STRATEGIJAZA SPREČAVANJE I BORBU PROTIV RODNO ZASNOVANOG NASILJA PREMA ŽENAMA I NASILJA U PORODICI ZA PERIOD 2021-2025. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 47/2021) |
U skladu sa Zakonom o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena ("Službeni glasnik SFRJ", broj 11/81 i "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 5/14) i Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 23/13 i 4/16), Vlada Republike Srbije je, na predlog Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu, donela Nacionalnu strategiju za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima ("Službeni glasnik RS", broj 27/11), koja je prestala da važi 2015. godine. Zbog navedenog, kao i u skladu sa preporukama međunarodnih tela za praćenje primene navedenih Konvencija, neophodno je izraditi novi strateški dokument.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je 21. decembra 2020. godine osnovalo Radnu grupu za izradu Predloga nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima i Predlog akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima (u daljem tekstu: Radna grupa) sa zadatkom da pripremi tekst Predloga nacionalne strategije i Predlog akcionog plana. Radnu grupu su činili predstavnici i predstavnice sledećih institucija i organizacija: Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva omladine i sporta, Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog sekretarijata za javne politike, Kancelarije za saradnju sa medijima, Udruženja "Osvit", Udruženja samohranih roditelja Leskovca Tate i Mame U-TiM.
U skladu sa Rešenjem o obrazovanju Radne grupe, osnovan je ekspertski tim za izradu Predloga nacionalne strategije u saradnji i uz podršku Agencija Ujedinjenih nacija Republici Srbiji (UN Women, UNDP, UNFPA). Ekspertski tim su činile tri ekspertkinje koje su vodile celokupan proces, kao i specijalizovane ekspertkinje koje su vodile grupe koje su se bavile posebnim tematskim oblastima koje su prepoznate kao ključne (pravda, bezbednost, zdravstvena zaštita, socijalna politika). Ukupan broj ekspertkinja koje su bile uključene u proces je bio sedam. Uz to, svaka tematska grupa se sastojala od predstavnica i predstavnika ženskih nevladinih organizacija i samostalnih ekspertkinja koje su pružale podršku i zajedno sa vodećim ekspertkinjama pripremale predloge i kreirale dokument. Kada se pristupilo izradi dokumenta, ekspertski tim je zaključio da predlog naziva Nacionalne strategije nije u skladu sa međunarodnim obavezama koje je Republika Srbija preuzela, pre svega ratifikacijom Konvencije SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, te je predložio Radnoj grupi promenu naziva u "Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici".
Ukupno deset osoba iz sedam nevladinih organizacija je učestvovalo u procesu. Poziv za ženske nevladine organizacije je upućen od Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost posredstvom mreže "Žene protiv nasilja" na koji su se javile tri ženske NVO (Oaza sigurnosti, Zrenjaninski edukativni centar i... Iz kruga - Vojvodina). Imajući u vidu da je NVO "Osvit" članica Radne grupe, zatražene su informacije od ove NVO o položaju i problemima sa kojima se susreću Romkinje. Organizacija... Iz kruga - Vojvodina je dala input za sve tematske oblasti o položaju i specifičnim problemima sa kojima se susreću žene sa invaliditetom u situaciji nasilja, a Crveni krst Srbije o nasilju prema starijim ženama, dok je Centar za promociju zdravlja žena izvestio o ulozi zdravstvenog sistema u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.
Imajući u vidu da su pogledi, stavovi i informacije o položaju određenih osetljivih grupa žena (kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, starije žene, žene sa sela) prikupljeni i uključeni u dokument zahvaljujući učešću specijalizovanih ženskih NVO, prepoznato je da je neophodno uključiti informacije o položaju marginalizovanih grupa žena koje nisu bile direktno uključene u proces preko NVO koje se bave zaštitom njihovih prava. Tako je od ekspertkinje dobijena informacija o nasilju prema LBTI ženama, dok su podaci o aktivnostima u sektoru obrazovanja pribavljeni od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Organizovana su dva konsultativna sastanka, jedan sa predstavnicama i predstavnicama organizacija koje se bave unapređenjem položaja mladih žena i drugi sa nezavisnim mehanizmima. Na oba sastanka je učestvovalo ukupno 26 osoba (23 žene i 3 muškarca) iz osam organizacija i šest nezavisnih mehanizama, tokom kojih su prikupljene informacije o ključnim problemima koji su prepoznati u oblasti borbe protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama, kao i o podacima i predlozima mera i aktivnosti.
II PLANSKI DOKUMENTI I PRAVNI OKVIR RELEVANTAN ZA STRATEGIJU
2.1. Strategije i akcioni planovi
Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici sadržinski je povezana sa strategijama vezanim za ključne oblasti definisane Konvencijom o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici koje su i okosnica strategije: pravda i zaštita prava, prevencija nasilja prema ženama i nasilja u porodici, bezbednost, socijalna i zdravstvena zaštita. Sadržinska povezanost ove strategije sa strategijama koje se u nastavku navode proističe iz potrebe za multisektorskim aktivnostima protiv rodno zasnovanog nasilja, brojnih aktera koji učestvuju u prevenciji, sprečavanju i zaštiti žena žrtava rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, kao i sankcionisanju lica koja su izvršila nasilje. Pored toga, imajući u vidu da su osobe koje pripadaju ranjivim grupama (osobe sa invaliditetom, romska populacija, deca, žrtve trgovine ljudima i dr.) a trpe rodno zasnovano nasilje i nasilje u porodici, u posebno teškom položaju, Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, sadržinski je povezana i sa strategijama koje se odnose na ranjive grupe. Stoga, strategije relevantne za ovu Strategiju su: Strategija razvoja MUP (2018-2023)1 i AP (2018-2023)2, Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja (2020-2023)3 i AP (2022-2023)4, Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima posebno ženama i decom i zaštite žrtava (2017-2022)5 i AP (2017-2018. - istekao), Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u RS (2020-2025)6 i AP (2020-2025)7, Strategija kontrole malog i lakog oružja (2019-2024)8, Nacionalni AP za primenu Rezolucije 1325 SBUN9, Strategija javnog zdravlja u RS (2018-2026) i AP10, Strategija bezbednosti i zdravlja na radu (2018-2022) i AP (2018-2022)11, Nacionalni program za očuvanje i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja12, Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti13, Program o zaštiti mentalnog zdravlja u RS (2019-2026)14, AP za poglavlje 24 - Pravda, sloboda, bezbednost (nacrt)15, Strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u RS (2020-2024)16 i AP (2021-2022), Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u RS (2016-2025)17 i AP (2017-2018. istekao), Nacionalna strategija za mlade (2015-2025)18 i AP (2015-2017. - istekao), Nacionalna strategija reforme pravosuđa (2020-2025)19 i AP20, Strategija razvoja zvanične statistike (2021-2025)21, u okviru Programa zvanične statistike u periodu 2021-2025, Strategija razvoja sistema javnog informisanja u RS (2020-2025) i AP (2020-2022).22
______
1 "Službeni glasnik RS", broj 78/18.
2 Dostupno na http://www.mup.rs/wps/wcm/connect/3470670e-202a-4e78-b851-940afe5a5e64/AP+za+Strategiju+za+borbu+protiv+VTK+2019-2020.pdf?MOD=AJPERES&CVID=mtm2Egp
3 "Službeni glasnik RS", broj 80/20.
4 Dostupno na: https://www.socijalnouključivanje.gov.rs
5 "Službeni glasnik RS", broj 77/17.
6 Dostupno na: https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije.php
7 Dostupno na: www.mpravde.gov.rs
8 Dostupno na. https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije.php
9 "Službeni glasnik RS", broj 53/17.
10 "Službeni glasnik RS", broj 61/18.
11 Dostupno na https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije-programi-planovi-.php
12 "Službeni glasnik RS", broj 120/17.
13 "Službeni glasnik RS", broj 22/09.
14 Dostupno na: https://www.zdravlje.gov.rs/tekst/343487/program-o-zastiti-mentalnog-zdravlja-u-republici-srbiji-za-period-2019-2026-godine-.php
15 Dostupno na: https://bezbednost.org/publikacija/akcioni-plan-za-poglavlje-24-pravda-sloboda-i-bezbednost-finalna-verzija/
16 "Službeni glasnik RS", broj 44/20.
17 "Službeni glasnik RS", broj 26/16.
18 "Službeni glasnik RS", broj 22/15.
19 "Službeni glasnik RS", broj 101/20.
20 Mere iz Strategije realizuju se kroz aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23. Dostupno na: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2020/ 101/1/reg
21 Dostupno na: https://www.srbija.gov.rs/dokument/45678/strategije.php
22 "Službeni glasnik RS", broj 11/20.
Strategije koje su prestale da važe ili postoji inicijalni dokument
Strategija razvoja socijalne zaštite u Srbiji (2019-2025)23, Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011-2015)24, Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost (2016-2020)25, Strategija za prevenciju i zaštitu od diskriminacije (2014-2018)26, Strategija za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica (2015-2020)27, Strategija razvoja obrazovanja do 2020. godine28, Strategija razvijanja besplatne pravne pomoći29, Strategija zaštite podataka o ličnosti30, Strategija razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija do 2020.31, Nacionalna strategija o starenju (2006-2015)32, Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima u AP Vojvodini (2015-2020)33, Nacionalni program zdravstvene zaštite žena, dece i omladine34, Nacionalni AP za primenu rezolucije 1325 SBUN - žene, mir, bezbednost u RS (2017-2020).35
______
23 Inicijalna verzija dostupna na: www.zavodsz.gov.rs
24 "Službeni glasnik RS", broj 127/11.
25 "Službeni glasnik RS", broj 4/16.
26 "Službeni glasnik RS", broj 6/13.
27 "Službeni glasnik RS", broj 62/15.
28 "Službeni glasnik RS", broj 107/12.
29 "Službeni glasnik RS", broj 74/10.
30 "Službeni glasnik RS", broj 58/10.
31 "Službeni glasnik RS", broj 114/13.
32 Dostupno na: http://otvorenavlada.rs/strategija-starenje-lat-doc/
33 "Službeni list AP Vojvodine", broj 54/14.
34 "Službeni glasnik RS", broj 28/09.
35 "Službeni glasnik RS", broj 53/17.
2.2. Ključni međunarodni akti i propisi nacionalnog zakonodavstva
Strategija se zasniva na međunarodnim aktima i nacionalnom propisima koji se odnose na oblasti obuhvaćene ovom strategijom. To su: pravda i zaštita prava, prevencija nasilja prema ženama i nasilja u porodici, bezbednost, socijalna i zdravstvena zaštita.
Međunarodni izvori36 od kojih Strategija polazi uključuju dokumente OUN, SE i EU, i to:
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948)37, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (2200 A (XXI) (1966)38, Opcioni protokoli uz Pakt39 i Drugi opcioni protokol uz Pakt40, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966)41, Konvencija o pravima deteta (1989)42 i protokoli uz konvenciju, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (2006)43, UN Program akcije u odnosu na malo oružje i praktične mere za razoružanje (PoA),44 Rezolucija SBUN - žene mir i bezbednost 1325 (2000), 1820 (2008), 1888 (2009), 1889 (2009), 1906 (2010), 2016 (2013), 2122 (2013)45, Rezolucija GSUN 65/69 - Žene, razoružanje, neširenje i kontrola oružja46, Pekinška deklaracija i Platforma za akciju (1995)47, Peking + 1548 i Peking+25 - Nacionalni pregled o ostvarenom napretku u sprovođenju pekinške Deklaracije i Platforme za akciju49, Program Akcije Međunarodne konferencije o stanovništvu i razvoju (1994)50, Specijalna sesija GSUN: Žene 2000: Rodna ravnopravnost, razvoj i mir za 21 vek (2000) - Milenijumska deklaracija UN A/Res/55/2 (2000)51, Agenda 2030 - ciljevi održivog razvoja A/RES/70/1 (2015)52, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prateći protokoli53, Povelja EU o osnovnim pravima 2016/c 202/02554, Bečka deklaracija i program delovanja (1993)55
Strategija se oslanja i na posebne dokumente koji se odnose na nasilje prema ženama: Deklaracija UN o osnovnim principima pravde za žrtve kriminaliteta i zloupotrebe moći (1985)56, Deklaracija GSUN o eliminaciji nasilja protiv žena (A/Res/48/104) (1993)57, Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (UN Doc. A/34/46) (1979)58 i opcioni protokoli uz konvenciju59, Konvencija o statusu izbeglica60, Protokol o statusu izbeglica61, Rezolucija Komisije UN za ljudska prava 2003/45 - Eliminacija nasilja prema ženama62, Opšta preporuka br. 19 CEDAW komiteta (A 47/38)63, Opšta preporuka br. 30 CEDAW komiteta - žene u prevenciji sukoba, konfliktnim situacijama i post-konfliktnim situacijama64, Opšta preporuka br. 35 o rodno zasnovanom nasilju prema ženama,65 Zaključna zapažanja CEDAW Komiteta u vezi sa Četvrtim periodičnom izveštajem RS o sprovođenju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena66, Konvencija SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (2011)67, Ekspertska grupa SE za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici Preporuka KMSE o nasilju u porodici R(85)11(1985) o položaju žrtava u okviru krivičnog prava i krivičnog postupka68, Preporuka R(85)4 KMSE državama članicama o nasilju u porodici (1985)69, Rezolucija EP o nasilju nad ženama (1986)70, Preporuka KMSE o pružanju pomoći žrtvama i sprečavanju viktimizacije R(87)21 (1987)71, Preporuka KMSE o socijalnim merama koje se odnose na nasilje u porodici R(90)2 (1990)72, Preporuka KMSE br. R(97)13 o zastrašivanju svedoka i pravu odbrane (1997)73, Rezolucija EP o potrebi ustanovljavanja kampanje za nultu toleranciju na nasilje nad ženama širom EU (1997)74, Plan akcije za suprotstavljanje nasilju nad ženama EG-S-VL (98) (1998)75, Preporuka KMSE br. R(99)19 o primeni posredovanja u krivičnim stvarima (1999)76, Preporuke ekspertskih foruma žena Konferencije EU o nasilju nad ženama (1999)77, Preporuka PSSE o nasilju protiv žena 1450(2000)78, Preporuka KMSE o zaštiti žena od nasilja R(2002)579, Preporuka 1582(2002) PSSE o nasilju nad ženama u porodici80, Rezolucija Komisije za ljudska prava o eliminaciji nasilja nad ženama R(2003/45)81 Preporuka PSSE - Kampanja za borbu protiv nasilja nad ženama u Evropi 1681(2004)82, Preporuka PSSE br. R(2006)8 o pomoći žrtvama kriminaliteta (2006)83, Preporuka PSSE - zaštita dece u kontekstu nasilja u porodici 1905(2010)84 uz preporuku o deci svedocima nasilja u porodici 1714 (2000)85, Mapa puta za održivo rešenje za suzbijanje nedozvoljenog posedovanja, zloupotrebe i trgovine malokalibarskim i lakim oružjem i pripadajućom municijom na Zapadnom Balkanu do 2024. godine,86 Zaključci iz Izveštaja EK o napretku RS (2018 - 2020. godine)87, Zaključci Evropskog komiteta za socijalna prava u vezi sa primenom Evropske socijalne povelje (mart 2020)88, Preporuke GREVIO ekspertske grupe na osnovu procene stanja o zakonodavnim i drugim merama primene odredbi Konvencije SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO/Inf (2019)20),89 Direktiva Saveta EU o naknadi štete žrtvama kriminaliteta (2004)90, Direktiva EU o prevenciji i suprotstavljanju trgovini ljudima i zaštiti žrtava 2011/36 (2011)91, Direktiva EU o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtvama kriminaliteta (2012).92
Nacionalno zakonodavstvo obuhvata Ustav RS, zakone i propise za primenu zakona koji regulišu oblasti obuhvaćene strategijom. To su: pravda i zaštita prava, prevencija nasilja prema ženama i nasilja u porodici, bezbednost, socijalna i zdravstvena zaštita:
Ustav Republike Srbije93, u osnovnim odredbama garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i obavezuje državu da vodi politiku jednakih mogućnosti (član 15), zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju po bilo kom osnovu ili ličnom svojstvu uključujući i pol (član 21. stav 3), propisuje mogućnost preduzimanja posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21. stav 4), garantuje jednakost pred zakonom (član 21. stav 1), jednaku zakonsku zaštitu (član 21. stav 2), zaštitu pred sudovima (član 22. stav 1), drugim državnim organima (član 36. stav 1) i međunarodnim institucijama (član 22. stav 2), pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu ili obavezi (član 36. stav 2), pravo na pravnu pomoć (član 67. stav 1) od strane advokature (član 67. stav 2) i službe pravne pomoći u JLS (član 67. stav 2) i upućuje na zakonsko regulisanje besplatne pravne pomoći (član 67. stav 3), pravo na rehabilitaciju i naknadu materijalne i nematerijalne štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnog organa (član 35. stav 2), jemči zaštitu podataka o ličnosti (član 42), pravo azila (član 57), slobodu odlučivanja o sklapanju braka, ravnopravnost supružnika, izjednačava status vanbračne zajednice i braka u skladu sa zakonom (član 62), garantuje ravnopravnost roditelja u izdržavanju, vaspitanju i obrazovanju dece (član 65), jemči slobodu odlučivanja o rađanju (član 63) i posebnu zaštitu majki, trudnica, dece i samohranih roditelja (član 66) kao i posebnu zdravstvenu zaštitu trudnica, majki i samohranih roditelja sa decom do sedme godine, koja se finansira iz javnih prihoda (član 68) i socijalnu zaštitu porodice i zaposlenih (član 69).
______
36 Međunarodni dokumenti dostupni i na sajtu http://www.stop_vaw.org/Council_of_Europe4-html kao i na http://www.europerl.europa.eu/comparl/libe/elsj/charter/art23/default_en.htm
37 Dostupno na: http://www.unhcr.rs/media/Opsta%20deklaracija%20o%20ljudskim%20pravima%20(1948).pdf
38 "Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/71.
39 "Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 4/01.
40 "Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 4/01.
41 "Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/71.
42 "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 15/90 i Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori, br. 4/96 i 2/97.
43 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 42/09.
44 UN Programme of Action to Prevent, Combat and Eradicate the Illicit Trade in Small Arms and Light Weapons http://unrcpd.org/conventional-weapons/poa/
45 Dostupno na http://www.mzprs.org Report of the third United Nations Conference to Review Progress Made in the Implementation of the Programme of Action to Prevent, Combat and Eradicate the Illicit Trade in Small Arms and Light Weapons in All Its Aspects, Ujedinjene nacije, 2018.
46 United Nations Office For Disarmament Affairs Gender Mainstreaming Action Plan, https://www.un.org/disarmament/wp-content/uploads/2016/06/update-gender-action-plan-2016.pdf
47 Deklaracija i Platforma za akciju usvojene su 15. septembra 1995. godine na Četvrtoj svetskoj konferenciji o ženama. Dostupno na: http://www.e-jednakost.org.rs/kurs/kurs/download/pekinska_deklaracija.pdf
48 Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/vesti/vesti-arhiva-2006-2011/24-vesti-arhiva-tekstovi/133-peking-15-i-paralelne-aktivnosti-ngo-foruma
49 Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/en/node/533
50 The International Conference on Population and Development (ICPD) Programme of Action, Kairo 1994 dostupno na https://www.unfpa.org/sites/default/files/pub-pdf/programme_of_action_Web%20ENGLISH.pdf.
51Dostupno na https://www.rodnaravnopravnost.rs/attachments/013_Milenijumska%20deklaracija%20UN.pdf
52 Dostupno na https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/sustainable-development-goals/goal-5-gender-equality.html
53 "Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", br. 9/03, 5/05. i 7/05 - ispr. i "Službeni glasnik RS - međunarodni ugovori", br. 12/10 i 10/15.
54 Dostupno na https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/?uri=CELEX%3A12016P%2FTXT
55 Usvojeni na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravima juna 1993. godine u Beču. Potvrđeni na 48. zasedanju Generalne skupštine UN (rezolucija 48/121).
56 Usvojila Generalna skupština UN, odluka 40/34 od 29. septembra 1985. godine. Dostupno na: https://www.astra.rs/wp-content/uploads/2017/11/Deklaracija-UN-o-osnovnim-principima-pravde-za-zrtve-kriminala-i-zloupotrebe-vlast.pdf
57 Dostupno na http://www.womenngo.org.rs/publikacije-dp/medjunarodni%20dokumenti.pdf
58 "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 11/81.
59 "Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 13/02.
60 "Službeni list SFRJ", broj 7/60.
61 "Službeni list SFRJ", broj 15/67.
62 Usvojena 23. aprila 2003. godine, na 59 sastanku Komisije. Dokument E/CN.4/RES/2003/45.
63 Komitet za eliminisanje diskriminacije žena, Opšta preporuka br. 19 o nasilju prema ženama, dostupno na https://tbinternet.ohchr.org/Treaties/CEDAW/Shared%20Documents/1_Global/INT_CEDAW_GEC_3731_E.pdf
64 Komitet za eliminisanje diskriminacije žena, Opšta preporuka br. 30, dostupno na https://www.ohchr.org/en/hrbodies/cedaw/pages/recommendations.aspx
65 Komitet za eliminisanje diskriminacije žena, Opšta preporuka br. 35 o rodno-zasnovanom nasilju nad ženama, ažuriranje Opšte preporuke br. 19 (prevod Kancelarija za ljudska i manjinska prava), dostupno na: https://www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/dokument_file/preporuka_35_sedow_srb.pdf
66 Usvojena u martu 2019. godine, http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/sr/zaključna-zapažanja-cedaw-u-vezi-sa-četvrtim/
67 "Službeni glasnik RS", broj 12/13.
68 Dostupno na: https://rm.coe.int/16804dccae
69 Dostupno na: https://rm.coe.int/16804f120d
70 Dostupno na https://www.europarl.europa.eu/EPRS/PE2_AP_RP!FEMM.1984_A2-0044!860001EN.pdf
71 Dostupno na: https://www.barobirlik.org.tr/dosyalar/duyurular/hsykkanunteklifi/recR(87)21e.pdf
72 Dostupno na: https://www.legislationline.org/documents/id/8267
73 Dostupno na: https://rm.coe.int/16804c4a0f
74 Dostupno na: https://www.legislationline.org/documents/id/8595
75 Izveštaj dostupan na https://www.coe.int/t/dg2/equality/domesticviolencecampaign/Source/Final_Activity_Report.pdf
76 Dostupno na: https://rm.coe.int/1680706970
77 Dostupno na: https://www.legislationline.org/documents/id/8731
78 Dostupno na https://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=16783&lang=en
79 Dostupno na http://www.womenngo.org.rs/panevropska/prevod2002-web.pdf
80 Dostupno na: http://www.stop.vav.org/council_of_europe4.html
81 Dostupno na https://www.refworld.org/docid/43f3133b0.html
82 Dostupno na : http://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=17273&lang=en
83 Dostupno na. https://rm.coe.int/16805afa5c
84 Dostupno na: https://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=17825&lang=en
85 Rezolucija 1714 (2010) usvojena 12. marta 2010. godine. Text adopted by the Standing Committee, acting on behalf of the Assembly, on 12 March 2010 (see Doc. 12111, report of the Social, Health and Family Affairs Committee, rapporteur: Mrs Ohlsson; and Doc. 12155, opinion of the Committee on Equal Opportunities for Women and Men, rapporteur: Mrs Rupprecht).
86 Dostupno na: https://www.seesac.org/f/img/File/roadmap/Roadmap_BCMS_unofficial-translation.pdf
87 Dostupno na: https://www.mei.gov.rs/srp/dokumenta/eu-dokumenta/godisnji-izvestaji-ek
88 Dostupno na: https://rm.coe.int/rapport-srb-en/16809cfbe6
89 Dostupno na: https://rm.coe.int/grevio-report-on-serbia/16809987e3
90 GREVIO’s (Baseline) Evaluation Report on legislative and other measures giving effect to the provisions of the Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence (Istanbul Convention) SERBIA, https://rm.coe.int/grevio-report-on-serbia/16809987e3 Dostupno na: https://www.uts.org.rs/images/kompenzacija.pdf
91 Dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/?uri=celex%3A32011L0036
92 Dostupno na: https://www.podrskazrtvama.rs/en/media/medjunarodni/DIREKTIVA-2012-29-EU.pdf
93 "Službeni glasnik RS", broj 98/06.
Zakoni i podzakonski propisi
Zakoni koji neposredno regulišu pitanja značajna za oblast na koju se nacionalna strategija odnosi su: Zakon o potvrđivanju Konvencije SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici94 i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici95.
Zakoni na koje upućuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (član 5) su: Krivični zakonik96, Zakonik o krivičnom postupku97, Zakon o parničnom postupku98, Porodični zakon99 i Zakon o policiji.100
Zakoni relevantni za oblast pravde: Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći101, Zakon o advokaturi102, Zakon o prekršajima103, Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima104, Zakon o javnom tužilaštvu105, Zakon o uređenju sudova106, Zakon o Zaštitniku građana107, Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama108, Zakon o Ustavnom sudu109,
Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomna pokrajina Vojvodine110, Zakon o lokalnoj samoupravi111, Zakon o ministarstvima112, Zakon o zvaničnoj statistici.113
Zakoni relevantni za prevenciju nasilja prema ženama i nasilja u porodici: Zakon o zabrani diskriminacije114, Zakon o ravnopravnosti polova115, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom116, Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima117, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti118, Zakon o azilu i privremenoj zaštiti119, Zakon o javnom informisanju i medijima120, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja121, Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju122, Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju123, Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju124, Zakon o visokom obrazovanju.125
Zakoni i podzakonski akti relevantni za oblast bezbednosti: Zakon o oružju i municiji126, Zakon o javnom redu i miru127, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija128, Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera,129 Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika130, Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku131, Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova132, Pravilnik o policijskim ovlašćenjima133, Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima134, Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima.135
Zakoni i podzakonski akti relevantni za oblast socijalne i zdravstvene zaštite: Zakon o socijalnoj zaštiti136, Zakon o zdravstvenoj zaštiti137, Zakon o javnom zdravlju138, Zakon o zdravstvenom osiguranju139, Zakon o pravima pacijenata140, Zakon o prekidu trudnoće u zdravstvenim ustanovama141, Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva142, Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom143, Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite144, Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima145, Poseban protokol Ministarstva zdravlja za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju (2010)146,
Poseban protokol o postupanju centara za socijalni rad - organa starateljstva u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima,147 Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (2005) i posebni protokoli o postupanju različitih sistema148, Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja149, Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti150, Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje151, Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.152
______
94 "Službeni glasnik RS - međunarodni ugovori", broj 12/13.
95 "Službeni glasnik RS", broj 94/16.
96 "Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16.
97 "Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19.
98 "Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - odluka US, 74/13 - odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20.
99 "Službeni glasnik RS", br. 18/05, 72/11 - dr. zakon i 6/15.
100 "Službeni glasnik RS", br. 6/16, 24/18 i 87/2018.
101 "Službeni glasnik RS", broj 87/18.
102 "Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 24/12 - odluka US.
103 "Službeni glasnik RS", br. 65/13, 6/16,13/16 i 98/16 - odluka US i 24/18.
104 "Službeni glasnik RS", broj 20/09.
105 "Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 - dr. zakon, 01/11, 38/12 - odluka US, 121/12, 101/13, 111/14 - odluka US, 117/14, 106/15 i 63/16 - odluka US.
106 "Službeni glasnik RS", br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 - dr. zakon, 78/11 - dr. zakon 101/11 i 101/13.
107 "Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 54/07.
108 "Službeni glasnik RS", broj 87/18.
109 "Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 i 103/15.
110 "Službeni glasnik RS",br. 99/09, 07/12 - odluka US, 18/20.
111 "Službeni glasnik RS",br. 129/07, 83/14 - dr. zakon i 101/16 - dr. zakon.
112 "Službeni glasnik RS",broj 128/20.
113 "Službeni glasnik RS",broj 104/09.
114 "Službeni glasnik RS",broj 22/09.
115 "Službeni glasnik RS",broj 104/09.
116 "Službeni glasnik RS",broj 33/09.
117 "Službeni glasnik RS",broj 32/13.
118 "Službeni glasnik RS",broj 87/18.
119 "Službeni glasnik RS",broj 24/18.
120 "Službeni glasnik RS",br. 83/14, 58/15 i 12/16 - autentično tumačenje.
121 "Službeni glasnik RS",br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 10/19, 27/18 - dr. zakon i 6/20.
122 "Službeni glasnik RS",br. 18/10, 101/17, 113/17 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon i 10/19.
123 "Službeni glasnik RS",br. 55/13, 101/17, 10/19 i 27/18 - dr. zakon.
124 "Službeni glasnik RS",br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon i 6/20.
125 "Službeni glasnik RS",br. 88/17, 73/18, 27/18 - dr. zakon, 67/19 i 6/20 - dr. zakoni.
126 "Službeni glasnik RS", br. 20/15, 10/19 i 20/20.
127 "Službeni glasnik RS", br. 6/16 i 24/18.
128 "Službeni glasnik RS". br. 55/14 i 35/19.
129 "Službeni glasnik RS",br. 55/14 i 87/18.
130 "Službeni glasnik RS",broj 25/ 05.
131 "Službeni glasnik RS",broj 85/05.
132 "Službeni glasnik RS", broj 24/18.
133 "Službeni glasnik RS", broj 41/19.
134 Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2018-11/Opsti%20protokol%20nasilje%20u%20porodici.pdf
135 Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/posebni_protokol_o_postupanju_ policijskih_sluzbenika_ u_ zastiti maloletnih_lica_od_zlostavljanja_i_zanemarivanja.html
136 "Službeni glasnik RS",broj 24/11.
137 "Službeni glasnik RS", broj 25/19.
138 "Službeni glasnik RS", broj 15/16.
139 "Službeni glasnik RS", broj 25/19.
140 "Službeni glasnik RS", br. 45/13 i 25/19 - dr. zakon.
141 "Službeni glasnik RS", br. 16/95 i 101/05 - dr. zakon.
142 "Službeni glasnik RS",br. 123/14, 106/15, 105/17 i 25/19 - dr. zakon.
143 "Službeni glasnik RS", br. 13/17 i 50/18.
144 "Službeni glasnik RS", br. 42/13, 89/18 i 73/19.
145 Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2018-11/Opsti%20protokol%20nasilje%20u%20porodici.pdf
146 Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2018-11/Posebni%20protokol%20zdravlje.pdf
147 Dostupno na: http://www.zavodsz.gov.rs/sr/resurs-centar/propisi-od-zna%C4%8Daja-za-socijalnu-za%C5%A1titu/ostali-propisi/
148 Dostupno na https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-brigu-o-porodici-i-socijalnu-zastitu/zastita-dece-od
149 "Službeni glasnik RS", broj 22/16.
150 "Službeni glasnik RS ", broj 65/18
151 "Službeni glasnik RS", br. 46/19 i 104/20.
152 "Službeni glasnik RS", broj 81/17.
III PREGLED KLJUČNIH DOSTIGNUĆA I IZAZOVA
Borba protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici jedan je od prioritetnih ciljeva Vlade Republike Srbije. U proteklom periodu učinjeni su značajni pomaci na planu sprečavanja i zaštite od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u sklopu sveukupne politike rodne ravnopravnosti čije je sprovođenje utvrđeno Ustavom Republike Srbije. Počev od 2002. godine, kada je inkriminisano nasilje u porodici, sistem prevencije i zaštite od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici permanentno je unapređivan.
Nacionalni strateški okvir za borbu protiv nasilja postavljen je 2011. godine, usvajanjem Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011-2015) kojom su utvrđeni pravci delovanja u cilju suzbijanja nasilja prema ženama. Od 2015. godine, kada je isteklo važenje ove strategije, usvojeno je nekoliko planskih dokumenata čiji je obim primene širi, ali manje specifičan kada je reč o rodno zasnovanom nasilju prema ženama i nasilju u porodici: Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost (2016-2020, sa pripadajućim AP za 2016-2018). AP za primenu ove strategije za period 2019-2020. nije, međutim, usvojen. Takođe, usvojen je i AP za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije 2014-2018. godine, ali nova strategija u ovoj oblasti nije usvojena. Usvojen je drugi po redu Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017-2020)153 kao i druga po redu Strategija kontrole malog i lakog oružja (2019-2024).
Posvećenost RS borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici iskazana je i ratifikacijom Konvencije SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici 2013. godine (u daljem tekstu: Istanbulska konvencija). U cilju usklađivanja zakonodavstva sa Istanbulskom konvencijom, usvojeni su i novelirani brojni zakoni: 2017. godine usvojen je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (u daljem tekstu ZSNP), 2016. godine, novelama Krivičnog zakonika (u daljem tekstu KZ), inkriminisana su kao posebna krivična dela proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak, 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći (u daljem tekstu ZBPP), a niz zakonodavnih intervencija preduzeto je i u drugim oblastima. Obrazovan je Savet za suzbijanje nasilja u porodici, koji deluje u okviru Ministarstva pravde, kao i Radna grupa u Ministarstvu unutrašnjih poslova za suzbijanje nasilja prema ženama. U skladu sa ZSNP, pri osnovnim javnim tužilaštvima formirane su grupe za koordinaciju i saradnju.
Iako su u proteklom periodu ostvareni značajni rezultati na planu suzbijanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, ovi oblici nasilja još uvek su široko rasprostranjeni i u privatnoj i javnoj sferi života. Uz širenje mizoginih i seksističkih poruka, senzacionalističko izveštavanje o nasilju prema ženama je i dalje dominantno u medijima, dok nedovoljan broj medijskih izveštaja pristupa fenomenu rodno zasnovanog nasilja iz edukativnog ugla.154 Žene su dominantne žrtve nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, a ni broj femicida se ne smanjuje značajno. Riziku od rodno zasnovanog nasilja posebno su izložene žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, žene sa sela, samohrane majke, azilantkinje/migrantkinje, žene drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta i dr.
Nasilje prema ženama još uvek se ne sagledava kao manifestacija istorijski nejednakih odnosa moći između žena i muškaraca, koji su doveli do dominacije i diskriminacije žena od muškaraca, kao i do sprečavanja napredovanja žena u punoj meri, te je to jedan od ključnih društvenih mehanizama, kojima se žene primoravaju da budu u podređenom položaju u odnosu na muškarce, kako je to istaknuto i u Preambuli Istanbulske konvencije. Prilikom kreiranja programa i mera za borbu protiv nasilja prema ženama često se ne prepoznaje da je reč o rodno zasnovanom nasilju, koje je ključna prepreka da žene u punoj meri uživaju ljudska prava,155 niti postoji puna svest o tome da je pravo na život bez nasilja u privatnoj i javnoj sferi povezano sa obavezom države da osigura ravnopravnost žena i muškaraca da uživaju sva građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava,156 uz uvažavanje specifičnih okolnosti u kojima se nalaze žene iz osetljivih grupa.
