POSLOVNIKO RADU DRŽAVNOG VEĆA TUŽILACA("Sl. glasnik RS", br. 29/2017, 46/2017 i 39/2021) |
OSNOVNE ODREDBE
Poslovnikom o radu Državnog veća tužilaca bliže se uređuje način rada i odlučivanje Državnog veća tužilaca.
Skraćeni izrazi upotrebljeni u ovom poslovniku imaju značenje:
1) Zakon ima značenje Zakona o Državnom veću tužilaca,
2) Veće ima značenje Državnog veća tužilaca,
3) Poslovnik ima značenje Poslovnika o radu Veća,
4) Predsednik ima značenje predsednika Veća,
5) Zamenik predsednika ima značenje zamenika predsednika Veća,
6) Član Veća ima značenje člana Državnog veća tužilaca,
7) Kancelarija ima značenje administrativne kancelarije,
8) Poverenik ima značenje poverenika za samostalnost,
9) Sekretar ima značenje državnog službenika po položaju koji rukovodi radom kancelarije.
Sve imenice upotrebljene u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose. Generička upotreba muškog gramatičkog roda u ovom tekstu ne isključuje rodno osetljiv jezik u aktima Veća.
Načela postupanja i odlučivanja
Veće postupa i odlučuje zakonito, samostalno, nepristrasno, javno, uz poštovanje ličnog i profesionalnog integriteta.
Veće postupa i odlučuje na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Veće je samostalni organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Svaki član Veća samostalan je u postupanju i odlučivanju.
U okviru svoje nadležnosti Veće ostvaruje saradnju i uzima u obzir mišljenja Visokog saveta sudstva, državnih i drugih organa i organizacija, tužilačkih saveta drugih država i međunarodnih organizacija, a naročito organizacija koja se bave pitanjima pravosuđa, vladavine prava i pravosudnih saveta.
Član Veća dužan je da postupa i odlučuje bez ličnih predrasuda ili naklonosti.
Član Veća dužan je da se u vršenju funkcije ponaša na način kojim se učvršćuje poverenje javnosti i učesnika u postupku u njegovu nepristrasnost i da se uzdrži od ponašanja koje bi nepristrasnost moglo da dovede u sumnju.
Član Veća dužan je da se izuzme od postupanja u predmetima i postupcima u kojima postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.
Rad Veća je javan.
Javnost rada Veća zasniva se na zakonskoj pretpostavci o opravdanom interesu javnosti da zna, načelu jednakosti i zabrani diskriminacije novinara i javnih glasila.
Javnost rada Veća ostvaruje se objavljivanjem opštih akata na internet prezentaciji Veća i u "Službenom glasniku Republike Srbije", omogućavanjem novinarima i drugim zainteresovanim licima da prate sednice Veća ukoliko nisu zatvorene za javnost, davanjem službenih saopštenja, a po potrebi objavljivanjem evidencija, izveštaja i odluka u sredstvima javnog obaveštavanja i na drugi način.
Odnose sa javnošću Veće ostvaruje preko portparola i člana Veća određenog za odnose sa javnošću.
Načelo poštovanja ličnog i profesionalnog integriteta
Veće je dužno da prilikom postupanja i odlučivanja poštuje lični i profesionalni integritet svakog lica, a posebno profesionalni integritet nosilaca javnotužilačke funkcije u cilju zaštite i očuvanja samostalnosti javnotužilačke funkcije.
Veće je dužno da preduzima radnje u cilju jačanja institucionalnog integriteta javnotužilačke organizacije i individualnog integriteta nosilaca javnotužilačke funkcije.
Zaštita samostalnosti i obaveštavanje javnosti o nedozvoljenom uticaju
U cilju zaštite samostalnosti javnog tužilaštva i nosilaca javnotužilačke funkcije i obaveštavanja javnosti o nedozvoljenom uticaju na njihov rad, Veće imenuje Poverenika za samostalnost.
Način postupanja Poverenika za samostalnost uređuje se ovim poslovnikom.
Veće jednom godišnje obaveštava javnost o postojanju političkog ili drugog nedozvoljenog uticaja na rad javnog tužilaštva.
Povodom političkog ili drugog nedozvoljenog uticaja na rad javnog tužilaštva, Veće, po potrebi, može i vanredno da se obrati javnosti.
Član Veća ima sledeća prava:
- da učestvuje u radu i odlučivanju Veća,
- da učestvuje u raspravi na sednicama Veća i postavlja pitanja o radu Veća,
- da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije,
- da mu bude blagovremeno dostavljen materijal za sednicu,
- da mu se obezbedi uvid u celokupne spise Veća,
- da traži obaveštenja od javnih tužilaštava, sudova i drugih državnih organa,
- da učestvuje u radu povremenih radnih tela,
- da ukazuje Veću na povredu Poslovnika i da traži da se o povredi Veće izjasni,
- da neposredno kontaktira sa nosiocima javnotužilačke funkcije i obilazi javna tužilaštva u cilju ostvarivanja nadležnosti Veća,
- da koristi prostorije Veća za sastanke u vezi obavljanja funkcije,
- da preko sekretara izdaje naloge kancelariji u okviru poslova koji su mu povereni,
- da ostvaruje druga prava u skladu sa zakonom.
Član Veća ima sledeće dužnosti:
- da funkciju obavlja u skladu sa principima Etičkog kodeksa članova Državnog veća tužilaca,
- da funkciju obavlja savesno, u skladu sa načelima postupanja i odlučivanja,
- da blagovremeno prijavi odsustvo sa sednice,
- da obavesti Veće o postojanju razloga koji mogu da dovedu u sumnju njegovu nepristrasnost.
Prava i dužnosti član Veća stiče stupanjem na funkciju.
Obaveštavanje Veća o pokrenutom krivičnom postupku ili lišenju slobode
Nadležni javni tužilac je dužan da obavesti Veće ukoliko je protiv nosioca javnotužilačke funkcije ili člana Veća pokrenut krivični postupak ili je lišen slobode.
Obaveštavanje Veća se vrši u cilju obezbeđenja i garantovanja samostalnosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i članova Veća.
