UPUTSTVOZA OCENJIVANJE USKLAĐENOSTI REGIONALNE DRŽAVNE POMOĆI("Sl. glasnik RS", br. 41/2021) |
1. Ovim uputstvom bliže se uređuje način za ocenjivanje šeme regionalne državne pomoći i individualne regionalne državne pomoći.
2. Ovo uputstvo primenjuje se prilikom ocene regionalne državne pomoći u svim sektorima privrednih delatnosti osim u sektoru čelika, sintetičkih vlakana, saobraćaja i energetike.
3. Ovo uputstvo ne primenjuje se prilikom ocene regionalne operativne državne pomoći koja se dodeljuje učesnicima na tržištu čije su glavne delatnosti u sektoru finansijskih usluga, odnosno učesnicima na tržištu čije su glavne delatnosti u sektoru upravljačkih delatnosti i savetovanja, a koji su deo grupe društva.
4. Regionalna državna pomoć može biti usklađena ako:
a) doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa;
b) postoji potreba za intervencijom države;
v) je mera pomoći primerena;
g) ima podsticajni efekat;
d) proporcionalna (svedena na minimum);
đ) su negativni efekti na narušavanje konkurencije i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica EU dovoljno ograničeni (ako pozitivni efekti mere na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije prevazilaze negativne efekte);
e) ako je pomoć transparentna.
II OCENA USKLAĐENOSTI REGIONALNE DRŽAVNE POMOĆI
1. Doprinos ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa
a) Regionalna državna pomoć za ulaganje
5. Šema regionalne državne pomoći za ulaganje treba da bude predviđena strateškim dokumentom Republike Srbije kojim se jasno definišu ciljevi regionalnog razvoja, usklađena sa tim ciljevima i da doprinosi njihovom ostvarivanju, a individualna državna pomoć za ulaganje mora da bude usklađena i da doprinosi ostvarivanju ciljeva navedene strategije.
6. Dokazivanje doprinosa državne pomoći za ulaganje ostvarivanju ciljeva regionalnog razvoja utvrđuje se neposrednim i posrednim pokazateljima (dokazima):
a) broj i potrebna stručna sprema novootvorenih radni mesta povezanih sa ulaganjem (neposredno otvorena radna mesta),
b) broj radnih mesta otvorenih u lokalnoj mreži dobavljača (posredno otvorena radna mesta),
v) ako se korisnik obavezao da obezbedi obuke radi poboljšanja opštih i posebnih stručnih sposobnosti svoje radne snage, a naročito obavljanje pripravničkog staža posebno za mlade i obuke kojima se unapređuje znanje i mogućnost zapošljavanja radnika i kod drugog učesnika na tržištu (ako je odobrena državna pomoć za obuke, te obuke neće se smatrati pokazateljem regionalnog doprinosa),
g) stepen razvoja klastera, odnosno nivo povezivanja privrednih društava iz iste privredne grane, a u cilju specijalizacije i veće efikasnosti,
d) stepen transfera tehnologije u područje, odnosno mogućnost prelivanja znanja (što je grana tehnološki intenzivnija to je ova mogućnost veća),
đ) doprinos projekta da područje kroz inovacije na lokalnom nivou stvori novu tehnologiju, a posebno se ceni saradnja korisnika sa lokalnim visokoškolskim ustanovama,
e) dužina trajanja ulaganja i buduća dodatna ulaganja, a što ukazuje na nameru korisnika da svoju privrednu delatnost održi u tom području u što dužem vremenskom periodu.
7. Opis pozitivnih efekata ulaganja u određenom području dostavlja se davaocu na posebnom Obrascu zahteva za regionalnu pomoć za ulaganje koji je odštampan uz ovo uputstvo i čini njegov sastavni deo.
8. Ulaganje treba da opstane u istom području najmanje pet godina, a u slučaju učesnika na tržištu koji se razvrstavaju u mikro, mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSP) najmanje tri godine od dana nakon završetka projekta.
