , 2014-2020. GODINE
Godina |
2014. |
2015. |
2016. |
|
2017. |
2018. |
2019. |
2020. |
2014 - 2020. |
Ukupno (EUR) |
- |
15.000.000 |
20.000.000 |
|
25.000.000 |
30.000.000 |
40.000.000 |
45.000.000 |
175.000.000 |
_________
10 Doprinosi su indikativni pošto se iznosi definišu na godišnjem nivou u okviru budžeta EU.
7.2. FINANSIJSKI PLAN PREMA MERI U EUR, 2014-2020. GODINE
Mera |
Ukupna javna pomoć |
Doprinos EU |
Doprinos EU procenat (%) |
Nacionalni doprinos (EUR) |
Nacionalni doprinos |
Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava |
129.963.299 |
97.472.474 |
75 |
32.490.825 |
25 |
Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih i proizvoda ribarstva |
65.770.035 |
49.327.526 |
75 |
16.442.509 |
25 |
Agro-ekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje |
0 |
0 |
85 |
0 |
15 |
Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja - LEADER pristup |
0 |
0 |
90 |
0 |
10 |
Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja |
34.933.333 |
26.200.000 |
75 |
8.733.333 |
25 |
Tehnička pomoć |
2.352.942 |
2.000.000 |
85 |
352.942 |
15 |
Ukupno |
233.019.609 |
175.000.000 |
|
58.019.609 |
|
7.3. ANALIZA BUDŽETA PO MERAMA 2014-2020. GODINE
Mera |
Ukupna javna pomoć |
Privatni doprinos |
Ukupni rashodi |
Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava |
129.963.299 |
86.642.199 |
216.605.498 |
Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva |
65.770.035 |
65.770.035 |
131.540.070 |
Agro-ekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje |
0 |
- |
0 |
Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja - LEADER pristup |
0 |
- |
0 |
Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja |
34.933.333 |
18.810.256 |
53.743.589 |
Tehnička pomoć |
2.352.942 |
- |
2.352.942 |
Ukupno |
233.019.609 |
171.222.490 |
404.242.099 |
7.4. ANALIZA BUDŽETA PO MERAMA 2014-2020. GODINE
Mera |
Doprinos EU |
|||||||
2014. |
2015. |
2016. |
2017. |
2018. |
2019. |
2020. |
2014- 2020. |
|
Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava |
- |
7.535.248 |
9.900.325 |
11.122.224 |
12.199.743 |
18.902.434 |
37.812.500 |
97.472.474 |
Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i prodaje poljoprivrednih i ribljih proizvoda |
- |
7.464.752 |
10.099.675 |
8.690.276 |
9.162.757 |
13.910.066 |
- |
49.327.526 |
Agro-ekološko-klimatske mere i mere organske proizvodnje |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
0 |
Sprovođenje lokalnih razvojnih strategija - LEADER pristup |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
0 |
Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja |
- |
- |
- |
5.187.500 |
8.637.500 |
6.187.500 |
6.187.500 |
26.200.000 |
Tehnička podrška |
- |
- |
- |
- |
- |
1.000.000 |
1.000.000 |
2.000.000 |
Ukupno |
- |
15.000.000 |
20.000.000 |
25.000.000 |
30.000.000 |
40.000.000 |
45.000.000 |
175.000.000 |
7.5. PROCENAT DOPRINOSA EU PO MERAMA 2014-2020. GODINE
Mera |
Doprinos EU (%) |
||||||
2014. |
2015. |
2016. |
2017. |
2018. |
2019. |
2020. |
|
Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava |
- |
50,23 |
49,50 |
44,49 |
40,67 |
47,26 |
84,03 |
Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva |
- |
49,77 |
50,50 |
34,76 |
30,54 |
34,77 |
- |
Agro-ekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja - LEADER pristup |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja |
- |
- |
- |
20,75 |
28,79 |
15,47 |
13,75 |
Tehnička pomoć |
- |
- |
- |
- |
- |
2,50 |
2,22 |
Ukupno (%) |
- |
100,00 |
100,00 |
100,00 |
100,00 |
100,00 |
100,00 |
8.1. ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA SVE MERE
Opšti zahtevi obuhvataju: minimalne nacionalne standarde, relevantne nacionalne propise, osnov za izbor mera, kao i mogućnost njihove provere i kontrole.
8.1.1. Minimalni nacionalni standardi i državni propisi od značaja za program
Primenljivi nacionalni standardi i propisi navedeni su u Prilogu 3. Minimalni nacionalni standardi, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo. Korisnici IPARD II programa treba da ispune relevantne nacionalne standarde u pogledu registracije poljoprivrednog gazdinstva, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine, zdravstvene bezbednosti hrane i hrane za životinje, kao i načina obeležavanja i registrovanja životinja.
Poljoprivrednici bi trebalo da budu upoznati sa zahtevima koje treba da ispoštuju na čitavom gazdinstvu na dan prijavljivanja, a zatim, pre konačne isplate odobrene investicije.
8.1.2. Opšti kriterijumi prihvatljivosti primenljivi na sve ili na neke od mera
8.1.2.1. Prihvatljivi troškovi
U skladu sa čl. 29. i 31. OS i članom 33. tačka 5) SS, prihvatljivi troškovi ograničeni su na:
a) izgradnju ili unapređenje nepokretne imovine do njene tržišne vrednosti;
b) kupovinu novih mašina i opreme, uključujući kompjuterske programe, do iznosa njihove tržišne vrednosti;
v) opšte troškove u vezi sa troškovima koji se odnose na tač. a) i b) ovog stava, kao što su naknade za arhitekte, inženjere i druge konsultantske naknade, studije izvodljivosti, koji će biti prihvatljivi do 12% iznosa troškova koji se odnose na navedene tačke prema sledećim uslovima:
1) prihvatljiv iznos opštih troškova ne treba da prelazi razuman trošak definisan u skladu sa članom 11. tačka 2) podtačka (đ) i članom 11. tačka 3) podtačka (g) SS,
2) za projekte sa prihvatljivim troškovima investicija iz tač. a) i b) većim od 3.000.000 evra, troškovi pripreme biznis plana ne mogu biti veći od 3% prihvatljivih troškova ovih investicija,
3) za projekte sa prihvatljivim troškovima investicija iz tač. a) i b) u iznosu od najmanje 1.000.000 evra i ne većem od 3.000.000 evra, troškovi pripreme biznis plana ne mogu biti veći od 4% prihvatljivih troškova ovih investicija,
4) za projekte sa prihvatljivim troškovima investicija iz tač. a) i b) u iznosu manjem od 1.000.000 evra, troškovi pripreme biznis plana ne mogu biti veći od 5% prihvatljivih troškova ovih investicija.
Detaljnije odredbe u vezi sa maksimalnim prihvatljivim iznosom iz ovog pododeljka po meri i sektoru date su u okviru teksta odgovarajuće mere u narednim poglavljima.
U skladu sa članom 31. stav 1) tačka (b) OS i članom 33. tačka 6) SS, investicioni projekti će ostati prihvatljivi za finansiranje od strane EU pod uslovom da, tokom pet godina od konačne isplate od strane IPARD Agencije, ne pretrpe suštinske promene. Suštinske promene projekta su one koje za rezultat imaju:
1) prekid ili izmeštanje neke proizvodne aktivnosti izvan oblasti koje su obuhvaćene IPARD II programom,
2) promene u vlasništvu komponente infrastrukture koja daje preduzeću ili javnom organu neopravdanu prednost ili
3) suštinske izmene koje utiču na prirodu, ciljeve ili uslove sprovođenja projekta koje rezultiraju izmenom njegovih polaznih ciljeva.
g) (brisana)
8.1.2.2. Pravila o poreklu prihvatljivih troškova
U skladu sa članom 19. tačka 1) OS, sva roba kupljena po osnovu ugovora o nabavci ili u skladu sa ugovorom o donaciji, koje finansira ovaj program treba da potiče iz jedne od sledećih prihvatljivih zemalja:
a) države članice EU, korisnice IPA II, ugovorne strane Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru i partnerske države obuhvaćene Instrumentom za evropsku susedsku politiku i
b) države za koje EK utvrdi recipročni pristup spoljnoj pomoći. Recipročni pristup može biti dodeljen, na ograničen period od najmanje jedne godine, kada država odobri učešće pod jednakim uslovima subjektima iz Unije i iz drugih država koje se smatraju prihvatljivim u okviru IPA II. Pre nego što odluči o recipročnom pristupu i njegovom trajanju, EK se konsultuje sa korisnikom IPA II. Međutim, roba može imati poreklo iz bilo koje druge države kada je vrednost robe koja se nabavlja niža od minimalnog iznosa za sprovođenje konkurentnog pregovaračkog postupka. U ove svrhe, termin "poreklo" je definisan u čl. 23. i 24. Uredbe Saveta (EEZ) broj 2913/92 od 12. oktobra 1992. godine, koja uspostavlja Carinski zakon EU i druge propise Zajednice koje regulišu nepreferencijalno poreklo.
8.1.2.3. Neprihvatljivi troškovi
U skladu sa članom 33. tačka 3) SS, sledeći troškovi neće biti prihvatljivi u okviru IPARD II programa:
1) porezi, uključujući PDV;
2) carine i uvozne dažbine ili neke druge dažbine;
3) kupovina, zakup ili lizing zemljišta i postojećih objekata, bez obzira na to da li će lizing rezultirati promenom vlasništva, osim ako odredbama IPARD II programa nije drugačije određeno;
4) kazne, finansijski penali i troškovi parničenja;
5) troškovi poslovanja, osim kada je to opravdano prirodom mere IPARD II programa;
6) polovna mehanizacija i oprema;
7) bankarski troškovi, troškovi garancija i slični troškovi;
8) troškovi konverzije, troškovi i gubici u pogledu kursne razlike u vezi sa IPARD namenskim računom, kao i drugi čisto finansijski troškovi;
9) doprinosi u naturi;
10) kupovina poljoprivrednih proizvodnih prava, životinja, jednogodišnjih biljaka i njihova sadnja;
11) bilo kakvi troškovi održavanja, amortizacije ili zakupa, osim u slučajevima kada to opravdava priroda mere IPARD II programa;
12) bilo kakav trošak i bilo kakva plaćanja nastala od strane državne administracije prilikom upravljanja i sprovođenja pomoći, odnosno troškovi upravljanja i operativne strukture i posebno, režijski troškovi, troškovi zakupnine i plate za zaposlene u okviru aktivnosti upravljanja, sprovođenja, praćenja i kontrole, osim u slučajevima kada to opravdava priroda mere IPARD II programa.
U skladu sa članom 33. tačka 4) SS, osim ukoliko EK jasno i izričito ne odluči drugačije, takođe, sledeći troškovi se smatraju neprihvatljivim:
1) troškovi projekata koji su, pre završetka, naplaćeni korisnicima ili učesnicima, osim ukoliko primljene nadoknade nisu oduzete od troškova koji se potražuju;
2) promotivni troškovi, osim onih koji su od zajedničkog interesa;
3) troškovi korisnika, koji u strukturi vlasništva ima više od 25% javnog kapitala, osim ukoliko EK drugačije ne odluči u specifičnom slučaju na osnovu opravdanog zahteva podnetog od strane vlasti Republike Srbije. EK će o tome odlučiti u roku od tri meseca nakon prijema zahteva. Izuzeće nije primenljivo na infrastrukturne troškove, LEADER pristup ili ljudski kapital.
8.1.3. Mogućnost kontrole i proverljivosti mera
U skladu sa čl. 8. i 9. SS, UT na osnovu mišljenja IPARD Agencije, potvrđuje mogućnost proverljivosti i kontrole mera.
Mogućnost kontrole i proverljivosti mera biće osigurani na sledeći način:
1) definisanjem i primenom jasnih, transparentnih i nediskriminišućih kriterijuma prihvatljivosti i selekcije;
2) kriterijumima selekcije koji imaju za cilj da osiguraju podjednak tretman podnosilaca prijava, bolju iskorišćenost finansijskih sredstava i odabir mera u skladu sa definisanim prioritetima Programa. Prilikom definisanja kriterijuma selekcije, treba uzeti u obzir princip proporcionalnosti u zavisnosti od veličine podrške. Proces selekcije je zasnovan na prethodno definisanim i objavljenim kriterijumima sa transparentnim i dokumentovanim procedurama (revizorski izveštaj) i administrativnim kapacitetima, koje omogućavaju usklađenost sa principima dobrog finansijskog upravljanja, a uključuje selekciju prijava, administrativnu kontrolu i kontrolu prihvatljivosti troškova na licu mesta, proveru usklađenosti sa principom vrednost za novac i propisima za javne nabavke, kao i adekvatnim IT sistemima. Uspostavljen je odgovarajući sistem procene prijava zasnovan na bazi referentnih cena i korišćenju "standardnih troškova". Ispravno vođenje dokumentacije i provera dokumenata - od korisnika će se zahtevati da vode evidenciju o poslovanju, fakturama, kao i računovodstvenu evidenciju. Naknadne Ex-post provere aktivnosti u vezi sa investicijom se sprovode radi provere poštovanja obaveza navedenih u IPARD II programu. Naknadne Ex-post provere se vrše u roku od pet godina od dana konačne isplate korisniku. Sve investicije će se proveravati na osnovu analize rizika i finansijskog uticaja koje imaju različite radnje ili mere.
Rizik nastanka grešaka će biti umanjen uz pomoć sledećih mera:
1) dobro uspostavljenog sistema interne kontrole, koji garantuje da se kontrole opisane u procedurama zaista primenjuju na način na koji su akreditovane, a supervizori nadgledaju funkcionisanje kontrola;
2) objavljivanja i diseminacije pratećih dokumenata za potencijalne korisnike, koji jasno opisuju kriterijume prihvatljivosti, uslove konkursa, kriterijume selekcije, pravila sprovođenja projekata i pripremu zahteva za isplatu;
3) obuka i objavljivanje vodiča za korisnike po pitanju prihvatljivosti, sprovođenja i pripreme zahteva za isplatu;
4) redovnih obuka zaposlenih u IPARD Agenciji, kao i tehničkih tela o procedurama za verifikaciju prihvatljivosti podnosilaca prijava, prijava i zahteva za isplatu, prepoznavanju i sprečavanju nepravilnosti.
Odabir mera je sproveden na sledeći način:
1) kriterijumi prihvatljivosti ograničavaju podršku na prioritetne sektore i ciljne grupe. Ciljne grupe se određuju na osnovu: potrebe dostizanja standarda EU, nivoa proizvodnje, održivosti proizvodnje i veličine korisnika;
2) kriterijumi selekcije usmeravaju podršku ka ispunjavanju prioriteta IPARD II programa i ciljeva mera.
Sprovođenje mera počeće nakon što se izvrši poveravanje poslova implementacije budžeta i to u tri faze. Imajući u vidu uslove neophodne za sprovođenje IPARD II programa, potrebe za izgradnjom kapaciteta operativnih struktura, kao i stečeno iskustvo u sprovođenju nacionalnih šema podrške, odlučeno je da se u prvoj fazi sprovode mere podrške investicijama.
Stoga će IPARD II program u Republici Srbiji početi sprovođenjem dve mere, i to:
1) investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava;
2) investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.
Druga faza u sprovođenju mera IPARD II programa u Republici Srbiji uključiće sledeće mere:
1) diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja;
2) tehnička pomoć.
Mere čije se sprovođenje priprema u trećoj fazi su:
1) sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja - LEADER pristup;
2) agroekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje.
8.2. INVESTICIJE U FIZIČKU IMOVINU POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA
1) Član 2. tačka 1) IPA Uredbe (EU) br. 236/2014 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. marta 2014. godine kojom su propisana zajednička pravila i procedure za sprovođenje instrumenata Unije za finansiranje aktivnosti izvan Unije;
2) Član 27. tačka 1) podtačka (1) SS;
3) Prilog 4 SS.
U skladu sa analizama u Glavi III, trenutno stanje tehničke opremljenosti poljoprivredno-prehrambenog sektora je takvo da zahteva značajna ulaganja u cilju jačanja proizvodnog lanca. Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja predviđa davanje podrške korisnicima u cilju povećanja produktivnosti i konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje.
Investicije u fizičku imovinu će kroz tehnološka poboljšanja dovesti do povećanja produktivnosti i konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava. Pored toga, gazdinstva će se, pre svega, uskladiti sa setom nacionalnih standarda i na kraju sa standardima EU po pitanju zaštite životne sredine i dobrobiti životinja.
Kroz podršku za nabavku nove mehanizacije i tehnologije, ova mera će takođe doprineti ublažavanju uticaja poljoprivrednog sektora na klimatske promene.
Investicije u obnovljive izvore energije na poljoprivrednim gazdinstvima bi mogle značajno da doprinesu ublažavanju siromaštva kroz smanjenje troškova za struju. Manji računi za struju ostavljaju veći raspoloživi prihod za gazdinstva, pojedince i pravna lica. Takođe, investicije u energetsku efikasnost su važan deo vladinih strategija za povećanje zelene proizvodnje koja dovodi do smanjenja emisija GSB i ublažavanja klimatskih promena.
Pregled po sektorima
Sektor 1: Mleko
Sektor se suočava sa sledećim specifičnim problemima koji se tiču procesa proizvodnje i marketinga (analiza sektora u Glavi III):
1) osnovni problem je nizak nivo kvaliteta proizvedenog mleka i niska mlečnost krava, što vodi ka neprofitabilnom poslovanju, mali obim proizvodnje;
2) veće farme se suočavaju sa lošom tehnologijom ishrane životinja, nedostatkom naprednog genetičkog potencijala i lošim uslovima držanja stoke;
3) sledeći značajan problem je uvođenje pravilnog načina skladištenja i pravilne distribucije tečnog i čvrstog stajnjaka. Ove investicije predstavljaju značajan investicioni trošak za gazdinstva srednje veličine, ali su veoma važne za zdravlje životinja i zaštitu životne sredine. Neadekvatan način skladištenja i hlađenja mleka kao i nedovoljna zastupljenost proizvoda sa dodatom vrednošću utiču na niži nivo konkurentnosti i kvaliteta proizvoda.
Sektorom dominiraju mali proizvođači. Naturalna i polunaturalna poljoprivredna gazdinstva su dominantno zastupljena. Ulaganja u poboljšanje kvaliteta i kvantiteta mleka, kao i restrukturiranje veličine gazdinstava, uticaće na poboljšanje kvaliteta, konkurentnosti i održivosti poslovanja poljoprivrednog gazdinstva.
Sektor 2: Meso
Prema sektorskoj analizi, sektor proizvodnje mesa se suočava sa značajnim strukturnim problemima. U sektoru stočarstva dominira veliki broj gazdinstava sa niskim intenzitetom proizvodnje, koja treba da povećaju proizvodnju i poboljšaju kvalitet proizvoda.
U okviru proizvodnje crvenog mesa (goveda, ovce i koze), trendovi pokazuju pad u proizvodnji goveđeg mesa, što rezultira manjom ukupnom proizvodnjom mesa. Gazdinstva koja se bave proizvodnjom mesa nisu specijalizovana i ne koriste pravilno pašnjake (nizak kvalitet pašnjaka) i uopšte, kvalitet korišćene stočne hrane nije na odgovarajućem nivou. Drugi ključni problemi su loši uslovi skladištenja hrane za životinje i objekata za čuvanje stoke.
Pad proizvodnje crvenog mesa se delimično kompenzuje značajnim porastom proizvodnje i potrošnje živinskog mesa. Sektor govedarstva karakteriše ograničeni broj velikih tovnih farmi (uglavnom u APV) i veliki broj relativno malih mešovitih farmi koje proizvode mleko i meso.
1) potrebna je specijalizacija gazdinstava u proizvodnji mesa, sa fokusom na uzgoju svinja, goveda i ovaca.
2) mala gazdinstva treba da poboljšaju produktivnost i konzistentnost u proizvodnji prasadi u cilju unapređenja rezultata tova, kao i kvaliteta mesa.
3) velika gazdinstva i farme pilića treba da unaprede objekte za skladištenje stajnjaka, kao i mehanizaciju za rukovanje stajnjakom.
Sa stanovišta budućeg pridruživanja Republike Srbije EU, važno je podržati specijalizovan, održiv sektor kako bi se pripremio za konkurenciju na tržištu i uskladio sa standardima EU. IPARD intervencije u okviru ove mere treba da budu usmerene na pomoć sektoru za proizvodnju goveda, ovaca, koza i svinja, kako bi se uskladili sa relevantnim standardima EU, posebno onim koji se tiču dobrobiti životinja i zaštite životne sredine.
Sektor 3: Voće i povrće
Sektor proizvodnje voća i povrća karakteriše nekoliko problema koji se odnose na mala poljoprivredna gazdinstva, iako ova gazdinstva mogu imati specijalizovaniju proizvodnju voća i/ili povrća. Mali proizvođači ne stvaraju dovoljno profita zbog visokih troškova proizvodnje i veoma malih mogućnosti da utiču na cene u lancu snabdevanja hranom. Kao posledica toga, oni ne mogu dovoljno da investiraju i povećaju svoju konkurentnost, što rezultira padom u kvalitetu proizvoda i problemima u preradi. Štaviše, mladi poljoprivrednici iz ovog sektora žele da dođu do drugog, profitabilnijeg posla u obližnjim gradovima.
Takođe, očigledna je potreba da se unaprede objekti za sortiranje, pakovanje i skladištenje. Nizak stepen obrazovanja i stručne osposobljenosti stvara poteškoće u smislu pravilne upotrebe savremene opreme za proizvodnju i berbu, kao i za pravilno korišćenje inputa. Neophodno je sprečiti gubitke izazvane ranim mrazom i povećati produktivnost unapređenjem metoda navodnjavanja. Problem u lancu prerade voća i povrća je što se prerađivački kapaciteti ne snabdevaju dovoljno visoko kvalitetnim sirovinama.
Sektor 4: Ostali usevi (žitarice, uljarice, šećerna repa)
Prema analizi sektora (Glava III), prinosi useva u Republici Srbiji su znatno niži nego u većini zemalja EU, pre svega, zbog nedovoljne upotrebe mineralnih đubriva i sertifikovanog semenskog materijala. Poljoprivrednici u Republici Srbiji koriste manje od polovine potrebne količine mineralnog đubriva u odnosu na poljoprivrednike razvijenih zemalja, uglavnom zbog nedostatka finansijskih sredstava, tehnološke zaostalosti i neefikasnog sistema transfera tehnologija. Štaviše, oprema/mehanizacija koja se koristi u ratarstvu je zastarela, naročito u pogledu zaštite životne sredine.
Imajući u vidu navedene probleme, postoji potreba da se kroz IPARD podršku utiče na povećanje prinosa i poboljšanje agro-tehnologije, kao i na modernizaciju skladišnih kapaciteta gazdinstava koja se bave ratarskom proizvodnjom.
Sektor 5: Jaja
Prema sektorskoj analizi, sektor proizvodnje jaja se suočava sa specifičnim problemom koji se odnosi na nedovoljan nivo usklađenosti sa EU zahtevima u oblasti dobrobiti životinja i standardima zaštite životne sredine. To se posebno odnosi na neophodnost:
1) zamene neobogaćenih kaveza obogaćenim i alternativnim načinom držanja kokošaka nosilja;
2) investicija u poboljšanje biosigurnosnih mera;
3) poboljšanja sistema klasiranja, obeležavanja, pakovanja i skladištenja jaja.
Usklađivanje zakonske regulative sa legislativom Evropske unije, proizvođačima donosi dodatne troškove vezane za dobrobit životinja, bezbednost hrane i zaštitu životne sredine. Ekonomska istraživanja su pokazala da primena zakonske regulative Evropske unije povećava troškove proizvodnje jaja u proseku za 16%, što se negativno odražava na njihovu konkurentnost.
Primena EU standarda dobrobiti životinja nakon zamene neobogaćenih kaveza posledično smanjuje broj kokošaka nosilja u postojećim objektima za 30-40%, što će dovesti do ogromnog deficita od najmanje 500.000.000 jaja na tržištu Republike Srbije.
Sektor 6: Vinogradarstvo
Na osnovu sektorske analize, sektor vinogradarstva i vinarstva se susreće sa značajnim problemima i poteškoćama u proizvodnji i prometu grožđa i vina. Osnovni problem koji utiče na slabu konkurentnost proizvođača grožđa Republike Srbije je usitnjenost vinograda (posebno u Centralnoj Srbiji) koja indukuje visoke troškove proizvodnje i time smanjuje konkurentnost vinogradara i vinara. Pored toga, prosečna površina pod vinogradima po pojedinačnom gazdinstvu je mala, odnosno nezadovoljavajuća za ostvarivanje profita koji bi se dalje ulagao u nove investicije u sektor vinogradarstva i vinarstva.
Proizvođači grožđa nisu usko specijalizovani za ovu vrstu proizvodnje, a susreću se i sa sledećim problemima:
1) mala mogućnost podizanja novih zasada sa sertifikovanim klonskim sadnim materijalom od autohtonih, regionalnih i domaćih stvorenih sorti vinove loze, kao i postojanje vinograda koje je neophodno restruktuirati i zameniti novim vinogradima u cilju postizanja veće konkurentnosti;
2) nedovoljna raznovrsnost loznih podloga u komercijalnim zasadima prilagođenih konkretnim zemljišnim karakteristikama i generalno ekološkim uslovima;
3) prisustvo neizlečivih bolesti u vinogradima, gde je neophodno izvršiti eradikaciju tih vinograda, odnosno konverziju sa novim vinogradima;
4) mali udeo modernog naslona u vinogradima, odnosno metalnih stubova kojima se smanjuju troškovi amortizacije i povećava cenovna konkurentnost proizvedenog grožđa;
5) slabi kapaciteti po pitanju vinogradarske mehanizacije i priključnih mašina koji bi bili odgovarajući za primenu u modernim novopodignutim zasadima sa gušćom sadnjom (većim brojem biljka po hektaru);
6) prisustvo "nekonkurentnih" vinograda u vinogradima velikih (bivših društvenih) sistema.
Proizvođači sadnog materijala vinove loze se susreću sa problemima nepostojanja odgovarajućih modernih objekata, mehanizacije, kao i matičnih zasada neophodnih za proizvodnju kvalitetnog klonskog sadnog materijala viših fitosanitarnih kategorija.
1) podržati proizvođače u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji u usklađivanju sa pravilima EU, standardima, politikama i praksama sa ciljem članstva u EU;
2) podržati ekonomski, socijalni i teritorijalni razvoj, sa ciljem pametnog, održivog i inkluzivnog rasta, kroz razvoj fizičkog kapitala;
3) odgovoriti na izazove klimatskih promena kroz promovisanje efikasne upotrebe resursa;
4) povećati produktivnost, kvalitet proizvoda i smanjiti troškove proizvodnje;
5) unaprediti konkurentnost lokalnih proizvođača i prilagoditi se zahtevima domaćeg i inostranog tržišta.
Mera se odnosi na sledeće sektore:
Sektor 1: Mleko
Specifični sektorski ciljevi u okviru ove mere za sektor mleka su:
1) da se prvenstveno pomogne malim i srednjim, ali i većim, održivim gazdinstvima koja proizvode mleko (od 20 do 300 krava), kako bi dostigli standarde u pogledu kvaliteta proizvodnje mleka, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine, kao i da se unapredi proizvodna infrastruktura i oprema gazdinstva, u cilju dostizanja održivosti i konkurentnosti;
2) veća, specijalizovana gazdinstva koja proizvode mleko (više od 300 krava) podršku mogu da ostvare samo za investicije koje se odnose na skladištenje i distribuciju stajnjaka u skladu sa standardima.
Sektor 2: Meso
Specifični sektorski ciljevi u okviru ove mere za sektor mesa su:
1) da se prvenstveno pomogne održivim malim i srednjim gazdinstvima (20-1.000 goveda; 150-1.000 ovaca i koza; 100-10.000 svinja; 4.000-50.000 brojlera), kako bi dostigli standarde koji se odnose na dobrobit životinja i zaštitu životne sredine, kao i da unaprede proizvodnu infrastrukturu i opremu, a u cilju dostizanja održivosti i konkurentnosti na tržištu EU;
2) veća, specijalizovana gazdinstva (više od 1.000 goveda, 1.000 ovaca, 10.000 svinja i 5.000 brojlera) mogu da ostvare podršku samo za investicije koje se odnose na standarde EU u vezi sa dobrobiti životinja i skladištenjem i distribucijom stajnjaka.
Sektor 3: Voće i povrće
Specifični sektorski ciljevi u okviru mere za sektor voća i povrća su:
1) uspostavljanje novih proizvodnih linija i obnavljanje postojeće proizvodnje, postavljanje zaštićenog prostora;
2) modernizacija mašina i opreme radi smanjenja gubitaka nakon berbe i radi poboljšanja proizvodnog procesa kroz čitav proizvodni lanac;
3) unapređenje skladišnih kapaciteta voća, povrća i sadnica.
Sektor 4: Ostali usevi: žitarice, uljarice, šećerna repa
Specifični sektorski ciljevi u okviru ove mere su sledeći:
1) kupovina traktora (do 100 kW), mašina i mehanizacije (osim kombajna), kao i izgradnja i opremanje objekata za skladištenje;
2) izgradnja, proširenje, renoviranje, modernizacija i opremanje skladišnih kapaciteta.
Sektor 5: Jaja
Specifični sektorski ciljevi u okviru ove mere za sektor jaja su:
1) unapređenje konkurentnosti i produktivnosti poljoprivrednih gazdinstava, koja se bave proizvodnjom jaja (od 5.000 do 200.000 kokošaka nosilja), kroz investicije u izgradnju objekata i nabavku opreme;
2) dostizanje EU standarda u pogledu bezbednosti i kvaliteta jaja, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine, kroz investicije koje se odnose na izgradnju objekata i nabavku opreme za uzgoj kokošaka nosilja, skladištenje i distribuciju stajnjaka, kao i u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.
Sektor 6: Vinogradarstvo
Specifični sektorski ciljevi u okviru ove mere za sektor vinogradarstva su:
1) poboljšanje konkurentnosti proizvođača grožđa kroz podizanje novih vinograda, restruktuiranje i konverziju postojećih "nekonkurentnih" vinograda i povećanje ukupne površine pod vinogradima po gazdinstvu;
2) poboljšanje fitosanitarnog stanja vinograda kroz eradikaciju, odnosno konverziju vinograda;
3) unapređenje mehanizacije i priključnih mašina, kao i uvođenje iste prilagođene modernoj vinogradarskoj proizvodnji sa većim brojem biljaka vinove loze po hektaru;
4) poboljšanje skladišnih kapaciteta za stono grožđe, kao i kapaciteta za hlađenje vinskog grožđa;
5) povećanje površina vinograda koji se navodnjavaju i koji imaju sisteme za protivgradnu zaštitu;
6) povećanje površina sa vinogradima visokog kvaliteta grožđa namenjenog proizvodnji vina sa geografskim poreklom;
7) jačanje sistema sertifikacije i klonske selekcije sorti vinove loze i unapređenje rasadničarske proizvodnje kroz omogućavanje proizvodnje viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala.
8.2.4. Povezanost sa drugim IPARD i nacionalnim merama
Mera je povezana sa merom "Investicije u fizičku imovinu za preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva".
Bolji uslovi prerade i marketinga vode ka unapređenju kvaliteta i bezbednosti sirovina potrebnih prerađivačkoj industriji i usklađivanju proizvodnog lanca. Otuda proizlazi da racionalna i efikasna prerada rezultira sinergetskim efektom na obe strane.
Razlika je obezbeđena definisanjem različitih tipova korisnika, te je ova mera namenjena poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave primarnom proizvodnjom, dok su korisnici drugih mera preduzeća koja se bave preradom i marketingom.
NPRR podržaće mala poljoprivredna gazdinstva da unaprede konkurentnost poljoprivredne proizvodnje ili da se diverzifikuju ka nepoljoprivrednim aktivnostima (razgraničenja su data u Glavi X). Takođe, neka od njih treba podstaći da premaše nivo održivosti.
Korisnici ove mere su poljoprivredni proizvođači ili grupe proizvođača, fizička ili pravna lica, i druga poljoprivredna pravna lica (npr. privatna poljoprivredna preduzeća) odgovorna za finansiranje i sprovođenje investicija na poljoprivrednom gazdinstvu (kako je definisano nacionalnim propisima i koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava).
Korisnici moraju da imaju u strukturi vlasništva manje od 25% javnog kapitala ili glasačkih prava javnih organa i da budu registrovani u Registru poljoprivrednih gazdinstava prema Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 10/13 - dr. zakon i 101/16).
Za korisnike koji su pravna lica prihvatljiva su samo pravna lica razvrstana u mikro, mala i srednja preduzeća u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo. Nacionalna definicija mikro, malih i srednjih preduzeća data je u Prilogu 5.
8.2.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti
8.2.6.1. Prihvatljiva gazdinstava
Prihvatljiva gazdinstva treba da:
1) dokažu da, u trenutku podnošenja zahteva za odobravanje projekta, odnosno zahteva za odobravanje isplate, nemaju neizmirenih poreza ili obaveza za socijalno osiguranje prema državi;
2) podnesu potpisanu izjavu da ne postoji zahtev za isto ulaganje u drugim javnim fondovima;
3) u slučaju podnošenja zahtevа za investicije, korisnik mora da ispuni sve ugovorne obaveze po osnovu ranije odobrenih investicija finansiranih od strane MPŠV;
4) u slučaju da korisnik nije vlasnik gazdinstva ili zemljišta gde se investicija sprovodi, treba da dostavi ugovor o lizingu ili zakupu. Ugovor između zainteresovanih strana treba da pokrije period od najmanje pet godina od dana konačne isplate.
Najkasnije do konačne isplate investicije, celo gazdinstvo mora da ispuni odgovarajuće minimalne nacionalne standarde koji su na snazi u vezi sa zaštitom životne sredine i dobrobiti životinja.
Ako su nacionalni standardi slični standardima Evropske unije, u opravdanim slučajevima, Evropska komisija može da odobri odstupanje od ovog pravila.
Ispunjenost minimalnih nacionalnih standarda kod poljoprivrednih gazdinstva do 15 ha u Sektoru voća i povrća će se proveravati samo u okviru sektora u kojem korisnik podnosi zahtev, a ne na celom poljoprivrednom gazdinstvu.
U tu svrhu, podnosilac treba da obezbedi, kao obavezan deo zahteva za konačnu isplatu, potvrdu od nacionalnih organa nadležnih za veterinu i životnu sredinu, koji potvrđuje da su svi važeći minimalni nacionalni standardi ispoštovani. Kompletna lista ovih standarda data je u Prilogu 3 i biće dostupna potencijalnim korisnicima uz konkursnu dokumentaciju.
