PROGRAMKONTROLE I SMANJENJA POPULACIJE NAPUŠTENIH PASA I MAČAKA NA TERITORIJI GRADA VRANJA("Sl. glasnik Grada Vranja", br. 4/2021) |
Veliki broj napuštenih (pasa/mačaka) na ulicama našeg grada, okolnih naseljenih mesta i polja, rezultat je napuštanja kućnih ljubimaca od strane njihovih vlasnika. Sada već bivši kućni ljubimci prepušteni su sami sebi u borbi za goli život, a kao posledica toga dolazi do nekontrolisanog razmnožavanja, čime se već postojeći broj napuštenih životinja povećava.
Pored napuštanja životinja, odnosno pasa/mačaka, kao osnovnog načina njihovog postojanja na javnim površinama, povećanju njihovog broja doprinosi i veliki reproduktivni potencijal ovih životinja.
Uzrok ovom problemu su loše navike ljudi i teška ekonomska situacija građana, koji zbog nedostatka sredstava za obeležavanje i vakcinaciju, pribegavaju izbacivanju pasa/mačaka na ulicu.
Iz napomenutih razloga neophodno je:
1. Primeniti važeće odredbe zakona.
2. Stimulisati mere za sterilizaciju, vakcinaciju i obeležavanje pasa/mačaka.
3. Izgraditi prihvatilište zadovoljavajućih kapaciteta.
4. Kontinuirano raditi na povećanju kapaciteta Službe za zoohogijenu.
5. Informisanje - upoznavanje građana sa zakonskim obavezama vlasnika pasa/mačaka, i sa ovim Programom, humanom rešavanju problema ovih napuštenih životinja (edukacija stanovništva putem medija u saradnji sa nadležnim gradskim i republičkim službama, udruženjima građana i drugih relevantnih činilaca, edukacija vlasnika o odgovornom vlasništvu i zakonskim obavezama, kažnjavanje neodgovornih vlasnika).
Primenom ovih odredbi u praksi, stiču se uslovi za rešavanje problema sa napuštenim psima i mačkama, ali i sankcionisanje nesavesnih i neodgovornih vlasnika pasa i mačaka, koji su glavni uzrok njegovog nastajanja. Takođe je potrebno povećati higijenu u naseljenim mestima, kako bi se smanjila mogućnost prehranjivanja napuštenih pasa na ulici koji mogu da budu agresivni, što je potencijalna opasnost za ljude, decu i domaće životinje.
Pitanje napuštenih pasa/mačaka predstavlja ozbiljan javni problem koji se može rešiti samo planskom, organizovanom, kontinuiranom akcijom svih zainteresovanih strana u društvu kroz jasno osmišljen Program humanog rešavanja problema ovih napuštenih životinja.
Za rešavanje ovog problema nadležna je lokalna samouprava, a njen prvi korak je izrada ovog Programa u skladu sa specifičnostima sredine. Da bi Program bio uspešan potrebna je saradnja svih relevantnih institucija (nadležnog ministarstva, lokalne samouprave, komunalnog preduzeća, veterinara, udruženja za zaštitu životinja i građana).
Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Vranja predstavlja dokument kojim se definišu ciljevi i mere koje će sprovoditi grad Vranje u pogledu kontrole i smanjenja broja napuštenih pasa i mačaka.
Osnovna načela na kojima se zasniva ovaj Program jesu:
1.) načelno brige o životinjama, koje podrazumeva moralnu obavezu i dužnost čoveka da poštuje životinje i brine o životu i dobrobiti životinja čiji opstanak zavisi neposredno od njega;
2.) načelo integralnosti, koje podrazumeva da državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih delokruga, obezbeđuju integralnu zaštitu dobrobiti životinja sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa;
3.) načelo prevencije i predostrožnosti, koje podrazumeva da svaka aktivnost koja je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa životinjama mora biti planirana i sprovedena tako da predstavlja najmanji rizik po život i dobrobit životinja, ljudi i životne sredine i zasniva se na proceni uticaja različitih načina korišćenja životinja na njihov život i dobrobit, kao i na korišćenju najboljih raspoloživih tehnologija, sredstava i opreme;
4.) načelo odgovornosti, koje podrazumeva da je vlasnik, odnosno držalac životinja odgovoran za njihov život i dobrobit i da je dužan da snosi troškove zbrinjavanja životinja čiji je vlasnik, odnosno držalac, ako više ne želi ili nije u mogućnosti da se stara o njima.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom Programu imaju sledeće značenje:
1.) vlasnik životinje, jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koje ima pravo čuvanja, držanja, uzgoja, reprodukcije, prevoza, korišćenja i prodaje životinje i koje je odgovorno za život, zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja;
2.) dobrobit životinja, jeste obezbeđivanje uslova u kojima životinja može da ostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti, kao što su ishrana i napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost, ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjama iste vrste, odsustvo neprijatnih iskustava kao što su bol, strah, stres, bolesti i povrede;
3.) dobra veterinarska praksa jesu principi profesionalnog ponašanja i sprovođenja sistema upravljanja kvalitetom rada subjekata koji obavljaju veterinarsku delatnost, u skladu sa pravilima veterinarske etike;
4.) držalac životinje jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koje ima pravo čuvanja, držanja, uzgoja, reprodukcije, prevoza i korišćenja životinje, kao i pravo prodaje životinje, na osnovu pisanog odobrenja vlasnika i koje je odgovorno za život, zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja;
5.) držanje životinja jeste smeštaj, čuvanje, nega i briga o životinjama, osim reprodukcije;
6.) životinja jeste svaki kičmenjak koji je u stanju da oseti bol, patnju strah i stres;
7.) izgubljena životinja jeste životinja koja je napustila vlasnika, odnosno držaoca i koju je on svesno napustio;
8.) napuštena životinja jeste životinja koja nema dom ili koja se nalazi izvan njega i lišena je brige i nege vlasnika, odnosno držaoca i koju je on svesno napustio;
9.) kućni ljubimac je svaka životinja koja se drži radi druženja;
10.) lišavanje životinje života jeste postupak kojim se životinji oduzima život na način koji izaziva trenutnu smrt;
11.) registracija i obeležavanje životinja jeste postupak obeležavanja životinja na trajan način radi identifikacije, registracije i prikupljanja svih podakata u jedinstven informacioni sistem;
12.) pažnja dobrog domaćina jeste obezbeđivanje uslova kojima se zadovoljavaju životne potrebe životinje, kao što su dovoljna količina hrane i vode, prostor za kretanje, ishranu i odmor, zaklon, mikroklimatski i higijenski uslovi života, prisustvo i kontakt sa životinjama iste vrste i očuvanje fizičke, psihičke i genetske celovitosti životinje, kao što je preduzimanje i sprovođenje preventivnih, dijagnostičkih, higijenskih, terapeutskih i drugih mera radi očuvanja zdravstvenog stanja životinje i sprečavanja nastanka povreda, bolesti, stresa, bola, patnje, straha i smrti životinja;
13.) prihvatilište za životinje jeste objekat koji služi za privremeni ili trajni smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja i pomoć i brigu o napuštenim i izgubljenim životinjama;
14.) udomljavanje životinje je najhumaniji način njihovog zbrinjavanja i tom prilikom moraju biti vakcinisani, sterilisani i obeleženi.