9. U roku od pet, odnosno tri godine od dana završetka projekta ne može da se dodeli državna pomoć za troškove zamene zastarelog ili pokvarenog postrojenja ili opreme.
10. Ako se državna pomoć dodeljuje za troškove zarada za novootvorena radna mesta u tom slučaju ta radna mesta moraju biti popunjena u roku od tri godine od dana završetka projekta ulaganja odnosno sačuvana u periodu od pet godina od dana kada je prvi put popunjeno, a kod MSP u periodu od tri godine.
11. Korisnik regionalne državne pomoći za ulaganje mora da obezbedi finansijsko učešće od najmanje 25% opravdanih troškova iz sopstvenih sredstava ili finansiranjem koje ne sadrži bilo koji oblik javne pomoći.
b) Operativna državna pomoć
12. Šema regionalne operativne državne pomoći treba da doprinese razvoju manje razvijenih područja u kojima je privlačenje i zadržavanje privredne delatnosti otežano u dužem vremenskom periodu i dodela regionalne državne pomoći za ulaganje nije dovoljna da se privredni razvoj podstakne, a o čemu je davalac dužan da dostavi dokaz.
13. Šema regionalne operativne državne pomoći za rešavanje posebnih i trajnih poteškoća MSP može da se donese ako davalac dokaže postojanje i značaj poteškoća sa kojima se ti učesnici na tržištu suočavaju u određenom području.
14. Ako je operativna državna pomoć namenjena za sprečavanje ili smanjenje depopulacije u vrlo retko naseljenim područjima davalac mora da dokaže da, ako se državna pomoć ne dodeli, postoji rizik od depopulacije.
2. Postojanje potrebe za intervencijom države
15. Potreba za intervencijom države postoji ako je dodela regionalne državne pomoći neophodna da bi se ispravili tržišni nedostaci, odnosno unapredio ekonomski razvoj područja u Republici Srbiji sa izuzetno niskim životnim standardom ili područja sa visokom stopom nezaposlenosti ili unapredio razvoj određenih privrednih delatnosti ili određenih privrednih područja u Republici Srbiji.
3. Primerenost regionalne državne pomoći
a) Primerenost mere regionalne državne pomoći
16. Mera regionalne državne pomoći smatra se primerenom ako nije moguće doprineti regionalnom razvoju drugim merama koje ne sadrže državnu pomoć (razvoj infrastrukture, unapređenje kvaliteta obrazovanja, obuka ili poslovnog ambijenta i sl.).
17. Davalac koji dodeljuje individualnu državnu pomoć za ulaganje unapred određenom korisniku mora da dokaže da takva pomoć više doprinosi regionalnom razvoju u odnosu na doprinos koji bi se postigao donošenjem šeme državne pomoći ili drugom merom koja ne sadrži državnu pomoć.
18. Šema operativne državne pomoći je primerena ako je davalac unapred izračunao iznos te pomoći kao fiksni iznos za pokrivanje očekivanih dodatnih troškova učesnika na tržištu u određenom periodu, čime se istovremeno utiče na učesnike na tržištu da ograniče troškove i da vremenom efikasnije razvijaju poslovanje.
b) Primerenost instrumenta za dodelu državne pomoći
19. Instrument za dodelu državne pomoći je primeren ako najmanje narušava konkurenciju na tržištu i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije u odnosu na druge raspoložive instrumente za dodelu državne pomoći.
20. Ako se pomoć dodeljuje kroz instrumente koji obezbeđuju direktnu novčanu prednost (subvencije, fiskalne olakšice, prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni manjoj od tržišne i sl.) davalac mora da dokaže zbog čega drugi instrumenti pomoći koji manje narušavaju konkurenciju i trgovinu (krediti sa nižom kamatnom stopom od tržišne ili subvencionisanom kamatnom stopom, garancije države i sl.) nisu primereni za ostvarivanje ciljeva regionalnog razvoja.
a) Regionalna državna pomoć za ulaganje
21. Regionalna državna pomoć ima podsticajni efekat ako podstiče ulagača na obavljanje dodatne delatnosti koja doprinosi razvoju područja, a koju ne bi obavljao bez državne pomoći ili bi je obavljao u ograničenom obimu, na drugačiji način ili na drugoj lokaciji.