Društveni, pravni i institucionalni odgovor na nasilje prema ženama i nasilje u porodici još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Ključni izazovi u ovoj oblasti su:
- Tradicionalne kulturne norme i široko rasprostranjeni rodni stereotipi i predrasude koji održavaju okruženje u kojem se nasilje prema ženama u velikom meri toleriše i opravdava;
- "Tamna brojka" nasilja prema ženama još uvek je velika jer se ono često ne prijavljuje, zbog straha od stigmatizacije, sramote, nedostatka podrške i razumevanja sredine, ekonomske zavisnosti i straha od učinioca, ali i zbog nepoverenja u efikasnost delovanja institucija sistema;
- Pravni okvir za sprečavanje i zaštitu od rodno zasnovanog nasilja prema ženama, uključujući i njegovo inkriminisanje i obeštećenje žrtava, nije u potpunosti usaglašen sa međunarodnim standardima utvrđenim Istanbulskom konvencijom;
- U domaćem pravu nedostaju definicije pojmova "nasilje prema ženama"157 i "rodno zasnovano nasilje prema ženama" koje bi bile usklađene sa Istanbulskom konvencijom. Zakonske definicije različitih oblika nasilja rodno su neutralne, što je izraz nerazumevanja da su pojedini oblici nasilja rodno zasnovani i da nesrazmerno pogađaju žene. S druge strane, definicije nasilja u porodici, sadržane u različitim zakonima, nisu međusobno usaglašene, tako da krug subjekata kojima se može pružiti zaštita od nasilja u porodici nije isti, što ih stavlja u nejednak položaj;
- Sprovođenje postojećih politika i mera u okviru sveobuhvatnog i koordiniranog odgovora nadležnih institucija u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici nije dovoljno efikasno i delotvorno. Nedostaju brojni podzakonski akti i mehanizmi za efikasno sprovođenje zakona;
- Institucionalni postupci, standardi i procedure još uvek ne obezbeđuju zadovoljavajući nivo bezbednosti žena i njihove dece, a postojeće usluge pomoći i podrške ne pružaju adekvatan odgovor na njihove složene životne situacije i višedimenzionalne potrebe;
- Nije obezbeđeno transparentno, stabilno i održivo finansiranje politika, mera i specijalizovanih usluga za podršku ženama koje pružaju institucije, ustanove i ženske NVO, a kojima se doprinosi smanjenju nasilja prema ženama i unapređuje pristup delotvornoj zaštiti i podršci za izlazak iz situacije nasilja, prevazilaženje traume i osnaživanju svih žena sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, a naročito kada je reč o Romkinjama, ženama sa invaliditetom, ženama sa sela, starijim ženama, ženama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, azilantkinjama/ migrantkinjama;
- Nije uspostavljen jedinstven i standardizovan sistem prikupljanja, evidentiranja, praćenja i razmene podataka o svim oblicima nasilja prema ženama i nasilja u porodici, uključujući i rodno zasnovano ubistvo žena, koji uključuje sve relevantne državne organe i institucije, kao i ženske NVO koje se bave suzbijanjem nasilja nad ženama i zaštitom žrtava;
- Iako krizne situacije različito utiču na muškarce i žene, dečake i devojčice, a sagledavanje njihovih rodnih dimenzija predstavlja preduslov za potpunije razumevanje izazova sa kojima se žene i muškarci suočavaju, tokom pandemije COVID-19 nije u dovoljnoj meri prepoznata rodno uslovljena dinamika krize, čime je ograničena prevencija eskalacije nasilja i delotvornost rada na bezbednosnim rizicima po žene. Zato je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se unapredio sistem zaštite i podrške koji će i tokom eventualnih budućih kriza moći adekvatno da odgovori na potrebe žena i muškaraca.
______
153 Dostupno na: https://www.osce.org/files/f/documents/0/7/341161.pdf
154 Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama grupe u periodu od početka januara do kraja decembra 2019. godine, Novinarke protiv nasilja prema ženama, Dostupno na: https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/library/womens_empowerment/analiza-medijskog-izvestavanja-2019.html
155 Paragaraf. 10. Opšte preporuke br. 35 o rodno-zasnovanom nasilju nad ženama, ažuriranje Opšte preporuke br. 19. CEDAW komitet. Dostupno na: https://www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/ dokumentfile/preporuka 35 sedow_srb.pdf
156 Član 4. Istanbulske konvencije.
157 U Zakonu o ratifikaciji Istambulske konvencije termin "Violence against Women" preveden je kao "nasilje nad ženama". U tekstu ove strategije koristi se temin "nasilje prema ženama", koji se smatra primerenijim.
IV ANALIZA EFEKATA OSTVARENIH SPROVOĐENJEM PRETHODNIH DOKUMENATA JAVNE POLITIKE
4.1. Analiza efekata Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i nasilja u partnerskim odnosima (2011-2015)
Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i nasilja u partnerskim odnosima (2011-2015) je bila prvi nacionalni strateški dokument u ovoj oblasti. Njome su definisani pravci delovanja u cilju efikasnog suzbijanja, sprečavanja i zaštite žena od nasilja u porodici i u intimnim partnerskim odnosima. Usvajanje ove Strategije predstavljalo je značajnu promenu u pristupu prevenciji i borbi protiv nasilja u porodici i u intimnim partnerskim odnosima jer je njome postavljen okvir za sinergično delovanje svih organa i drugih društvenih aktera u ovoj oblasti. Iako je razvijena i usvojena pre ratifikacije Istanbulske konvencije, Strategija je doprinela njenoj ratifikaciji i pružila podršku primeni.
Glavne oblasti i ciljevi Strategije definisani su u skladu sa međunarodnim preporukama i analizom stanja u Srbiji i obuhvataju četiri oblasti delovanja: 1. Prevencija; 2. Normativni okvir; 3. Multisektorska saradnja i izgradnja kapaciteta vlasti i specijalizovanih službi; i 4. Sistem zaštite i podrške žrtvama.
Nezavisnom evaluacijom efekata primene Strategije158 utvrđeno je da je njeno sprovođenje značajno doprinelo podizanju svesti o problemu nasilja prema ženama, što je uticalo na porast broja prijavljenih slučajeva nasilja u porodici i u intimnim partnerskim odnosima. Ovi oblici nasilja postali su znatno vidljiviji zahvaljujući medijima i kampanjama sprovedenim u cilju senzibilizacije i podizanja svesti javnosti o problemu nasilja prema ženama.
Sprovođenje Strategije doprinelo je razvijanju čvršće veze između institucija i ženskih NVO, uglavnom kroz prepoznavanje rada NVO i uvažavanja njihovog kontinuiranog rada na suzbijanju nasilja prema ženama i zalaganja da tema nasilja prema ženama bude u fokusu javnosti. Sprovedene su i brojne obuke za sticanje i unapređenje znanja i kompetencija profesionalaca i profesionalki za suzbijanje, prevenciju i zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Značajan napredak ostvaren je na normativnom planu, a jedan od rezultata sprovođenja Strategije je i uspostavljanje multisektorske saradnje svih relevantnih aktera kroz usvajanje Opšteg protokola o radu i saradnji institucija, tela i organizacija u situacijama nasilja prema ženama u porodici i u intimnim partnerskim odnosima, kao i četiri posebna protokola o radu i saradnji policije, pravosudnih organa i socijalnih i zdravstvenih ustanova.
Analiza efekata primene Strategije pokazala je da su ključni izazovi u njenom sprovođenju bili: nedostatak koordinacije i mehanizama za praćenje, nepostojanje AP, nerazvijeni indikatori, kao i nedostatak finansijskih sredstava za realizaciju planiranih mera i aktivnosti.
______
158 Izveštaj o rezultatima evaluacije pripremila je Maja Mamula, u periodu oktobar 2017. - februar 2018. Pripremu izveštaja podržala je kancelarija UNDP-a u Srbiji. Dostupno na: https://www.rs. undp.org/content/ serbia/en /home/library/womens_empowerment/final-report-of-the-national-strategy-for-preventing-and-combati.html
4.2. Analiza efekata Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost Republike Srbije (2016-2020)
Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost (2016-2020) utvrđen je kao jedan od pet posebnih ciljeva: Povećana sigurnost žena od rodno zasnovanog nasilja u porodici i u partnerskim odnosima. Za realizaciju ovog cilja previđene su odgovarajuće mere, a AP za sprovođenje strategije (2016-2018) utvrđene su raznovrsne aktivnosti za ostvarivanje utvrđenih mera. S obzirom da nije usvojen AP (2019-2020) evaluirani su samo efekti AP (2016-2018) (u daljem tekstu: NAP).
Nezavisna evaluacija procesa realizacije NAP-a i ostvarenih rezultata159 izvršena na zahtev Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost RS, pokazala je da su ostvareni zapaženi rezultati u ostvarivanju ovog cilja, ali da u sklopu pozitivnih promena postoje "uska grla" i delovi sistema zaštite žena koji treba dodatno da se unaprede. Ukazano je da mere predviđene NAP-om, koje se odnose na zaštitu žena od nasilja, nisu dovoljno sveobuhvatne, da nedostaju mere koje se odnose na unapređenje usluga, na šta je uticala i okolnost da je bilo planirano donošenje posebne strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i porodičnog nasilja, sa pratećim NAP-om, koja nije usvojena.
Rezultati evaluacije pokazali su da su u fokusu bile zakonske promene, evidencija o nasilju, usluge za žene žrtve nasilja koje pružaju ženske NVO i otklanjanje senzacionalizma u medijskom izveštavanju o nasilju prema ženama. Međutim, nedostajale su mere koje se odnose na unapređivanje sistema prevencije i zaštite žena od nasilja, kao i druge mere koje bi omogućile poboljšanje sistema zaštite i podrške ženama žrtvama nasilja i uskladile delovanje sa Istanbulskom konvencijom. Ocenjeno je da samo postavljanje posebnog cilja unutar strateškog cilja o unapređivanju kulture rodne ravnopravnosti nije u potpunosti prikladno, jer se mere samo delimično odnose na smanjivanje senzacionalizma i promene stavova u odnosu na nasilje prema ženama i uključuju usluge koje pružaju ženske NVO. Iako je NAP-om kao ishod u 2020. godini predviđena nulta tolerancija na nasilje i svođenje femicida na nulu, stopa predrasuda prema ženama, posebno pripadnicama ranjivih grupa i dalje je visoka, a femicid nije iskorenjen. Zato je nulta tolerancija na nasilje izazovna misija za duži vremenski period.
_____
159 Nezavisnu evaluaciju sprovela je SeCons grupa za razvojnu inicijativu, u skladu sa standardima za evaluaciju organizacije UN Women, uz podršku grupe za upravljanje evaluacijom i referentne grupe za evaluaciju koje su podržavale tim za izradu evaluacije, kao i uz široko učešće raznih relevantnih aktera. Izveštaj o evaluaciji dostupan je na: https://www.secons.net/publications.php?p=99
Nijedna država nije uspela da uspostavi sistem za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama koji je u svim elementima efikasan i delotvoran, na način koji ga izdvaja od ostalih i čini neprikosnovenim modelom. S druge strane, mnoge države učinile su bitne pozitivne pomake na planu suzbijanja rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Neke države pružaju primere dobre prakse u domenu procesuiranja ovih dela i obeštećenja žrtava, u pojedinim državama uspostavljeni su dobri alati za procenu rizika od femicida, u nekima efikasan sistem pomoći i podrške i sl.
U pripremi ovog strateškog dokumenta uzeta su u obzir iskustva država koje su ostvarile značajan napredak na planu suzbijanja i borbe protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici. U odabiru primera dobre prakse oslonac su pružili predlozi i sugestije GREVIO-a upućeni državama članicama Istanbulske konvencije nakon razmatranja njihovih izveštaja o primeni Konvencije, kao i preporuke koje je, na osnovu GREVIO izveštaja, državama članicama uputio Komitet strana, osnovan u skladu sa Istanbulskom konvencijom.
Navodimo neka rešenja u uporednom pravu koji su uzeta u obzir.
U Republici Finskoj je uspostavljen multisektorski sistem procene rizika od nasilja, koji je zasnovan na primeni alata pod nazivom MARAC (Multiagency Risk Assessment Conference).160 Izrađeni su posebni obrasci za mapiranje proganjanja i uznemiravanja, mapiranje i procenu rizika od nasilja prema intimnom partneru i za izradu plana bezbednosti u cilju osnaživanja žrtve za uspostavljanje kontrole nad situacijom i ublažavanja posledica nasilja.161 Metoda je uvedena 2010. godine, a na kraju 2016. godine, u Finskoj su postojale 32 radne grupe MARAC-a. Uvođenje i širenje ovog sistema procene rizika i iskustva stečena korišćenjem ovog modela praćeni su u Finskoj u periodu 2010-2015. godine.162
U Kraljevini Holandiji se od 2018. godine koristi SASH - skrining za proganjanje i zlostavljanje. Nasilje povezano sa "časti" klasifikovano je kao situacija visokog rizika.163 Za procenu rizika od opasnosti od nasilja u partnerskim odnosima koristi se i alat RIHG, koji se obavezno primenjuje pre donošenja odluke o izdavanju privremene zabrana prilaska. Procena rizika vrši se primenom strukturiranog upitnika od 20 pokazatelja rizika od nasilja u porodici koji se tiču prirode i težine nasilja, individualnih karakteristika učinioca, karakteristika socijalnog konteksta i odnosa između žrtve i učinioca. Policija je dužna da odvojeno razgovora sa učiniocem i sa žrtvom pre nego što donese konačnu procenu rizika i odluči da li će izdati privremenu zabranu prilaska. U nekim opštinama, poput Roterdama, socijalne službe preuzimaju deo procene rizika, dok u nekim regionima osoblje sigurne kuće prati policiju kako bi videli porodicu i ispunili RIHG.164
U Republici Francuskoj je osnovana Nacionalna opservatorija za nasilje prema ženama, koja objavljuje statističke izveštaje o nasilju prema ženama, koji su bazirani na rezultatima ankete o životu i sigurnosti.165 Postoji niz lokalnih opservatorija, kao na primer, opservatorije u regionu Velikog Pariza i u Seni, Saint-Denis. Dostupni su podaci o ubistvima i nasilju koje je dovelo do smrti u okviru partnerskog odnosa (uključujući ubistvo dece i "kolateralne" žrtve).166 Sprovode se retrospektivne analize ubistava u kontekstu porodično-partnerskog nasilja, kao radni metod za identifikovanje mogućih strukturalnih nedostataka u institucionalnom odgovoru na nasilje zasnovan na ocenama koje se odnose na sledeća pitanja: da li su realizovane opsežne procene rizika; da li je uspostavljen koordinisan plan bezbednosti; da li su sprovedene odgovarajuće mere za zaštitu žrtve; da li su žrtve imale koristi od mera ili su tražile uvođenje nekih drugih; da li su učinioci prekršili mere i koji su rezultati istrage i procesuiranja.167
Kraljevina Norveška je uspostavila centre za žrtve silovanja i seksualnog nasilja u svakom regionu, koji su povezani sa međuopštinskim urgentnim klinikama. Cilj ovih centara je da poboljšaju pružanje usluga na lokalnom nivou i da osiguraju da su žrtvama silovanja i seksualnog zlostavljanja dostupni stručno osoblje i specijalno prilagođene usluge. Proširena je dostupnost usluga i obuke za profesionalce i profesionalke osnivanjem jednog nacionalnog i pet regionalnih resursnih centara, koji nude širok opseg informacija o nasilju, seksualnom zlostavljanju i stresu, kao posledici nasilja. Ovi centri prikupljaju stručne informacije i blisko sarađuju sa profesionalcima i profesionalkama u ovoj oblasti, pružajući im specijalizovane obuke i savete. Oni koordinišu multidisciplinarnu saradnju između različitih službi i servisa koji nude podršku žrtvama.
Kraljevina Švedska je osnovala Nacionalni centar za zlostavljane i silovane žene u bolnici u gradu Upsala, gde se obavljaju lekarski pregledi i pruža tretman i podrška ženama koje su izložene nasilju. Ovo je i nacionalni resurni centar u kome su dostupne ekspertske informacije o temi, kao i obuke i praktični vodiči za zdravstvene radnike i radnice u oblasti seksualnog nasilja. Centar redovno distribuira informacije o metodama koje primenjuje u radu i ekspertizi u ovoj oblasti, kako bi se osiguralo širenje znanja u celoj državi.
U zakonodavstvu Kraljevine Španije postoji jasna razlika između rodno zasnovanog nasilja, koje je učinio muškarac, partner ili supružnik žrtve, bez obzira da li je nasilje usmereno prema ženi ili prema njenoj maloletnoj deci, i porodičnog nasilja, koje u domaćinstvu učini bilo koji od članova porodične zajednice.168 Pod pokroviteljstvom Ministarstva za zdravlje, socijalnu politiku i ravnopravnost, od 2007. godine deluje Državna opservatorija za nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje (State Observatory on Violence Against Women), koja objavljuje godišnje izveštaje o nasilju prema ženama u porodici i u intimnim vezama, uključujući i podatke o ubistvima žena - devojaka starijih od 15 godina.169 Generalno veće pravosuđa (Consejo General del Poder Judicial) tromesečno prikuplja podatke od različitih pravosudnih tela, koji se objavljuju u Posebnom biltenu o nasilju prema ženama. Dostupni su podaci o prijavama i odbačajima prijava, o vrstama krivičnih dela, načinu okončanja postupka, o žalbama i sprovođenju odluka, o statusu žrtava, vrsti odnosa sa optuženim, vrsti presuda i usvojenim krivičnim sankcijama i građanskopravnim merama, polu i nacionalnosti osuđenih osoba i dr.170
U Republici Italiji postoje dve osnovne baze podataka: baza SDI-SSD, kojim upravlja Ministarstvo unutrašnjih poslova i baza Ministarstva pravde. Podaci koje policija prikuplja odnose se na krivična dela gde je učinilac identifikovan i uključuju broj prijavljenih slučajeva nasilja gde su učinioci privedeni ili uhapšeni i broj žrtava. Podaci su razvrstani po polu, starosnom dobu, vrsti nasilja (ubistvo, proganjanje, seksualno nasilje, prebijanje), državljanstvu, zemlji porekla (za strane državljane) i geografskom području.171 Ministarstvo pravde prikuplja podatke o broju sudskih postupaka, krivičnim delima, trajanju postupka od prijave dela do pokretanja postupka, ukupnom trajanju postupka. Podaci su razvrstani po starosnom dobu optuženog, vrsti nasilja i geografskoj lokaciji.172
Posebno dragocena su iskustva Republike Austrije u borbi protiv nasilja prema ženama u porodici i partnerskim odnosima. Opšta je ocena da Republika Austrija spada u red vodećih država u Evropi u oblasti borbe protiv rodno zasnovanog nasilja, što je zaključak i CEDAW komiteta.173 Imajući u vidu da je sistem zaštite od nasilja u porodici RS građen po uzoru na austrijski model intervencije u slučajevima nasilja u porodici, predstavljena su ključna rešenja Austrije u prevenciji i zaštiti od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
U Republici Austriji je pravni okvir zaštite od nasilja u porodici uspostavljen usvajanjem Zakona o zaštiti od nasilja u porodici iz 1996. godine, kojim je uspostavljen tzv. austrijski model intervencije u slučajevima nasilja u porodici.174 Zakon je više puta menjan i dopunjavan (1999, 2002. i 2004). Godine 2008. usvojen je tzv. Drugi zakon o zaštiti od nasilja, kojim se uticalo na izmene brojnih drugih zakona u cilju poboljšanja zaštite i pružanja podrške žrtvama.175 Poslednje izmene, koje su stupile na snagu 2013. godine, bile su usmerene na unapređenje zaštite dece pogođene nasiljem.
Opsežna reforma sistema zaštite od nasilja izvršena je usvajanjem Zakona o zaštiti od nasilja u porodici iz 2019. godine,176 kojim je izmenjeno i dopunjeno 25 zakona. Reforma je bazirana na programu Savezne vlade 2017-2022, kojim je kao jedan od prioriteta utvrđeno sledeće: "Oštrije kazne za izvršioce seksualnih i nasilnih zločina". Zakonom su usvojeni predlozi dveju komisija formiranih u okviru radne grupe za pripremu zakona: Komisije za krivično pravo i Komisije za zaštitu žrtava i rad sa izvršiocima.177
Posle ratifikacije Istanbulske koncesije izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (StGB)178 inkriminisana su ili redefinisana mnoga dela psihičkog, fizičkog i seksualnog nasilja, uključujući proganjanje, sajber-nasilje, silovanje, seksualno uznemiravanje, genitalno sakaćenje, kršenje seksualnog integriteta179 i dr.180 Pooštrene su kazne za seksualno zlostavljanje i nasilje prema ženama i deci, a za neka dela isključena je mogućnost uslovnog otpuštanja iz zatvora. Popisano je obavezno povećanje kazne za polovinu propisane kazne, ali ne više od 20 godina, za recidiviste, učinioce osuđene na zatvorsku kaznu zbog namernih krivičnih dela protiv života i tela, protiv slobode ili protiv seksualnog integriteta i samoodređenja.181 U pogledu namerno izvršenih krivičnih dela sa elementom nasilja propisane su specijalne otežavajuće okolnosti, s tim što lista nije taksativna.
Unapređeni su propisi o izdavanju mera zaštite od nasilja u porodici (iseljenje i zabrana pristupa), propisane su veće kazne za kršenje mera i uvedena je obavezna primena metoda "konferencija slučaja" za sve slučajeve nasilja visokog rizika, kao i obaveza zdravstvenih radnika da prijavljuju zlostavljanje, uključujući i seksualno zlostavljanje. Omogućeno je da žrtva promeni ime i broj socijalnog osiguranja, kako bi se sprečilo da učinilac pronađe žrtvu.182
Spojeni su procesi i pojednostavljene procedure radi pružanja brze i adekvatne pomoći žrtvama, a u radu sa učiniocima uveden je princip orijentisan na zaštitu žrtava. Lice kojem je izrečena policijska mera zaštite dužno je da pristupi savetovanju, a za propuštanje su propisane novčane kazne, koje se mogu, u slučaju neplaćanja, zameniti zatvorom do šest nedelja.183 Isključena je mogućnost da se zaštita žrtava i rad sa izvršiocima ostvaruje u okviru iste institucije, a u slučajevima ponavljanja pretnji i izricanja zabrane prilaska uvedena je obavezna terapijska obuka za učinioce za smanjenje agresije i razvijanje socijalnih kompetencija.184 Unapređene su procedure prenosa podataka između organa (npr. organi za izdavanje vozačkih dozvola i dozvola za nošenje oružja), optimizovana je razmena relevantnih podataka među institucijama, uz poštovanje propisa o zaštiti podataka o ličnosti, unapređena je saradnja svih uključenih aktera.
Specijalizovane usluge podrške žrtvama nasilja pružaju centri za zaštitu od nasilja/interventni centri za nasilje u porodici,185 koji postoje u svim austrijskim pokrajinama, finansiraju se iz budžeta, na osnovu petogodišnjih ugovora, a vode ih ženske organizacije. Usvojen je plan za proširenje kapaciteta centara za zaštitu od nasilja, skloništa za hitne slučajeve, savetovališta za žene i devojke, koji se sukcesivno realizuje. Interventni centri imaju proaktivni pristup u radu, što podrazumeva da posle obaveštavanja o izdatim zaštitnim merama oni kontaktiraju žrtvu i nude svoje usluge. Usluge pružaju preko 130 savetovališta, koja imaju status neprofitnih organizacija, a čiji rad sufinansira Vlada. Aktivno deluje 30 skloništa za žene, koja pružaju usluge smeštaja, psihosocijalnu podršku, pomoć u pronalaženju posla i prevazilaženju finansijskih problema, pravnu podršku, pravnu i psiho-socijalnu pomoć tokom trajanja sudskog postupka, podršku koja se odnosi na vaspitanje i obrazovanje dece itd.186 Telefonske linije za pomoć otvorene su non-stop i besplatne su. Usluge savetovanja su poverljive i mogu biti anonimne. Ženska linija za pomoć dostupna je širom zemlje i služi kao prva tačka za kontakt žrtvama porodičnog nasilja u Austriji.187
Odeljenje za statistiku kriminaliteta pri austrijskoj kriminalističkoj službi prikuplja sve policijske izveštaje i klasifikuje ih prema krivičnim delima propisanim Krivičnim zakonikom. Ovi izveštaji188 beleže pol, starost i određene kategorije odnosa između žrtava i učinilaca, kao i geografsku lokaciju do nivoa okruga. Podaci se objavljuju u godišnjim policijskim statistikama o krivičnim delima, javno dostupnim na internetu.189 Podaci o optuženima i žrtvama, uključujući pol, starost i državljanstvo, kao i vrstu krivičnog dela i visinu kazne, prikupljaju se tokom krivičnog postupka. Moguće je identifikovati i faktore koji su značajni za javne politike, kao što su krivična dela počinjena u okviru porodice (FAM-Kennung) primenom posebne identifikacione šifre kriminala ili dodatnim unosima u elektronski registar.190 Podaci o kazni se preko elektronskog interfejsa šalju u krivičnu evidenciju, koju vodi Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova.
_____
160 Primer upitnika po MARAC modelu procene rizika dostupan na: https://www.safershetland.com/assets/files/ RIC%20Without%20Guidance.pdf
161 Baseline report by the Governmentof Finland on measures giving effect to the provisions of the Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence, April 2018, dostupno na: https://rm.coe.int/baseline-report-finland-2018/16807c55f2
162 Dostupno na: www.thl.fi/marak
163Report submitted by the Netherlands pursuant to Article 68, paragraph 1 of the Council of Europe Convention on preventing and combating violence against women and domestic violence (Baseline Report).Dostupno na: https://rm.coe.int/netherlands-state-repot-grevio/16808d91ac
164 Isto
165 Dostupno na: http://stop-violences-femmes.gouv.fr/IMG/pdf/Lettre_ONVF_8_-_Violences_faites_ aux femmes_principales_donnees_-_nov15.pdf
166 Weil, S. Corradi, C. Naudi, M. Femicide across Europe, Theory, research and prevention, Bristol: Policy Press, 2018, str. 111.
167 Isto.
168 Ipak, Kraljevina Španija ima restriktivni pristup rodno zasnovanom nasilju koje ne obuhvata druge oblike nasilja, kao što su ubistva žena u kontekstu prostitucije ili ubistva žena od strane muškaraca koji nisu njihovi sadašnji ili bivši intimni partneri. Na to je ukazano i u Zaključenim zapažanjima CEDAW komiteta, povodom kombinovanog sedmog i osmog periodičnog izveštaja Španije. Komitet je uputio preporuku da se u rodno zasnovano nasilje uvrste i drugi vidovi nasilja prema ženama. Concluding observations on the combined seventh and eighth periodic reports of Spain, CEDAW/C/ESP/CO/7-8, dostupno na: https://www.refworld.org/country,,CEDAW,,ESP,,5645918c4,0.html.
169 Spanish Government Report on the implementation of the Council of Europe convention on Preventing and Combating Violence against Women and Domestic Violence (Istanbul Convention), 31. januara 2019.
170 Isto.
171 Report submitted by Italy pursuant to Article 68, paragraph 1 of the Council of Europe Convention on preventing and combating violence against women and domestic violence (Baseline Report), str. 25
172 Isto.
173 CEDAW/C/AUT/CO/7-8, 2013, stav 24.
174 Šire: Logar, R. Austrijski model intervencije u slučajevima nasilja u porodici. Beograd: Autonomni ženski centar, 2005. Dostupno na: http://www.womenngo.org.rs/publikacije-dp/Austrijski%20model.pdf.
175 Dostupno na: https://www.parlament.gv.at/PAKT/VHG/XXIII/ME/ME_00193/index.shtml
176 Bundesgesetzblatt Nr. BGBl. I Nr. 105/2019. Dostupno na:: https://www.ris.bka.gv.at/eli/ bgbl/I/2019/105
177 Task Force Strafrecht, Kommission Opferschutz & Täterarbeit, Kommissionsbericht, 11. februar 2019. Dostupno na: https://bmi.gv.at/Downloads/files/Task_Force_Strafrecht_-_Bericht_Kommission_ Opferschutz_und_Taeterarbeit.pdf
178 Strafgesetzbuch - StGB, BGBl. Nr. 60/1974. Zakon je više puta menjan i dopunjavan. Prečišćena verzija zakona dostupna je na https://www.ris.bka.gv.at/GeltendeFassung.wxe?Abfrage= Bundesnormen&Gesetzesnummer=10002296
179 Krivičnim zakonikom inkriminisano je "kršenje seksualnog integriteta", i propisana je kazna zatvora do dve godine za seksualni odnos sa nekom osobom ili seksualne radnje jednake takvom odnosu izvršene protiv volje te osobe, odnosno prisilom ili zastrašivanjem (član 205a StGB).
180 GREVIO First Country Report Austria, str. 43-49.
181 Član 39 st. 1a StGB.
182 Task Force Strafrecht: Strengere Strafen bei sexuellem Missbrauch sowie Gewalt gegen Frauen und Kinder. 13. maj 2019. Dostupno na:https://www.bundeskanzleramt.gv.at/bundeskanzleramt/nachrichten-der-bundesregierung/2019/task_force_strafrecht_strengere_strafen_bei_sexuellem_missbrauch_sowie_gewalt_gegen_frauen_und_kinder.html
183 Član 84. stav 1b Zakona o policiji.
184 Isto.
185 Podaci o centrima dostupni su na: https://www.aoef.at/index.php/gewaltschutzzentren, a podaci o interventnim centrima na: https://www.interventionsstelle-wien.at.
186 Isto.
187 Isto.
188 Izveštaji su dostupni na: http://www.bmi.gv.at/cms/bmi_service/start.aspx
189 GREVIO First Country Report Austria 2016, str. 6.
190 Isto.
VI OPIS STANJA I ANALIZA PROBLEMA
Iako su poslednjih godina intenzivirani napori u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, ove pojave su široko rasprostranjene. Anketa o nasilju prema ženama u Srbiji, sprovedena 2018. godine na reprezentativnom uzorku 2023 žene, pokazala je veliku učestalost različitih oblika nasilja prema ženama: 62% žena je doživelo neki oblik rodno zasnovanog nasilja nakon svoje 15. godine, 42% je doživelo seksualno uznemiravanje, 22% fizičko i/ili seksualno nasilje u partnerskom odnosu ili van njega, a 11% žena imalo je iskustvo proganjanja.191 Kada je u pitanju partnersko nasilje, podaci su pokazali da je 45% anketiranih žena koje su bile u partnerskom odnosu iskusilo nasilje od partnera nakon svoje 15. godine, 44% njih je doživelo psihičko, 17% fizičko i 5% seksualno partnersko nasilje.192 Nasilje je prouzrokovalo fizičku patnju žena u najmanje 46% slučajeva, a psihičku patnju u najmanje 69% slučajeva193. Žene čiji su partneri zavisni od alkohola su mnogo češće i više izložene nasilju, što je povezano sa negativnim posledicama na njihovo mentalno zdravlje194. U periodu 2010-2020. od strane partnera ili člana porodice ubijeno je najmanje 333 žena, a u gotovo svakom trećem slučaju prethodno nasilje bilo je prijavljeno nekoj od nadležnih institucija.195 U proseku su svake godine 33 žene bile ubijene od partnera ili drugog člana porodice196. Prva epidemiološka studija o zlostavljanju i zanemarivanju dece u Republici Srbiji pokazala je da je 8,49% ispitane dece uzrasta od 11 do 16 godina navelo da je imalo barem jedno iskustvo seksualnog nasilja u životu.197 Neki vid seksualnog nasilja doživelo je 10,8% dece, 12,6% devojčica i 8,6% dečaka, a ova pojava je sve raširenija.198
U povećanom riziku od rodno zasnovanog nasilja su žene iz posebno osetljivih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, starije žene, Romkinje, žene čiji partneri imaju zavisnost od alkohola ili psihoaktivnih supstanci, žene drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, azilantkinje, žene žrtve trgovine ljudima i dr.199
Žene sa invaliditetom su u odnosu na žene bez invaliditeta natprosečno izložene nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju.200 Neke žene sa invaliditetom izložene su i prinudnoj sterilizaciji, koja se vrši uz njihov iznuđen pristanak ili bez pristanka, 13% žena sa invaliditetom je bilo prinuđeno da abortira, a prinudu su vršili članovi porodice ili njihovi lekari i lekarke, sa "objašnjenjem" da one ne bi bile dobre majke.201 Žene sa intelektualnim i mentalnim invaliditetom su u mnogo većem riziku da budu žrtve seksualnog nasilja od žena bez invaliditeta i žena sa fizičkim invaliditetom, a od momenta kada se žena smesti u rezidencijalnu instituciju, taj rizik se još više povećava.202 U Izveštaju o prijavljenim slučajevima rodno zasnovanog nasilja u zdravstvenim ustanovama u 2019. godini203 navedeno je da je svaka deseta osoba izložena nasilju bila starija od 75 godina. Najrasprostranjenije je psihičko nasilje koje je doživelo 38% žena starijih od 15 godina i 7% poslednjih 12 meseci je doživelo nasilje.204 Partnersko nasilje je više rasprostranjeno među starijim ženama koje žive na selu, nego među onima koje žive u gradu (46% prema 44,5%).205 Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji (2016-2025) ne sadrži posebne mere za zaštitu Romkinja od rodno zasnovanog nasilja, uključujući mere za suzbijanje ranih i prinudnih brakova.206 Žene drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta su u većem riziku od nasilja. Lezbejke i trans žene mlađe od 18 godina suočavaju se sa brojnim izazovima koji spadaju u domen pretnji nasiljem i samim aktima nasilja, diskriminacije, marginalizacije i izolacije. Nasilje vrše članovi primarne porodice, kao i članovi vršnjačke grupe. Rani i prinudni brak, dominantan vid rodno zasnovanog nasilja u romskim zajednicama u Republici Srbiji, smatra se običajnim pravom karakterističnim za njihovu grupu, a shodno tome i kulturološkom praksom, koja nužno ne podrazumeva odgovornost države da reaguje. Uočena je primetna razlika u stopi žena starosti 20-24 godina u opštoj populaciji (6%) koje su stupile u "brak" ili vanbračnu zajednicu pre svog 15 rođendana, u poređenju sa ženama starosti 20-24 godina koje žive u romskim naseljima u Republici Srbiji (56%)207 a koje su sklopile "brak" pre svog 15. rođendana. Podaci pokazuju da je brak pre navršene 18. godine života češći među ženama koje žive u siromašnijim domaćinstvima i u sredinama koje nisu gradske, kao i među ženama nižeg nivoa obrazovanja. Izloženost žena i devojaka koje prolaze kroz Republiku Srbiju ili u njoj traže azil208 seksualnom i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja izuzetno je povišena.209
Rezultati istraživanja210 ukazuju na to da, iako je zabeležen postepeni pad od 2005. godine, izlaganje dece nasilnom disciplinovanju je dalje visoko prisutno (45%). Iz perspektive međugeneracijskog prenosa praksi roditeljstva, od velike je važnosti KAP studija o nasilnom disciplinovanju u porodičnom okruženju211 koja pokazuje da je svaka vrsta disciplinskog ponašanja doživljena u detinjstvu imala međugeneracijski efekat za istu vrstu ponašanja. Iako majke imaju znatno manje pozitivan stav prema nasilnom disciplinovanju, češće su prijavljivale da su bile psihološki agresivne prema detetu. Očevi se više zalažu za telesno kažnjavanje i smatraju ga disciplinskom metodom sa pozitivnim ishodima. Studija negativnih iskustava u detinjstvu212 (ACE studija - adverse childhood experience) dokumentuje da je veći broj negativnih iskustava u detinjstvu u značajnoj vezi sa većim intenzitetom različitih problema mentalnog zdravlja povezanih sa traumom, poput disocijacije, poremećaja spavanja i seksualnih problema. Dalje, osobe sa više negativnih iskustava u detinjstvu, poput fizičkog zlostavljanja, psihološkog zlostavljanja, zlostavljanja majke od partnera, nasilničkog ponašanja, učešća u tuči i nasilja u zajednici i slično, obično su više konzumirali alkohol i droge. Otprilike jedna petina žena (21.3%) imala je abortus i te žene su imale značajno više negativnih događaja u detinjstvu od žena koje nisu imale abortus. Studija je pokazala široki efekat negativnih iskustava u detinjstvu na različite probleme tokom života u svim aspektima funkcionisanja - mentalnom, fizičkom i socijalnom.