8.2.6.3. Ekonomska održivost gazdinstva
Podnosilac prijave mora da dokaže ekonomsku održivost gazdinstva kroz biznis plan na kraju investicionog perioda. Biznis plan treba da bude u skladu sa obrascem koji priprema IPARD Agencija. Za investicije veće od 50.000 evra, kao što je definisano IPARD implementacionom regulativom, potreban je kompletan biznis plan, dok je za manje investicije, ispod 50.000 evra, potreban biznis plan u pojednostavljenom obliku.
Ekonomska održivost je definisana kao korišćenje svih resursa poljoprivrednog gazdinstva u optimalnom obimu. Poljoprivredno gazdinstvo treba da pokaže da će moći redovno da izmiruje svoje obaveze, ne dovodeći u rizik obavljanje tekućih poslova na poljoprivrednom gazdinstvu.
Kriterijumi koje će IPARD Agencija koristiti za procenu buduće ekonomske održivosti gazdinstva nalaze se u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo. IPARD Agencija priprema obrazac biznis plana, koji će biti dostupan svim potencijalnim korisnicima.
Relevantni standardi EU u pogledu zaštite životne sredine i dobrobiti životinja moraju biti ispunjeni do završetka investicije.
Pre podnošenja zahteva za konačnu isplatu IPARD Agenciji, nadležni državni organi moraju da procene da li su ispunjeni relevantni standardi EU, nakon čega izdaju potvrdu. Potvrda predstavlja obavezan deo zahteva za konačnu isplatu koju podnosilac dostavlja IPARD Agenciji.
8.2.6.5. Ostali kriterijumi prihvatljivosti
1) investicija mora da se odnosi na proizvodnju poljoprivrednih proizvoda obuhvaćenih Aneksom I Ugovora o EU i/ ili na razvoj novih proizvoda, postupaka i tehnologija u vezi sa napred navedenim proizvodima;
2) potencijalni korisnici, u momentu podnošenja zahteva za podršku, treba da dokažu da imaju dovoljno iskustva u poljoprivredi i stručnost u jednoj od sledećih kategorija:
(1) srednjoškolsko obrazovanje u oblasti poljoprivrede ili
(2) najmanje tri godine iskustva u poljoprivredi (dokazano potvrdom od strane poslodavca ili statusom registrovanog gazdinstva u tom periodu u Registru poljoprivrednih gazdinstava) ili
(3) visoka stručna sprema ili
(4) srednjoškolsko obrazovanje i potpisana izjava da će pohađati obuke u minimalnom trajanju od 50 časova predavanja u odgovarajućem sektoru pre nego što podnesu zahtev za završnu isplatu,
(5) u slučaju pravnih lica navedeni uslovi odnose se na menadžere;
3) sva roba kupljena u okviru ove mere treba da potiče iz prihvatljive zemlje. Međutim, ona može poticati iz bilo koje zemlje, kada je količina robe koja se kupuje ispod praga za korišćenje konkurentnog pregovaračkog postupka (trenutno 100.000 evra). Za potrebe ove mere, termin "poreklo" treba koristiti na način definisan u Pododeljak 8.1.2.2;
4) samo investicije ostvarene nakon potpisivanja ugovora mogu se smatrati prihvatljivim za nadoknadu od strane IPARD Agencije, osim za studije izvodljivosti i druge konsultantske troškove u vezi sa pripremom prijave;
5) korisnici IPARD podrške mogu dobiti sredstva za kupovinu jednog traktora, sa maksimalnom snagom određenom na osnovu obima i prirode aktivnosti koju obavljaju (ne većom od 100 kW). Za kupovinu traktora u okviru mere investiranja u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava može biti potrošeno najviše 20% od ukupnog iznosa dodeljenih sredstava EU;
6) korisnik je obavezan da, pet godina nakon konačne isplate od strane IPARD Agencije, namenski koristi investiciju bez izmena, koje značajno utiču na njenu prirodu ili na uslove sprovođenja iste, ili na davanje neopravdane prednosti preduzeću ili javnom organu, i/ili rezultiraju promenom prirode vlasništva nad komponentom infrastrukture, ili prekidom ili izmeštanjem jedne proizvodne aktivnosti koja je kofinansirana.
8.2.6.6. Investicije u postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora
Mera će podržati investicije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (na gazdinstvu) samo za sopstvenu potrošnju. Prodaja struje mreži dozvoljena je u okviru granica sopstvene potrošnje (npr. struja prodata mreži jednaka je prosečnoj godišnjoj potrošnji struje na gazdinstvu).
8.2.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti (po sektoru)
Sektor 1: Mleko
Poljoprivredna gazdinstva sa minimum 20 i maksimum 300 krava na kraju investicije su prihvatljiva za:
1) investiranje u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje objekata ili štala za muzne krave, uključujući opremu za objekte za proizvodnju mleka poput mašina za mužu, hlađenje mleka na gazdinstvu, skladišne kapacitete na gazdinstvu; u objekte i opremu za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, mere za sprečavanje zagađenja vazduha, u izgradnju i/ili rekonstrukciju kapaciteta za skladištenje stajnjaka, uključujući specifičnu opremu za manipulaciju i korišćenje stočne hrane i stajnjaka poput rezervoara za stajnjak, specijalizovana oprema za transport stajnjaka;
2) investiranje u poljoprivrednu mehanizaciju (uključujući traktore do 100 kW) i opremu;
3) investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.
Poljoprivredna gazdinstva sa više od 300 krava na početku investicije su prihvatljiva za ulaganje u:
1) izgradnju i/ili rekonstrukciju skladišnih kapaciteta za stajnjak i/ili u specifičnu opremu i mehanizaciju za manipulaciju i korišćenje stajnjaka;
2) investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.
Sektor 2: Meso
Poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom od minimum 20 i maksimum 1.000 goveda i/ili minimum 150 i maksimum 1.000 ovaca i/ili koza i/ili minimum 30 i maksimum 400 krmača, i/ili minimum 100 i maksimum 10.000 tovnih svinja i/ili minimum 4.000 i maksimum 50.000 brojlera po turnusu, odnosno upisanim objektom za proizvodnju roditeljskog jata kokošaka teškog tipa, na kraju investicije su prihvatljiva za:
1) investiranje u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje objekata ili štala, u objekte i opremu za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, mere za sprečavanje zagađenja vazduha, u izgradnju i/ili rekonstrukciju kapaciteta za skladištenje stajnjaka, uključujući specifičnu opremu za manipulaciju i upotrebu stočne hrane i stajnjaka, poput rezervoara za stajnjak, specijalizovana oprema za transport stajnjaka;
2) investiranje u poljoprivrednu mehanizaciju (uključujući traktore do 100 kW) i opremu;
3) investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.
Poljoprivredna gazdinstva sa kapacitetom objekta većim od 1.000 goveda i/ili većim od 1.000 ovaca i/ili koza i/ili većim od 400 krmača i/ili većim od 10.000 svinja i/ili većim od 50.000 brojlera po turnusu, na početku investicije su prihvatljiva za:
1) izgradnju i/ili rekonstrukciju skladišnih kapaciteta za stajnjak i/ili specifičnu opremu i mehanizaciju za manipulaciju i korišćenje stajnjaka;
2) investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.
Sektor 3: Voće i povrće
Poljoprivredna gazdinstva sa minimum 2 ha i maksimum 20 ha jagodastog voća i minimum 5 ha i maksimum 100 ha drugog voća na kraju investicije, osim u slučaju skladišnih objekata gde kriterijumi moraju biti zadovoljeni na početku investicije, prihvatljiva su za ulaganje u:
1) kupovinu traktora (do 100 kW), mašina i opreme;
2) izgradnju/proširenje/renoviranje/modernizaciju zaštićenog prostora (pokrivenog staklom i/ili plastikom), kao i kupovinu opreme i/ili materijala za proizvodnju voća, hortikulturu i rasadničku proizvodnju;
3) investiranje u sisteme protivgradne zaštite na gazdinstvu za voćnjake (uključujući računarsku opremu);
4) investiranje u sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koji će zameniti stare neefikasne sisteme i doprineti uštedi u količini potrošene vode;
5) investicije u podizanje i obnavljanje zasada voća (kupovina višegodišnjeg sadnog materijala - osim jednogodišnjih biljaka), uključujući pripremu zemljišta;
6) investiranje u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje skladišnih kapaciteta za voće, uključujući ULO kapacitete.
Poljoprivredna gazdinstva sa površinom od najmanje 0,5 ha do 5 ha zaštićenog prostora i/ili minimum 3 ha do maksimum 100 ha otvorenog prostora za proizvodnju povrća na kraju investicije, osim u slučaju skladišnih objekata gde kapaciteti moraju biti zadovoljeni na početku investicije, prihvatljiva su za ulaganje u:
1) kupovinu traktora (do 100 kW), mašina i opreme;
2) izgradnju/proširenje/renoviranje/modernizaciju zaštićenog prostora (pokrivenog staklom i/ili plastikom), kao i kupovinu opreme i/ili materijala za proizvodnju povrća i sakupljanje, hortikulturu i rasadničku proizvodnju;
3) sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu (otvorena polja) za povrće, koji koriste podzemne (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema, uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice;
4) izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje skladišnih kapaciteta za povrće, uključujući ULO kapacitete;
5) investicije na gazdinstvu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar proizvođača sadnog materijala u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja ("Službeni glasnik RS", br. 18/05 i 30/10 - dr. zakon) sa minimum 0,5 ha i maksimum 50 ha matičnih zasada voća na kraju investicije, prihvatljiva su za:
1) investiranje u sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koji će doprineti uštedi u količini potrošene vode;
2) podizanje novih matičnih zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala;
3) izgradnja objekata za konzervaciju i multiplikaciju sadnog materijala i nabavka opreme/uređaja/materijala (uključujući biljni materijal) za rasadničarsku proizvodnju, kao i skladišnih kapaciteta za čuvanje sadnog materijala.
Sektor 4: Ostali usevi (žitarice, uljarice, šećerna repa)
Poljoprivredna gazdinstva koja imaju minimum 2 ha i maksimum 50 ha zemljišta pod ostalim usevima su prihvatljiva za investicije u:
1) kupovinu traktora (do 100 kW), mašina i mehanizacije (osim kombajna), i izgradnju objekata za skladištenje i opremanje.
Poljoprivredna gazdinstva koja imaju 50-100 ha zemljišta pod ostalim usevima su prihvatljiva za investicije u:
1) kupovinu mehanizacije i mašina (osim kombajna) za poljoprivrednu proizvodnju i izgradnju objekata za skladištenje i opremanje.
Poljoprivredna gazdinstva koja imaju više od 100 ha zemljišta pod ostalim usevima su prihvatljiva za investicije u:
1) izgradnju, proširenje, renoviranje, modernizaciju i opremanje objekata za skladištenje.
Sektor 5: Jaja
Poljoprivredna gazdinstva sa ukupnim kapacitetom objekta od minimum 5.000 i maksimum 200.000 kokošaka nosilja u eksploataciji, odnosno poljoprivredna gazdinstva koja imaju upisan objekat za proizvodnju roditeljskog jata kokošaka lakog tipa, odnosno odgoj kokošaka nosilja, na kraju investicije, su prihvatljiva za investiranje u:
1) izgradnju i/ili opremanje:
(1) objekata za uzgoj kokošaka nosilja, proizvodnju i skladištenje jaja, kao i hrane za životinje;
(2) objekta za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, sprečavanje zagađenja vazduha, skladištenje stajnjaka,
2) poljoprivrednu mehanizaciju (uključujući traktore do 100 kW) i opremu;
3) proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.
Poljoprivredna gazdinstva sa kapacitetom objekta većim od 200.000 kokošaka nosilja, na početku investicije su prihvatljiva za investiranje u rekonstrukciju i/ili opremanje:
1) objekata radi ispunjenja EU standarda u vezi sa dobrobiti životinja;
2) objekta za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, sprečavanje zagađenja vazduha, skladištenje stajnjaka,
3) investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu.
Sektor 6: Vinogradarstvo
Poljoprivredna gazdinstva upisana u Vinogradarski registar u skladu sa Zakonom o vinu ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 93/12) sa minimum 2 ha i maksimum 100 ha vinograda na kraju investicije, prihvatljiva su za:
1) podizanje novih, restruktuiranje i konverziju postojećih (krčenje i podizanje) zasada vinove loze;
2) kupovinu voćarsko-vinogradarskih traktora (do 100 kW), mašina za zaštitu bilja, rezidbu, tarupiranje, berbu i obavljanje drugih agrotehničkih i ampelotehničkih mera i opreme;
3) investiranje u sisteme protivgradne zaštite na gazdinstvu za vinograde (uključujući računarsku opremu);
4) investiranje u sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koji će doprineti uštedi u količini potrošene vode;
5) investiranje u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje skladišnih kapaciteta za grožđe, uključujući ULO kapacitete.
Poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar proizvođača sadnog materijala u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja sa minimum 0,5 ha i maksimum 50 ha matičnih zasada vinove loze na kraju investicije prihvatljiva su za:
1) investiranje u sisteme protivgradne zaštite na gazdinstvu za matične zasade, rastila, vinograde i drugo (uključujući računarsku opremu);
2) investiranje u sisteme za navodnjavanje na gazdinstvu koristeći podzemne vode (izvori, bunari) i površinske vode (reke, jezera i rezervoari) i izgradnju sistema za navodnjavanje uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice koji će doprineti uštedi u količini potrošene vode;
3) podizanje novih matičnih zasada viših fitosanitarnih kategorija sadnog materijala;
4) izgradnja objekata za konzervaciju i multiplikaciju sadnog materijala i nabavka opreme/uređaja/materijala (uključujući biljni materijal) za rasadničarsku proizvodnju, kao i skladišnih kapaciteta za čuvanje sadnog materijala.
U skladu sa čl. 29. i 31. OS i članom 33. tačka 5) SS, prihvatljive troškove treba ograničiti na sledeće:
a) izgradnja ili unapređenje nepokretne imovine do njene tržišne vrednosti;
b) kupovina novih mašina i opreme, uključujući kompjuterske programe, do njihove tržišne vrednosti;
v) opšte troškove u vezi sa troškovima koji se odnose na tač. a) i b) ovog stava, kao što su naknade za arhitekte, inženjere i druge konsultantske naknade, studije izvodljivosti, koji će biti prihvatljivi do 12% iznosa troškova koji se odnose na navedene tačke prema sledećim uslovima:
1) prihvatljiv iznos opštih troškova ne treba da prelazi razuman trošak definisan u skladu sa članom 11. tačka 2) podtačka (đ) i članom 11. tačka 3) podtačka (g) SS;
2) za projekte sa prihvatljivim troškovima investicija iz tač. a) i b), u iznosu većem od 3.000.000 evra, troškovi pripreme biznis plana ne mogu biti veći od 3% od prihvatljivih troškova ovih investicija;
3) za projekte sa prihvatljivim troškovima investicija iz tač. a) i b), u iznosu od najmanje 1.000.000 evra, i ne većim od 3.000.000 evra, troškovi pripreme biznis plana ne mogu biti veći od 4% prihvatljivih troškova ovih investicija;
4) za projekte sa prihvatljivim troškovima investicija iz tač. a) i b), u iznosu manjem od 1.000.000 evra, troškovi pripreme biznis plana ne mogu biti veći od 5% prihvatljivih troškova ovih investicija.
Detaljnije odredbe u vezi sa maksimalnim prihvatljivim iznosima iz ovog odeljka za meru "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava" i sektore date su u okviru teksta mere u narednim odeljcima.
U skladu sa članom 31. stav 1) tačka (b) OS i članom 33. tačka 6) SS, investicioni projekti će ostati prihvatljivi za finansiranje od strane EU, pod uslovom da tokom pet godina od konačne isplate od strane IPARD Agencije, ne pretrpe suštinske promene. Suštinske promene projekta su one koje za rezultat imaju:
1) prekid ili izmeštanje neke proizvodne aktivnosti izvan oblasti koje obuhvata IPARD program;
2) promene u vlasništvu komponente infrastrukture koja daje preduzeću ili javnom organu neopravdanu prednost ili
3) suštinsku izmenu koja utiče na njegovu prirodu, ciljeve ili uslove sprovođenja projekta koje rezultiraju izmenom njegovih polaznih ciljeva;
g) postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora su prihvatljiva za podršku samo ako njihov proizvodni kapacitet nije veći od prosečne kombinovane godišnje potrošnje termalne i električne energije u okviru poljoprivrednog gazdinstva/preduzeća. Prosečna potrošnja energije računaće se na osnovu tri prethodne godine pre podnošenja prijave.
Vrsta kriterijuma selekcije |
Odgovor |
Bodovi |
Investicija se nalazi u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi11 |
da/ne |
25/0 |
Podnosilac prijave je sertifikovan za organsku proizvodnju |
da/ne |
20/0 |
Investicioni projekat je u okviru sektora mleko za gazdinstava sa maksimum 50 krava ili predstavlja investiciju u sektoru proizvodnje mesa za gazdinstva sa maksimum 100 goveda ili maksimum 500 ovaca i koza ili maksimum 1.000 svinja |
da/ne |
15/0 |
Potencijalni korisnik je lice mlađe od 40 godina na dan podnošenja zahteva za odobravanje projekta |
da/ne |
15/0 |
Potencijalni korisnik je žena |
da/ne |
15/0 |
Korisnik je zadruga ili član zadruge |
da/ne |
10/0 |
___________
11 Područja sa otežanim uslovima rada
određena su Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada
u poljoprivredi ("Službeni glasnik RS", broj 102/18) i spisak tih
područja naveden je u Prilogu 4, koji je odštampan uz ovaj program i čini
njegov sastavni deo.
8.2.10. Intenzitet pomoći i stopa učešća EU
Intenzitet pomoći, izražen kao udeo javne podrške u prihvatljivim troškovima investicije, iznosi do:
1) 60% ukupnih prihvatljivih troškova ili
2) 65% u slučaju kada je investiciju realizovao mladi poljoprivrednik (mlađi od 40 godina na dan podnošenja zahteva za odobravanje projekta);
3) 70% za investicije u planinskim područjima (spisak naselja u planinskim područjima se nalazi u Prilogu 4, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo);
4) dodatnih 10% može biti dodeljeno za investicije u skladištenje stajnjaka, koje su značajne za zaštitu životne sredine.
Stopa kofinansiranja EU je 75% ukupne javne pomoći.
Korisnik može zahtevati podršku, bez obzira na ukupnu vrednost investicije, za prihvatljive troškove u okviru sledećih granica:
Za voće, povrće, vinogradarstvo i ostale useve:
1) minimalni iznos 5.000 evra;
2) maksimalni iznos 700.000 evra.
Za sektore mleko, meso i jaja:
1) minimalni iznos 5.000 evra;
2) maksimalni iznos 1.000.000 evra.
Korisnik može da primi ukupnu podršku od maksimalno 1.500.000 evra javne pomoći iz IPARD II programa.
Isplate za investicije se mogu primiti iz dva dela, što se definiše ugovorom potpisanim između korisnika i IPARD Agencije.
8.2.11. Budžet 2014-2020. godine za meru "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava"
Godina |
Ukupan prihvatljiv trošak |
Javni troškovi |
Privatno učešće |
||||||
Ukupno |
Učešće EU |
Nacionalno učešće |
|||||||
EUR |
EUR |
% |
EUR |
% |
EUR |
% |
EUR |
% |
|
2 = 3 + 9 |
3 = 5 + 7 |
4 = 3/2 |
5 |
6 = 5/3 |
7 |
8 = 7/3 |
9 |
10 = 9/2 |
|
2014. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2015. |
16.744.995 |
10.046.997 |
60 |
7.535.248 |
75 |
2.511.749 |
25 |
6.697.998 |
40 |
2016. |
22.000.723 |
13.200.434 |
60 |
9.900.325 |
75 |
3.300.108 |
25 |
8.800.289 |
40 |
2017. |
24.716.054 |
14.829.632 |
60 |
11.122.224 |
75 |
3.707.408 |
25 |
9.886.421 |
40 |
2018. |
27.110.540 |
16.266.324 |
60 |
12.199.743 |
75 |
4.066.581 |
25 |
10.844.216 |
40 |
2019. |
42.005.409 |
25.203.245 |
60 |
18.902.434 |
75 |
6.300.811 |
25 |
16.802.164 |
40 |
2020. |
84.027.778 |
50.416.667 |
60 |
37.812.500 |
75 |
12.604.167 |
25 |
33.611.111 |
40 |
UKUPNO |
216.605.498 |
129.963.299 |
|
97.472.474 |
|
32.490.825 |
|
86.642.199 |
|
Naziv pokazatelji |
Ciljna vrednost |
Broj podržanih projekata |
720 |
Broj gazdinstava koja su modernizovala proizvodnju |
600 |
Broj gazdinstava koja napreduju ka dostizanju standarda EU |
380 |
Broj gazdinstava koja investiraju u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora |
60 |
Broj gazdinstava koja investiraju u smanjenje N2O i emisije metana (skladištenje stajnjaka) |
120 |
Ukupna vrednost investicija u fizički imovinu podržanih gazdinstava (EUR) |
168.977.778 |
8.2.13. Administrativna procedura
Mera će biti sprovedena od strane IPARD Agencije. Projekti u okviru ove mere će biti izabrani kroz javne konkurse za podnošenje prijava. Odluka o raspodeli finansijskih sredstava po meri, po konkursu, biće doneta uz saglasnost IPARD Agencije. UT će svake godine sastavljati godišnji program za konkurse za podnošenje prijava, propisujući broj konkursa, vreme raspisivanja konkursa i rokove za podnošenje prijava, kao i indikativni budžet za svaku meru.
IPARD Agencija će raspisati konkurse za podnošenje prijava i sprovesti sveobuhvatnu kampanju informisanja u saradnji sa Upravljačkim telom.
Dostavljene prijave će biti administrativno proverene od strane IPARD Agencije, kao i na licu mesta, u smislu kompletnosti, administrativne usaglašenosti, prihvatljivosti i održivosti biznis plana. Prijave koje ispunjavaju uslove i koje su prihvatljive, biće rangirane i finansirane do iznosa raspoloživih sredstava.
Korisnici podnose popunjene prijave na obrascima koji su deo konkursne dokumentacije. Detaljne administrativne provere se sprovode pre odobravanja prijave kako bi se utvrdila kompletnost, pravovremenost i ispunjenost uslova za odobravanje prijave. Provere se dokumentuju na detaljnim kontrolnim obrascima.
Prijave koje su potpune, blagovremene i u skladu sa uslovima akta o sprovođenju mere i javnog konkursa će biti pregledane po redosledu njihovog pristizanja. Nakon što IPARD Agencija obradi prijavni formular, na osnovu kriterijuma rangiranja formira se rang lista. Rang lista se kreira, a projekti biraju nakon svakog konkursa. U slučaju kada postoji više projekata sa istim brojem bodova prema kriterijumima za rangiranje, prednost dobija projekat sa ranijim datumom podnošenja kompletne prijave. U slučaju kada je podnet manji broj prijava, koje ispunjavaju uslove i koje su prihvatljive, od raspoloživih sredstava za podršku, rang lista neće biti formirana.
Nakon administrativne kontrole, prihvatljive prijave će biti proverene na licu mesta od strane IPARD Agencije. Nakon administrativne kontrole i kontrole na licu mesta, ugovoriće se finansiranje odabranih projekata.
Sve navedene odredbe su podložne akreditaciji i mogu biti predmet izmena i biće utvrđene procedurama Uprave za agrarna plaćanja.
Podnosioci prijava za podsticaje po osnovu mera u okviru IPARD II programa su u obavezi da IPARD Agenciji dostave svoje prijave i biznis planove zajedno sa drugim traženim dokumentima.
Mera se primenjuje na oblasti definisane u Poglavlju 2.1. Programa.
8.3. INVESTICIJE U FIZIČKU IMOVINU KOJE SE TIČU PRERADE I MARKETINGA POLJOPRIVREDNIH
PROIZVODA I PROIZVODA RIBARSTVA
1) Član 2. tačka 1) IPA Uredbe (EU) br. 236/2014 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. marta 2014. godine kojom su propisana zajednička pravila i procedure za sprovođenje instrumenata Unije za finansiranje aktivnosti izvan Unije;
2) Član 27. tačka 1) podtačka 3) SS;
3) Prilog 4 SS.
Prema analizi iz Glave III, prehrambena industrija i marketing u Republici Srbiji zahtevaju značajnu podršku u oblasti modernizacije tehnologije, obogaćivanja asortimana proizvoda, jačanja trgovinskih lanaca i poboljšanja efikasnosti proizvodnje i kvaliteta proizvoda.
Investicije u modernizaciju prerađivačkih kapaciteta u industriji mleka i mlečnih proizvoda, kao i u sektorima za meso, voće i povrće će povećati produktivnost, konkurentnost i ukupan učinak ovog sektora, i doprineti dostizanju potrebnih standarda EU. Osim toga, ove investicije će olakšati i omogućiti bolje pozicioniranje proizvoda na tržištu i povećati izvoz proizvoda.
Korist od unapređenja energetske efikasnosti za preduzeća u okviru ove industrije uključuje manje iskorišćavanje resursa i smanjenje zagađenja, unapređenje kapaciteta proizvodnje i njegove iskorišćenosti, kao i manje rada i održavanja, što vodi ka većoj produktivnosti i konkurentnosti. Takođe, investicije u energetsku efikasnost su važan deo vladinih aktivnosti za povećanje zelene proizvodnje koja dovodi do smanjenja emisija GSB i ublažavanja klimatskih promena.
Pregled po sektorima
Sektor 1: Mlečno-prerađivačka industrija
Prema sektorskoj analizi, tržište mlečnih proizvoda postaje sve zahtevnije. Predviđa se da će se u narednim godinama smanjiti broja mlekara, pošto mnogi neće moći da investiraju u uvođenje standarda EU i tako opstanu na tržištu.
Neophodno je unaprediti tehnološke standarde u mikro, malim i srednjim mlekarama u cilju usklađivanja sa standardima EU u oblasti higijene hrane i zaštite životne sredine. Neophodno je podići nivo konkurentnosti, kako na domaćem tako i na stranom tržištu, stvarajući visokokvalitetne proizvode.
Republika Srbija može da ojača svoju ulogu na domaćem i međunarodnom tržištu mlečnih proizvoda adekvatnim investicijama u modernizaciju mlečno-prerađivačke industrije i povećanjem kvaliteta mleka koji je usklađen sa standardima EU.
Takođe, kvalitet sirovog mleka se može poboljšati boljom organizacijom prikupljanja mleka i bolje opremljenim objektima za prikupljanje i skladištenje mleka, korišćenjem specijalizovanih vozila za transport mleka i odgovarajuće opreme za preradu.
Prerađivačka industrija bi trebalo da ulaže u marketing i savremenu prerađivačku opremu kako bi mogla da se takmiči na domaćem i inostranom tržištu i poveća konkurentnost i profitabilnost gotovih proizvoda.
Sektor 2: Mesno-prerađivačka industrija
Analiza sektora ukazuje da se u narednim godinama očekuje smanjenje broja klanica. Veliki broj postojećih objekata neće biti u mogućnosti da investira u prilagođavanje standardima EU i stoga neće opstati na tržištu, dok sa druge strane, postoji veliki procenat neiskorišćenih postojećih kapaciteta. Kako bi mogla da se takmiči sa drugim dobavljačima, mesna industrija mora da se modernizuje i tehnološki unapredi, mora da poboljša marketing, kvalitet mesa i mesnih proizvoda, kao i da se prilagodi standardima EU.
Opšti ciljevi mere su usklađivanje/poštovanje veterinarskih i sanitarnih propisa u skladu sa odgovarajućim standardima EU i veća konkurentnost poljoprivrednih proizvoda.
Važno je povećati izvoz, kao i ukupan učinak u čitavom lancu proizvodnje mesa, klanja i prerade. Male klanice i postrojenja za sečenje i obradu mesa se moraju modernizovati kako bi se uskladile sa propisima koji se odnose na higijenu i bezbednost hrane, kao i sa propisima koji se odnose na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine.
Sektor 3: Industrija za preradu voća i povrća
Prema analizi, sektor prerade voća i povrća zahteva ulaganja u rekonstrukciju objekata i nabavku nove opreme za potrebe ispunjavanja standarda EU. Ovim investicijama će se povećati konkurentnost prerađivačke industrije na domaćem i posebno na inostranom tržištu.
Prerađivači voća i povrća treba da unaprede svoje poslovanje kroz uvođenje novih tehnologija, novih i modernizovanih proizvoda i poboljšanje marketinga kako bi mogli da se takmiče sa drugim dobavljačima i obezbede bolji plasman svojih proizvoda na domaćem i inostranom tržištu.
Takođe, neophodno je obezbediti podršku mikro, malim i srednjim pravnim licima u cilju prilagođavanja njihovih proizvodnih procesa u smislu kvaliteta, bezbednosti hrane, higijene i zaštite životne sredine kao što je definisano nacionalnim i standardima EU.
Sektor 4: Industrija za preradu jaja
Prema sektorskoj analizi u Republici Srbiji 2/3 proizvoda od jaja, koje su potrebne u industriji i koje se nalaze na tržištu potiču iz uvoza, a ne iz nacionalne proizvodnje. Neophodno je unaprediti tehnološke standarde i EU standarde u oblasti bezbednosti hrane i zaštite životne sredine, kao i podići viši nivo konkurentnosti i produktivnosti objekata za preradu jaja. Očekivane investicije imaju za cilj bolje orijentisanje proizvodnje ka tržištu, korišćenje postojećih tržišnih pozicija, stvaranje novih proizvodnih mesta i uvođenje novih tehnologija.
Sektor 5: Industrija za preradu grožđa
Sektor prerade grožđa, odnosno proizvodnje vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina je oblast koja zahteva puno ulaganja, znanja i obučenosti samih proizvođača, ali i dodatni napor na uspostavljanju brojnih EU standarda u ovoj oblasti. S obzirom da su potrošači sve više zahtevni po pitanju kvaliteta uz prihvatljive cene koštanja vina, neophodno je da proizvođači vina i aromatizovanih proizvoda na bazi vina poboljšaju kvalitet vina i dostignu odgovarajuću konkurentnost. Povećanje konkurentnosti na domaćem i stranom tržištu i dostizanje EU standarda zahteva ulaganja u rekonstrukciju proizvodnih pogona i pratećih objekata i nabavku nove opreme, uređaja i sudova.
Cilj ove mere je unapređenje poslovanja prerađivača grožđa, odnosno proizvođača vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina kroz uvođenje najnovijih tehnologija i proizvodnju inovativnih proizvoda od grožđa i vina po standardima EU. Takođe, u cilju poboljšanja konkurencije i obezbeđivanja prepoznatljivosti srpskih vina, neophodno je obezbediti prepoznatljivost proizvoda sa oznakom geografskog porekla za vina.
1) omogućiti poljoprivredno-prehrambenom sektoru da se izbori sa pritiskom konkurencije ulaganjem u njegovu modernizaciju, odnosno efikasniju proizvodnju;
2) progresivno usklađivanje sa pravilima i standardima EU u pogledu zaštite životne sredine, bezbednosti hrane i kvaliteta proizvoda, dobrobiti životinja i sledljivosti u lancu ishrane i upravljanju otpadom;
3) jačati konkurentnost prehrambene industrije u odabranim sektorima prilagođavajući se zahtevima domaćeg i inostranog tržišta, i tehničko-tehnološko unaprediti sektor;
4) odgovoriti na izazove klimatskih promena promovisanjem energije iz obnovljivih izvora.
Sektor 1: Sektor prerade mleka
Specifični ciljevi za sektor prerade mleka su:
1) podržati održiva preduzeća za preradu mleka čiji je prosečan dnevni kapacitet prikupljenog mleka između 3.000-100.000 l, sa ciljem boljeg pozicioniranja mlečnih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu kroz:
(1) unapređenje tehnologije prerade mleka i marketinga,
(2) uvođenje novih tehnologija, procesa i proizvoda;
2) bolji kvalitet i mikrobiološka ispravnost mleka;
3) dostizanje standarda EU koji se odnose na bezbednost i kvalitet mlečnih proizvoda kod podržanih pravnih lica.
Sektor 2: Sektor prerade mesa
Specifični ciljevi mesno-prerađivačkog sektora su:
1) podržati investicije u klanice sa minimalnim kapacitetom od: 10 goveda ili 50 svinja ili 50 ovaca i koza ili 5.000 jedinki živine po danu, kako bi se uskladile sa standardima EU;
2) omogućiti uvođenje novih tehnologija, poboljšanje procesa i proizvoda u cilju postizanja bolje pozicije na domaćem i međunarodnom tržištu;
3) podržati uvođenje sistema bezbednosti i kvaliteta hrane (GHP, GMP, HACCP i ISO);
4) poboljšati tretman i upravljanje otpadom.
Sektor 3: Sektor prerade voća i povrća
Specifični ciljevi za sektor prerade voća i povrća su:
1) podržati mikro, mala i srednja preduzeća za preradu voća i povrća kako bi se:
(1) sektor prerade voća i povrća unapredio i dostigao standarde EU,
(2) poboljšala tehnika i tehnologija proizvodnje,
(3) podržalo uvođenje sistema bezbednosti hrane i sistema kvaliteta,
(4) poboljšao marketing proizvoda od voća i povrća,
(5) uvođenjem novih tehnologija i opreme, bolje pozicionirala na domaćem i međunarodnom tržištu.
Sektor 4: Sektor prerade jaja
Specifični ciljevi sektora prerade jaja su:
1) podrška investicija u nove i postojeće preradne kapacitete, kako bi se uskladili sa standardima EU i povećali svoju konkurentnost i produktivnost;
2) uvođenje novih tehnologija, poboljšanje procesa i proizvoda u cilju postizanja bolje pozicije na domaćem i međunarodnom tržištu;
3) uvođenje sistema bezbednosti i kvaliteta hrane (GHP, GMP, HACCP i ISO), poboljšanje tretmana i upravljanje otpadom.
Sektor 5: Sektor prerade grožđa
Specifični ciljevi za sektor prerade grožđa, odnosno proizvodnje vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina su podržavanje mikro, malih i srednjih preduzeća koja proizvode vino/vinske proizvode i aromatizovane proizvode na bazi vina kako bi se:
1) unapredio proces proizvodnje i dostigli EU standardi;
2) poboljšala tehnika i tehnologija proizvodnje;
3) podržalo uvođenje šema kvaliteta, odnosno proizvodnje proizvoda sa dodatom vrednošću;
4) poboljšala prepoznatljivost proizvoda od grožđa sa oznakom geografskog porekla na domaćem i stranom tržištu.