22. Državna pomoć ne može da se koristi za subvencionisanje troškova koje bi ulagač morao da pokrije u datim tržišnim uslovima ili kompenzovanje uobičajenih poslovnih rizika određene privredne delatnosti.
23. Postojanje podsticajnog efekta državne pomoći moguće je dokazati na dva načina:
a) bez državne pomoći korisnik ne bi doneo odluku o ulaganju u određenom području iz razloga što takvo ulaganje ne bi bilo ekonomski isplativo za njega;
b) korisnik je izabrao konkretnu lokaciju u određenom području iz razloga što mu državna pomoć kompenzuje neto nedostatke i troškove te lokacije.
24. Ako državna pomoć ne utiče na promenu ponašanja ulagača tako da ulaže ili dodatno ulaže u područje u koje inače ne bi ulagao, takva pomoć nema podsticajni efekat za ostvarivanje ciljeva regionalnog razvoja jer se smatra da bi isto ulaganje izvršio u tom području i bez državne pomoći.
25. Ako su radovi na projektu ulaganja započeli pre podnošenja zahteva iz tačke 7. ovog uputstva smatra se da državna pomoć nema podsticajni efekat i da nije usklađena sa pravilima za dodelu državne pomoći.
26. Obavezna sadržina Obrasca iz tačke 7. ovog uputstva sadrži objašnjenje korisnika u smislu tačke 23. ovog uputstva, odnosno šta bi se desilo sa ulaganjem da državna pomoć nije dodeljena, a učesnik na tržištu koji se razvrstava u velika pravna lica (u daljem tekstu: veliko pravno lice) pored objašnjenja dostavlja i dokaze o tome.
27. Davalac ima obavezu da utvrdi postojanje podsticajnog efekta na osnovu dokaza i dokumentacije dostavljene uz Obrazac iz tačke 7. ovog uputstva.
28. Davalac je dužan da Komisiji za kontrolu državne pomoći uz prijavu državne pomoći dostavi informacije o projektu ulaganja i dostavi dokaz da ta pomoć stvarno utiče na donošenje odluke o ulaganju ili odluke o izboru lokacije.
29. Podsticajni efekat se dokazuje dostavljanjem dokumenata iz kojih se jasno može utvrditi da ulaganje bez državne pomoći ne bi bilo ekonomski isplativo ili dostavljanjem dokumenata koja sadrže poređenje troškova i koristi lokacije u predmetnom području u odnosu na troškove i koristi lokacije u drugom području i sl.
30. Dokazi i dokumenta iz tač. 27-29. ovog uputstva obuhvataju naročito: akte upravljačkih organa, procene rizika, finansijske izveštaje, interne poslovne planove, mišljenja stručnjaka i druge studije povezane sa projektom ulaganja, predviđanja tražnje, troškova, finansijska predviđanja i dr.
31. Ekonomska isplativost ulaganja iz tačke 29. ovog uputstva dokazuje se pokazateljima kao što su: neto sadašnja vrednost (NPV), interna stopa prinosa (IRR) ili stopa prinosa na uložena sredstava (ROCE).
Ekonomska isplativost ulaganja upoređuje se uobičajenim stopama prinosa korisnika u drugim sličnim projektima ulaganja, a ako te stope nisu dostupne, ekonomsku isplativost ulaganja treba uporediti sa troškom kapitala korisnika u celini ili sa stopama prinosa koje su uobičajene u datom privrednom sektoru.
b) Operativna državna pomoć
32. Podsticajni efekat šeme operativne državne pomoći postoji ako se može pretpostaviti da bi se bez te pomoći nivo ekonomske aktivnosti u datom području smanjio zbog problema za čije rešavanje je državna pomoć namenjena, a što je davalac dužan da dokaže u smislu tač. 13. i 14. ovog uputstva.
a) Regionalna državna pomoć za ulaganje
33. Iznos regionalne državne pomoći mora biti ograničen na minimum potreban da se podstakne dodatno ulaganje ili razvoj privrede u datom području.