Rodno zasnovano nasilje je široko rasprostranjeno i u osnovnim i srednjim školama i procenat izloženosti različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja povećava se sa uzrastom. Više od jedne trećine devojčica u VII i VIII razredu osnovne škole je bilo fizičkom i seksualnom uznemiravanju, a 48% učenica IV razreda osnovne škole trpele su neki oblik rodno zasnovanog nasilja, koji se povećava i dostiže 85% u VIII razredu.213
Posedovanje i pristup vatrenom oružju koje se koristi za zastrašivanje, pretnje i vršenje različitih oblika nasilja, takođe je jedan od visokorizičnih faktora za ubistva žena u porodično-partnerskom odnosu. Rezultati istraživanja o rodu i malokalibarskom oružju pokazuju da su muškarci u velikoj većini vlasnici vatrenog oružja (94,7%).213 Muškarci su počinili 96,6% svih krivičnih dela povezanih sa vatrenim oružjem i 97,1% ubistava vatrenim oružjem, a svako drugo ubistvo počinjeno vatrenim oružjem počinili su muškarci starosti 19-35 godina. 31% osoba koju je ubio član porodice ubijena je vatrenim oružjem, a 64% žrtava ovih ubistava su žene.214 Politike u oblasti povezivanja roda i upotrebe oružja ukazuju na neophodnost uzimanja u obzir rodnih razlika, kako bi se razumeli i efekti nasilja izvršenog vatrenim oružjem na žene i muškarce. Upravo taj različit uticaj malokalibarskog i lakog oružja na žene i muškarce podstiče dosledno integrisanje rodnih pitanja u zakonodavne i strateške okvire njegove kontrole. Drugu po redu Strategiju kontrole malog i lakog oružja, Republika Srbija je donela za period 2019-2024, a jedna je od retkih država članica UN čiji Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 SBUN sadrži meru koja se odnosi na razoružanje društva, kontrolu nezakonite trgovine malim i lakim oružjem i rodno zasnovano nasilje.
Stopa prijavljivanja nasilja prema ženama još uvek je niska: samo 25% žena koje su trpele nasilje od strane bivšeg partnera prijavilo je nasilje policiji, a 18% onih koje su doživele proganjanje i svega 3% žena prijavilo je policiji seksualno uznemiravanje.215 Prema podacima MUP-a, kada se posmatra posmatra trogodišnji presek, uočava se da je tokom 2019. godine došlo do povećanja ukupnog broja događaja prijave nasilja, da bi zatim u 2020. godini taj broj bio približan iz perioda 2018. godine. U proseku oko 60% svih oblika nasilja čini psihičko nasilje, a zatim oko 36% fizičko, dok je broj ekonomskog, a posebno seksualnog nasilja koje je prijavljeno, odnosno otkriveno i dalje mali. Takođe, uočava se da je broj događaja u kojem je prijavljeno/otkriveno seksualno nasilje u značajnoj meri manji u 2020. godini, posebno u odnosu na 2019. godinu.
_____
191 Anketa o nasilju prema ženama koji je sproveo OEBS - Dobrobit i bezbednost žena, Srbija - osnovni izveštaj. Beograd: OEBS, 2019, str. 21-33., dostupno na: https://www.osce.org/files/f/documents/7/5/419756_1.pdf
192 Isto.
193 Isto.
194 Dostanic, N., Djikanović, B., Jovanovic, M. et al. (2021) The Association Between Family Violence, Depression and Anxiety Among Women Whose Partners Have Been Treated for Alcohol Dependence. Journal of Family Violence. https://doi.org/10.1007/s10896-020-00238-1
195 Izveštaji Mreže Žene protiv nasilja, Femicid - ubistva žena u Srbiji, dostupni su na: https://www.zeneprotivnasilja.net/femicid-u-srbiji
196 Lacmanović, V. Femicid u Srbiji: potraga za podacima, odgovorom institucija i medijska slika, Annales - Series Historia et Sociologia, vol. br. 1, 2019, str. 39-54.
197 Hanak, N. Tenjović, L. Išpanović-Radojković, V. Vlajković, A. Beara, M. Epidemiološko istraživanje nasilja nad decom u porodici u Srbiji, Temida, 2013, vol. 16, br. 2, str. 57-73.
198 Bogavac, Lj. Otašević, S. Cucić, V. Popadić, D. Prva nacionalna studija o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece u Republici Srbiji - finalni izveštaj. Beograd: Incest trauma centar, 2015.
199 Isto.
200 Podaci o položaju žena sa invaliditetom obradila organizacija "Iz kruga - Vojvodina", http://www.izkrugavojvodina.org.
201 Beker, K., Milošević, T. Nasilje nad ženama sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama, Beograd, 2017. dostupno na: https://www.mdri-s.org/wp-content/uploads/2018/01/Istrazivanje-knjizni-blok.pdf.
202 Janjić, B. i Ćirić Milovanović, D. Ovde i zidovi imaju uši, svedočenja žena sa mentalnim invaliditetom o rodno zasnovanom nasilju u rezidencijalnim ustanovama, 2017. Dostupno na: https://www.mdri-s.org/wp-content/uploads/2017/09/Ovde-i-zidovi-imaju-usi_za-sajt.pdf.
203 Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Izveštaj o pruženim uslugama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti 2020. godine.
204 Todorović, N. Vračević, M. Babović, M. Stepanov, B. Matejić, B. Đikanović, B. Na ničijoj zemlji: Rodno zasnovano nasilje nad starijim ženama (65+) u Republici Srbiji, 2021, (u štampi).
205 Isto.
206 GREVIO izveštaj, str. 13.
207 MICS 2019 dostupno na https://www.unicef.org/serbia/en/MICS6-Multiple-Indicator-Cluster-Survey-for-2019
208 Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), samo 5% migranata koji su stigli u Srbiju u periodu od januara do novembra 2018. godine su bile žene, a 18% deca. U istom periodu, samo 8% registrovanih namera za traženje azila u Srbiji podnele su žene.
209 Marković. J. Cvejić, M. Nasilje nad ženama i devojkama u izbegličkoj i migrantskoj populaciji u Srbiji: Beograd, Atina, 2017. str. 14. Dostupno na: http://www.atina.org.rs/sites/default/files/Nasilje%20nad%20%C5%BEenama%20i% 20devoj%C4%8Dicama%20u%20migrantskoj%20populaciji%20u%20Srbiji.pdf; Drašković M. Šošić M. Vukašević, I. Lončarević J. Krunić J. Korać-Mandić, D. Vučenović, T. Stefanović, A. Izazovi u sistemu azila i migracija - položaj posebno ranjivih kategorija, Beograd: Grupa 484, 2019, str. 40. Dostupno na: https://www.grupa484.org.rs/h-content/uploads/2020/05/Izazovi-u-sistemu-azila-i-migracija-1-grupa-484.pdf
210 MICS 2019 dostupno na https://www.unicef.org/serbia/en/MICS6-Multiple-Indicator-Cluster-Survey-for-2019
211 Institut za psihologiju i Institut za mentalno zdravlje, UNICEF, Beograd, 2020, dostupno na https://www.unicef.org/serbia/en/reports/survey-knowledge-attitudes-and-practices-related-child-disciplining-home-serbia
212 Dostupno na https://www.unicef.org/serbia/en/reports/adverse-childhood-experiences-ace-study
213 Ćeriman, J. Duhaček N. Perišić K. Bogdanović, M. Duhaček, D. Istraživanje rodno zasnovanog nasilja u školama u Srbiji, Beograd: UNICEF, 2015. str. 8. Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/media/5976/file/Istra%C5%BEivanje%20rodno%20zasnovanog%20nasilja%20u%20%C5%A1kolama%20u%20Srbiji.pdf
213 Ćeriman, J. Duhaček N. Perišić K. Bogdanović, M. Duhaček, D. Istraživanje rodno zasnovanog nasilja u školama u Srbiji, Beograd: UNICEF, 2015. str. 8. Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/media/5976/file/Istra%C5%BEivanje%20rodno%20zasnovanog%20nasilja%20u%20%C5%A1kolama%20u%20Srbiji.pdf
214 Rod i malokalibarsko oružje u Srbiji: Ključne činjenice, SEESAC, 2019, Rod i malokalibarsko i lako oružje u Jugoistočnoj Evropi, SEESAC, 2016.
215 OEBS (2019) op. cit.
Tabela 1. Broj prijavljenih događaja i struktura nasilja
Izvor: Podaci MUP, februar 2021.
God. |
Ukupno događaja |
Ukupno oblika nasilja |
Fizičko |
Ekonomsko |
Psihičko |
Seksualno |
|||
2018. |
27.756 |
32.192 |
11.788 |
37% |
1.124 |
3% |
19.063 |
59% |
217 |
2019. |
29.646 |
34.223 |
12.328 |
36% |
1.219 |
4% |
20.401 |
60% |
275 |
2020. |
27.953 |
32.185 |
11.616 |
36% |
1.012 |
3% |
19.375 |
60% |
182 |
Učinioci nasilja u prosečno 82% slučajeva su muškarci i taj odnos je konstantan u višegodišnjem proseku. S druge strane, u prosečno 70% slučajeva, žrtve nasilja su osobe ženskog pola.
Tabela 2. Učinioci i žrtve
God. |
Učinilac |
Žrtva |
||||||||
|
ukupno |
M |
Ž |
Ukupno |
M |
Ž |
||||
2018. |
28778 |
23658 |
82% |
5120 |
18% |
31020 |
8785 |
28% |
22235 |
72% |
2019. |
30921 |
25213 |
82% |
5708 |
18% |
33509 |
9817 |
29% |
23692 |
71% |
2020. |
29169 |
23783 |
82% |
5386 |
18% |
31911 |
9804 |
31% |
22107 |
69% |
Izvor: Podaci MUP, februar 2021.
U prvom izveštaju GREVIO o primeni Istanbulske konvencije216 konstatuje se da drugi oblici nasilja, osim nasilja u porodici, dobijaju mnogo manju institucionalnu pažnju, te da je potrebno pojačati nivo usaglašenosti sa Istanbulskom konvencijom, i u svim zakonima uskladiti definicije nasilja prema ženama, rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici kako bi se osigurala njihova efikasna primena u praksi.217 Procedure utvrđene protokolima o postupanju i saradnji profesionalaca i profesionalki nisu zasnovane na razumevanju rodne dimenzije nasilja prema ženama,218 koje se još uvek ne sagledava kao manifestacija istorijski nejednakih odnosa moći između žena i muškaraca i mehanizam koji žene primorava da budu u podređenom položaju u odnosu na muškarce, kako je to istaknuto i u Preambuli Istanbulske konvencije.
Analiza problema na čije je rešavanje ova strategija usmerena prati ključne oblasti delovanja i standarde utvrđene Istanbulskom konvencijom. Takav pristup opredelila je činjenica da su ovom Konvencijom utvrđeni pravno obavezujući standardi u domenu sprečavanja i zaštite od nasilja prema ženama i nasilja u porodici i jasno definisane obaveze država članica da svoje zakonodavstvo i praksu usklade sa konvencijskim standardima. Imajući u vidu oblasti Istanbulske konvencije, analiza problema fokusirana je na šest ključnih polja:
6.1. Prevencija;
6.2. Zaštita i podrška žrtvama;
6.3. Građanskopravna zaštita;
6.4. Krivičnopravna zaštita;
6.5. Istraga, krivični postupak, zaštita žrtava i svedoka i obeštećenje žrtava;
6.6. Prikupljanje administrativnih podataka.
Problem nasilja prema ženama i nasilja u porodici u kriznim situacijama i odgovor na ove situacije je dat u posebnom odeljku.
______
216 GREVIO izveštaj, str. 63. dostupno na https://rm.coe.int/grevio-report-on-serbia/16809987e3
217 Isto str. 65
218 Branković, B. Lokalne zajednice u centralnoj Srbiji protiv rodno zasnovanog nasilja, 2017, dostupno na: https://udruzenjepescanik.org/strikovanje/lokalne-zajednice-protiv-rodno-zasnovanog-nasilja/.
Na planu prevencije nasilja prema ženama i nasilja u porodici ostvareni su izvesni rezultati, ali postoje i brojni izazovi na koje ukazujemo.
6.1.1. Princip rodne ravnopravnosti i nediskriminacije
U proteklom periodu uspostavljen je solidan pravni okvir za sprovođenje politike rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti. Sukcesivnim sprovođenjem dveju nacionalnih strategija - Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti (2010-2015) i Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost (2016-2020) ostvareni su vidljivi pozitivni pomaci na planu unapređenja rodne ravnopravnosti. Uprkos tome, još uvek preovladavaju patrijarhalni stavovi i stereotipi u vezi sa ulogama, odgovornostima i očekivanim ponašanjima žena i muškaraca u društvu i porodici, a antirodni diskurs je prilično snažan. Nivo normalizacije nasilja u porodici čak i među mladima izaziva zabrinutost, kao što pokazuju skorašnja istraživanja.219 Mnoge mlade devojke prihvataju tradicionalne uloge žena i muškaraca u odnosima, uključujući i ideju da žene treba da se žrtvuju za porodicu, a većina bi ostala sa nasilnim suprugom ne prijavljujući ga nadležnim organima.220 Prihvatanje patrijarhalne porodice i strukture zajednice, kao i fizičkog i seksualnog nasilja posebno je izraženo kod mladih Romkinja.221
Sistem pravne zaštite od diskriminacije uglavnom je zaokružen, ali postoje i određeni nedostaci u zakonodavnom okviru, koji se ogledaju u neusklađenosti definicija pojedinih oblika diskriminacije u antidiskriminacionim zakonima, ali i njihovoj neusaglašenosti sa međunarodnim standardima. Nisu na adekvatan način regulisani različiti vidovi višestruke diskriminacije, uključujući i intersekcijsku, kojoj su često izložene Romkinje, žene sa invaliditetom, žene drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, starije žene i dr. Žrtve rodne i druge diskriminacije suočavaju se sa nizom prepreka u pristupu pravdi, a sudska praksa u ovoj oblasti još uvek je skromna i neujednačena. Proaktivan pristup u promociji rodne ravnopravnosti i prevenciji rodne diskriminacije i druge diskriminacije ostvaruje Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, centralna nacionalna institucija za borbu protiv diskriminacije. Koristeći svoja zakonska ovlašćenja, ova institucija podiže svest javnosti o problemu rodne diskriminacije, ukazujući na intersekcionalnu i višestruku diskriminaciju žena iz osetljivih društvenih grupa. Svojim mišljenjima, preporukama mera za ostvarivanje ravnopravnosti, upozorenjima, inicijativama za noveliranje propisa, godišnjim i tematskim izveštajima, nastupima u medijima, brojnim edukacijama i dr., institucija daje značajan doprinos ostvarivanju principa rodne ravnopravnosti i nediskriminacije u svim oblastima društvenog života.222 Promociji principa ravnopravnosti i nediskriminacije znatno je doprinela i Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije (2014-2018).
Zbog široko rasprostranjenih stereotipa i predrasuda među profesionalcima/kama, u praksi se beleže slučajevi nejednakog i neadekvatnog postupanja nadležnih organa u slučajevima nasilja prema Romkinjama, ženama sa invaliditetom, ženama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starijim ženama, kao i prema ženama iz drugih osetljivih društvenih grupa.
Romkinje su izložene različitim oblicima diskriminacije, uključujući i višestruku i intersekcionalnu diskriminaciju. U ostvarivanju zaštite od rodno zasnovanog nasilja one često nailaze na predrasude profesionalaca/ki, što dovodi do neadekvatnih odgovora institucija u primeni mehanizama za sprečavanje i zaštitu od nasilja i pružanja adekvatne podrške prilagođene njihovim potrebama.
Žene sa invaliditetom se često susreću sa višestrukom i intersekcijskom diskriminacijom, zbog svog pola, invaliditeta, a često i drugih ličnih svojstava, a u povećanom su riziku od nasilja. One se susreću sa nasiljem i u porodičnom i u institucionalnom okruženju. U Zaključnim zapažanjima o Inicijalnom izveštaju Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom223 Komitet je izrazio zabrinutost zbog nepostojanja delotvornih mera za sprečavanje nasilja prema osobama sa invaliditetom, posebno ženama, kao i nepostojanja mogućnosti za korišćenje pravnih sredstava protiv učinilaca.
Žene drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta susreću se sa brojnim su problemima, od nevidljivosti, preko visokog rizika od nasilja i zločina iz mržnje, sekundarne viktimizacije prilikom traženja zaštite, uznemiravanja na radnom mestu nakon otkrivanja seksualne orijentacije i dr. Lezbejke i trans žene najčešće nisu diskriminisane i marginalizovane samo zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta, već su često i u intenziviranoj intersekcionalnoj situaciji nepovoljnih i diskriminatornih okolnosti zbog svoje nezaposlenosti, siromaštva, beskućništva, invaliditeta, lošeg zdravstvenog stanja, starosnog doba, što ih čini višestruko ranjivijim i izloženim različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja.224
Rodno zasnovano nasilje prema ženama migrantkinjama/azilantkinjama, koje je skoro deo njihovog svakodnevnog života u porodicama i tokom boravka u Republici Srbiji, retko se prijavljuje i registruje. I dalje postoje proceduralne nejasnoće u vezi sa prijavom i procesuiranjem slučajeva rodno zasnovanog nasilja prema migrantkinjama/azilantkinjama, kao i teškoće u pružanju usluga smeštaja i programa podrške, koji nisu u potpunosti prilagođeni njihovim potrebama.
Imajući u vidu strukturnu prirodu nasilja prema ženama, aktivnosti i mere koje se preduzimaju na iskorenjivanju predrasuda, običaja, tradicije i drugih praksi koje se zasnivaju na ideji inferiornosti žena i stereotipnim ulogama žena i muškaraca, nisu dovoljni, niti je dovoljno učinjeno na podizanju svesti o problemu rodno zasnovanog nasilja, posebno seksualnog nasilja, proganjanja i seksualnog uznemiravanja. Došlo je do diskontinuiteta u sprovođenju politike rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena jer nije usvojen Akcioni plan za period 2019-2020. godine za provođenje Strategije za rodnu ravnopravnost. Iako su ostvareni značajni pomaci na suzbijanju rodne i druge diskriminacije, uključujući i višestruku i intersekcionalnu diskriminaciju, nije usvojena nova strategija za prevenciju i zaštitu od diskriminacije, tako da je i u oblasti antidiskriminacione politike došlo do diskontituiteta.
______
219 Dostupno na: https://www.osce.org/sr/secretariat/419756?download=true
220 Istraživanje višestrukih pokazatelja za 2019. godinu. Beograd: UNICEF i Republički zavod za statistiku- Dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/media/16056/file/MICS%206%20Istra%C5%BEivanje %20vi%C5%A 1estrukih%20pokazatelja%20za%202019.%20godinu.pdf
221 Poseban izveštaj Zaštitnika građana o reproduktivnom zdravlju Romkinja sa preporukama, 2017. Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.rs/attachments/article/276/Poseban%20izvestaj%20ZG%20Rep%20zdravlje%20Romkinja%2011.pdf
222 Podaci o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti dostupni su na: http://ravnopravnost.gov.rs/.
223 Zaključna zapažanja o Inicijalnom izveštaju Srbije, Komitet za prava osoba sa invaliditetom, SRPD/C/SRB/CO/1, maj 2016.
224 Informacije dostavljene u procesu pripreme ovog dokumenta, Z. Mršević, februar 2021.
Podizanje svesti javnosti o svim oblicima nasilja prema ženama i nasilja u porodici jedan je od najznačajnijih zadataka na planu prevencije nasilja. Istanbulska konvencija obavezuje države članice da redovno i na svim nivoima propagiraju, odnosno sprovode kampanje ili programe podizanja svesti u javnosti o različitim manifestacijama svih vidova nasilja obuhvaćenih konvencijom, njihovim posledicama po decu i potrebe da se takvo nasilje spreči u saradnji sa: državnim institucijama za ljudska prava i telima za ravnopravnost, civilnim društvom i nevladinim organizacijama, posebno ženskim, kad god je to potrebno, a sve s ciljem podizanja svesti i razumevanja šire javnosti. Pored toga, države članice imaju obavezu da obezbede širenje informacija u opštoj javnosti o raspoloživim merama za sprečavanje dela nasilja obuhvaćenih konvencijom (član 13).
U Republici Srbiji patrijarhalni stavovi i rodni stereotipi su veoma zastupljeni u svim sredinama, a nasilje u svim sferama, a posebno prema ženama, često se normalizuje. Istraživanja pokazuju da žene imaju manje konzervativne stavove kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, nego što je to slučaj sa muškarcima, a da je stepen tolerancije nasilja, posebno partnerskog nasilja veći kod muškaraca, odnosno, mladića, nego kod žena, odnosno, devojka.225
U proteklom periodu sprovedene su brojne kampanje za podizanje svesti i bolje informisanje javnosti o problemu rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, njegovoj neprihvatljivosti i potrebi da se spreči. Dobar primer je kampanja Ministarstva pravde Isključi nasilje, pokrenuta 2017. godine, sa ciljem da se uz podršku medija podigne svest o nasilju u porodici i predstave zakonske mere u borbi protiv nasilja u porodici, sa jasnom porukom da se nasilje u porodici ne toleriše.226 Ministarstvo unutrašnjih poslova u okviru svojih nadležnosti realizuje različite aktivnosti podizanja svesti i informisanja javnosti o nasilju prema ženama.227
U okviru projekta Integrisani odgovor na nasilja nad ženama i devojčicama u Srbiji,228 pokrenuta je internet-prezentacija229 koja sadrži obilje informacija o nasilju prema ženama i mehanizmima za zaštitu od nasilja, koju moderira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Mreža "Žene protiv nasilja" pruža informacije o uslugama svih organizacija te mreže,230 kao i Mreža "SOS Vojvodina" koja pruža informacije namenjene javnosti i ženama žrtvama nasilja.231 Specijalizovane ženske organizacije uglavnom imaju svoje internet prezentacije namenjene ženama sa iskustvom nasilja i opštoj javnosti, a povremeno se štampaju lifleti i brošure sa informacijama dostupnim osobama koje nemaju pristup internetu.
Rad na podizanju svesti opšte javnosti, iako prisutan u organizovanim kampanjama (16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, Dan sećanja na žrtve nasilja u porodici), nije dovoljan da bi se značajnije uticalo na opštu svest populacije. Istraživanje o rodnim stereotipima i predrasudama u Republici Srbiji,232 u okviru koga su mapirane kampanje za podizanje svesti o rodnoj ravnopravnosti, uz naglasak na rodno zasnovano nasilje i opis primera dobre prakse, pokazalo je da su kampanje sprovedene od 2013. godine fragmentisane i sporadične, a da su poruke dosegle mali broj građana i građanki, te da su ih mahom sprovodile NVO. Efekti kampanja se često ne mere, a prema nalazima studije o rodnim stavovima, očigledno je da su rodni stereotipi i predrasude i dalje rasprostranjeni, što upućuje na zaključak da je efekat tako malih i fragmentisanih kampanja zapravo slab.233
Iako su ostvareni izvesni pomaci na podizanju svesti javnosti i iskorenjavanju predrasuda, običaja, tradicije i ostalih praksi koje doprinose održavanju stereotipnih stavova o ženskim/rodnim ulogama, ove pojave su još uvek duboko ukorenjene.
Rad na informisanju i prevenciji rodno zasnovanog nasilja koje se dešava u digitalnom prostoru, kako bi se ono bolje prepoznavalo i sprečavalo, nije u dovoljnoj meri bio delotvoran. Prema istraživanju Autonomnog ženskog centra iz 2020. godine, 8% srednjoškolki u Republici Srbiji bilo je izloženo ucenama objavljivanjem osvetničke pornografije, dok je skoro svaka deseta devojka doživela da se ove pretnje i ostvare.234 Nisu preduzete adekvatne mere u cilju prepoznavanja i procesuiranja posebnih oblika rodno zasnovanog nasilja u digitalnom okruženju, kako što je osvetnička pornografija, kako u legislativi tako i u praksi. Ova tema je izazvala pažnju javnosti nakon što je na društvenim mrežama otkriveno više grupa na aplikaciji Telegram na kojima su se javno, masovno i organizovano delile fotografije nagih žena i devojčica, bez njihove saglasnosti (npr. grupa Balkanska soba imala je više od 36.000 članova). Sa usponom informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), osvetničku pornografiju je sve lakše pribaviti, bez obzira da li je reč o fotografisanju ili snimanju bez znanja osobe koja je na njemu (npr. upskirting, kada se bez dozvole, fotografišu i/ili snimaju intimni delovi devojčica i žena koje nose suknje ili haljine, kao i prakse neovlašćenog snimanja u kabinama za presvlačenje, toaletima ili svlačionicama) ili kada se materijal dobrovoljno šalje, ali bez dozvole za dalje prosleđivanje i javno objavljivanje (eng. sexting), a takođe je usled razvoja IKT, olakšana distribucija ovakvog materijala. Objavljivanje osvetničke pornografije često je udruženo sa drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja koje se vrši posredstvom IKT - npr. objavljivanje ličnih informacija o osobi koja se nalazi na fotografiji/video snimku, nakon čega često sledi i proganjanje te osobe. Otkrivanje Telegram grupa na kojima se delila osvetnička pornografija, kao i postojanje različitih foruma i Fejsbuk grupa na kojima se masovno deli osvetnička pornografija, uključujući i maloletničku osvetničku pornografiju, nedvosmisleno ukazuje na neophodnost pravnog regulisanja ove manifestacije rodno zasnovanog seksualnog nasilja. U krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije, osvetnička pornografija nije inkriminisana kao posebno krivično delo, iako postoje određena krivična dela koja samo delimično odgovaraju opisu radnje osvetničke pornografije.
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu putem besplatnog broja 19833 i internet platforme pametnoibezbedno.gov.rs prima prijave svih oblika digitalnog ugrožavanja dece i mladih na internetu uključujući i rodno zasnovane uvrede i povrede integriteta dece i mladih. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija takođe, sprovodi medijske kampanje za bezbednost devojčica i dečaka na internetu i razvoj digitalne pismenosti, u kojima je posebna pažnja posvećena jednakoj rodnoj zastupljenosti u oblasti digitalnih tehnologija.
______
225 Prema nalazima jednog istraživanja, 11,9% muškaraca u Republici Srbiji smatra da žena treba da toleriše nasilje da bi održala porodicu. Videti: Hughson, M. Muškarci u Srbiji: Promene, otpori i izazovi - Rezultati istraživanja o muškarcima i rodnoj ravnopravnosti. Beograd: Centar E8, 2018. Dostupno na: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2018-05/Mu%C5%A1karci%20u%20Srbiji%20-%20Promene%2C%20otpori%20i%20izazovi.pdf
226 U okviru kampanje izrađena je internet stranica sa informacijama za građane i stručnu javnost. Dostupno na: https://iskljucinasilje.rs/.
227 Ministarstvo unutrašnjih poslova putem sredstava javnog informisanja, izradom informativnog materijala (flajera, postera, majica), učestvovanjem na tribinama, radionicama, seminarima, okruglim stolovima, šalje poruke žrtvama nasilja da nasilje ne trpe, da isto prijave nadležnim institucijama. Na informativnim materijalima (flajerima, posterima, majicama) nalaze se brojevi telefona na koje se može prijaviti nasilje policiji (0800/100-600 i 192) kao i poruke ohrabrujuće sadržine za žrtve nasilja. Informacije dostavljene od strane MUPa u procesu izrade ovog dokumenta.
228 Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama je zajednička inicijativa Vlade Republike Srbije i agencija Ujedinjenih nacija (UNDP, UNICEF, UN Women, UNFPA) koja se uz podršku različitih donatora sprovodi u različitim fazama od 2012. godine, kada je pokrenuta uz podršku UN Trust Fund. Od 2016 godine ova incijativa se sprovodi uz podršku Vlade Kraljevine Švedske.
229 Dostupno na: www.sigurnakuca.net
230 Dostupno na: www.zeneprotivnasilja.net.
231 Dostupno na: www.sosvojvodina.org.
232 Istraživanje je deo regionalnog istraživanja koje je sprovela organizacija UN Women na Zapadnom Balkanu u svrhu praćenja i evaluacije svog regionalnog programa "Primena normi, promena svesti".
233 Finalni izveštaj evaluacije AP za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost RS, str. 61
234 Autonomni ženski centar, Svest, iskustva i strategije srednjoškolki i srednjoškolaca za imenovanje problema digitalnog seksualnog i rodno zasnovanog nasilja -izveštaj za Srbiju, Beograd 2020, dostupno na https://www.womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/2020/Digitalno_nasilje_i_mladi-izvestaj_za_Srbiju.pdf
Iskustvo potvrđuje da su obrazovanje, njegovi sadržaji i prakse moćni instrumenti za ukidanje rodne neravnopravnosti i diskriminacije, kao suštinskog uzroka rodno zasnovanog nasilja prema ženama. S obzirom na to da je obrazovanje u stanju da oblikuje mlade ljude i otvori im nove perspektive u izboru načina života i konstruisanju novih formi i sadržaja rodnih identiteta, ostvarivanje rodne ravnopravnosti nije moguće bez uvođenja rodne perspektive u obrazovanje.
Istraživanja pokazuju da su obrazovni programi na svim nivoima obrazovanja još uvek rodno nesenzitivni. Teme rodne diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja još uvek nisu u dovoljnoj meri ugrađene u obrazovne sadržaje, u kojima su prisutni stereotipni koncepti uloga žena i muškaraca na svim nivoima obrazovanja. Rodni i drugi stereotipi rasprostranjeni su i kod nastavnika/ca i kod učenika/ca. I dalje je primetan visok stepen netolerancije mladih prema osobama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, a zaposleni/e u obrazovno vaspitnim ustanovama nisu obučeni/e u cilju senzibilizacije i odgovarajućeg postupanja prema LGBTI osobama.235 Urodnjenost nastavnog programa i nastavnog materijala nije na zadovoljavajućem nivou, o čemu svedoče i istraživanja u obrazovnom sistemu.236
U programima nastave i učenja društvene orijentacije, a naročito u građanskom vaspitanju i izbornim gimnazijskim programima, postoji niz tema koje se bave rodnom ravnopravnošću. Uvodeći novu obrazovnu paradigmu 2017. godine, gradi se nacionalni okvir obrazovanja i vaspitanja koji je osnov za izradu svih programa nastave i učenja koji obuhvata ciljeve, standarde, kompetencije, ishode, misiju i viziju obrazovanja i vaspitanja. Reformisani kurikulum je ishodovano orijentisan i treba da obezbedi razvoj međupredmetnih kompetencija od kojih je jedna Odgovorno učešće u demokratskom društvu - u ishodima koji se odnose na poštovanje ljudskih prava i sloboda.
I u okviru drugih nastavnih predmeta uvode se ishodi koji se odnose na poštovanje rodne ravnopravnosti, različitosti i inter-kulturalni dijalog. Poštovanje demokratskih procedura, odgovorno, humano i tolerantno ponašanje u društvu, osetljivost na društvenu nepravdu, saradnja i timski rad su neki od ishoda koji su povezani sa ljudskim pravima, a nalaze se u nastavnim programima.
U školama, programski sadržaji koji se odnose na vaspitanje za demokratiju i građansko društvo ostvaruju se kroz nastavni predmet Građansko vaspitanje, u statusu obaveznog izbornog predmeta, koji se ocenjuje opisno i percipira kao alternativa verskoj nastavi. Osim Građanskog vaspitanja, uvedeni su novi izborni programi za gimnaziju: Pojedinac, grupa i društvo, Jezik, mediji i kultura, Zdravlje i sport, Obrazovanje za održivi razvoj, Umetnost i dizajn, Primenjene nauke, Osnovi geopolitike, Ekonomija i biznis, Religije i civilizacije. Priručnici i za Građansko vaspitanje orijentisani su na dostizanje ishoda i razvoj kompetencija. Teme tolerancije, poštovanja različitosti, rodne i svake druge ravnopravnosti prisutne su u ovim programima za sva tri ciklusa obrazovanja i deo su pomenutih priručnika. Međutim, najviše je zastupljena u drugom ciklusu, konkretno u programu Građanskog vaspitanja za 8. razred OŠ, jer je procenjeno da u tom uzrastu, na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja, treba najviše raditi sa učenicima/cama na polju sticanja znanja, razvoja veština i razvoja stavova koji se odnose na ovu značajnu društvenu temu. Oblast tolerancije, poštovanja različitosti i rodne ravnopravnosti obrađena je kroz nekoliko tematskih celina i iz različitih aspekata. Učenik/ca dobija osnovne informacije o ovim temama, o pravilnoj upotrebi termina koji su u ovoj oblasti važni (tolerancija, različitost, diskriminacija, pol, rod, rodne uloge, seksizam), zatim informacije o rodnim i stereotipima i predrasudama na nacionalnoj i rasnoj osnovi, zatim o rodnoj diskriminaciji i diskriminaciji po osnovu nacionalne i etničke pripadnost i kako na njih reagovati. Tu su i teme iz oblasti rodno zasnovanog nasilja prema ženama i pratećim fenomenima, vršnjačkog nasilja, kao i informacije o institucionalnim mehanizmima za obezbeđivanje rodne i svake druge ravnopravnosti, zatim o propisima koji regulišu zabranu diskriminacije u Republici Srbiji, o Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, kao i informacije o propisima koji regulišu reagovanje škole u slučajevima diskriminacije i rodno zasnovanog i svakog drugog nasilja. Tome su dodati interesantni tekstovi o tome kako mediji oblikuju rodne i druge stereotipe, koji su najčešći mitovi i činjenice o rodno zasnovanom nasilju, zatim o fenomenu bulinga, rezultati istraživanja o stavovima mladih prema nasilju uopšte, posebno o rodnim ulogama i rodno zasnovanom nasilju i lista najčešćih znakova nasilja. Od nastavnika/ca se očekuje da na osnovu ovog materijala unaprede svoje kompetencije za rad sa učenicima/cama na ovoj osetljivoj temi, vodeći računa da nečija osećanja ne povredi i zato su preporučene dramske radionice, igranje uloga, studije slučaja, aktivnosti kao najbolja tehnika za rad.237
U cilju rodne senzitivizacije obrazovanja, Pravilnikom o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika,238 kao jedna od pet prioritetnih oblasti obavezne obuke nastavnika/ca, utvrđeno je stvaranje tolerantne i nediskriminativne sredine za svakog/u pojedinca/ku, kao i prevencija nasilja, prevencija diskriminacije i inkluzija dece iz društveno marginalizovanih grupa.239.