Veće podnosi Narodnoj skupštini redovni godišnji izveštaj o radu u prethodnoj godini.
Godišnji izveštaj sadrži hronološki prikaz godišnjih aktivnosti Veća i podatke o redovnom i vanrednom javnom reagovanju Veća na postojanje političkog uticaja na rad javnog tužilaštva.
Veće razmatra i usvaja godišnji izveštaj o radu najkasnije do 1. marta tekuće godine.
Godišnji izveštaj o radu dostavlja se Narodnoj skupštini najkasnije do 15. marta tekuće godine i objavljuje se na internet prezentaciji Veća.
Veće priprema godišnji plan rada.
Godišnji plan rada ima programski karakter i sadrži: definisanje postojećeg stanja u oblastima za koje se podnosi godišnji izveštaj; utvrđivanje kratkoročnih i srednjoročnih ciljeva u skladu sa definisanim dugoročnim ciljevima; utvrđivanje rokova i načina merenja ostvarljivosti rezultata; planiranje kratkoročnih i srednjoročnih programskih aktivnosti sa stanovišta utvrđenih ciljeva uz vremensko opredeljenje njihovog sprovođenja; opravdanje pojedinačnih sprovedenih aktivnosti sa stanovišta utvrđenih ciljeva; merenje stepena ostvarenosti ciljeva; planiranje programa daljih aktivnosti, godišnji raspored poslova.
Veće priprema godišnji plan za narednu godinu najkasnije do 25. decembra tekuće godine.
NAČIN RADA VEĆA
Predsednik predstavlja Veće, rukovodi radom i vrši druge poslove u skladu sa Zakonom i ovim poslovnikom.
Predsednik ima sledeća ovlašćenja:
- stara se da rad Veća bude u skladu sa zakonom i ovim poslovnikom,
- organizuje i usklađuje rad Veća,
- saziva sednice Veća i njima predsedava,
- potpisuje pismene otpravke odluka i druge akte Veća,
- sastavlja predlog dnevnog reda i obavlja druge radnje radi pripremanja sednice Veća,
- preduzima mere za nesmetano odvijanje sednice,
- sprovodi odluke povodom primene Poslovnika,
- stara se o pravilnom administrativnom i finansijskom poslovanju Veća i izdaje uputstva koja se odnose na poslovanje Veća,
- nadzire vođenje evidencija, spisa i dokumenata Veća,
- predstavlja i zastupa Veće pred domaćim i stranim organima i organizacijama i prenosi pojedina ovlašćenja za zastupanje,
- stara se o saradnji Veća sa Republičkim javnim tužilaštvom, Visokim savetom sudstva i drugim organima i organizacijama, tužilačkim i pravosudnim savetima drugih država i međunarodnim organizacijama,
- podnosi zahteve za obezbeđenje sredstava za rad Veća i potpisuje predlog budžeta potrebnih sredstava za rad Veća,
- donosi odluku o udaljenju sa funkcije člana Veća,
- donosi odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Veća,
- sprovodi odluke Veća i vrši druga poverena ovlašćenja u skladu sa zakonom i Poslovnikom.
Zamenika predsednika Veće bira iz reda izbornih članova Veća nosilaca javnotužilačke funkcije.
Zamenik predsednika Veća obavlja poslove predsednika u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti.
Predlog za izbor ili razrešenje zamenika predsednika mogu staviti tri člana Veća.
Zamenik predsednika se bira na period do isteka mandata člana Veća.
Funkcija zamenika predsednika prestaje: na lični zahtev, prestankom funkcije člana Veća ili razrešenjem funkcije zamenika predsednika.
Stalna radna tela Veća su: izborna komisija i disciplinski organi.
Članove stalnih radnih tela Veće bira na posebnoj sednici.
Prilikom izbora članova stalnih radnih tela, Veće uzima u obzir predloge kolegijuma javnih tužilaštava i predloge strukovnih i stručnih udruženja.
Način rada stalnih radnih tela
Način rada stalnih radnih tela propisuje Veće opštim pravnim aktima.
Stalna radna tela odlučuju na sednicama.
Sednice stalnih radnih tela se održavaju u sedištu Veća, a po potrebi mogu da se održe i van sedišta.
Radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja, odnosno preduzimanja određenih radnji, Veće obrazuje povremeno radno telo.
Povremeno radno telo čini najmanje tri člana.
U odluci o obrazovanju povremenog radnog tela Veće određuje nadležnost i članove, a po potrebi i rok u kome povremeno radno telo postupa. Veće može imenovati i zamenike članova, za slučaj sprečenosti.
Članovi povremenog radnog tela mogu biti članovi Veća, nosioci javnotužilačke funkcije i druga stručna lica. Najmanje jedan član radnog tela mora biti član Veća.
Predsednika povremenog radnog tela, koji je ujedno i izvestilac o radu radnog tela, biraju članovi radnog tela na prvom sastanku.
Povremeno radno telo odluke donosi po pravilu saglasnošću svih članova, a ukoliko to nije moguće, odluke se donose većinom glasova članova tela.
Sednicama povremenog radnog tela može da prisustvuje bilo koji član Veća, kao i druga stručna lica na poziv člana radnog tela. Prisutna stručna lica mogu da učestvuju u radu, ukoliko povremeno radno telo to odobri.
Povremeno radno telo prestaje sa radom usvajanjem predloga ili izveštaja u kom je izneto mišljenje ili stručno obrazloženje na sednici Veća, istekom roka ili preduzimanjem određene radnje. Rad povremenog radnog tela može da prestane i odlukom Veća.
Veće odlukom obrazuje Etički odbor, kao povremeno radno telo, radi staranja o poštovanju Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Republike Srbije.
Etički odbor je ovlašćen da:
- se stara o uspostavljanju i razvoju standarda profesionalne etike nosilaca javnotužilačke funkcije u cilju doprinosa jačanja vladavine prava i poverenja javnosti u vršenje javnotužilačke funkcije,
- preduzima radnje na jačanju svesti o sadržini i značaju standarda profesionalne etike,
- ukazuje na postupke kojima se ugrožavaju standardi profesionalne etike,
- predlaže preventivne mere u cilju jačanja profesionalne etike,
- sarađuje sa poverenikom i disciplinskim organima, kao i drugim organima i organizacijama koje se bave pitanjima profesionalne etike,
- na zahtev Veća ili nosioca javnotužilačke funkcije daje mišljenje i preporuke,
- sačinjava izveštaj o postupanju.