8.3.4. Povezanost sa drugim IPARD i nacionalnim merama
Mera je posebno povezana sa merom "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava", koja utiče na stabilnost ponude sirovina. Investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda će obezbediti/osigurati prikupljanje/otkup kvalitetnih proizvoda od primarnih proizvođača, poljoprivrednih gazdinstava/farmi, iz prioritetnih sektora.
Korisnici su preduzetnici i pravna lica/preduzeća, koja u strukturi vlasništva imaju manje od 25% javnog kapitala ili glasačkih prava javnih organa. Preduzeće može da čini jedan ili više objekata (lokalne proizvodne jedinice).
Korisnici podsticaja moraju da budu registrovani u Agenciji za privredne registre i moraju biti u aktivnom statusu.
8.3.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti
8.3.6.1. Vrste podržanih pravnih lica
Pravo na podsticaje imaju mikro, mala i srednja pravna lica, kao što je definisano u članu 6. Zakona o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", broj 62/13 i 30/18). Nacionalna definicija mikro, malih i srednjih pravnih lica data je u Prilogu 5, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.
Korisnici:
1) moraju da, u slučaju da korisnik nije vlasnik, obezbede ugovor o zakupu zemljišta ili objekta sa minimalnim trajanjem zakupa od deset godina od dana podnošenja prijave;
2) treba da dokažu da u trenutku podnošenja zahteva za odobravanje projekta, odnosno zahteva za odobravanje isplate, nemaju neizmireni porez ili obaveze za socijalno osiguranje prema državi;
3) podnosilac dostavlja potpisanu izjavu da nema za istu investiciju podnetu prijavu za korišćenje drugih javnih donacija ili šema subvencije;
4) mora, u slučaju da je korisnik pravno lice, dokazati da račun nije blokiran12 u trenutku podnošenja prijave i da nije bio u blokadi duže od 30 dana, u periodu od 12 meseci pre podnošenja prijave;
5) objekti trećih zemalja, koji su odobreni od strane EU, za specifične kategorije porekla hrane i životinja i navedeni na internet stranici EU (DG SANTE), nisu prihvatljivi.
__________
12 Odnosi se na slučaj nesolventnog poslovanja pravnog lica, kada račun može biti blokiran. U slučaju kada je pravno lice koristilo račun u banci kao sredstvo plaćanja, a nije bilo u stanju da isplati račun o roku, račun u banci je blokiran/suspendovan za povlačenje i sav priliv kapitala će biti prenet na račun klijenta kojem pravno lice duguje.
8.3.6.2. Ekonomska održivost pravnog lica
Podnosilac prijave mora da dokaže ekonomsku održivost preduzeća kroz biznis plan na kraju investicionog perioda. Biznis plan treba da bude usklađen sa obrascem koji je pripremila IPARD Agencija. Za investicije koje prelaze 50.000 evra kao što je definisano IPARD implementacionom regulativom, potreban je kompletan biznis plan, dok je za manje investicije, ispod 50.000 evra, potreban biznis plan u pojednostavljenom obliku.
Kriterijumi koje će IPARD Agencija koristiti za procenu buduće ekonomske održivosti gazdinstva prikazani su u Prilogu 2.
8.3.6.3. Nacionalni standardi/standardi EU
1) celo preduzeće mora biti u skladu sa glavnim relevantnim minimalnim nacionalnim standardima koji su na snazi u vezi sa zaštitom životne sredine, javnog zdravlja (sa aspekta bezbednosti hrane), dobrobiti životinja i bezbednosti na radu (Prilog 3), najkasnije do momenta konačne isplate;
2) podržana investicija mora biti u skladu sa relevantnim standardima EU na kraju realizacije investicije;
3) na kraju projekta, korisnik će priložiti kao obavezan deo finalnog zahteva za plaćanje, potvrdu izdatu od strane nacionalnih veterinarskih/fitosanitarnih i ekoloških organa koji potvrđuju da su u preduzeću ispoštovani svi minimalni nacionalni standardi i da je investicioni projekat u skladu sa standardima EU.
8.3.6.4. Ostali kriterijumi prihvatljivosti
1) podržane investicije moraju se odnositi na preradu i/ili marketing proizvoda obuhvaćenih Aneksom I Ugovora o EU, uključujući proizvode ribarstva, i/ili na razvoj novih proizvoda, procesa i tehnologija u vezi sa napred navedenim proizvodima;
2) sva roba kupljena u okviru ove mere mora poticati iz prihvatljive zemlje. Međutim, roba može poticati iz bilo koje zemlje kada je količina robe koja se kupuje ispod praga za korišćenje kompetitivnog pregovaračkog postupka (trenutno 100.000 evra). Za potrebe ove mere, termin "poreklo" treba koristiti na način definisan u Pododeljak 8.1.2.2;
3) investicije na nivou maloprodaje nisu prihvatljive u okviru ove mere;
4) samo investicije ostvarene nakon potpisivanja ugovora mogu se smatrati prihvatljivim za nadoknadu od strane IPARD Agencije, osim za studije izvodljivosti i druge konsultantske troškove u vezi sa pripremom prijave;
5) korisnik je obavezan da, pet godina nakon konačne isplate od strane IPARD Agencije, namenski koristi investiciju bez izmena koje značajno utiču na njenu prirodu ili na uslove sprovođenja iste, ili na davanje neopravdane prednosti preduzeću ili javnom organu, i/ili rezultiraju promenom prirode vlasništva nad komponentom infrastrukture, ili prekidom ili izmeštanjem jedne proizvodne aktivnosti koja je kofinansirana.
8.3.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti (po sektoru)
Sektor 1: Prerada mleka i marketing
1) korisnik mora biti registrovan u Registru privrednih subjekata u skladu sa Zakonom o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19 - dr. zakon);
2) mora imati prosečan dnevni kapacitet prikupljenog mleka od 3.000-100.000 l u poslednjoj godini poslovanja pre podnošenja prijave.
Sektor 2: Prerada mesa i marketing
1) korisnik mora biti registrovan u Registru privrednih subjekata u skladu sa Zakonom o veterinarstvu;
2) u slučaju klanica, prihvatljivi su korisnici sa minimalnim kapacitetom od: 10 goveda ili 50 svinja ili 50 ovaca i koza ili 5.000 jedinki živine na dan.
Sektor 3: Prerada voća i povrća i marketing
Pravo na podsticaje imaju samo mikro, mala i srednja pravna lica, kao što je definisano u članu 6. Zakona o računovodstvu. Definicija mikro, malih i srednjih pravnih lica data je u Prilogu 5.
Sektor 4: Sektor prerade jaja
Pravo na podsticaje imaju samo mikro, mala i srednja pravna lica, kao što je definisano u članu 6. Zakona o računovodstvu. Definicija mikro, malih i srednjih pravnih lica data je u Prilogu 5.
Sektor 5: Sektor prerade grožđa
Korisnik mora biti poljoprivredno gazdinstvo:
1) upisano u Vinogradarski registar u skladu sa Zakonom o vinu;
2) sa maksimalno mogućim kapacitetom godišnje proizvodnje vina od 20.000 do 1.000.000 litara na kraju investicije upisanim u Vinarski registar u skladu sa Zakonom o vinu.
U skladu sa čl. 29. i 31. OS i članom 33. tačka 5) SS, prihvatljive troškove treba ograničiti na sledeće:
a) izgradnja ili unapređenje nepokretne imovine do njene tržišne vrednosti;
b) kupovina novih mašina i opreme, uključujući kompjuterske programe, do njihove tržišne vrednosti;
v) opšti troškovi u vezi sa troškovima koji se odnose na tač. a) i b) ovog stava, poput naknada za arhitekte, inženjere i druge konsultantske naknade, studije izvodljivosti, biće prihvatljivi do 12% iznosa troškova koji se odnose na navedene tačke prema sledećim uslovima:
(1) prihvatljiv iznos opštih troškova ne treba da prelazi razuman trošak definisan u skladu sa članom 11. tačka 2) podtačka (đ) i članom 11. tačka 3) podtačka (g) SS,
(2) za projekte sa prihvatljivim troškovima investicija iz tač. a) i b) većim od 3.000.000 evra, troškovi pripreme biznis plana ne mogu biti veći od 3% od prihvatljivih troškova ovih investicija,
(3) za projekte sa prihvatljivim troškovima investicija iz tač. a) i b) od najmanje 1.000.000 evra, i ne većem od 3.000.000 evra, troškovi pripreme biznis plana ne mogu biti veći od 4% prihvatljivih troškova ovih investicija,
(4) za projekte sa prihvatljivim troškovima investicija iz tač. a) i b) u iznosu manjem od 1.000.000 evra, troškovi pripreme biznis plana ne mogu biti veći od 5% prihvatljivih troškova ovih investicija.
Detaljnije odredbe u vezi sa maksimalnim prihvatljivim iznosima iz ovog odeljka za meru "Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva" i sektore date su u okviru teksta mere u narednim odeljcima.
U skladu sa članom 31. stav 1) tačka (b) OS i članom 33. tačka 6) SS, projekti investiranja će ostati prihvatljivi za finansiranje od strane EU, pod uslovom da tokom pet godina od konačne isplate od strane IPARD Agencije, ne pretrpe suštinske promene. Suštinske promene projekta su one koje za rezultat imaju:
(1) prekid ili izmeštanje neke proizvodne aktivnosti izvan oblasti koje obuhvata IPARD program;
(2) promenu u vlasništvu komponente infrastrukture koja daje preduzeću ili javnom organu neopravdanu korist; ili
(3) suštinsku izmenu koja utiče na njegovu prirodu, ciljeve ili uslove sprovođenja projekta koje rezultiraju izmenom svrhe projekta.
g) postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora su prihvatljiva za podršku samo ako njihov proizvodni kapacitet nije veći od prosečne kombinovane godišnje potrošnje termalne i električne energije u okviru poljoprivrednog gazdinstva/pravnog lica. Prosečna potrošnja energije računaće se na osnovu tri prethodne godine pre podnošenja prijave.
Primeri prihvatljivih investicija po sektorima
Sektor 1: Sektor mleka i mlečnih proizvoda
Prihvatljive investicije za sektor mleka i mlečnih proizvoda:
1) izgradnja/proširenje/modernizacija sabirnih centara za mleko i postrojenja za preradu mleka, oprema za skladištenje i hlađenje mleka, specijalizovana oprema za prevoz mleka, oprema i tehnologija za unapređenje i kontrolu kvaliteta i higijene, uključujući jednostavnu test opremu za detekciju mleka lošeg i dobrog kvaliteta, fizičke investicije za uspostavljanje sistema bezbednosti hrane (GHP, GMP, HACCP), IT hardver i softver za registar mleka i praćenje, kontrolu i upravljanje, ulaganje u tehnologije za uštedu energije, zaštitu životne sredine, opremu i postrojenja za preradu otpada i među - proizvoda, tretiranje i uklanjanje otpada, specijalizovana vozila za transport mleka.
Sektor 2: Sektor prerade mesa
Prihvatljive investicije za klanice i pogone za preradu mesa su:
1) izgradnja/renoviranje klanica/objekata za preradu mesa i rashladnih prostorija za skladištenje, oprema za klanice, tehnologija i oprema za tretman otpada i nus-proizvoda, fizičko investiranje u uspostavljanje sistema bezbednosti hrane (GHP, GMP, HACCP), IT hardver i softver za praćenje, kontrolu i upravljanje, ulaganje u obnovljive izvore energije (izgradnja instalacija i oprema) prvenstveno usmerena na sopstvene potrebe.
Sektor 3: Sektor prerade voća i povrća
Prihvatljive investicije za sektor prerade voća i povrća:
1) izgradnja/proširenje/modernizacija prostorija koje se koriste za preradu, u skladu sa relevantnim standardima EU, objekti i oprema za preradu voća i povrća (čuvanje, pasterizaciju, sušenje, zamrzavanje, itd.), oprema za pakovanje i etiketiranje, uključujući linije za punjenje, umotavanje, obeležavanje i druga specijalizovana oprema, ulaganje u obnovljive izvore energije (izgradnja instalacija i oprema) prvenstveno usmereno na sopstvene potrebe, fizičko investiranje u uspostavljanje sistema bezbednosti hrane i sistema kvaliteta (GHP, GMP, HACCP).
Sektor 4: Sektor prerade jaja
Prihvatljive investicije za objekte za preradu jaja su:
1) izgradnja/renoviranje objekata za preradu jaja, objekata za pakovanje i skladištenje;
2) nabavka opreme za preradu jaja, skladištenje, oprema za tretman otpada i nus-proizvoda;
3) fizičko investiranje u uspostavljanje sistema bezbednosti hrane (GHP, GMP, HACCP);
4) IT hardver i softver za praćenje, kontrolu i upravljanje, ulaganje u obnovljive izvore energije (izgradnja instalacija i oprema) prvenstveno usmerena na sopstvene potrebe.
Sektor 5: Sektor prerade grožđa
Prihvatljive investicije za objekte za preradu grožđa su:
1) izgradnja/renoviranje i opremanje pogona, odnosno prostorija koje se koriste za preradu grožđa, odnosno proizvodnju i skladištenje vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina;
2) izgradnja/renoviranje i opremanje prostora za degustaciju, evaluaciju karakteristika i prezentaciju vina;
3) oprema, uređaji i sudovi za proizvodnju, punjenje/pakovanje i čuvanje vina/vinskih proizvoda i aromatizovanih proizvoda na bazi vina i druga specijalizovana i laboratorijska oprema, instrumenti i uređaji;
4) oprema za dezinfekciju radnika;
5) ulaganje u obnovljive izvore energije (izgradnja instalacija i oprema) prvenstveno usmereno na sopstvene potrebe;
6) investiranje u uspostavljanje i implementaciju sistema bezbednosti hrane, sistema kvaliteta i geografskog porekla;
7) promovisanje oznaka i proizvoda sa geografskim poreklom.
Vrsta kriterijuma selekcije |
Odgovor |
Poeni |
Investicija se nalazi u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi |
da/ne |
20/0 |
Investicija je usmerena ka zaštiti životne sredine ili upravljanju otpadom |
da/ne |
20/0 |
Korisnik je sertifikovan za proizvodnju ZOP i ZGO proizvoda |
da/ne |
20/0 |
Investicija za unapređenje celokupnog preduzeća za dostizanje standarda EU |
da/ne |
20/0 |
Investicija usmerena ka poboljšanju energetske efikasnosti, uključujući i korišćenje obnovljivih izvora energije |
da/ne |
20/0 |
Ukoliko podnosioci prijave imaju isti broj bodova, prednost će se dati kandidatu koji je prvi podneo prijavu.
8.3.10. Intenzitet pomoći i stopa učešća EU
Intenzitet pomoći, izražen kao udeo javne podrške u prihvatljivim troškovima investicije, iznosi do:
1) 50% ukupnih prihvatljivih troškova ili
2) za investicije koje se odnose na skladištenje otpada maksimalni intenzitet pomoći se može povećati za 10% (maksimum 60%).
Stopa kofinansiranja EU iznosi 75% ukupne javne pomoći.
Korisnik može zahtevati podršku, bez obzira na ukupnu vrednost investicije, za prihvatljive troškove u okviru sledećih granica:
Prerada mleka i marketing
1) minimalni iznos 10.000 evra;
2) maksimalni iznos 2.000.000 evra.
Prerada mesa i marketing
1) minimalni iznos 10.000 evra;
2) maksimalni iznos 1.000.000 evra.
Prerada voća i povrća i marketing
1) minimalni iznos 10.000 evra;
2) maksimalni iznos 1.000.000 evra.
Prerada jaja i marketing
1) minimalni iznos 10.000 evra;
2) maksimalni iznos 1.000.000 evra.
Prerada grožđa i marketing
1) minimalni iznos 10.000 evra;
2) maksimalni iznos 1.000.000 evra.
Korisnik ne može da dobije više od 2.000.000 evra javne podrške u okviru IPARD II programa.
Prijava za nove investicije se može podneti tek nakon finalizacije (konačne isplate) prethodne investicije.
8.3.11. Budžet 2014-2020. godine za meru "Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva"
Godina |
Ukupan prihvatljivi trošak |
Javni troškovi |
Privatno učešće |
||||||
Ukupno |
Učešće EU |
Nacionalno učešće |
|||||||
EUR |
EUR |
% |
EUR |
% |
EUR |
% |
EUR |
% |
|
2 = 3 + 9 |
3 = 5 + 7 |
4 = 3/2 |
5 |
6 = 5/3 |
7 |
8 = 7/3 |
9 |
10 = 9/2 |
|
2014. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2015. |
19.906.004 |
9.953.002 |
50 |
7.464.752 |
75 |
2.488.250 |
25 |
9.953.002 |
50 |
2016. |
26.932.466 |
13.466.233 |
50 |
10.099.675 |
75 |
3.366.558 |
25 |
13.466.233 |
50 |
2017. |
23.174.069 |
11.587.034 |
50 |
8.690.276 |
75 |
2.896.759 |
25 |
11.587.034 |
50 |
2018. |
24.434.018 |
12.217.009 |
50 |
9.162.757 |
75 |
3.054.252 |
25 |
12.217.009 |
50 |
2019. |
37.093.509 |
18.546.755 |
50 |
13.910.066 |
75 |
4.636.689 |
25 |
18.546.755 |
50 |
2020. |
0 |
0 |
50 |
0 |
75 |
0 |
25 |
0 |
50 |
UKUPNO |
131.540.070 |
65.770.035 |
|
49.327.526 |
|
16.442.509 |
|
65.770.035 |
|
Naziv pokazatelja |
Ciljna vrednost |
Broj podržanih projekata |
463 |
Broj preduzeća koja su modernizovala proizvodnju |
463 |
Broj preduzeća koja napreduju ka dostizanju standarda EU |
463 |
Broj preduzeća koja investiraju u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora |
46 |
Ukupna vrednost investicija u fizičku imovinu podržanih preduzeća (EUR) |
165.893.333 |
Broj novostvorenih radnih mesta (bruto) |
160 |
8.3.13. Administrativna procedura
Mera će biti sprovedena od strane IPARD Agencije. Projekti u okviru ove mere će biti izabrani kroz javne konkurse za podnošenje prijava. Odluka o raspodeli finansijskih sredstava po meri, po konkursu, biće doneta uz saglasnost IPARD Agencije. UT će svake godine sastavljati godišnji program za konkurse za podnošenje prijava, propisujući broj konkursa, vreme raspisivanja konkursa i rokove za podnošenje prijava, kao i indikativni budžet za svaku meru.
IPARD Agencija će raspisati konkurse za podnošenje prijava i sprovesti sveobuhvatnu kampanju informisanja u saradnji sa Upravljačkim telom.
Dostavljene prijave će biti administrativno proverene od strane IPARD Agencije, kao i na licu mesta, u smislu kompletnosti, administrativne usaglašenosti, prihvatljivosti i održivosti biznis plana. Prijave koje ispunjavaju uslove i koje su prihvatljive, biće rangirane i finansirane do iznosa raspoloživih sredstava.
Korisnici podnose popunjene prijave na obrascima koji su deo konkursne dokumentacije. Detaljne administrativne provere se sprovode pre odobravanja prijave kako bi se utvrdila kompletnost, pravovremenost i ispunjenost uslova za odobravanje prijave. Provere se dokumentuju na detaljnim kontrolnim obrascima.
Prijave koje su potpune, blagovremene i u skladu sa uslovima akta o sprovođenju mere i javnog konkursa će biti pregledane po redosledu njihovog pristizanja. Nakon što IPARD Agencija obradi prijavni formular, na osnovu kriterijuma rangiranja formira se rang lista. Rang lista se kreira, a projekti biraju nakon svakog konkursa. U slučaju kada postoji više projekata sa istim brojem bodova prema kriterijumima za rangiranje, prednost dobija projekat sa ranijim datumom podnošenja kompletne prijave. U slučaju kada je podnet manji broj prijava, koje ispunjavaju uslove i koje su prihvatljive, od raspoloživih sredstava za podršku, rang lista neće biti formirana.
Nakon administrativne kontrole, prihvatljive prijave će biti proverene na licu mesta od strane IPARD Agencije. Nakon administrativne kontrole i kontrole na licu mesta, ugovoriće se finansiranje odabranih projekata.
Sve navedene odredbe su podložne akreditaciji i biće utvrđene procedurama Uprave za agrarna plaćanja.
Podnosioci prijava za podsticaje po osnovu mera u okviru IPARD II programa su u obavezi da IPARD Agenciji dostave svoje prijave i biznis planove zajedno sa drugim traženim dokumentima.
Mera se primenjuje na oblasti definisane u Poglavlju 2.1. Programa.
8.4. AGRO-EKOLOŠKO-KLIMATSKE MERE I MERA ORGANSKE PROIZVODNJE
1) Član 2. tačka 1) IPA Uredbe (EU) Br. 236/2014 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. marta 2014. godine kojom su propisana zajednička pravila i procedure za sprovođenje instrumenata Unije za finansiranje aktivnosti izvan Unije;
2) Član 27. tačka 1) podtačka 4) SS;
3) Prilog 4 SS.
Razvoj organske poljoprivrede u Republici Srbiji je do sada tekao relativno sporo, ali svakako postoji potencijal za brzo napredovanje uz odgovarajuću podršku i podsticaje. Investicije u organsku proizvodnju mogle bi da doprinesu povećanju površina pod organskom proizvodnjom za 25% u odnosu na trenutno stanje. Republika Srbija ima zemljište i klimatske uslove povoljne za organsku proizvodnju tako da u pogledu organskih proizvoda postoje značajne mogućnosti za razvoj kako domaćeg, tako i izvoznog tržišta.
Plaćanja za konverziju ka organskoj proizvodnji posebno su značajna u smislu pomoći poljoprivrednim proizvođačima za ulazak na tržište organskih proizvoda. Neophodno je kompenzatorno plaćanje za izgubljene prihode i dodatne troškove povezane sa prelaskom na metode organske proizvodnje i održavanje praksi i metoda organske poljoprivrede.
Prednost organske proizvodnje ogleda se u činjenici da pospešuje stvaranje prihoda na manjim poljoprivrednim gazdinstvima, što je od posebnog značaja za poljoprivredni sektor Republike Srbije. Veliki deo poljoprivredne proizvodnje se odvija na tradicionalan način, na malim gazdinstvima, bez upotrebe savremene mehanizacije ili velikih količina pesticida i mineralnih đubriva. Takva poljoprivredna gazdinstva je vrlo lako prevesti na sistem organske proizvodnje.
OP doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine, čuva biološku raznovrsnost i unapređuje upravljanje vodom i zemljištem. Štaviše, ne opterećuje zemlju hemijskim pesticidima, mineralnim đubrivima, genetski modifikovanim organizmima i proizvodima koji sadrže ili koji su nastali od genetski modifikovanih organizama. Ona smanjuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte i amonijaka, što doprinosi boljem kvalitetu vazduha i ublažavanju klimatskih promena. Pozitivan uticaj poljoprivredne proizvodnje na okruženje i sve veća potreba i zainteresovanost tržišta za organske proizvode, su dobri razlozi da se obezbedi finansijska podrška za aktivnosti ove vrste. Pilot projekti će u budućnosti možda biti prošireni na veću poljoprivrednu teritoriju.
1) doprinos održivom upravljanju resursima i prilagođavanju klimatskim promenama, kao i njihovom ublažavanju, primenom metoda poljoprivredne proizvodnje koje su u skladu sa zaštitom i unapređenjem životne sredine, i koje idu izvan relevantnih obaveznih standarda EU;
2) doprinos pripremi Republike Srbije za sprovođenje agroekološko-klimatske mere obuhvaćene programom ruralnog razvoja nakon pristupanja.
1) podrška za uvođenje i održavanje metoda organske poljoprivredne proizvodnje;
2) ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama;
3) povećanje poljoprivrednog zemljišta i broja poljoprivrednih gazdinstava kojima se upravlja u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i odgovarajućim propisima;
4) povećanje konkurentnosti organske poljoprivredne proizvodnje;
5) povećanje izvoza organskih proizvoda na inostrana tržišta.
Redovne obuke i aktivnosti po pitanju podizanja svesti putem nacionalne savetodavne službe koristiće se u cilju širenja najboljih praksi, rezultata i iskustava stečenih tokom sprovođenja mere.
8.4.6. Povezanost sa drugim IPARD i nacionalnim merama
Mera je povezana sa merom "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava", kao i sa merom "Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva".
Kriterijumi selekcije za meru "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava" daju prioritet investiranju u projekte sertifikovanih organskih proizvođača, što doprinosi sprovođenju agroekološke mere.
Poboljšani uslovi prerade i marketinga predstavljaju pokretačku snagu za poboljšanje primarne proizvodnje specifičnih proizvoda sa dodatom vrednošću. Ovo bi moglo da vodi ka poboljšanju kvaliteta i bezbednosti sirovina koje su potrebne prerađivačkoj industriji i koje bi mogle da utiču na povećanje izvoznog potencijala. Na taj način će se ostvariti racionalna i efikasna prerada, kao rezultat obostrane sinergije.
Razgraničenje obezbeđuje činjenica da je OP sertifikovan proces praćen odgovarajućom dokaznom dokumentacijom.
NPRR podržaće mala gazdinstva bilo u smislu unapređenja konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje ili radi diverzifikacije na nepoljoprivredne aktivnosti (razgraničenje, Glava X). Takođe, neka od njih treba ohrabriti da pređu nivo održivosti. IPARD mera će podržati samo organske proizvođače koji su uključeni u biljnu proizvodnju (gajenje žitarica, uljarica, povrća, voća ili grožđa i aromatičnog/lekovitog bilja), dok će OP životinja kao i životinjski i biljni genetički resursi biti predmet podrške u NPRR.
Korisnici su:
1) aktivna registrovana poljoprivredna gazdinstva - fizička lica (uključujući preduzetnike);
2) pravna lica, koja u strukturi vlasništva imaju manje od 25% javnog kapitala ili glasačkih prava javnih organa, i koja su registrovana u nacionalnom Registru poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Predložena agroekološka mera će biti usredsređena na sprovođenje organske proizvodnje.
Osnovni cilj izabrane šeme jeste sticanje iskustva u sprovođenju i uvođenje metodologija i praksi EU u ovaj sektor. Istovremeno, njen izbor treba da doprinese rešavanju glavnih agroekoloških problema koji su identifikovani u Republici Srbiji. Mera za organsku poljoprivrednu proizvodnju se već sprovodi u Republici Srbiji poslednjih deset godina i u tom smislu postoji dobra osnova, kao i mehanizam podrške za dalji razvoj u skladu sa šemom podrške EU.
Primeri vrsta aktivnosti
Aktivnosti će se usredsrediti samo na podršku konverziji ka organskoj proizvodnji i/ili njenom održavanju.
8.4.9. Opšti kriterijumi prihvatljivosti za sve vrste aktivnosti
Korisnik treba da poštuje obavezne minimalne standarde na način predviđen nacionalnim zakonodavstvom koji se odnosi na specifičnu agroekološku šemu. Obavezni standardi predstavljaju nacionalna pravila koja se posebno bave relevantnim GAEC standardima (dobri poljoprivredni i ekološki uslovi) koji se odnose na zemljište, vode, upravljanje predelima, odgovarajuće minimalne zahteve za korišćenje đubriva i proizvoda za zaštitu biljaka.
Svi korisnici moraju da prođu obuku u vezi sa obavezama koje preuzimaju. Korisnik je dužan da pohađa sertifikovanu obuku na temu organske poljoprivredne proizvodnje u trajanju od najmanje 10 dana.
8.4.9.3. Prihvatljiva veličina poljoprivrednog zemljišta/stada
Minimalna površina ratarske i povrtarske proizvodnje iznosi najmanje 0,2 ha, a za gajenje voća i grožđa najmanje 0,3 ha. Ne postoje ograničenja za organsku proizvodnju u zaštićenim prostorima (poput staklenika/plastenika).
Šema 1: Šema organske poljoprivredne proizvodnje
Obrazloženje |
OP poboljšava prirodnu ravnotežu biljnih hranljivih materija korišćenjem plodoreda i integrisanjem biljne i stočarske proizvodnje. Zbog slabog korišćenja mineralnih đubriva i pesticida, OP poboljšava kvalitet zemljišta i vode, igra pozitivnu ulogu u očuvanju biološke raznovrsnosti i doprinosi održivom upravljanju zemljištem, voćem, povrćem i vinogradima. |
Ekološki ciljevi |
1) smanjiti upotrebu mineralnih đubriva i pesticida na poljoprivrednom zemljištu; |
Okvir pilot projekta |
Podrška će biti obezbeđena za gajenje povrća, voća ili grožđa, i ratarskih kultura koje su sertifikovane kao organske ili su u procesu konverzije. |
Specifični zahtevi prihvatljivosti |
Korisnici moraju imati minimalnu površinu za gajenje ratarskih kultura i povrća od najmanje 0,2 ha, a za gajenje voća i grožđa najmanje 0,3 ha, dok za organsku proizvodnju u zaštićenom prostoru (staklenici/ plastenici) ne postoje ograničenja. |
Obavezni minimalni standardi |
1) Zakon o organskoj proizvodnji ("Službeni glasnik RS", broj 30/10) (zahtevi za poljoprivrednike koji se bave organskom proizvodnjom prema Zakonu o organskoj proizvodnji biće kasnije navedeni); |
Zahtevi upravljanja |
1) pohađati najmanje 10 dana obuke na temu organske proizvodnje; |
Stope plaćanja |
Procenjene stope plaćanja biće izračunate pre akreditacije mere. |
Pokazatelji |
Polazna osnova (2013): |
Podrška će biti obezbeđena za gajenje žitarica, uljarica, povrća, voća ili grožđa, aromatičnog/lekovitog i krmnog bilja, organski sertifikovanog ili koje je u procesu konverzije.
Stope plaćanja će biti izračunate u procesu akreditacije mere.
IPARD Agencija će vršiti unakrsne kontrole kako bi osigurala poštovanje granica pomoći u slučaju kombinovanja agroekoloških plaćanja i aktivnosti na istom zemljištu.
8.4.12. Intenzitet pomoći i stopa učešća EU
Intenzitet pomoći (javne pomoći) biće na nivou od 100% od ukupnih prihvatljivih troškova. Stopa doprinosa EU će iznositi 85% od javnih troškova, a preostalih 15% će biti obezbeđeno iz nacionalnog budžeta.
8.4.13. Budžet 2014-2020. godine za meru "Agro-ekološko-klimatske mere i mera organske proizvodnje"
Godina |
Ukupan prihvatljiv trošak |
Javni troškovi |
Privatno učešće |
||||||
Ukupno |
Učešće EU |
Nacionalno učešće |
|||||||
EUR |
EUR |
% |
EUR |
% |
EUR |
% |
EUR |
% |
|
2 = 3 + 9 |
3 = 5 + 7 |
4 = 3/2 |
5 |
6 = 5/3 |
7 |
8 = 7/3 |
9 |
10 = 9/2 |
|
2014. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2015. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2016. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2017. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2018. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2019. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2020. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
UKUPNO |
0 |
0 |
|
0 |
|
0 |
|
- |
- |
Naziv pokazatelja |
Ciljna vrednost |
Broj ugovora |
1.029 |
Poljoprivredno zemljište (ha) koje je obuhvaćeno ekološkim ugovorima |
10.294 |
Broj podržanih vrsta aktivnosti |
1 |
Ukupna površina prema vrsti aktivnosti (OP) |
10.294 |
Broj podržanih gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom |
1.029 |
Mera se primenjuje na područja definisana u Poglavlju 2.1. Programa.
8.5. SPROVOĐENJE LOKALNIH STRATEGIJA RURALNOG RAZVOJA - LEADER PRISTUP
1) Član 2. tačka 1) IPA Uredbe (EU) br. 236/2014 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. marta 2014. godine kojom su propisana zajednička pravila i procedure za sprovođenje instrumenata Unije za finansiranje aktivnosti izvan Unije;
2) Član 27. tačka 1) podtačka 5) SS;
3) Prilog 4 SS.
Ruralna područja Republike Srbije karakterišu biološka raznolikost i raznolikost pejzaža, bogato kulturno nasleđe i prirodni resursi. S druge strane, ova područja su suočena sa posledicama depopulacije, što je osnovni razlog njihovog nedovoljnog razvoja, nedostatka osnovnih uslova, i rastućeg siromaštva. Veća atraktivnost ruralnih područja kao mesta za život je blisko povezana sa poboljšanjem fizičke infrastrukture, boljim pristupom socijalnim službama, i poboljšanjem socijalnih struktura, kao i podrškom za razvoj preduzetništva.
Nedostatak poštovanja specifičnih potreba sela i njihovog stanovništva, nepostojanje sistematičnog pristupa, kao i nedovoljno koordinisane aktivnosti različitih interesnih grupa, predstavlja ozbiljnu pretnju daljem pogoršanju jaza u pogledu razlika u odnosu na urbana područja.
LEADER koncept obuhvata istovremeno dejstvo teritorijalnog pristupa, pristupa "odozdo prema gore", javno-privatnih partnerstava, integrisanog višesektorskog pristupa, inovacije, saradnje i umrežavanja. Osmišljen je i razvijen kao instrument ruralnog razvoja u EU koji je značajno doprineo jačanju društvenog kapitala, stvaranju mogućnosti dodatnog zapošljavanja i diverzifikaciji ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima, kao i poboljšanju i održavanju konkurentnosti i podsticanju inovativnog načina rešavanja starih i novih ruralnih problema.
Uvođenje mere za sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja po LEADER principu i prateće pripremne aktivnosti su način za aktiviranje i sprovođenje ruralnog razvoja u lokalnim ruralnim zajednicama. Mera direktno doprinosi jačanju socijalnog kapitala, promovisanju boljeg lokalnog upravljanja, unapređenju infrastrukture, diverzifikaciji ruralnih aktivnosti, razvoju uslužnog sektora u lokalnim zajednicama kao i negovanju kulturnog nasleđa.
Poslednjih godina su na lokalnom nivou sprovedene pilot inicijative, sa partnerstvima sličnim lokalnim akcionim grupama (LAG), koja obezbeđuju efikasno sprovođenje mera ruralnog razvoja. Partnerstva LAG tipa osnovana su u Republici Srbiji kroz različite projektne inicijative namenjene jačanju ruralnog društvenog kapitala i definisanju prioriteta lokalnih partnerstava, kao i jačanju kapaciteta kroz obuku za pripremu predloga projekata, finansijsko planiranje i upravljanje projektnim ciklusom.