U redovnim i dodatnim programima školovanja za zaposlene u sistemu obrazovanja obuke o zaštiti od nasilja i učenje o regulativama koje omogućavaju kontinuiranu obaveštenost o mehanizmima prevencije i suzbijanja svih oblika rodno zasnovanog nasilja još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, mada je u proteklom periodu preduzet niz aktivnosti. U okviru obuke "Nastavnici kao nosioci kvalitetnog obrazovanju za svu decu" realizovani su seminari, koji su fokusirani na teme vezane za rodnu ravnopravnost i kršenje ljudskih prava (trgovina ljudima). U cilju izrade programa prevencije nasilja, diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, koji obrazovne ustanove usvajaju kao deo predškolskog, odnosno školskog programa i razvojnog plana i konkretizuju godišnjim planom rada ustanove, izrađeni su priručnici koji objedinjavaju primere dobre prakse i resurse u cilju dostupnosti materijala koje ustanove obrazovanja mogu da koriste u planiranju programa zaštite od nasilja i diskriminacije.240 Savetnici/e spoljni/e saradnici/e za zaštitu od nasilja u ustanovama obrazovanja (74 savetnika/ca) prošli/e su obuku u cilju pružanja podrške ustanovama u izradi programa zaštite od nasilja i diskriminacije i izveštaja o realizaciji programa. Od 2019. godine savetnici/e pružaju podršku ustanovama obrazovanja u planiranju i praćenju realizacije preventivnih aktivnosti. U toku je izrada uvodne video obuke za zaposlene u ustanovama obrazovanja, a planirano je da se nastavi sa izradom video obuka koje će obuhvatati posebne oblike nasilja sa fokusom na primerima dobre prakse u prevenciji i postupanju.
Nastavnici/ce Građanskog vaspitanja prošli/e su obuke: Škola bez nasilja - prevencija rodno zasnovanog nasilja; Zaštita učenika od trgovine ljudima; Digitalno nasilje - prevencija i reagovanje. Ove seminare pohađalo je 275 prosvetnih savetnika. Posebno se izdvaja akreditovani program/seminar Svi naši identiteti, čiji je cilj uključivanje rodne perspektive u osnovno obrazovanje direktnim angažovanjem nastavnika/ca, kroz njihovo osnaživanje za unošenje intervencija u nastavne sadržaje, kao i kroz promenu stavova o rodnim ulogama i rodnim odnosima.241 Istraživanja pokazuju da postoji saglasnost među decom i odraslima o potrebi da se o rodnoj ravnopravnosti i rodno zasnovanim nasilju govori i uči: 77% učenika/ca u osnovnoj školi i 69% učenika/ca u srednjoj školi složilo se sa predlogom da se o ovoj temi više govori u školi. Istovremeno, 75% zaposlenih u osnovnim školama i 68% zaposlenih u srednjim školama izrazili su spremnost da učestvuju u stručnom usavršavanju na temu rodno zasnovanog nasilja i rodne ravnopravnosti.242
U okviru nastave Građansko vaspitanje realizovano je niz manjih projekata koji imaju za cilj uvođenja rodne perspektive i senzibilizaciju mladih za teme rodne diskriminacije, kao što su Nauka je ženskog roda (Centar za ženske studije, Centar za promociju nauke); Budi muško (Centar E8); Mogu da neću - ljubav nije nasilje (AŽC); Borba protiv trgovine ljudima (ASTRA).
U okviru godišnje školske kampanje IT karavan Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija organizuje predavanja, predstave i radionice za učenike osnovnih škola u kojima promoviše razvoj digitalne pismenosti i posebno jednaku rodnu zastupljenost u polju novih tehnologija. U sklopu redovnog godišnjeg obeležavanja međunarodnog Dana devojaka u IKT-u Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija edukuje o potrebi za prevazilaženje rodnih predrasuda kada je u pitanju profesionalna orijentacija za tehnološke oblasti.
U okviru obrazovnog sistema sprovedene su uz podršku stranih donatora edukativne kampanje i programi kao što su: Isključi nasilje, Program za sprečavanje digitalnog nasilja, Škola bez nasilja, koji je realizovan je u 50 škola u Republici Srbiji i obogaćen radionicama na temu prevencije rodno zasnovanog nasilja. Obučeno je 50 mentora/ki za rad sa školama na temu nasilja zasnovanog na rodnim ulogama, intervencija u slučajevima nasilja u porodici, kao i prevencije i reagovanja u slučaju saznanja i sumnji na seksualno nasilje. Na inicijativu Radne grupe Vlade Republike Srbije za sprečavanje nasilja u školama pristupljeno je izradi Nacionalne platforme "Čuvam te". Planirano je da platforma ima informativnu, edukativnu funkciju i funkciju prijavljivanja nasilja nad decom/učenicima, a u čije rešavanje se u skladu sa procedurama uključuju različiti sistemi. Informativni i edukativni deo platforme namenjen je zaposlenima u obrazovanju, roditeljima i učenicima/cama i sastoji iz video materijala, edukativnih tekstova i obuka za nastavnike/ce, roditelje i učenike/ce.
Visoko obrazovanje je u svim svojim dimenzijama obeleženo patrijarhalnom matricom. Pod maskom rodne neutralnosti, kriju se rodno slepi nastavni sadržaji koji direktno doprinose održavanju postojećih rodnih nejednakosti, a naučna istraživanja uglavnom ne uključuju rodnu perspektivu.243 Teme nasilja prema ženama i nasilja u porodici nisu u dovoljnoj meri sadržane na fakultetima društveno-humanističkih nauka i obrađuju se na rodno nesenzitivan način. Takođe, nisu u dovoljnoj meri razvijeni, ili nisu vidljivi mehanizmi zaštite studentkinja i studenata od rodno zasnovanog nasilja, uključujući i seksualno nasilje. Na fakultetima zdravstvene struke tema nasilje prema ženama je prisutna sporadično, u okviru predmeta na socijalnoj medicini i sudskoj medicini,244 dok nema podataka o stepenu ugrađenosti rodne perspektive u nastavne sadržaje na fakultetima zdravstvene struke. Dosadašnje aktivnosti na integrisanju rodne perspektive u obrazovanje na svim nivoima, nisu dale zadovoljavajuće rezultate tako da još uvek nije iskorišćen emancipatorski i transformativni potencijal obrazovanja, kao jedan od ključnih uslova za prevazilaženje rodnih nejednakosti.
______
235 Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2019. godinu. Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/attachments/article/6542/Redovan%20godi%C5%A1nji%20izve%C5%A1taj%20Za%C5%A1titnika%20gra%C4%91ana%20za%202019.%20godinu.pdf
236 Videti: Istraživanje rodno zasnovanog nasilja u školama u Srbiji, dostupno na: http://www.mpn.gov.rs/wp-ontent/uploads/2015/08/Istrazivanje_rodno_zasnovanog_nasilja_u_skolama_u_Srbiji.pdf; Priručnik za prevenciju rodno zasnovanog nasilja u Srbiji. Dostupno na: http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/Prirucnik-za-prevenciju-RZN.pdf
237 U okviru projekta "Podsticanje demokratske kulture u školama" koji ne menja samo školsku praksu, već predstavlja deo promena obrazovnih politika na sistemskom nivou, izrađen je i objavljen Priručnik sa primerima dobre prakse primene kompetencija u školama, primenjuje se referentni okvir kompetencija za demokratsku kulturu.
238 "Službeni glasnik RS", broj 81/17.
239 U Katalogu programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika za školsku 2018/2019, 2019/2020. i 2020/2021. godinu ukupno je 32 programa koji se bave ljudskim pravima, a u oblasti unapređivanja kompetencija za građanske vrednosti nalazi se 7 programa, dok 24 programa imaju za cilj unapređivanje kapaciteta nastavnika i drugih stručnih saradnika za delovanje u oblasti zaštite od rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije Dostupno na: http://zuov.gov.rs/katalozi-programa-stalnog-strucnog-usavrsavanja/
240 Dostupno na: http://www.mpn.gov.rs/prirucnici-korisni-materijali-linkovi/.
241 Tokom 2017. seminara je do sada imao 7 realizacija koje je pohađalo 140 polaznika, od toga 12 muškaraca i 128 žena - nastavnika Građanskog vaspitanja, razredne nastave i društvenih predmeta u osnovnoj i srednjoj školi. Podatke je za potrebe izrade strategije pružilo resorno ministarstvo.
242 Istraživanje rodno zasnovanog nasilja u školama u Srbiji, op. cit. str. 9.
243 Petrušić, N. Vujadinović, D. Od rodno slepog ka rodno inkluzivnom visokom obrazovanju u Srbiji: akcioni planovi za urodnjavanje, Sociologija, Vol LX (2018), br.1 str. 314-328.
244 Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
6.1.4. Obuka stručnjaka/stručnjakinja
Standard koji Istanbulska konvencija postavlja u članu 15. odnosi se na sistemsku uvodnu obuku i stručnu obuku relevantnih stručnjaka koji se bave žrtvama ili učiniocima svih dela nasilja. Ova obuka mora da obuhvati prevenciju i otkrivanje nasilja, ravnopravnost žena i muškaraca, potrebe i prava žrtava i prevenciju sekundarne viktimizacije. U Republici Srbiji su do sada realizovane mnoge obuke koje obuhvataju jedan ili više navedenih aspekata.
Po stupanju na snagu ZSNP, koji je predvideo obavezu obučavanja, najveći deo aktivnosti u pogledu sprovođenja obuke usmeren je ka organima koji se bave slučajevima nasilja u porodici (organi unutrašnjih poslova, javno tužilaštvo i sudije).
Pravosudna akademija preuzela je važnu ulogu u obezbeđivanju posebne obuke o nasilju u porodici za sudije i javne tužioce koji postupaju na dužnost. Sudije koji sprovode postupke za uređenje porodičnih odnosa prolaze detaljnu obuku o merama zaštite u slučajevima nasilja u porodici i o postupku za određivanje ovih mera.
Kriminalističko-policijska akademija, od 2017. godine sprovodi specijalizovanu početnu obuku za policijske službenike/ce za primenu ZSNP, koja traje pet radnih dana, od toga tri dana teorijske nastave na Kriminalističko-policijskoj akademiji (KPA) i dva dana praktične obuke u vidu radionica, koje se realizuju u saradnji sa Pravosudnom akademijom. Glavni cilj obuke je sticanje teorijskih i praktičnih znanja za primenu ZSNP. Učesnici obuka su policijski službenici/ce koji su određeni da postupaju u slučajevima nasilja u porodici i zamenici javnih tužilaca koji su mesno nadležni za postupanje na istoj teritoriji.245
U toku 2019. godine ukupno 153 profesionalaca/ki iz sistema socijalne zaštite koji rade sa žrtvama i učiniocima nasilja prema ženama i nasilja u porodici pohađali su akreditovane programe obuke: Obuka pružalaca socijalnih usluga za rad sa žrtvama nasilja; Obuka pružalaca socijalnih usluga za rad sa žrtvama rodno zasnovanog nasilja; Osnovni paket obuke za rad na SOS telefonu sa ženama sa invaliditetom koje imaju iskustvo nasilja; Moć promene - kako osnovati i voditi grupe podrške i samopomoći za žene koje su preživele nasilje u porodici; Procena i upravljanje bezbedonosnim rizicima u situacijama nasilja u partnerskim odnosima i u porodici; Uloga i odgovornost centara za socijalni rad u primeni zakona o sprečavanju nasilja u porodici.246 Republički zavod za socijalnu zaštitu ne raspolaže podacima o izvorima finansiranja realizacije akreditovanih programa.
Edukacije o prepoznavanju i adekvatnom dokumentovanju porodičnog i rodno zasnovanog nasilja zdravstvenih radnika/ca još uvek u dovoljnoj meri ne obezbeđuju da se zdravstveni radnici/ce uključe u prevenciju i suzbijanje RZN i ispune svoju ulogu kao deo u okviru multisektorskog pristupa saradnji u sistemu relevantnih institucija koje su odgovorne za bavljenje problemom RZN.
Obuke za zdravstvene radnike/ce i saradnike/ce sprovode zdravstvene ustanove po akreditovanim programima obuke, u sklopu kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika247 nema javno dostupnih podataka o broju akreditovanih programa obuka.248 Akreditovane edukacije sprovode i NVO: Autonomni ženski centar. Centar za promociju zdravlja žena (2009-2020)249 i Centar za podršku ženama.250 Akreditacija edukativnih programa u Republici Srbiji je dugotrajna i stvara veliki pritisak na oskudne ljudske resurse ženskih NVO, koje imaju velike teškoće da za proces akreditacije odvoje adekvatne resurse. Motivisanost velikog broja profesionalaca/ki da učestvuju u programima obuke relativno je niska. Često se obukama prisustvuje samo formalno da bi se dobili poeni neophodni za profesionalno napredovanje, bez suštinske posvećenosti i adekvatne pažnje. Profesionalci/ke iz različitih sektora pažnju poklanjaju samo obukama koje se realizuju u okviru njihovih službi, dok se na obuke koje sprovode ženske NVO gleda sa podozrenjem. Nema objedinjenih i javno dostupnih podataka o ukupnom broju polaznika obuka.251
Izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima iz 2018. godine252 propisano je da se stručno usavršavanje državnih službenika zasniva na programima kojima se određuju oblici i sadržina stručnog usavršavanja i visina sredstava za stručno usavršavanje. Opšti program obuke za 2020. godinu sadrži teme iz domena ljudskih prava, među kojima su i zaštita od diskriminacije i rodna ravnopravnost. Centralnu evidenciju programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi vodi Nacionalna akademija za javnu upravu saglasno Pravilniku o centralnoj evidenciji programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi i izdavanju uverenja o učešću u programu. Nema, međutim, javno dostupnih podataka o tome koliko je državnih službenika/ca pohađalo ove obuke.
Iako se u kontinuitetu realizuju obuke za stručnjake/kinje, teško je prikupiti relevantne podatke o njihovom broju, sadržaju i kvalitetu, obuhvatu ciljnih grupa, primeni stečenih znanja i efektima obuka na aktivnosti u praksi. Dobar deo obuka izvodi se u okviru projektnih aktivnosti i zavisi od inostranih donatorskih sredstava, a realizuju ih međunarodne ili domaće NVO. Projekti koji sadrže obuke najčešće ne ostavljaju dovoljno sredstava i vremenskog prostora da se nakon određenog perioda sprovede procena efekata obuka i steknu uvidi u to kako profesionalci/ke primenjuju nova znanja i veštine u praksi, i koje su prepreke i problemi u primeni tih znanja i veština. Nesistematski uvidi ukazuju da se nova znanja i veštine nedovoljno primenjuju u svakodnevnoj profesionalnoj praksi. Primećena je i slaba razmena novih iskustava između profesionalaca/ki koji rade u okviru različitih delova sistema zaštite u vezi sa primenom novih znanja i veština koja bi omogućila da se sinergijski novi oblici delovanja međusobno podržavaju i podstiču.
______
245 U toku 2017. godine sproveden je I i II ciklus obuke policijskih službenika, obučeno je 900 policijskih službenika, od tog broja 187 policijskih službenika ženskog pola i 713 policijskih službenika muškog pola. U toku 2018. godine sproveden je i III ciklus obuke policijskih službenika obučeno je 450 policijskih službenika, 102 policijska službenika ženskog pola i 348 policijskih službenika muškog pola. U toku 2019/2020. godine sproveden je i IV ciklus obuke policijskih službenika, obučeno je 657 policijskih službenika, od tog broja obuku je prošlo 130 policijskih službenika ženskog pola i 527 policijskih službenika muškog pola. Ukupno, u sva četiri ciklusa obuke obučeno je 2007 policijskih, 418 policijskih službenika ženskog pola i 1.588 policijskih službenika muškog pola. Podaci MUP dostavljeni za potrebe izrade strategije.
246 Podaci Zavoda za socijalnu zaštitu RS dostavljeni za potrebe izrade Strategije.
247 Ovaj vid edukacija je regulisan Pravilnikom o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika ("Službeni glasnik RS", br. 2/11, 23/16 i 31/18)
248 Postupak procene kvaliteta programa edukacije vrši Zdravstveni savet Srbije koji ima i podatke o ovim obukama, kao i Srpska lekarska komora (SLK), Komora medicinskih sestara i medicinskih tehničara (KMSMT) i ostale Komore zdravstvenih radnika koje kod navedenih institucija akredituju svoje programe (stomatologa, biohemičara, farmaceuta). Obrada podataka u SLK i KMSMT je ručna, tako da ih u zadatom vremenskom okviru nije bilo moguće dobiti.
249 Autonomni ženski centar, koji je 2015-2018. godine održao šest jednodnevnih akreditovanih edukacija na kojima je prisustvovalo 130 učesnika/ca; Centar za promociju zdravlja žena, koji je 2015-2019. godine održao 16 trodnevnih edukacija osnovnog i naprednog nivoa u 16 domova zdravlja u užoj Srbiji i Kosovskoj Mitrovici, za 435 učesnika/ca, Centar za promociju zdravlja žena 2019. organizovao je konferenciju Jačanje uloge zdravstvenog sistema u intersektorskom odgovoru na rodno zasnovano nasilje, sa 127 učesnika/ca, a Udruženje za zaštitu dece i žena od nasilja "Santa Marija", Kosovska Mitrovica održalo je 2019. godine 3 dvodnevne, akreditovane, osnovne edukacije, kojima je prisustvovalo 86 učesnika/ca iz tri doma zdravlja sa Kosova i Metohije (Savić S, Otašević S. (2015) Odgovor zdravstvenog sektora na rodno zasnovano nasilje: Vodič za zdravstvene radnike. Beograd: UNFPA i Centar za promociju zdravlja žena)
250 Akreditovani program: Uloga zdravstvenog sektora u zaštiti žene žrtve porodičnog i rodno zasnovanog nasilja; Program akreditovan u saradnji sa Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Centar za kontinuiranu medicinsku edukaciju, kod Zdravstvenog saveta Srbije, pod brojem odluke 153-02-01202/2020-01 od 16. novembar 2020. godine, dostupno na: https://edukacije.cpz.rs/
251 Prema podacima IZJS dostavljenima za potrebe izrade strategije, na akreditovanim kursevima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", tokom 2018-2019. godine učestvovalo je 198 zdravstvenih radnika/ca. Akreditovani trodnevni kurs Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Efikasan odgovor zdravstvenog sistema u zaštiti žene žrtve porodičnog i rodno zasnovanog nasilja završilo je 1544 zdravstvenih radnika/ca sa teritorije AP Vojvodine. Na kursu Klinika za ginekologiju i akušerstvo Uloga i zadaci ginekologa u prevenciji i zaštiti žrtava seksualnog nasilja - procedure postupanja učestvovalo 30 lekara i medicinskih sestara Kliničkog centra Vojvodine. Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu akreditovao je 2020. godine online edukaciju Uloga zdravstvenog sektora u zaštiti žene žrtve porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. Edukativna platforma dostupna je na linku: https://edukacije.cpz.rs/
252 "Službeni glasnik RS", broj 95/18.
6.1.5. Programi rada sa učiniocima nasilja
Rad sa učiniocima nasilja u cilju savladavanja i usvajanja modela nenasilnog ponašanja u međuljudskim odnosima i promene obrazaca nasilnog ponašanja najčešće se sprovodio u okviru CSR. Tokom sprovođenja Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011-2015) programi za rad sa učiniocima razvijali su se u okviru sistema socijalne zaštite. Razvoj programa na nacionalnom nivou započet je 2011. godine kroz projekat Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.253 Projektom je 16 stručnjaka iz CSR osposobljeno za implementaciju programa, kroz obuku koju je sprovela organizacija "Alternativa nasilju" iz Kraljevine Norveške. Nakon prilagođavanja programa nacionalnom kontekstu, kreiran je program obuke profesionalaca/ki koji je akreditovan u RZSZ254, kroz koji je do sada obučeno 116 profesionalaca/ki. Dalji razvoj programa karakteriše izostanak sistemskog pristupa i finansiranja, kao i njihova implementacija bez usvojenih standarda i praćenja kvaliteta rada. Kroz projekat Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Republici Srbiji 2 kreiran je nacrt standarda programa rada sa učiniocima nasilja, kroz zajednički rad profesionalaca/ki koji sprovode programe i stručnjakinja iz ženskih nevladinih organizacija. Standardi koji su u potpunosti usklađeni sa Istanbulskom konvencijom, a koji su usmereni na to da je bezbednost žrtava u fokusu programa, pilotirani su Kragujevcu i Novom Sadu tokom 2019. godine.
Mehanizmi za upućivanje učinilaca na programe rada sa učiniocima nasilja nisu dovoljno razvijeni ni iskorišćeni.255 Iako na intenzitet i rizik od nasilja u porodici u velikoj meri utiče zloupotreba alkohola ili opojnih droga, koja često predstavlja okidač za nasilje, PZ ne propisuje mogućnost izricanja odgovarajućih mera radi lečenja učinilaca, niti propisuje mogućnost upućivanja učinilaca na odgovarajuće programe rada sa učiniocima nasilja. Ni ZSNP ne propisuje mogućnost upućivanja na programe rada sa učiniocima nasilja. Prema ZKP, uključivanje u program rada sa učiniocima nasilja može biti postavljeno kao uslov za odlaganje krivičnog gonjenja osumnjičenog od strane javnog tužioca. Najveći broj učinilaca ulazi u programe psihosocijalnog tretmana upravo kroz institut odloženog krivičnog gonjenja.256 Nema, međutim, podataka o tome u koliko je slučajeva nasilja prema ženama ova mera predložena, odnosno prihvaćena. I sama primena ovog instituta je problematična jer omogućava izbegavanje kazne, a u suprotnosti je i sa odredbama člana 48. Istanbulske konvencije. U praksi se u zanemarljivom broju slučajeva koristi mogućnost izricanja uslovne kazne sa zaštitnim nadzorom koji obuhvata posećivanje određenih profesionalnih i drugih savetovališta ili ustanova i postupanje po njihovim uputstvima (član 73. KZ).257
Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima iz 2013. godine258 propisano je da se prema učiniocima pojedinih krivičnih dela protiv polne slobode, koji su izdržali kaznu zatvora, obavezno sprovodi mera posećivanja profesionalnih savetovališta ili ustanova (član 7). Na listu mera bezbednosti propisanih KZ nije uvršćeno obavezno podvrgavanje odgovarajućem psihosocijalnom tretmanu učinilaca nasilja u porodici, ali i drugih krivičnih dela sa elementima nasilja, uključujući i seksualno nasilje, kojim bi se sprečilo ponovno izvršenje nasilja. Nije propisana mogućnost određivanja mere obaveznog nadzora i savetovanja za učinioce silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja. Treba takođe imati u vidu da se dosledno ne primenjuje član 15. stav 3. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima kojim je propisano da su državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnim licima dužni da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju o licima osuđenim za krivična protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima. Prema dostupnim podacima, od 2016. godine podneta su samo dva takva zahteva, odnosno, dve institucije su tražile podatke za ukupno pet osoba.
U zatvorima i probacijskoj službi ne postoje specijalizovani programi za učinioce nasilja prema ženama i nasilja u porodici,259 već se za svako osuđeno lice priprema individualni program, prilagođen njegovim potrebama, kapacitetima, kao i proceni rizika.260
U NVO sektoru u ovoj oblasti deluju dve organizacije. NVO Nacionalna mreža za programe rada sa počiniocima nasilja u porodici - OPNA, osnovana je 2015. godine kao neformalna mreža devet institucija i organizacija.261 OPNA 2020. godine prerasta u organizaciju civilnog društva, sa osnovnim ciljem razvoja programa rada sa učiniocima nasilja u Srbiji u skladu sa Istanbulskom konvencijom262. OPNA je članica Evropske mreže za rad sa učiniocima nasilja,263 zalaže se za sprovođenje odgovornih programa rada sa učiniocima nasilja u porodici i izgradnju partnerstva sa ženskim NVO.264
NVO Krizni centar za muškarce, osnovan 2012. godine, sprovodio je tretman namenjen muškarcima učiniocima nasilja, koji predstavlja prilagođenu verziju norveškog programa Alternativa nasilju (poslednji podaci o realizaciji programa u 2019).265
U praksi programi i usluge rada sa učiniocima nasilja u porodici i seksualnim prestupnicima nisu razvijene i dostupne. Broj dostupnih programa u sistemu socijalne zaštite veoma je mali i varira (od 11 programa identifikovanih 2017. godine,266 svega 1-2 programa radi u kontinuitetu), a ne postoje specijalizovani programi za učinioce seksualnog nasilja. U programe je uključen veoma mali broj učinilaca. Jedan od izazova je i izostanak finansiranja, odnosno, za sprovođenje programa rada sa učiniocima nasilja nisu opredeljena posebna sredstva, već se ovi programi najčešće sprovode u okviru redovnog rada ustanova, najčešće CSR, a ponekad i u savetovalištima za brak i porodicu. Ovakva praksa otvara pitanja potencijalnog sukoba interesa (npr. istovremena uloga voditelja slučaja i voditelja programa za učinioce), broja učinilaca (u odnosu na opterećenost drugim poslovima), kao i uticaju na druge korisnike i korisnice usluga.
Sprovođenje programa rada sa učiniocima nije sistemsko i u neskladu je sa zahtevima Istanbulske konvencije jer nisu usvojeni standardi, nije obezbeđena adekvatna saradnja sa specijalizovanim uslugama za podršku žrtvama, niti uključenost u sistem koordinisanog odgovora na nasilje.267 Pored toga, nedostaju ljudski resursi za sveobuhvatno sprovođenje programa, zbog čega nije moguće dostići širok obuhvat učinilaca i obezbediti kontinuirano sprovođenje programa. Iako je veliki broj profesionalaca obučen (116), manje od 10% imalo je priliku da sprovodi programe. Postojeći akreditovani program, koji sadrži ključne elemente kvalitetnog rada nije u potpunosti usklađen sa novim standardima rada i dobre prakse u ovoj oblasti.268
______
253 Projekat je sproveden u periodu 2009-2012. godine pod okriljem Uprave za rodnu ravnopravnost MRZSP, uz stručnu i tehničku podršku UNDP i finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške.
254 Dostupno na: http://www.sigurnakuca.net/upload/SRPfactsheet%20UNTFVAW.pdf
255 Belotić Jovanović, S. Programi rada sa počiniocima nasilja u Srbiji, sadašnjost i budućnost; analiza aktuelnog stanja i smernice za unapređenje prakse, neobjavljen rad u okviru projekta "Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji II", 2017.
256 U članu 283. stav 1. tačke 6) ZKP propisana je obaveza da se učinilac podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja.
257 Član 73. stav 1. tačka 9. KZ
258 "Službeni glasnik RS", broj 32/2013.
6.1.6. Preventivno delovanje sredstava javnog informisanja i privatnog sektora
Istanbulskom konvencijom (član 17) utvrđena je obaveza država da subjekte u domenu javnog informisanja i privatnog sektora, uključujući i IKT sektor, podstiču na uspostavljanje smernica i sopstvenih regulatornih standarda za sprečavanje nasilja nad ženama i veće poštovanje njihovog dostojanstva, kao i da razvijaju i promovišu sposobnosti kod dece, roditelja i vaspitača za rad u informaciono-komunikacionom okruženju, koje omogućava pristup degradirajućem sadržaju seksualne ili nasilne prirode.
U Republici Srbiji su samoregulatorni standardi u oblasti medija sadržani u Kodeksu novinara Srbije (2006).269 Kršenja Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima utvrđuje Komisija za žalbe Saveta za štampu, samoregulatornog tela koje čine predstavnici medijske industrije i profesionalnih udruženja. Nema podataka o tome koliko je opomena i upozorenja izdato zbog kršenja pravila u vezi sa izveštavanjem o rodno zasnovanom nasilju i diskriminaciji žena.
U domenu elektronskih medija značajna je uloga Regulatornog tela za elektronske medije (REM),270 koje je nadležno da se stara da programski sadržaji pružaoca medijske usluge ne sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje zasnovano na polu, seksualnoj orijentaciji i drugim ličnim svojstvima. U njegovoj je nadležnosti i utvrđivanje profesionalnih standarda u pružanju medijskih usluga271 i kontrola medijskih sadržaja. Kao član Mediteranske mreže regulatornih tela, REM je učestvovao u istraživanju Studija medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama, kojim su obuhvaćeni programi javnog servisa i komercijalne televizije sa nacionalnom pokrivenošću - RTS 1 i TV Prva. Istraživanje je pokazalo da se ovoj temi na RTS 1 ne posvećuje odgovarajuća pažnja, da se ova pojava ne analizira, ali slučajevi nisu senzacionalistički prezentovani. Na TV Prva vesti o nasilju prema ženama se mnogo češće objavljuju, uglavnom o slučajevim nasilja prema ženama u koje su uključene javne ličnosti, a duži izveštaji su senzacionalistički i povređuju dostojanstvo žrtava. Na osnovu rezultata istraživanja formulisane su preporuke o medijskom izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju.272 I druga istraživanja su pokazala da je u medijima još uvek zastupljeno senzacionalističko izveštavanje, koje dodatno viktimizuje žene i devojčice žrtve nasilja, iznošenje intimnih detalja, nepoštovanje žrtve i izveštavanje opterećeno rodnim stereotipima okrivljavanja žrtve. Nasilni slučajevi se uglavnom predstavljaju kao pojedinačni izolovani i privatni problemi žrtve i nasilnika, čime se relativizuje odgovornost nasilnika za nasilje.273
Savet REM-a postupa po prijavama i izriče opomene i upozorenja u slučaju kršenja pravila koja se odnose na poštovanje ljudskih prava, zaštitu dostojanstva ličnosti, zabranu diskriminacije, govora mržnje i dr.274 Do 2016. godine Savet REM-a je izrekao tri mere opomene i jednu meru upozorenja pružaocima medijskih usluga čiji je programski sadržaj sadržao informacije kojima je podsticana rodna diskriminacija, a nakon 2016. nije izrekao ni jednu meru za slučaj rodne diskriminacije u elektronskim medijima.275
Grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama, koja okuplja preko 60 novinarki, urednica i medijskih radnica, nastoji da se organizovano i javno bori protiv nasilja prema ženama u medijima, ukazuje na njegove uzroke i poziva na odgovornost počinioce i institucije nadležne za zaštitu žena od nasilja. Ova grupa je izradila i Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama,276 kako bi doprinela rodno odgovornom izveštavanju i podsticanju društva na apsolutnu neprihvatljivost nasilja prema ženama, a takođe redovno prati medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama.277
Česta su i reagovanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na neprimerene, uvredljive i omalovažavajuće medijske priloge o ženama u politici, na senzacionalističke medijske priloge o nasilju prema ženama i dr.278
U cilju sprečavanja digitalnog rodno zasnovanog nasilja, realizovani su brojni projekti na inicijativu MPNTR. Tako je 2018. godine realizovan projekat Family Safe Net, u saradnji sa UNICEF-om, Telenorom i Centrom za interaktivnu pedagogiju, u okviru koga se sprovodi istraživanje o korišćenju interneta od strane dece mlađeg uzrasta i edukacija vaspitača i učitelja za rad sa roditeljima u cilju prevencije digitalnog nasilja i promovisanja bezbednosti na internetu.279 Izrađen je priručnik Digitalno nasilje - prevencija i zaštita, u saradnji sa Pedagoškim društvom Srbije i UNICEF-om, kao i Vodič za roditelje u oblasti zaštite dece od digitalnog nasilja, u saradnji sa Rejzor, UNICEF-om i Telenorom, 2015.
Kada je reč o prevenciji rodno zasnovanog nasilja na radnom mestu, uključujući i seksualno uznemiravanje, poslodavci primenjuju Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu.280 Pojedini poslodavci su svojim internim aktima regulisali mere za sprečavanje i zaštitu od seksualnog uznemiravanja na radnom mestu,281 a to su učinile i neke visokoškolske ustanove.282 Nisu, međutim, sprovedena šira istraživanja koja pružaju uvid u rasprostranjenost seksualnog uznemiravanja i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja na radnom mestu i stepenu delotvornosti mehanizama za njegovo sprečavanje i suzbijanje.
259 Studija početnog stanja, 2018. https://rm.coe.int/state-report-serbia/pdfa/168094afec
260 Način donošenja individualnih programa propisan je Pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih lica iz 2015. (Službeni glasnik RS, broj 66/2015). Individualni programi za lica osuđena za nasilje u porodici i seksualno nasilje mogu, pored ostalog, obuhvatiti sledeće teme: Usvajanje i unapređenje socijalno prihvatljivog ponašanja i smanjenje učestalosti agresivnog ponašanja; Razvoj, unapređenje i usvajanje socijalnih veština konstruktivnog rešavanja problema; Upravljanje emocijama i ponašanjem; Jačanje samokontrole i konstruktivnog reagovanja na frustraciju; Unapređenje porodičnih odnosa i nenasilni modeli interakcije unutar porodice; Smanjenje agresivnih ili manipulativnih elementa u komunikaciji. Programi se realizuju kroz grupni i individualni savetodavni rad sa osuđenicima, edukativne radionice i frontalne aktivnosti, a učešće osuđenika je dobrovoljno.
261 OPNA je osnovana od strane CSR Kragujevac, CSR Novi Sad, CSR Beograd, CSR Niš, CSR Leskovac, CSR Kruševac, CSR Čačak, CSR Subotica i NVO "Krizni centar za muškarce"
262 Dostupno na: http://opna.org.rs/page1.html#image1-2i
263 Dostupno na: https://www.work-with-perpetrators.eu/about-us/members/list-of-network-members
264 Dostupno na: http://opna.org.rs/page3.html
265 Dostupno na: http://kcm.rs/test/tretman-za-pocinioce/o-partnerskom-nasilju/sta-je-partnersko-nasilje/
266 Belotić Jovanović, S. 2017.
267 Belotić Jovanović, S. 2017.
268 Podaci Zavoda za socijalnu zaštitu RS dobiveni u procesu izrade ovog dokumenta, februar 2021.
269 Njime je, pored ostalog, predviđeno da se novinar/ka mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava, promovišu diskriminaciju i/ili podstiču nasilje, te da rodne i druge predrasude koje novinari privatno imaju ne smeju da budu emitovane/objavljene ni u kakvom kontekstu, ni otvoreno, ni prikriveno, a dužni su da izbegavaju seksističke i druge fraze koje imaju diskriminatornu konotaciju. Dostupno na: http://www.savetzastampu.rs/doc/Kodeks_novinara_Srbije.pdf. Utvrđene su i Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn sferi. Videti: http://www.savetzastampu.rs/smernice-za-primenu-kodeksa-novinara-srbije-u-onlajn-okruzenju.html
270 REM je ustanovljen na osnovu Zakona o elektronskim medijima ("Službeni glasnik RS", br. 83/14 i 6/16 - dr. zakon).
271 Regulatorno telo je usvojilo Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga ("Službeni glasnik RS", broj 25/15), Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga ("Službeni glasnik RS", broj 25/15) i Pravilnik o audio-vizuelnim komercijalnim komunikacijama ("Službeni glasnik RS", broj 69/15).
272 Dostupno na: http://www.rem.rs/uploads/files/izvestaji%20o%20nadzoru/Preporuke%20o%20medijskom %20izvestavanju%20o%20rodnom%20nasilju.pdf
273 Mršević, Z. (2017) Studija Mediji u Srbiji o rodno zasnovanom nasilju u 2015. i 2016. godini - kako protiv nasilja - uloga medija, dostupno na: http://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/library/poverty/kako-protiv-nasilja---uloga-medija.html (pristupljeno, 9. februara 2021)
274 Pravilnikom o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga REM-a ("Službeni glasnik RS", broj 55/15) propisano je da pružalac medijske usluge ne sme objavljivati programske sadržaje u kojima se prikazuju nasilje, narkomanija, ponižavajuće postupanje, mučenje ili drugo nečovečno postupanje prema ljudskom biću na način kojim se takvo postupanje podstiče, veliča, opravdava, umanjuje mu se značaj ili se prikazuje na drugi način kojim se povređuje ljudsko dostojanstvo. Pružalac medijske usluge ne sme prilikom prikazivanja stvarnih događaja narušavati ljudsko dostojanstvo, naročito prikazujući obolelo lice ili žrtvu nasilja ili tragičnog događaja koja umire ili je izložena ozbiljnoj fizičkoj ili mentalnoj patnji (član 21).