Etički odbor ima pet članova od kojih je jedan izborni član Veća, tri nosioci javnotužilačke funkcije, a jedan ličnost koja se javno afirmisala u odbrani etičkih vrednosti.
Članove Etičkog odbora bira Veće na period od tri godine i mogu biti ponovo birani.
Članovi Etičkog odbora mogu biti razrešeni odlukom Veća pre isteka mandata ili na lični zahtev.
Način rada Etičkog odbora Veće uređuje posebnim aktom.
Etički odbor podnosi Veću godišnji izveštaj o radu.
Radna grupa za praćenje pravosudnih zakona
Veće odlukom obrazuje radnu grupu za praćenje pravosudnih zakona, kao povremeno radno telo, radi stručne pomoći Veću u postupku: davanja mišljenja o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj i postupanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, organizaciju javnog tužilaštva, kao i drugih zakona koja javna tužilaštva primenjuju; praćenja primene pravosudnih zakona koji su na snazi, kao i analize nacrta pravosudnih zakona radi davanja mišljenja i predloga.
Radna grupa ima tri člana od kojih je jedan izborni član Veća, jedan nosilac pravosudne funkcije koji se istakao u naučnom i teorijskom radu, a jedan profesor pravnog fakulteta.
Članove radne grupe bira Veće na period od tri godine i mogu biti ponovo birani, izuzev izbornog člana Veća kome mandat traje do isteka mandata člana Veća.
Članovi radne grupe mogu biti razrešeni odlukom Veća pre isteka mandata ili na lični zahtev.
Radna grupa za praćenje pravosudnih zakona podnosi Veću godišnji izveštaj o radu.
Veće odlukom obrazuje radnu grupu za program obuke, kao povremeno radno telo, radi stručne pomoći Veću u postupku: utvrđivanja programa početne obuke; davanja saglasnosti na programe stalne obuke za javne tužioce i zamenike javnih tužilaca i programe obuke tužilačkog osoblja; utvrđivanja posebnog programa obuke tužilačkih pomoćnika i pripravnika; davanja saglasnosti na imenovanje stalnih predavača iz reda nosilaca javnotužilačke funkcije; određivanja broja korisnika početne obuke; donošenja odluke o obaveznoj stalnoj obuci u slučaju izbora za javno tužilaštvo višeg stepena, promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvođenja novih tehnika rada ili otklanjanja nedostataka u radu uočenih prilikom vrednovanja rada.
Radna grupa ima tri člana od kojih je jedan izborni član Veća, a dva su nosioci javnotužilačke funkcije.
Članove radne grupe bira Veće na period od tri godine i mogu biti ponovo birani, izuzev izbornog člana Veća kome mandat traje do isteka mandata člana Veća.
Članovi radne grupe mogu biti razrešeni odlukom Veća pre isteka mandata ili na lični zahtev.
Radna grupa za program obuke podnosi Veću godišnji izveštaj o radu.
Poverenik za samostalnost imenuje se iz redova javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, izbornih članova Veća.
Poverenik za samostalnost:
- postupa po zahtevima javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca za zaštitu od nedozvoljenog uticaja;
- ispituje postojanje nedozvoljenog uticaja ispoljenog u javnosti, preko medija, društvenih mreža, na javnim skupovima ili na neki drugi javan način;
- pribavlja potrebne dokaze i informacije o postojanju nedozvoljenog uticaja;
- podnosi obrazloženi predlog za sazivanje sednice Veća radi odlučivanja o postojanju nedozvoljenog uticaja;
- na sednici Veća predstavlja činjenično stanje i daje predlog odluke;
- sarađuje sa nadležnim institucijama u sprovođenju obuka javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca o prepoznavanju i reagovanju na nedozvoljeni uticaj;
- predlaže Veću mere za sprečavanje nedozvoljenog uticaja;
- sarađuje sa Etičkim odborom i disciplinskim organima;
- vodi evidenciju o svim slučajevima nedozvoljenog uticaja;
- podnosi Veću godišnji izveštaj o nedozvoljenom uticaju na nosioce javnotužilačke funkcije najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu, kao i uvek kada Veće to zatraži.
Administrativno-tehničku pomoć u obavljanju poslova iz stava 2. ovog člana obezbeđuje Administrativna kancelarija Veća.
Zahtev za zaštitu od nedozvoljenog uticaja
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca, koji smatra da postoji nedozvoljen uticaj na njegov rad, može podneti Veću zahtev za zaštitu od nedozvoljenog uticaja.
Zahtev za zaštitu od nedozvoljenog uticaja, pored podataka o podnosiocu zahteva, sadrži kratak opis činjeničnog stanja, uključujući opis načina na koji je izvršen nedozvoljen uticaj, ko je to učinio i kada je to učinjeno.
Zahtev može da sadrži i predloge za prikupljanje određenih informacija, dokaza ili iskaza od značaja za utvrđenje činjeničnog stanja, a koje podnosilac zahteva nije mogao sam da pribavi.
Postupanje po zahtevu za zaštitu od nedozvoljenog uticaja
Zahtev za zaštitu od nedozvoljenog uticaja podnet Veću dostavlja se Povereniku za samostalnost.
Po prijemu zahteva, Poverenik za samostalnost utvrđuje da li je zahtev potpun i razumljiv i da li su verovatni navodi o postojanju nedozvoljenog uticaja.
Kada je zahtev nerazumljiv ili navodi u zahtevu ne pružaju dovoljno osnova da se može ispitati postojanje nedozvoljenog uticaja, Poverenik za samostalnost ostaviće podnosiocu dodatni rok od osam dana da uredi zahtev. Ako u dodatnom roku podnosilac zahtev ne uredi, smatraće se da isti nije ni podnet.