U periodu od 2011. do 2013. godine kroz projekat tehničke pomoći EU, 605 učesnika je registrovano memorandumima o razumevanju, koji su predstavljali Partnerstva za teritorijalni ruralni razvoj. Tokom procesa formiranja i jačanja partnerstava, projekat je podržao osnivanje 24 partnerstva. Simulacijom procesa IPARD procene, od 24, 21 LSRR je ispunila kriterijume IPARD LEADER mere, što čini 8% populacije i oko 15% teritorije Republike Srbije. Ovi rezultati postignuti su primenom postepenog pristupa, kroz usmeravanje, prilagođene obuke, mentorstvo, studije slučaja, terenske posete i drugu neophodnu podršku, zasnovanu na najboljim praksama u EU, tamo gde je to moguće i primenljivo, prilagođeno specifičnostima Republike Srbije. Istovremeno, projekat je na nacionalnom nivou uspostavio principe i koordinaciju za sprovođenje LEADER pristupa u Republici Srbiji.
Ova uspešna praksa biće nastavljena i u IPARD II programu. Prvi korak će se odnositi na odabir LAG, a u drugom koraku će biti podržane aktivnosti/projekti ovih grupa.
Opšti ciljevi su razvoj civilnog društva i jačanje socijalnog dijaloga unutar ruralnog stanovništva, podrška dobrom upravljanju, podsticanje zapošljavanja i razvoj ljudskog kapitala, što, sve zajedno, uz sprovođenje mere kroz lokalna partnerstva, doprinosi održivom razvoju ruralnih područja.
Mera treba da doprinese promovisanju ruralnog razvoja kroz lokalne inicijative i partnerstva, jačanju kapaciteta ruralnog stanovništva i članova osnovanih partnerstava, kroz obuke i edukaciju, da razvije, organizuje i vodi partnerstvo, da pripremi i sprovede LSRR kroz lokalne projekte i da podstakne ruralna područja na umrežavanje i međuteritorijalnu saradnju.
LEADER pristup u Republici Srbiji biće podržan sledećim merama:
1) mera "Tehničke pomoći" za potencijalne LAG - Aktivnost u okviru mere Tehničke pomoći "Sticanje veština i animiranje ruralnog stanovništva" koristiće se za izgradnju kapaciteta potencijalnih LAG;
2) mera "Sprovođenje strategija lokalnog razvoja - LEADER pristup" - za odabrane LAG uključuje sledeće aktivnosti:
(1) aktivnost 1: "Sticanje veština, animiranje stanovništva na LAG teritoriji", za izgradnju kapaciteta i animaciju članova i ruralnog stanovništva odabranih LAG,
(2) aktivnost 2: "Tekući troškovi i mali projekti", za vođenje odabranih LAG i sprovođenje malih projekata LAG,
(3) aktivnost 3: "Projekti saradnje", za međuteritorijalne projekte. Ova aktivnost će se uvesti u poslednjoj fazi implementacije. UT će naknadno razviti odgovarajuću proceduru za prijavljivanje za ovu aktivnost i opisati je u okviru programa;
2) mere u IPARD II programu za realizaciju prioritetnih projekata navedenih u LSRR.
8.5.4. Povezanost sa drugim IPARD i nacionalnim merama
IPARD LEADER mera se neće sprovoditi paralelno sa NPRR. Mera će se sprovoditi u okviru NPRR do početka njenog sprovođenja u okviru IPARD II programa, kako bi se izbeglo dvostruko finansiranje.
Korisnici po pitanju svih aktivnosti su odabrani LAG.
8.5.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti
Kriterijumi prihvatljivosti za odabir LAG
IPARD Agencija će kriterijume prihvatljivosti na osnovu prijava LAG koje je odabralo UT proveravati na sledeći način:
1) LAG je udruženje registrovano u Agenciji za privredne registre Republike Srbije;
2) izabrani LAG obuhvata ujednačenu, dobro definisanu, geografski kontinuiranu ruralnu teritoriju, sa više od 10.000 i manje od 150.000 stanovnika, uključujući naselja sa populacijom manjom od 25.000;
3) na nivou donošenja odluka, ekonomski i socijalni partneri, kao i drugi predstavnici civilnog društva, poput poljoprivrednika, seoskih žena, mladih i njihovih udruženja, moraju činiti više od 50% partnerstva. Štaviše, predstavnici lokalnih vlasti treba da čine minimum 20%. Međutim, javni organi, kao što je definisano nacionalnim propisima ili svaka interesna grupa, treba da ima manje od 50% glasačkih prava;
4) članovi i predsedavajući upravljačke strukture LAG moraju biti stanovnici i/ili registrovani ogranak u okviru teritorije LAG;
5) LAG mora da predloži sveobuhvatnu LSRR zasnovanu na aktu za LEADER meru, koji će razviti UT. Odredbe o minimalnim elementima koje LSRR treba da uključi biće objašnjene u kasnijoj fazi IPARD II programa.
8.5.7. Prihvatljive aktivnosti i prihvatljivi troškovi
Mera "Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja - LEADER pristup" - za odabrane LAG će obuhvatati prihvatljive troškove za sledeće aktivnosti:
8.5.7.1. Prihvatljive aktivnosti za aktivnost 1 - "Sticanje veština, animiranje stanovništva LAG teritorija" za izgradnju kapaciteta i animaciju odabranih LAG
1) animacija, podizanje svesti i promotivne aktivnosti, događaji (npr. seminari, radionice, sastanci, itd.);
2) obuka i edukacija za osoblje i članove LAG (npr. priprema biznis planova, priprema projektnih prijava, računovodstvo, itd.); studije, analize teritorije i druge analize, kao i prikupljanje podataka neophodnih za sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja;
3) promocija koja podržava proces pripreme LSRR i izradu promotivnog materijala za zainteresovane strane u okviru predložene teritorije LAG;
4) obuke za osoblje i članove LAG uključenih u osnivanje LAG i sprovođenje LSRR i/ili u pripremu biznis planova, prijava za projekte, itd.;
5) učešće članova LAG na seminarima, radionicama, sastancima, studijskim posetama, uključujući događaje nacionalne i evropske mreže za ruralni razvoj;
6) planiranje, praćenje i revizija LSRR za teritoriju LAG sa kojim je zaključen ugovor;
7) studije koje podržavaju sprovođenje LSRR za područje LAG sa kojim je zaključen ugovor;
8) informativne i promotivne aktivnosti za podršku u sprovođenju LSRR, u cilju podsticanja saradnje i umrežavanja ruralnih aktera u okviru teritorije LAG sa kojim je zaključen ugovor, i kako bi se povećalo učešće osetljivih društvenih grupa (žena, mladih, starijih osoba, manjina, osoba sa invaliditetom i drugih) u sprovođenju LSRR.
Primeri prihvatljivih troškova:
1) ekspertske usluge;
2) prevod i tumačenje;
3) putni troškovi, uključujući smeštaj i dnevnice;
4) aktivnosti animacije (npr. obuke, učešće na seminarima, radionice, sajmovi, pretplate i nabavke publikacija, druge podsticajne aktivnosti, itd.);
5) zakup prostora i opreme za događaje i ugostiteljske usluge.
8.5.7.2. Prihvatljive aktivnosti za aktivnost 2 - "Tekući troškovi i mali projekti" za vođenje odabranih LAG i sprovođenje malih projekata
1) troškovi vođenja kancelarije (zakup kancelarije i režijski troškovi) u okviru teritorije LAG sa kojim je zaključen ugovor i plate zaposlenih u LAG;
2) obuka i izgradnja kapaciteta za osoblje LAG sa kojim je zaključen ugovor u cilju poboljšanja kapaciteta za sprovođenje LSRR;
3) mali projekti koje sprovode LAG (u vrednosti od 1.000-5.000 evra za podršku kulturnih događaja, promovisanje lokalnih proizvoda, obnovu ili izgradnju kulturnog i prirodnog nasleđa, investiranje u kulturna dobra, malu turističku infrastrukturu, itd.).
Primeri prihvatljivih troškova:
1) plate (kofinansiranje) za menadžera LAG i/ili druge zaposlene u LAG;
2) zakup kancelarije i režijski troškovi;
3) kancelarijski materijal (pisaći pribor itd.);
4) kupovina opreme, uključujući IT opremu, nameštaj;
5) troškovi komunikacije;
6) troškovi obuke;
7) usluge (IT stručnjaci, računovođe, itd.);
8) mali projekti sprovedeni od strane LAG. Odabir i upravljanje malim projektima biće objašnjeni u LSRR, a predložene aktivnosti će biti u skladu sa LSRR. Aktivnosti male vrednosti: 1.000-5.000 evra treba da podrže, npr. kulturne događaje, promovisanje lokalnih proizvoda, obnovu ili izgradnju kulturnog i prirodnog nasleđa, investiranje u kulturna dobra, itd.
8.5.7.3. Prihvatljive aktivnosti za aktivnost 3 - "Projekti saradnje za međuteritorijalne ili međudržavne projekte"
1) obuka i izgradnja kapaciteta za osoblje LAG sa kojim je zaključen ugovor u cilju uspostavljanja animacije i procene projekata saradnje;
2) zajedničke akcije i udružene aktivnosti u saradnji sa nacionalnim partnerima.
Primeri prihvatljivih troškova:
1) plate podržane od strane LAG i/ili njenih lokalnih partnera;
2) putni troškovi za osoblje LAG i njihovih lokalnih partnera;
3) troškovi komunikacije;
4) troškovi obuke;
5) usluge (IT stručnjaci, računovođe, itd.);
6) mali projekti u vezi sa zajedničkim akcijama sprovedenim od strane LAG: aktivnosti male vrednosti (1.000-5.000 evra) za zajedničke kulturne događaje, zajedničku promociju lokalnih proizvoda, investiranje u kulturna ili turistička dobra.
8.5.7.4. Neprihvatljivi troškovi
1) porezi, javne takse/naknade/obaveze;
2) parnični troškovi (zakon);
3) troškovi finansiranja;
4) troškovi osiguranja (investicije);
5) naknade za licence;
6) troškovi za fiskalne savete i advokate;
7) troškovi (finansijskog) lizinga;
8) troškovi investiranja koji ne predstavljaju stvarno stanje;
9) troškovi koji proističu iz vremena pre potpisivanja ugovora sa IPARD Agencijom (prijava).
8.5.8.1. Kriterijumi selekcije za ocenjivanje lokalnih strategija ruralnog razvoja LAG
Kriterijumi selekcije za ocenjivanje lokalnih strategija ruralnog razvoja LAG biće zasnovani na:
1) teritorijalnom pristupu i koherentnosti LSRR sa teritorijom koju pokriva;
2) kvalitetu LSRR, zasnovanom na analizi razvojnih potreba i potencijala teritorije LAG i njegovom usklađenošću sa sadržajem i ciljevima definisanim u IPARD II programu;
3) kapacitetu LAG za sprovođenje LSRR;
4) kvalitetu partnerstva;
5) organ upravljanja LAG mora da osigura starosnu raznolikost i polnu ravnopravnost;
6) organ upravljanja LAG mora biti reprezentativan, u pogledu starosne raznolikosti i polne ravnopravnosti, sa najmanje 30% učešća žena;
7) projekte podržane iz drugih izvora (isključujući IPARD program) treba posmatrati kao dodatu vrednost, međutim, dvostruko finansiranje se mora izbeći pisanom izjavom od strane LAG.
8.5.8.2. Minimalna sadržina LSRR
1) definicija područja i stanovništva koje je obuhvaćeno strategijom;
2) opis trenutne situacije: analiza razvojnih potreba i potencijala područja, uključujući SWOT analizu;
3) opis LSRR i njenih ciljeva koja treba da bude usklađena sa IPARD II programom;
4) opis procesa uključivanja zajednice u razvoju strategije;
5) opis partnerstava LAG i internih pravila za donošenje odluka;
6) opis radnji koje pokazuju kako će ciljevi dovesti do očekivanih aktivnosti i vrste podržanih projekata (proces definisanja mera i aktivnosti LSRR);
7) opis projekata saradnje koje LAG namerava da prati (subjekti saradnje, ciljani regioni/zemlje) i opis načina na koji će ova saradnja imati pozitivne efekte na lokalnu strategiju ruralnog razvoja i lokalne aktere;
8) finansijski plan strategije, uključujući troškove za sticanje veština i animaciju, tekuće troškove i male projekte;
9) opis postupka koji se odnosi na predloge lokalnih projekata.
Detaljni kriterijumi za procenu biće dati u aktu o sprovođenju mere, koji sačinjava UT.
Nakon što EK za procenu izvrši selekciju i rangira LAG, IPARD Agencija će zaključiti ugovore sa LAG koji ostvare minimum bodova definisanih aktom o sprovođenju mere koji sačinjava UT.
8.5.9. Intenzitet pomoći i stopa učešća EU
Podrška je obezbeđena iz EU i nacionalnog budžeta i izražava se kao udeo javne podrške u prihvatljivim troškovima u iznosu do 100%, gde stopa doprinosa EU iznosi 90%, a udeo Republike Srbije 10%.
Najveći mogući godišnji iznos javne podrške za specifične aktivnosti i vrste troškova biće definisani aktom o sprovođenju mere. Prihvatljivi troškovi i povezani troškovi/izdaci biće detaljnije razrađeni aktom o sprovođenju mere i konkursom.
Naziv pokazatelja |
Ciljna vrednost |
Broj LAG u ruralnim područjima |
30 |
Stanovništvo koje je obuhvaćeno LAG |
2.550.000 |
Broj novostvorenih radnih mesta (bruto) |
60 |
Broj predloženih projekata |
50 |
Broj malih projekata |
700 |
8.5.11. Administrativna procedura
Procedura za selekciju LAG i odobravanje strategija
Postupak naveden u nastavku opisuje proceduru za selekciju LAG koju će vršiti UT.
1) LAG će biti izabrani na osnovu otvorene tenderske procedure za sva ruralna područja, koju će raspisati IPARD Agencija;
2) koristiće se posebni kriterijumi da bi se obezbedio: a) pristup zasnovan na teritorijalnom razvoju, b) kvalitet i usklađenost predloženih LSRR sa ciljevima IPARD II programa i v) sposobnost LAG da upravlja sprovođenjem predloženog LSRR;
3) primenjen postupak selekcije zasnivaće se na sistemu rangiranja na osnovu kriterijuma za selekciju, a ne na osnovu vremena pristizanja zahteva. Sistem kriterijuma za rangiranje biće razvijen (u okviru akta o sprovođenju mere) od strane UT, kao deo uputstva za meru LEADER pristup;
4) na osnovu podnetih prijava i njihove procene primenom seta kriterijuma za selekciju, preliminarnu selekciju LAG izvršiće Odbor za procenu kojeg čine predstavnici MPŠV/UT i drugih relevantnih ruralnih aktera i neprofitnih organizacija koje se bave ruralnim razvojem. Odbor za procenu predaje preliminarnu listu odabranih LAG IPARD Agenciji na dalju selekciju/odobravanje. Uloga IPARD Agencije ograničena je na proveru prihvatljivosti u okviru procedura za odobrenje;
5) konačnu selekciju izvršiće Odbor za selekciju čije članove imenuje ministar MPŠV. Prilikom procesa donošenja odluka o prijavama koje mu je dostavila IPARD Agencija, Odbor za selekciju poštuje pravila postupka definisana aktom o sprovođenju mere. Ukoliko je njegova odluka u suprotnosti sa izveštajem Odbora za procenu, treba je obrazložiti kao neusklađenu sa kriterijumima prihvatljivosti. Ministar MPŠV dostavlja pisanim putem podnosiocima prijave zvanično obaveštenje o odobrenju ili odbijanju njihove prijave za status LAG;
6) odbijanje prijave i zahteva za dopunu/objašnjenje/ispravku podnete prijave izdate od strane IPARD Agencije moguće je u slučaju da su podnete nakon roka, ukoliko ne ispunjavaju osnovne kriterijume prihvatljivosti ili nisu podnete u skladu sa odredbama akta o sprovođenju mere sačinjenog od strane UT ili ako su nepotpune i potrebno ih je dopuniti ili ispraviti, itd.
Ugovorna procedura
1) IPARD Agencija će potpisati ugovore koji dalje obuhvataju projekte u skladu sa Aktivnostima 1 i 2 i sprovođenje specifičnih projekata saradnje sa odabranim LAG, kao i uspostavljanje sistema za registraciju odabranih/odobrenih LAG;
2) zaključeni ugovor sa LAG uspostavlja osnovu za nadoknadu prihvatljivih troškova. Postupak ugovaranja vršiće IPARD Agencija i on uključuje administrativnu kontrolu, kontrolu na terenu i zaključivanje ugovora o dodeli IPARD sredstava za kofinansiranje LAG (u daljem tekstu: Ugovor), zasnovanog na priloženom Godišnjem akcionom planu koji je odobrila IPARD agencija;
3) Ugovor za finansiranje tekućih troškova LAG, troškova izgradnje kapaciteta i malih projekata, IPARD Agencija zaključuje sa odabranim LAG koji su priložili Godišnji akcioni plan i koji je IPARD Agencija odobrila na period od godinu dana, čime se regulišu zajednička prava i obaveze;
4) zahtev za isplatu - Sredstva iz IPARD programa isplaćuju se ugovorenom LAG na osnovu zahteva za isplatu koji će LAG dostavljati IPARD Agenciji na kvartalnom nivou. Svi troškovi nastali od strane ugovorenog LAG i navedeni na fakturama ili izjavama o troškovima predatim kao deo zahteva za isplatu, moraju biti isplaćeni u punom iznosu od strane ugovorenog LAG pre nego što se podnesu kao deo zahteva za isplatu. Ugovorenom LAG se ne mogu isplatiti donacije u iznosu većem od iznosa navedenog u IPARD Ugovoru ili Aneksu IPARD Ugovora. Nakon administrativne kontrole i kontrole zahteva za isplatu na terenu, direktor IPARD Agencije donosi odluku o isplati ili o odbijanju isplate ili obaveštenje o odbijanju isplate;
5) administrativnu kontrolu i kontrolu zahteva za isplatu na terenu vrši IPARD Agencija. Takođe, nadležno ministarstvo, Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije, ovlašćeni i legitimni nacionalni organi za superviziju, kao i legitimne vlasti EU imaju pravo da provere usklađenost sa propisima (revizija usklađenosti);
6) izveštavanje ugovorenih LAG - Ugovoreni LAG su u obavezi da UT za svaku godinu rada podnesu dva izveštaja o radu (u daljem tekstu: Izveštaji). UT, na osnovu dostavljenih izveštaja ugovorenih LAG, priprema godišnji pregled, koji se objavljuje na zvaničnoj internet stranici UT;
7) u slučaju da prioritetni projekti predloženi od strane LAG odgovaraju prihvatljivim aktivnostima pojedinih mera u okviru IPARD II programa, primenjivaće se isti uslovi koji se u okviru IPARD II programa primenjuju za datu meru. U pogledu lokalnih projekata u okviru IPARD mera, LAG izdaje pismo preporuke kojim potvrđuje da je projekat u skladu sa LSRR.
LEADER pristup će se sprovoditi u ruralnim područjima na način definisan u Poglavlju 3.1. Programa.
8.5.13. Druge informacije karakteristične za meru
Ne postoje.
8.5.14. Budžet 2014-2020. godine za meru "Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja - LEADER pristup"
Godina |
Ukupan prihvatljiv trošak |
Javni troškovi |
Privatno učešće |
||||||
Ukupno |
Učešće EU |
Nacionalno učešće |
|||||||
EUR |
EUR |
% |
EUR |
% |
EUR |
% |
EUR |
% |
|
2 = 3 + 9 |
3 = 5 + 7 |
4 = 3/2 |
5 |
6 = 5/3 |
7 |
8 = 7/3 |
9 |
10 = 9/2 |
|
2014. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2015. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2016. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2017. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2018. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2019. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2020. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
UKUPNO |
0 |
0 |
|
0 |
|
0 |
|
- |
|
8.6. DIVERZIFIKACIJA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA I RAZVOJ POSLOVANJA
1) Član 2. tačka 1) IPA Uredbe (EU) Br. 236/2014 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. marta 2014. godine kojom su propisana zajednička pravila i procedure za sprovođenje instrumenata Unije za finansiranje aktivnosti izvan Unije;
2) Član 27. tačka 1) podtačka 7) SS;
3) Prilog 4 SS.
Dominantan deo ruralne radne snage u Republici Srbiji, oko 45% zaposlenog ruralnog stanovništva, je zaposlen u poljoprivredi. Visoko učešće poljoprivrednog stanovništva u ruralnoj populaciji, svrstava Republiku Srbiju među "pretežno agrarne" evropske zemlje. Pored poljoprivrede, ruralna radna snaga je angažovana u prerađivačkoj industriji (preko 16%), trgovini na veliko i malo (10,2%), građevinarstvu (5,8%) i saobraćaju (4%). Oblasti sa preko 3% učešća u zapošljavanju ruralnog stanovništva su javna uprava, obrazovanje, zdravstvo i socijalni rad. Glavni razlog za mali broj radnih mesta u ovim oblastima i njihovu malu zastupljenost u ukupnoj zaposlenosti, jeste nedovoljna razvijenost sektora javnih usluga u ruralnim područjima. Sadašnja struktura zaposlenosti u ruralnim područjima je rezultat nedovoljno diverzifikovane ekonomske strukture, koja je visoko zavisna od primarnog sektora i eksploatacije prirodnih resursa.
Intervencije u okviru ove mere teže poboljšanju mogućnosti za zapošljavanje u ruralnim područjima. One su usmerene na glavne probleme ruralnih područja, koji su analizom identifikovani i definisani na sledeći način:
1) nedostatak mogućnosti za zapošljavanje;
2) visoka zavisnost od poljoprivrede;
3) opadanje kvaliteta i dostupnosti osnovnih usluga i infrastrukture.
Ovi problemi rezultiraju smanjenjem atraktivnosti ruralnih područja kao mesta za rad i život i povećanjem razlika između urbanih i ruralnih područja. Padom kvaliteta života i mogućnosti zapošljavanja, ruralna područja se suočavaju sa demografskim padom i smanjenjem zapošljavanja.
Dostupnost IPARD fondova, jačenje socijalnog kapitala i tržišnih veza, trebalo bi da ojačaju ruralne zajednice i doprinesu njihovom održivom razvoju u budućnosti.
Analize ruralnog turizma pokazuju da on doprinosi ruralnoj ekonomiji i ima veliki potencijal za dalji razvoj (Poglavlje 3.4.). Fokus diverzifikacije u okviru IPARD II programa će biti ruralni turizam zbog postojanja duge tradicije podrške kroz nacionalne šeme, kao i zbog velikog potencijala i potrebe za daljim razvojem tog sektora. Štaviše, ruralna područja u Republici Srbiji karakterišu raznovrsnost pejzaža i biološka raznovrsnost, bogato kulturno nasleđe i prirodni resursi. Diverzifikacija ruralne ekonomije kroz viši nivo usluga i aktivnosti u ruralnom turizmu će smanjiti zavisnost prihoda od poljoprivrede i obezbediti uslove za stabilan dodatni prihod. Ova vrsta podrške će doprineti manjoj ekonomskoj i socijalnoj ugroženosti ruralnih područja. Sa druge strane, aktivnosti u ruralnom turizmu proširuju obim dodatnih usluga dostupnih ruralnom stanovništvu, kao i usluga i proizvoda koji se zasnivaju na tradicionalnom znanju, tehnologiji, prirodnim resursima i kulturnom nasleđu.
1) povećanje stepena diverzifikacije i razvoja ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima kroz razvoj poslovnih aktivnosti, uz mogućnost stvaranja novih radnih mesta i direktno uvećanje prihoda gazdinstva i domaćinstva;
2) poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima i shodno tome, smanjenje depopulacije ruralnih područja.
1) investiciona podrška za razvoj turističkih objekata i usluga za poljoprivredne proizvođače i druge privredne subjekte u ruralnim područjima, a stoga i proširenje ekonomskih aktivnosti u zemlji u oblasti ruralnog turizma;
2) podrška razvoju turističkih i rekreativnih aktivnosti, naročito za porodični i dečji turizam.
8.6.4. Povezanost sa drugim IPARD i nacionalnim merama
Sprovođenje ove mere je u bliskoj vezi sa LEADER pristupom. U ovom slučaju, lokalna populacija i njene lokalne strukture moraju biti od početka uključene u izradu LSRR koja identifikuje aktivnosti prihvatljive za svaki specifičan region.
Mera je povezana sa merom: "Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja - LEADER pristup".
Mera će upotpuniti podršku u okviru nacionalnog programa za zaštitu lokalnog nasleđa (npr. zanata i tradicionalnih proizvoda), kao i za prodajna mesta tradicionalnih proizvoda.
Korisnici ove mere su:
1) fizička lica registrovana kao poljoprivredni proizvođači u ruralnim područjima ili članovi poljoprivrednog gazdinstva koja diverzifikuju svoje aktivnosti, bilo da su poljoprivredne ili nepoljoprivredne;
2) mikro i mala pravna lica, kao što je definisano u Zakonu o računovodstvu koja su osnovana ili rade u ruralnim područjima. Definicija mikro i malih pravnih lica je prikazana u Prilogu 5. Takođe, pravna lica, istog raspona, osnovana izvan ruralnih područja, su prihvatljiva za podršku ako se podržane investicije/aktivnosti nalaze u ruralnim područjima.
8.6.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti
1) na kraju realizacije, investicija mora biti u skladu sa relevantnim nacionalnim standardima i zahtevima, kao što je navedeno u Prilogu 3;
2) korisnik mora biti registrovan u skladu sa odredbama Zakona o turizmu ("Službeni glasnik RS", broj 17/19) i Zakona o ugostiteljstvu ("Službeni glasnik RS", broj 17/19), na kraju realizacije investicije, a pre konačne isplate;
3) podnosilac zahteva mora da dokaže ekonomsku održivost preduzeća kroz biznis plan na kraju investicionog perioda. Biznis plan treba da bude usklađen sa obrascem koji je pripremila IPARD Agencija. Za investicije koje prelaze 50.000 evra kao što je definisano IPARD implementacionom regulativom, potreban je kompletan biznis plan, dok je za manje investicije, ispod 50.000 evra, potreban biznis plan u pojednostavljenom obliku. Kriterijumi koje će IPARD Agencija koristiti za procenu buduće ekonomske održivosti gazdinstva su prikazani u Prilogu 2;
4) podnosilac zahteva mora da dokaže da u trenutku podnošenja zahteva za odobravanje projekta, odnosno zahteva za odobravanje isplate nema neizmirenih poreza ili obaveza za socijalno osiguranje prema državi. Podnosilac dostavlja potpisanu izjavu da ne postoji prijava za istu investiciju iz drugog javnog fonda ili šeme za subvencionisanje;
5) korisnik je obavezan da, pet godina nakon konačne isplate od strane IPARD Agencije, namenski koristi investiciju bez izmena, koje značajno utiču na njenu prirodu ili na uslove sprovođenja iste ili na davanje neopravdane prednosti preduzeću ili javnom organu i/ili rezultiraju promenom prirode vlasništva nad komponentom infrastrukture ili prekidom ili izmeštanjem jedne proizvodne aktivnosti koja je kofinansirana.
8.6.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti
Maksimalan kapacitet u broju ležajeva, u svim registrovanim objektima za smeštaj, ograničen je do 30 individualnih ležajeva po korisniku.
Sledeći troškovi će biti prihvatljivi:
1) izgradnja i unapređenje nepokretne imovine;
2) kupovina nove opreme i nameštaja, uključujući i specijalnu opremu i nameštaj za osobe sa invaliditetom i decu;
3) kupovina novih mašina, mehanizacije i opreme za održavanje turističkog mesta i pejzaža, za turističke i gastronomske svrhe, uključujući i IT hardver i softver do njihove tržišne vrednosti;
4) investicije u spoljašnje i unutrašnje prostore kao što su igrališta i odgovarajuća oprema;
5) opšti troškovi, kao što su naknade za arhitekte, inženjere i druge konsultantske naknade, studije izvodljivosti, sticanje patentnih prava i licenci do 12% od vrednosti ukupnih prihvatljivih troškova, od kojih su troškovi biznis planova prihvatljivi do 5%, ali ne više od 2.000 evra;
6) investicija u obnovljive izvore energije (izgradnja instalacija i opremanje), mora biti deo projekta za turizam.
8.6.9. Prihvatljive aktivnosti
Investicija u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje objekata za pružanje turističkih i ugostiteljskih usluga, kao što su sobe, restorani i drugi objekti, uključujući i objekte za skladištenje, prodaju, rekreaciju, držanje životinja, igranje, turističke kampove, poboljšanje spoljašnjih prostora (za jahanje, ribolov na površinskim vodama, biciklizam, tematske rute, staze za jahanje) i druge objekte/mehanizaciju, mašine i opremu u svrhu turizma/ugostiteljstva, itd.
Vrsta kriterijuma selekcije |
Odgovor |
Bodovi |
Podnosilac nije stariji od 40 godina na dan podnošenja zahteva za odobravanje projekta |
da/ne |
20 |
Podnosilac je žena ili preduzeće koje u svojoj strukturi zaposlenih ima najmanje 30% žena |
da/ne |
20 |
Podnosilac se nalazi u planinskom regionu definisanom u Prilogu 4 |
da/ne |
20 |
Diploma srednje škole u oblasti ugostiteljstva/turizma; diploma visoke škole strukovnih studija u oblasti ugostiteljstva/turizma; univerzitetska diploma |
da/ne |
3/6/10 |
Projekat podrazumeva otvaranje novih radnih mesta na osnovu biznis plana |
da/ne |
20 |
Projekat uključuje investicije u infrastrukturu i opremu za osobe sa invaliditetom |
da/ne |
10 |
8.6.11. Intenzitet pomoći i stopa učešća EU
Intenzitet pomoći, izražen kao udeo javne podrške u prihvatljivim troškovima investicije iznosi do 65%.
Stopa kofinansiranja EU je 75% od javne pomoći.
Korisnici mogu da prijave više od jednog projekta tokom trajanja IPARD II programa. Prijava za naredni investicioni projekat može se podneti nakon finalizacije (konačne isplate) prethodnog investicionog projekta.
Korisnik može zahtevati podršku, bez obzira na ukupnu vrednost investicije, za prihvatljive troškove u okviru sledećih granica:
1) minimalni iznos 20.000 evra;
2) maksimalni iznos 300.000 evra.
Korisnik može podneti do tri projekta i da primi ukupnu podršku u iznosu od maksimalno 400.000 evra javne podrške iz IPARD II programa.
8.6.12. Budžet 2014-2020. godine za meru "Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja"
Godina |
Ukupni prihvatljiv trošak |
Javni troškovi |
Privatno učešće |
||||||
Ukupno |
Učešće EU |
Nacionalno učešće |
|||||||
EUR |
EUR |
% |
EUR |
% |
EUR |
% |
EUR |
% |
|
2 = 3 + 9 |
3 = 5 + 7 |
4 = 3/2 |
5 |
6 = 5/3 |
7 |
8 = 7/3 |
9 |
10 = 9/2 |
|
2014. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2015. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
|
- |
- |
2016. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2017. |
10.641.026 |
6.916.667 |
65 |
5.187.500 |
75 |
1.729.167 |
25 |
3.724.359 |
35 |
2018. |
17.717.949 |
11.516.667 |
65 |
8.637.500 |
75 |
2.879.167 |
25 |
6.201.282 |
35 |
2019. |
12.692.308 |
8.250.000 |
65 |
6.187.500 |
75 |
2.062.500 |
25 |
4.442.308 |
35 |
2020. |
12.692.308 |
8.250.000 |
65 |
6.187.500 |
75 |
2.062.500 |
25 |
4.442.308 |
35 |
Ukupno |
53.743.589 |
34.933.333 |
|
26.200.000 |
|
8.733.333 |
|
18.810.256 |
|
Naziv pokazatelja |
Ciljna vrednost |
Broj podržanih projekata |
219 |
Broj poljoprivrednih gazdinstava/preduzeća koja razvijaju dodatne ili diverzifikovane izvore prihoda u ruralnim područjima |
143 |
Broj korisnika koji investiraju u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora |
43 |
Ukupna vrednost podržanih investicija u fizičku imovinu po korisniku (EUR) |
30.767.692 |
Broj novostvorenih radnih mesta (bruto) |
85 |
8.6.14. Administrativna procedura
Mera će se sprovoditi od strane IPARD Agencije. Projekti u okviru ove mere će biti izabrani kroz javne konkurse za podnošenje prijava. Odluka o raspodeli finansijskih sredstava po meri, po konkursu, biće doneta uz saglasnost IPARD Agencije. UT će svake godine sastavljati godišnji program za konkurse za podnošenje prijava, propisujući broj konkursa, vreme raspisivanja konkursa i rokove za podnošenje prijava, kao i indikativni budžet za svaku meru.
IPARD Agencija će raspisati konkurse za podnošenje prijava i sprovesti sveobuhvatnu kampanju informisanja u saradnji sa UT.
IPARD Agencija će dostavljene prijave proveravati administrativno i na licu mesta, u smislu kompletnosti, administrativne usaglašenosti, prihvatljivosti i održivosti biznis plana. Prijave koje ispunjavaju uslove i koje su prihvatljive, biće rangirane i finansirane do raspoloživih sredstava alociranih za pojedinačni konkurs.
Korisnici popunjavaju prijave na obrascima koji su u skladu sa zahtevima i javnim konkursima. Detaljne administrativne provere se sprovode pre odobravanja prijave kako bi se utvrdila kompletnost, pravovremenost i ispunjenost uslova za odobravanje prijave. Provere se dokumentuju na detaljnim kontrolnim obrascima.
Prijave koje su potpune, blagovremene i u skladu sa uslovima akta o sprovođenju mere i javnog konkursa biće pregledane po redosledu njihovog pristizanja. Nakon što IPARD Agencija obradi prijavni formular, na osnovu kriterijuma rangiranja formira se rang lista. Rang lista se kreira, a projekti biraju nakon svakog konkursa. U slučaju kada postoji više projekata sa istim brojem bodova prema kriterijumima za rangiranje, prednost dobija projekat sa ranijim datumom podnošenja kompletne prijave. U slučaju kada je podnet manji broj prijava koje ispunjavaju uslove i koje su prihvatljive, od raspoloživih sredstava za podršku, rang lista neće biti formirana.
Nakon administrativne kontrole, prihvatljive prijave će biti proverene na licu mesta od strane IPARD Agencije. Nakon administrativne kontrole i kontrole na licu mesta, ugovoriće se finansiranje odabranih projekata.