275 Podaci su pribavljeni za potrebe izrade strategije.
276 Dostupno na: https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/library/smernice-za-medijsko-izvetavanje-o-nasilju-prema-enama.html
277 Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama, https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/library/womens_empowerment/analiza-medijskog-izvestavanja-2019.html
278 Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/
279 Pilotiranje je realizovano u pet opština (pet predškolskih ustanova i pet škola) u Beogradu, Nišu, Užicu, Kragujevcu i Novom Sadu, a rezultat projekta su i kvalitetni resursi: Brošura za roditelje; Edukativni crtani filmovi; Liflet za decu; Vodič za učitelje i nastavnike za rad sa roditeljima i decom na razvoju stimulativnog i bezbednog okruženja na internetu i onlajn kurs na temu bezbednosti dece na internetu namenjen roditeljima, vaspitačima i učiteljima.
280 "Službeni glasnik RS", broj 62/10.
281 Tako su, na primer, 2018. godine usvojene Smernice sa instrukcijama za prevenciju i zaštitu od rodno zasnovane diskriminacije i diskriminacije zasnovane na drugim ličnim svojstvima u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije. Dostupno na http://moismeu.rs/index.php/vesti/vesti-spap-iii/475-prezentacija-internih-akata-za-sprovodjenje-politike-rodne-ravnopravnosti-u-mup-republike-srbije.
282 Fakultet Političkih nauka Univerziteta u Beogradu usvojio je 2014. godine Pravilnik o ponašanju zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja studenata i studentkinja. Dostupno na: https://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2016/07/pravilnik-o-ponasanju-zaposlenih-u-vezi-sa-prevencijom-i-zastitom-od-seksualnog-uznemiravanja-i-ucenjivanja.pdf
Pružanje efikasne zaštite i podrške žrtvama nasilja prema ženama i nasilja u porodici proističe iz principa dužne pažnje, koji je utvrđen Istanbulskom konvencijom, kao bitan iskorak u dosadašnjem tumačenju obaveze i odgovornosti države u slučajevima nasilja prema ženama. Država je odgovorna ne samo za bilo koji oblik nasilja prema ženama i akte kršenja ljudskih prava koji su učinjeni od državnih i nedržavnih subjekata, već su država i njeni organi dužni da deluju proaktivno i preduzmu sve neophodne radnje kako bi se sprečilo kršenje ljudskih prava, istražili slučajevi nasilja prema ženama, kaznili učinioci i nadoknadila materijalna i nematerijalna šteta žrtvama. Ovaj princip zahteva od država da sa dužnom pažnjom i potpunom posvećenošću uzmu u obzir potrebe žena koje se suočavaju sa višestrukom i intersekcionalnom diskriminacijom i ugrožavanjem.
Oblast usluga podrške za žene sa iskustvom nasilja u Republici Srbiji nije usklađena sa obavezujućim međunarodnim standardima, niti su usluge podrške u dovoljnoj meri dostupne ženama žrtvama nasilja. Broj usluga podrške u Republici Srbiji je nedovoljan, što se pogotovo odnosi na specijalizovane usluge. Karakteriše ih uglavnom neodgovarajuća geografska rasprostranjenost i nedovoljna dostupnost. Postojeće usluge nemoguće je sveobuhvatno sagledati usled nedostatka javno dostupnih podataka. Opšti programi podrške ne uzimaju u dovoljnoj meri u obzir specifične potrebe žena žrtava nasilja, a podaci pokazuju da ove žene čine jako mali udeo u ukupnom broju korisnika mera i usluga opšte namene.283 Nalazi nezavisnih tela takođe upućuju na to da usluge rehabilitacije za žene žrtve nasilja u porodici i u partnerskim odnosima nisu planski uspostavljene, niti se razvijaju, kao i da se resursi lokalnih zajednica nedovoljno koriste. Ističe se da se žrtvama uglavnom nudi izmeštanje iz sopstvenog doma, na kratak rok, uz retke (pilot) programe ekonomskog, socijalnog i psihološkog osamostaljivanja žena i njihovog osnaživanja za samostalan život.284
U Republici Srbiji su 2017. godine, usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici,285 uvedene hitne mere zaštite i na opšti i jedinstven način regulisano postupanje državnih organa na planu sprečavanja i zaštite od nasilja u porodici. Jedan od osnovnih nedostataka Zakona jeste da jednako tretira međugeneracijsko nasilje u porodici i nasilje prema ženama u porodici, bez jasnog isticanja rodne dinamike i pitanja moći i kontrole koji se manifestuju u nasilju u intimnim partnerskim odnosima. Zakonom je propisano da nepostupanje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u rokovima koji su određeni ZSNP predstavlja disciplinski prekršaj.286 Propisana je, takođe, i novčana kazna za prekršaj koja se izriče odgovornom licu u državnom i drugom organu, organizaciji i ustanovi, koje policiji ili javnom tužiocu neodložno ne prijavi ili ne reaguje na prijavu ili opstruira prijavljivanje ili reagovanje na svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega.287
Saglasno članu 35. ZSNP, Vlada je obrazovala Savet za suzbijanje nasilja u porodici,288 koji je nadležan za praćenje primene zakona, poboljšanje koordinisanja i delotvornosti sprečavanja nasilja u porodici i zaštite od nasilja u porodici. Savet se nije sastajao od jula 2018. godine, kada su razmatrani jednogodišnji efekti primene ZSNP, a nije poznato da li su analizirani podaci i izrađene preporuke za unapređenje primene zakona.289
Prema ZSNP, hitne mere zaštite izriču se u slučajevima neposredne opasnosti od nasilja u porodici, čije se postojanje utvrđuje na osnovu procene rizika koju sprovodi nadležni policijski službenik/ca.
Tokom 2020. godine policijski službenici izrekli su 29.540 hitnih mera, od kojih je u približno 70% slučajeva izrečena mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Komparacija vrste izrečenih mera ukazuje na pogrešnu praksu da se u nekim slučajevima mogućem učiniocu izrekne mera privremenog udaljenja učinioca iz stana, ali ne i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Broj prekršaja kršenja hitnih mera konstantno je oko 9% i on je nešto manji u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu, ali i značajnije veći u odnosu na 2018. godinu.290
Tabela 3. Hitne mere i prekršioci
God. |
Hitne mere |
||||
Ukupno |
Iseljenje |
Prilazak |
Produženo |
||
2018. |
27.230 |
8.113 |
19.117 |
17.299 |
64% |
2019. |
29.976 |
9.129 |
20.847 |
19.500 |
65% |
2020. |
29.540 |
9.078 |
20.467 |
20.067 |
68% |
Izvor: Podaci MUP, februar 2021.
U nadležnosti je osnovnog javnog tužilaštva je da posle prijema obaveštenja, procene rizika i naređenja kojim su izrečene hitne mere, prouči obaveštenja i izvrši vrednovanje procene rizika radi utvrđivanja da li postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici, u kom slučaju je dužno da sudu podnese predlog da se hitna mera produži. Sud produžava hitnu meru za 30 dana, ako je posle vrednovanja procene rizika nadležnog policijskog službenika/ce, vrednovanja procene rizika koje je učinio osnovni javni tužilac, ocene priloženih dokaza i tvrdnji iz predloga osnovnog javnog tužioca, kao i ocene izjašnjenja lica kome je hitna mera izrečena, ustanovio neposrednu opasnost od nasilja u porodici, a žalba protiv takve odluke suda ne zadržava njeno obavezujuće dejstvo, odnosno, izvršenje. Svako kršenje izrečene ili produžene hitne mere inkriminisano je kao prekršaj.
Produženje hitnih mera zaštite |
Praćenje primene ZSNP ukazuje da postoje izazovi u izricanju hitnih mera zaštite, posebno u odnosu na Romkinje, čije se specifične životne okolnosti i potrebe neadekvatno sagledavaju, te da je neophodno unaprediti razumevanje prava i potreba žrtava nasilja u porodici i drugih krivičnih dela na koje se ovaj zakon primenjuje. Nedostaju podaci o tome da li hitne mere imaju pozitivne efekte na žrtve iz osetljivih društvenih grupa, kao i da li zaštita žena obuhvata i njihovu decu. Nema, takođe, informacija o tome da li je i koliko profesionalaca snosilo posledice za nepostupanje ili opstrukciju reagovanja u skladu sa čl. 6. i 36. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.293
_______
283 Pešić, D. Zaštita i podrška za žene žrtve sa iskustvom nasilja, Beograd, Autonimni ženski centar, 2016. Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/2016/Zastita_i_podrska_za_zene_sa_iskustvom_nasilja-analiza_lokalnih_politika_u_Republici_Srbiji.pdf
284 Poseban izveštaj Zaštitnika građana o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja, 2014. Dostupno na: https://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/posebnii-izvestaji/3710-2015-02-24-13-35-38
285 Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_nasilja_u_porodici.html
286 Član 6. ZSNP.
287 Član 36. stav 2. ZSNP:
288 Savet je obrazovan Odlukom Vlade RS o obrazovanju Saveta za suzbijanje nasilja u porodici ("Službeni glasnik RS", broj 69/17). Savet ima devet članova, a čine ga predstavnici nadležnih ministarstava i drugih državnih organa i ustanova nadležnih za primenu ZSNP. Savet prikuplja i analizira podatke o nasilju u porodici i drugim delima rodno zasnovanog nasilja, donetim odlukama i merama u slučajevima nasilja i predlaže mere za unapređenje rada institucija na otkrivanju, sprečavanju i procesuranju dela nasilja i pružanja pomoći i podrške žrtvama i upoznaje javnost sa svojim nalazima, preporukama i merama.
289 Videti: Ignjatović, T. (2020). dostupno: https://www.womenngo.org.rs/images/resurs-centar/AZC_Osmi_nezavisni_izvestaj_2019.pdf
290 Podaci dostavljeni od strane Ministarstva unutrašnjih poslova za potrebe izrade strategije.
291 Podaci dostavljeni od strane Ministarstva pravde za potrebe izrade strategije.
292 Isto.
293 Videti: Ignjatović, T. (2020). dostupno: https://www.womenngo.org.rs/images/resurs-centar/AZC_Osmi_nezavisni_izvestaj_2019.pdf
6.2.2. Multisektorska saradnja u pružanju zaštite i podrške
Različiti oblici multisektorske saradnje u domenu pružanja zaštite i podrške regulisani su ZSNP i protokolima o postupanju i saradnji nadležnih organa i službi.
6.2.2.1. Multisektorska saradnja regulisana ZSNP
Prema ZSNP, multisektorska saradnja u slučajevima nasilja u porodici sprovodi se putem grupa za koordinaciju i saradnju i putem lica određenih za vezu. Propisi o saradnji primenjuju se i u krivičnim postupcima koji se vode u taksativno nabrojanim krivičnim delima, kao i drugim delima, pod uslovom da su posledica nasilja u porodici.294 Time je multisektorska saradnja sužena u slučajevima procesuiranja krivičnog dela prinudnog zaključenja braka (član 187a KZ) i krivičnog dela vanbračna zajednica sa maloletnikom (član 190. KZ), kojima su, zbog običaja zaključivanja tzv. dečijih brakova, najviše izložene romske žene i devojčice u slučajevima kada ova dela nisu posledica nasilja u porodici.
U policijskoj upravi, osnovnom i višem javnom tužilaštvu, osnovnom i višem sudu i centru za socijalni rad imenuju se lica za vezu, čiji je zadatak da svakodnevno razmenjuju obaveštenja i podatke bitne za sprečavanje nasilja u porodici, otkrivanje, gonjenje i suđenje za krivična dela određena ZSNP i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ZSNP.
Na području svakog osnovnog javnog tužilaštva, kojih u Republici Srbiji ima ukupno 58, obrazovane su grupe za koordinaciju i saradnju (u daljem tekstu GKS). Grupu čine predstavnici osnovnih i viših javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad sa područja za koje se grupa obrazuje. Obaveza svake grupe je da održava periodične sastanke, najmanje svakih 15 dana, na kojima se razmatra svaki slučaj nasilja u porodici koji nije okončan pravosnažnom sudskom odlukom u građanskom ili krivičnom postupku, slučajevi kada treba pružiti zaštitu i podršku žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela iz ZNSP, izrađuje individualni plan zaštite i podrške žrtvi i predlaže nadležnom javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskih postupaka. GKS predsedava član grupe iz reda zamenika osnovnog javnog tužioca, osim ako se radi o krivičnim delima iz nadležnosti višeg javnog tužilaštva, kada grupom rukovodi zamenik višeg javnog tužioca. Sastancima GKS mogu prisustvovati predstavnici obrazovnih, vaspitnih i zdravstvenih ustanova i Nacionalne službe za zapošljavanje, predstavnici drugih pravnih lica i udruženja i pojedinci koji pružaju zaštitu i podršku žrtvama, ako je to potrebno radi njihovog uključivanja u proces zaštite i podrške žrtve.
Nadležnost GKS je da po prijemu procene rizika kojom je ustanovljena neposredna opasnost od nasilja u porodici, izradi individualni plan zaštite i podrške, koji sadrži celovite i delotvorne mere zaštite i podrške žrtvi, kao i drugim članovima porodice kojima je podrška potrebna, sa ciljem da se žrtvi pruži bezbednost, da se nasilje zaustavi i spreči njegovo ponavljanje, da se zaštite prava žrtve, a da se merama podrške omogući pružanje žrtvi psihosocijalne i svake druge podrške, radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja. U izradi individualnog plana zaštite i podrške može učestvovati i žrtva, ako to želi i ako to dozvoljava njeno emotivno i fizičko stanje, a individualnim planom se određuju izvršioci konkretnih mera, rokovi za njihovo preduzimanje i plan praćenja i procene delotvornosti planiranih i preduzetih mera.
Individualni planovi za zaštitu i podršku žrtvama |
Iako je propisana obaveza da u roku od tri meseca od stupanja na snagu ZSNP, ministri nadležni za unutrašnje poslove, poslove pravosuđa i poslove porodične zaštite sporazumno propišu način razmenjivanja obaveštenja i podataka između lica određenih za vezu,295 oni to ni do sada nisu učinili. Nije donet ni pravilnik o saradnji, kojim se bliže uređuju međusobna prava, obaveze i saradnja državnih organa i ustanova nadležnih za primenu ZSNP pri sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ZSNP, kako je to propisano ZSNP.296
U praksi postupanja GKS primetno je da se sastanci ne održavaju u zakonom propisanim rokovima od najmanje 15 dana, da se planovi zaštite i podrške ne donose u svim razmatranim slučajevima, već najčešće samo ukoliko je procenjeno postojanje visokog rizika od nasilja u porodici. Članovi većine grupa imaju teškoće u adekvatnom razumevanju fenomena nasilja u porodici i intimnim partnerskim odnosima, u identifikovanju posebnih oblika nasilja, posledica nasilja, a neki imaju predrasude o nasilju prema ženama i specifične predrasude prema manjinskim grupama.297 Uočeno je da se prilikom procene faktora rizika i izbora mera koje treba da obezbede bezbednost žena i dece na održiv način i prilikom planiranja zaštite i podrške često ne istražuje ili ne uzima u obzir prethodno nasilje. Postoje izazovi u prepoznavanju posebno opasnih rizika od ponavljanja ili eskalacije nasilja, kao što su posedovanje i/ili upotreba vatrenog oružja u ranijim incidentima, učešće nasilnika u oružanim sukobima na području bivše SFRJ ili pripadnost određenim profesijama (npr. policija, vojska), čime se omogućava pristup legalnom ili nelegalnom oružju.298
Grupe za koordinaciju i saradnju u svoj rad uglavnom ne uključuju predstavnike/ce drugih institucija predviđenih ZSNP, niti specijalizovanih ženskih organizacija koje mogu da doprinesu planiranju zaštite i podrške žrtvi, a u proces izrade individualnih planova zaštite i podrške po pravilu ne uključuju žrtve.299 Praksa pokazuje da izostaje praćenje sprovođenja planova zaštite i podrške kako bi se obezbedilo njihova delotvornost.300
Modeli restorativne pravde su retko ili nikada sadržani u individualnim planovima zaštite koji se pripremaju u okviru GKS. Individualnim planovima zaštite se ne predviđaju sve raspoložive mere kojima bi se obezbedila potpuna zaštita žrtava. Nije ustanovljen jedinstveni sistem kontrole realizacije individualnih planova zaštite. Zbog nepostojanja jedinstvene elektronske evidencije, nema objedinjenih podataka koja je vrsta mera i usluga planirana, koliko mera je realizovano i sa kakvim efektima u odnosu na bezbednost, oporavak, osnaživanje i osamostaljivanje žrtve nasilja. Da bi se obezbedio adekvatan odgovor svih organa nadležnih za sprečavanje i suzbijanje nasilja potrebno je obezbediti adekvatne ljudske i finansijske resurse, kao i jedinstvene elektronske evidencije za primenu i praćenje delotvornosti i efikasnosti zakona, politika i mera.
______
294 Zakon se primenjuje u krivičnim postupcima za krivična dela navedena u članu 4 ZSNP: proganjanje (član 138a KZ), silovanje (član 178. KZ), obljuba nad nemoćnim licem (član 179. KZ), obljuba nad detetom (član 180. KZ), obljuba zloupotrebom položaja (član 181. KZ), nedozvoljene polne radnje (član 182. KZ), polno uznemiravanje (član182a KZ), podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183. KZ), prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju (član 185a KZ), navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama (član 185a KZ), zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (član 193. KZ), nasilje u porodici (član 194. KZ), nedavanje izdržavanja (član 195. KZ), kršenje porodičnih obaveza (član 196. KZ), rodoskrvnuće (član 197. KZ), trgovina ljudima (član 388. KZ) i druga krivična dela, ako je krivično delo posledica nasilja u porodici.
295 Član 24. stav 4. ZSNP.
296 Član 27. ZSNP.
297 Mapiranje potreba za unapređenjem rada GKS, UNDP i Ministarstvo pravde, Beograd, 2020.
298 Isto
299 Osmi izveštaj o nezavisnom praćenju primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u 2019. godini, op. cit.
300 Poseban izveštaj Zaštitnika građana o radu grupa za koordinaciju i saradnju na području grada Beograda; dostupno na: https://www.ombudsman.rs/attachments/article/6804/Poseban%20izvestaj%20zastitnika%20gradjana.pdf
6.2.2.2. Protokoli o postupanju i multisektorskoj saradnji
U periodu 2010-2014. usvojen je set protokola o postupanju i saradnji u slučajevima nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Opštim protokolom o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima Vlade Republike Srbije (2011)301 bliže su uređene obaveze, oblici, način i sadržaj saradnje između nadležnih ustanova, organa, organizacija i drugih učesnika koji učestvuju u otkrivanju i suzbijanju nasilja i pružanju zaštite i podrške osobama koja trpe nasilje u porodici. Cilj protokola je uspostavljanje sistema koji omogućuje pokretanje brzog, efikasnog i koordinisanog postupka, u situacijama nasilja u porodici i nasilja među intimnim partnerima, koji trenutno prekida nasilje, štiti žrtvu od daljeg nasilja i obezbeđuje odgovarajuću pravnu i psihosocijalnu intervenciju kojom se obezbeđuje rehabilitacija i integracija žrtve.
Usvojen je i set posebnih protokola. Prvi posebni protokol, usvojen čak i pre Opšteg protokola, je Poseban protokol Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije o postupanju u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2010).302 Protokol je namenjen zdravstvenim radnicima, kojima su date smernice kako da prepoznaju, evidentiraju i dokumentuju nasilje prema ženama. Cilj protokola je uključivanje i reagovanje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u vezi sa otkrivanjem, suzbijanjem i prevencijom nasilja prema ženama u porodici i u partnerskom odnosu. Poseban protokol je usvojen i za sektor socijalne zaštite - Poseban protokol Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Vlade Republike Srbije o postupanju centara za socijalni rad - organa starateljstva u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2013).303 Ovim protokolom se utvrđuju postupci koji se realizuju u CSR kako bi se nasilje momentalno zaustavilo i sprečilo ponavljanje nasilja, osigurala bezbednost osobe koja trpi nasilje, zadovoljavanje njenih osnovnih egzistencijalnih potreba, kao i osnaživanje i osposobljavanje žrtve nasilja da uz podršku ili bez podrške preuzme odgovornost za kvalitet i organizaciju sopstvenog života bez nasilja. Cilj protokola je i obezbeđivanje celovite koordinatorske uloge centara za socijalni rad u reagovanju na pojavu nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Iste godine je usvojen Poseban protokol Ministarstva unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2013).304 Cilj ovog protokola je uspostavljanje jedinstvenih standarda u postupanju policijskih službenika/ca u slučajevima nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima, kao i omogućavanje specijalizacije policijskih službenika/ca koji neposredno postupaju u ovim slučajevima. Poslednji Posebni protokol za pravosuđe u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima Ministarstva pravde i državne uprave (2014)305 donet je sa ciljem prepoznavanja, sprečavanja, pružanja pravne i druge stručne pomoći ženama žrtvama nasilja u porodici i partnerskim odnosima, unapređenja saradnje sa svim učesnicima sprečavanja ove vrste nasilja i stvaranja sigurnijeg i pravednijeg društva zasnovanog na principu obezbeđenja nediskriminatorskog okruženja i poverenja žena žrtava nasilja u porodici i partnerskim odnosima u državne i druge organe u ostvarivanju zaštite i garantovanih prava. Ovim protokolom kompletiran je set posebnih protokola.
Navedeni protokoli su bili veoma korisni i pokazivali su odlučnost države da uredi i osigura multisektorsku saradnju u borbi protiv nasilja prema ženama u porodici i partnerskim odnosima u Republici Srbiji. Međutim, od perioda usvajanja protokola, na zakonodavnom planu, kao i u praksi, desile su se mnoge promene. Najvažnije su ratifikacija Istanbulske konvencije i usvajanje ZSNP. S obzirom da su pitanja multisektorske saradnje drugačije uređena, opšti i posebni protokoli sada su prevaziđeni i zastareli, i neophodno ih je izmeniti ili usvojiti nove, koji će biti usklađeni sa važećim propisima. Jedna od ključnih novina u odnosu na protokole jeste da je koordinacija sada u javnim tužilaštvima, dok su ranije za koordinaciju bili zaduženi CSR. Takođe, ZSNP osnovane su GKS i uređen je njihov sastav i način rada, što bi trebalo da se uredi posebnim pravilnicima. Veoma je važno da se u protokole uključe svi oblici rodno zasnovanog nasilja prema ženama, u skladu sa odredbama Istanbulske konvencije, s obzirom da su oni do sada bili fokusirani na nasilje u porodici i nasilje u intimnim partnerskim odnosima, što je važan aspekt, ali svakako nije jedini aspekt rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Imajući u vidu rezultate istraživanja o femicidu u Republici Srbiji,306 rasprostranjenost ovog dela i reakcije državnih organa, neophodno je da izmenjeni ili novi protokoli uključe deo koji se odnosi na postupanje i multisektorsku saradnju u cilju prevencije femicida, kao i postupanje u situacijama kada se femicid dogodi, uključujući i formiranje opservatorije za praćenje femicida (Femicide Watch), u skladu sa preporukama specijalne izvestiteljke UN za nasilje prema ženama.307
______
301 Usvojen na sednici Vlade RS 24. novembra 2011. godine
302 Usvojilo ga je Ministarstvo zdravlja, 2010. godine
303 Usvojilo ga je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u martu 2013. godine
304 Usvojilo ga je Ministarstvo unutrašnjih poslova, 2013. godine
305 Usvojilo ga je Ministarstvo pravde i državne uprave u januaru 2014. godine
306 Konstantinović Vilić, S. Petrušić, N. Beker, K. Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji I, FemPlatz, Pančevo, 2019; Petrušić, N. Žunić, N. Vilić, V. Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji II, FemPlatz, Pančevo, 2019; Vedrana Lacmanović, Femicid u Srbiji: potraga za podacima, odgovorom institucija i medijska slika, Annales - Series Historia et Sociologia, vol. br. 1, 2019.
307 Opširnije: OHCHR | Special Rapporteur on violence against women, its causes and consequences.
Prema ZSNP, državni organi i ustanove nadležne za primenu zakona dužni su da daju žrtvi potpuna obaveštenja o organima, pravnim licima i udruženjima koja pružaju zaštitu i podršku, na način i na jeziku koji žrtva nasilja razume, u prvom kontaktu sa žrtvom nasilja u porodici ili žrtvom krivičnog dela iz ovog zakona.308 Izveštaji ženskih NVO pokazuju da žrtve nasilja ne dobijaju uvek adekvatne i blagovremene informacije o uslugama zaštite i podrške, te da je neophodno preduzeti korake u pravcu adekvatnijeg i potpunijeg informisanja žrtava.309 Ženske organizacije koje pružaju specijalizovane usluge podrške za žene žrtve nasilja izveštavaju da adekvatno i blagovremeno informisanje žrtava, na način i na jeziku koji razumeju, nije redovna praksa.310
Malobrojni su primeri da se informativni materijal štampa na jezicima manjina. Ovo je posebno problem u slučaju Romkinja koje pod pritiskom ranih brakova rano napuštaju obrazovanje i suočavaju se sa teškoćama da razumeju pisane informacije na srpskom jeziku. Informisanje se često vrši na oskudne, nekreativne, zastarele načine, često nisu dostupne ženama koje ne koriste digitalne tehnologije (starije žene, žene sa sela), nedovoljno su prilagođene potrebama žena (npr. ženama sa invaliditetom, ženama iz manjina, slabo pismenim ženama, ženama iz migrantske populacije i sl.). Žene i devojčice izbeglice i migrantkinje nemaju delotvoran pristup postojećim uslugama podrške i zaštite u slučajevima rodno zasnovanog nasilja, koje treba blagovremeno i efikasno da odgovore na potrebe ove populacije, na način koji je kulturološki osetljiv i na jeziku koji je razumljiv za žrtvu.
NVO angažovane na sprečavanju rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici i u pružanju podrške žrtvama nasilja imaju razvijene aktivnosti informisanja ciljne grupe o pravima, mehanizmima za zaštitu prava i dostupnim uslugama zaštite. Informisanje se sprovodi u direktnom kontaktu (savetovališta, SOS telefoni i sl.) ili indirektno, distribuiranjem informativnog materijala, brošura, lifleta u kojima se navode informacije o dostupnim vrstama podrške. Ženama su dostupne i informacije koje pružaju brojne ženske NVO koje rade sa ženama žrtvama nasilja.311
Imajući sve ovo u vidu, evidentno je da se informisanje žrtava mora poboljšati, na šta je ukazala i GREVIO u preporuci Republici Srbiji da obezbedi bolje informisanje o uslugama podrške i zakonskim merama koje su dostupne žrtvama nasilja u porodici i drugih vidova nasilja prema ženama, na način i na jeziku koji one razumeju. Ovo treba da obuhvati mere poput distribuiranja postera i letaka, intenziviranje napora kako bi stručnjaci svih relevantnih institucija bili proaktivniji u informisanju žrtava.312 Treba, međutim, imati u vidu da informisanje nije dovoljno ukoliko ne postoji poverenje žena žrtava nasilja u institucije.
_______
308 Član 29. ZSNP
309 Bjeloš, M. Babović, M. Mandić, S. Stepanov, B. Izveštaj OCD o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici u Srbiji, SOS Vojvodina, Kikinda, 2018; Ignjatović, T. Macanović, V. Unapređeno zakonodavstvo - neuspešna zaštita. Nezavisni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, Autonomni ženski centar, Beograd, 2018
310 Ignjatović, T., Macanović, V. (2018). Unapređeno zakonodavstvo - neuspešna zaštita. Nezavisni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Beograd: Autonomni ženski centar, str. 23,dostupno: https://www.womenngo.org.rs/images/GREVIO/GREVIO_Izvestaj_SRP.pdf
311 Tako Mreža Žene protiv nasilja na svom portalu www.zeneprotivnasilja.net pruža informacije o uslugama svih organizacija Mreže; NVO "SOS Vojvodina" pruža informacije za žene na internet prezentaciji www.sosvojvodina.org; NVO Autonomni ženski centar i šest lokalnih partnerskih organizacija (Peščanik iz Kruševca, Ženski centar iz Užica, Osvit iz Niša,... Iz kruga Vojvodina iz Novog Sada, Centar za podršku ženama iz Kikinde i SOS telefon iz Vranja) u okviru projekta "Udruženim naporima - ka novim evropskim standardima u zaštiti žena od rodno zasnovanog nasilja", realizovale su akciju sistematskog informisanja žena o nadležnostima CSR, policije i pravosuđa, štampanjem i distribuiranjem informativnog materijala. NVO Ženski centar Užice, uz podršku NVO Autonomni ženski centar, pripremio je plakate sa informacijama namenjenim ženama žrtvama nasilja, koje su distribuirane u 10 opština Zlatiborskog okruga. NVO Osvit pruža informacije Romkinjama na romskom jeziku.
312 GREVIO izveštaj Srbija, stav 109
Istanbulskom konvencijom predviđena je obaveza država da obezbede opšte usluge podrške, koje obezbeđuju oporavak od nasilja, a kada je to neophodno, usluge pravnog i psihološkog savetovališta, finansijsku pomoć, stanovanje, obrazovanje, obuku i pomoć prilikom zapošljavanja, kao i da obezbede neposredne kratkoročne i dugoročne specijalizovane usluge podrške za sve žene žrtve nasilja nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i za njihovu decu.
Zakon o socijalnoj zaštiti313 (u daljem tekstu: ZSZ) ne poznaje podelu usluga na opšte i specijalizovane, što onemogućava da se specijalizovane usluge za žene i decu žrtve nasilja uspostave u skladu sa standardima Istanbulske konvencije. Obaveza je socijalnih službi da obezbede podršku i pomoć ženama i deci kojima preti rizik da dožive nasilje u porodici ili drugu vrstu nasilja, zlostavljanje, zanemarivanje i eksploatisanje, jer po ZSZ oni imaju status posebno ugrožene grupe. ZSZ utvrđuje brojne mere podrške u koje spadaju savetovanje, siguran smeštaj pokretanje sudskih postupaka, pružanje finansijske podrške kao i pravno i psihološko savetovanje. Kada je reč o deci žrtvama nasilja u porodici, udaljavanje deteta iz porodice, pojedinačno ili zajedno sa nenasilnim roditeljem, je takođe jedna od opcija.
Usluge neodložne intervencije i pružanja podrške i zaštita žena od nasilja je odgovornost pre svega 140 CSR, te su oni izuzetno važni, budući da se žene i deca kojima preti opasnost od nasilja često prvo njima obrate. U ZSZ kao korisnici usluga navedena su lica za koja postoji opasnost da će postati ili koja jesu žrtve zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije, nasilja odnosno nasilja u porodici. U pogledu finansijske pomoći, ZSZ predviđa novčanu socijalnu pomoć i jednokratnu pomoć. Usluge smeštaja u sigurne kuće/prihvatilišta pružaju se najduže u trajanju od šest meseci deci, mladima i odraslim žrtvama nasilja u porodici, zlostavljanja i zanemarivanja. Zakon predviđa i pružanje savetodavno-terapijskih i socio-edukativnih usluga, koje finansira lokalna samouprava, ali ne propisuje da one treba da su prilagođene potrebama žena i deci koji su žrtve nasilja. O ostvarivanju prava korisnika i o korišćenju usluga socijalne zaštite koje se finansiraju iz budžeta odlučuje CSR. Zakon omogućava da CSR pružaju i direktne usluge socijalne zaštite ukoliko nema drugog odgovarajućeg pružaoca usluga. To stvara svojevrsni vid sukoba interesa, jer se upućivanje na socijalnu uslugu i korišćenje usluge odvija u istoj organizaciji, što, kako praksa pokazuje, razvoj usluga socijalne zaštite zadržava u okviru već postojećih.314
Većina socijalnih usluga finansira se iz lokalnih budžeta. Nivo razvijenosti JLS izrazito je neravnomeran, a različiti su i njihovi institucionalni i ljudski kapaciteti za planiranje i razvoj usluga, pa među JLS postoje velike razlike u vrsti i dostupnosti socijalnih usluga. Prema podacima o lokalnim uslugama socijalne zaštite,315 ove usluge uopšte ne obezbeđuje devet opština, čak petina opština obezbeđuje samo jednu uslugu, uglavnom pomoć u kući, dok preovlađuju opštine sa dve do tri uspostavljene usluge. Nema objedinjenih podataka o broju korisnica usluga socijalne zaštite iz kategorije "žene žrtve nasilja",316 što ukazuje da se ne uzimaju u obzir specifične potrebe žena žrtava nasilja, kojih je malo u ukupnom broju korisnika socijalnih usluga.317
S druge strane, ne postoji koordinisani odgovor službi i organizacija u zaštiti žena od nasilja, čime se uskraćuje mogućnost žrtvama da lako dobiju različite vrste usluga, a da pritom ne moraju da se odvojeno obraćaju različitim službama.
Na kvalitet odgovora socijalnih službi na pojedinačne slučajeve nasilja utiče nedostatak dovoljnog broja zaposlenih i drugih resursa, kao i veliki broj poslova i radnih zadataka koje radnici CSR obavljaju. Broj zaduženja zaposlenih u CSR se povećao, naročito nakon usvajanja ZSNP, ali to nije praćeno povećanjem broja zaposlenih niti finansijskih sredstava koja se izdvajaju za njihov rad. Ozbiljan nedostatak broja zaposlenih i resursa i veliki broj zadataka koje obavljaju radnici CSR znatno utiče na kvalitet njihovog odgovora na pojedinačne slučajeve. CSR često nedostatak zaposlenog stručnog kadra nadoknađuju kroz angažovanje osoba putem projekata, pa uz projektne aktivnosti te osobe pružaju i različite druge usluge u okviru CSR. Zaštitnik građana u svojim redovnim i posebnim izveštajima, kao i zbirnim preporukama i mišljenjima upućenim nadležnim institucijama ukazivao na činjenicu da u centrima za socijalni rad nedostaje dovoljan broj stručnih radnika koji bi omogućio punu primenu standarda stručnog rada i adekvatno postupanje ovih organa u slučajevima nasilja u porodici i partnerskim odnosima kao i nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece.
U svom izveštaju GREVIO sa zabrinutošću konstatuje da baza znanja o drugim vidovima nasilja, posebno u pogledu prinudnog i ranog braka, nije široko razvijena u okviru CRS. Ovo onemogućava sveobuhvatno rešavanje složenih socijalnih potreba mnogih porodica, posebno romskih i ne obezbeđuje celovit pristup u rešavanju problema ranih i prinudnih brakova. Strah od stigmatizacije i diskriminacije od strane državnih organa vrlo je prisutan kod Romkinja i predstavlja veliku prepreku u traženju pomoći. Zbog toga je važno obezbediti obuke za radnike CSR u vezi sa rodnom prirodom svih vidova nasilja nad ženama, uključujući prinudni brak i rani brak, u cilju unapređenja odgovora na pojavu nasilja, otklanjanja kulturnih i rodnih barijera i predrasuda. Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja 2020-2023.318 (pored ranih i prisilnih brakova) prepoznaje i dečji brak kao kršenje ljudskih prava koji ugrožava razvoj devojčica i često dovodi do ranih trudnoća i društvene izolacije, a nedovoljno obrazovanje i niska stručna obučenost održavaju rodnu prirodu siromaštva. Nova Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja takođe izričito zahteva zabranu sklapanja braka maloletnika.