Pod napuštenom životinjom, u smislu ovog Programa smatraju se napušteni psi i mačke.
Cilj Programa, a samim tim i grada Vranja, je smanjenje populacije napuštenih pre svega pasa, a po potrebi i mačaka na javnim površinama grada, kao i da se osigura kvalitetna briga nad napuštenim i izgubljenim psima i mačkama, i u tom smislu potrebno je izgraditi prihvatilište u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja i podzakonskim aktima koji regulišu ovu oblast.
Kontrola populacije napuštenih pasa i mačaka se prevashodno postiže zaustavljanjem njenog daljeg rasta, sprovođenjem mera masovne sterilizacije i planskim zbrinjavanjem u prihvatilište, ali i promovisanjem i sterilizacijom vlasničkih pasa i mačaka, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, te merama protiv napuštanja životinja (trajno obeležavanje - čipovanje i registracija vlasničkih pasa i mačaka, edukacija vlasnika o odgovornom vlasništvu i zakonskim obavezama, kažnjavanje neodgovornih vlasnika). Veoma je važna i izgradnja sistema za trajnu kontrolu i praćenje smanjenja broja napuštenih pasa i mačaka, sa aktivnim i odgovornim učešćem svih društvenih činilaca.
Program humanog rešavanja problema napuštenih pasa/mačaka podrazumeva aktivno učešće svih članova društva u lancu humanog rešavanja ovog problema.
Realizacija ovog Programa garantuje uspostavljanje minimalnog broja napuštenih pasa/mačaka na ulicama čime se izbegavaju teže posledice po građane i ove napuštene životinje. Ciljeve Programa je moguće ostvariti jedino u saradnji vladinog i nevladinog sektora (državnih organa sa jedne strane i udruženja građana, kao i samog građanina sa druge strane).
U humanom rešavanju problema napuštenih životinja učestvuju:
1. Centralna vlast - organi Republike Srbije (donošenje svih potrebnih zakona, podzakonskih akata i pravilnika, kao i mera i subvencija lokalnim vlastima i građanima, to jest pomoć u rešavanju problema napuštenih pasa/mačaka).
2. Jedinica lokalne samouprave - gradonačelnik, Skupština grada, Gradsko veće i Gradska uprava.
3. Inspekcija - Veterinarska, inspekcija zoohigijene i druge nadležne inspekcijske službe (nadzor nad sprovođenjem zakona i podzakonskih akata).
4. Veterinarska služba - praćenje, zaštita i unapređenje zdravlja životinja na teritoriji grada.
5. Pravno lice koje upravlja prihvatilištem.
6. Komunalna policija, tužilaštvo i lokalna udruženja građana za zaštitu životinja.
7. Mediji - podizanje svesti građana o značaju humanog rešavanja problema napuštenih životinja (pasa/mačaka) i istinito i redovno informisanje.
8. Građanin - dužnost svakog građanina jeste da spreči i prijavi sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovih života, zdravlja i dobrobiti.
III OSNOVE ZA REALIZACIJU PROGRAMA
Osnove za realizaciju Programa čine sledeći elementi:
- Zakonska regulativa je propisala efektivne, preventivne mere koje se odnose na: registraciju i obeležavanje pasa, vakcinaciju, odgovornost vlasnika, zabranu napuštanja kućnih ljubimaca i postupke sa napuštenim životinjama.
Pravni osnov za donošenje ovog Programa je član 54. Zakona o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS", broj: 41/2009), kojim je propisana dužnost organa jedinice lokalne samouprave da izrade i sprovode Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka prema specifičnostima sredine. Takođe članom 63. stav 1. tačka 22. Statuta grada Vranja ("Službeni glasnik grada Vranja", broj: 37/2018 i 36/2020), članom 42. Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Vranja ("Službeni glasnik grada Vranja", broj: 11/2019, 15/2019 i 25/2019 - ispravka), i članom 6. stav 1. tačka 21. Poslovnika Gradskog veća grada Vranja ("Službeni glasnik grada Vranja", broj: 29/2020), propisano je da ovaj Program donosi Gradsko veće grada Vranja. Zakon o veterinarstvu se, pored navedenih propisa bavi ovom problematikom, kao i niz drugih zakona i podzakonskih propisa.
- Registracija i obeležavanje svih pasa i mačaka je ključna preventivna mera, kojom je olakšan nadzor nad njihovim kretanjem, trgovinom, prevozom, odnosno pronalaženjem, izgubljenih, napuštenih i otuđenih pasa i mačaka. Na taj način svaki pas i mačka bi bio evidentiran i znao bi se njegov vlasnik.
- Sterilizacija je najefikasnija mera, kojom se sprečavanjem nekontrolisane reprodukcije smanjuje broj napuštenih pasa i mačaka na javnim površinama i reguliše brojnost njihove populacije u prihvatilištima, a takođe uspostavlja kontrola reprodukcije vlasničkih pasa i mačaka.
- Izgradnja prihvatilišta - prihvatilište mora biti opremljeno, a zaposleni obučeni za rad sa životinjama u prihvatilištu. Životinje se iz prihvatilišta vraćaju vlasniku uz nadoknadu troškova, udomljavaju ili ustupaju drugim prihvatilištima.
- Podizanje kapaciteta zohogijeničarske službe - Zakonom je predviđena obaveza lokalne samouprave da na svojoj teritoriji organizuje službu koja obavlja poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilišta za životinje. U smislu podizanja kapaciteta treba posebno obratiti pažnju na:
- tehničku opremljenost službe za hvatanje, prevoz i zbrinjavanje životinja;
- obučenost radnika;
- Udomljavanje je najhumaniji način zbrinjavanja napuštenih pasa i mačaka. Sve životinje koje se daju na udomljavanje moraju biti vakcinisane, sterilisane i obeležene.
- Saradnja svih učesnika u lancu rešavanja problema napuštenih pasa i mačaka, i preuzimanje odgovornosti za svoj deo izvršenja Programa.
- Obrazovanje i informisanje - ciljevi obrazovanja i informisanja su upoznavanje vlasnika pasa i mačaka, kao i građana sa osobinama i potrebama pasa i mačaka, sopstvenim motivima držanja pasa i mačaka i zakonskim obavezama vlasnika pasa i mačaka. Pored toga građani se moraju upoznati sa elementima Programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, u cilju boljeg razumevanja prava i odgovornosti svih učesnika u lancu rešavanja problema, a naročito obaveze vlasnika pasa i mačaka.