Sve navedene odredbe su podložne akreditaciji, mogu biti predmet izmena i biće utvrđene procedurama Uprave za agrarna plaćanja.
Podnosioci prijava za podsticaje po osnovu mera u okviru IPARD programa su u obavezi da IPARD Agenciji dostave svoje prijave i biznis planove zajedno sa drugim traženim dokumentima.
Mera se primenjuje na ruralna područja na način definisan u Poglavlju 3.1. Programa.
1) Član 2. tačka 1) IPA Uredbe (EU) br. 236/2014 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. marta 2014. godine kojom su propisana zajednička pravila i procedure za sprovođenje instrumenata Unije za finansiranje aktivnosti izvan Unije;
2) Član 27. tačka 1) podtačka 9) SS;
3) Prilog 4 SS.
Mera podržava tehničku pomoć i troškove u vezi sa sprovođenjem IPARD II programa.
Cilj ove mere jeste da pomogne u sprovođenju i praćenju programa, kao i u njegovoj eventualnoj izmeni.
U okviru podrške za sprovođenje i praćenje programa, specifični ciljevi obuhvataju sledeće:
1) podršku za praćenje programa;
2) podršku odgovarajućem protoku informacija i publicitetu;
3) podršku za studije, posete i seminare;
4) podršku za eksternu ekspertizu;
5) podršku za procenu programa;
6) podršku potencijalnim LAG i pripremu za LEADER meru IPARD II programa;
7) podršku za nacionalnu mrežu ruralnog razvoja.
8.7.4. Povezanost sa drugim IPARD merama i nacionalnim merama
Mera će obuhvatati potrebe tehničke pomoći za sve mere programa.
Korisnik u okviru mere "Tehnička pomoć" je UT IPARD II programa.
8.7.6. Opšti kriterijumi prihvatljivosti
Prihvatljivi trošak je stvarni trošak sprovođenja finansirane aktivnosti i mora se odnositi na isplate koje izvrši krajnji korisnik, što se dokazuje računima ili računovodstvenim dokumentima jednake dokazne vrednosti13 .
Svi projekti moraju biti pripremljeni u skladu sa pravilima eksterne pomoći Komisije, koja su sadržana u Finansijskoj uredbi. U te svrhe, primena PRAG procedura se može prilagoditi specifičnostima zemlje korisnice. Javnu nabavku može sprovesti centralizovani nadležni državni organ u ime finansijskog korisnika.
Ukoliko se aktivnosti iz ove mere finansiraju ili će se finansirati u okviru tvining ili drugih projekata podržanih po osnovu drugih oblasti politika, one neće biti prihvatljive.
Tehnička pomoć za podršku uspostavljanju sistema upravljanja i kontrole je prihvatljiva i pre početka prenosa upravljanja: "poveravanja zadataka za realizaciju budžeta", za troškove nastale nakon 1. januara 2014. godine.
Izveštaj o prihvatljivim troškovima predstavlja deo godišnjeg izveštaja.
__________
13 "Računovodstveni dokument jednake dokazne vrednosti" označava bilo koji dokument priložen radi dokazivanja da unos u računovodstvene knjige predstavlja istinitu i stvarnu transakciju u skladu sa Zakonom o računovodstvu koji je na snazi.
8.7.7. Specifični kriterijumi prihvatljivosti (po sektoru)
Ne postoje.
1) troškovi održavanja sastanaka Odbora za praćenje, uključujući troškove stručnjaka i ostalih učesnika, tamo gde se njihovo prisustvo smatra neophodnim da bi se obezbedio efikasan rad Odbora;
2) drugi troškovi neophodni za izvršavanje obaveza Odbora za praćenje koji se odnose na sledeće kategorije:
(1) ekspertska pomoć za razmatranje i pregled polaznih osnova i pokazatelja programa,
(2) stručna pomoć ili savetovanje Odbora za praćenje u pogledu sprovođenja i funkcionisanja sistema praćenja;
3) troškovi održavanja sastanaka i troškovi dodatnih zadataka radnih grupa;
4) troškovi informativnih i javnih kampanja, uključujući troškove štampanja i distribucije materijala;
5) troškovi prevođenja i tumačenja na zahtev Komisije, ne uključujući one koje zahteva primena OS, SS i finansijskog sporazuma;
6) troškovi u vezi sa posetama i seminarima. Svaka poseta i seminar zahtevaju blagovremeno podnošenje izveštaja Odboru za praćenje u pisanoj formi;
7) troškovi u vezi sa pripremom ili unapređenjem sprovođenja mera u okviru programa, u cilju obezbeđenja njihove efektivnosti, uključujući i mere čija je primena predviđena u kasnijoj fazi;
8) troškovi u vezi sa "Sticanjem veština" za pripremu potencijalnih LAG za implementaciju mere "Sprovođenje lokalnih strategija razvoja - LEADER pristup";
9) troškovi procene programa;
10) troškovi u vezi sa uspostavljanjem i radom nacionalne mreže za koordinaciju aktivnosti pripreme i sprovođenja lokalnih strategija ruralnog razvoja. Ovde su takođe, uključeni i troškovi koji se odnose na osnivanje nacionalne mreže za ruralni razvoj u skladu sa pravilima EU za države članice, kao i troškovi u vezi sa učešćem u Evropskoj mreži za ruralni razvoj;
11) troškovi podrške zaradi zaposlenima u SRR i UAP koji uzimaju u obzir nivoe zarada na tržištu rada u cilju zadržavanja zaposlenih i izgradnje/održavanja znanja u okviru administracije. Uvođenje ovakvih troškova može se izvršiti samo nakon prethodne saglasnosti Komisije i može biti vremenski ograničeno;
12) troškovi za nabavku neophodnih softvera, hardvera, specijalizovane i kancelarijske opreme, kao i materijala u cilju poboljšanja kvaliteta i efektivnosti rada Odbora za praćenje;
13) troškovi u vezi sa poboljšanjem određenih delova sistema za upravljanje i kontrolu, u cilju veće efektivnosti i efikasnosti putem specifičnih kratkoročnih aktivnosti.
Ne postoje.
8.7.10. Intenzitet pomoći i stopa učešća EU
Intenzitet pomoći, izražen kao udeo javne podrške u prihvatljivim troškovima iznosi do 100%, dok je stopa učešća EU 85%. Predfinansiranje se može obezbediti nacionalnim učešćem, ali se ne može smatrati troškovima koje će nadoknađivati EK.
8.7.11. Budžet 2014-2020. godine za meru "Tehnička pomoć"
Godina |
Ukupno |
Učešće EU |
Nacionalno učešće |
|||
EUR |
% |
EUR |
% |
EUR |
% |
|
2014. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2015. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2016. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2017. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2018. |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
2019. |
1.176.471 |
100 |
1.000.000 |
85 |
176.471 |
15 |
2020. |
1.176.471 |
100 |
1.000.000 |
85 |
176.471 |
15 |
Ukupno |
2.352.942 |
|
2.000.000 |
|
352.942 |
|
Pokazatelj |
Ciljna vrednost |
Broj promotivnih materijala za opšte informisanje svih zainteresovanih strana (leci, brošure itd.) |
9.424 |
Broj promotivnih kampanja |
142 |
Broj radionica, konferencija, seminara |
283 |
Broj podržanih ekspertskih zadataka |
37 |
Broj sastanaka Odbora za praćenje |
12 |
Broj studija o izradi i sprovođenju programskih mera |
70 |
Broj podržanih aktivnosti ruralnog umrežavanja |
42 |
Broj podržanih potencijalnih LAG |
61 |
8.7.13. Administrativna procedura
UT svake godine sastavlja okvirni akcioni plan za aktivnosti predviđene merom Tehničke pomoći, koji podnosi IPARD Odboru za praćenje na saglasnost. Ugovore bi trebalo odobriti nakon sprovođenja procedura nabavke u skladu sa pravilima eksterne pomoći EU i u tom pogledu treba poštovati osnovne principe Ugovora, kao što su: transparentnost, proporcionalnost, jednak tretman, nediskriminacija i dobro finansijsko upravljanje (vrednost za novac).
Nije primenljivo.
Aktivnosti tehničke pomoći podržane po osnovu programskog perioda 2014-2020. godine mogu se takođe, odnositi i na naredne programske periode. Stoga se tehnička pomoć dodeljena za programski period 2014-2020. godine može koristiti da olakša, npr. pripremu za programski period nakon 2020. godine.
IX NACIONALNA MREŽA ZA RURALNI RAZVOJ
Proces podsticanja svih zainteresovanih strana uključenih u ruralni razvoj za pripremu NMRR u Republici Srbiji započeo je osnivanjem udruženja "Mreža za ruralni razvoj Republike Srbije". Udruženje predstavlja volontersku, nevladinu i neprofitnu organizaciju, zasnovanu na slobodnom udruživanju fizičkih lica ili pravnih subjekata i osnovanu sa ciljem poboljšanja kvaliteta života i stvaranja balansa u regionalnom razvoju ruralnih područja Republike Srbije.
Oblast delovanja udruženja je teritorija Republike Srbije, a članove MRRS čini 15 regionalnih udruženja NVO koja pokrivaju čitavu teritoriju Republike Srbije.
Vizija Mreže: ujednačeno razvijena Republika Srbija, gde ruralna područja predstavljaju mesta poželjna za život i gde ljudi svojim radom i aktivnostima, doprinose očuvanju, razvoju i uvećanju svih potencijala, vrednosti i prednosti koje ruralne zajednice poseduju.
Misija Mreže: mreža ima za cilj da obezbedi podršku zainteresovanim stranama u ruralnom razvoju, kroz identifikovanje, pristupanje, unapređenje i umrežavanje učesnika, potencijala i prednosti, što doprinosi jačanju regionalnog razvoja i poboljšanju kvaliteta života u ruralnim zajednicama.
Vrednosti Mreže: mreža će zasnivati svoj rad na principima volonterstva, demokratije, otvorenosti, jednakih mogućnosti, rodnoj ravnopravnosti, transparentnosti, sprovođenju najboljih praksi i usklađenosti sa svim lokalnim karakteristikama prisutnim u ruralnim zajednicama Republike Srbije.
Ključne oblasti za postizanje vizije:
1) jačanje kapaciteta i održivosti organizacije;
2) bolja vidljivost i identitet organizacije;
3) bolje informacione i servisne odredbe za ciljne grupe;
4) aktivno učešće u planiranju i sprovođenju mera za ruralni razvoj;
5) jačanje partnerstava sa međunarodnim organizacijama.
Osnovni radni koncept Mreže:
1) poboljšanje ukupnih kapaciteta za rad na aktivnostima u oblasti ruralnog razvoja i poljoprivredne podrške, uključujući informacije koje su od značaja za ruralna područja i imajući u vidu razvojne politike poljoprivrede i sela, kao i druge nacionalne politike i politike na nivou Evrope koje su od značaja za stanovništvo;
2) ostvarivanje funkcionalne saradnje sa institucijama na međunarodnom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, sa akcentom na MPŠV i postojećim ruralnim mrežama u inostranstvu;
3) organizovanje i vođenje obuka, informativnih događaja i seminara za ruralno stanovništvo i druge zainteresovane u ruralnom razvoju;
4) jačanje i formalizovanje povezanosti sa institucijama na lokalnom nivou i jačanje udruženih razvojnih aktivnosti u vezi sa ruralnim razvojem, sa ciljem da se osigura potpuna jednakost između ruralnih područja po pitanju korišćenja fondova iz državnog budžeta;
5) promovisanje LEADER pristupa i započinjanje inicijative za stvaranje lokalnih akcionih grupa, uz uključivanje zainteresovanih strana iz javnih, civilnih i komercijalnih sektora;
6) iniciranje saradnje sa lokalnim vlastima, udruženjima i svim drugim zainteresovanim stranama za pripremu lokalnih i regionalnih ruralnih razvojnih strategija;
7) utvrđivanje i promovisanje dobrih praksi i uspešnih inicijativa širom Republike Srbije i Evrope, radi sticanja znanja i podsticanja kreativnosti i novih ideja za korišćenje i razvoj postojećih potencijala za ruralni razvoj na lokalnom nivou.
Ključne ciljne grupe i potencijalni članovi: registrovana poljoprivredna gazdinstva u Republici Srbiji, lokalne zajednice, organizacije civilnog društva, lokalne vlasti, inicijative LAG i preduzeća aktivna u ruralnim područjima.
Ključni partneri: osnivači i članovi MRRS, MPŠV, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, regionalne Privredne komore, Agencije za regionalni razvoj i Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, ostala ministarstva.
Saradnja sa MPŠV:
1) razvijanje okvira za udruženo delovanje pri razvoju i sprovođenju politike ruralnog razvoja;
2) saradnja u obezbeđivanju mogućnosti za identifikaciju i dalju izgradnju kapaciteta ostalih lokalnih zainteresovanih strana po osnovu tema koje se odnose na ruralni razvoj;
3) prikupljanje podataka sa terena i pomoć u promotivnim aktivnostima MPŠV na lokalnom i regionalnom nivou;
4) podržavanje učešća civilnog društva u planiranju i sprovođenju nacionalne politike ruralnog razvoja i procesa za pristupanje EU, kao i podrška informisanja i konsultovanja sa lokalnim zainteresovanim stranama o nacionalnoj politici ruralnog razvoja i pitanjima pristupanja EU.
Međunarodna saradnja: udruženje "Mreža za ruralni razvoj Republike Srbije" postalo je stalni član EU PREPARE mreže u 2011. godini i osnivač je Mreže za ruralni razvoj Balkana od 2013. godine.
NMRR u Republici Srbiji će se dalje razvijati u okviru IPARD II programa za period od 2014-2020. godine. Razvoj NMRR će biti finansiran kroz meru "Tehnička pomoć" i obuhvatiće sledeće vrste troškova:
1) operativno funkcionisanje upravne jedinice NMRR, kao i postavljanje i vođenje operativnih foruma na mreži;
2) pripremanje akcionog plana za mrežu i njegovo sprovođenje uključujući organizaciju za razmenu stručnosti i znanja, pripremu programa za obuku za LEADER LAG, uključujući tehničku podršku za aktivnosti saradnje unutar i van zemlje od strane LAG;
3) uspostavljanje integrisane baze podataka i internet portala za mrežu koji će pomoći razmeni stručnosti, znanja i najboljih praksi;
4) pravila, način rada i obaveze mreže treba definisati dalje u pisanom statutu.
X INFORMACIJE O KOMPLEMENTARNOSTI IPARD II PROGRAMA SA MERAMA FINANSIRANIM IZ DRUGIH (DRŽAVNIH ILI MEĐUNARODNIH) IZVORA
10.1. KRITERIJUMI ZA RAZGRANIČENJE IPARD II PROGRAMA KOJI IMAJU PODRŠKU PREKO DRUGIH OBLASTI POLITIKA
Razgraničenje IPARD II programa od drugih oblasti politika vrši se uglavnom u odnosu na odgovarajuće korisnike, s obzirom na to da će IPARD II program podržavati privatne korisnike (poljoprivrednike, MSP iz poljoprivredno-prehrambenog sektora, itd.), dok su druge IPA komponente uglavnom usmerene na javne institucije. Koordinacija i planiranje podrške na državnom nivou za sve IPA komponente je u nadležnosti Sektora za planiranje, programiranje, praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći u okviru KEI. KEI koordiniše planiranje i korišćenje evropskih fondova, donacija i drugih oblika inostrane razvojne pomoći. Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije ima ulogu koordinatora te pomoći. Ostali kapaciteti za koordinaciju donatora na centralnom nivou uključuju Komisiju za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći i SRG, gde IPARD UT ima svoje predstavnike.
SRG su glavni mehanizmi za koordinaciju razvojne pomoći na nacionalnom nivou. SRG su osnovane 2010. godine sa ciljem da obezbede efikasnu pomoć u okviru sledećih oblasti: vladavina prava, državna administracija, civilno društvo, mediji i kultura, konkurentnost, razvoj ljudskih resursa, transport, životna sredina i energija i poljoprivreda i ruralni razvoj. Vodeći princip svake od SRG je da osigura i pomogne sprovođenje ciljeva i programa nacionalne strategije u skladu sa definisanim potrebama i prioritetima sektora.
U pogledu kriterijuma za razgraničenje LEADER mere sa PGS, detalji kontrole biće definisani u pripremi za akreditaciju mere i biće povezani sa jačanjem kontrolnog mehanizma u okviru Upravnog odbora PGS, kao i sa predajom pisanih izjava od strane korisnika.
10.2. KOMPLEMENTARNOST IPARD II PROGRAMA SA DRUGIM FINANSIJSKIM INSTRUMENTIMA
Drugi institucionalni mehanizam za koordinaciju je Grupa za koordinaciju donatorske pomoći u oblasti poljoprivrede čije se uspostavljanje zasniva na Pravilima i procedurama za koordinaciju donatorske pomoći. Pravila i procedure su zasnovane na dokumentu "Uspostavljanje efikasnijeg mehanizma za koordinaciju donatorske pomoći u Republici Srbiji".
Grupa za koordinaciju donatorske pomoći zadužena je za:
1) koordinaciju i usklađivanje donatorske podrške i strategija;
2) analizu stanja sektora i davanje predloga za razvoj sektora;
3) diskusiju o strategijama podrške;
4) definisanje/postavljanje očekivanih rezultata grupe (godišnjih, šestomesečnih ili kvartalnih);
5) identifikovanje slabosti i problema tokom procesa programiranja i sprovođenje donatorske pomoći, kao i predlaganje mera za njihovu eliminaciju;
6) priprema ulaznih informacija za SRG;
7) saradnja sa koordinatorima makro-regionalne strategije.
Poslove Sekretarijata Grupe za koordinaciju pomoći vodi nacionalna institucija - MPŠV, što garantuje isključenje mogućnosti dvostrukog finansiranja.
Drugi instrument koji štiti od dodatnog sufinansiranja IPARD mera obezbeđen je u članu 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, Prema ovom članu, sve opštine koje planiraju da dobiju podršku za poljoprivredu i ruralni razvoj, moraju da pribave odobrenje MPŠV pre uvođenja iste. Ova odobrenja izdaje UT, obezbeđujući uvid u druge vidove podrške ruralnom razvoju, kako bi se sprečilo preklapanje sa IPARD merama podrške.
10.2.1. Komplementarnost sa pristupom zasnovanim na razvoju teritorije
U okviru Strategije SEE2020, EU treba da pomogne zemljama zapadnog Balkana da bolje odgovore na tržišne signale, integrišu poljoprivredu u sve veća regionalna i međunarodna tržišta, uvećaju efikasnost i da obezbede alternativne poslove van poljoprivrede. Regionalna saradnja i razmena najboljih praksi su efikasan način promovisanja ruralnog razvoja, posebno u pograničnim područjima koja treba bolje povezati sa susednim regionima. Ovi izazovi biće najbolje savladani uz praćenje sveobuhvatnog pristupa po ugledu, na primer, na pristup zasnovan na teritorijalnom razvoju (ABD).
Postoji određena potreba da se podstakne održivi lokalni razvoj i poveća prosperitet ljudi i zajednica u udaljenim i ruralnim pograničnim područjima koja često ekonomski zaostaju. Tokom godina, pogranična područja su se pretvorila u marginalizovane periferije sa ograničenim pristupom tržištu, gde je suštinski teško preneti znanja i tehnologiju i gde su demografski pokazatelji u padu. Ipak, mnoga ova područja imaju značajan postojeći potencijal, koji bi, ako bi se oslobodio, preokrenuo trend i doveo do povećanja ruralnog prosperiteta. Održivi razvoj ciljnih pograničnih zona podstakao bi zaposlenost i doprineo daljoj regionalnoj saradnji i dobrim susedskim odnosima.
ABD označava sveobuhvatni pristup ka društveno-ekonomskom razvoju teritorija koje pokrivaju manje povoljne lokalne zajednice u pograničnim zonama. Tokom poslednjih godina, rad na pripremi za sprovođenje ovog pristupa podržala je EK, a sprovela Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj (SWG). Za sada su izdvojeni akteri, a prioriteti postavljeni za četiri regiona zapadnog Balkana, dok je pripremni rad u dva regiona u toku. Nekoliko opština u Republici Srbiji pripada regionu Drina-Tara i Drina-Sava gde je ABD pristup primenjen.
Veći deo potreba i prioriteta definisanih ABD pristupom će u vidu projekata, biti predloženi za finansiranje od strane relevantnog Programa za prekograničnu saradnju. Međutim, da bi se postigla značajna promena u izabranim područjima, neophodno je objediniti sve izvore finansiranja, koji su u mnogim slučajevima dopunjeni nacionalnom zakonodavnom aktivnošću i lokalnim vlastima. U tom pogledu će sprovođenje IPARD II programa u tim područjima igrati značajnu ulogu. Stoga je neophodno uložiti trud kako bi sinergija IPARD II programa i ABD doprinela ostvarenju ABD ciljeva.
10.3. KRITERIJUMI ZA RAZGRANIČENJE I KOMPLEMENTARNOST IPARD MERA I DRŽAVNE POLITIKE
Postoji potreba za definisanjem kriterijuma za razgraničenje između NPRR 2018-2020. godine i IPARD II mera.
Republika Srbija garantuje da su sve mere osmišljene u skladu sa pravilima koje nalaže IPARD II program. Tokom ispitivanja prihvatljivosti i odabira pojedinačnih projekata od strane IPARD Agencije, dati kriterijumi za razgraničenje će biti provereni i isključiće se mogućnosti dvostrukog finansiranja.
Pod svetlom reforme ZPP na nivou EU i nedavno sprovedenog Popisa poljoprivrede Republike Srbije, MPŠV je razvilo Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2014-2024. godine. Strategija pruža pregled glavnih ciljeva za relevantne poljoprivredne sektore i ruralni razvoj. Istovremeno su identifikovane glavne mere koje će pomoći u daljem razvoju datih sektora tokom budućeg vremenskog perioda. U skladu sa ovom strategijom pripremljen je NPRR 2018-2020. godine. NPRR će obezbediti alate i konkretne mere za podršku u cilju dostizanja standarda u kvalitetu proizvodnje i prerade hrane, kao i poboljšanja u oblasti očuvanja i zaštite životne sredine i dobrobiti životinja.
U 2011. godini MPŠV je osnovalo Nacionalni savet za ruralni razvoj kako bi obezbedilo dobru koordinaciju i komunikaciju sa relevantnim ministarstvima, institucijama i zainteresovanim stranama. Jedan od osnovnih ciljeva je sprečavanje dvostrukog finansiranja, kao i preklapanja finansiranja projekata i programa za ruralni razvoj.
Razgraničenje između IPARD i NPRR programa biće omogućeno putem različitih kriterijuma za odabir korisnika podrške. IPARD program će u većoj meri pružiti podršku održivim poljoprivrednim gazdinstvima i privatnim korisnicima (poljoprivrednicima, MSP iz poljoprivredno - prehrambenih sektora, itd.), dok će druge nacionalne mere uglavnom biti usmerene ka pomoći manjim poljoprivrednim gazdinstvima kako bi povećala svoju proizvodnju i unapređenju diverzifikacije poljoprivredne i nepoljoprivredne ekonomije. Poljoprivredna gazdinstva iznad IPARD II limita, u meri 8.2 biće prihvatljiva samo za investiranje za upravljanje stajnjakom ili za investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Velika preduzeća ne ulaze u razmatranje za dodelu podrške, bilo iz nacionalnog budžeta ili iz IPARD II programa.
IPARD II program i NPRR su komplementarni. Sprovođenje NPRR programa počeće zajedno sa sprovođenjem IPARD II programa. Kriterijumi za razgraničenje između mera IPARD II programa i NPRR prikazani su u Tabeli 24. Kriterijumi za razgraničenje u okviru sektora za mleko pod merom "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava" predstavljaju minimalan i/ili maksimalan broj muznih krava na početku investicije. Slično tome, kriterijumi za razgraničenje u sektoru za meso u okviru iste mere su minimalan/maksimalan broj goveda, ovaca, koza, svinja ili brojlera na početku investicije. Kriterijume za razgraničenje u sektoru za voće i povrće predstavlja minimalna/maksimalna površina zemljišta ili kapacitet plastenika. Investiranje u proizvodnju grožđa predviđa samo NPRR. U kontekstu mera za agroekološko-klimatsku i organsku poljoprivrednu proizvodnju, IPARD II program će podržati samo organske proizvođače koji su uključeni u biljnu proizvodnju (žitarica, uljarica, povrća, proizvodnju voća ili grožđa, kao i u proizvodnju aromatičnog/lekovitog bilja), dok će organska stočarska proizvodnja biti predmet podrške NPRR.
Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva i LEADER mera, biće obezbeđeni isključivo kroz IPARD II program.
Tabela 24: Razgraničenje i komplementarnost IPARD II programa i NPRR
Mera |
Sektor |
IPARD |
NPRR |
Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava |
Sektor mleka |
KORISNIK PODRŠKA |
KORISNIK PODRŠKA |
|
Sektor mleka |
KORISNIK PODRŠKA |
|
|
Sektor mesa |
KORISNIK PODRŠKA |
KORISNIK PODRŠKA |
|
Sektor mesa |
KORISNIK PODRŠKA |
|
|
Voće |
KORISNIK PODRŠKA KORISNIK PODRŠKA |
KORISNIK PODRŠKA KORISNIK PODRŠKA |
|
Povrće |
KORISNIK PODRŠKA |
KORISNIK PODRŠKA |
|
Ostali usevi (žitarice, uljarice, šećerna repa) |
KORISNIK PODRŠKA KORISNIK PODRŠKA KORISNIK PODRŠKA |
KORISNIK PODRŠKA KORISNIK PODRŠKA |
|
Jaja |
KORISNIK PODRŠKA KORISNIK PODRŠKA |
KORISNIK PODRŠKA |
|
Vinogradarstvo |
KORISNIK PODRŠKA KORISNIK PODRŠKA |
KORISNIK PODRŠKA |
Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva |
Sektor mleka |
KORISNIK PODRŠKA |
Podrška za investiranje u fizičku imovinu koja se odnosi na proizvodnju i marketing poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva biće obezbeđena isključivo kroz IPARD II program. |
|
Sektor mesa |
KORISNIK PODRŠKA |
Podrška za investiranje u fizičku imovinu koja se odnosi na proizvodnju i marketing poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva biće obezbeđena kroz IPARD II program. |
|
Voće i povrće |
KORISNIK PODRŠKA |
Podrška za investiranje u fizičku imovinu koja se odnosi na proizvodnju i marketing poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva biće obezbeđena kroz IPARD II program. |
|
Jaja |
KORISNIK PODRŠKA |
KORISNIK |
|
Vinarstvo |
KORISNIK PODRŠKA |
KORISNIK PODRŠKA |
Diverzifikacija ruralne ekonomije |
|
KORISNIK PODRŠKA |
Seoski turizam i stari i umetnički zanati KORISNIK PODRŠKA KORISNIK PODRŠKA |
Agro-ekologija
|
OP
|
KORISNIK PODRŠKA
|
KORISNIK PODRŠKA KORISNIK PODRŠKA |
KORISNIK PODRŠKA KORISNIK PODRŠKA KORISNIK PODRŠKA KORISNIK PODRŠKA |
|||
LEADER |
|
KORISNIK |
LEADER podrška LAG biće omogućena samo kroz IPARD program. NPRR će podržati osnivanje partnerstava i pripremu LSRR koji se mogu koristiti za IPARD program. KORISNIK PODRŠKA |
XI OPIS OPERATIVNE STRUKTURE, UKLJUČUJUĆI PRAĆENJE I PROCENU
11.1. OPIS OPERATIVNE STRUKTURE I OSNOVNE FUNKCIJE NJENIH OGRANAKA
Operativna struktura za IPARD II program osnovana je u skladu sa zahtevima člana 10. tačka 1) podtačka (v) OS:
a) UT, kao javno telo koje deluje na nacionalnom nivou, biće zaduženo za pripremu i sprovođenje programa, uključujući odabir mera i promociju, koordinaciju, procenu, praćenje i izveštavanje o datom programu kojim će rukovoditi visoki predstavnik sa izričito propisanom odgovornošću i
b) IPARD Agencija, sa funkcijama sličnim kao što ih ima Agencija za plaćanje u državi članici, zadužena za promociju, odabir projekata, kao i za autorizaciju, kontrolu i obračun obaveza i plaćanja i njihovo izvršenje.
Odlukom o određivanju odgovornih lica i tela za upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) za period 2014-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 93/15) za sprovođenje IPA programa za ruralni razvoj određen je Sektor za ruralni razvoj kao UT za IPARD, dok je UAP određena kao IPARD Agencija.
Odeljenje za ruralni razvoj MPŠV ima ulogu UT:
1) u skladu sa članom 10. tačka 1) OS i članom 8. SS, UT je odgovorno za upravljanje IPARD II programom na efikasan, delotvoran i ispravan način. Biće mu dodeljene funkcije i odgovornosti u skladu sa Aneksom 1 SS:
(1) izrada nacrta IPARD II programa i bilo koje izmene i dopune istog,
(2) kontrola i proverljivost mera, definisanih IPARD II programom u saradnji sa IPARD Agencijom,
(3) odabir mera za svaki poziv za apliciranje po osnovu IPARD II programa i finansijska raspodela za svaku meru, po konkursu, uz saglasnost IPARD Agencije,
(4) garantovanje da je odgovarajući nacionalni pravni osnov za sprovođenje IPARD II programa relevantan, i po potrebi ažuriran,
(5) pomoć u radu IPARD II Odbora za praćenje, kao što je definisano članom 52. SS, posebno u pribavljanju dokumenata neophodnih za praćenje kvaliteta sprovođenja IPARD II programa,
(6) UT će uspostaviti sistem za izveštavanje i informisanje kako bi sakupilo finansijske i statističke informacije o napredovanju IPARD II programa, na osnovu informacija koje dobije od IPARD Agencije i ove podatke će proslediti IPARD II Odboru za praćenje, u skladu sa dogovorima postignutim između Republike Srbije i Komisije, koristeći gde je to moguće, kompjuterizovane sisteme koji omogućavaju razmenu podataka sa Komisijom i koji su povezani sa sistemom za izveštavanje i informisanje koje definiše NSO,
(7) sistem za izveštavanje i informisanje doprineće izradi godišnjih i konačnih izveštaja o sprovođenju,
(8) UT predlaže Komisiji izmene i dopune IPARD II programa, uz priloženu kopiju za NIPAK, a nakon konsultovanja sa IPARD Agencijom i u skladu sa dogovorom između IPARD II Odbora za praćenje. UT odgovorno je za informisanja nadležnih organa o potrebi da se izvrše odgovarajuće administrativne promene nakon odluke Komisije o izmeni IPARD II programa,
(9) UT treba svake godine da sastavi akcioni plan za aktivnosti predviđene merom Tehnička pomoć, koji treba da podnese na saglasnost IPARD II Odboru za praćenje,
(10) UT sastavlja plan za procenu programa u skladu sa članom 56. SS i treba da ga podnese IPARD II Odboru za praćenje, najkasnije godinu dana nakon usvajanja IPARD II programa od strane Komisije. Takođe, IPARD II Odboru za praćenje i Komisiji treba da podnese izveštaj o napretku u sprovođenju ovog plana,
(11) UT će sastaviti akcioni plan komunikacije i vidljivosti, u skladu sa članom 24. OS, koji se sprovodi putem godišnjih aktivnosti, a nakon što se posavetuje sa IPARD II Odborom za praćenje konsultovaće i informisati Komisiju. Plan sadrži konkretne inicijative, kao i one koje treba preduzeti u pogledu informisanja opšte javnosti o ulozi koju ima EU u vezi IPARD II programa, kao i o njegovim rezultatima,
(12) Ukoliko UT deo svojih zaduženja delegira drugom telu, ono će i dalje biti u potpunosti odgovorno za upravljanje i sprovođenje ovih zaduženja, u skladu s principom zdravog finansijskog upravljanja.
Grafikon 2: Organizaciona šema UT
Ulogu IPARD Agencije vrši UAP, zvanično osnovana u oktobru 2009. godine. UAP je odgovorna za poljoprivredne subvencije i plaćanja. Mere za ruralni razvoj obrađuje direktno UAP, uključujući i potraživanja za naplatu.
IPARD Agenciji biće dodeljene funkcije i odgovornosti u skladu sa Aneksom 1 SS.
U skladu sa članom 10. tačka 1) OS i članom 10. SS, odgovorna je da:
1) dâ mišljenje UT o mogućnosti kontrole i proverljivosti mera u okviru IPARD II programa;
2) poziva na apliciranje i objavljuje uslove za sticanje prava na isto uz prethodno obaveštavanje UT;
3) odabere projekte koji će se sprovoditi;
4) pisanim putem uspostavi ugovorne obaveze između IPARD Agencije i korisnika, uključujući i informacije o mogućem sankcionisanju u slučaju neusklađenosti sa tim obavezama i gde je to potrebno, dâ odobrenje za početak rada;
5) prati aktivnosti kako bi obezbedila napredovanje projekata koji su u toku;
6) izveštava o napretku mera koje se sprovode u odnosu na pokazatelje;
7) osigura da je korisnik upoznat sa doprinosom koji je EU dala projektu;
8) obezbedi izveštavanje o nepravilnostima na nacionalnom nivou;
9) se postara da NSO, upravljačka struktura i UT dobiju sve informacije koje su im neophodne da bi obavljali svoje zadatke;
10) osigura usklađenost sa obavezama koje se tiču promocije kao što je navedeno u članu 23. OS.
11) u pogledu investicija u projekte infrastrukture onog tipa za koji bi se standardno očekivalo generisanje značajnog neto prihoda, IPARD Agencija treba da proceni, pre nego što stupi u ugovorne aranžmane sa potencijalnim korisnikom, da li se radi o projektu tog tipa. Kada se zaključi da to jeste slučaj, IPARD Agencija treba da obezbedi da javna pomoć iz svih izvora ne prelazi 50% ukupnih troškova koji se odnose na ovaj projekat i koji se smatraju prihvatljivim za sufinansiranje od strane EU.
IPARD Agencija treba da obezbedi da za bilo koji projekat u okviru IPARD II programa akumulacija odobrene javne pomoći iz svih izvora ne prelazi maksimalne limite za javne rashode, navedene u članu 32. SS.
Grafikon 3: Šematski prikaz organizacione strukture Uprave za agrarna plaćanja
11.2. OPIS SISTEMA ZA PRAĆENJE I PROCENU, UKLJUČUJUĆI I PREDVIĐENI SASTAV ODBORA ZA PRAĆENJE
U skladu sa odredbama programiranja EU, funkcija praćenje je institucionalizovana osnivanjem sistema za praćenje u okviru UT i IPARD II Odbora za praćenje.