Veći broj nacionalnih strategija predvideo je razvoj različitih usluga za žrtve nasilja, ali ne postoje izveštaji o realizaciji mera ili nema ažurnih objedinjenih podataka. U godišnjim izveštajima RZSZ o radu CSR podaci o ovim uslugama i o upućivanju, nedovoljni su i odnose se samo na nasilje u porodici. Podaci su prikazani iz "perspektive deteta" i "roditelja" ili "porodice", a nisu razvrstani po polu, starosti korisnika, tako da ne omogućavaju informisanje o tome koliko je žena žrtava nasilja dobilo uslugu i koju vrstu usluge.
Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada319 propisano je da se stambena podrška pruža i žrtvama porodičnog nasilja bez stana ili odgovarajućeg stana, koje nemaju dovoljno sredstava da samostalno reše stambenu potrebu. I u Nacionalnoj strategiji socijalnog stanovanja (2012-2022)320 kao korisnici stanova u programima socijalne zaštite navedene su osobe koje trpe nasilje u porodici. Nema, međutim, podataka o broju žrtava nasilja u porodici koje su koristile socijalnu podršku ili uslugu stanovanja u programima socijalne zaštite.321
U Izveštaju o radu Nacionalne službe za zapošljavanje, mada se žrtve nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja prepoznaju kao ciljna grupa, izrazito je mali broj mera usmeren na njih, a veoma mali broj žena dobilo je pomoć prilikom nalaženja zaposlenja kojim bi smanjile svoju zavisnost od nasilnog partnera.322
Postoji urgentna potreba da se u okviru opštih usluga podrške preduzmu posebne mere za žene koje su žrtve nasilja u smislu prioriteta u stambenom zbrinjavanju i zapošljavanju.
______
313 "Službeni glasnik RS", broj 24/11.
314 Analiza efekata Zakona o izmenama i dopunama ZSZ. Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/ files/2018-11/analiza-efekata.doc.
315 Matković, G. Stranjaković, M. op. cit.
316 Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/images/GREVIO/GREVIO_Izvestaj_SRP.pdf op.cit.
317 Pešić, D. Zaštita i podrška za žene žrtve sa iskustvom nasilja, Beograd, Autonimni ženski centar, 2016. Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/2016/Zastita_i_podrska_za_zene_sa_iskustvom_nasilja-analiza_lokalnih_politika_u_Republici_Srbiji.pdf
318 "Službeni glasnik RS", broj 80/2020.
319 "Službeni glasnik RS", br. 104/16 i 9/20 - dr. zakon.
320 "Službeni glasnik RS", broj 13/12.
321 U 2018. udruženju "Atina" koje pruža podršku ženama žrtvama trgovine ljudima dodeljena je licenca za uslugu stanovanje uz podršku ali nisu obezbeđena sredstva za funkcionisanje ove usluge. Dostupno na: http://atina.org.rs/sr/nvo-atina-licencirala-prvu-uslugu-za-%C5%BErtve-trgovine-ljudima-u-srbiji
322 Nezavisni izveštaj o primeni Konvencije SE o sprečavanju i borbi nasilja prema ženama i nasilja u porodici - Unapređeno zakonodavstvo-neuspešna zaštita, AŽC, 2019, dostupan na https://www.womenngo.org.rs/images/GREVIO/GREVIO_Izvestaj_SRP.pdf Slobodan prevod GREVIOizveštaja za Srbiju. Verzija na engleskom dostupna na: https://www.ecoi.net/en/file/local/2024052/GREVIO+report+on+Serbia.pdf.pdf
Svi važeći zakoni i strategije u oblasti zdravstvene zaštite prepoznaju nasilje i definišu ulogu i zadatke zdravstvenog sektora u prepoznavanju, prijavljivanju, podršci i lečenju žrtava rodno zasnovanog nasilja, prevenciji i celovitom odgovoru na nasilje.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti323 definiše da se društvena briga za zdravlje, pod jednakim uslovima na teritoriji Republike Srbije, ostvaruje obezbeđivanjem zdravstvene zaštite grupacijama stanovništva koje su izložene povećanom riziku oboljevanja, zaštitom lica u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, kao i zdravstvenom zaštitom socijalno ugroženog stanovništva,324 uključujući žrtve nasilja u porodici, kao i žrtve trgovine ljudima.325 Žene žrtve drugih oblika rodno zasnovanog nasilja nisu, međutim, prepoznate kao grupa obuhvaćena društvenom brigom za zdravlje, a ne prepoznaje ih ni Zakon o zdravstvenom osiguranju.326
Od juna 2010. godine na snazi je Poseban protokol Ministarstva zdravlja za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju.327 Protokol utvrđuje standarde i procedure koji se primenjuju u pružanju zdravstvene zaštite ženama žrtvama nasilja radi otkrivanja, dokumentovanja i lečenja.328 Protokolom su utvrđene procedure provere, procene bezbednosti i upućivanja na usluge, međutim nedovoljno pažnje je posvećeno pristupu koji uzima u obzir specifičnu ranjivost na nasilje sa kojim se mogu suočiti žene koje doživljavaju intersekcionalnu diskriminaciju.
Zdravstveni radnici nisu od početka primenjivali ovaj protokol, a njegova intenzivnija primena započela je 2017. godine kada je započela primena ZSNP i izričito propisana obaveza prijavljivanja nasilja. Preciznih podataka o obukama za njegovu primenu nije bilo u vreme kada je Zaštitnik građana 2014. godine sproveo istraživanje i objavio Poseban izveštaj o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja.329 Po usvajanju ZSNP pokrenuta je inicijativa za ažuriranjem Posebnog protokola, koja, međutim, još nije završena. Tri su uloge zdravstvenih ustanova predviđene Protokolom koje treba usaglasiti sa ZSNP: prepoznavanje, prijavljivanje i dokumentovanje nasilja. Poseban protokol i ZSNP nemaju usaglašene odredbe o obavezi prijavljivanja nasilja u porodici, odnosno obavezi na poverljivost i privatnost svih ličnih informacija o pacijentu, na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju i na pristanak pacijenta. Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" je u toku procesa inovacije Posebnog protokola pripremio Uputstvo za primenu posebnog protokola sistema zdravstvene zaštite i postupanje sa ženama koje su izložene rodno zasnovanom nasilju,330 čiji je cilj da se daju uputstva za uspostavljanje, ne samo jednoobraznog evidentiranja, nego i celokupnog odgovora zdravstvenog sektora za pružanje usluga ženama koje preživljavaju rodno zasnovano nasilje.
Iako se zdravstveni sistem često smatra prvom i jedinom instancom kojoj se žene obraćaju, činjenica je da u praksi nije dovoljno uključen u efikasne intervencije i međusektorsku saradnju. Od 2019. godine, zdravstvena usluga zbrinjavanje osobe izložene nasilju uvršćena je u Pravilnik o nomenklaturi zdravstvenih usluga na primarnom nivou zdravstvene zaštite,331 što omogućava praćenje i analizu broja pruženih usluga.
ZSNP ne prepoznaje eksplicitno ulogu sistema zdravstvene zaštite u zaštiti i podršci ženama koje su preživele nasilje. Sami zdravstveni radnici ne smatraju RZN svojim delokrugom rada, a stereotipi i predrasude koje imaju zdravstveni takođe utiču na adekvatnost odgovora na potrebe žrtava. Prema podacima istraživanja o iskustvima, stavovima i praksi zdravstvenih radnika332, tek oko 25% njih prepoznaje nasilje i profesionalno se bavi ovim problemom u okviru svog profesionalnog angažmana. Obaveze zdravstvenih radnika su, inače, jasno definisane.333 Nažalost, nedostatak podataka iz relevantnog izvora ne dozvoljava da se postojeći podaci potkrepe što ometa pozicioniranje zdravstvenog sektora, kao značajne karike doprinosa borbi protiv diskriminacije/nasilja nad ženama.
Svi zdravstveni radnici koji su u kontaktu sa žrtvama porodičnog nasilja, uključujući lekare različitih specijalnosti koji leče posledice pretrpljenog nasilja, mogu adekvatno obaviti klinički sudsko-medicinski pregled i sačiniti validan medicinski dokument ukoliko su na odgovarajući način edukovani za prepoznavanje i postupanje u slučajevima nasilja prema ženama. Kao "razmena prakse" može da se podstakne saradnja zdravstvenih ustanova u izveštavanju o pojavi, o primenjenim dobrim praksama, planiranju i sprovođenju kampanja, organizovanju aktivnosti na podizanju svesti opšte populacije, organizovanju treninga za trenere, prenošenju znanja o merama, načinima zaštite, prijavljivanju, u okviru regiona. U dostupnim izveštajima o evidentiranju slučajeva nasilja u zdravstvenim ustanovama334 nema podataka o broju prijava psihičkog nasilja, proganjanja, fizičkog i seksualnog nasilja, prinudnih brakova (maloletničke trudnoće335 koje mogu biti posledica krivičnih dela, obljuba sa detetom i vanbračna zajednica sa maloletnikom336), genitalnog sakaćenja, prinudnih abortusa, sterilizacija (žene sa invaliditetom kojima je oduzeta poslovna sposobnost), seksualnog uznemiravanja. Prinudni abortus je inkriminisan kao teži oblik krivičnog dela nedozvoljenog prekida trudnoće a prinudna sterilizacija je zabranjena Zakonom o pravima osoba sa mentalnim invaliditetom337 kao teži oblik krivičnog dela teške telesne povrede. Žene sa invaliditetom u stacionarnim ustanovama su izložene različitim rodno specifičnim oblicima nasilja - prinudnoj kontracepciji, prisilnoj sterilizaciji i prisilnom abortusu. U Republici Srbiji je potrebna pisana saglasnost, pristanak žene kako bi se izvršio abortus ili sterilizacija, što znači da za žene sa invaliditetom koje su pod starateljstvom, saglasnost daje staratelj, pa GREVIO komitet smatra da je neophodno uložiti više napora kako bi se obezbedilo da intervencija na koju je staratelj dao/dala saglasnost bude u skladu sa stvarnom željom i voljom žene o kojoj je reč.338
Rodna analiza o zdravstvenim posledicama nasilja prema ženama i nasilja u porodici nije rađena.
Psihosocijalna podrška je jedna od najslabijih karika pružanja podrške i zaštite u okviru zdravstvenog sektora. O ovoj vrsti podrške teško može da se govori bez podataka kojih nema ili nisu dostupni. Socijalni radnici/ce u zdravstvenim ustanovama koji su zaduženi za ovu uslugu, najčešće kao veza sa CSR nisu obučeni za pružanje pomoći ženama za prevazilaženje traume izazvane preživljenim nasiljem. Takođe, ni psiholozi u zdravstvenim ustanovama nisu prošli odgovarajuću obuku o rodno zasnovanom nasilju.
_______
323 "Službeni glasnik RS", broj 25/19.
324 Član 11. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
325 Član 11. stav 2. tač. 12) i 13) Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
326 "Službeni glasnik RS", broj 25/19, član 16, tač. 12) i 13)
327 Dostupno na: https://www.sigurnakuca.net/sites/default/files/inline-files/TirkizniTekst.pdf
328 Utvrđene su jasne smernice dobre prakse u pružanju zdravstvenih usluga i utvrđeni su principi rada i instrukcije o zbrinjavanju zdravstvenih posledica nasilja na fizičko i mentalno zdravlje žene, pregleda sadašnjih, skorašnjih i starih povreda, za izradu detaljne medicinske dokumentacije, saniranja povrede i ostalih tegoba, pružanje informacija o službama za pomoć ženama sa iskustvom nasilja i Obrazac za evidentiranje i dokumentovanje nasilja i instrukcije za procenu rizika i izbor mera koje se preporučuju.
329 Izveštaj dostupan na: https://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/izvestaji/posebnii-izvestaji/3710-2015-02-24-13-35-38
330 Informacija pribavljena za potrebe izrade strategije.
331 "Službeni glasnik RS", broj 70/19. Usluga podrazumeva uzimanje anamnestičkih podataka, fizikalni pregled po organima i sistemima u skladu sa tegobama i procenom lekara, upućivanje na laboratorijske analize, dijagnostičke procedure, specijalističko-konsultativne preglede, bolničko lečenje po potrebi, postavljanje radne ili konačne dijagnoze, određivanje terapije, unos podataka u medicinsku dokumentaciju u skladu sa odgovarajućim protokolom. Postupanje u skladu sa protokolom - prijava tužilaštvu i nadležnom centru za socijalni rad, kao i stručnom timu u zdravstvenoj ustanovi.
332 Istraživanje Centar za promociju zdravlja i UNFPA pod nazivom: Iskustva, stavovi, i praksa zdravstvenih radnika o RZN, 2019. Rezultati referisani na Konferenciji Jačanje uloge zdravstvenog sistema i intersektorskom odgovoru na rodno zasnovano nasilje.
333 WHO, Responding to intimate partner violence and sexual violence against women: WHO Clinical and policy guidelines, (WHO 2013), https://www.who.int/reproductivehealth/publications/violence/9789241548595/en/; Caring for women subjected to violence. A WHO curriculum for training health-care providers (2019). Geneva: World Health Organization. Dostupno na: https://www.who.int/reproductivehealth/publications/caring-for-women-subject-to-violence/en/
334 Izveštaj o prijavljenim slučajevima rodno zasnovanog nasilja u zdravstvenim ustanovama u RS u 2017. Dostupan na: http://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Rodno%20zasnovano%20nasilje%202017.pdf. Izveštaj o prijavljenim slučajevima rodno zasnovanog nasilja u zdravstvenim ustanovama u RS u 2018. Dostupan na: http://www.batut.org. rs/download/publikacije/Izvestaj%20rodno%20nasilje%202019.pdf, Izveštaj o prijavljenim slučajevima rodno zasnovanog nasilja u zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji u 2019. Dostupan na: http://www.batut.org.rs/ download /izvestaji/Godisnji%20izvestaj%20rodno%20nasilje%202018.pdf
335 Iskustvo lekara tokom realizacije projekta "Zaustavi, zaštiti, pomozi" Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Centra za podršku ženama pokazuje da ne postoji spremnost za reagovanje u slučajevima maloletničke trudnoće, jer policija na prijavu zdravstvene ustanove nije uvek reagovala, pa je ostajalo da to učine centri za socijalni rad ili završe kao evidentirani slučaj u zdravstvenoj ustanovi.
336 Članovi 180. i 190. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19).
337 "Službeni glasnik RS", broj 45/13.
338 GREVIO izveštaj 2018.
6.2.6. Specijalizovane usluge podrške
Specijalizovane usluge podrške ženama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, kao što su usluge sigurnih kuća/prihvatilišta i SOS telefona, pružaju državni organi i službe. Specijalizovane usluge pružaju i pojedine ženske NVO, u skladu sa feminističkim principima rada.339 Ženske nevladine organizacije kao pružateljke usluga za žene sa iskustvom nasilja u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, se u svom radu suočavaju sa brojnim izazovima i problemima. Sužavanje prostora za rad nevladinih organizacija u Republici Srbiji utiče i na ženske organizacije kao braniteljke ljudskih prava. Ženske specijalizovane organizacije nisu prepoznate kao relevantni partneri nadležnim institucijama u postupanju u zaštiti i podršci ženama žrtvama svih oblika rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, saradnja državnih institucija i ženskih NVO koje pružaju specijalizovane usluge nije predviđena ni u jednom strateškom dokumentu, kao ni Opštem protokolu, iako na to državu upućuju odredbe domaćeg zakonodavstva i međunarodno preuzete obaveze. Stručnost i trud ženskih nevladinih organizacija se prepoznaje samo na planu podizanja svesti, dok sa druge strane nisu uključene dovoljno u dijalog za razvoj mera i politika u oblasti nasilja prema ženama. Ženske specijalizovane NVO se u svom radu oslanjaju na sopstvene organizacione i profesionalne kapacitete koji su vrlo ograničeni, a njihov rad u najvećoj meri zavisi od podrške stranih donatora. Sredstva koja državni organi na svim nivoima izdvajaju za specijalizovane usluge podrške su uglavnom vrlo mala i nedovoljna, što povećava rizik od znatnog smanjenja i diskontinuiteta u pružanju ovih usluga, kao i oslanjanje organizacija u pružanju usluga na volonterski i neplaćeni ženski rad, što dalje ozbiljno urušava položaj ženskih specijalizovanih organizacija u Republici Srbiji.
Na ovom mestu dajemo pregled specijalizovanih usluga koje pružaju ženske NVO.
Važan oblik specijalizovane podrške koji pružaju ženske NVO je psihosocijalna podrška žrtvama nasilja, koja je najčešće organizovana kao individualna psihološka podrška, ali se pruža i kroz grupnu podršku u vidu grupa za samopomoć. Ove usluge su često projektno finansirane i nisu trajnog karaktera. Pojedine NVO organizuju neformalne obuke ili obuke za konkretni posao u okviru pružanja usluga.
Specijalizovane usluge pružaju i organizacije usmerene prema romskoj populaciji. Udruženje Roma "Novi Bečej"340, udruženje Romkinja "Osvit" iz Niša341, DAJE iz Beograda, pružaju podršku maloletnicama žrtvama ranih, ugovorenih, prisilnih i dečijih brakova. Usluge podrške obuhvataju psihološku, savetodavno-edukativnu i pravnu podršku.
Specijalizovane usluge podrške ženama žrtvama trgovine ljudima pružaju dve NVO: NVO "Atina" pruža usluge koje na integralni način zadovoljavaju više opštih i specifičnih potreba korisnica. Integrisana usluga obuhvata: smeštaj u privremenoj kući za žrtve trgovine ljudima i eksploatacije od 2004. godine; reintegracioni centar u kome se pružaju usluge za žrtve ali i za decu, partnere, članove porodica, poput posredovanja u ostvarivanju pripadajućih prava; tim za podršku na terenu zahvaljujući kome je podrška Atine dostupna 24/7 na teritoriji cele Srbije; i socijalno preduzeće. Ova organizacija usluge pruža samostalno, uz saradnju sa relevantnim institucijama.342 NVO ASTRA pruža usluge psihosocijalne podrške žrtvama trgovine ljudima putem specijalizovanog SOS telefona i direktne pomoći žrtvama od 2002. godine. Do sada su primili preko 35.200 poziva od 5.440 klijentkinja/klijenata, od toga 503 osobe identifikovane kao žrtve trgovine ljudima, a njih 171 su bila deca (nema podataka koliko je od toga žena).343
Specijalizovane usluge podrške za žene sa invaliditetom pružaju NVO Iz kruga…Beograd koje pruža specijalizovane usluge podrške i pomoći za žene sa invaliditetom koje su žrtve rodno zasnovanog nasilja u porodici, rehabilitacionim centrima i institucijama u kojima su smeštene žene i deca sa invaliditetom. Njihov SOS telefon radi od 1997, do sada su primili preko 5.000 poziva žena sa invaliditetom ili članova njihovih porodica.344 Ova organizacija pruža usluge SOS telefona za žene sa invaliditetom, usluge besplatne pravne podrške i psihološke podrške, organizuje odlazak na ginekološke preglede za žene sa invaliditetom i dr.345 NVO Labris pruža specijalizovane usluge podrške i pomoći za žene drugačije seksualne orijentacije.346 NVO GETEN od 2012. godine u okviru svog SOS telefona pruža konsultacije za LBT žene.347 Sve specijalizovane usluge koje pružaju ženske NVO finansiraju se projektno.
Jedinice lokalne samouprave ne obezbeđuju kontinuiranu finansijsku podršku NVO koje deluju na njihovoj teritoriji, a pružaju specijalizovane usluge podrške ženama žrtvama rodno zasnovanog nasilja,348 uključujući i žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su Romkinje, starije žene, žene sa invaliditetom, mingrantkinje, i dr.
______
339 Videti: https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/spisak-organizacija
340 Izvor: https://udruzenjeromanb.org.rs/
341 Izvor: http://www.osvit.rs/
342 Izvor http://atina.org.rs/sr/zastita-zrtava
343 Izvor: https://www.astra.rs/o-astri/
344 Izvor: https://izkruga.org
345 Izvor: http://www.izkrugavojvodina.org
346 Izvor: http://www.labris.org.rs
347 Izvor: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/otvorene-sos-konsultacije-za-lezbejke/
348 Autonomni ženski centar je analizirao lokalne odluke o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti, strateške dokumente, izveštaje centara za socijalni rad za 2014. i 2015. godinu, te izvršenje budžeta i druge javno dostupne podatke o politikama podrške za žene sa iskustvom nasilja u šest JSL (Vranje, Kikinda, Kruševac, Novi Sad, Niš i Užice) i utvrdio da se iz lokalnih budžeta u većini ne izdvajaju finansijska sredstva za specijalizovane usluge podrške za žene žrtve nasilja.
6.2.6.1. Prihvatilišta/sigurne kuće
Prihvatilište/sklonište ili sigurna kuća je usluga smeštaja žrtava nasilja u porodici i njihove maloletne dece koja je propisana članom 40. ZSZ. Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite349 utvrđeni su standardi za usluge smeštaja. Ovi standardi predstavljaju opšte standarde i nisu specifični za pružanje specijalizovanih usluga, u skladu sa standardima Istambulske konvencije (na primer, standardi za prihvatilište odnose se na prihvatilišta opšteg tipa, a ne važe za sigurnu kuću za žene i decu žrtve nasilja). Takođe, pravila rada utvrđena su i Pravilnikom o prijemu i otpuštanju iz prihvatilišta važe za sve vrste prihvatilišta i nisu specifični za prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici.350 Uslovi za licenciranje organizacija koje pružaju ovu vrstu usluga regulisani su Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zaštite.351
Prema podacima RZSZ, 2018. godine je u Republici Srbiji bilo 15 sigurnih kuća/prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici (pet na teritoriji APV),352 od kojih je samo devet bilo specijalizovano i opremljeno za prijem žena i dece žrtava nasilja u porodici. Prema podacima iz 2019. godine, bilo je pet licenciranih pružalaca usluge prihvatilišta za žrtve nasilja u sistemu socijalne zaštite (u Leskovcu, Vranju, Pančevu, Beogradu i Kragujevcu, sa kapacitetom za prijem 76 korisnica).353 Nema tačnih informacija kako je problem licenciranja ostalih sigurnih kuća rešen nakon isteka roka za licenciranje (oktobar 2018). Ovakvo stanje otežava rad ovih ustanova a u isto vreme otežava i pristup ovoj usluzi ženama iz višestruko diskriminisanih grupa.354
Obim i kvalitet usluga koje pružaju sigurne kuće se prilično razlikuju. Većina nema dovoljan broj zaposlenih, kao ni specijalizovano stručno osoblje koje je na raspolaganju 24/7.355 Postojeći kapaciteti sigurnih kuća su za 65% niži od standarda koji preporučuje SE (standard je 719 u odnosu na populaciju u Republici Srbiji), a njihova teritorijalna raspoređenost nije adekvatna, tako da nisu dostupne svim ženama sa iskustvom nasilja. S druge strane, ova usluga nije direktno dostupna jer se koristi po uputu CSR, što otežava pristup usluzi, posebno u urgentnim situacijama, imajući u vidu da usluge neodložne intervencije ne funkcionišu u svim JLS. Takođe, javljaju se i teškoće oko smeštaja u sigurne kuće žena sa područja drugih JLS u kojima ne postoji sigurna kuća, jer je to povezano sa plaćanjem usluge. Ipak, u praksi nisu uočeni problemi CSR da smeste žrtve nasilja u sigurne kuće.356
Prosečna dužina boravka žena u sigurnoj kući/ prihvatilištu je oko tri meseca, što je previše kratak period za mnoge žene.
Najveći problem u radu sigurnih kuća je nedostatak sredstava, kao i nedostatak drugih usluga podrške uz podršku smeštaja. Postoje poteškoće da se sačuva anonimnost i privatnost žena koje koriste usluge sigurne kuće kojima rukovode CSR, a uočeni su izazovi u osiguranju bezbednosti korisnica, kao i činjenica da nisu sve usluge besplatne. Beleže se slučajevi odbijanja prijema Romkinja, žena sa invaliditetom, uključujući i žene sa mentalnim i psihosocijalnim invaliditetom. Ni jedno od postojećih prihvatilišta nije opremljeno za smeštaj žena sa invaliditetom ili žena koje pate od bolesti zavisnosti.
______
349 "Službeni glasnik RS", br. 42/13, 89/18 i 73/19.
350 GREVIO izveštaj 2018.
351 "Službeni glasnik RS", broj 42/13.
352 Dostupno na: https://www.zeneprotivnasilja.net/usluge-u-zajednici/srbija/sigurne-kuce
353 Podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu dostavljeni u procesu izrade ove strategije
354 Dostupno na: http://www.sigurnakuca.net/nasilje-nad-zenama/ako-prijavite-nasilje/sigurne-kuce
355 GREVIO izveštaj, 2018.
356 The Advocates for Human Rights & Autonomous Women’s Center (2017). Implementation of Serbia’s Domestic Violence Legislation, A Human Rights Report, dostupno: https://www.womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/2017/Implementation_of_Serbia_Domestic_Violence_Legislation.pdf
6.2.6.2. SOS telefoni
SOS telefoni za žene i decu žrtve nasilja su jedan od najefikasnijih mehanizama zaštite žena od nasilja jer omogućavaju da žrtve brzo dobiju odgovarajuće informacije i pronađu podršku. Ova usluga je predviđena i ZSZ (član 40), a njome se žena koja je preživela nasilje ili je pod rizikom od nasilja osnažuje da izađe iz situacije u kojoj se nalazi i potraži odgovarajuću pomoć. SOS telefoni su ključni za prvi kontakt sa ženama žrtvama nasilja, za izlaženje u susret njenim potrebama, kao i za dalje upućivanje na odgovarajuće službe u zajednici. Prema podacima UNDP Srbije, na teritoriji cele zemlje postoji 26 lokalnih SOS telefona u 18 gradova.357 U 2019. godini bilo je 10 licenciranih pružalaca usluge SOS telefona.358
Usluge SOS telefona koje pružaju organizacije okupljene oko Mreže Žene protiv nasilja su regionalnog i lokalnog karaktera. Tokom 2019. ukupno 21 organizacija iz Mreže primile su 12.340 poziva, a broj žena koje su koristile usluge je 4.173.359
Jedini primer regionalno organizovane usluge licenciranog nacionalnog SOS telefona je usluga koju pruža Savez "Mreža SOS Vojvodina" na besplatnom broju 0800 101010.360 U 2020. godini Mreži SOS Vojvodina obratile su se putem SOS telefona ili direktnim dolaskom 489 žene. Pruženo je ukupno 3457 usluga, o čega je bilo 1133 poziva na SOS telefon broj 0800 101010. U okviru ove licencirane usluge Udruženje Roma Novi Bečej361, Udruženje Romkinja Osvit iz Niša362 kao i Romski centar za žene i decu Daje363 pružaju uslugu SOS telefona na romskom i srpskom jeziku.
Uslugu Nacionalnog SOS telefona pruža Centar za brigu o odojčadi, deci i mladima Zvečanska, na broju 0800 222 003. Nacionalni SOS telefon je uspostavljen kao usluga dostupna 24/7, sa tri paralelno aktivne linijama svakoga dana u vremenu od 8.30 do 16.00, dve dostupne linije do 22.00 i jednom dostupnom linijom od 22.00 do 8.00 časova. Prilikom uspostavljanja nacionalnog SOS telefona, bili su navedeni kriterijumi koje ni NVO sa najviše relevantnog iskustva u ovoj oblasti nisu mogle da ispune. Naknadno imenovanje službe "Zvečanska" za pružaoca usluge nacionalnog SOS telefona desilo se bez javnog poziva za javnu nabavku ove usluge, a kriterijumi koji su doveli do njihovog izbora ostaju nejasni.
U 2019. registrovano je 3.478 poziva na Nacionalni SOS broj, od čega je 1.565 poziva imalo tematiku nasilja.364 Pozivi se prema sadržaju svrstavaju u sledeće kategorije: savetodavni razgovori (što znači da se otvara protokol), razgovor u kome je data informacija, razgovor upućivanja (na neku od institucija ili organizacija), razgovor koji kao rezultat ima intervenciju na zahtev pozivaoca i testirajući razgovor, koji obuhvataju "svakodnevnu proveru dostupnosti broja od strane zaposlenih i pozive koji ne spadaju u pozive od strane ciljne grupe".365 Ova usluga je dostupna i muškarcima.
Posebno zabrinjava činjenica da se tokom pružanja usluge nacionalnog SOS telefona registruju/snimaju razgovori sa korisnicama/ženama koje pozivaju, a snimci svih poziva se čuvaju za slučaj da sud naloži njihovo korišćenje. Ženske NVO su zabrinute da bi to moglo da ugrozi anonimnost pozivalaca i samim tim odvrati žene od pozivanja. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u toku postupka nadzora utvrdio je da je Centar za zaštitu odojčadi, dece i mladih u Zvečanskoj bez zakonskog ovlašćenja ili pristanka lica na davanje podataka snimao razgovore sa osobama koje su pozivale SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja, kao i osoba koje su koristile druge usluge telefonske podrške koje ova ustanova pruža (SOS dečiji telefon i Roditeljski telefon).366 Nakon upozorenja na nepravilnosti u obradi podataka o ličnosti, Centar je obavestio Poverenika da je preduzeo mere za njihovo otklanjanje tako što je "uveo automatsku poruku pre javljanja operatera na sva tri SOS telefona", a ta poruka sadrži "jasno izgovorenu i u potpunosti transparentnu informaciju da će razgovor biti snimljen".367 Takav način rada je u suprotnosti sa standardima Istanbulske konvencije. Na to je ukazao i GREVIO podsećajući na zahtev Istanbulske konvencije u pogledu osiguranja poverljivosti ili uvažavanja anonimnosti pozivalaca.
Besplatna telefonska linija koju je uspostavio MUP (0800-100-600) takođe ne zadovoljava kriterijume u pogledu poverljivosti i pružanju saveta, utvrđene Istanbulskom konvencijom.
Broj žena žrtava nasilja evidentiranih u CSR tokom 2019. godine prema starosnom dobu i obliku nasilja:368
Oblik nasilja |
Starost korisnica |
|
|
|
Ukupno |
|
|
Do 17 godina |
18-25 godina |
26-49 godina |
50-64 godina |
Preko 65 godina |
|
Zanemarivanje (emocionalno, fizičko, edukativno, medicinsko, izlaganje riziku, neadekvatan nadzor) |
27 |
22 |
24 |
52 |
7 |
132 |
Fizičko nasilje |
17 |
124 |
421 |
237 |
43 |
842 |
Seksualno nasilje (uključujući i digitalno) |
14 |
66 |
101 |
103 |
20 |
304 |
Seksualna eksploatacija |
2 |
6 |
16 |
0 |
0 |
24 |
Emocionalno nasilje (uključujući i digitalno) |
30 |
164 |
657 |
399 |
105 |
1.355 |
Eksploatacija |
7 |
21 |
17 |
1 |
0 |
46 |
Buling - maltretiranje |
2 |
18 |
22 |
42 |
0 |
84 |
Ekonomsko nasilje |
9 |
56 |
196 |
243 |
67 |
571 |
Ukupno |
108 |
477 |
1.454 |
1.077 |
242 |
3.358 |
Žrtva nasilja kao pozivalac |
5528 |
51,3% |
Pojedinac kao pozivalac (srodnik, komšija, kolega, prijatelj…) |
1.801 |
16,7% |
Ustanova/organizacija kao pozivalac |
682 |
6,3% |
Neko drugi kao pozivalac |
2.775 |
25,7% |
Ukupno |
10.786 |
100,0% |
Izvor: RZSZ, januar 2021.
______
357 Dostupno na: http://www.sigurnakuca.net/un_protiv_nasilja/ podrska_pruzanju_sos_usluge_zenama/sos_ telefoni_-_juce,_danas_i_sutra.561.html
358 Podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu dostavljeni u procesu izrade ovog dokumenta
359 Dostupno na: https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/mreza-zpn#usluge-i-finansiranje
360 Dostupno na: http://sosvojvodina.org/
361 Dostupno na: https://udruzenjeromanb.org.rs/
362 Dostupno na:http://osvit.rs/
363 Dostupno na http://romadaje.org/
364 Dostupno na: http://zvecanska.org.rs/wp-content/uploads/2020/06/Izvestaj-o-radu-CZODO-2019..pdf str.13.
365 U prvih šest meseci rada novoformirani nacionalni SOS telefon obavio je 623 savetodavna razgovora (103,8 poziva prosečno za mesec dana), za koje je otvoreno 546 protokola (91 protokol mesečno u proseku). Primljeno je i 161 poziva koji su svrstani u informativne (46,3 prosečno), 144 poziva za koje je pozivaoc upućen na drugu službu (prosečno 24 mesečno) i šest poziva za koje je preduzeta intervencija na zahtev pozivaoca. Zbir ovih poziva za šest meseci je 934 ili 155,7 poziva prosečno svakog meseca u posmatranom periodu. Ignjatović, T. (2019). Prvi nezavisni izveštaj o aktivnostima novoformiranog Nacionalnog SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja. Beograd: Autonomni ženski centar, dostupno: https://www.womenngo.org.rs/images/vesti-19/Prvi_nezavisni_izvestaj_SOS_telefon.pdf
366 Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/vesti/1540-nacionalni-sos-telefon-neovlasceno-snimanje-razgovora
367 Dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/images/vesti-19/Obavestenje_o_sprovedenom_nadzoru.pdf
368 Podaci RZSZ dostavljeni za potrebe izrade strategije. Treba imati u vidu da podaci iz tabele označavaju broj poziva, a ne korisnica jer jedna korisnica može više puta različitim oblicima nasilja biti izložena.
6.2.6.3. Službe za podršku žrtvama seksualnog nasilja
Traumatska priroda seksualnog nasilja, uključujući silovanje, zahteva posebno osetljiv odgovor obučenog i specijalizovanog osoblja, te je žrtvama ove vrste nasilja potrebna neodložna medicinska nega i podrška u kombinaciji sa neodložnim forenzičkim pregledima, radi prikupljanja dokaza potrebnih za krivično gonjenje. Istambulska konvencija obavezuje državu da omogući otvaranje kriznih centara za slučajeve silovanja, odnosno centara za žrtve seksualnog nasilja u dovoljno velikom broju, tako da žrtvama obezbeđuju usluge lekarskog i laboratorijskog pregleda, podršku u slučaju traume i savetovanje (član 25).