- Eutanazija je najneefikasnija mera kontrole i rešavanja problema napuštenih životinja, a po preporuci Svetske zdravstvene organizacije može se sprovoditi jedino i samo kao ubistvo iz milosrđa nad bolesnim životinjama, koje su neizlečivo bolesne ili ireparabilno povređene i to u terminalnom stadijumu bolesti ili povrede kada je nemoguće otkloniti bolove, a takođe i Zakon o dobrobiti životinja propisuje u kojim slučajevima se životinja može lišiti života.
- Finansiranje - da bi Program u celosti bio realizovan potrebno je predvideti i obezbediti finansijska sredstva za rad službi, trenutnog rešavanja problema napuštenih pasa/mačaka, u skladu sa zakonom i ovim Programom do izgradnje prihvatilišta, zatim sama izgradnja prihvatilišta, sa svim pratećim sadržajima koji omogućavaju njegovo nesmetano funkcionisanje.
• Budžet grada,
• Sredstva iz donacija
• Budžet RS
IV RAZLOZI ZA PRIMENU PROGRAMA
Imajući u vidu zakonsku regulativu, a sagledavajući sve aspekte trenutnog stanja u rešavanju problema sa napuštenim psima i mačkama na teritoriji grada Vranja i prihvatajući humaniji i savremeniji pristup u rešavanju ovog problema, u skladu sa važećim propisima i specifičnostima sredine, kao osnov za primenu Programa, izdvajaju se sledeći razlozi:
• Problemi sa napuštenim psima i mačkama - koji se rešavaju kroz primenu svih mera predviđenih ovim Programom.
• Socijalno-bezbedonosni - smanjenje broja napada napuštenih pasa na građane.
• Zdravstveni - sprečavanje širenja zaraznih bolesti među životinjama, kao i bolesti koje su zajedničke za ljude i životinje (zoonoze), a naročito besnila i ehinokokoze.
• Higijensko-ekološki - sprečavanje rasturanja otpada što rezultira smanjenim prljanjem i zagađivanjem javnih površina grada Vranja.
• Ekonomski - smanjenje broja zahteva građana, kao i podnesenih tužbenih zahteva, za naknadu štete nastale ujedima napuštenih pasa, čime bi se uštedela značajna sredstva koja bi se usmeravala u realizaciju Programa.
• Humani odnos prema životinjama - humano postupanje sa životinjama je mera u interesu i ljudi i životinja.
• Edukativni - realizacija raznih edukativnih programa namenjenih podizanju ukupne svesti građana, naročito dece, o izgradnji humanog odnosa prema životinjama uopšte, sa posebnim akcentom na odgovorno vlasništvo nad kućnim ljubimcima i napuštenim životinjama.
Osnovni razlog nastanka i stalnog uvećavanja ovog problema je nepoštovanje važećih propisa koji se odnose na obaveze i odgovornosti vlasnika, to jest držaoca pasa i mačaka, odnosno neizvršavanje obaveza vlasnika pasa i mačaka i neadekvatna kontrola sprovođenja propisa. Takođe, razlozi za veći broj napuštenih pasa na javnim površinama je i nemarnost građana u pogledu načina i mesta odlaganja otpadnih materija koje mogu poslužiti kao hrana napuštenim psima i mačkama, zatim postoje lokacije na kojima žive napušteni psi o kojima se staraju pojedinci, bez ikakvog nadzora nad njihovim zdravstvenim stanjem i brojnosti, i sl.
Grad Vranje trenutno problem napuštenih pasa rešava tako što je donošenjem skupštinske Odluke o osnivanju Službe zoohigijene poverio obavljanje ovih poslova Javnom komunalnom preduzeću Komrad Vranje, u skladu sa važećom zakonskom regulativom, sa kojim ima zaključen ugovor o poveravanju komunalne delatnosti zoohigijene. Takođe, JKP "Komrad" Vranje ima zaključen Ugovor o pružanju veterinarskih usluga sa Veterinarskom stanicom Vranje, sa sedištem u Vranju, ulica Marička 19, kojim se vrše usluge humanog zbrinjavanja napuštenih pasa, a koje podrazumevaju: prihvat doveženih pasa, veterinarski pregled, čuvanje, hranjenje, vakcinaciju, čipovanje, sterilizaciju, zaključen ugovor o poslovno - tehničkoj saradnji sa Srednjom - poljoprivrednom veterinarskom školom "Stevan Sinđelić" u Vranju, koja će po potrebi vršiti smeštaj krupne stoke u objektu za tu namenu, koji se nalazi u selu Ristovcu i ugovor zaključen sa Veterinarskom ustanovom "Napredak" iz Ćuprije o sakupljanju i uništavanju sporednih proizvoda životinjskog porekla.
Prema članu 46. Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Vranja(Sl. Glasnik grada Vranja broj 11/2019, 15/2019 i 25/2019 - ispravka), hvatanje napuštenih pasa na području grada Vranja vrši Služba zoohigijene Javnog komunalnog preduzeća "Komrad", na human način i savremenim metodama. Ova služba u saradnji sa nadležnom veterinarskom službom napuštene pse smešta u prihvatilište. Prihvatilište u koje se trenutno smeštaju napušteni psi nalazi se u Davidovcu, koje je u vlasništvu Veterinarske stanice Vranje.
Napomena: U narednom periodu potrebno je da grad Vranje preko svojih organa (Gradska uprava, Gradsko veće) u kontinuitetu ostvaruje sve potrebne zakonske uslove za dalji smeštaj napuštenih pasa u prihvatilište, da o tome sačinjava ugovor sa navedenim preduzećem, a komunalno preduzeće sa drugim relevantnim subjektima i da sve ugovorne strane izvršavaju propisane obaveze, koje treba da budu u skladu sa ovim Programom, kao i da inspektori zoohigijene i Komunalna policija poboljšaju nadzor nad primenom i sprovođenjem Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Vranja, a takođe je potrebno da sa veterinarskom inspekcijom, koja u okviru svojih ovlašćenja vrši poslove nadzora i kontrole, organi grada ostvare što bolju saradnju, kako bi svako izvršavanjem obaveza iz svog domena omogućio da se na pravi način ostvare ciljevi i mere Programa.
Program se sastoji iz šest faza koje se mogu tretirati kao odvojeni projekti. Realizaciji svih projekata mogu da prethode usvajanje pratećih odluka nadležnih organa Grada, i sinhronizacija napora nadležnih gradskih službi, kao i zainteresovanih udruženja građana za realizaciju Programa.