UT i IPARD II Odbor za praćenje prate efektivnost, delotvornost i kvalitet sprovođenja IPARD II programa i izveštavaju IPA II Odbor za praćenje i Komisiju o napretku mera programa u skladu sa članom 53. tačka 2) OS i članom 52. SS.
Praćenje programa treba da se vrši prema pokazateljima navedenim u IPARD II programu.
Prikupljanje podataka
IPARD Agencija postupa kao organ odgovoran da dostavlja proverene i tačne podatke UT, na način na koji je to UT definisalo u pripremljenim tabelama za praćenje. Tabele su postavljene u odnosu na pokazatelje i u skladu sa predloženim tabelama EK za praćenje. Čitav postupak biće zasnovan na IT i podržan neophodnim softverima, starajući se da je svaki korak ispravno registrovan.
Za svaku meru biće pripremljen formular za praćenje sa zajedničkim pokazateljima i biće priložen kao obavezan deo prijavnog formulara i konačnog zahteva za plaćanje. IPARD Agencija biće odgovorna da u bazu podataka za praćenje unese podatke koje dostave korisnici i da obezbedi proveru kvaliteta. Provereni podaci biće u dogovorenom i odgovarajućem formatu prebačeni u sistem za praćenje UT, gde će se dalje obrađivati i gde će se izrađivati tabele za praćenje. Detaljne obaveze i odgovornosti UT i IPARD Agencije u pogledu praćenja, procene i izveštavanja biće definisane u Memorandumu o razumevanju.
Ugovornim obavezama će se korisnicima propisati odgovornost za dostavljanje podataka IPARD Agenciji/UT i/ili proceniteljima ili drugim organima koji treba da izvrše praćenje i vrednovanje IPARD II programa.
Odbor za praćenje
U skladu sa članom 19. Uredbe Komisije o sprovođenju (EU) br. 447/2014, članom 53. OS, IPARD II Odbor za praćenje biće osnovan najkasnije 6 meseci nakon što prvi ugovor o finansiranju stupi na snagu.
U skladu sa članom 52. SS IPARD II programa, Odbor za praćenje treba da:
1) ispita rezultate IPARD II programa, a posebno postizanje ciljeva definisanih za određene mere i napredak u korišćenju finansijskih sredstava dodeljenih tim merama. S tim u vezi, UT treba da se postara da sve relevantne informacije u vezi sa napretkom mera budu dostupne Odboru za praćenje i NIPAK;
2) povremeno ispita napredak ka ostvarenju ciljeva definisanih u IPARD II programu;
3) uzme u obzir i odobri, po potrebi, bilo koji predlog koji sačini UT radi izmena i dopuna IPARD II programa i koji UT treba da preda Komisiji, uz kopiju NIPAK;
4) bez obzira na odredbe člana 8. tačka 3) SS, IPARD II Odbor za praćenje može da, nakon što konsultuje UT i IPARD Agenciju, predloži UT izmene i dopune ili mišljenje o IPARD II programu kako bi obezbedio postizanje ciljeva programa i poboljšao efikasnost pružene pomoći, za dostavljanje Komisiji, i uz kopiju za NIPAK i NSO;
5) uzme u obzir i odobri godišnje i konačne izveštaje o sprovođenju pre nego što ih pošalje NIPAK za dostavljanje Komisiji i NSO, uz kopiju Revizorskom telu;
6) ispita procene IPARD II programa;
7) uzme u obzir i odobri plan aktivnosti komunikacije i vidljivosti, kao i svaku njegovu dodatnu izmenu;
8) bude konsultovan o aktivnostima tehničke pomoći po osnovu IPARD II programa. Treba da uzme u obzir i odobri indikativni akcioni plan za sprovođenje aktivnosti tehničke pomoći za svaku godinu, uključujući indikativne iznose.
Sva konačna dokumenta sa sastanaka IPARD II Odbora za praćenje su javna.
Sastav Odbora za praćenje
IPARD II Odbor za praćenje čine predstavnici nadležnih državnih organa i tela, odgovarajućih ekonomskih, socijalnih i ekoloških partnera. Broj nevladinih organizacija u okviru IPARD II Odbora za praćenje treba da bude najmanje jednak broju članova iz državnih organa i tela. Ekonomske, socijalne i ekološke nevladine organizacije, pozvane da postanu članovi IPARD II Odbora za praćenje, biće odabrane među organizacijama, konsultovanim tokom pripreme Programa ili drugim relevantnim organizacijama, predstavnicima datog sektora. Predstavnici bilateralnih i multilateralnih donatorskih organizacija, bankarskog sektora, akademskih i ostalih organizacija, relevantnih za IPARD II program, biće pozvani kao posmatrači IPARD II Odbora za praćenje.
Radne grupe IPARD II Odbora za praćenje mogu biti osnovane da bi se bavile specifičnim problemima.
IPARD II Odborom za praćenje treba da predsedava viši predstavnik MPŠV koji ima pravo glasanja.
EK, Operativna struktura, NSO i NIPAK učestvuju u radu IPARD II Odbora za praćenje bez prava glasanja.
IPARD II Odbor za praćenje treba da usvoji svoj pravilnik o radu. IPARD II Odbor za praćenje treba da se sastaje najmanje dva puta godišnje. Takođe, mogu da budu sazvani i ad-hoc sastanci.
IPARD II Odbor za praćenje treba da izveštava IPA II Odbor za praćenje i može da da predlog za bilo koju korektivnu meru kako bi obezbedio postizanje ciljeva aktivnosti i poboljšali efikasnost, delotvornost, uticaj i održivost IPARD podrške.
UT će postupati kao Sekretarijat IPARD II Odbora za praćenje, pomagaće mu u radu kroz dostavljanje informacija i analiza i obaveštavaće ga o svojim odlukama.
Vrednovanje ukazuje na efektivnost (meru u kojoj su postignuti ciljevi), efikasnost (najbolje odnose između angažovanih resursa i postignutih rezultata) i relevantnost intervencije (meru u kojoj ciljevi intervencije odgovaraju potrebama, problemima i pitanjima).
Obaveza za vrednovanje IPARD II programa definisana je čl. 55. i 57. OS, a dalje je objašnjena čl. 54-58. SS. IPARD II program je predmet prethodnog (ex-ante) i naknadnog (ex-post) vrednovanja i kada EK smatra da je potrebno, periodičnog vrednovanja (interim), koje će biti sprovedeno od strane nezavisnih procenitelja pod odgovornošću UT koje organizuje vrednovanje. Vrednovanje će biti finansirano merom "Tehnička pomoć". UT će biti odgovorno za ispravno izveštavanje o rezultatima vrednovanja, kao i za preporuke date nadležnim državnim organima i EK.
Vrednovanje treba da ispita stepen iskorišćenosti resursa, efektivnost i efikasnost programiranja, njegov društveno - ekonomski uticaj, kao i uticaj na definisane ciljeve i prioritete. Ono treba da obuhvati ciljeve IPARD II programa i da teži da izvuče pouku u vezi sa politikom ruralnog razvoja. Takođe, treba da identifikuje faktore koji su doprineli uspehu ili neuspehu u sprovođenju IPARD II programa, uključujući održivost aktivnosti i identifikovanje najboljih praksi.
U skladu sa članom 56. SS, UT će biti odgovorno za sastavljanje plana vrednovanja za period od 2014-2020. godine, sledeći zahteve člana 57. OS. Plan vrednovanja će biti predat IPARD II Odboru za praćenje najkasnije godinu dana nakon što EK usvoji IPARD II program. UT će svake godine izveštavati IPARD II Odbor za praćenje o postignutim rezultatima prema planu vrednovanja, uz dostavljene kopije Revizorskom telu. Zaključak o aktivnostima biće uključen u godišnji izveštaj.
Detaljne preporuke sprovedenog postupka vrednovanja biće razmatrane i uvedene u proces sprovođenja IPARD II programa. Kvalitet tih preporuka vrednovaće UT, IPARD II Odbor za praćenje i EK.
U skladu sa članom 58. SS, najkasnije u toku prve godine nakon perioda sprovođenja programa, treba da se pripremi naknadno ex-post vrednovanje za IPARD II program. Taj izveštaj će biti kompletiran i predat EK najkasnije do kraja te godine.
Ex-post vrednovanje treba da pokrije iskorišćenost izvora, efektivnost i efikasnost IPARD II programa, njegov uticaj i doslednost sa prethodnim ex-ante vrednovanjem, zatim treba da pokrije faktore koji doprinose uspehu ili neuspehu u sprovođenju, dostignućima i rezultatima IPARD II programa, uključujući i njihovu održivost. Takođe, treba da izvuče zaključke relevantne za IPARD II program, kao i za proces proširenja.
Obaveza izveštavanja o IPARD II programu definisana je čl. 58-60. OS, a detaljnije opisana članom 59. SS.
U skladu sa čl. 58. i 59. OS u vezi sa opštim zahtevima po pitanju izveštavanja i zahtevima po pitanju izveštavanja EK pod indirektnom upravom korisnika IPA II, NIPAK i NSO treba da, do 15. februara naredne finansijske godine, dostave EK godišnji izveštaj o sprovođenju IPA II podrške i godišnji izveštaj o sprovođenju potrebnih aktivnosti po pitanju poverenog budžeta.
U skladu sa članom 60. OS, Operativna struktura dostavlja sve neophodne informacije NIPAK koordinatoru i NSO u svrhu izveštavanja.
Obaveza UT da sastavi godišnje i konačne izveštaje o sprovođenju IPARD II programa definisana je članom 54. SS. UT, nakon što konsultuje IPARD Agenciju, sastavlja godišnje izveštaje o sprovođenju IPARD II programa tokom prethodne kalendarske godine, do 30. juna svake naredne godine, sledeći punu kalendarsku godinu sprovođenja IPARD II programa.
Godišnji izveštaji o sprovođenju treba da uključe podatke koji se odnose na prethodnu kalendarsku godinu, kao i kumulativne finansijske podatke i podatke za praćenje za čitav period sprovođenja IPARD II programa, zajedno sa sažetim tabelama za praćenje. Konačni izveštaji o sprovođenju IPARD II programa treba da pokriju čitav period sprovođenja i mogu da obuhvate i poslednji godišnji izveštaj.
Svi godišnji i konačni izveštaji o sprovođenju treba da sadrže konkretne informacije koje se odnose na: napredak u sprovođenju prioriteta i mera u vezi sa ostvarivanjem ciljeva IPARD II programa; probleme na koje se naišlo tokom upravljanja programa uz preduzete mere; finansijske tabele koje pokazuju troškove EU; nacionalne i ukupne troškove po meri i/ili sektoru, kao i obavljene aktivnosti finansijskog i nadzornog karaktera ili aktivnosti vrednovanja.
Godišnje i konačne izveštaje o sprovođenju treba poslati, nakon što ih pregleda i odobri IPARD II Odbor za praćenje NIPAK koordinatoru, kako bi ih predao EK uz kopije za NSO i Revizorsko telo.
EK treba da pregleda godišnje i konačne izveštaje o sprovođenju i informiše (korisnika IPA II) o svom mišljenju u roku od četiri meseca od datuma prijema godišnjeg izveštaja o sprovođenju i pet meseci od datuma prijema konačnog izveštaja o sprovođenju.
Konačni izveštaj treba predati najkasnije šest meseci nakon krajnjeg datuma za prihvatljivost troškova po osnovu IPARD II programa.
EK izdaje smernice po pitanju sadržaja i načina prikaza godišnjeg i konačnog izveštaja o sprovođenju.
XII REZIME O STRUKTURI UPRAVLJANJA I KONTROLE
U skladu sa članom 7. Uredbe Komisije o sprovođenju (EU) br. 447/2014, Republika Srbija je imenovala sve organe vlasti po osnovu IPA propisa.
Tabela 25: Struktura i nadležni organi u odnosu na situaciju u Republici Srbiji
Telo/ Nadležni organ |
Opis u odnosu na IPA II propise |
Situacija u Republici Srbiji |
Nacionalni IPA koordinator |
NIPAK treba da bude imenovan od strane korisnika IPA II. NIPAK će biti visoko rangiran predstavnik Vlade ili državne uprave korisnika IPA II, uz odgovarajuću vlast. Osim funkcija i odgovornosti po osnovu člana 6. tačka 2), člana 18. tačka 2), čl. 62. i 78. OS, gde je sprovođenje budžetskih ovlašćenja povereno korisniku IPA II, NIPAK će: |
Vlada je, Zaključkom 05 broj 119-3909/2014 od 22. maja 2014. godine, postavila ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije, Jadranku Joksimović, za Nacionalnog IPA koordinatora (NIPAK) i potvrdila ulogu Odeljenja za planiranje, programiranje, praćenje i izveštavanje o fondovima EU i razvojnu pomoć u okviru Kancelarije za evropske integracije, kao tehničkog Sekretarijata NIPAK. |
Nacionalni službenik za odobravanje |
NSO osniva korisnik IPA II. NSO treba da bude visoko rangiran predstavnik Vlade ili državne uprave korisnika IPA II, uz odgovarajuću vlast. |
Vlada je Zaključkom 05 broj 119-8560/2013 od 14. oktobra 2013. godine, imenovala državnog sekretara u Ministarstvu finansija za NSO. |
Nacionalni fond |
Nacionalni fond treba da se nalazi u okviru državnog ministarstva korisnika IPA II, sa centralnom budžetskom nadležnošću i da postupa kao centralni trezor. Treba da podržava NSO u vršenju njegovih/njenih zadataka, posebno onih koji se tiču upravljanja računima IPA II i finansijskim poslovima definisanim u Klauzuli 2(3) Priloga A OS i bude zadužen za poslove finansijskog upravljanja podrškom IPA II, pod odgovornošću NSO. |
Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija od 5. februara 2009. godine, formiran je Nacionalni fond (i u funkciji trezora i u funkciji usluga za NSO), osnovan direktno pod NSO kao novo odeljenje Ministarstva finansija. |
IPARD operativna struktura |
Operativnu strukturu koju tek treba uspostaviti u skladu sa čl. 10. i 55. Uredbe Komisije o sprovođenju (EU) br. 447/2014, treba u okviru programa za ruralni razvoj, da sačinjavaju sledeći zasebni organi koji blisko sarađuju: 1) UT, kao javno telo koje deluje na nacionalnom nivou, zaduženo za pripremu i sprovođenje programa, uključujući odabir mera i promociju, koordinaciju, vrednovanje, praćenje i izveštavanje o datom programu i koga vodi visoki predstavnik sa isključivim odgovornostima i |
Videti Poglavlje 10.1. |
Revizorsko telo |
IPA II korisnik treba da obezbedi telo za eksternu reviziju koje će biti nezavisno od NIPAK, NSO, upravljačke i operativne strukture i kome će biti obezbeđena neophodna finansijska autonomija. Ono treba da bude usklađeno sa međunarodno priznatim revizorskim standardima. Predsednika revizorskog tela imenuje IPA II korisnik. On/ona treba da poseduje odgovarajuću kompetentnost, znanje i iskustvo u oblasti revizije radi obavljanja zahtevanih zadataka. |
Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije osnovana je Uredbom o osnivanju Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije ("Službeni glasnik RS", br. 41/11 i 83/11), kao Revizorsko telo za IPA programe pod decentralizovanim načinom upravljanja. |
Tabela 26: Imenovanje svih nadležnih organa i pregled strukture upravljanja i kontrole (NIPAK, NSO, UT, IPARD Agencija
i Revizorsko telo)
Nadležni organ |
Naziv organa/ tela i odeljenja ili jedinice, gde postoji |
Direktor organa/tela (pozicija ili mesto) |
Adresa |
Telefon |
Elektronska pošta |
NSO |
Nije dostupno |
državni sekretar u Ministarstvu finansija |
Kneza Miloša 20 |
+381 11/3642-602 |
milovan.filimonovic@mfin.gov.rs |
NIPAK |
Nije dostupno |
ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije |
Nemanjina 11 |
+381 11/3617-580 |
kabinet@eu.rs |
UT |
Sektor za ruralni razvoj |
vršilac dužnosti pomoćnika ministra |
Nemanjina 22-26 |
+381 11/3348-053 |
dragan.mirkovic@minpolj.gov.rs |
IPARD Agencija |
UAP |
vršilac dužnosti direktora |
Bulevar kralja |
+381 11/3020-164 |
zarko.radat@minpolj.gov.rs |
Revizorsko telo |
Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije |
vršilac dužnosti direktora |
Nemanjina 11 |
+381 11/3639-951 |
kancelarija@aa.gov.rs |
XIII REZULTATI KONSULTACIJA IZRADE PROGRAMA I ODREDBE ZA UKLJUČIVANJE NADLEŽNIH ORGANA I TELA, KAO I ADEKVATNIH PARTNERA U OBLASTI EKONOMIJE, DRUŠTVA I ŽIVOTNE SREDINE
13.1. USVOJENE ODREDBE ZA UKLJUČIVANJE NADLEŽNIH ORGANA, TELA I PARTNERA
U skladu sa specifičnim odredbama o programima ruralnog razvoja, navedenim u članu 55. Uredbe Komisije o sprovođenju (EU) br. 447/14 od 2. maja 2014. godine, IPARD II program pripremljen je uz konsultacije sa odgovarajućim zainteresovanim akterima koji primenjuju princip o partnerstvu.
Republika Srbija ima višegodišnje značajno iskustvo u primeni principa o partnerstvu u okviru nacionalnog strateškog formulisanja politike, koje uključuje Vladu, civilno društvo i zainteresovane strane privatnog sektora, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Partnerstvo je široko primenjivano tokom pripreme Nacionalne strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2014-2024. godine, kao i tokom pripreme IPARD I i IPARD II programa od 2009. godine. Relevantni akteri (kompetentni regionalni, lokalni i ostali državni organi, ekonomski i socijalni partneri, NVO) biće uključeni u sve faze IPARD II programa, u sprovođenje, praćenje i vrednovanje, u skladu sa pravnim zahtevima EU.
U cilju jačanja unutrašnje i međuministarske koordinacije po pitanju formulisanja politike i programa ruralnog razvoja Republike Srbije, Odlukom o obrazovanju Nacionalnog saveta za ruralni razvoj ("Službeni glasnik RS", br. 100/10 i 75/11) obrazovan je Nacionalni savet za ruralni razvoj. Savetom je predsedavao ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, koji je imao 14 članova, predstavnike iz MPŠV i drugih ministarstava.
Za uključivanje u različite faze pripreme i sprovođenja IPARD II programa izabrane su sledeće grupe zainteresovanih učesnika:
1) državni organi i tela sa ciljem jačanja unutrašnje i međuministarske koordinacije, koje čine:
(1) MPŠV sa organima u sastavu (Uprava za veterinu, UZB, Republička direkcija za vode, Grupa za savetodavne službe),
(2) predstavnici ostalih ministarstava Republike Srbije - Ministarstvo finansija, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo omladine i sporta, kao i Kancelarija za evropske integracije i RZS;
2) regionalne i lokalne vlasti - Stalna konferencija gradova i opština, Razvojna agencija Srbije;
3) sektorska udruženja i nevladine organizacije iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije - Privredna komora Srbije, Udruženje poljoprivrednika, Nacionalna asocijacija poljoprivrednika i zadružni savez, Nacionalna asocijacija prerađivača hrane, Organizacije koje se bave pitanjima životne sredine, Nacionalna udruženja za promovisanje prava žena i muškaraca, kao i pitanja u vezi sa osobama sa hendikepom, Romima, itd.;
4) donatorske organizacije kao što su Svetska banka, UNDP, USAID, GIZ;
5) ostali partneri poput komercijalnih banaka i mikro-finansijskih institucija u Republici Srbiji, istraživačkih instituta i akademskih institucija;
6) predstavnici Ministarstva spoljnih poslova i Kancelarije za evropske integracije, kao nacionalni koordinatori za makro-regionalne strategije EU za Dunav i jadransko-jonski makro-region.
Proces pripreme NARDS za period od 2014-2024. godine za Republiku Srbiju sprovelo je UT uz podršku osam tematskih/sektorskih radnih grupa, osnovanih 2013. godine rešenjem ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine. Članovi radnih grupa predstavljaju odeljenja MPŠV, istraživače i relevantne zainteresovane strane. Kako je NARDS pripremljena i osmišljena u skladu sa zahtevima IPARD II programa, svi komentari i sugestije u vezi sa NARDS korišćeni su za izradu IPARD II programa. Rad radnih grupa organizovan je kroz redovne sastanke i radionice tokom kojih se predstavljaju i tumače rezultati.
Proces konsultacija započeo je u maju 2013. godine - u periodu od 13. do 17. maja 2013. godine, organizovano je osam radionica za članove tematskih radnih grupa, u cilju predstavljanja SWOT analiza i diskutovanja o istim, kao i o identifikovanim potrebama poljoprivredno - prehrambenog sektora i ruralnih područja u Republici Srbiji. U julu 2013. godine održan je jednodnevni sastanak radnih grupa radi prezentovanja NARDS strategije i diskutovanja o istoj. Tokom narednog perioda, organizovane su tri radionice sa glavnim predstavnicima radnih grupa sa ciljem završetka Nacrta strategije.
Nacionalni sastanak zainteresovanih strana, sa ciljem prezentovanja i diskusije o prvom nacrtu NARDS za period 2014-2024. godine, organizovan je 29. januara 2014. godine u Beogradu. Sve imenovane zainteresovane strane bile su pozvane da učestvuju na sastanku.
U februaru i martu 2014. godine, NARDS bila je predstavljena u Novom Sadu, Kruševcu, Čačku i Leskovcu i istovremeno je postavljena na internet portal MPŠV sa elektronskim adresama za komentare i predloge. Svi primljeni komentari i mišljenja sadržani su u tekstu NARDS strategije, odnosno IPARD II programa.
U periodu mart-jun 2014. godine, prvi Nacrt IPARD II programa, kao i potencijalne mere za korisnike, prikazani su na različitim radionicama i sastancima radnih grupa, kao što su:
1) dve paralelne putujuće radionice - karavani su održani u periodu od 31. marta do 1. aprila 2014. godine sa zainteresovanim stranama iz ruralnih područja radi diskutovanja o LEADER pristupu u Republici Srbiji i mogućnostima koje nudi IPARD II program za period 2014-2020. godine;
2) sastanci sa zainteresovanim stranama i predstavnicima preduzeća i udruženja poljoprivrednika u vidu seminara i konferencija, održanim na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu u maju 2014. godine;
3) sastanci tematskih radnih grupa koje učestvuju u tržišnom lancu, sektoru za voće, povrće i stočarstvo, u cilju razgovora o konceptu mere "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava", uključujući i specifične kriterijume za selekciju po sektoru, pogodne investicije, ekonomsku opravdanost za poljoprivredna gazdinstva, itd;
4) sastanak sa predstavnicima civilnog sektora, kao i sa predstavnicima zainteresovanih grupa iz oblasti zaštite životne sredine, poljoprivrede i ruralnog razvoja u cilju razgovora o politici ruralnog razvoja i Nacrtu IPARD II programa, održan je 16. juna 2014. godine u organizaciji Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.
Tokom procesa pripreme NARDS i IPARD II programa, UT organizuje sastanke na tri nivoa. Prvi nivo čine predstavnici sektorskih udruženja, poljoprivredne zadruge, lokalne samouprave i opštine, NVO uključene u ruralni razvoj, organizacije za zaštitu životne sredine, udruženja iz oblasti prehrambene industrije i marketinga, organizacije za pružanje jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti, druge zainteresovane strane koje predstavljaju potencijalne korisnike IPARD II mera i nacionalnih šema podrške, kao i predstavnici savetodavnih službi i MRRS.
Drugi nivo obuhvata predstavnike svih organizacionih jedinica MPŠV i organa u sastavu (kao što su Uprava za veterinu, Uprava za šume, UZB, Uprava za zemljište, itd.), kao i predstavnike međunarodnih organizacija i univerziteta.
Treći nivo čine predstavnici ostalih ministarstava i drugih organa državne uprave.
Sastanak o nacionalnom partnerstvu organizovan je 24. jula 2014. godine i tom prilikom prikazan je Nacrt IPARD II programa, uključujući SWOT analizu, strategiju za utvrđene potrebe i odabrane mere. Svi imenovani partneri, na način prikazan u Tabeli u Poglavlju 13.2., pozvani su da daju svoj doprinos izradi IPARD II programa. Predstavnici delegacije EU u Republici Srbiji učestvovali su u diskusijama na sastancima zainteresovanih strana. Nacrt IPARD II programa poslat je imenovanim na listi zainteresovanih strana dve nedelje pre konsultacionog sastanka, a od učesnika je zatraženo da UT dostave komentare i sugestije pisanim putem. Značajan broj zainteresovanih strana je pisanim putem dao svoj doprinos, što je UT uzelo u razmatranje tokom izrade teksta IPARD II programa.
13.2. KONSULTOVANI PARTNERI - REZIME
Predstavnici Univerziteta |
||
Naziv |
Nadležnost/Stručnost |
Ime kontakt osobe |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu |
Agroekonomija |
prof. dr Natalija Bogdanov |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu |
Agroekonomija |
prof. dr Miladin Ševarlić |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu |
Oplemenjivanje bilja |
prof. dr Slaven Prodanović |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu |
Voćarstvo |
prof. dr Zoran Keserović |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu |
Stočarstvo |
prof. dr Snežana Trivunović |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu |
Voćarstvo |
prof. dr Nada Korać |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu |
Voće i grožđe |
prof. dr Dragoslav Ivanišević |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu |
Stočarstvo |
Miloš Beuković |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu |
Stočarstvo |
Vladan Bogdanović |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu |
Prehrambena tehnologija |
dr Viktor Nedović |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu |
Stočarstvo |
Cvijan Mekić |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu |
Prehrambena tehnologija |
prof. dr Petar Puđa |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu |
Stočarstvo |
Dragan Glamočić |
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu |
Agroekonomija |
Saša Todorović |
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu |
Biosistemsko inženjerstvo |
Milan Martinov |
Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu |
Veterina |
Mila Savić |
Predstavnici javnih institucija |
||
Savetodavna služba Sombor |
Poljoprivredna stručna služba |
Branislav Ogrizović |
Garancijski fond AP Vojvodine |
Agroekonomija |
Goran Vasić |
Uprava za poljoprivredu i razvoj sela grada Niša |
Ruralni razvoj |
Ivan Pavlović |
Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede |
Regionalni razvoj |
Jožef Sabo |
Savetodavna služba Vrbas |
Poljoprivredna stručna služba |
Katarina Radonić |
Savet za zaštitu životne sredine opštine Vršac |
Zaštita životne sredine |
Miloš Vasić |
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu |
Ruralni razvoj |
Slobodan Teofanov |
Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka |
Poljoprivredna stručna služba |
Milan Zdravković |
Institut PKB |
Poljoprivredna stručna služba |
Petar Stojić |
Savetodavna služba Kraljevo |
Poljoprivredna stručna služba |
Vekoslav Savić |
Savetodavna služba Sremska Mitrovica |
Poljoprivredna stručna služba |
Željko Graovac |
Savetodavna služba Čačak |
Poljoprivredna stručna služba |
Vesna Nišavić Veljković |
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad |
Ratarstvo i povrtarstvo |
Ana Marjanović Jeromela |
Agencija za zaštitu životne sredine |
Zaštita životne sredine |
Maja Krunić Lazić |
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva |
Socijalno uključivanje |
Jelena Milovanović |
Institut za kukuruz "Zemun Polje" |
Proizvodnja semenskog kukuruza |
Miodrag Tolimir |
Institut za ekonomiku poljoprivrede |
Agroekonomija |
dr Drago Cvijanović |
Nacionalna agencija za regionalni razvoj |
Regionalni razvoj |
Slobodan Mišković |
Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga |
Regionalni razvoj |
Goran Milenković |
IPN |
Agroekonomija |
Snežana Janković |
Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" |
Zaštita voda |
Milorad Milovanović |
Predstavnici međunarodnih institucija i organizacija |
||
GIZ |
Poljoprivreda |
Emilija Stefanović |
USAID |
Poljoprivreda |
Đorđe Boljanović |
Ambasada Kraljevine Holandije |
Poljoprivreda |
Mila Mirković |
Mlekarska industrija |
||
Mlekara Šabac |
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda |
Zoran Đerić |
"Niška mlekara" |
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda |
Zvezdan Gavrilović |
AD "Imlek" |
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda |
Dragica Bolić |
"Mlekara Subotica" |
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda |
Valentina Minić |
"Meggle" |
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda |
Tanja Soldatović |
"Somboled" |
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda |
Dimitar Pavlevski |
"Mlekoprodukt" |
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda |
Živanko Radovančev |
"Kuč - kompani" |
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda |
Đukić Dejan |
"Granice" |
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda |
Nemanja Gajević |
"Lazar" |
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda |
Milan Vidojević |
"Dis Todorović" |
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda |
Slaviša Todorović |
"Eko - Mlek" |
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda |
Saša Nedeljković |
Mesnoprerađivačka industrija |
||
"Carnex" |
Proizvodnja mesa |
Milorad Šekularac |
AD "Neoplanta" |
Proizvodnja mesa |
Boris Mačak |
"Juhor - eksport" |
Proizvodnja mesa |
Dragan Miladinović |
"Imes" AD |
Proizvodnja mesa |
Rajko Latinović |
IM "Bačka Topola" |
Proizvodnja mesa |
Danilo Žunjić |
"Union MZ" |
Proizvodnja mesa |
Zvonko Milenković |
"Kotlenik promet" |
Proizvodnja mesa |
Milomir Tošović |
"Nedeljković" |
Proizvodnja mesa |
Dušan Branković |
"Đurđević" |
Proizvodnja mesa |
Nebojša Nikitović |
"Koteks" |
Proizvodnja mesa |
Verica Josipović |
Predstavnici udruženja |
||
Serbia Organica |
OP |
Ivana Simić |
Centar za obuku poljoprivrednih savetnika i poljoprivrednika |
Poljoprivredna stručna služba |
Aleksandar Davidov |
Panonska Rakija |
Alkoholna pića |
Ana Pandžić |
Udruženje poljoprivrednika Gložan |
Udruženje poljoprivrednih proizvođača |
Andrija Bartoš |
Agrarna unija opštine Kanjiža |
Udruženje poljoprivrednih proizvođača |
Bata Eržebet |
Prognozno-izveštajna služba NS |
Usluge prognoziranja i izveštavanja |
Dragica Janković |
Udruženje voćara "Eko - voće" Arilje |
Voćarstvo |
Božo Joković |
Udruženje odgajivača ovaca Šumadija - Wuerttemberg |
Stočarstvo |
Branko Andrijašević |
Banatski forum |
Regionalni razvoj |
Zoran Sefkerinac |
Unija poljoprivrednih proizvođača |
Udruženje poljoprivrednih proizvođača |
Zlatan Đurić |
Savez udruženja poljoprivrednika |
Udruženje poljoprivrednih proizvođača |
Jožef Kovač |
Udruženje poljoprivrednika Senta |
Udruženje poljoprivrednih proizvođača |
Ferenc Šoti |
Savez udruženja poljoprivrednika Vojvodine |
Udruženje poljoprivrednih proizvođača |
Mikloš Nađ |
Udruženje "Futoški kupus" |
Proizvodnja kupusa |
Miroljub Janković |
Udruženje poljoprivrednika "Subotica" |
Udruženje poljoprivrednih proizvođača |
Miroslav Kiš |
Udruženje poljoprivrednih proizvođača "Banatska lenija" |
Udruženje poljoprivrednih proizvođača |
Nikola Filipović |
Šabačko udruženje odgajivača goveda |
Stočari |
Slobodan Ilić |
Srpski mlekarski forum |
Proizvodnja mlečnih proizvoda |
Mira Čubrilo |
Savez pčelarskih organizacija Republike Srbije |
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Republike Srbije |
Rodoljub Živadinović |
Udruženje pivara Republike Srbije |
Predsednik udruženja |
Miodrag Maksimović |
Poslovno udruženje hladnjača Republike Srbije |
Izvršni direktor poslovnog udruženja |
Evica Mihaljević |
"Žita Srbije", Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica |
Predsednik udruženja |
Vukosav Saković |
ZZ "Agronom", Pivara |
Poljoprivreda, Ovlašćeni predstavnik |
Stevan Beljanski |
Udruženje poljoprivrednika "Subotica" |
Predsednik udruženja poljoprivrednika |
Miroslav Ivković |
Poslovno udruženje za živinarstvo "Zajednica Živinara" |
Proizvodi od živine |
Rade Škorić |
SeCoNs Grupa za razvojnu inicijativu |
Direktor istraživanja SeCoNS grupe |
Slobodan Cvejić |
Društvo srpskih domaćina |
Poljoprivrednik |
Nikola Bajić |
Partnerstvo za teritorijalni ruralni razvoj - LAG Partnerstvo za Potamišje |
Preduzetnik |
Nenad Nikolić |
PLAG Đerdap, Donji Milanovac |
Direktor |
prof. dr Vesna Vandić |
RRC Dunav |
RRC Dunav koordinator |
Snežana Jovanović |
ZZ Begečki povrtari |
Inženjer poljoprivrede, Direktor |
Goran Zec |
Zadružni savez Republike Srbije |
Predsednik Zadružnog saveza Republike Srbije |
mr Dragan Marković |
Poljoprivredni proizvođač Vinča |
Voćarstvo, rasadnički proizvođač |
Verko Kačarević |
NVO |
Udruženje poljoprivrednika |
Nenad Nikolić |
NVO |
Zeleni eko krug |
Milorad Ćosić |
NVO |
Centar za održivi razvoj |
Nataša Gligorijević |
Predstavnici privrednih komora |
||
Privredna komora Srbije |
Udruženje za poljoprivredu, Udruženje za hranu i vodu |
Nenad Budimović |
Privredna komora Vojvodine, Novi Sad |
Sekretar udruženja poljoprivrednika |
Đorđe Bugarin |
Predstavnici industrije |
||
"Bambi" AD |
Generalni direktor koncerna "Bambi" |
Miroslav Miletić |
"Delhaize Srbija" |
Menadžer kategorije proizvoda |
Biljana Kaličanin |
"Rubin" AD |
Zamenik direktora "Rubina" |
Miroslav Jovanović |
MK Grupa |
Savetnik predsednika MK Grupe |
Jaroslav Stupavski |
Ostali |
||
GROW rasad, Irig |
Rasadnički proizvođač |
Anđelko Mišković |
"Žitovojvodina", Novi Sad |
Zamenik direktora |
Zdravko Šajatović |
Agrogrnja d.o.o. |
Rukovodilac centra za kooperaciju |
Dejan Jovkić |
SKGO |
Savetnik lokalne vlasti |
Marko Tomašević |
SKGO |
Savetnik |
Slađana Grujić |
13.3. REZULTATI KONSULTACIJA - ZAKLJUČAK
Tabela sa detaljnim rezultatima konsultacija nalazi se u Prilogu 6, koji je odštampan uz ovaj program i čini njegov sastavni deo.