Licu za koje je u zahtevu navedeno da je izvršilo nedozvoljeni uticaj upućuje se pisani poziv da se u roku od osam dana izjasni na navode iz zahteva za zaštitu od nedozvoljenog uticaja.
Ako to smatra potrebnim, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog podnosioca zahteva, Poverenik za samostalnost može obaviti poverljivi razgovor sa podnosiocem zahteva, kao i zatražiti informacije i dokaze od državnih organa, javnih ustanova, pravnih i fizičkih lica.
Sazivanje vanredne sednice Veća za odlučivanje o nedozvoljenom uticaju
Kada navodi iz zahteva za zaštitu od nedozvoljenog uticaja, pribavljeni dokazi, informacije ili izjave pružaju dovoljno osnova da se može odlučivati o postojanju nedozvoljenog uticaja, Poverenik za samostalnost podnosi predsedniku Veća obrazložen predlog za sazivanje vanredne sednice Veća na kojoj se odlučuje o postojanju nedozvoljenog uticaja.
U slučaju postojanja nedozvoljenog uticaja ispoljenog u javnosti, preko medija, društvenih mreža, na javnim skupovima ili na neki drugi javan način, predsednik Veća saziva sednicu Veća i po sopstvenoj inicijativi ili na obrazložen predlog bilo kog člana Veća.
Održavanje sednice Veća za odlučivanje o nedozvoljenom uticaju
Predsednik Veća saziva sednicu Veća za odlučivanje o nedozvoljenom uticaju bez odlaganja.
Predsednik Veća unapred utvrđuje dnevni red sednice i o tako utvrđenom dnevnom redu se ne glasa i on se ne može menjati.
Poverenik za samostalnost izlaže činjenično stanje u vezi sa izvršenim nedozvoljenim uticajem i predlaže odluku Veća.
Odredbe ovog poslovnika koje uređuju vanrednu sednicu Veća primenjuju se i na vanrednu sednicu Veća na kojoj se odlučuje o nedozvoljenom uticaju ako odredbama ovog člana i člana 21g ovog poslovnika nije drugačije određeno.
Postupanje Veća u slučaju nedozvoljenog uticaja
Ako na sednici utvrdi postojanje nedozvoljenog uticaja na nosioce javnotužilačke funkcije ili javno tužilaštvo, Veće može da izda saopštenje za javnost, da sazove konferenciju za medije, kao i da se obrati:
- rukovodiocu državnog organa, u kome je zaposlen državni službenik koji je izvršio nedozvoljeni uticaj;
- nadležnoj advokatskoj komori ukoliko je nedozvoljeni uticaj izvršen od strane advokata;
- Savetu za štampu, medijskom udruženju i glavnom i odgovornom uredniku medija čiji je novinar izvršio nedozvoljeni uticaj;
- privrednoj komori čiji je član izvršio nedozvoljeni uticaj;
- rukovodiocima drugih organa, organizacija, ustanova, institucija i udruženja čiji je član, odnosno zaposlen, izvršio nedozvoljeni uticaj.
Veće može i da preporuči mere za sprečavanje budućeg nedozvoljenog uticaja.
Unutrašnje uređenje kancelarije i sistematizacija radnih mesta uređuje se opštim aktom koji donosi Veće na predlog sekretara.
Unutrašnje jedinice kancelarije
Radi obavljanja pravnih, ekonomskih i drugih stručnih poslova u okviru kancelarije organizuju se unutrašnje jedinice.
Delokrug poslova i odnos unutrašnjih jedinica propisuje Veće opštim aktom.
Izborni član Veća nosilac javnotužilačke funkcije, odlukom Veća o godišnjem rasporedu poslova, zadužuje se da prati rad jedne ili više unutrašnjih jedinica kancelarije.
Sekretar u okviru rukovođenja kancelarijom ima sledeće dužnosti:
- pomaže predsedniku i zameniku predsednika u organizovanju, pripremanju i vođenju sednice Veća,
- stara se o izradi i dostavljanju materijala potrebnog za rad i odlučivanje Veća, stalnih i povremenih radnih tela Veća,
- stara se o primeni zakona i Poslovnika u okviru svojih ovlašćenja,
- priprema nacrt godišnjeg izveštaja,
- priprema predlog pravilnika kojim se reguliše unutrašnje uređenje kancelarije i sistematizacija radnih mesta u kancelariji,
- stara se o obezbeđenju i unapređenju uslova za rad Veća,
- predlaže nacrt odluke o vrsti i načinu vođenja upisnika,
- stara se o pružanju administrativne i stručne podrške stalnim i povremenim radnim telima,
- stara se o izvršavanju odluka Veća, stalnih i povremenih radnih tela,
- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i aktima Veća, kao i poslove po ovlašćenju članova Veća.
Predsednik može da ovlasti sekretara da potpisuje određena pismena Veća.
Sekretar Veća je državni službenik po položaju koga na pet godina odlukom postavlja Veće.
Sekretar može biti ponovo postavljen bez internog ili javnog konkursa.
SEDNICE VEĆA
Veće razmatra pitanja i donosi odluke na sednicama.
Sednica Veća može biti redovna i vanredna.
Veće odluke donosi glasanjem.
U radu sednice, po odobrenju predsednika, učestvuje sekretar i druga lica zaposlena u Administrativnoj kancelariji.
Na predlog člana, po odobrenju predsednika, sednici mogu prisustvovati i druga lica, a radi razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda.
Nosilac javnotužilačke funkcije i drugo lice o čijem statusu, pravu ili obavezi se odlučuje na sednici ima pravo da se neposredno obrati Veću.
Sednice Veća su javne.
Sednici mogu da prisustvuju zainteresovana lica i predstavnici sredstava javnog informisanja do broja raspoloživih mesta u prostoriji Veća, a prema redosledu prijavljivanja kancelariji.
Veće može da odluči da radi u sednici zatvorenoj za javnost, u celini ili u delu, ako to nalažu interesi javnog reda, zaštite tajnosti podataka, nacionalne bezbednosti, morala i interesi maloletnika, kao i privatnosti nosioca javnotužilačke funkcije ili lica o čijem statusu, pravu ili obavezi se odlučuje, ukoliko to lice zahteva da sednica bude zatvorena za javnost.