1. Projekat izgradnje prihvatilišta.
2. Projekat unapređenja službe zoohigijene.
3. Projekat informisanja i edukacije građana.
4. Projekat masovnog tretmana napuštenih pasa/mačaka.
4.1. Registracija, obeležavanje i vakcinacija.
4.2. Sterilizacija.
4.3. Udomljavanje, poklanjanje i pronalaženje izgubljenih životinja.
4.4. CNR Program (uhvati, steriliši, pusti).
4.5. Saradnja.
4.6. Eutanazija.
5. Projekat masovnog tretmana vlasničkih pasa/mačaka.
6. Projekat sankcionisanja neodgovornih građana.
Prihvatilište za životinje jeste objekat koji služi za privremeni ili trajni smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja i pomoć i brigu o napuštenim i izgubljenim životinjama.
Prema članu 66. Zakona o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS", broj: 41/2009), organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi prihvatilište ako na svojoj teritoriji ima napuštenih životinja. Na teritoriji grada Vranja postoji veliki broj napuštenih pasa, i dosadašnje preduzete aktivnosti nisu dale očekivane rezultate, tako da je u narednom periodu potrebno da grad, preko svojih organa, preduzme sve neophodne zakonske mere kako bi se ostvario cilj ovog Programa, a to je izgradnja prihvatilišta koje će da ispunjava sve propisne uslove za smeštaj napuštenih životinja, odnosno napuštenih pasa, a u skladu sa mogućnostima i mačaka. Takođe, treba imati u vidu da izgradnjom prihvatilišta, nastaju i sledeće obaveze, a to je nabavka potrebne opreme, formiranje adekvatnih službi za rad u prihvatilištu, obezbeđivanje sredstava za plaćanje materijalnih troškova, kao i sve ostale obaveze, čijim izvršenjem će biti završen proces za nesmetan prijem napuštenih životinja u prihvatilište.
Prihvatilište za pse mora biti izgrađeno u skladu sa zakonskim normativima (Zakon o dobrobiti životinja, Zakon o veterinarstvu, podzakonski propisi), i u tom smislu Grad treba obezbediti potrebne uslove za izradu projektno- tehničke dokumentacije, lokaciju na kojoj će biti izgrađeno, zatim nabavku svih dozvola za izgradnju i na kraju dobijanje upotrebne dozvole za rad i dozvole od strane nadležnog ministarstva.
Prihvatilište je locirano u obuhvatu Plana detaljne regulacije Regionalne deponije Meteris. Predmetnim planom obuhvaćen je deo područja KO Suvi Dol i KO Ranutovac. Područje na kome se planira izgradnja prihvatilišta obuhvata severoistočni deo građevinskog područja grada Vranja, deo katastarske parcele broj 33 KO Ranutovac. Planirana površina prihvatilišta je 1, 98 ha. Na datoj površini će biti omogućen smeštaj 400 napuštenih pasa, uz mogućnost proširenja planiranih kapaciteta na 800 napuštenih životinja. Uz prostor za boravak pasa- boksovi, planirani su svi prateći sadržaji propisani Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni za životinje ("Službeni glasnik RS" br. 19/2012), za kompletan tretman i brigu o životinjama.
Ukoliko je potrebno, u postupku izgradnje prihvatilišta ili nakon njegovog završetka, grad će preko svojih organa, donositi odgovarajuće akte kojim će bliže definisati način rada, uslove i sve druge potrebne elemente kojim će biti omogućen nesmetan rad prihvatilišta, u skladu sa zakonom.
Prihvatilište za napuštene životinje mora ispunjavati uslove iz Pravilnika o uslovima koje moraju da ispunjavaju prihvatilišta i pansioni za životinje i mora biti upisan u Registar objekata koji vodi ministarstvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.
Lica koja rade sa životinjama u prihvatilištu, moraju biti obučena za zaštitu dobrobiti životinja.
Vlasnik prihvatilišta, dužan je da pre upisa u Registar objekata ministarstvu dostavi dokaz da je obezbedio:
1.) finansijska sredstva za nesmetani rad;
2.) sprovođenje zdravstvene zaštite životinja;
3.) odgovarajući prostor za smeštaj životinja na način koji će obezbediti dobrobit životinja i neće narušiti javni red i mir;
4.) lica koja su obučena za rad sa životinjama.
Vlasnik prihvatilišta je odgovoran za život, zdravlje i dobrobit životinja u istom.
Vlasnik prihvatilišta dužan je da se o kućnim ljubimcima u prihvatilištu brine sa pažnjom dobrog domaćina.
Vlasnik prihvatilišta dužan je da vodi evidenciju o životinjama i da tu evidenciju čuva tri godine.
Vlasnik prihvatilišta, u smislu ovog Programa je dužan da:
1.) prima prijave o napuštenim životinjama i da obezbedi zbrinjavanje svake napuštene životinje, u skladu sa zakonom o dobrobiti životinja i ovim Programom;
2.) obezbedi sprovođenje mera preventivne zdravstvene zaštite životinja i potrebnu pomoć životinjama od strane veterinara;
3.) brine o pronalaženju vlasnika, odnosno držaoca životinja;
4.) vrati vlasniku, odnosno držaocu, na njegov zahtev, životinju u roku od 15 dana od dana smeštaja u prihvatilište;
5.) pripremi plan zbrinjavanja životinja u slučaju zatvaranja prihvatilišta ili elementarnih nepogoda.
Životinja koja je smeštena u prihvatilište može se pokloniti ako je vlasnik, odnosno držalac ne preuzme u roku od 15 dana od dana smeštaja u prihvatilište.
Vlasnik prihvatilišta koje obezbeđuje organ jedinice lokalne samouprave dužan je da sarađuje sa nadležnim veterinarskim službama i organizacijama za zaštitu životinja, kao i da redovno obaveštava javnost i druge vlasnike o životinjama koje se nalaze u prihvatilištu.
Ako se životinji u roku od najmanje 30 dana od dana smeštanja u prihvatilište koje obezbeđuje organ jedinice lokalne samouprave ne pronađe vlasnik, odnosno ako se ne zbrine na drugi način, sa životinjom se postupa u skladu sa ovim Programom.
Troškove sakupljanja, transporta i zbrinjavanja napuštenih i izgubljenih životinja snosi vlasnik, odnosno držalac životinje, ako je poznat.
Ukoliko vlasnik, odnosno držalac životinje nije poznat, troškove snosi Grad.
Inspekcijski nadzor u oblasti veterinarstva i zaštite dobrobiti životinja vrši ministarstvo preko veterinarskih inspektora.
2. Unapređenje rada Službe zoohogijene
Prema članu 46. Zakona o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS", broj 91/2005 i 30/2010, 93/2012 i 17/2019 i dr. zakon), predviđena je obaveza lokalne samouprave da na svojoj teritoriji organizuje službu koja će obavljati poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilište za životinje.
Da bi ova Služba efikasno funkcionisala, potrebno je da se kontinuirano radi na stalnom unapređivanju rada ove službe, u smislu nabavke i održavanja potrebne opreme za rad, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima, angažovanjem potrebnog broja izvršioca, koji isto tako moraju biti obučeni za izvršavanje ove vrste posla.