U Republici Srbiji postoje četiri centra za žrtve seksualnog nasilja koji ispunjavaju standarde SE, odnosno u kojima su na jednom mestu objedinjene medicinska (uključujući sudskomedicinski pregled), psihološka i pravna podrška. Centri funkcionišu u tri opšte bolnice na teritoriji AP Vojvodine i Kliničkom centru Vojvodine, njima upravlja specijalizovana ženska NVO Centar za podršku ženama.369 U ovim centrima usluge su dostupne 24 časa, sedam dana u nedelji. Centri postupaju u skladu sa Posebnim protokolom Ministarstva zdravlja za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju, kao i sa posebnim Vodičem za postupanje u slučajevima seksualnog nasilja u Centrima za žrtve seksualnog nasilja u AP Vojvodini.370 Uslugu psihosocijalne podrške žrtvama seksualnog nasilja pružaju savetnice Centra za podršku ženama na osnovu sporazuma o saradnji ove organizacije i zdravstvenih ustanova koje su na osnovu Vodiča o postupanju napravile interne procedure i oformile radne grupe koje prate primenu ustanovljenih procedura. Usluge u centrima su besplatne i pružaju se devojkama i ženama starijim od 15 godina. Od 2016. do kraja 2020. godine uslugu je koristilo 110 žena i devojaka.371
U zdravstvenim ustanovama su obezbeđene posebne prostorije za centre koje su zahvaljujući donatorskim sredstvima opremljene, između ostalog i "rape kit" paketima za uzorkovanje koje se preduzima po naredbi Višeg javnog tužilaštva. Trenutno nije moguće obezbediti tzv. hitnu kontracepciju u roku od 72-120 sati nakon nezaštićenog seksualnog odnosa u slučajevima silovanja, na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, Ministarstvo zdravlja treba da definiše pravni osnov za finansiranje usluge podrške žrtvama seksualnog nasilja i uspostavi saradnju sa nadležnim ministarstvom radi definisanja i finansiranja specijalizovane usluge psihosocijalne podrške koju pružaju ženske NVO specijalizovane za podršku ženama žrtvama rodno zasnovanog nasilja/seksualnog nasilja.
Prema istraživanju Autonomnog ženskog centra372 sudskomedicinski pregledi žrtava seksualnog nasilja nisu ravnomerno dostupni žrtvama na celoj teritoriji Republike Srbije, a tamo gde su dostupni, ograničavajući činilac je materijalno stanje žrtve. U Beogradu i Nišu žrtve seksualnog nasilja mogu na svoju inicijativu da obave pregled kod specijaliste za sudsku medicinu o zadobijenim telesnim povredama, ali ovi specijalistički pregledi nisu usluge koje pokriva obavezno zdravstveno osiguranje, neophodno je da ih žrtve plate.373 Žrtvama seksualnog nasilja nije dostupna ni besplatna specijalizovana psihološka pomoć za prevazilaženje traume silovanja, niti država finansijski pomaže NVO koje pružaju tu vrstu pomoći.374 U periodu od 2014. do 2015. godine, Autonomni ženski centar je podneo tri predloga Ministarstvu zdravlja za kreiranje Protokola za postupanje u slučajevima seksualnog nasilja i uspostavljanje kriznih centara za žrtve silovanja.375
Izazov u radu službi za podršku žrtvama seksualnog nasilja je njihova održivost, s obzirom da se i dalje finansiraju iz donatorskih sredstava kroz projekte NVO.376. Stigma i predrasude povezane sa seksualnim nasiljem utiču na odluku žrtava da nasilje ne prijave, posebno u malim sredinama. Nedovoljna je informisanost žena o dostupnosti ove usluge, a kod profesionalaca/ki u institucijama i dalje je visok stepen predrasuda i stereotipa prema žrtvama seksualnog nasilja.
_______
369 Dostupno na: www.cpz.rs
370 Vodič je kreiran u okviru projekta "Zaustavi, zaštiti, pomozi" 2017.
371 U 7 zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Vojvodine (Klinički centar Vojvodine i šest opštih bolnica) zahvaljujući projektu "Zaustavi, zaštiti, pomozi" Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Centra za podršku ženama (finansijska podrška UN Trust Fund) funkcionisali su pilot - centri za žrtve seksualnog nasilja.
372 Pešić, D. op. cit..
373 U slučaju kada nije dat nalog suda za forenzičkim pregledom, žrtve moraju same da ga plate što, na primer, na beogradskom Institutu za sudsku medicinu iznosi između 5.000 i 7.000 dinara (Macanović, S., Ignjatović, T., Macanović, V. (2016). Shadow Report of the Autonomous Women’s Center (AWC) on the Follow-up state’s report to the Concluding observations of the Committee, dostupno: https://www.womenngo.org.rs/images/CEDAW/2013/INT_CEDAW_NGS_SRB_23731_E.pdf) Pored toga što su sudskomedicinski pregledi nesumnjivo u interesu žrtve, oni su u interesu istražnih i pravosudnih organa, jer se njima dobija kvalitetna dokumentacija, pa je nejasno zašto država očekuje da žrtva krivičnog dela finansira obezbeđenje dokaza o izvršenom krivičnom delu (Autonomni ženski centar, ASTRA, Žene u crnom, Labris, Glas razlik. (2013). Senka nad Srbijom - Izveštaj nevladinih organizacija za 55. zasedanje Komiteta CEDAW 2013., dostupno: https://www.womenngo.org.rs/images/CEDAW/2013/Senka_nad_Srbijom.pdf)
374 Isto
375 http://www.potpisujem.org/srb/962/za-uspostavljanje-centara-za-zrtve-seksualnog-nasilja-i-za-izradu-protokola-o-postupanju-u-slucajevima-seksualnih-delikata
376 Rad centara podržava OAK fondacija i UN Women u Republici Srbiji.
U većem broju zakona reguliše se prijavljivanje nasilja. ZKP377 propisano je da fizička lica mogu podneti krivičnu prijavu javnom tužiocu pismeno, usmeno ili drugim sredstvom, a ukoliko je krivična prijava podneta policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni su dužni da takvu prijavu prime i odmah dostave nadležnom javnom tužiocu. ZP propisana je obaveza policijskog službenika/ce da primi prijavu o učinjenom krivičnom delu i da je odmah dostavi nadležnom javnom tužiocu (član 58). Prema ZSNP, svako lice dužno je da prijavi nasilje u porodici, a organi vlasti dužni su da policiji i javnom tužilaštvu prijave svako saznanje o nasilju u porodici ili opasnost od njega378 (član 13. st. 1. i 2). Obaveza prijavljivanja postoje i za stručnjake/kinje u socijalnim, obrazovnim i zdravstvenim ustanovama.
Praksa socijalnih uslova u prijavljivanju nasilja razlikuje od institucije do institucije. Prijave stručnjaka/kinja u oblasti obrazovanja mnogo su ređe, dok zdravstveni radnici/ce relativno često prijavljuju slučajeve nasilja prema ženama.379 Nema, međutim, objedinjenih podataka o tome koliko se zdravstvenih ustanova obratilo organima gonjenja da prijavi svoje saznanje o postojanju nasilja u porodici jer kod zdravstvenih radnika postoji dilema kako treba da postupe kada žrtva ne želi da nasilje bude prijavljeno.
Za neke žene, posebno Romkinje, obaveza prijavljivanja predstavlja prepreku da potraže medicinsku pomoć, budući da se plaše pokretanja krivičnog postupka protiv njihove volje, što otvara i pitanje samostalnosti žrtava. S druge strane, poverljivost je osnovni element odnosa između lekara i pacijenta, koji je preduslov da se pacijentima postavi tačna dijagnoza i pruži zdravstvena nega, što je posebno važno za žrtve nasilja u porodici i seksualnog nasilja. U vezi sa tim, postoji dilema da li nasilje treba prijaviti ako žrtva to ne želi. Nedoumice postoje i u pogledu prepoznavanja kada ponašanje muškaraca prema ženi predstavlja nasilje koje treba prijaviti.
Kada je reč o disciplinskoj i prekršajnoj odgovornosti za izvršioce i ovlašćena lica u državnom organu u slučaju nepoštovanja rokova, neprimenjivanja ili opstruiranja primene zakona, nejasno je ko bi trebao da inicira te postupke.380
Broj prijavljenih događaja sa elementima nasilja u porodici i partnerskim odnosima za 2016. godinu iznosi 20.908, za 2017. godinu iznosi 23.882, za 2018. godinu iznosi 27.756, za 2019. godinu iznosi 29.646, za 2020. godinu iznosi 27.953, ukupno: 130.145 prijavljenih događaja.
Podaci za krivična dela i događaje sa smrtnim ishodom u okviru porodice i partnerskih odnosa na teritoriji Republike Srbije u periodu 2016. do 2020. godine: |
||||
Godina |
Broj događaja |
Broj žrtava |
Žrtve ženskog pola |
Žrtve muškog pola |
2016. |
46 |
54 |
38 |
16 |
2017. |
42 |
47 |
31 |
16 |
2018. |
46 |
47 |
34 |
13 |
2019. |
49 |
54 |
31 |
23 |
2020. |
42 |
48 |
28 |
20 |
Ukupno |
225 |
250 |
62 |
88 |
Izvor: Prijavljivanje događaja sa elementima nasilja u porodici i partnerskim odnosima MUP RS (2016-2020).381
Nepostupanje po prijavama policijskih službenika/ca često je u slučajevima prijava nasilja prema Romkinjama. Na to utiču predrasude i stereotipi prema Romkinjama, nepoverenje u njihov iskaz i stav da je nasilje uobičajeni model ponašanja u romskim zajednicama, njihov "stil" života, da će se one sve "opet vratiti nasilniku", te da nema svrhe bilo šta preduzimati.382
Policijski službenici/ce ponekad ne postupaju po anonimnim prijavama i uglavnom insistiraju da se osobe koje prijavljuju nasilje predstave i daju svoje lične podatke. Anonimnost nije moguća ukoliko se prijava podnosi usmeno ili na zapisnik, a nije potpuno garantovana ni ukoliko se prijava podnosi putem telefona, faksa, elektronskom poštom ili preporučenom pošiljkom, jer se naknadno može utvrditi identitet podnosioca prijave. To može predstavljati odbijajući faktor za građane/ke koji imaju saznanja o nasilju koje se dešava u njihovom okruženju i/ili nekoj njima bliskoj osobi ili poznaniku/ci da prijave svoja saznanja ili sumnje.
U slučajevima prijavljivanja "sumnje na nasilje", ponekad se događa da se ove prijave ignorišu i ne preduzimaju radnje kako bi se izvršile adekvatne provere. Postoje i izazovi u pogledu prijavljivanja psihičkog nasilja jer se ponekad ženama upućuju neprimereni komentari i saveti o načinu ponašanja.383
Potrebno je preispitati postojeću obavezu prijavljivanja nasilja kako bi se integrisao rodni pristup zasnovan na poštovanju samoopredeljenja žena.
______
377 Članovi 280. i 281. ZKP.
378 Član 13. st. 1. i 2. ZSNP.
379 Prema raspoloživim podacima, tokom 2017. godine lekari su prijavili ukupno 2047 slučajeva policiji, tužilaštvu i CSR u poređenju sa 96 slučaja povodom kojim su izrazili sumnju na nasilje, ali su se iz nepoznatih razloga uzdržali od prijavljivanja.
380 Ignjatović, T. (2018). Šesti nezavisni izveštaj o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici za period april - jun 2018. godine i pregled glavnih godišnjih nalaza i zaključaka. Beograd: Autonomni ženski centar, dostupno: https://www.womenngo.org.rs/images/vesti-18/PDF/Sesti_izvestaj_o_primeni_Zakona_o_sprecavanju_nasilja_u_porodici.pdf
381 Podaci MUP RS dostavljeni za potrebe izrade strategije.
382 Iz evidencije slučajeva nasilja NVO "Osvit" - udruženje romkinja iz Niša.
383 Iz evidencije slučajeva nasilja pri Mreži SOS Vojvodina.
Građanskopravna zaštita od nasilja u porodici regulisana je PZ, kojim su propisane porodičnopravne mere zaštite i uređen postupak za njihovo izricanje. Zaštita od seksualnog uznemiravanja, kao oblika zlostavljanja na radu, regulisana je Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu.384 U pogledu ostvarivanja prava žrtava na naknadu materijalne i nematerijalne štete nastale izvršenjem nasilja važe opšta pravila odštetnog prava, pri čemu se ova naknade može ostvariti u okviru krivičnog ili drugog postupka koji se vodi povodom slučajeva nasilja.
______
384 "Službeni glasnik RS", broj 36/10.
6.3.1 Porodičnopravne mere zaštite
Porodičnim zakonom zabranjeno je nasilje u porodici, koje je definisano kao svako ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a naročito: nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenje telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu; prisiljavanje na seksualni odnos; navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem; ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licem; vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje (član 197. PZ).
Pravo na porodičnopravnu zaštitu od nasilja u porodici imaju lica koja spadaju u krug članova porodice određen PZ i to: supružnici, deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno, lica koja vezuje hraniteljstvo; lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu; vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri; lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno, koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu. Kao što je navedeno, osim PZ, pojam nasilja u porodici i pojam člana porodice definisani su i KZ i ZSNP, ali definicije nisu međusobno usklađene, tako da zaštita od nasilja u porodici nije jednako dostupna svim žrtvama.
Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice; zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Mere zaštite mogu trajati najduže godinu dana, ali mogu biti produžavane sve dok postoje razlozi za njihovo izricanje.
Postupak za zaštitu od nasilja u porodici pokreće se tužbom koju mogu podneti žrtva, njen zakonski zastupnik, CSR ili javni tužilac, ali i sud po službenoj dužnosti može izreći pojedine mere zaštite, ako se tokom porodičnog spora otkrije potreba za zaštitom.
U praksi najveći broj postupaka za određivanje mera zaštite pokreću žrtve, koje se suočavaju sa brojnim preprekama u pristupu pravdi, dužne su da prethodno snose troškove postupka i izložene su riziku da naknade troškove tuženom za slučaj neuspeha. Žrtva može biti oslobođena prethodnog plaćanja troškova postupka prema opštim pravilima parničnog postupka),385 a to znači samo onda kada žrtva prema svom opštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi troškove. Zakon ne omogućava da se prilikom odlučivanja o zahtevu za oslobođenje od plaćanja troškova uzima u obzir značaj prava koje se u postupku štiti. Zbog nepostojanja specifičnih pravila o oslobođenju od prethodnog plaćanja troškova postupka, nije u potpunosti ispunjen zahtev da žrtva ne bude izložena nepotrebnom finansijskom, odnosno administrativnom opterećenju, koji je predviđen Istanbulskom konvencijom. Zbog pravne neukosti i finansijske nemogućnosti da angažuju advokate, žrtve se često obraćaju CSR ili lokalnoj službi besplatne pravne pomoći radi sastavljanje tužbe.
Sud nije vezan tužbenim zahtevom, te može izreći i one mere zaštite koje nisu predložene, ako oceni da se takvom merom postiže najbolja zaštita, ali nema mogućnost da po službenoj dužnosti određuje privremene mere, ako ih žrtva nije zahtevala. U praksi sudovi privremene mere retko izdaju, iako su one u ovim postupcima od naročitog značaja, jer obezbeđuju važenje jedne ili više mera zaštite od nasilja u porodici tokom trajanja postupka, a time i zaštitu žrtve do okončanja postupka. Problem predstavlja i to što se sudovi prilikom odlučivanja o merama zaštite u velikoj meri oslanjaju na procene CSR. Ova mišljenja su neretko površna i nisu sveobuhvatna, a presudno utiču na stav suda o postojanju nasilja. Sud je u obavezi da presudu, osim strankama u postupku, dostavi i nadležnom CSR radi evidencije.
Porodičnim zakonom propisano je da je postupak u parnici za zaštitu od nasilja u porodici naročito hitan, ali pojedini postupci u praksi dugo traju. Na to utiče često izbegavanje prijema poziva od strane tuženog i nedolazak na ročišta. Pojedini sudovi ne primenjuju propise kojima je regulisano postupanje u slučaju izbegavanja prijema poziva i mere kojima se sprečava odugovlačenje postupka.
U postupku se promenjuju standardna pravila parnične procedure, koja je obezbeđuje adekvatnu zaštitu žrtava od sekundarne viktimizacije, zbog čega mnoge žrtve ne traže ovu vrstu zaštite.
S druge strane, sud nije u obavezi da presudu i rešenje o privremenoj meri dostavlja žrtvi ako su tužbu podneli javni tužilac ili CSR, jer ona tada nije stranka u postupku. Takođe, nije propisana obaveza suda da odluke dostavlja policiji i javnom tužiocu, iako je to od značaja za efikasne primene ZSNP, radi pokretanja postupka procene rizika nadležnog policijskog službenika/ce, kao i radi planiranja zaštite i podrške žrtava nasilja u porodici GKS, tim pre što je navedenim zakonom propisana obaveza državnih organa, među koje spadaju i sudovi, da neodložno prijave policiji ili javnom tužiocu svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega. Pored toga, dostavljanje odluke je od značaja i za praćenje i kontrolu sprovođenja izrečenih mera, s obzirom da je kršenje izrečenih mera inkriminisano kao oblik krivičnog dela nasilja u porodici (član 194. stav 5. KZ).
Prema izveštaju Ministarstva pravde o sprovođenju ZSNP u periodu 2017-2020. godine,386 nadležna tužilaštva su podnela ukupno 802 tužbe za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici i to: 166 (2017); 293 (2018); 212 (2019) i 131 (2020).
U periodu 2017-2019. godine, CSR su radi zaštite punoletnih žrtava nasilja pokrenuli ukupno 2.263 postupka pred sudom i to: 837 (2017); 749 (2018) i 677 (2019).387
U toku 2019. godine, sudovi su izrekli ukupno 5.344 mera zaštite od nasilja u porodici, što je za 14,5% manje nego u 2018. godini, a najzastupljenija mera je zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. U istom vremenskom periodu, CSR su u slučajevima zaštite maloletnih žrtava nasilja pokrenuli ukupno 991 postupak pred sudom i to: 289 (2017); 232 (2018) i 470 (2019).388
U periodu 2017-2019. godine, u CSR je evidentirano ukupno 16.846 mera zaštite od nasilja u porodici koje su nadležni sudovi izrekli prema izvršiocima nasilja i to: 6.513 (38,66%) mera zabrana daljeg uznemiravanja; 5.128 (30,44%) mera zabrana približavanja na određenoj udaljenosti; 3328 (19,75%) mera zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada; 1828 (10,85%) mera izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće i 49 (0,29%) mera izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću.389
GREVIO ukazuje da, uprkos postojanju složenog sistema mera zaštite propisanih različitim zakonima, postoji opasnost da posle isteka hitnih mera zaštite propisanih ZSNP žrtve ostanu bez adekvatne zaštite jer postoje finansijske prepreke i izazovi u ostvarivanju mera porodičnopravne zaštite. Zato preporučuje pojednostavljivanje sistema zaštitnih mera i obezbeđivanje većeg nivoa doslednosti između režima kratkoročnih mera propisanih ZSNP i dugoročnih mera zaštite propisanih PZ i drugim zakonima. Pored toga, GREVIO snažno podstiče da uklone sve finansijske prepreke u ostvarivanju mera porodičnopravne zaštite.390
_______
385 Član 168 ZPP.
386 Informacija dobijena od Ministarstva pravde za potrebe izrade ove strategije 29. januara 2021.
387 Punoletni u sistemu socijalne zaštite u 2019, RZSZ, Beograd, 2020.
388 Deca u sistemu socijalne zaštite u 2019, RZSZ, Beograd, 2020.
389 Izveštaj o radu centara za socijalni rad u 2019, RZSZ, Beograd, 2020.
390 GREVIO Izveštaj, stav 249.
6.3.1.1. Uređivanje vršenja roditeljskog prava u kontekstu nasilja u porodici
Jedan od izazova u primeni mera porodičnopravne zaštite jeste i to što PZ nije propisano da se u slučajevima kada stranke imaju zajedničko dete uređuje pitanje vršenja roditeljskog prava, uključujući i lične kontakte izvršioca nasilja sa detetom za period dok su na snazi izrečene mere. To u praksi često dovodi do ugrožavanja bezbednosti žrtve, odnosno, drugog roditelja.
U praksi mnogi sudovi tretiraju pravo na održavanje ličnog kontakta roditelja sa detetom kao apsolutno pravo roditelja, a ne pravo deteta koje može biti ograničeno u njegovom interesu. Nasilje koje jedan roditelj vrši prema drugom roditelju najčešće ne utiče na odluku o roditeljskom pravu. Zakonom nije precizirano da li se slučaj "nasilja u porodici" odnosi isključivo na nasilje prema detetu ili je "dovoljno" da ono bude učinjeno i prema supružniku. Tako su moguće situacije u kojima je roditelj nasilan prema drugom roditelju, ali državni organi smatraju da je i dalje najbolji interes deteta da se viđa sa nasilnim roditeljem - sve dok nije nasilan prema samom detetu. Nasilje u supružničkom ili partnerskom odnosu kojem deca prisustvuju se nesporno može okarakterisati kao psihičko nasilje nad decom, ali je ovakvo shvatanje u praksi retko.391.
Potrebno je preduzeti potrebne mere, uključujući i izmene zakonodavstva, kako bi se obezbedilo: a) da se prilikom uređivanja vršenja roditeljskog prava i prava na održavanje ličnih kontakata razmotre sva pitanja koja se odnose na nasilje prema ženama; b) priznavanje da je najbolji interes deteta ugrožen ukoliko je dete bilo prisutno prilikom izvršenja nasilja prema njemu bliskim licem, v) ograničenje vršenje roditeljskog prava i prava na održavanje ličnih odnosa roditelja koji je izvršio nasilje sa detetom, kada je to potrebno kako bi se garantovala bezbednost i ostvario najbolji interes deteta, g) osigurati da se dete ne odvaja od nenasilnog roditelja i/ili da se integralna podrška obezbedi i za nenasilnog roditelja i za dete.
______
391 Ignjatović, T., Drobnjak, T. (ur.) (2014). Analiza usklađenosti zakonodavnog i strateškog okvira Republike Srbije sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici - Osnovna studija. Beograd: Autonomni ženski centar, dostupno: http://www.potpisujem.org/doc/33df186c9ded15296bc6f1d79f09ed22.pdf
6.3.1.2. Građanskopravna zaštita od seksualnog uznemiravanja
Jedan od široko rasprostranjenih oblika nasilja prema ženama je seksualno uznemiravanje na radnom mestu i u drugim sredinama. Ovaj oblik nasilja izričito je zabranjen Zakonom o radu, kao i Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu (2010), kao jedan od oblika zlostavljanja na radu. Pravilnikom o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu392 utvrđene su obaveze poslodavca u pogledu sprečavanja i zaštite od zlostavljanja, uključujući i seksualno uznemiravanje. Lice izloženo seksualnom uznemiravanju ima pravo na zaštitu, koja obuhvata internu zaštitu (medijacija i utvrđivanje odgovornosti zaposlenog koji se tereti za zlostavljanje kod poslodavca) i zaštitu koju pruža sud. Seksualno uznemiravanje događa se i u drugim sredinama, posebno u školama i na fakultetima, ali je malo slučajeva povodom kojih se pokreću sudski postupci.
Postupak pred sudom je hitan, a u dokazivanju seksualnog uznemiravanja važi pravilo o prebacivanju tereta dokazivanja: tužilac treba da učini verovatnim da je izvršeno seksualno uznemiravanje, a teret dokazivanja da nije bilo seksualnog uznemiravanja leži na poslodavcu. Primena ovih pravila u praksi nije dosledna, što žrtvama otežava mogućnost da dokažu zlostavljanje.
Mogućnost ostvarivanja sudske zaštite znatno je otežana jer mnoge žrtve nisu u stanju da snose finansijski teret vođenja parnice, uključujući i plaćanje advokata. Zbog toga mnoge žene ne pokreću sudski postupak. Ne postoje adekvatne mere za zaštitu žena od sekundarne viktimizacije, što je dodatni razlog zbog kojeg mnoge žene ne traže zaštitu.
______
392 "Službeni glasnik RS", broj 62/10.
6.3.2. Ostvarivanje prava na naknadu štete od izvršilaca nasilja
Žene žrtve rodno zasnovanog nasilja prema ženama imaju pravo na obeštećenje od strane učinilaca nasilja. Pravo na naknadu štete jedno je od ključnih prava koje vodi uspostavljanju restorativne pravde.
Kada je u pitanju naknada štete nastale izvršenjem krivičnih dela nasilja, ona se može ostvariti u okviru krivičnog sudskog postupka.
Iako postoji zakonska mogućnost da u okviru krivičnog postupka odluči o imovinskopravnim zahtevima lica oštećenih krivičnim delima, sudovi to po pravilu ne čine, već oštećene redovno upućuju na parnicu, pravdajući takvu odluku razlozima procesne ekonomije, ali i time da ne poseduju dovoljno znanja da bi pravilno procenile štetu, posebno nematerijalnu.393 Zbog ovakve prakse lica oštećena krivičnim delom primorana su da pokreću parnični postupak i time se izlažu troškovima, gubitku vremena i dodatnim traumama, što dovodi do njihove sekundarne viktimizacije. S druge strane, posle dugotrajnog i za njih često iscrpljujućeg krivičnog postupka teško odlučuju da pravo na naknadu štete ostvaruju u parničnom postupku, a zbog neukosti, nedovoljne informisanosti i adekvatne pravne pomoći, sa već izgubljenim poverenjem u institucije neretko i u krivičnom postupku ne ističu zahtev za naknadu štete ili to ne čine u zakonom propisanoj formi. Dosuđene naknade štete, posebno nematerijalne štete, uglavnom su niske, često simbolične, pa ne ostvaruju odvraćajuće i preventivno dejstvo u odnosu na učinioce.
U slučajevima seksualnog uznemiravanja na radnom mestu naknada štete može se ostvariti u postupku u kome se utvrđuje da je izvršen ovaj vid nasilja, ali u praksi se ovaj zahtev često ne ističe, a visina dosuđenih naknada štete, posebno nematerijalne štete, uglavnom je niska.
______
393 Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku, Beograd: Vrhovni kasacioni sud, Misija OEBS-a u Srbiji, 2019.
U GREVIO izveštaju istaknuto je da je u Republici Srbiji prepoznata potreba za strožim odgovorom krivičnog pravosuđa na većinu vidova nasilja prema ženama, naročito nasilja u porodici jer postoje poteškoće u obezbeđivanju primene propisa u praksi, u priličnoj meri zbog neshvatanja ozbiljnosti tih oblika nasilja, ali i njihove trivijalizacije u javnom diskursu. Ukazano je na porast broja lica optuženih za krivično delo nasilja u porodici, ali i na porast broja optužnica od kojih se odustalo, kao i na često izricanje uslovih osuda i blagog kažnjavanja.
Pristupanjem Istanbulskoj konvenciji Republika Srbija se obavezala na usklađivanje svog zakonodavstva, politika i prakse sa međunarodnim standardima u oblasti zaštite žena od nasilja, što podrazumeva inkriminisanje različitih vidova nasilja prema ženama i propisivanje sankcije koje su delotvorne, srazmerne i koje odvraćaju od vršenja krivičnih dela (specijalna i generalna prevencija).
KZRS inkriminisana su ponašanja kojima se osigurava zaštita žena od svih vidova nasilja. - Femicid - nasilno lišenje života žena od strane muškaraca, nije inkriminisan kao posebno krivično delo pa se ova dela kvalifikuju kao različiti oblici ubistva i drugih krivičnih dela kvalifikovanih smrću.
Nasilje u porodici inkriminisano je KZ koji propisuje osnovni, tri teža i jedan lakši oblik krivičnog dela nasilja u porodici (član 194). Ovim inkriminacijama se obezbeđuje zaštita člana porodice od psihičkog i fizičkog nasilja, dok se slučajevi seksualnog nasilja u porodici sankcionišu primenom drugih odredaba KZ. Krivičnopravna zaštita od nasilja u porodici pruža se članu porodice kojim se smatraju: supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik, braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da budu rođeno iako nikada nisu živeli u istom porodičnom domaćinstvu. KZ isključuje iz krivičnopravne zaštite od nasilja u porodici bivše supružnike koji ne žive u zajedničkom domaćinstvu i nemaju zajedničko dete, bivše vanbračne partnere, koji mogu da žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i roditelje vanbračnih partnera. Ovakvo rešenje nije u potpunosti u skladu sa standardima postavljenim u međunarodnim dokumentima, a zanemaruje se i činjenica da nasilje u porodici ne prestaje prestankom bračne ili vanbračne zajednice, što potvrđuju istraživanja.
Nasilje u porodici definisano je u PZ i u ZSNP koji, u kontekstu obezbeđivanja zaštite od nasilja u porodici, definišu i člana porodice. Analiza definicija sadržanih u ova tri zakona pokazuje neujednačeno definisanje člana porodice i nasilja u porodici. Primenom ova tri zakona ne osigurava se podjednaka zaštita istom krugu lica. Neka lica koja su prepoznata kao članovi porodice i koja uživaju preventivnu i porodičnopravnu zaštitu neće nužno uživati i krivičnopravnu zaštitu. Slična situacija je i u pogledu definisanja nasilja u porodici: različiti oblici nasilja se podvode pod nasilje u porodici u sva tri zakona, pri čemu je najuža definicija sadržana u KZ, nešto šira u PZ, a najšira u ZSPN, što, takođe, može da vodi nejednakoj pravnoj zaštiti.394
Krivičnopravna zaštita od seksualnog nasilja obezbeđuje se kroz inkriminisanje ponašanja kojima se štiti polna sloboda: silovanje (član 178), obljuba nad nemoćnim licem (član 179), obljuba sa detetom (član 180), obljuba zloupotrebom položaja (član 181), nedozvoljene polne radnje (član 182), polno uznemiravanje (član 182a), podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183), posredovanje u vršenju prostitucije (član 184), prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (član 185), navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama (član 185a), iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu (član 185b).
Prihvaćen je nov koncept krivičnog dela silovanja kojim se obezbeđuje jednaka pravna zaštita svih žrtava bez obzira na pol žrtve i učinioca (žrtva i učinilac se definišu u polno-neutralnom smislu) i njihovu seksualnu orijentaciju, kao i nov način definisanja radnje izvršenja silovanja i drugih seksualnih delikata, koja, pored obljube, obuhvata i sa njom izjednačen čin.395 Međutim, zakonodavac i dalje predviđa samo "klasično silovanje", koje se sastoji u prinudi žrtve (pasivnog subjekta) na obljubu ili sa njom izjednačen čin, upotrebom sile ili pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica (tzv. kvalifikovana pretnja).396 Akcenat je na prinudi, a ne na odsustvu slobodnog pristanka žrtve na seksualni odnos, tako da definicija radnje izvršenja još uvek nije u potpunosti usklađena sa Istanbulskom konvencijom. Ni definicije krivičnih dela obljube (nad nemoćnim licem, sa detetom i zloupotrebom položaja) nisu u potpunosti usklađena sa Istanbulskom konvencijom, jer nisu obuhvaćene sve radnje iz člana 36 stav 1. ove konvencije.397
Pozitivno se može oceniti inkriminisanje polnog uznemiravanja, ali sam naziv dela nije adekvatan jer se radi o nedozvoljenom ponašanju seksualne prirode, pa bi primereniji naziv bilo seksualno uznemiravanja, a opis radnje izvršenja je nedovoljno određen.398 Kada je u pitanju krivično delo sakaćenje ženskog polnog organa (član 121a) zakonodavac nije u potpunosti ispoštovao standarde iz Istanbulske konvencije: na primer, predviđa mogućnost utvrđivanja naročito olakšavajućih okolnosti pod kojima je ovo delo učinjeno, a time i mogućnost blažeg kažnjavanja, ali nije jasno šta uključuje formulacija naročito olakšavajuće okolnosti, niti se predviđa teži oblik ako je žrtva maloletno lice.399 Kada je u pitanju krivično delo prinudno zaključenje braka (član 187a), zakon nije propisao kvalifikatornu okolnost vezanu za način izvršenja dela, niti bilo koju drugu okolnost usled koje bi delo dobilo teži oblik i bilo zaprećeno strožom kaznom.400 Krivična dela vanbračna zajednica sa maloletnikom i rodoskrvnuće, iako po svojoj suštini podrazumevaju seksualne aktivnosti sa detetom, nisu propisana kao krivična dela protiv polne slobode, pa u pogledu ovih dela ne postoji mogućnost primene Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Zakon je predvideo i krivično delo proganjanje (član 138a), koje je definisano u grupi krivičnih dela protiv prava i sloboda čoveka i građanina, ali definicija radnje izvršenja nije u potpunosti usklađena sa Istanbulskom konvencijom.401
Značajno je što se za sva krivična dela koja su napred navedena, a kojima se obezbeđuje zaštita žena od nasilja, gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, bez obzira na odnos žrtve i učinioca, osim za osnovni oblik krivičnog dela polno uznemiravanje, koje se goni po predlogu. Takođe, propisane kazne za dela koja su od značaja za zaštitu žena od nasilja su izmenama KZ iz 2016,402 a potom i 2019. godine403 pooštrene.
Pored navedenih, zaštita žena i devojčica od nasilja ostvaruje se primenom i drugih inkriminacija kojima se štite brak i porodica, život i telo, čovečnost i druga dobra zaštićena međunarodnim pravom i slično.
______
394 Ćopić, S. Razvoj zakonodavnog okvira za zaštitu žena žrtava nasilja u Srbiji, Temida, 2019, vol. 22, br. 2, str. 143-168.
395 Ćopić, S. Krivičnopravna zaštita žrtava seksualnog nasilja u Srbiji. U: S. Bejatović, V. Turanjanin (ur.) Oštećeno lice i krivičnopravni instrumenti zaštite (međunarodni pravni standardi, norma i praksa), Beograd: Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Intermex-Beograd, 2020, str. 191-211.
396 Škulić, M. Krivično delo silovanja u krivičnom pravu Srbije - aktuelne izmene, neka sporna pitanja i moguće buduće modifikacije, Crimen, 2017, vol. VIII, br. 3, str. 393-441.
397 Drobnjak, T. Macanović, V. Ignjatović, T. Ostvareni napredak i nedostaci krivično-pravnog sistema zaštite nakon usklađivanja sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici prEUgovor. Predlog praktične politike 03/12. Beograd: Koalicija prEUgovor, 2017.
398 Drobnjak, T., Macanović, V., Ignjatović, T. op. cit.; Jovanović, S. Novi krivičnopravni odgovori RS na nasilje nad ženama, Temida, 2019 vol. 22, br. 2, str. 169-187.
399 Jovanović, S. (2019) op. cit.
400 Jovanović, S. (2019) op. cit.
401 Jovanović, S. (2019) op. cit.
402 Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, "Službeni glasnik RS", broj 94/16.
403 Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, "Službeni glasnik RS", broj 35/19.
6.4.2. Pružanje krivičnopravne zaštite
6.4.2.1. Pravosudna statistika
Podaci RZS o prijavljenim, optuženim i osuđenim punoletnim licima, pokazuju da je udeo prijavljenih lica za nasilje u porodici u ukupnom broju prijavljenih za krivična dela protiv braka i porodici u periodu 2015-2019. iznosio oko 71%. Lica optužena za ovo krivično dela činila su oko 61% svih optuženih za krivična dela protiv braka i porodice, dok je udeo osuđenih bio oko 59%.404 Nakon porasta broja prijavljenih lica za nasilje u porodici u 2016. godini u odnosu na 2015. godinu za 44%, tokom daljeg perioda (2016-2019) nije bilo većih oscilacija u broju lica protiv kojih je podneta prijava za nasilje u porodici: zabeležen je manji porast u 2017. i 2018. godini ali se broj prijavljenih u 2019. godini vratio na nivo iz 2016. godine. Sličan trend beleži se i kada se posmatra broj optuženih i osuđenih lica za ovo krivično delo, s tim što se uočava veći porast broja osuđenih u 2017. i 2018. godini u odnosu na 2015. godinu (za 52% u 2017. i za 67% u 2018. godini u odnosu na 2015). U 2019. godini beleži se manji pad broja osuđenih lica za nasilje u porodici u poređenju sa 2017. - za oko 7%, kao i u odnosu na 2018. - za 20%.