Veće odlučuje u sednici zatvorenoj za javnost prilikom odlučivanja o pravnim lekovima u disciplinskom postupku i utvrđivanja razloga za razrešenje javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.
Redovna sednica Veća održava se svake poslednje srede u mesecu. Ukoliko je poslednja sreda u mesecu neradni dan, sednica se održava prvi naredni radni dan.
Članovi Veća se obaveštavaju pozivom o rednom broju sednice, vremenu i mestu održavanja sednice.
Uz poziv za sednicu članovima Veća se dostavlja predlog dnevnog reda, zapisnik sa prethodne sednice i materijal za sednicu.
Poziv za redovnu sednicu sa svim prilozima dostavlja se članovima Veća najkasnije pet dana pre dana za koji je redovna sednica zakazana.
O pripremi i dostavljanju materijala za sednicu stara se kancelarija.
Predsednik zakazuje vanrednu sednicu po potrebi ili na predlog najmanje tri člana Veća.
Predsednik je dužan da zakaže vanrednu sednicu na predlog najmanje tri člana Veća u roku od osam dana od dana prijema zahteva.
Vanredna sednica na zahtev tri člana Veća održaće se najkasnije u roku od petnaest dana od dana zakazivanja.
Predlog članova Veća za zakazivanje vanredne sednice sadrži predlog dnevnog reda i dana u kom sednica treba da bude održana, a imajući u vidu rokove iz st. 2. i 3. ovog člana.
Vanredna sednica telefonskim i elektronskim putem
Predsednik može održati vanrednu sednicu telefonskim putem.
Vanredna sednica telefonskim putem održava se iz razloga hitnosti kada odluka koja je na dnevnom redu ne iziskuje raspravu i uvid u materijal.
Vanredna sednica telefonskim putem održava se tako što predsednik usmeno putem telefona saopštava članovima Veća razloge održavanja vanredne sednice i predloženi dnevni red.
Vanredna telefonska sednica započinje pozivanjem prvog člana Veća, a okončava se pozivanjem poslednjeg člana Veća i može trajati najduže pet sati.
Ukoliko se neko od članova Veća nije javio ili nije dostupan, taj podatak se unosi u zapisnik.
Vanredna telefonska sednica ne smatra se održanom ako se na telefonski poziv javilo manje od šest članova Veća. U tom slučaju sačinjava se poseban zapisnik o pozivanju.
Vanrednu telefonsku sednicu moguće je održati i putem elektronske pošte. U tom slučaju članovima Veća se ostavlja rok od pet sati da odgovore.
Odmah nakon održane sednice sastavlja se zapisnik koji se šalje elektronskom poštom članovima Veća.
Predsednik može ovlastiti člana Veća da održi vanrednu sednicu telefonskim putem.
Predsednik predlaže dnevni red redovne sednice, vanredne sednice koju je zakazao i vanredne sednice telefonskim putem.
Član Veća je ovlašćen da predloži dopunu dnevnog reda. Član Veća ima pravo ponavljanja istog predloga tačke dnevnog reda, ali ne na istoj sednici.
Predlog se smatra usvojenim ukoliko za njega glasa šest članova Veća.
Član Veća čiji je predlog tačke dnevnog reda usvojen, po pravilu, je izvestilac po toj tački dnevnog reda.
Predlog tačke dnevnog reda uvek može biti povučen.
Predsedavanje i otvaranje sednice
Sednicom predsedava predsednik, a u slučaju njegove sprečenosti zamenik predsednika.
Predsednik otvara sednicu Veća i utvrđuje da li postoji potrebna većina za rad Veća.
Nakon usvajanja dnevnog reda, predsednik otvara raspravu po svakoj tački dnevnog reda pojedinačno.
Članovi Veća imaju pravo da učestvuju u raspravi.
U raspravi imaju pravo da učestvuju i druga lica u smislu člana 26. stav 5. ovog poslovnika.
Predsednik daje reč prema redosledu prijavljivanja.
Rasprava počinje izlaganjem izvestioca.
Izvestilac je dužan da objektivno i nepristrasno iznosi pravno i činjenično stanje i da predloži Veću odluku o tački dnevnog reda.
Rasprava se smatra okončanom kada se više niko ne javlja za reč.
Po okončanoj raspravi, predsednik stavlja na glasanje predlog izvestioca, a može i sam da predloži donošenje odluke po toj tački. Ukoliko neko od članova Veća stavi predlog drugačiji od predloga izvestioca, predsednik i taj predlog stavlja na glasanje.
Veće odlučuje glasanjem. Glasanje je javno, osim ako Veće ne odluči da se o predlogu glasa tajno.
Predlog da se glasa tajno može da iznese svaki član Veća. Ukoliko je glasanje tajno, Veće određuje način na koji će se glasanje obaviti.
Glasanje o svakom predlogu vrši se dizanjem ruke za predlog ili protiv predloga.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka je doneta ako je za predlog glasalo najmanje šest članova Veća.
Član Veća ima pravo da izdvoji mišljenje koje može da iznese usmeno ili dostavi u pisanoj formi, najkasnije deset dana od dana održavanja sednice na kojoj se glasalo o predlogu. Izdvojeno mišljenje izneto u pisanoj formi sastavni je deo zapisnika.
Kada Veće donosi odluke protiv kojih je dozvoljeno vođenje upravnog spora, sačinjava se poseban zapisnik o većanju i glasanju u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Nakon okončanja rasprave i odlučivanja po svim tačkama dnevnog reda i ukoliko se niko više ne javlja za reč, predsednik zaključuje sednicu.
Predsednik se stara o održavanju reda na sednici. Predsednik opominje člana Veća ili drugo prisutno lice koje ometa rad Veća na sednici.
Ako opomenuto lice nastavi da ometa rad Veća na sednici, na predlog predsednika ili člana Veća, Veće donosi odluku o njegovom udaljenju sa sednice.