Napomena: Za obavljanje ovih poslova u gradu Vranju je oformljena Služba zoohigijene pri JKP "Komrad", u skladu sa skupštinskom Odlukom o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Vranja i Odlukom o organizovanju službe zoohigijene. Ova služba prema dostavljenom izveštaju poseduje potrebnu opremu za rad, uz to je dostavljen i podatak da su svi radnici prošli obuku za hvatanje pasa.
Uređenje i organizacija Zoohigijenske službe, u pogledu stručne osposobljenosti kadrova i tehničkog kapaciteta, vrši se u skladu sa uredbom kojom se regulišu način i uslovi za otpočinjanje obavljanja komunalne delatnosti i ova služba je u obavezi da ispunjava tom sve propisane uslove.
3. Informisanje i edukacija građana
Ciljevi obrazovanja i informisanja su upoznavanje vlasnika životinja, odnosno pasa i mačaka, kao i građana sa njihovim osobinama i potrebama, sopstvenim motivima držanja pasa/mačaka, zakonskim obavezama njihovih vlasnika. Pored toga građanstvo se mora upoznati sa elementima Programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa/mačaka u cilju boljeg razumevanja prava i odgovornosti svih učesnika u lancu rešavanja problema, a naročito obaveza vlasnika, odnosno držaoca psa/mačke.
Mediji imaju važnu ulogu u edukaciji i podizanju svesti građana o problemu ovih napuštenih životinja, redovnom istinitom informisanju i promociji humanijeg odnosa prema njima.
Problemi koji se javljaju su:
- nedovoljan nivo znanja i informisanosti samih medija o pravim uzrocima nastanka problema napuštenih životinja -pasa i mačaka, kao i o humanim načinima njihovog rešavanja i
- nedovoljna zainteresovanost medija.
U cilju rešenja navedenih problema potrebno je:
- informisanje medija o uzrocima nastanka problema napuštenih životinja - pasa/mačaka;
- podsticanje zainteresovanosti medija povećanim aktivizmom udruženja građana za zaštitu životinja i drugih relevantnih subjekata i
- pridobijanje medija za partnerski odnos u humanom rešavanju problema ovih napuštenih životinja.
Pored objektivnog informisanja, mediji treba da preuzmu ulogu edukatora javnosti, kako bi se pomoglo građanima i državnim službama da se jednom problem reši.
Unapređenje javne svesti kroz edukaciju i podizanje nivoa informisanja šire javnosti putem stalne medijske kampanje čiji je akcenat na principima zaštite dobrobiti životinja, garantuje da će mnoge generacije u našem gradu imati drugačiji odnos prema ovom problemu. Kroz obrazovne programe i javne kampanje potrebno je upoznati javnost sa načinima i uslovima držanja kućnih ljubimaca, pre svega pasa i mačaka, njihovim biološkim osobinama, ponašanjem i potrebama, koristima koje čovek ima od njih, kao i sa zakonskim obavezama koje čovek ima prema njima (Zakon o dobrobiti životinja, Zakon o veterinarstvu, podzakonskim aktima, kao i svih relevantnih gradskih propisa).
Sve generacije građana treba da budu obuhvaćene edukacijom, s tim što je pristup prilagođen uzrastu (razlikuju se načini edukovanja dece predškolskog i školskog uzrasta, sredljoškolaca, odraslih lica), a posebno vlasnici pasa i mačaka.
U edukaciju građana (dece i odraslih) putem medija i na drugi adekvatan način uključiti sve relevantne subjekte, a to su: predstavnici organa grada, nadležne gradske službe (inspekcija i komunalna policija), udruženja za zaštitu životinja, veterinarsku inspekciju, predstavnike komunalnog preduzeća i dr.
4. Projekat masovnog tretmana napuštenih pasa/mačaka
4.1. Registracija, obeležavanje i vakcinacija
Registracija i obeležavanje napuštenih pasa/mačaka je ključna preventivna mera, kojom je olakšan nadzor nad njihovim kretanjem, trgovinom, prevozom, odnosno pronalaženjm izgubljenih, napuštenih i otuđenih životinja. Na taj način svaki pas/mačka bi bio evidentiran i znao bi se njegov vlasnik.
Tako da je neophodno vršiti obeležavanje životinja putem elektronskog identifikacionog sistema, odnosno mikročipovanje životinja - psa/mačke, i od strane ovlašćenog obeleživača, u skladu sa zakonom, svi podaci o obeleženim psima i mačkama moraju se dostavljati Centralnoj bazi, a u skladu sa Pravilnikom o načinu obeležavanja i registracije pasa i mačaka. Takođe, sve napuštene životinje moraju biti vakcinisane protiv besnila, i tretirane u skladu sa propisima koji regulišu ovu oblast.
Metod sterilizacije predstavlja najefikasniju meru kojom se smanjuje broj napuštenih pasa i mačaka, reguliše brojnost populacije u prihvatilištima, kao i nekontrolisana reprodukcija napuštenih pasa.
Obaveza je da svaka jedinka u prihvatilištima mora biti sterilisana, kao i svaka jedinka koja napušta prihvatilište.
Sterilizacija je rutinska hirurška intervencija, koja traje samo 15 minuta i pas je sposoban da se vrati kući već posle sat vremena. Potpuni oporavak traje 7-10 dana kod ženke, odnosno 3-5 dana kod mužjaka. Iako najefikasnija metoda u suzbijanju populacije napuštenih pasa/mačaka, nije dovoljno prihvaćen metod zbog nedovoljne informisanosti i predrasuda. Kontinuiranom edukacijom i boljim informisanjem građana povećava se svest o značaju i ulozi sterilizacije u rešavanju ovog problema. Na ovaj način se stiču uslovi da se problem smanjenja brojnosti populacije napuštenih životinja na najhumaniji način reši.
Sprečavanje razmnožavanja životinja smanjuje probleme rađanja, zdravstvene probleme i ekološke probleme - smanjuje troškove kontrole u budućnosti.
Sterilizacija i kastracija su temelj svakog efikasnog programa kontrole prekobrojnosti.
4.3. Udomljavanje, poklanjanje i pronalaženje izgubljenih životinja
Udomljavanje, poklanjanje i pronalaženje izgubljenih životinja predstavlja najhumaniji način zbrinjavanja napuštenih životinja. Sve životinje koje se daju na udomljavanje moraju biti vakcinisane, sterilisane i obeležene.
Iz iskustva u našem, kao i u drugim gradovima, poznato je da određeni broj građana kontaktira zaposlene u Prihvatilištu i aktivne članove udruženja za zaštitu životinja kako bi "poklonio" jednu, dve ili više kućnih ljubimaca prihvatilištu.
Razlozi za takvu odluku građana mogu biti objektivni (preseljenje iz kuće u stan, promena mesta prebivališta, bolest, smrt vlasnika... i sl.) i subjektivna želja vlasnika da se oslobodi životinje, dojučerašnjeg kućnog ljubimca, navodeći uglavnom lične razloge.