XIV REZULTATI I PREDLOZI PRETHODNOG (EX-ANTE) VREDNOVANJA PROGRAMA
Ex-ante vrednovanje IPARD II programa za period od 2014-2020. godine izvršio je u periodu jun-jul 2014. godine tim za vrednovanje dva međunarodna stručnjaka, g-đa Simona Kristiano i g-din Roberto Kaljero (Ugovor potpisan 24. juna 2014. godine).
Korišćena metodologija poštovala je procedure definisane dokumentima "Instrument za pretpristupnu pomoć ruralnom razvoju 2014-2020 (IPARD II): Nacrt uputstva za Ex-ante vrednovanje" (Generalni direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj, 2014. godine) i "Maksimalno iskoristite RDP: Smernice za ex-ante vrednovanje za RDP 2014-2020" (EENRD 2012, nacrt). Određeni broj naknadnih relevantnih studija i drugih dokumenata se odnosio na proces ovog vrednovanja i bio je u vezi sa čitavim razvojem programa.
Ex-ante vrednovanje sprovedena je u tesnoj vezi sa UT, a čitav proces je bio otvoren i iskren. UT i IPARD Agencija su u potpunosti sarađivale u pogledu dostavljanja podataka, konsultovanja i revizije Programa.
Ex-ante vrednovanje sprovedena je korišćenjem različitih pristupa, uključujući pregled literature, tekstualne analize nacrta različitih dokumenata koji posredno ili neposredno doprinose IPARD II programu i organizovanjem nekoliko sastanaka između tima za vrednovanje i zvaničnika uključenih u proces razvoja programa. Takođe, bilo je reči o aktivnostima tima za vrednovanje i one su koordinisane od strane EK i osoblja PPF5 - Priprema strateških programskih dokumenata, Republika Srbija.
Ex-ante vrednovanje je zvanično započela prvim sastankom održanim 26. juna 2014. godine u Beogradu. Ovaj sastanak je upoznao procenitelje sa ključnim zvaničnicima UT i IPARD Agencije, omogućio pregled procesa za nacrt IPARD II programa i dostavio kopije materijala proizvedenog do tog trenutka, kao i druga relevantna dokumenta: pravnu osnovu za IPARD; relevantne nacionalne propise; strateška dokumenta; prethodne programe za ruralni razvoj i sektorske analize. Procenitelji su takođe, tražili SS, konačnu verziju SZK, konačnu verziju OS i propise za implementaciju.
Početni izveštaj (D0), koji predstavlja revidirano vrednovanje radnog programa, dostavljen je UT nakon početnog sastanka, kako bi se uzele u obzir izmene u vremenskom okviru izrade nacrta IPARD II programa.
Preliminarna revizija analize konteksta i odgovarajućih SWOT analiza sprovedena je odmah, uz povratnu prezentaciju koja je obavljena 1. jula 2014. godine (zasnovanu na novoj preliminarnoj verziji IPARD II programa). Tokom sastanka, procenitelji su se takođe bavili vrednovanjem potreba i opštom strukturom logike internih i eksternih intervencija, dajući početne preporuke. Osim toga, procenitelj je pružio podršku u aktivnostima za vrednovanje cilja (rezultata) na nivou intervencije (mera). Prethodno navedene aktivnosti upotpunio je određeni broj neformalnih povratnih razgovora i mejlova u različitim fazama procesa, kao odgovor na dostavljanje dodatnih i izmenjenih dokumenata i u odnosu na pitanja postavljena proceniteljima. Analiza i SWOT šema, kao i ciljni pokazatelji, izmenjeni su u skladu sa preporukama.
Pisani izveštaj (D1) sastavljen je na osnovu pregleda raspoložive dokumentacije i prikazan je UT 13. jula 2014. godine. Ovaj dokument predstavlja prednacrt o opisu procesa vrednovanja i glavne zaključke i preporuke (dokumentarna tabela), kako bi objasnio na koji način su rezultati vrednovanja uzeti u obzir tokom razvoja programa.
Povratne informacije o nacrtu logike intervencije, usklađenosti sa merama finansiranih iz drugih izvora, opisu OS i opisu strukture za upravljanje i kontrolu dostavljene su UT 14. jula 2014. godine.
Tokom jula, procenitelj je dostavio dva privremena izveštaja (D2 i D3), koji se odnose na fazu 1 (SWOT analiza), fazu 2 (logika intervencije) i fazu 3 (rukovođenje i upravljanje). Završni izveštaj o vrednovanju je dostavljen krajem jula.
Izveštaj o vrednovanju zasnovan je na pitanjima o vrednovanju sadržanim u dokumentu koji je smernica i onim specifičnim pitanjima o kojima se razgovaralo i složilo sa UT. Tokom procesa, posebna pažnja posvećena je zahtevu da IPARD demonstrira snažnu interventnu logiku i konkretan kapacitet sprovođenja.
Procenitelji su bili zadovoljni što su, kao što je to prikazano u Nacrtu IPARD II programa, ti uslovi ispunjeni.
P 1. Sveobuhvatnost analize konteksta
Datum: 1. jul 2014. godine
Tema: Obezbediti sveobuhvatan opis područja programiranja
Analiza konteksta, kao i SWOT analiza i vrednovanje potreba, nisu dali celovitu sliku područja programiranja. Konkretno, analizama trenutne situacije nedostajao je konkretniji opis ključnih dimenzija ruralnog razvoja u Republici Srbiji, kao što su životna sredina, ruralna ekonomija, kvalitet života i LEADER. Stoga, su analize unapređene u tom smislu.
Takođe, u pojedinim slučajevima analiza konteksta nije davala ispravan opis dispariteta, trendova, početnih merila ili vremenskih razdoblja koji bi mogli bolje da objasne trenutnu situaciju u pogledu različitih dimenzija ruralnog razvoja u Republici Srbiji. Ovo je posebno bilo uočljivo u slučaju kvaliteta života.
U tom smislu, procenitelj je preporučio bolje analiziranje konteksta kroz naglašenu identifikaciju ključnih pokretačkih snaga koje se mogu posmatrati za različite dimenzije ruralnog razvoja u Republici Srbiji.
Konačno, u slučaju sektorskih analiza, preporučio je sveobuhvatniji opis različitih sektora i pojašnjenje razloga zbog čega se analiza koncentriše samo na pojedine sektore. Osim toga, sektorska analiza trebalo je da bude sažeta u skladu sa formatom EU.
P 2. Upotreba kontekst pokazatelja
Datum: 1. jul 2014. godine
Tema: Omogućiti adekvatno korišćenje kontekst pokazatelja
U skladu sa naznakama EK, čitav spisak zajedničkih kontekst pokazatelja (ZKI) trebalo je u potpunosti da se primenjuje kroz kontekst analizu. U tom smislu, procenitelj je preporučio kvantitativno nabrajanje onih ZKI koji još uvek nedostaju u analizi, kao i bolje pojašnjenje onih privremeno procenjenih. Ovo je posebno slučaj u oblasti stanja životne sredine.
Takođe, sve dok ZKI imaju svrhu u analizi konteksta, radi boljeg pojašnjenja nekih ključnih aspekata trenutne situacije u Republici Srbiji, procenitelj je preporučio povezivanje tih pokazatelja sa različitim delovima analize.
Procenitelj je preporučio korišćenje programskih kontekst pokazatelja, gde je to potrebno, u pogledu boljeg isticanja specifične situacije ruralnog razvoja u Republici Srbiji.
P 3. SWOT analiza
Datum: 1. jul 2014. godine
Tema: Dostaviti adekvatnu i sveobuhvatnu SWOT analizu
U skladu sa naznakama EK, SWOT analizu treba da opravda analiza konteksta, o kojoj bi trebalo da bude obezbeđeno dijagnostičko čitanje. U tom smislu, preporučena je revizija SWOT analize, davanjem jasnog obrazloženja svake stavke, zasnovanog na analizi konteksta, na zajedničkim/programskim pokazateljima i kvalitativnim informacijama.
Procenitelj je preporučio pripremu opštih SWOT matrica, kojima se unapređuju informacije na nivou sektora i na tematskom nivou, na način na koji to zahteva predložena struktura sadržaja IPARDII programa. Takođe, SWOT analizi nedostajala je analiza useva.
Revizija SWOT analize išla je u pravcu racionalizacije njenih stavki, brisanjem viškova i ponovnim klasifikovanjem određenih stavki, kao i boljeg prikaza njihove međusobne povezanosti. U tom pogledu, ex-ante procenitelj je preporučio korišćenje racionalne SWOT analize u cilju omogućavanja dinamičnog iščitavanja konteksta programa.
P 4. Vrednovanje potreba
Datum: 1. jul 2014. godine
Tema: Omogućiti celovito vrednovanje potreba
Vrednovanje potreba može se razmatrati u kontekstu SWOT analize, pa je stoga, 13 potreba IPARD II programa delovalo opravdano, čak iako sve potrebe nisu imale doslednu osnovu u SWOT analizi. Takođe, treba podvući kao kritičnu tačku, činjenicu da u pojedinim slučajevima dokazi o disparitetima nisu bili istaknuti kroz izbor vremenske ili prostorne odrednice. Procenitelj je preporučio, po potrebi, postavljanje odgovarajućih početnih merila.
Osim toga, bilo je potrebno svih 13 potreba rangirati prema važnosti, kako bi se direktno upravljalo strategijom, iako je prioritete bilo moguće odrediti indirektno. Glavna preporuka u pogledu osmišljavanja strategije odnosila se na jasno definisanje IPARD ciljeva, umesto IPARD prioriteta na koje je ukazano u Nacrtu programa.
P 5. Opis logike intervencije
Datum: 13. jul 2014. godine
Tema: Obezbediti doslednu strategiju
Logika intervencije i osmišljavanje programa, uključujući i izbor mera, su opravdani i konkretno procenjeni u odnosu na druge nacionalne programe i poljoprivredne šeme, prvenstveno NPRR.
Strategija programa u celini trebalo je da bude povezana sa rezultatima ranijih analiza konteksta i SWOT analiza i u smeru vrednovanja potreba u oblasti programa. Procenitelj je istakao potrebu za poboljšanjem doslednosti logike intervencije u smislu povezanosti sa vrednovanjem potreba i drugim instrumentima koji su komplementarni IPARD II programu.
Konkretno, procenitelj je preporučio da se nastale potrebe rangiraju kroz podešavanje okvira za IPARD ciljeve i da se jasno objasne motivi koji su doveli do izbora UT da koristi različite mere IPARD II programa, kao i u odnosu na druge instrumente. Kritičnu tačku predstavljalo je objašnjenje zašto su samo neke potrebe predmet IPARD intervencija, a druge nisu.
Što se tiče unutrašnje doslednosti, IPARD ciljevi su u skladu sa potrebama i izabranim intervencijama i opravdani su putem logike intervencije. Balans između različitih mera je odgovarajući i obezbeđivanje međusobnog jačanja interakcija je na mestu. Nema neposrednih mogućih konflikata i protivrečnosti između mera i ciljeva.
Po pitanju eksterne doslednosti, povezanost programa sa ostalim intervencijama (Glave VI. i X.), posebno sa NPRR, pokazuju dobar nivo mogućnosti za ujednačenost sa tim drugim intervencijama, mada razgraničenje nije uvek veoma jasno i nije moguće uočiti pojedine rizike po pitanju proverljivosti i kontrole. Jasno je da paralelno sprovođenje, uz izbegavanje preklapanja i omogućavajući sinergiju između IPARD II programa i NPRR, ali takođe, zajedno sa drugim instrumentima, može biti strateški relevantno rešenje. U tom pogledu, najznačajnija preporuka je bila uspostaviti "tabelu za razgraničenje i komplementarnu tabelu".
P 6. Opis odabranih mera
Datum: 13. jul 2014. godine
Tema: Dosledno opisati mere
Sadržaj mera, kao i odabranih ciljnih grupa je odgovarajući.
Pregledi po sektorima su jasni i u skladu sa analizom konteksta (npr. investicije), ali bilo bi dobro da se rezimiraju.
Okvir ciljeva odabranih intervencija je generalno u skladu sa ciljevima IPARD II programa, a specifični ciljevi doprinose opštim. Međutim, u nekim slučajevima u opisu konkretnih ciljeva su istaknuti kriterijumi prihvatljivosti, koji su zatim ponovljeni u određenim delovima. Bilo bi bolje izbeći takva dupliranja.
Opisi povezanosti sa ostalim instrumentima, kao i ekonomska održivost i standardi, su složeni i imaju određene tačke u proverljivosti. Procenitelj u tom smislu je preporučio jasnije objašnjenje ovih stavki.
Administrativne procedure trebalo je detaljnije opisati, iako predlog mera zahteva samo generički opis administrativnih procedura za sprovođenje ove mere, ali npr. ne postoje naznake u oblasti kontrole. Procenitelj je u tom smislu preporučio da se ove stavke objasne.
Kriterijumi prihvatljivosti izvedeni su iz veoma birokratskog pristupa i mogu imati rizik proverljivosti. Formulacija Poslovnog plana nije jasna, te je bilo potrebno izvršiti poređenje sa FADN metodologijom. Odabir kriterijuma se nije video uvek u analizi konteksta, kao ni u SWOT analizi. Procenitelj je u tom smislu preporučio objašnjenje ovih stavki.
P 7. Definisanje ciljeva
Datum: 13. jul 2014. godine
Tema: Omogućiti jasno kvantifikovanje ciljeva
Identifikovanje odgovarajućih kvantifikovanih ciljnih vrednosti za one pokazatelje koji su direktno povezani sa dostignućima u okviru prioritetne oblasti je od vitalnog značaja za merenje postignutog nivoa prvobitno postavljenih ciljeva datog programa. UT ima odgovornost da postavi odgovarajuće ciljne vrednosti, dok tim za vrednovanje treba da potvrdi njihovu verodostojnost. Prema ovakvom načinu sagledavanja, procenitelj je direktno dao podršku UT tokom ovog procesa.
Korišćeni izvori informacija su pouzdani, a predložene metode za obračun su dovoljno rigorozne i zasnovane na informacijama koje dolaze iz IPARD Agencije i podeljene su sa ekspertskom grupom. Stoga, ciljevi su zasnovani na proračunu jediničnih troškova iz prethodnih sličnih ili istih intervencija finansiranih u okviru nacionalnih/regionalnih programa.
Vrednovanje ciljnih vrednosti sprovedeno je zajedno sa analizom doprinosa očekivanih ishoda rezultata, dok aktuelni Nacrt IPARD II programa ne ukazuje na ukupno vrednovanje ciljeva (Poglavlje 6.4.), niti na bilo kakve informacije o pokazateljima rezultata i uticaja. U tom smislu, procenitelj je predložio, s jedne strane, da se proveri realan obim potencijalnih korisnika i s druge strane, da se definiše set odgovarajućih i ciljanih pokazatelja rezultata i uticaja.
P 8. Raspodela finansijskih sredstava
Datum: 13. jul 2014. godine
Tema: Obezbediti doslednu raspodelu budžeta
U sadašnjem kontekstu ograničenih resursa, definisanje prioriteta i usredsređivanje je od velikog značaja. IPARD II program, s ove tačke gledišta, pokazuje da je raspodela finansijskih sredstava po merama uravnotežena, usredsređena i odgovarajuća radi ispunjenja postavljenih ciljeva. Sve u svemu, dosledna raspodela raspoloživih resursa mogla bi da poveća dodatu vrednost javne podrške i dovede do efikasnijeg korišćenja resursa ka postizanju ciljeva, ali samo veoma doslednim sprovođenjem i sa svim raspoloživim instrumentima podrške.
U pogledu doslednosti budžetskih resursa u odnosu na programske ciljeve, troškovi su usmereni ka potrebama i izazovima identifikovanim u SWOT analizi i vrednovanju potreba. Veći deo budžeta je adekvatno alociran u odnosu na ciljeve sa značajnijim uticajem, ali nije moguće vrednovati stepen budžetske doslednosti sa teritorijalnog i stanovišta ekonomskih sektora.
Osim toga, tim za vrednovanje nije mogao da upotpuni analizu budžeta vrednovanjem nivoa rizika sa stanovišta finansijske implementacije, da prepozna one mere koje su po svojoj prirodi povezane sa složenijim razvojnim procesima. Međutim, moguće je zaključiti sledeće:
1) IPARD mere se nikada nisu primenjivale;
2) opis administrativnih procedura ne može pružiti iscrpnu sliku;
3) ne postoje informacije o neopredeljenosti;
4) neke mere, npr. LEADER, imaju složenije mehanizme sprovođenja, uključujući brojne zainteresovane strane;
5) ostale mere, kao i agroekološko-klimatske mere mogle bi da privuku veću potražnju od očekivane.
U ovom smislu, procenitelj je predložio adekvatan opis rizika sprovođenja.
P 9. Opis operativnih struktura i njihovih funkcija
Datum: 13. jul 2014. godine
Tema: Obezbediti bolji opis rada, uloga i funkcija
Opis operativnih tela je prilično sveobuhvatan. Uključuje informacije o praktičnom sprovođenju IPARD mera, sistemu za praćenje i vrednovanje, ali mu je nedostajao detaljan opis upravljanja finansijama i kontrolnih mehanizama IPARD II programa. Konkretno, preporučeno je da se bolje objasni "šta, ko i kada radi", kroz upotrebu funkcionalnog grafikona i grafikona rada. To bi moglo da pomogne jasnijoj identifikaciji zadataka i uloga svakog od operativnih tela, kao i recipročnom protoku informacija, a takođe, može poslužiti vrednovanju administrativnih kapaciteta uključenih u sprovođenje IPARD II programa.
Osim toga, postojala je konkretna potreba da se bolje objasne načini upravljanja LEADER pristupom, posebno detaljnijim opisom uloge i funkcije LAG u aktivnostima upravljanja, praćenja, kontrole i vrednovanja.
P 10. Ljudski resursi i administrativni kapaciteti za upravljanje programom
Datum: 13. jul 2014. godine
Tema: Navesti detalje o ljudskim resursima uključenim u IPARD II program
Nacrt IPARD II programa nije pružio dovoljno informacija o ljudskim resursima i administrativnim kapacitetima uključenim u sprovođenje IPARD II programa.
S tim u vezi, procenitelj je predložio da se detaljno prikaže broj zaposlenih koji rade u kancelarijama IPARD UT i da se opišu aktivnosti sprovedene sa ciljem unapređenja njihovih sposobnosti, poput obuka. Takođe, trebalo je detaljno opisati podršku drugih aktivnosti za pomoć na radnom mestu, kao što su tvining i tehnička pomoć.
P 11. Sistem izveštavanja
Datum: 13. jul 2014. godine
Tema: Dostaviti detalje o sistemu izveštavanja
Opis sistema izveštavanja nije bio zadovoljavajući. Konkretno, trebalo ga je poboljšati detaljnim opisom postupaka za praćenje i vrednovanje za prikupljanje podataka i informacija i izveštavanje, kao što je identifikacija izvora informacija sa posebnim osvrtom na upotrebu FADN i ISUK sistema za sprovođenje IPARD II programa.
Takođe, postojala je posebna potreba da se predvide specifični aranžmani za sprovođenje LEADER pristupa, posebno u svrhu praćenja, kontrole i finansiranja. To podrazumeva sprovođenje aktivnosti za podržavanje LAG u veoma ranoj fazi.
Uz poseban osvrt na pitanja praćenja i vrednovanja, bilo je preporučljivo da se objasni da li je predviđeno uspostavljanje posebnih struktura upravljanja i koji službenici će za to biti zaduženi. Konkretno, preporučeno je uspostavljanje jedinice za praćenje i vrednovanje, kao i podrška grupe za vrednovanje, s tim da se obezbedi angažovanje adekvatnih specifičnih kapaciteta u određenim aktivnostima.
P 12. Upravljanje finansijama
Datum: 13. jul 2014. godine
Tema: Dati sveobuhvatniji opis finansijskih aranžmana i tokova
Opis upravljanja finansijama je bio nezadovoljavajući i sadržao je samo opis odgovornosti. Posebno je preporučeno da se opišu finansijski tokovi i predviđeni aranžmani, i to putem grafikona finansijskog protoka i identifikacije operativnih tela i njihovih zadataka. Opis IPARD mera treba da objasni ključne korake procesa plaćanja: avanse, periodične isplate i konačne isplate korisnicima. Takođe, trebalo je obezbediti detalje o tome kako će podaci o finansijskim tokovima biti uneti u sistem za praćenje.
Konačno, postoji specifična potreba da se predvide posebni aranžmani za sprovođenje LEADER pristupa, posebno razjašnjavanjem uloge koju LAG imaju u finansijskom sistemu.
P 13. Uključivanje zainteresovanih strana
Datum: 13. jul 2014. godine
Tema: Dati sveobuhvatniji opis aranžmana za efikasnije i dalje uključivanje zainteresovanih strana
Nacrt IPARD II programa daje detaljan opis relevantnih zainteresovanih strana i konsultacija koje je sprovelo UT tokom faze planiranja. Međutim, opisu je nedostajao osvrt na kriterijume korišćene za identifikaciju relevantnih zainteresovanih strana i na koji način su rezultati konsultacija uzeti u obzir prilikom planiranja. Takođe, trebalo je obezbediti informacije o daljem angažovanju zainteresovanih strana tokom perioda izrade programa, sa posebnim osvrtom na prikaz napredovanja sprovođenja IPARD II programa i rezultate.
Kada je u pitanju LEADER pristup, postojala je potreba za objašnjenjem da li i na koji način se LAG smatraju relevantnim zainteresovanim stranama programa.
Opis uključivanja zainteresovanih strana nije pružao informacije potrebne za vrednovanje efikasnog učešća zainteresovanih strana u kreiranju i sprovođenju programa.
Tabela 27: Pregled preporuka
Datum |
Tema |
Preporuka |
Način na koji je preporuka razmotrena |
SWOT analiza, vrednovanje potreba |
|||
1. jul |
Obezbediti sveobuhvatniji opis oblasti programa |
Analize treba budu pojačane usredsređivanjem na ključne dimenzije. |
Preporuke su razmotrene, a izmene uvedene u konačnu verziju programa. |
1. jul |
Omogućiti adekvatno korišćenje kontekst pokazatelja |
Treba u potpunosti primeniti čitav spisak ZIK. |
Preporuke su razmotrene, a izmene uvedene u konačnu verziju programa. |
1. jul |
Dostaviti adekvatnu i sveobuhvatnu SWOT analizu |
Proveriti stavke i omogućiti da su sve stavke opravdane. |
SWOT tabela je u potpunosti reorganizovana u skladu sa preporukama. |
1. jul |
Omogućiti celovito vrednovanje potreba |
Vrednovati rangiranje 13 potreba. |
Preporuke su razmotrene, a izmene uvedene u konačnu verziju programa. |
Izrada logike intervencija |
|||
1. jul |
Obezbediti doslednu strategiju |
Postaviti okvir IPARD ciljeva, da bi se jasno objasnio izbor UT da koristi različite IPARD mere. |
Preporuke su razmotrene, a izmene uvedene u konačnu verziju programa. |
13. jul |
Dosledno opisati mere |
Izbegavati dupliranja i viškove. |
Preporuke su razmotrene, a izmene uvedene u konačnu verziju programa. |
Definisanje ciljeva, raspodela finansijskih sredstava |
|||
13. jul |
Omogućiti jasno kvantifikovanje ciljeva |
Definisati realan obim potencijalnih korisnika. |
Preporuke su razmotrene, a izmene uvedene u konačnu verziju programa. |
13. jul |
Obezbediti doslednu raspodelu budžeta |
Dostaviti adekvatan opis rizika sprovođenja. |
|
Sprovođenje programa, praćenje, vrednovanje i finansijski aranžmani |
|||
13. jul |
Obezbediti bolji opis rada, uloga i funkcija |
Bolje objasniti "šta, ko i kada radi", kroz upotrebu funkcionalnog grafikona i grafikona rada. |
Ova preporuka biće uzeta u obzir kroz IPARD Odbor za praćenje LEADER mere. |
13. jul |
Navesti detalje o uključenim ljudskim resursima |
Detaljno prikazati brojno stanje ljudskih resursa koji rade u IPARD UT i opisati aktivnosti sprovedene ka unapređenju njihovih sposobnosti. |
Preporuke su razmotrene, a izmene uvedene u konačnu verziju programa. |
13. jul |
Dostaviti detalje o sistemu izveštavanja |
Sistem izveštavanja mora biti jasnije opisan. |
Ova preporuka biće uzeta u obzir kroz IPARD Odbor za praćenje LEADER mere. |
13. jul |
Dati sveobuhvatan opis finansijskih aranžmana i tokova |
Opisati finansijski tok i predviđene aranžmane, ako je moguće putem grafikona finansijskog toka i identifikacije operativnih tela i njihovih zadataka. |
Ova preporuka biće uzeta u obzir kroz IPARD Odbor za praćenje LEADER mere. |
Ostalo |
|||
13. jul |
Dati sveobuhvatan opis aranžmana za efikasnije i dalje uključivanje zainteresovanih strana |
Dostaviti informacije o daljem angažovanju zainteresovanih strana tokom perioda sastavljanja programa. |
Preporuke su razmotrene, a izmene uvedene u konačnu verziju programa. |
XV PUBLICITET, VIDLJIVOST I TRANSPARENTNOST U SKLADU SA IPA PROPISIMA
U skladu sa pravilima koja su definisana u čl. 23. i 24. OS i dalje detaljno opisana u čl. 29. i 30. SS, MPŠV će kreirati set aktivnosti i odgovarajućih procedura kako bi obezbedilo transparentno sprovođenje i maksimalnu dostupnost informacijama, javnost i vidljivost podrške po osnovu IPARD II programa za period od 2014-2020. godine. OS IPARD II programa treba da ispuni zahteve u vezi sa informisanjem, promocijom, transparentnošću i da obezbedi odgovarajuću vidljivost aktivnosti EU.
Aktivnosti po pitanju komunikacija i vidljivosti težiće da:
1) omoguće dovoljan broj kvalitetnih aplikacija i transparentnost sprovođenja putem efikasne dostave informacija o prilikama za finansiranje po osnovu IPARD II programa;
2) se postaraju da rezultati sprovedenih projekata budu vidljivi i da promovišu pozitivan doprinos EU i nacionalnih fondova za ruralni razvoj u Republici Srbiji;
3) omoguće transparentnost javne podrške objavljivanjem imena korisnika donacija;
4) povećaju svest opšte javnosti o procesu pristupanja EU i IPARD podršci Republici Srbiji.
U skladu sa članom 30. SS, sve aktivnosti po pitanju informisanja, promocije i vidljivosti biće isplanirane, sprovedene, nadgledane i ocenjene u okviru IPARD II plana vidljivosti i komunikacija za period od 2014-2020. godine, i sprovedene kroz godišnji spisak aktivnosti. O planu aktivnosti koje se tiču vidljivosti i komunikacija treba da se slože UT i EK. Odbor za praćenje IPARD II programa treba da vrednuje plan aktivnosti koje se tiču vidljivosti i komunikacija i da definiše:
1) ciljeve i ciljne grupe;
2) sadržaj i strategiju mera komunikacije i informacionih mera, navodeći mere koje treba preduzeti;
3) indiktivni budžet;
4) administrativna odeljenja ili tela odgovorna za sprovođenje.
Kriterijumi će biti korišćeni za vrednovanje uticaja mera koje se tiču informacija i promocije u smislu transparentnosti, svesti o IPARD II programu i ulozi EU.
Programi koji doprinose makro-regionalnim strategijama mogu da prikažu najbolja dostignuća na godišnjim forumima i drugim događajima koji su povezani sa makro-regionalnim strategijama.
Aktivnosti Plana vidljivosti i komunikacija biće finansirane iz mere Tehnička pomoć. Na sastancima IPARD II Odbora za praćenje, predsedavajući će dati izveštaj o napretku u sprovođenju aktivnosti koje se tiču informisanja i promocije, i dostaviće članovima Odbora primere takvih aktivnosti.
15.1. AKTIVNOSTI PREDVIĐENE U CILJU INFORMISANJA POTENCIJALNIH KORISNIKA, STRUČNIH ORGANIZACIJA, PARTNERA U DOMENU EKONOMIJE, DRUŠTVA I ŽIVOTNE SREDINE, KAO I TELA UKLJUČENIH U PROMOVISANJE RODNE RAVNOPRAVNOSTI I NVO O MOGUĆNOSTIMA KOJE PRUŽA PROGRAM, KAO I O PRAVILIMA ZA PRISTUP FINANSIRANJU
UT, u bliskoj saradnji sa IPARD Agencijom, biće odgovorno za informisanje potencijalnih korisnika o mogućnostima finansiranja u okviru IPARD II programa. UT će osigurati uspostavljanje posebne internet stranice koja će pružiti informacije o IPARD II programu, kao i pristup IPARD II programu za Republiku Srbiju, uključujući informacije o rokovima sprovođenja programa, kao i bilo kojim drugim povezanim procesima javnih konsultacija.
Potencijalnim korisnicima biće na raspolaganju široki spektar instrumenata za podršku, poput štampanog informativnog materijala, informativnih sastanaka, seminara i obuka. UT će se postarati da sve ovo dođe do javnosti kojoj je i namenjeno, a posebnu pažnju posvetiće širokoj rasprostranjenosti štampanog materijala i korišćenju lokalnih medija javnog informisanja u slučaju ruralnih područja gde je još uvek ograničen pristup internetu. Predstavnici organizacija za podršku, PSSS, granska udruženja i NVO će biti pozvani na informativne događaje, seminare i obuke.
Kako bi pomogli korisnicima IPARD II programa da kvalitetno pripreme svoje prijave, stručnjaci iz savetodavnih službi i privatni konsultanti biće obučeni o pravilima za sticanje prava za prijavljivanje. Obuke za savetodavne službe i privatne konsultante biće organizovane pre početka implementacije mera i biće usmerene na Vodič za korisnike, odnosno na to kako pomoći potencijalnim korisnicima u popunjavanju prijavnih formulara i pripremi biznis planova. Spisak kancelarija savetodavnih službi i kontakata obučenih konsultanata biće dostupan potencijalnim korisnicima na IPARD internet stranici.
15.2. AKTIVNOSTI PREDVIĐENE U CILJU INFORMISANJA KORISNIKA O DOPRINOSU EU
Korisnicima sa kojima je zaključen ugovor po osnovu mera IPARD II programa biće dostavljene detaljne smernice u pisanoj formi o sprovođenju projekta, uključujući uputstva za pripremu zahteva za plaćanje, kao i smernice po pitanju vidljivosti. UT i IPARD Agencija postaraće se da korisnici donacija striktno ispunjavaju uslove vidljivosti definisane u Vodiču za korisnike i u zaključenom ugovoru.
UT i IPARD Agencija obezbediće neophodnu podršku u sprovođenju ovih pravila, uključujući izdavanje jasnih tehničkih opisa i uputstava i organizujući obuke.
Administrativna uputstva i Vodič za korisnike za sprovođenje mera obuhvatiće jasne smernice, definišući odgovornost korisnika po pitanju javnosti i vidljivosti, kao i informaciju o tome da će spisak finalnih korisnika sa iznosom IPARD podrške biti objavljen od strane IPARD Agencije.
15.3. AKTIVNOSTI U CILJU INFORMISANJA ŠIRE JAVNOSTI O ULOZI EU U PROGRAMIMA I REZULTATIMA ISTIH
UT će informisati javnost o usvajanju IPARD II programa, njegovim izmenama i dopunama, glavnim dostignućima u procesu sprovođenja i rezultatima, uz pomoć medija na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Poseban akcenat biće na informisanju o doprinosu EU u okviru projekata finansiranih IPARD II programom.
Po odobravanju programa, UT će objaviti sadržaj programa i učiniti dostupnim program i administrativna uputstva za sprovođenje mera za sve zainteresovane strane kroz jedinstvenu internet stranicu IPARD II programa, kroz internet stranicu MPŠV i internet stranice partnera/posrednika i gde je to moguće, dostaviće odštampane primerke. UT će organizovati informativnu kampanju, uključujući informativne sastanke, konferencije za štampu, objave u medijima, itd.
UT će planirati i sprovoditi mere za objavljivanje namenjene informisanju opšte javnosti o rezultatima programa. U svrhu obezbeđenja transparentnosti i odgovornosti u sprovođenju, UT će redovno objavljivati informacije o programu, uključujući finansijske pokazatelje, pokazatelje rezultata, kao i izveštaje o vrednovanju.
Da bi se omogućila transparentnost po pitanju podrške po osnovu IPARD II programa, IPARD Agencija će biti odgovorna za objavljivanje spiska aktivnosti i korisnika podrške IPARD II programa u skladu sa uslovima definisanim članom 23. tačka 2) OS. Spisak aktivnosti treba da bude dostupan kroz jedinstvenu internet stranicu IPARD II programa i ažuriran na svakih šest meseci.
XVI PROMOVISANJE RAVNOPRAVNOSTI POLOVA I NEDISKRIMINACIJE TOKOM RAZLIČITIH FAZA PROGRAMA (PLANIRANJA, SPROVOĐENJA, PRAĆENJA I VREDNOVANJA)
16.1. POJAŠNJENJE NAČINA NA KOJI ĆE RAVNOPRAVNOST POLOVA BITI PROMOVISANA TOKOM RAZLIČITIH
FAZA PROGRAMA
Ravnopravnost polova garantovana je Ustavom Republike Srbije, a Republika Srbija je potpisnica nekoliko međunarodnih konvencija i dokumenata koji garantuju ravnopravnost muškaraca i žena i koji zabranjuju polnu diskriminaciju. Strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje ravnopravnosti polova za 2009-2015. godinu je identifikovala šest oblasti u kojima je neophodan napredak: unapređenje ekonomskog statusa; poboljšanje zdravlja; veća uključenost u proces donošenja odluka; napredak u izvršnoj vlasti i državnoj upravi; ravnopravnost u obrazovanju; sprečavanje nasilja i iskorenjivanje polnih stereotipa u medijima.