Lice u odnosu na koje je doneta odluka o udaljenju obavezno je da odmah po donošenju odluke napusti prostoriju u kojoj se sednica Veća održava.
Mera udaljenja odnosi se samo na sednicu Veća na kojoj je izrečena.
Svaki član Veća ima pravo i obavezu da ukazuje na povredu Poslovnika.
Svaki član Veća ima pravo da zahteva da se Veće izjasni o povredi Poslovnika.
Odlaganje, prekid sednice i pauza
Sednica se odlaže ukoliko sednici ne prisustvuje potreban broj članova Veća ili ostala pozvana lica čije je prisustvo neophodno ili ako nije ispunjen neki drugi uslov za njeno održavanje.
Sednica se prekida ako se ne može održati red na sednici ili ako u toku sednice prestane da postoji neki uslov neophodan za njeno održavanje.
Sednicu odlaže i prekida predsednik.
Sednica Veća može biti prekinuta i odlukom Veća.
Tokom sednice predsednik može da odredi pauzu, samostalno ili na predlog člana Veća, a radi odmora ili konsultacija o pojedinom pitanju.
Veće može odlučiti da se sednica Veća tonski snima.
Tonski snimci čuvaju se u elektronskoj formi.
Sekretar dostavlja kancelariji tonski zapis radi pravilne izrade zapisnika.
Na sednici Veća vodi se zapisnik koji sadrži:
- redni broj sednice,
- mesto, datum i vreme održavanja sednice,
- broj prisutnih članova Veća, njihova imena, kao i imena i funkcije drugih prisutnih lica,
- imena odsutnih članova Veća, kao i podatak da li je izostanak opravdan,
- konstataciju da li je prisutan broj članova Veća potreban za odlučivanje,
- podatak o tome da li je sednica zatvorena za javnost,
- dnevni red sednice,
- sadržinu rasprave po svakoj tački dnevnog reda,
- podatke o preduzetim merama povodom održavanja reda na sednici i o licima kojima su mere izrečene,
- način i rezultat glasanja po svim tačkama dnevnog reda povodom kojih se donosi odluka Veća,
- izuzeta i izdvojena mišljenja članova Veća povodom odluka po pojedinim tačkama dnevnog reda,
- podatke o prekidu sednice i pauzi,
- podatke o vremenu završetka sednice i
- druge podatke sa sednice za koje se oceni da su od značaja.
Zapisničar je lice zaposleno u kancelariji koje odredi sekretar.
Po završetku sednice zapisnik se dostavlja svim članovima Veća.
Zapisnik sa prethodne sednice usvaja se, po pravilu, do završetka naredne sednice Veća.
Član Veća ima pravo da stavi primedbe na zapisnik, pismeno pre sednice ili usmeno na sednici na kojoj se usvaja zapisnik.
Predsednik konstatuje da je zapisnik usvojen bez primedbi, sa prihvaćenim izmenama ili da nije usvojen.
Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik i državni službenik iz kancelarije koji je vodio zapisnik.
Za čuvanje zapisnika odgovoran je sekretar.
Zapisnik se čuva trajno.
Veće donosi Poslovnik, pravilnike, rešenja, zaključke i druge akte.
Nacrte akata priprema kancelarija.
Odluke Veća protiv kojih je dozvoljen pravni lek moraju biti obrazložene.
Akte Veća potpisuje predsednik, a u njegovom odsustvu to čini zamenik predsednika.
U postupku za donošenje akata Veća shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Odluke i opšti akti Veća objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet prezentaciji Veća.
Postupanje u vezi sa tajnim podacima
Informacije o radu Veća dostupne su javnosti.
Veće je u obavezi da tajne podatke određuje i štiti na način kako je to propisano zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.
Predsednik i član Veća moraju se sami izuzeti iz rasprave i odlučivanja koja se tiču njih samih, krvnih srodnika u pravoj liniji do bilo koga stepena srodstva, krvnih srodnika u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, srodnika po tazbini do drugog stepena, bračnog druga - čak i onda kada je brak prestao, vanbračnog partnera, duhovnog srodstva (kumstvo), staraoca, hranitelja, usvojioca i usvojenika, kao i kada postoje druge okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.
Predsednik i član Veća ne moraju da se izuzmu iz rasprave i odlučivanja po pitanjima koja se tiču njih samih ukoliko se razmatranje i odlučivanje odnosi na raspored poslova u okviru Veća, godišnji raspored poslova i članstvo u povremenim radnim telima.
Sednici Veća ne prisustvuje član Veća koji je učestvovao u postupku koji je prethodio odlučivanju Veća o istom pitanju.
Članovi Veća su dužni da obaveste predsednika o mogućem sukobu interesa koji može nastati u toku njihovog rada.
Svaki član Veća ima pravo da zatraži izuzeće drugog člana Veća, a dužan je da predlog obrazloži.
Lice o kome se odlučuje ima pravo da Veće obavesti o postojanju razloga za izuzeće člana Veća i da zatraži izuzeće člana Veća.
Član Veća o čijem se izuzeću odlučuje može učestvovati u raspravi, ali ne i u glasanju.
Član Veća koji je izuzet ne može učestvovati u postupku ili raspravi koja se odnosi na pitanje zbog kojeg je izuzet.
Veće donosi zaključak o izuzeću.
POSTUPAK IZBORA
Postupak izbora podrazumeva:
- postupak predlaganja kandidata za prvi izbor zamenika javnog tužioca,
- postupak izbora zamenika javnog tužioca,
- postupak predlaganja kandidata za izbor Republičkog javnog tužioca i javnog tužioca,
- postupak izbora na stalnu funkciju zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran.
Postupak izbora obuhvata:
- oglašavanje izbora,
- formu i sadržinu oglasa,
- sadržinu prijave na oglas,
- proveru urednosti prijava,
- utvrđivanje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti,
- obavljanje razgovora sa kandidatima,
- sastavljanje rang liste,
- prigovor na rang listu,
- odlučivanje Veća po prigovoru na rang listu,
- formu i sadržinu odluke o predlogu kandidata za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira,
- formu i sadržinu odluke o izboru zamenika javnog tužioca,
- formu i sadržinu odluke o predlogu kandidata za izbor Republičkog javnog tužioca i javnog tužioca,
- posebna pravila o izboru na stalnu funkciju zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran,
- formu i sadržinu odluke o izboru na stalnu funkciju zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran,
- dostavljanje odluke o izboru.