34. Regionalna državna pomoć je proporcionalna (ograničena na minimum) ako iznos pomoći odgovara neto dodatnim troškovima realizacije ulaganja u datom području u odnosu na okolnost da pomoć nije data.
35. Radi podsticanja donošenja odluke o ulaganju u smislu tačke 23. podtačka a) ovog uputstva iznos državne pomoći ne treba da pređe minimum koji je potreban da bi projekat bio dovoljno ekonomski isplativ.
36. Radi podsticanja donošenja odluke o izboru određene lokacije u smislu tačke 23. podtačka b) ovog uputstva iznos državne pomoći ne treba da pređe razliku između neto sadašnje vrednosti ulaganja u datoj lokaciji i neto sadašnje vrednosti u alterantivnoj lokaciji.
U obzir se uzimaju svi relevantni troškovi i koristi kao što su: administrativni, troškovi prevoza, obuke (ako nije dodeljena državna pomoć za obuke), razlike u zaradama i sl.
37. Dozvoljeni intenziteti regionalne državne pomoći za ulaganje određuju se u skladu sa Uredbom o uslovima i kriterijumima usklađenosti regionalne državne pomoći, pri čemu, iznos državne pomoći velikim pravnim licima istovremeno ne bi trebalo da pređe minimum iz tač. 35. i 36. ovog uputstva.
38. Obaveza davaoca državne pomoći je da, prilikom dodele državne pomoći, izračuna maksimalnu visinu (intenzitet) i iznos državne pomoći po projektu izražen u bruto novčanoj protivvrednosti, a koji se izračunavaju u odnosu na ukupne opravdane troškove ulaganja ili opravdane troškove zarada.
39. Kumulacija regionalne državne pomoći vrši se u skladu sa Uredbom o uslovima i kriterijumima usklađenosti regionalne državne pomoći, pri čemu maksimalni dozvoljeni intenzitet pomoći unapred izračunava davalac državne pomoći koji prvi dodeljuje pomoć.
40. Opravdani troškovi ulaganja MSP mogu biti i troškovi pripremnih studija i troškovi savetovanja povezani sa ulaganjem, u maksimalnom iznosu do 50% vrednosti tih troškova.
41. Davalac je dužan da dokaže proporcionalnost državne pomoći, i to dostavljanjem: akata upravljačkih organa, procena rizika, finansijskih izveštaja, internih poslovnih planova, mišljenja stručnjaka i drugih studija povezanih sa projektom ulaganja, predviđanja tražnje, troškova, finansijska predviđanja i dr.
b) Operativna državna pomoć
42. Davalac je dužan da dokaže da je nivo operativne državne pomoći, koja je predviđena šemom, srazmeran problemima čijem rešavanju je ta pomoć namenjena.
43. Opravdani troškovi za koje se dodeljuje operativna državna pomoć na osnovu šeme moraju biti unapred određeni i proporcionalni teškoćama za čije otklanjanje je državna pomoć namenjena.
44. Iznos operativne državne pomoći ne može da pređe iznos opravdanih troškova iz tačke 43. ovog uputstva, a iznos državne pomoći po korisniku treba da bude proporcionalan teškoćama sa kojima se taj korisnik suočava.
45. Državna pomoć koja se dodeljuje MSP tokom trajanja šeme iz tačke 13. ovog uputstva mora se postepeno smanjivati.
6. Efekti na konkurenciju i trgovinu sa EU
a) Regionalna državna pomoć za ulaganje
46. Regionalna državna pomoć je usklađena ako je doprinos regionalnom razvoju veći od negativnih efekata mere pomoći na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica EU.