Uporedo sa razvojem propisa koji se tiču ravnopravnosti polova, izgrađeni su odgovarajući institucionalni mehanizmi na svim nivoima. URP, osnovana 2007. godine kao upravno telo u okviru ministarstva nadležnog za poslove rada, zadužena je za predlaganje pravnih i političkih mera namenjenih poboljšanju položaja žena i promovisanju politike jednakih mogućnosti. Narodna skupština je osnovala Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, dok Vlada ima Savet za ravnopravnost polova kao savetodavni organ. U okviru nezavisnog državnog organa Zaštitnika građana nalazi se predstavnik za ravnopravnost polova, prava dece i prava osoba sa invaliditetom. Određivanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao nezavisne državne agencije u 2010. godini smatra se vrlo važnim. Na nivou APV, politiku za ravnopravnost polova promoviše Sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Odbor za ravnopravnost polova, predstavnik Ombudsmana za ravnopravnost polova i Zavod za ravnopravnost polova. Više od polovine lokalnih samouprava (oko 100) osnovalo je tela za ravnopravnost polova.
Principi ravnopravnosti polova razmatrani su tokom procesa pripreme IPARD II programa. Da bi se osigurao odgovarajući osvrt na pitanja koja se tiču polova, državni organi i NVO aktivne u oblasti jednakih mogućnosti se konsultuju tokom NARDS i pripreme IPARD II programa.
Odnos među polovima se uzima u obzir u procesu kreiranja mera za podršku, davanjem prioriteta ženama preduzetnicama kroz kriterijume za rangiranje. Štaviše, program obezbeđuje uključivanje organizacija ruralnog ženskog stanovništva u partnerstvo LAG i rodnu ravnopravnost u upravnom telu LAG.
Tokom sprovođenja IPARD II programa, biće posebno praćeno korišćenje mera podrške od strane žena koje upravljaju poljoprivrednim gazdinstvima i preduzećima. Svi izveštaji praćenja i vrednovanja uključiće deo o jednakim mogućnostima, u okviru kojih će se ispitati uticaji IPARD II programa na ravnopravnost polova. Predstavnici državnih i NVO organizacija koje promovišu jednake mogućnosti biće pozvane da učestvuju u IPARD II Odboru za praćenje.
Informacije i promotivne aktivnosti imaće za cilj ravnopravno učešće žena i muškaraca.
16.2. POJAŠNJENJE NAČINA NA KOJI ĆE SE DISKRIMINACIJA ZASNOVANA NA POLU, RASI, POREKLU, RELIGIJI, STAROSTI, SEKSUALNOM OPREDELJENJU, SPREČAVATI TOKOM RAZLIČITIH FAZA SPROVOĐENJA PROGRAMA
U Republici Srbiji je uspostavljen pravni okvir protiv diskriminacije. Pored Ustava Republike Srbije, opšti režim zaštite obuhvata Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", broj 22/09), Zakon o Zaštitniku građana ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 54/07) i Statut Autonomne pokrajine Vojvodine ("Službeni list AP Vojvodine", broj 20/14). Klauzule protiv diskriminacije su deo i drugih pravnih akata, tako da je politika jednakih mogućnosti, garantovana članom 15. Ustava, dalje razvijena. Član 60. Ustava daje "fer naknadu za rad", dok je princip ravnopravne naknade za identičan rad muškaraca i žena garantovan članom 17. Zakona o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik RS", broj 104/09), a Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/09, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje), kao i Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 i 113/17 - dr. zakon), takođe sadrže odredbe koje imaju za cilj sprečavanje diskriminacije žena na tržištu rada i prilikom zapošljavanja.
Zakon o zabrani diskriminacije uvodi princip ravnopravnosti u odnosu na pol, rasu, boju, etnički, jezički, rodni identitet, seksualnu orijentaciju, političku, versku ili filozofsku opredeljenost, ekonomsku, obrazovnu i socijalnu situaciju, trudnoću, roditeljstvo (veze/odgovornost), starosnu dob, porodični ili bračni status, građanski status, boravište, zdravstveno stanje, invaliditet, odnos prema posebnim grupacijama, i u odnosu na bilo koji drugi oblik diskriminacije.
Priprema i sprovođenje IPARD II programa poštuje sve odredbe navedene u pomenutoj pravnoj osnovi, kao i principe jednakog tretmana. Neće biti neposredne ili posredne diskriminacije bilo kog lica na osnovu pola, starosti, bračnog statusa, jezika, mentalnih ili fizičkih invaliditeta, seksualne orijentacije, političke pripadnosti ili ubeđenja, etničkog porekla, nacionalnosti, vere, rase, socijalnog porekla ili bilo kog drugog statusa. Pravila ponašanja UT i IPARD Agencije u potpunosti poštuju sve odredbe protiv diskriminacije propisane odgovarajućim zakonom, što će takođe biti potkrepljeno odgovarajućom obukom za zaposlene.
Mere programa ne obuhvataju diskriminatorne kriterijume. Sprovođenje IPARD II programa neće tolerisati bilo kakvu diskriminaciju prema potencijalnim korisnicima na osnovu vere, nacionalnosti, pola ili fizičkog invaliditeta.
XVII TEHNIČKI I SAVETODAVNI SERVISI
Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine, u Republici Srbiji postoji 631.122 gazdinstava i veliki broj malih poljoprivrednih gazdinstava (prosečne veličine gazdinstva 5,3 ha). Ovakva struktura vlasništva, skromno znanje i nedostatak dodatne obučenosti ruralnog stanovništva (97% ruralnog stanovništva se nije dodatno obučavalo, 54% ne poseduje specifična znanja i veštine) doveli su do niske produktivnosti i niskih prihoda iz poljoprivrede. Postojeći savetodavni sistem je nedovoljan i ne uspeva da odgovori na dinamičke potrebe tehničkog i tehnološkog restruktuiranja sektora.
Prenos znanja u oblasti poljoprivrede odvija se kroz formalno obrazovanje na svim nivoima (od srednjih škola do doktorskih studija), kao i kroz razne obuke koje organizuju obrazovne i istraživačke institucije, savetodavne službe, privatne firme, projektne jedinice i mediji.
Da bi se poljoprivrednici približili najnovijim naučnim dostignućima i stručnim preduzećima i da bi im se pomoglo da uvedu nove tehnologije i praksu u periodu od 2004. do 2007. godine, a kasnije i u 2013. i 2014. godini, sprovedena je nacionalna mera za podršku prenosa znanja u oblasti poljoprivrede kroz podršku posebnih obrazovnih projekata u oblasti poljoprivrede. Takođe je u 2010. godini uvedena slična mera kroz projekat Tranzicione reforme poljoprivrede (STAR) koja je sprovedena kroz kredite IBRD.
Savetodavna služba Republike Srbije će igrati važnu ulogu u procesu sprovođenja IPARD II programa. Planom komunikacije i vidljivosti predviđeno je da ova služba bude glavni partner MPŠV u promovisanju programa i pružanju pomoći poljoprivrednicima da popune prijavne formulare. Ovo će povećati potrebu za dodatnim kadrom i povećanim obimom posla, što je predviđeno u NARDS i podržano predloženim povećanjem budžeta. Savetodavnu službu Republike Srbije čini 35 poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi sa 256 zaposlenih savetnika. Od toga, 13 čine službe na teritoriji APV, sa 88 savetnika, među kojima je 12 javnih i jedna privatna. Kontrolu i koordinaciju ovih službi vrši Pokrajinski sekretarijat uz pomoć PSS u Novom Sadu, kao organizacije ovlašćene za stručno osposobljavanje savetnika. Pokrajinski sekretarijat u skladu sa zakonom usvaja godišnji program i način finansiranja ovih aktivnosti.
U ukupno 22 savetodavne službe u zemlji (ne uključujući APV), 19 je javnih i 3 privatne, a zaposleno je 168 savetnika. Kontrolu i koordinaciju službi sprovodi MPŠV uz pomoć IPN, koji je imenovan kao organizacija za stručno osposobljavanje savetodavaca, kao i za poslove praćenja i vrednovanja rezultata rada savetodavaca (ovlašćenje dobijeno u skladu sa zakonom, na period od pet godina).
Pravni osnov za aktivnosti Savetodavnih službi:
1) Zakon o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede ("Službeni glasnik RS", broj 30/10);
2) Srednjoročni program razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period 2011-2015;
3) Godišnji program za razvoj savetodavnih poslova u poljoprivredi.
MPŠV usvaja godišnji program i finansijsku podršku ovih aktivnosti u skladu sa zakonom. Godišnji program definiše vrstu i tačan broj aktivnosti koje savetodavac obavlja tokom godinu dana, rokove ili dinamiku realizacije, način praćenja i vrednovanja efekata rada savetodavca, teritorijalnu pokrivenost nekom službom, broj i stručnost savetodavaca, izvor, raspodelu i način korišćenja sredstava.
Obim rada savetodavaca sa poljoprivrednim gazdinstvima zasnovan je na sledećem pristupu:
1) rad sa pojedinačnim poljoprivrednim gazdinstvima:
(1) rad sa odabranim poljoprivrednim gazdinstvima tokom perioda od tri godine, pri čemu savetodavac mora da poseti odabrano poljoprivredno gazdinstvo nekoliko puta godišnje i da obračuna određene ekonomske parametre,
(2) rad sa drugim gazdinstvima u kancelariji, putem telefona, faksa, elektronske pošte ili na terenu,
(3) pomoć u popunjavanju formulara i prijava za pripremu dokumenata i biznis planova, prilikom podnošenja zahteva za korišćenje sredstava;
2) rad sa grupama:
(1) poljoprivredne zadruge i udruženja poljoprivrednika,
(2) organizacije, udruženja i neformalne grupe poljoprivrednih proizvođača,
(3) predavanja,
(4) radionice (obuke uz praktičnu demonstraciju),
(5) seminari/ zimske škole,
(6) dani polja - demonstracija na licu mesa/u polju,
(7) tribine (u cilju promovisanja politike poljoprivrede i ruralnog razvoja);
3) rad putem masovnih medija: TV emisija, radio emisija, članaka na internet stranici www.psss.rs, tekstova u biltenima koje izdaje služba ili lokalne novine.
4) praćenje, prikupljanje i diseminacija podataka:
(1) za Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Republike Srbije - STIPS,
(2) za sezonske radove u poljoprivredi, voćarstvu i vinogradarstvu,
(3) za sistem računovodstva za poljoprivredna gazdinstva u Republici Srbiji - FADN.
U skladu sa zakonom IPN, kao ovlašćena organizacija u Republici Srbiji, i PSS Novi Sad u APV usvajaju Godišnji plan za obuku savetodavaca. Stručno i savetodavno veće odobrava planove, a njihovo sprovođenje se finansira iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta APV.
Savetodavnu službu za poljoprivredna gazdinstva nadziru i prate dva nezavisna tela ovlašćena od strane MPŠV:
1) stručno i savetodavno veće za savetodavne usluge i primenjena istraživanja u poljoprivredi koje predlaže srednjoročni program, razvojnu politiku i finansiranje savetodavnih službi i primenjenih istraživanja, daje stručno mišljenje o prirodi i vrsti obrazovanja i predlaže vrste obuka za savetodavce i poljoprivrednike i daje stručno mišljenje o Godišnjem planu usavršavanja poljoprivrednih savetodavaca;
2) IPN koji obučava savetodavce, razvija nacrt programa Obuke za savetodavce i dodatne module, sastavlja i štampa materijal za savetodavnu službu, organizuje edukaciju - obučavanje, praćenje i vrednovanje rezultata rada savetodavaca, vrednovanje PSS kancelarija, sastavlja rang listu savetodavaca prema ostvarenim planiranim zadacima, izrađuje jedinstvenu metodologiju za vođenje evidencije o savetodavnim aktivnostima (formulari, softver, portal), štampa objave i drugi materijal za savetodavnu službu i podnosi izveštaj MPŠV.
Savetodavne službe organizuju obuke, seminare i edukaciju za poljoprivrednike kroz Godišnje programe dogovorene i finansirane od strane MPŠV. Godine 2010. usvajanjem novog Zakona o savetodavnim i stručnim službama u poljoprivredi, određena je podrška za modernizaciju i poboljšanje savetodavne službe Republike Srbije. Obrazloženje za usvajanje zakona, između ostalog, je u činjenici da je nacionalna savetodavna služba imala ograničen broj stručnjaka. Stručnjaci imaju težak zadatak da odgovore na izazove sa kojima je suočeno oko 631.000 poljoprivrednih gazdinstava od čega je preko 466.000 registrovanih zainteresovano za savetodavne usluge. Ukupan broj poljoprivrednika u okviru savetodavnih usluga u 2013. godini bio je oko 20.000.
Jedna od aktivnosti savetodavne službe Republike Srbije je uspostavljanje FADN sistema, dok u pogledu sprovođenja IPARD II programa savetodavna služba radi na promovisanju mera IPARD II programa, kao i pomoći potencijalnim korisnicima u pripremi prijavnih formulara za IPARD i razvoj biznis plana. Kako rad savetodavne službe finansira ograničen državni budžet, nastala je potreba da se uvede sistem licenciranja i tako poveća pokrivenost stručnjacima koji pružaju usluge komercijalnim gazdinstvima, uključujući druge pružaoce usluga pod strogim pravilima i uslovima.
Neophodne mere koje u narednom periodu treba preduzeti u cilju izgradnje kapaciteta PSSS da bi ispunila predstojeće obaveze i da bi se pripremila za podršku u sprovođenju IPARD II programa odnosiće se na izradu plana obuke koji će pomoći u planiranju budućeg rada vezanog za podršku korisnika. Posebno se treba koncentrisati u oblasti ispunjavanja standarda, razrade Vodiča za korisnike i aktivnosti sa potencijalnim korisnicima. Ovaj početni skup aktivnosti obuke treba da pokrije uvod u politiku ruralnog razvoja, zadatke i ciljeve, gde savetodavci treba da dobiju dovoljno znanja na ovu temu, kao i prve informacije o budućem radu u promotivnim aktivnostima u vezi sa IPARD II programom.
Savetodavna služba će raditi sa potencijalnim korisnicima na prijavnom formularu za IPARD, razvoju biznis planova, kao i na promovisanju mera IPARD II programa. U te svrhe biće joj potrebna pomoć za prenos znanja i obuke kroz različite vidove podrške EU (TW, TWL projekata).
Što se tiče pripremanja drugih tehničkih službi i organa za sprovođenje IPARD II programa, drugi set materijala za obuku biće povezan sa zahtevima u vezi sa odgovarajućim državnim i EU standardima, uz poseban osvrt na to šta korisnici moraju da znaju pre nego što planiraju da se prijave za IPARD sredstva. Ove zadatke će dalje razraditi, podržati i nadgledati Stalna radna grupa MPŠV koja će biti osnovana u narednom periodu. Osnovni zadaci Stalne radne grupe MPŠV, osim definisanja nacionalnih i standarda EU, odnose se na predviđanje mogućih problema definisanjem kriterijuma i uslova koje korisnici moraju da ispune u vreme podnošenja zahteva za IPARD sredstva, kao i na kraju investiranja, da predloži kontrolni spisak za ove kriterijume/uslove u pogledu ovih standarda, da identifikuje ili predloži dokument koji tehnička tela za sprovođenje IPARD II programa moraju da izdaju kao potvrdu ispunjenja određenih standarda, da podrži pripremu priručnika za korisnike i uputstava za izdavanje dokumenata za sprovođenje IPARD II programa, definiše odnos IPARD Agencije i tehničkih tela (proces komunikacije i odgovornost tehničkih tela), odredi potreban plan obuke za izgradnju kapaciteta tehničkih tela i da učestvuje u sprovođenju ovog plana obuke.
Osim pružanja informacija potencijalnim korisnicima u vezi sa IPARD II programom, MRRS i stručne organizacije takođe imaju važnu ulogu u diseminaciji informacija o IPARD II programu i pružanju tehničke podrške, kao i u savetovanju potencijalnih korisnika u okviru oblasti njihovog uticaja. Pošto je IPARD novo iskustvo za Republiku Srbiju, postoji velika potreba da se dobije podrška za obaveštavanje o politici ruralnog razvoja, IPARD pravilima i uslovima, ispravno i efikasno. U tom kontekstu, u pogledu doprinosa uspešnom sprovođenju IPARD II programa, odgovorne institucije i organi treba da razviju svoje kapacitete da bi se dovoljno podržanim, osposobljenim i pripremljenim savetodavnim službama omogućilo da pruže pomoć i daju informacije potencijalnim korisnicima.
PRILOG 1 - Projekti i pomoć poljoprivredi i ruralnom razvoju
PRILOG 2 - Opis metodologije za procenu ekonomske održivosti korisnika
PRILOG 3 - Minimalni nacionalni standardi
PRILOG 4 - Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi
PRILOG 5 - Definicija malih i srednjih preduzeća
PRILOG 6 - Rezultati konsultacija - zaključak
PRILOG 7 - Lista naseljenih mesta izvan ruralnih područja
PROJEKTI I POMOĆ POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU
Tabela 28: Projekti u okviru IPA programa 2007-2012. godine
Naziv projekta |
Vrednost |
Budžetska godina |
Status |
Razvojni partner |
Jačanje kapaciteta Republike Srbije za prihvatanje fondova EU u oblasti ruralnog razvoja u pretpristupnom periodu |
4.000.000 |
IPA 2007 |
Završen |
Kompletno finansirano od strane EU |
Pomoć Upravi za agrarna plaćanja |
IPA 2009 |
Završen |
OU |
|
IPA Priprema strateških programskih dokumenata 5 (PPF5) |
Nije dostupno |
IPA 2012 |
Završen |
PPF |
Jačanje kapaciteta i tehnička podrška za obnovu rejonizacije vinogradarstva i za sistem oznaka geografskog porekla vina |
1.200.000 |
IPA 2008 |
Završen |
Kompletno finansirano od strane EU |
Podrška za kontrolu/iskorenjivanje klasične kuge svinja i besnila u Republici Srbiji |
8.300.000 |
IPA 2008 |
Završen |
Finansira EU 6.300.000 |
Usaglašavanje nacionalnih propisa u oblasti registracije i kontrole sredstava za zaštitu bilja (SZB) sa propisima EU i primena novih zakonskih propisa |
1.300.000 |
IPA 2008 |
Završen |
Kompletno finansirano od strane EU |
Podrška za kontrolu/iskorenjivanje klasične kuge svinja i besnila u Republici Srbiji |
6.000.000 |
IPA 2009 |
Završen |
Kompletno finansirano od strane EU |
Opremanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Republike Srbije u lancu ishrane |
6.500.000 |
IPA 2010 |
Završena tvining komponenta |
Kompletno finansirano od strane EU |
Osnivanje Sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima (FADN) |
3.545.400 |
IPA 2010 |
Završen |
Kompletno finansirano od strane EU |
Podrška za bezbednost hrane, dobrobit životinja i kontrolu/iskorenjivanje klasične kuge svinja i besnila |
6.000.000 |
IPA 2011 |
U toku |
Kompletno finansirano od strane EU |
Sprovođenje efikasnih mera za upravljanje zemljištem i administrativne procedure za podršku poboljšanju agrarne strukture u skladu sa zahtevima EU |
3.880.000 |
IPA 2011 |
Završen |
Finansira EU 2.780.000 EUR |
Pomoć UT Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije u izradi IPARD programa 2014-2020, podrška za akreditaciju i obuku |
250.000 |
IPA 2011 |
Završen |
Kompletno finansirano od strane EU |
Razvoj informacionog sistema održivih usluga za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede |
1.500.000 |
IPA 2012 |
U toku |
Kompletno finansirano od strane EU |
Jačanje kapaciteta za unapređenje objekata za proizvodnju hrane i upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla |
2.000.000 |
IPA 2012 |
U toku |
Kompletno finansirano od strane EU |
Nastavak podrške za kontrolu/iskorenjivanje klasične kuge svinja i besnila u Republici Srbiji |
7.100.000 |
IPA 2012 |
Završen |
Kompletno finansirano od strane EU |
Podrška IPARD operativnoj strukturi (Upravljačko telo, IPARD Agencija i savetodavstvu) u aktivnostima koje se odnose na IPARD |
1.500.000 |
IPA 2012 |
U pripremi |
Kompletno finansirano od strane EU |
Implementacija održive primene sredstava za zaštitu bilja i uspostavljanje sistema redovne tehničke inspekcije uređaja za primenu pesticida |
1.300.000 |
IPA 2012 |
U toku |
Kompletno finansirano od strane EU |
"Pomoć EU poplavljenim područjima u Republici Srbiji" |
8.000.000 |
IPA 2012 |
U toku |
Kompletno finansirano od strane EU |
Nastavak podrške za kontrolu/iskorenjivanje klasične kuge svinja i besnila, kao i kontrola zoonoza i bolesti koje se prenose putem hrane u Republici Srbiji |
4.800.000 |
IPA 2013 |
U toku |
Finansira EU 3.230.000 EUR |
Izvor: ISDACON; OU Izveštaj o vrednovanju
Tabela 29: Bilateralna pomoć sektoru
DONATOR |
POMOĆ PROGRAMU/PROJEKTU U OKVIRU POLJOPRIVREDNOG SEKTORA |
Austrija |
Projekat "Podrška proizvodnji organske hrane u južnoj Srbiji (OFPSSS)" u Jablaničkom i Pčinjskom upravnom okrugu sproveden tokom 2010-2011. godine sa budžetom od 720.000 EUR. |
Danska |
Projekat "Sprovođenje programa za podršku privatnom sektoru voćarstva, jagodastog i bobičastog voća na jugu Republike Srbije". Ukupan budžet 8.650.000 EUR, donacija Vlade Danske iznosi 5.350.000 EUR, Nacionalni budžet 3.300.000 EUR. Projekat je započeo krajem 2012. godine i biće završen u krajem 2016. godine. Daje tehničku podršku i donacije kroz pozive na konkurisanje jednom godišnje. |
Češka Republika |
Projekat "Podrška proizvodnji sira na Pešteru", kao deo poljoprivredno- poslovnog razvoja Peštera (Raška oblast). Budžet 510.000 EUR, trajao od 2011- 2014. godine. |
Nemačka |
Razvoj finansijskog sistema u ruralnim područjima Republike Srbije |
Holandija |
ACCESS ("Program podrške razvoja konkurentnosti MSP u Republici Srbiji u skladu sa procesom pridruživanja EU") sarađuje sa tržišnim igračima privatnog sektora, vladom, univerzitetima, organskim poljoprivredno -poslovnim vrednosnim lancima, civilnim društvom, kao i sa grupom poljoprivrednika u sektoru za preradu organskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Ima za cilj da pospeši ekonomski razvoj Republike Srbije i olakša buduće članstvo zemlje u EU kroz podržavanje Nacionalne strategije Republike Srbije za razvoj MSP i preduzetništva. |
Predstojeći program za "Razvoj održivog bioenergetskog tržišta u Republici Srbiji". Program će sprovesti GIZ uz TP od 8.000.000 EUR i ukupan budžet od 110.000.000 EUR. |
|
Projekat za "Jačanje kapaciteta službene kontrole" Uprave za veterinu - sproveden od strane VWA; januar 2011 - januar 2013. godine. Budžet 350.000 EUR. |
|
"Jačanje kapaciteta laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka" |
|
"Izgradnja kapaciteta fitosanitarnih službi" - sprovela holandska UZB; mart 2009 - februar 2010. godine. Budžet 130.000 EUR. |
|
"Unapređenje sprovođenja službene kontrole veterinarske inspekcije u Republici Srbiji"- sproveden od strane VWA; mart 2010 - jul 2011. godine. Budžet 130.000 EUR. |
|
"Jačanje propisa u vezi sa zaštitom zdravlja biljaka u Republici Srbiji pod pravnim okvirima EU 2010" - sprovedeno od strane NPPS; NAK i Naktuinbouw 2010-2011. Budžet 125.000 EUR. |
|
Japan |
"Podrška poljoprivrednog sektora Republike Srbije kroz obnovu proizvodnje domaćeg đubriva" |
Norveška |
"Unapređenje organizacije rada zemljoradničkih zadruga u Republici Srbiji po norveškom modelu" |
Rumunija |
Partnerstvo za revitalizaciju ruralnih područja sprovedeno od strane UNDP. Budžet 200.000 EUR |
Španija |
Projekat "Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja" koji je finansirala Španija i koji je sproveden kroz FAO, UNDP, UNWTO, UNICEF i UNEP. MPŠV zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i regionalnog razvoja. Ukupan budžet 4.000.000 USD. Projekat je sproveden od decembra 2009. do decembra 2012. godine. |
Švajcarska |
Projekat za "Pomoć u oblasti prava intelektualne svojine" u MPŠV sa Zavodom za intelektualnu svojinu, sproveden od strane Švajcarske Konfederacije - Državnog sekretarijata za ekonomske poslove i Zavoda za intelektualnu svojinu. Budžet: 778.300 CHF Period: maj 2009 - decembar 2012. godine. |
Projekat za "Podršku u prenosu znanja GLOBALG.A.P standarda" |
|
Dalja podrška identifikovana je kroz podršku IPM za uvođenje standarda EU. Zainteresovanost za Sanitarne i fitosanitarne mere (SPS) radi ispunjenja pristupnih zahteva STO. |
|
Švedska |
Razvojne mreže jugoistočne Evrope za biljne genetičke resurse (SEED Net). Budžet 250.000 EUR. |
Topola - Pilot razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj opštine Topola, 2002. godine |
|
Podrška proizvodnji mleka u Republici Srbiji - faza 1 (2003. godine) faza projekta 2 (2006. godine). |
|
SAD |
USAID "Podrška održivom razvoju mlekarskog sektora u Šumadiji" |
Budžet: 6.650.000 RSD. avgust 2010 - avgust 2011. godine. |
|
USAID "Agrobiznis projekat" 2007-12. Petogodišnji ekonomski razvoj namenjen povećanju konkurentnosti srpskog sektora za agrobiznis. Projekat je radio na šest poljoprivrednih podsektora; (1) jagodasto voće, (2) mlečni proizvodi, (3) bilje i pečurke, (4) stoka i meso, (5) voćke, (6) povrće. Dve glavne komponente: Povećanje efikasnosti i konkurentnosti i poboljšanje i stvaranje okruženja za srpsko poljoprivredno poslovanje. Projekat je takođe uključio odgovarajuću donaciju od 3.000.000 USD za Agrobiznis program. |
|
USAID je radio na Strategiji razvoja zemlje i saradnje za period 2012-2017. godine koja se koncentriše na konkurentna tržišta i ekonomski razvoj kroz G2G partnerstva; nije planirana posebna poljoprivredna podrška. |
|
USDA, po osnovu sporazuma sa Vladom je podržavao poljoprivredni sektor od 2001. godine tehničkom podrškom. To je obuhvatalo: |
|
FAO |
Jačanje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u jugoistočnoj Evropi za pridruživanje EU - program tehničke saradnje/430.000 USD |
FAO/EBRD |
Poboljšanje kvaliteta hrane i bezbednosnih standarda u mesnoj industriji Republike Srbije |
Svetska banka IBRD |
STAR |
Projekat smanjenja zagađenja reke Dunav iz industrije, 9.000.000 EUR, 2005. godine |
|
UN |
Podrška za osnivanje mreže za ruralni razvoj u zemljama jugoistočne Evrope (TCP/RER/3302) (regionalna) 85.000 USD, 2011. godine. |
Izvor: OU Izveštaj o vrednovanju; ISDASCON
OPIS METODOLOGIJE ZA PROCENU EKONOMSKE ODRŽIVOSTI KORISNIKA
Kriterijumi i grafikoni koje treba koristiti prilikom procene ekonomske održivosti korisnika, koja će se vršiti u reprezentativnoj godini, kao i kriterijumi i grafikoni korišćeni za procenu ekonomske održivosti projekta su sledeći:
Grafikon 4. Ekonomska održivost korisnika
JEDNOSTAVNA FORMA BIZNIS PLANA (ZA INVESTICIJE DO 50.000 EUR) |
Likvidnost = kumulativni novčani tok treba da bude pozitivan |
Odnos prihoda i rashoda = ukupan prihod/ukupan rashod |
SLOŽEN BIZNIS PLAN (ZA INVESTICIJE PREKO 50.000 EUR) |
Likvidnost = kumulativni novčani tok treba da bude pozitivan |
Odnos prihoda i rashoda = ukupan prihod/ukupan rashod |
Grafikon 5. Ekonomska održivost projekta
JEDNOSTAVNA FORMA BIZNIS PLANA (ZA INVESTICIJE DO 50.000 EUR) |
Likvidnost = kumulativni novčani tok treba da bude pozitivan |
Odnos prihoda i rashoda = ukupan prihod/ukupan rashod |
KOMPLETAN BIZNIS PLAN (ZA INVESTICIJE PREKO 50.000 EUR) |
Likvidnost = kumulativni novčani tok treba da bude pozitivan |
Interna stopa rentabilnosti |
Neto sadašnja vrednost projekta |
Period povraćaja ulaganja |
MINIMALNI NACIONALNI STANDARDI
Minimalni nacionalni standardi za meru: "Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava":
1) Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju (2Službeni glasnik RS", br. 41/09, 10/13 - dr. zakon i 101/16):
(1) Pravilnik o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ("Službeni glasnik RS", broj 102/18),
(2) Pravilnik o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva ("Službeni glasnik RS", br. 17/13, 102/15, 6/16, 46/17, 44/18 - dr. zakon, 102/18 i 6/19);
2) Zakon o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19 - dr. zakon):
(1) Pravilnik o registraciji, odnosno odobravanju objekta za uzgoj, držanje i promet životinja ("Službeni glasnik RS", broj 36/17),
(2) Pravilnik o opštim i posebnim uslovima higijene hrane za životinje ("Službeni glasnik RS", broj 78/10),
(3) Pravilnik o opštim i posebnim uslovima za higijenu hrane za životinje ("Službeni glasnik RS", broj 23/18);
3) Zakon o stočarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 93/12 i 14/16):
(1) Pravilnik o uslovima u pogledu objekata i opreme koje moraju ispunjavati odgajivačke organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima, kao i o uslovima u pogledu stručnog kadra koje moraju ispunjavati organizacije sa posebnim ovlašćenjima ("Službeni glasnik RS", br. 103/09, 104/18 i 4/19),
(2) Pravilnik o sadržini i obrascu zahteva za upis u registar odgajivačkih organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima, kao i sadržini i načinu vođenja tog registra ("Službeni glasnik RS", broj 67/09);
4) Zakon o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS", broj 41/09):
(1) Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i način vođenja evidencije o životinjama ("Službeni glasnik RS", br. 6/10 i 57/14),
(2) Pravilnik o načinu obeležavanja i registracije goveda, kao i o službenoj kontroli obeležavanja i registracije goveda ("Službeni glasnik RS", broj 102/14),
(3) Pravilnik o načinu obeležavanja i registracije svinja, kao i o službenoj kontroli identifikacije, obeležavanja i registracije svinja ("Službeni glasnik RS", broj 94/10),
(4) Pravilnik o načinu obeležavanja i registracije ovaca i koza, kao i o službenoj kontroli identifikacije, obeležavanja i registracije ovaca i koza ("Službeni glasnik RS", br. 6/11 i 57/11),
(5) Pravilnik o načinu obeležavanja i registracije kopitara, kao i o službenoj kontroli identifikacije, obeležavanja i registracije kopitara ("Službeni glasnik RS", broj 72/10);
5) Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19 i 37/19 - dr. zakon);
6) Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US, 14/16, 76/18 i 95/18 - dr. zakon);
7) Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 - dr. zakon):
(1) Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Službeni glasnik RS", br. 67/11, 48/12 i 1/16),
(2) Pravilnik o načinu i uslovima za merenje i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i sadržini izveštaja o izvršenim merenjima ("Službeni glasnik RS", broj 33/16);
8) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon):
(1) Pravilnik o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ("Službeni glasnik RS", broj 60/06);
9) Zakon o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje).
Minimalni nacionalni standardi za meru: "Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva":
1) Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 30/10 - dr. zakon i 101/16):
(1) Pravilnik o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ("Službeni glasnik RS", broj 102/18),
(2) Pravilnik o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva ("Službeni glasnik RS", br. 17/13, 102/15, 6/16, 46/17, 44/18 - dr. zakon, 102/18 i 6/19).
2) Zakon o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19 - dr. zakon):
(1) Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima, odnosno opštim i posebnim uslovima za higijenu hrane životinjskog porekla, kao i o uslovima higijene hrane životinjskog porekla ("Službeni glasnik RS", br. 25/11 i 27/14),
(2) Pravilnik o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla veterinarsko-sanitarnim uslovima za izgradnju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla, načinu sprovođenja službene kontrole i samokontrole, kao i uslovima za stočna groblja i jame grobnice ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 97/13, 15/15 i 61/17);
3) Zakon o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS", broj 41/09):
(1) Pravilnik o uslovima i sredstvima za lišavanje životinja života, načinu postupanja sa životinjama neposredno pre klanja, načinu omamljivanja i iskrvarenja životinja, uslovima i načinu klanja životinja bez prethodnog omamljivanja, kao i programu obuke o dobrobiti životinja tokom klanja ("Službeni glasnik RS", broj 14/10);
4) Zakon o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 17/19):
(1) Pravilnik o uslovima higijene hrane ("Službeni glasnik RS", broj 73/10),
(2) Pravilnik o opštim i posebnim uslovima higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa ("Službeni glasnik RS", br. 72/10 i 62/18) ("Mikrobiološki kriterijumi za hranu");
5) Zakon o nadzoru nad prehrambenim proizvodima biljnog porekla ("Službeni glasnik RS", br. 25/96 i 101/05 - dr. zakon):
(1) Pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda biljnog porekla ("Službeni glasnik RS", broj 50/96);
6) Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19 i 37/19 - dr. zakon);
7) Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09):
(1) Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 69/05);
8) Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon):
(1) Pravilnik o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ("Službeni glasnik RS", broj 60/06);
9) Zakon o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje);
Minimalni nacionalni standardi za meru:"Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja":
1) Zakon o turizmu ("Službeni glasnik RS", broj 17/19):
(1) Pravilnik o standardima za kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj ("Službeni glasnik RS", br. 83/16 i 30/17),
(2) Pravilnik o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata ("Službeni glasnik RS", br. 48/12 i 58/16),
(3) Pravilnik o minimalnim tehničkim i sanitarno-higijenskim uslovima za pružanje ugostiteljskih usluga u domaćoj radinosti i u seoskom turističkom domaćinstvu ("Službeni glasnik RS", br. 41/10 i 48/12 - dr. pravilnik);
2) Zakon o ugostiteljstvu ("Službeni glasnik RS", broj 17/19);
3) Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 30/10 i 101/16);
4) Pravilnik o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi ("Službeni glasnik RS", broj 102/18);
5) Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19 i 37/19 - dr. zakon);
6) Zakon o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 18/16).