Na internet prezentaciji Veća objavljuje se: oglas povodom raspisanog konkursa; podatak o danu, času i mestu održavanja pisanog ispita i razgovora, rezultat sa pisanog ispita pod šifrom, rang lista, konačna rang lista, predlog za izbor i odluka o izboru.
Kandidatu koji ima utvrđen status osobe sa invaliditetom, Veće odlukom odobrava dodatna pomagala ukoliko je korišćenje takvih pomagala potrebno da bi se kandidatu omogućilo ravnopravno učešće na konkursu.
Zahtev za korišćenje dodatnih pomagala, sa priloženom dokumentacijom kojom se potvrđuje invaliditet, dostavlja se uz prijavu na oglas.
Veće donosi odluku o oglašavanju izbora najkasnije šest meseci pre isteka funkcije javnog tužioca, a tri meseca od dana kada je mesto zamenika javnog tužioca postalo slobodno ili upražnjeno.
Oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva teritoriju cele Republike Srbije, kao i na internet prezentaciji Veća.
Oglas se objavljuje u formi koju je utvrdilo Veće.
Oglas koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" sadrži:
- broj i naziv javnotužilačkih mesta za koje je oglas raspisan,
- opšte i posebne uslove za prijavu,
- način prijavljivanja,
- rok za podnošenje prijave.
Forma i sadržina prijave na oglas
Prijave se podnose u pisanoj formi Veću u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Uz prijavu na oglas kandidat dostavlja konkursnu dokumentaciju.
Pod konkursnom dokumentacijom podrazumeva se:
1) overena kopija diplome o završenom akreditovanom pravnom fakultetu sa nazivom "diplomirani pravnik",
2) overena kopija uverenja o položenom pravosudnom ispitu,
3) uverenje o državljanstvu Republike Srbije,
4) izveštaj iz kaznene evidencije,
5) uverenje o zdravstvenoj sposobnosti,
6) izjava podnosioca o tome da li mu je prestao radni odnos zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa u državnom organu,
7) potvrda o radnom iskustvu u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita,
8) lična i radna biografija sa navođenjem podataka o završenim specijalističkim akademskim, master akademskim, magistarskim ili doktorskim studijama; podatka o objavljenim stručnim i naučnim radovima iz oblasti pravne struke i nauke; podatka o poznavanju jezika nacionalnih manjina; opciono podatak o nacionalnoj pripadnosti ukoliko konkuriše za neko od javnih tužilaštava gde se primenjuje član 60. ovog poslovnika, kao i druge podatke od značaja za odlučivanje.
Veće propisuje formular koji obuhvata ličnu i radnu biografiju i izjavu podnosioca iz stava 3. alineja 6. i 8. ovog člana. Formular se objavljuje na internet prezentaciji Veća.
Davanje neistinitih podataka ima za posledicu isključivanje kandidata iz razmatranja ili pokretanje disciplinskog postupka.
Kandidat koji je nosilac javnotužilačke funkcije ne podnosi dokaze o ispunjenosti uslova za izbor.
Veće odlukom obrazuje tročlanu komisiju koja utvrđuje blagovremenost i potpunost podnetih prijava.
Neblagovremene i nepotpune prijave komisija odbacuje zaključkom.
Komisija zaključkom odbacuje prijavu i ukoliko iz izveštaja iz kaznene evidencije, koji je uz prijavu dostavljen, proizilazi da je kandidat osuđen na kaznu zatvora od šest meseci ili krivično delo koje ga čini nedostojnim.
Na zaključak je dozvoljen prigovor Veću u roku od tri dana od dana dostavljanja.
Blagovremene i potpune prijave komisija dostavlja Veću na dalji postupak.
Utvrđivanje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata
Po prijemu blagovremene i potpune prijave sprovodi se utvrđivanje stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u skladu sa opštim pravim aktom Veća kojim se propisuju kriterijumi i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti.
Kada po Zakonu ili opštem aktu Veća postoji obaveza obavljanja razgovora sa kandidatom, odnosno organizovanja ispita, Veće blagovremeno obaveštava kandidata o vremenu i mestu obavljanja razgovora ili održavanja ispita.
Veće, na zahtev kandidata, odobrava prisustvo stručne i druge javnosti na razgovoru.
Zahtev za prisustvo mora biti podnet najkasnije pet dana pre dana održavanja razgovora.
Veće može odlučiti da razgovore video i audio snima.
Pri predlaganju i izboru kandidata za javnotužilačku funkciju Veće sastavlja rang listu kandidata na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, a prema kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti koje propisuje Veće, u skladu sa Zakonom.
Ispunjenost kriterijuma stručnosti i osposobljenosti iskazuje se ocenom ili bodovima.
Rang lista se sačinjava tako što se kao prvorangirani kandidat upisuje kandidat sa najvišom ocenom, odnosno najvećim brojem bodova, a kao poslednje rangirani kandidat sa najnižom ocenom, odnosno najmanjim brojem bodova. Ukoliko dva ili više kandidata imaju istu ocenu, odnosno isti broj bodova, njihova imena se upisuju po azbučnom redosledu prezimena i imena.
Rang lista se objavljuje na internet prezentaciji Veća.
Svaki kandidat ima pravo prigovora na rang listu.
Prigovor se podnosi zbog povrede odredaba ovog poslovnika kojima se uređuje postupak izbora.
Prigovor se dostavlja u pisanoj formi Veću u roku od tri dana od dana objavljivanja rang liste na internet prezentaciji Veća.
Odluke Veća po prigovoru na rang listu i utvrđivanje konačne rang liste
Nedozvoljen ili neblagovremen prigovor na rang listu Veće odbacuje zaključkom.
Veće usvaja prigovor na rang listu ukoliko je osnovan i menja rang listu u skladu sa usvojenim prigovorom.