47. Davalac državne pomoći dokazuje da će mogući negativni efekti dodele državne pomoći na konkurenciju na tržištu i trgovinu biti ograničeni na najmanju moguću meru, uzimajući u obzir veličinu projekta ulaganja, pojedinačne i kumulativne iznose državne pomoći, broj očekivanih korisnika državne pomoći ako se radi o šemama državne pomoći, karakteristike ciljnih sektora ulaganja i sve ostale raspoložive podatke i procenjene efekte pomoći.
48. Negativni efekti mere državne pomoći na konkurenciju i trgovinu koji su uvek veći od doprinosa regionalnom razvoju su:
a) projekat ulaganja stvara kapacitet na tržištu koje je stukturno u apsolutnom padu (pokazuje negativnu stopu rasta),
b) da nema državne pomoći za ulaganje u datu lokaciju korisnik bi izabrao da ulaže u manje razvijeno područje,
v) ako korisnik zbog državne pomoći prestane da obavlja istu ili sličnu delatnost u drugom području Republike Srbije,
g) gubitak radnih mesta na postojećim lokacijama prouzrokovan državnom pomoći.
a1) Ocenjivanje negativnih efekata državne pomoći koja podstiče korisnika da donese odluku o ulaganju iz tačke 23a)
49. Obaveza davaoca državne pomoći je da Komisiji za kontrolu državne pomoći dostavi podatke o tržištu proizvoda, konkurentima i potrošačima na koje utiče promena ponašanja korisnika državne pomoći.
50. Prilikom ocene efekata na konkurenciju i trgovinu Komisija za kontrolu državne pomoći razmatra tržišnu strukturu proizvoda, uspešnost tržišta (opadanje ili rast), postupak izbora korisnika pomoći, barijere ulasku na tržište i izlasku sa tržišta i sl.
51. Negativni efekti na tržište proizvoda obuhvataju širenje kapaciteta na opadajućim tržištima i povećanje ili održavanje značajne tržišne snage.
52. Funkcionisanje tržišta može da se meri u odnosu na bruto domaći proizvod Republike Srbije u poslednje tri godine pre početka projekta, može da se utvrdi i na osnovu projektovanih stopa rasta u narednih tri do pet godina, pokazatelja kojima se predviđa budući rast predmetnog tržišta i na osnovu toga očekivane stope iskorišćenosti kapaciteta, kao i verovatni uticaj povećanja kapaciteta na konkurente kroz njegove efekte na cene i stope dobiti.
53. Postojanja velike tržišne snage korisnika razmatra se na osnovu njegovog položaja na tržištu pre dodele državne pomoći i očekivanog položaja nakon dodele, a na osnovu tržišnih udela njegovih konkurenata, tržišne strukture u pogledu koncentracije, moguće barijere ulasku na tržište (npr. pravo intelektulne svojine), ekonomije obima i ekonomije raspona, barijere pristupu mrežama i infrastrukturi), kupovne moći i barijere širenju na tržištu ili izlasku sa tržišta.
a2) Ocenjivanje negativnih efekata državne pomoći koja podstiče korisnika da donese odluku o izboru lokacije iz tačke 23b)
54. Negativni efekti državne pomoći koja podstiče korisnika da donese odluku o izboru lokacije iz tačke 23b) su uvek veći od doprinosa regionalnom razvoju u slučaju opisanom u tački 48b) i v).
b) Operativna državna pomoć
55. Ako je državna pomoć proporcionalna i neophodna za ostvarivanje ciljeva regionalnog razvoja, ako ne dovodi do promene u strukturi tržišta ili u karakteristikama sektora ili industrije koje bi mogle znatno da naruše konkurenciju kroz barijere ulasku ili izlasku sa tržišta, efekte zamene ili kroz preusmeravanje trgovinskih tokova verovatno je da će negativni efekti šeme operativne državne pomoći biti kompenzovani pozitivnim efektima.