Udomljavanje je postupak pronalaženja novog vlasnika za psa koji se nalazi u prihvatilištu. Građani mogu dobiti informaciju u prihvatilištu, ukoliko su zainteresovani da udome psa. Saradnja sa udruženjima za zaštitu životinja mora biti na najvišem nivou kako bi informisanje građana o mogućnostima udomljavanja pasa iz prihvatilišta dalo očekivane rezultate. Psi/mačke se udomljavaju očišćeni od parazita, vakcinisani, obeleženi i sterilisani, kako bi se smanjila mogućnost daljeg nekontrolisanog razmnožavanja životinje u domaćinstvu.
Vlasnik, odnosno držalac koji izgubi životinju, dužan je, u skladu sa Odlukom o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji grada Vranja, da taj gubitak bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana gubitka životinje, prijave organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za inspekcijske poslove - inspekciji zoohigijene i veterinarskoj službi. Ako vlasnik, odnosno držalac ne prijavi gubitak životinje, u propisanom roku, smatra se da je napustio životinju. Ukoliko su građani prijavili nestanak u propisanom roku, a životinja se pronađe, nadležni organ za poslove zoohigijene obaveštava da ga mogu preuzeti u prihvatilištu.
Spisak traženih, odnosno izgubljenih životinja je javan i nadležni organ za poslove zoohogijene Gradske uprave, isti treba da dostavi i zoohogijeničarskoj službi. Tada vlasnik potpisuje izjavu o vraćenoj životinji. Ukoliko se slučaj ponavlja smatra se da vlasnik izgubljene životinje ne vodi brigu o svom kućnom ljubimcu i prijavljuje se nadležnim inspekcijama radi dalje obrade.
4.4. CNR Program (uhvati, steriliši, pusti)
U sredinama u kojima je broj napuštenih pasa veliki, neophodno je primeniti tkzv. CNR Program (uhvati, steriliši, pusti). Jednostavno uklanjanje životinja - pasa ili mačaka sa ulica ne predstavlja efikasan način smanjenja njihovog broja. Na lokalitetima sa kojih su uklonjeni psi doseljavaju se novi, jer su za uklonjenim životinjama ostali slobodni izvori hrane. Na taj način, veoma brzo, već posle par meseci, lokalitet sa kojeg su uklonjeni naseljava isti broj životinja. Nasuprot tome CNR Programom prvo se stabilizuje brojnost napuštenih životinja, a potom postepeno dolazi do smanjenja njihovog broja putem smanjenja kapaciteta staništa, a i sprečavanjem nastanka nove generacije.
CNR Program se ukratko svodi na hvatanje životinja, sterilizaciju, vakcinaciju protiv besnila, tretman protiv endoparazita i ektoparazita, obeležavanje i vraćanje zdravih, neagresivnih i neujedljivih životinja na područje na kojem su uhvaćeni, osim na lokacije dečijih vrtića, školskih dvorišta i bolnica. Vraćene životinje se i dalje smatraju napuštenima do njihovog udomljenja ili smrti.
Nakon obavljenog tretmana iz prethodnog stava, životinje koje su prošle navedeni program, biće jednoobrazno obeležene na humani način, u skladu sa opšteprihvaćenim standardima koji regulišu ovu materiju.
CNR Program je efikasna prelazna mera čiji je cilj da zaustavi dalji porast populacije, kao i dolazak novih na slobodne izvore hrane. S obzirom da se ove životinje ne mogu razmnožavati, njihova populacija se postepeno smanjuje.
Za sve učesnike u lancu rešavanja problematike ovih napuštenih životinja i preuzimanje odgovornosti za svoj deo izvršenja programa potrebna je dobra komunikacija.
U cilju što bolje koordinacije i saradnje svih službi na lokalnom nivou, potrebno je uspostaviti veoma dobru koordinaciju svih mesnih zajednica, škola, javnih preduzeća, kinoloških društava, veterinarskih stanica, inspekcijskih službi, policije, udruženja za zaštitu životinja, prihvatilišta.
Eutanazija je najneefikasnija mera kontrole. Sprovodi je isključivo veterinar nad agresivnim i neizlečivo bolesnim životinjama u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja.
Prema Zakonu o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS", broj: 41/2009) pas i mačka se mogu lišiti života ako:
1.) ako su teško povređeni, neizlečivo bolesni, telesno deformisani ili na drugi način patološki onesposobljeni, tako da oporavak nije moguć, a život za životinju predstavlja bol, patnju, strah i stres;
2.) su dostigli starost da im otkazuju osnovne životne funkcije;
3.) se lišavanjem života sprečava širenje, odnosno ako se suzbiju i iskorenjuju zarazne bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo;
4.) u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Lišavanje životinje života obavlja se na human način koji prouzrokuje trenutnu i sigurnu smrt.
Lišavanje životinje života na human način mora se obavljati uz prethodno omamljivanje životinje, osim kod prinudnog lišavanja života radi prekida patnje i bola nastalog usled patološkog stanja, povrede ili zarazne bolesti.
Životinju može lišiti života samo veterinar ili veterinarski tehničar pod nadzorom veterinara ili drugo obučeno lice pod nadzorom veterinara, osim u slučajevima kada je ugrožena bezbednost ljudi i životinja, ako zakonom nije drugačije propisano.
Lica koja vrše eutanaziju dužna su da posle sprovedenog postupka lišavanja života provere da li je nastupila smrt životinje.
5. Projekat masovnog tretmana vlasničkih pasa/mačaka
Vlasnici i držaoci pasa i mačaka dužni su da omoguće veterinarskim stanicama i veterinarskim ambulantama (ovlašćeni obeleživači od strane ministarstva) da vrše vakcinaciju pasa i mačaka u skladu sa Programom mera zdravstvene zaštite životinja. Vakcinisani psi i mačke moraju se trajno obeležiti u skladu sa posebnim propisom, ili u skladu sa Pravilnikom o načinu obeležavanja i registracije pasa i mačaka. Obeležavanjem i registrovanjem pasa/mačaka stvaraju se uslovi za jednostavnije pronalaženje vlasnika ili držaoca koji napuste ili izgube životinju. Sankcionisanjem ovakvog postupanja stvaraju se uslovi za uspostavljanje odgovornosti vlasnika i držaoca pasa i mačaka.
Takođe, po zakonu ovlašćeni obeleživač pasa i mačaka dostavlja Centralnoj bazi, koju vodi Ministarstvo nadležno za poslove veterine, podatke o obeleženim psima i mačkama, o uginulim ili izgubljenim psima i mačkama, o promenama vlasnika ili držaoca pasa i mačaka i odgovara za tačnost i ažurnost podataka.