Veće odbija prigovor na rang listu ukoliko je neosnovan.
Odluka po prigovoru na rang listu mora biti obrazložena.
Posle odlučivanja po prigovoru Veće utvrđuje konačnu rang listu kandidata.
Odluka Veća o izboru zamenika javnog tužioca i o predlaganju kandidata za izbor
Veće bira zamenika javnog tužioca, odnosno predlaže kandidate za izbor za javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na osnovu konačne rang liste.
Veće bira, odnosno predlaže kandidata koji je ostvario najvišu ocenu, odnosno najveći broj bodova.
U slučaju kada Veće utvrđuje listu kandidata za Republičkog javnog tužioca i javnog tužioca, može predložiti jednog ili više kandidata, po redosledu sa konačne rang liste počev od kandidata koji je ostvario najvišu ocenu, odnosno najveći broj bodova.
Ukoliko je više kandidata prvorangirano, prilikom odlučivanja o izboru i predlaganju Veće uzima u obzir podatke iz lične i radne biografije kandidata.
Zastupljenost pripadnika nacionalnih manjima i poznavanje stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine
Radi obezbeđenja pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika većinske nacije, u postupku izbora Veće vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u sudu.
Pre donošenja odluke o izboru, odnosno predlaganju kandidata za zamenika javnog tužioca u javnim tužilaštvima na području lokalnih samouprava u kojima je u službenoj upotrebi jezik ili pismo nacionalne manjine, Veće pribavlja podatke o nacionalnom sastavu stanovništva lokalnih samouprava, kao i o nacionalnom sastavu nosilaca javnotužilačke funkcije u tom javnom tužilaštvu.
Ukoliko nacionalni sastav nosilaca javnotužilačke funkcije nije srazmeran nacionalnom sastavu stanovništva na području nadležnosti javnog tužilaštva, Veće će, po pravilu, izabrati, odnosno predložiti kandidata one nacionalne pripadnosti čiji bi izbor, odnosno predlaganje doprinelo srazmernosti nacionalnog sastava i to najviše rangiranog kandidata te nacionalne pripadnosti, ukoliko njegova ocena, odnosno broj bodova nisu ispod 90% ocene, odnosno broja bodova prvorangiranog kandidata.
Posebna pravila o odlučivanju iz stava 2. ovog člana primenjivaće se u odnosu na one kandidate koji su se konkursnoj dokumentaciji izjasnili o svojoj nacionalnoj pripadnosti i dali saglasnost Veću za primenu posebnih pravila.
Odluka o predlogu kandidata za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira
Veće donosi odluku o predlogu za izbor zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, na osnovu konačne rang liste.
Odluka iz stava 1. ovog člana mora biti obrazložena i objavljuje se na internet prezentaciji Veća.
Odluka o izboru zamenika javnog tužioca
Veće donosi odluku o izboru zamenika javnog tužioca na osnovu konačne rang liste.
Odluka o izboru sadrži uvod, dispozitiv i obrazloženje.
Odluka o izboru zamenika javnog tužioca objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet prezentaciji Veća.
Odluka Veća o izboru kandidata za zamenika javnog tužioca je konačna.
Odluka o predlogu kandidata za Republičkog javnog tužioca i javnog tužioca
Na osnovu konačne rang liste Veće donosi odluku o predlogu za izbor javnog tužioca, u formi utvrđene liste kandidata.
Odluka o predlogu sadrži predlog jednog ili više kandidata za izbor javnog tužioca.
Odluka o predlogu mora biti obrazložena i objavljuje se na internet prezentaciji Veća.
Posebna pravila o postupku izbora na stalnu funkciju zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran
Najkasnije tri meseca pre isteka roka od tri godine od dana stupanja na funkciju zamenika javnog tužioca, Veće pribavlja podatke o oceni rada zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran.
Ocena rada pribavlja se od javnog tužilaštva u kome je zamenik javnog tužioca koji je prvi put izabran vršio javnotužilačku funkciju.
Najkasnije osam dana pre dana kojim ističe rok od tri godine od dana stupanja na funkciju zamenika javnog tužioca, Veće donosi odluku o izboru na stalnu funkciju zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran.
Veće na stalnu funkciju ne može izabrati zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran ukoliko je njegov rad jednom ocenjen ocenom "ne zadovoljava".
Odluka o izboru na stalnu funkciju zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran
Veće odlukom o izboru na stalnu funkciju bira zamenika javnog tužioca koji je prvi put izabran.
Odluka o izboru sadrži uvod, dispozitiv i obrazloženje.
Odluka o izboru na stalnu funkciju objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet prezentaciji Veća.
Odluka o izboru kandidata za zamenika javnog tužioca je konačna.
POSTUPAK ZA PRESTANAK FUNKCIJE
Veće utvrđuje postojanje razloga za prestanak funkcije i za razrešenje javnog tužioca i zamenika javnog tužioca i o tome donosi posebnu odluku koju u slučaju kada utvrdi postojanje razloga za razrešenje javnog tužioca dostavlja Vladi.
Odluka o prestanku funkcije i razrešenju zamenika javnog tužioca sadrži uvod, dispozitiv, obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Odluka kojom se utvrđuju razlozi za razrešenje javnog tužioca sadrži uvod, dispozitiv i obrazloženje.
Odluka o prestanku funkcije na lični zahtev ima samo uvod i dispozitiv.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Usvajanje Poslovnika i donošenje izmena i dopuna
Odluku o usvajanju Poslovnika donosi Veće na sednici.
Pisani predlog za izmene i dopune Poslovnika može podneti svaki član Veća.
Predlog se podnosi predsedniku koji je dužan da predlog dostavi svim članovima najmanje deset dana pre održavanja sednice.
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika, prestaju da važe odredbe Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca ("Službeni glasnik RS", br. 55/09, 43/15 i 4/16), izuzev Glave III "Postupak izbora", koja se primenjuje do 1. septembra 2017. godine.
Samostalni član Odluke o izmenama i dopunama
Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca
("Sl. glasnik RS", br. 39/2021)
Član 3
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".