56. Davalac državne pomoći, na svojoj internet stranici objavljuje i redovno ažurira informacije o merama državne pomoći, a naročito podatke o svim pojedinačnim korisnicima, iznosima i intenzitetima pomoći, bilo da se pomoć dodeljuje na osnovu šeme ili akta davaoca državne pomoći.
57. Informacije iz tačke 56. ovog uputstva davalac državne pomoći čuva i bez ograničenja stavlja na raspolaganje javnosti najmanje deset godina.
58. Komisija za kontrolu državne pomoći prilikom ocene usklađenosti može da utvrdi da je trajanje određene šeme državne pomoći potrebno ograničiti na određeni period, kao i da li je potrebno obaviti naknadnu evaluaciju, naročito za šeme kod kojih su potencijalna narušavanja konkurencije naročito velika.
59. Evaluacija se može odrediti za šeme koje mogu značajno da ograniče konkurenciju, naročito za šeme za čije sprovođenje su predviđena značajna sredstva, šeme sa novim karakteristikama ili ako su predviđene značajne tržišne, tehnološke ili regulatorne izmene.
60. Evaluaciju obavlja nezavisni stručnjak i mora biti javno objavljena.
61. Komisiji za kontrolu državne pomoći se evaluacija dostavlja najkasnije po isteku trajanja određene šeme pomoći i pre produžetka trajanja te šeme.
62. Rezultati evaluacije se moraju uzeti u obzir prilikom kasnije ocene druge mere pomoći sa sličnim ciljem.
63. Izrazi upotrebljeni u ovom uputstvu imaju značenje određeno zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.
OBRAZAC ZAHTEVA ZA REGIONALNU POMOĆ ZA ULAGANJA
1. Informacije o korisniku državne pomoći:
- ime/naziv, sedište, pretežna delatnost;
- izjava da nije u teškoćama u smislu propisa kojima se uređuju uslovi i kriterijumi za dodelu državne pomoći;
- izjava o svim prethodnim državnim pomoćima koje je korisnik primio za isti projekat ulaganja, kao i za sve druge projekte u poslednje tri godine u istom području NSTJ (nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica) 3 nivoa u kome će biti izvršeno novo ulaganje;
- izjava o tome da li je prestao sa obavljanjem iste ili slične delatnosti na teritoriji Republike Srbije u periodu od dve godine pre dana podnošenja ovog zahteva, kao i da li planira da prestane sa obavljanjem takve delatnosti u roku od dve godine od dana završetka ulaganja za koju bi dobio državnu pomoć;
2. Informacije o projektu/delatnosti za koju se državna pomoć dodeljuje:
- Kratak opis projekta/delatnosti;
- Kratak opis očekivanih pozitivnih rezultata za predmetno područje (na primer, broj otvorenih novih radnih mesta ili sačuvanih radnih mesta, delatnosti u vezi sa istraživanjem, razvojem i inovacijama, aktivnosti obuke, formiranje klastera);
- Pravni osnov za dodelu državne pomoći;
- Planirani datum početka i završetka projekta/delatnosti;
- Lokacija(e) projekta;
3. Informacije o finansiranju projekta/delatnosti:
- Troškovi ulaganja i drugi troškovi, analiza troškova i koristi mere državne pomoći;
- Ukupni opravdani troškovi;
- Iznos državne pomoći potreban za izvođenje projekta/delatnosti;
- Intenzitet državne pomoći;
4. Informacije o neophodnosti državne pomoći i njenom očekivanom uticaju:
- Kratko obrazloženje zašto je državna pomoć neophodna i kako utiče na odluku o ulaganju ili odluku o izboru lokacije za ulaganje. Navesti alternativno ulaganje ili lokaciju u slučaju da se državna pomoć ne dodeli;
- Izjava da ne postoji ugovor između korisnika i izvođača radova na projektu.