Pored sterilizacije napuštenih životinja poželjno je promovisati i sterilizaciju pasa i mačaka poznatih vlasnika. Kao što je već napred navedeno, sterilizacija nije u javnosti dovoljno prihvaćen metod zbog nedovoljne informisanosti građana i predrasuda. Kontinuiranom edukacijom i boljim informisanjem građana povećava se svest o značaju i ulozi sterilizacije u rešavanju ovog problema. Na ovaj način se stiču uslovi da se vlasnički psi i mačke, ukoliko njihovi vlasnici, odnosno držaoci ne žele ili ne mogu da se staraju o njihovom potomstvu, na vreme preduzmu mere, kako bi se na najbolji način sprečilo nastajanje potomstva. Ova mera bi takođe uticala na smanjenje broja napuštenih pasa/mačaka.
U tom smislu je neophodno vršiti kontinuirano upoznavanje javnosti sa pravima i obavezama vlasnika i držaoca ovih životinja sa njihovim zakonskim obavezama.
6. Sankcionisanje neodgovornih građana
Potrebno je sankcionisati naročito one vlasnike, odnosno one držaoce životinja, koji ne vakcinišu svoje pse i mačke i ne izvrše njihovo trajno obeležavanje, ako napuste, odnosno odbace životinju čiji opstanak zavisi neposredno od njih, kada bez nadzora puste životinje na javne površine, kao i u drugim zakonom i drugim propisima predviđenim slučajevima.
Kako bi ovaj Program mogao da postigne željene rezultate, neophodno je da nadležne gradske inspekcijske službe i komunalna policija, u okviru svojih ovlašćenja preduzmu sve mere na sankcionisanju neodgovornih vlasnika, odnosno držaoca pasa/mačaka, u skladu sa zakonom i gradskim propisima iz te oblasti, kao i republička veterinarska inspekcija, u skladu sa svojim ovlašćenjima, i u tom smislu organi grada treba da ostvare visok nivo komunikacije i saradnje sa nadležnim republičkim inspekcijama.
Da bi Program u celosti bio realizovan potrebno je predvideti i obezbediti finansijska sredstva za izgradnju prihvatilišta počevši od izrade projektno - tehničke dokumentacije, same izgradnje, potrebne opreme za rad, materijalnih troškova prihvatilišta, znači svih troškova za nesmetano funkcionisanje prihvatilišta i za rad njenih službi u skladu sa zakonom, kao i za rad Službe zoohigijene (troškovi veterinarskog zbrinjavanja i zdravstvene kontrole uhvaćenih životinja (lekovi, vakcinacija, obeležavanje, lečenje, troškovi ishrane životinja u prihvatilištu) Takođe do stavljanja u funkciju novoizgrađenog prihvatilišta, grad treba nastaviti sa izdvajanjem sredstava za rešavanje pitanja napuštenih pasa i mačaka u postojeća prihvatilišta i na taj način sprovesti mere obeležavanja - čipovanja, vakcinacije, sterilizacije, eventualne eutanazije, i svih drugih neophodnih troškova koji će detaljno biti regulisani ugovorom između nadležnog organa grada i preduzeća kojem je povereno obavljanje delatnosti zoohigijene, odnosno JKP "Komrad Vranja, a u skladu sa ovim Programom.
1. Izvori prihoda.
- sredstva iz budžeta RS
- budžet grada Vranja,
- sredstva iz donacija.
VIII PREDLOG DINAMIKE REALIZACIJE PROGRAMA
S`obzirom na sadašnje stanje, obimnost problematike i finansijske mogućnosti Grada predlaže se da se realizacija Programa izvede u fazama.
Kod faznog rešavanja strogo voditi računa o prioritetima i zakonskim obavezama.
Prioritete i faze realizacije Programa, pre svega u delu svih potrebnih uslova za izgradnju, opremanje i stavljanje u funkciju Prihvatilišta (azila) za životinje, utvrdiće nadležni organi grada.
Takođe do izgradnje Prihvatilišta sve finansijske obaveze koje Grad ima u delu realizacije ovog Programa su: ugovorne obaveze sa JKP "Komrad" Vranje u skladu sa ovim Programom, u pogledu eventualnih neophodnih obaveza u vezi sa jačanjem kapaciteta Službe zoohogijene i eventualne troškove edukacije građana u vezi sa ovim Programom.
Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Vranja predstavlja podzakonski akt koji definiše načela, ciljeve i mere za rešavanje problema napuštenih životinja, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja Republike Srbije, preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Svetske organizacije za zdravlje životinja (OIE) i 21 Koalicije ICAM, kao i Deklaracije Evropskog parlamenta o kontroli brojnosti populacije pasa, uzimajući u obzir specifičnosti sredine. Pored izgradnje prihvatilišta, grad Vranje nastavlja da sprovodi program sterilizacije napuštenih pasa i mačaka, kao i mere za podsticanje odgovornog vlasništva i mere protiv napuštanja jer kontrola brojnosti populacije napuštenih životinja mora da bude praćena promenama u ponašanju ljudi da bi bila efikasna.
U gradu Vranje problem napuštenih pasa predstavlja temu o kojoj se raspravlja više godina, a koja još više zaokupljuje pažnju javnosti velikim brojem odštetnih zahteva građana na račun Grada.
Najizraženiji problem je u samom Gradu, ali je prisutan i u ostalim prigradskim i seoskim područjima. Na rešavanju ove problematike preduzimane su mere, ali još uvek nisu dale očekivane rezultate.
Izgradnjom prihvatilišta i sprovođenjem Programa kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa/mačaka u gradu Vranju koji podrazumeva: sterilizaciju, obeležavanje svih pasa na teritoriji grada, udomljavanje uhvaćenih pasa, edukaciju stanovništva putem sredstava javnog informisanja, predškolskih i školskih ustanova, saradnju sa veterinarskim službama i inspekcijama, udruženjima za zaštitu životinja, ekološkim organizacijama, kinolozima, treba se postići željeni i planirani cilj, a to je upravo smanjenje populacije napuštenih pre svega pasa, a i mačaka.
Svaki neevidentiran pas i mačka kojeg vlasnik izbaci na ulicu postaje napuštena životinja i predstavlja opasnost za građane, a odgovornost za posledice njegovih napada na građane i imovinu pada na teret lokalne samouprave.
Svaki neevidentiran pas ili štene koga vlasnik izbaci na ulicu postaje napušten pas i predstavlja opasnost za građane, a odgovornost za nastale posledice, kao što je napomenuto pada na teret lokalne samouprave.
Obeležavanjem pasa i mačaka uvećava se odgovornost vlasnika, koji svoje ljubimce ne mogu olako izbaciti na ulicu, a neodgovorni vlasnici će snositi sve materijalne troškove za posledice dela koje napravi pas (napadne osobu, druge životinje...), kao i troškove hvatanja i zbrinjavanja psa/mačke u prihvatilište.
U tom smislu, promovisanje odgovornog vlasništva i edukacija treba da dovedu do značajnog smanjivanja broja napuštenih životinja. Odgovorno vlasništvo podrazumeva da vlasnik psa ili mačke prihvata različite obaveze u skladu sa zakonom i potrebama životinja u smislu ponašanja, okruženja i fizičkih potreba, ali i sa prevencijom rizika (agresija, širenje bolesti, povrede) koji bi pas ili mačka mogli da predstavljaju za ljude, druge životinje ili životnu sredinu. Napuštanje pasa i mačaka predstavlja širi društveni problem koji je prisutan u celom svetu, a iskustva drugih zemalja pokazuju da je za njegovo efikasno rešavanje neophodno angažovanje svih relevantnih činilaca (državnih i lokalnih vlasti, veterinarskih organizacija, stručne javnosti, nevladinog sektora, vlasnika kućnih ljubimaca, medija, odgajivača i prodavaca pasa i mačaka...).
Doktori veterinarske medicine imaju važnu ulogu u kontroli populacije pasa i mačaka. Oni mogu da ostvare najveći uticaj na vlasnike životinja da se ponašaju odgovorno, kroz neposrednu edukaciju, ali takođe i da predlažu donošenje novih akata u cilju efikasnijeg sprovođenja Programa i rešavanja problema u čitavoj zemlji.
Promovisanje udomljavanja napuštenih pasa i mačaka predstavlja oblik edukacije građana jer se istovremeno ukazuje na problem napuštanja kućnih ljubimaca od strane neodgovornih vlasnika, na patnju životinja i potrebu zaštite njihove dobrobiti, kao i na najhumaniji način na koji građani mogu da se uključe u proces rešavanja problema napuštenih životinja.
Mediji su jedna od veoma bitnih komponenti u rešavanju problema napuštenih životinja, kojim svojim uticajem na javno mnjenje, treba da pruže podršku realizaciji Programa. Takođe bi u što kraćem roku trebalo započeti medijsku kampanju koja bi se na popularan način bavila ovom problematikom.
Odgajivači i prodavci treba da imaju obavezu da kupce edukuju o pravilnoj nezi pasa i mačaka, a takođe i o odgovornom vlasništvu.
Treba naglasiti da kada se napuštenoj životinji koja je vraćena na lokaciju sa koje je odvedena na obradu po Programu obezbedi osnovna nega, stvaraju se stabilne i zdrave populacije pasa i mačaka u lokalnim zajednicama. Takve populacije ne predstavljaju opasnost po zdravlje i bezbednost građana. Građani koji brinu o napuštenim psima i mačkama koji žive na ulici, imaju nezamenjivu ulogu u primeni Programa koji se, pored ostalog, zasniva na sterilizaciji i vraćanju na staništa određenog broja napuštenih životinja.
Praksa je pokazala da se primenom mera: obeležavanja pasa, sterilizacijom, udomljavanjem, edukacijom građana, drastično smanjuje broj napuštenih pasa. Sve mere predviđene Programom su neophodne kako bi se kroz vreme i edukaciju podigla svest o shvatanju odgovornosti (lične i materijalne) vlasnika svakog psa i time otklonio uzrok problema.
U izradi ovog Programa učestvovala je Radna grupa koju je obrazovao načelnik Gradske uprave na predlog gradonačelnika Vranja, koji su radi što bolje izrade istog, pored važećih propisa i iskustva drugih gradova u Srbiji, kao i iskustva samih članova Radne grupe, obavljali i neophodne konsultacije sa inspekcijskim službama, kako gradskih, tako i republičkih.
Analizirajući prethodno i sagledavajući trenutno stanje problema sa napuštenim psima i mačkama, izrađen je "Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Vranja", sačinjen od međusobno povezanih celina koje definišu osnovna načela, ciljeve, razloge za primenu, pregled stanja, predlog rešenja, odredbe, finansijski plan, plan smanjenja broja ujeda, dinamiku sprovođenja i praćenje realizacije.
Do stavljanja u funkciju gradskog prihvatilišta, nakon njegove izgradnje, koji predstavlja jedan od glavnih ciljeva ovog Programa, preduzeti mere na realizaciju i sprovođenje Program smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, na način koji je predviđen Programom, tako da:
1. Hvatanjem napuštenih pasa, a po potrebi i mačaka, njihovim uklanjanjem sa javnih površina i njihovim smeštajem u prihvatilište otkloniće se opasnost od ujeda napuštenih pasa, a samim tim će se izbeći plaćanje naknade štete oštećenim građanima, što će dovesti do smanjenja budžetskih izdataka po ovom osnovu.
2. Sterilizacijom se brojnost populacije pasa i mačaka stavlja pod kontrolu, na human način, a istovremeno se utiče i na stvaranje zdrave populacije, s`obzirom da se sterilizacijom značajno smanjuje rizik polno prenosivih i opasnih bolesti životinja.
3. Mikročipovanjem svih pasa i mačaka postiže se ustrojavanje evidencije njihovih vlasnika, što za posledicu ima povećanje odgovornosti istih prema njihovim kućnim ljubimcima, ali i prenošenje odgovornosti za štetu usled ujeda pasa sa Grada na evidentiranog vlasnika životinje.
4. Antirabičnom vakcinacijom svih pasa i mačaka nestaje opasnost od širenja rabiesa, 100% smrtonosne antropozoonoze.
5. Edukacija građana svih uzrasta usmerena je na širenje svesti i informisanje javnosti o dobrobiti životinja, u cilju pravilnog odnosa prema životinjama koji isključuje bilo kakav vid agresivnog ponašanja.
6. Sprovođenjem CNR Programa (uhvati, steriliši, pusti) doći će do daljeg porasta populacija pasa na javnim površinama, stabilizacije broja napuštenih pasa, odnosno sprečavanja njihovog nekontrolisanog razmnožavanja.
Smatra se da bi donošenjem i realizacijom ovog Programa doprinelo da se na progresivan, ali pre svega human način promeni naš odnos prema napuštenim životinjama, a samim tim i slika o nama samima koju šaljemo u javnost.
U realizaciji ovog Programa treba da učestvuju organi grada Vranja, a pre svega Gradska uprava grada Vranja sa svojim službama, JKP "Komrad", veterinarska inspekcija, veterinarska služba, mediji, udruženja za zaštitu životinja, kao i sami građani.
Nadzor nad sprovođenjem mera i realizacije ovog Programa vršiće Gradsko veće grada Vranja.
Gradsko veće može ovlastiti člana Veća koji je zadužen za rešavanje ovog pitanja, da neposredno prati primenu i realizaciju ovog Programa, i da u skladu sa tim periodično izveštava Gradsko veće, a naročito u slučaju kada se određene planirane mere Programom ne sprovode ili se ne sprovode na odgovarajući način.
Stupanjem na snagu ovog Programa, prestaje da važi Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka na teritoriji grada Vranja, koji je donelo Gradsko veće grada Vranja, broj:06-192/1/2017.godine, od 22.09.2017.godine.
Program stupa na snagu osmog dana, od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Vranja".