Visok je udeo odbačenih krivičnih prijava za nasilje u porodici (60%). Evidentan je trend opadanja broja odbačenih krivičnih prijava protiv punoletnih lica za nasilje u porodici zbog primene načela oportuniteta iz člana 238. stav 1. ZKP. Još uvek je veoma visok broj odbačenih krivičnih prijava zbog nepostojanja osnova sumnje ili necelishodnosti krivičnog gonjenja.
U 2019. godini većinu osuđenih za nasilje u porodici činili su muškarci (2443 ili 93%). U strukturi izrečenih krivičnih sankcija i dalje dominira uslovna osuda, koja je izrečena u 70% slučajeva, dok je kazna zatvora izrečena u 24% slučajeva. Primećuje se da je u čak 5,5% slučajeva određeno izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje (tzv. kućni zatvor), što može da bude problematično, posebno ako se ima na umu da je u članu 45. stav 7. KZ predviđena zabrana određivanja izvršenja kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje za krivično delo protiv braka i porodice, ako osuđeni živi u istom porodičnom domaćinstvu sa oštećenim. Prema raspoloživim podacima, u slučajevima koji su okončani osuđujućom presudom većinu žrtava činile su žene (79%), a posmatrano prema starosti, žrtve su u 95% slučajeva bile punoletne.
Seksualni delikti nisu zastupljeni u većem obimu u ukupnom kriminalitetu.405 U periodu 2015-2019. godine, udeo punoletnih lica prijavljenih za krivična dela protiv polne slobode u ukupnom broju lica protiv kojih je podneta krivična prijava je bez većih oscilacija i kreće se oko 0,4%. Udeo punoletnih lica optuženih za seksualne delikte u ukupnom broju optuženih lica u posmatranom periodu kreće se oko 0,7% Udeo maloletnika prijavljenih za seksualne delikte u periodu 2015-2019. godine u proseku iznosi oko 1,4%. Sličan trend beleži se i u pogledu maloletnika u odnosu na koje je podnet predlog za izricanje sankcije i onih kojima je sankcija izrečena. Većinu izvršilaca ovih dela čine punoletna lica. Kada se posmatraju podaci o broju prijavljenih, optuženih i osuđenih lica na godišnjem nivou, uočava se značajno smanjenje, posebno kada se uporedi broj podnetih prijava i broj optuženja.
U strukturi prijavljenih seksualnih delikata koja su izvršila punoletna lica dominiraju krivična dela polno uznemiravanje (35% prijavljenih za krivična dela protiv polne slobode) i nedozvoljene polne radnje (30%); slede silovanje (14,6%) i obljuba sa detetom (7,6%). Slična struktura je i kada se posmatraju podaci o optuženim i osuđenim licima. U 2019. godini optuženo je ukupno 286 punoletnih lica za krivična dela koja spadaju u domen seksualne delikvencije; većinu čine muškarci. U najvećem broju slučajeva (251 lice ili 87,7%) doneta je osuđujuća presuda. U strukturi izrečenih sankcija za dela protiv polne slobode, 51% čini zatvorska kazna, oko 33% uslovna osuda (najveći broj uslovnih osuda donet je u slučaju polnog uznemiravanja i nedozvoljenih polnih radnji). U slučajevima u kojima je doneta osuđujuća presuda većinu žrtava čine žene (92%), a posmatrano prema starosti, nešto je više žrtava mlađih od 18 godina (53%) u odnosu na punoletna lica.
U 2017. godini 56 lica je prijavljeno za krivično delo proganjanje, a pet lica je osuđeno, u 2018. prijava je podneta protiv 297 lica, što je činilo oko 7% prijavljenih za krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina - u 182 slučaja (61,3%) krivična prijava je odbačena; 69 lica je optuženo, a 61 lice osuđeno, i to u većini slučajeva uslovnom osudom; većinu žrtava činile su punoletne žene. U 2019. godini prijavljeno je 375 lica (8,5% prijavljenih za krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina); u 53,3% slučajeva krivična prijava je odbačena, u najvećem broju slučajeva zbog nepostojanja osnova sumnje ili necelishodnosti gonjenja, a potom zbog primene načela oportuniteta; 122 lica su optužena, a u 106 slučajeva je doneta osuđujuća presuda (u većini slučajeva izrečena je uslovna osuda); većinu žrtava činile su osobe ženskog pola.
Kada su u pitanju krivična dela sakaćenje ženskog polnog organa i prinudno zaključenje braka, od uvođenja ovih dela zaključno sa 2019. godinom, prema podacima RZS, nije bilo podnetih prijava, optuženja niti osuda za ova dela.
______
404 RZS (2016) Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji, 2015. - Prijave, optuženja i osude, Saopštenje br. 189, Beograd: RZS; RZS (2017) Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji, 2016. - Prijave, optuženja i osude, Bilten br. 629, Beograd: Republički zavod za statistiku; Republički zavod za statistiku (2018) Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji, 2017. - Prijave, optuženja i osude, Saopštenje br. 193, Beograd: Republički zavod za statistiku; Republički zavod za statistiku (2019) Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji, 2018. - Prijave, optuženja i osude, Bilten br. 653, Beograd: Republički zavod za statistiku; Republički zavod za statistiku (2020) Punoletni učinioci krivičnih dela u Republici Srbiji, 2019. - Prijave, optuženja i osude, Bilten br. 665, Beograd: Republički zavod za statistiku.
405 Isto.
6.4.2.2. Sudska praksa
Istraživanje prakse sudova u procesuiranju krivičnog dela nasilje u porodici u Beogradu, Nišu i Novom Sadu406 pokazalo je da se dela nasilja u porodici kvalifikuju kao osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici (62,4%), a mnogo ređe kao kvalifikovani oblici ovog krivičnog dela (22%), pri čemu se mahom radi o izuzetno teškim oblicima fizičkog nasilja ili je nasilja usmerenog prema maloletnim licima. Veoma retko se procesuiraju slučajevi kršenja mera zaštite od nasilja u porodici (2,8%). U većini procesuiranih slučajeva radi se o fizičkom nasilju (78%), dok se znatno ređe procesuiraju slučajevi samo psihičkog nasilja (6%). Nasilje u porodici se često vrši u prisustvu članova porodice, uglavnom dece.
Većinu lica osuđenih za krivično delo nasilje u porodici čine muškarci (preko 95%), a više od polovine su recidivisti. Preko 40% bilo je pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela.
Praksa pokazuje da sud ne obraća dovoljno pažnje ispitivanju okolnosti koje su prethodile delu, koliko dugo je žrtva trpela nasilje, kroz koje faze ciklusa nasilja je prošla i slično. Pozitivan pomak je češće određivanje pritvora u slučaju nasilja u porodici (oko 40% predmeta), ali se on retko određuje zbog mogućeg uticaja učinioca na svedoke, iako praksa pokazuje da izvršioci nasilja imaju uticaj na svedoke, posebno na žrtve. U prilog tome govori činjenica da veliki broj žrtava kasnije odbije da svedoči na glavnom pretresu i izjavljuje da se ne pridružuje krivičnom gonjenju.
Najveći broj procesuiranih slučajeva okončan je osuđujućom presudom (91%). Udeo uslovnih osuda je smanjen u odnosu na raniji period, ali je to i dalje dominantna krivična sankcija za ovo krivično delo. Kaznena politika sudova se i dalje ocenjuje kao blaga. Sudovi redovno navode olakšavajuće okolnosti, dok se otežavajuće okolnosti znatno manje pominju, a ima i predmeta u kojima se one uopšte ne navode. U poređenju sa ranijim periodom, primećuje se efikasnije postupanje tužilaštava i sudova, ali stepen efikasnosti ipak nije ujednačen, niti je dostigao onaj nivo kakav se očekuje kod procesuiranja krivičnih dela nasilja u porodici.
Analiza procesuiranih slučajeva femicida (nasilno lišenje života žena od strane muškaraca) pokazala je da je u periodu 2015-2017. prema ženama najviše izvršeno teških ubistava, samostalno ili u sticaju sa drugim krivičnim delima, a prilikom izvršenja dela korišćeni su hladno oružje (36,9%), fizička sila (30,8%) i vatreno oružje (15,3%). Između učinioca i žrtve najčešća je postojao partnerski i porodični odnos: 49,3% ubistava izvršeno je prema bračnim, vanbračnim ili intimnim/emotivnim partnerkama, dok je 24,6% ubistva izvršeno prema drugim članovima porodice.407 Najveći broj učinilaca je osuđen, i to na: kaznu zatvora (71%), kaznu zatvora i mere bezbednosti (17,4%). Samo mera bezbednosti izrečena je prema 11,6% učinilaca. Kazne zatvora su izrečene u različitom trajanju: u 8,5% slučajeva izrečena kazna zatvora je bila kraća od deset godina, dok je u 10,1% kazna bila maksimalna - 40 godina. U mnogim slučajevima kazne su blage, što je najčešće posledica kvalifikacije dela kao tzv. običnog ubistva, iako su postojala sva obeležja teškog ubistva. Pojedinim olakšavajućim okolnostima pridaje se preveliki značaj (npr. priznanje dela, korektno držanje pred sudom), a često se ranija osuđivanost ne sagledava kao otežavajuća okolnost, niti se uzima u obzir vrsta dela za koje je učinilac ranije osuđen. Sudovi se uglavnom ne bave rodnim dimenzijama učinioca prema žrtvi. Iako je kod femicida u pitanju rodno zasnovano lišenje života, sudovi po pravilu ne ispituju rodnu određenost motiva, niti dublje sagledavaju dinamiku partnerskog odnosa žrtve i učinioca. U pojedinim presudama ljubomora se ne naglašava kao niska pobuda, iako proističe posesivnosti učinioca i njegovog osećanja "vlasništva" nad ženom i njenom seksualnošću.408
_____
406 Petrušić, N., Žunić, N., Vilić, V. (2018) Krivično delo nasilja u porodici u sudskoj praksi - nove tendencije i izazovi. Beograd: Misija OEBS u Srbiji.
407 Vilić Konstantinović, S. Petrušić, N. Beker, K. (2019) Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji I, FemPlatz, Pančevo.
408 Isto.
6.5. Istraga, krivični postupak, zaštita žrtava i svedoka i obeštećenje žrtava
Istraga, optuženje i sudsko procesuiranje krivičnih dela kojima je inkriminisano nasilje prema ženama i nasilje u porodici regulisani su odredbama ZKP-a.
Sva dela rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici gone se po službenoj dužnosti, izuzev polnog uznemiravanja. Kada su u pitanju krivična dela seksualnog nasilja, prinudnog braka, genitalnog sakaćenja, prinudnog abortusa i sterilizacije, prema Istanbulskoj konvenciji, obaveza je država da preduzmu mere kako se bi obezbedila mogućnost gonjenja učinilaca sa stalnim boravištem na teritoriji države koja nije uslovljena njihovom inkriminacijom na teritoriji na kojoj su izvršena, niti prijavom žrtve ili dostavljanjem informacije od strane države na čijoj je teritoriji delo izvršeno. Prilikom ratifikacije konvencije, RS je na ovu odredbu stavila rezervu, ali je rezervu povukla 2020. godine,409 što je pozitivan korak.
S aspekta zaštite žena žrtava rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici posebno značajne su mere koje obezbeđuju zaštitu od reviktimizacije i sekundarne viktimizacije u toku postupka.
Istanbulskom konvencijom propisana je obaveza država da preduzmu zakonodavne i druge mere kako bi obezbedile mogućnost za vladine i nevladine organizacije i savetnike u oblasti nasilja u porodici, da pomognu i/ili daju podršku žrtvama, na njihov zahtev, tokom istrage i sudskog postupka u vezi sa krivičnim delima predviđenim konvencijom.410 Pored toga, države treba da preduzmu neophodne zakonodavne i druge mere zaštite prava i interesa žrtava, uključujući njihove posebne potrebe kao svedoka, u svim fazama istrage i sudskog postupka (zaštita žrtve, njene porodice i svedoka; obaveštenost žrtava o bekstvu učinioca, odnosno, privremenom ili trajnom puštanju na slobodu; obaveštenost žrtava o njihovim pravima i raspoloživim uslugama, o ishodu njihove žalbe, prijave, o opštem napretku istrage/postupka, kao i o ishodu njihovog slučaja; obezbeđivanje odgovarajućih usluga podrške da bi njihova prava i interesi bili propisno predstavljeni i uzeti u obzir; obezbeđivanje da se gde god je moguće izbegne susret žrtava i učinilaca u prostorijama suda i organa unutrašnjih poslova, obezbeđivanje posebnih mera zaštite za decu žrtve i svedoke nasilja, koje su u najboljem interesu deteta i dr.).411
Odredbama ZKP nisu propisane posebne mere namenjene samo ženama žrtvama nasilja, već su regulisane mere koje se odnose na odrasle i/ili maloletne žrtve, odnosno, oštećene: zadržavanje, pritvor, zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta, potom, isključenje javnosti tokom postupka, osnovna zaštita oštećenih i svedoka, posebno osetljivi svedok i zaštićeni svedok.
U okviru pravila za nesmetano vođenje krivičnog postupka, ZKP propisuje mogućnost da sud prema okrivljenom izrekne meru zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem,412 ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi mogao ometati postupak uticanjem na žrtvu, odnosno, oštećenog, svedoke, saučesnike ili prikrivače ili bi mogao ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti. Uz navedenu meru, sud može naložiti okrivljenom da se povremeno javlja policiji, povereniku za izvršenje krivičnih sankcija ili drugom državnom organu. Mera se može odrediti na osnovu predloga javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti, a može trajati najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno, do upućivanja okrivljenog na izdržavanje kazne zatvora, ali je sud obavezan da svaka tri meseca preispituje opravdanost mere. Rešenje o izrečenoj meri sud dostavlja i licu u odnosu na koje je okrivljenom određena mera, odnosno, žrtvi, kao i policiji, koja ima obavezu da vrši kontrolu primene mere.
Nema podataka o tome koliko je lica dobilo status posebno osetljivog svedoka i uspostavljene statističke tabele Republičkog javnog tužilaštva o praćenju postupanja javnih tužilaštava po pojedinim krivičnim delima, ne sadrže podatak o broju lica kojima je dodeljen status posebno osetljivog svedoka u smislu člana 103. ZKP, kao ni podatak o broju izrečenih mera zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta iz člana 197. ZKP.413
_______
409 Zaključak Vlade 05 broj 337-591/2020 od 30. januara 2020. godine o prihvatanju Izveštaja o rezervama na Konvenciju SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, (Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori, br. 3/2020).
410 Član 55. stav 2. Istanbulske konvencije.
411 Član 56. Istanbulske konvencije.
412 Član 197. ZKP.
413 Obaveštenje dostavljeno od strane Republičkog javnog tužilaštva za potrebe izrade ove strategije.
6.5.1. Službe za podršku žrtvama i svedocima
Pružanje podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela trenutno nije na zadovoljavajućem nivou, iako su učinjeni pozitivni koraci. Najveći izazov je uspostavljanje mreže službi za podršku žrtvama i svedocima na čitavoj teritoriji države, s obzirom da je trenutno pružanje pomoći i podrške žrtvama i svedocima uglavnom bazirano na aktivnostima službi uspostavljenih pri višim sudovima i tužilaštvima, a mogućnost pristupa uslugama je izrazito neujednačena. Rad pružalaca nije standardizovan, niti su utvrđene jasne procedure za procenu potreba, upućivanja na službe i dr. Informacije o raspoloživim vidovima podrške nisu sistematizovane, niti dostupne u okviru jedinstvene baze, a nema ni podataka o broju i strukturi pružalaca i korisnika usluga.414
Pojam "žrtve" nije definisan ni KZ, ni ZSNP, pa u delu javnosti postoje nedoumice u značenja ovih pojmova. Kad je reč o žrtvama nasilja u porodici, uzimajući u obzir odredbe ZSNP i PZ, pojam žrtve ovog oblika nasilja širi je od pojma oštećenog u krivičnopravnom i prekršajnopravnom smislu reči, jer se odnosi i na lica u odnosu na koja nisu ostvarena obeležja ovih kažnjivih dela.415
Postoje problemi u pogledu ostvarivanja prava žrtava na pravnu pomoć, prava na informisanje i prevođenje, prava na obeštećenje itd.
Službe za informisanje i podršku oštećenima i svedocima trenutno postoje u svim višim javnim tužilaštvima u Republici Srbiji, Tužilaštvu za organizovani kriminal, Tužilaštvu za ratne zločine i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, a službe za pomoć i podršku svedocima i oštećenima uspostavljene su i svih 25 viših sudova u Republici Srbiji, sa ciljem obezbeđivanja emocionalne i logističke pomoći i podrške svedocima i oštećenima pre, za vreme i posle njihovog svedočenja. Ove službe mogu pružati podršku i u postupcima koji se vode pred nižim sudom.
U okviru projekta "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji", koji sprovodi Misija OEBS-a u Republici Srbiji u partnerstvu sa Ministarstvom pravde,416 preduzeto je niz aktivnosti sa ciljem jačanje kapaciteta službi podrške žrtvama i svedocima u policiji, javnim tužilaštvima, sudovima i u organizacijama civilnog društva, kao i ostvarenje njihove efikasne međuinstitucionalne saradnje.417 Ovaj projekat treba da doprinese i većem ostvarivanju prava oštećenih na osnovu garantovanih minimalnih međunarodnih standarda koji se odnose na podršku žrtvama/svedocima i pristup uslugama pomoći u okviru krivičnog pravosuđa u Republici Srbiji, a posebna pažnja je posvećena grupama koje su izložene sekundarnoj viktimizaciji, kao što su žrtve rodno zasnovanog nasilja, trgovine ljudima ili maloletne žrtve. Usvojena je i Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji (2020-2025),418 kao izraz nastojanja da se ova oblast u potpunosti harmonizuje sa Direktivom (2012)29,419 što je jedna od aktivnosti predviđenih AP za poglavlje 23.420
Strategijom je regulisano uspostavljanje službi podrške, kao i formiranje Nacionalne mreže službi za pomoć i podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela u Republici Srbiji,421 u skladu sa kriterijumima i posebno propisanom procedurom, uređenim aktom koji donosi ministar pravde.422 U Strategiji su prepoznata dostignuća i dosadašnje angažovanje NVO u oblasti pružanja podrške žrtvama krivičnih dela, kao i njihovi stručni kapaciteti i iskustva, pa je jedan od ciljeva strategije motivacija NVO da postanu deo Nacionalne mreže.423 Poseban značaj i potencijalnu ulogu službi podrške koje funkcionišu pri NVO strategija prepoznaje u oblasti pružanja specijalizovane podrške posebno osetljivim kategorijama žrtava i svedoka, poput maloletnika, žrtava nasilja u porodici ili žrtava trgovine ljudima. Strategijom je planirano uspostavljanje kontakt tačaka za informisanje žrtava i svedoka pri osnovnim sudovima, osnovnim i višim javnim tužilaštvima, policijskim upravama MUP i Službi za otkrivanje ratnih zločina,424 kao i uspostavljanje koordinatora službi za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela u Ministarstvu pravde.425
Strategija predviđa razvoj usluga primarne (opšte) i sekundarne (specijalizovane) podrške i pomoći. Primarne, odnosno opšte usluge podrške i pomoći obuhvataju: pružanje informacija o pravima i položaju žrtve i svedoka u krivičnom postupku; pružanje informacija o dostupnim službama podrške i uslugama sekundarne, odnosno specijalizovane pomoći i podrške u okviru Nacionalne mreže; individualnu procenu specifičnih potreba žrtava; pružanje emocionalne podrške; informisanje žrtve o puštanju učinioca na slobodu. Pod pojmom sekundarne, odnosno specijalizovane podrške i pomoći podrazumeva se, između ostalog: pružanje psihološke i psihosocijalne podrške; medicinska pomoć; zbrinjavanje u sigurnim kućama; pružanje besplatne pravne pomoći426; uključivanje u individualne i grupne tretmane rehabilitacije; uključivanje u programe psihosocijalnog i ekonomskog osnaživanja.
Planirano je uspostavljanje mehanizma koji će omogućiti unapred trasiran, standardizovan i efikasan proces od momenta prvog kontakta žrtve sa državnim organima, pa sve do pružanja neophodnih vidova podrške i pomoći. Strategijom su predviđene aktivnosti na obezbeđivanju uslova za ostvarivanje prava žrtava na informisanje, prava na upotrebu jezika i prevođenje, prava na pravnu pomoć i dr. Utvrđene su i opšte mere zaštite koje, pored ostalog, treba da obezbede izbegavanje kontakta između žrtve i učinioca, zaštitu žrtve u toku sprovođenja dokaznih radnji (ispitivanje, veštačenje) i zaštitu privatnosti žrtve.
Strategija je u punoj meri rodno neutralna. Nije predviđeno uspostavljanje posebnih oblika pomoći i podrške ženama žrtvama rodno zasnovanog nasilja. S druge strane, Strategija se ne primenjuje na žrtve nasilja povodom kojih nisu vođeni krivični postupci. Naime, u Strategiji se pojam žrtve tumači u skladu sa članom 2. Direktive, koji određuje da je žrtva fizičko lice koje je pretrpelo štetu, uključujući fizičku, psihičku ili emocionalnu štetu ili ekonomski gubitak koji je neposredno prouzrokovan krivičnim delom, kao i članovi porodice lica čija je smrt neposredno prouzrokovana krivičnim delom i koji su pretrpeli štetu kao posledicu smrti tog lica, odnosno neposredne žrtve. Pri tome je taksativno navedeno da se članom porodice smatraju: supruga, odnosno supružnik, osoba koja živi sa neposrednom žrtvom u trajnoj životnoj zajednici, u zajedničkom domaćinstvu te na stabilnoj i stalnoj osnovi, srodnici u pravoj liniji, braća i sestre, te lica koja su zavisna od neposredne žrtve. Saglasno tome, budućim sistemom zaštite prava žrtava neće biti obuhvaćene sve neposredne žrtve nasilja prema ženama i nasilja u porodici, niti svi članovi njihovih porodica.
Predviđeno je da budući sistem početne i stalne obuke pružalaca, koja će se sprovoditi u saradnji sa Pravosudnom akademijom, obuhvati principe i mehanizme etike i disciplinske odgovornosti, te da će se pravila primenjivati uniformno na sve pružaoce. Neophodno je, međutim, da buduća obuka pružalaca pomoći i podrške žrtvama i svedocima bude rodno senzitivna, kako bi se razumele i zadovoljile specifične potrebe žena žrtava rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, uključujući i potrebe žena iz višestruko diskriminisanih grupa.
Jedan od aktuelnih problema u vezi sa adekvatnim pristupom službama podrške je činjenica da su organizovane i dostupne na nivou viših javnih tužilaštava i viših sudova, tako da nisu jednako dostupne žrtvama, kako zbog neusklađene mreže sudova i tužilaštava (udaljenost od njihovog mesta prebivališta/boravišta), tako i zbog činjenice da je većina dela u vezi sa nasiljem prema ženama u nadležnosti osnovnih javnih tužilaštava i osnovnih sudova. Ostaje da se vidi da li će se ovaj nedostatak efikasno nadomestiti uspostavljanjem kontakt tačaka za informisanje žrtava i svedoka pri osnovnim sudovima i osnovnim javnim tužilaštvima. Međutim, treba imati u vidu preporuku GREVIO grupe da je neophodno obezbediti dostupnost posebno obučenih službi podrške žrtvama, koje su usredsređene na pružanje psihosocijalne podrške u svim fazama krivičnog postupka i u odnosu na sve vidove nasilja obuhvaćene Istanbulskom konvencijom.427
______
414 Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u RS za period 2020-2025. godine. Dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/tekst/30567/nacionalna-strategija-za-ostvarivanje-prava-zrtava-i-svedoka-krivicnih-dela-u-republici-srbiji-za-period-2020-2025-godine-19082020.php
415 Mirčić Čaluković, G. Ćorović, E. Javni tužilac kao organ zaštite žrtava nasilja u porodici u pravu Srbije, Temida, 2018, vol. 21, br. 2, str. 293-313. Dostupno na: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-6637/2018/1450-66371802293M.pdf
416 Informacija dostupna na: https://www.podrskazrtvama.rs/prava-zrtava.php
417 Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji - Podrška žrtvama (podrskazrtvama.rs)
418 Vlada RS usvojila je Nacionalnu strategiju 30. jula 2020. godine.
419 Direktiva 2012/29/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. godine kojom se uspostavljaju minimalni standardi u vezi sa pravima, podrškom i zaštitom za žrtve krivičnih dela i zamenjuje Okvirna odluka Saveta 2001/220/PUP (SL L 315 od 14. novembra 2012.) - u daljem tekstu: Direktiva.
420 Akcioni plan za Poglavlje 23 (aktivnost 3.7.1.20).
421 Poseban cilj 1. Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine
422 Kako je navedeno u strategiji (odeljak 2.1) činjenica da je konkretna služba podrške osnovana i/ili funkcioniše pri određenoj instituciji ili nevladinoj organizaciji ne prejudicira niti podrazumeva njenu prirodu ili pripadnost instituciji odnosno organizaciji i ne čini ih sudskim, tužilačkim i sl., već isključivo službama podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela.
423 Tačka 2.2.3. Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine
424 Isto, tačka 2.3.
425 Isto, tačka 2.4.
426 U skladu sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, "Službeni glasnik RS", broj 87/18.
427 GREVIO izveštaj stav 244.
KZ propisuje mere bezbednosti koje mogu da budu od značaja za zaštitu žena žrtava nasilja od reviktimizacije, posebno u slučaju nasilja u porodici ali i drugih krivičnih dela. Jedna od takvih mera sastoji se u zabrani približavanja i komunikacije sa oštećenim. Izmenama i dopunama KZ iz 2016. godine propisao kažnjavanje za kršenje zabrane utvrđene ovom merom bezbednosti. Međutim, ni nakon deset godina od uvođenja ove mere bezbednosti, nije bliže uređen način njenog izvršenja, što može predstavljati prepreku za efikasnu primenu ove mere u praksi.428
Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva429 mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim iz člana 89a KZ, u periodu od 2016. do 2020. godine, izrečena je prema 2.569 lica, i to: 2016. godine - 170 lica; 2017. godine - 386 lica, 2018. godine - 569 lica, 2019. godine - 681 licu, a 2020. godine - 763 lica.
Prema podacima Ministarstva pravde, 2018. godine, ukupno je sedam lica osuđeno zbog kršenja ove zabrane, od čega je u šest slučajeva izrečena zatvorska kazna, a u 2019. godini osuđeno je 13 lica, od čega je u 11 slučajeva izrečena kazna zatvora.
Zakonom o prekršajima430 propisane su mere zaštite, između ostalog, mera zabrane pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja, koja se može izreći radi sprečavanja učinioca da ponovi prekršaj ili da nastavi ugrožavanje oštećenog431 Izrečena mera zabrane pristupa oštećenom podrazumeva i meru pristupa zajedničkom stanu ili domaćinstvu u periodu trajanja zabrane, koja može trajati do jedne godine od izvršnosti presude. Nema podataka o tome koliko je mera zaštite izrečeno u prekršajnim postupcima za dela sa elementom nasilja koja su inkriminisana kao prekršaj.
______
428 Ćopić, S. (2019) op. cit.
429 Obaveštenje dostavljeno od strane Republičkog javnog tužilaštva za potrebe izrade ove strategije.
430 "Službeni glasnik RS", br. 6/16, 24/18.
431 Član 52. stav 1. tačka 8) Zakona o prekršajima
6.5.3. Zaštita dece od sekundarne viktimizacije
Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica sadrži odredbe o zaštiti maloletnih lica koja su viktimizirana određenim krivičnim delima, predviđa posebna pravila njihovog saslušanja, načelnu zabranu suočenja između maloletnog lica kao žrtve i okrivljenog, obavezno postavljanje punomoćnika maloletnom licu kao žrtvi već od prvog saslušanja okrivljenog i specijalizaciju organa postupanja. Primer dobre prakse u domenu zaštite dece (lica do 18 godina) kao žrtava i svedoka u krivičnom postupku su Jedinice za podršku deci žrtvama i svedocima u krivičnom postupku, koje su formirane na nivou četiri apelaciona suda (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac) u cilju pripreme dece za svedočenje i pružanje podrške tokom postupka, što je osiguravalo primenu zakonom propisanih mera usmerenih na zaštitu dece žrtava od sekundarne viktimizacije. Usluge stručnjaka iz jedinice su najčešće pružane u slučajevima kada se deca pojavljuju kao žrtve i svedoci u krivičnom postupku za krivična dela nasilje u porodici, nedozvoljene polne radnje i obljuba sa detetom.432 Osnivanje i rad ovih jedinica bilo je projektno finansirano, pa su uprkos značaju postojanja i pozitivnim efektima, one prestale sa radom nakon završetka projekta.
_____
432 Milosavljević Đukić, I. Tankosić, B. Petković, J. Marković, M. Jedinice za podršku deci žrtvama i svedocima u krivičnom postupku - Domaće pravo i praksa, 2017, Temida, vol. 20, br. 1, str. 45-64.
6.5.4. Procena i upravljanje rizikom u slučaju izlaska osuđenog iz zatvora
Zakonom izvršenju krivičnih sankcija433 propisana je obaveza Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija da u slučaju otpuštanja osuđenog sa izdržavanja kazne zatvora za krivična protiv života i tela, protiv polne slobode ili protiv braka i porodice, kao i uslovnog otpuštanja ili u slučaju bekstva iz zatvora, o tome mora obavestiti žrtvu, ali samo ukoliko je ona to tražila ili ako procena rizika zavoda ukazuje na potrebu preventivne zaštite žrtve, kao i obaveza obaveštavanja policije i CSR. Takođe, u slučaju bekstva osuđenika, propisana je obaveza obaveštavanja policije i izdavanja naredbe za raspisivanje poternice.
Nije propisana obaveza da se žrtve poučavaju o pravu da zahtevaju obaveštenje u slučajevima predviđenim zakonom, tako da realno najveći broj žrtava i ne zna za ovu mogućnost.
U slučajevima kada se osuđenom odobrava korišćenje posebnih pogodnosti koje podrazumevaju napuštanje prostorija zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, kao što su slobodan izlazak u grad, poseta porodici i srodnicima o vikendu i praznicima, nagradno odsustvo i korišćenje godišnjeg odmora, nije propisana obaveza obaveštavanja žrtve i ako bi za nju mogao postojati rizik od nasilja. Ovaj podatak je veoma važan za procenu rizika i sačinjavanje individualnog plana zaštite i podrške i/ili izrade bezbednosnog plana. Procena rizika nije uvek adekvatna ni u slučaju odobravanja prava osuđenog na posete supruge u kućici za slobodne i porodične posete, koje se nalaze u krugu kazneno popravnih zavoda, što u nekim slučajevima dovodi do fatalnog ishoda.
______
433 "Službeni glasnik RS", br. 55/14 i 35/19.
Delotvoran pristup pravdi za žene žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, podrazumeva adekvatan sistem pravne pomoći, koji obezbeđuje pružanje kvalitetne pravne pomoći, besplatno ili po smanjenim troškovima, svima koji nisu u stanju da je plate. Sistem besplatne pravne pomoći uspostavljen je ZBPP iz 2018. godine,434 čije je primena započela 1. oktobra 2019. godine.
Pravo na besplatnu pravnu pomoć priznato je licima koja ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć ili prava na dečiji dodatak, kao i članovima njihovih porodica, odnosno, zajedničkog domaćinstva. Ovo pravo imaju i oni koji ne ispunjavaju uslove da budu korisnici ovih prava, ali koji bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda ispunili uslove. S aspekta mogućnosti žrtava nasilja da ostvare zaštitu od nasilja pozitivno je to što je pravo na besplatnu pravnu pomoć, nezavisno od opštih uslova, priznato licima koja ostvaruju pravo na pravnu zaštitu od nasilja u porodici, od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima. Međutim, ovakvim restriktivnim pristupom stavljene su u nejednak položaj žene žrtve drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, koje pravo na besplatnu pravnu pomoć ostvaruju pod opštim zakonskim uslovima.
Pored toga, ZBPP propisano je da besplatnu pravnu pomoć pružaju advokatura i službe pravne pomoći u JLS, NVO mogu pružati besplatnu pravnu pomoć samo na osnovu odredbi zakona koji uređuju pravo azila i zabranu diskriminacije, a advokati mogu pružati besplatnu pravnu pomoć u ime udruženja435. Pružaoci besplatne pravne pomoći, a udruženja u okviru ciljeva zbog kojih su osnovana, mogu da pružaju opšte pravne informacije i popunjavaju formulare, kao oblike besplatne pravne podrške436. Iako je pozitivno što su NVO koja deluju u oblastima diskriminacije i azila prepoznata kao pružaoci besplatne pravne pomoći, nejasno je zašto u ovaj izuzetak nisu uključene ženske NVO koje su specijalizovane za pružanje usluga, koje su besplatnu pravnu pomoć obezbeđivale ženama žrtvama nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja decenijama pre usvajanja ovog zakona. Takođe, ovakav pristup dovodi u pitanje kvalitet besplatne pravne pomoći, imajući u vidu da su isključene ženske NVO koje imaju dugogodišnju ekspertizu u zastupanju žena žrtava nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Sistem besplatne pravne pomoći još uvek nije sasvim funkcionalan. Među registrovanim pružaocima besplatne pravne pomoći i podrške trenutno je 3.304 advokata, 24 JLS nisu registrovale pružaoce besplatne pravne pomoći, a među registrovanim pružaocima pravne podrške samo je 31 NVO, od kojih su 11 u Beogradu.437 Zbog toga žene žrtve rodno zasnovanog nasilja nisu izjednačene u pogledu pristupa kvalitetnoj besplatnoj pravnoj pomoći i podršci.
Evidencija koju su po zakonu dužni da vode organi uprave nadležni za odobravanje besplatne pravne pomoći438 nije potpuna; ne postoji obaveza da se prikupljeni podaci razvrstaju po polu (iako ova obaveza postoji prema ZRP), niti da se evidentira pravo radi čije je zaštite pravna pomoć tražena/odobrena, već samo "pravna oblast" iz koje je pružena besplatna pravna pomoć ili besplatna pravna podrška. Ovi nedostaci onemogućavaju da se na adekvatan način prati primena zakona s aspekta ostvarivanja pravozaštitnih potreba žena. Slaba je informisanost građana/ki o uslovima za dobijanje besplatne pravne pomoći, o čemu svedoči i podatak da je na teritoriji Republike Srbije u prvih šest meseci primene zakona, podneto samo 2.079 zahteva za besplatnu pravnu pomoć, od kojih je odobreno 1.096 u parničnim i upravnim poslovima.439 Prema podacima organa uprave, u prvih šest meseci primene zakona samo šest JLS je navelo "nasilje u porodici" kao oblast u kojoj je odobrena besplatna pravna pomoć. Međutim, nepoznato je koliko je bilo odobrenih zahteva, s obzirom da su JLS dostavile zbirne podatke, a nije poznato ni koliko je među njima žena jer podaci koji se prikupljaju nisu razvrstani po polu.440 Kada je u pitanju besplatna pravna podrška koju pružaju medijatori, odnosno posrednici u rešavanju sporova, javni beležnici i NVO ukupan broj korisnika kojima je pružen pravni savet je 7.460.441 Nema podataka o tome koliko je od njih žena.
Na neadekvatno vođenje evidencije u vezi sa besplatnom pravnom pomoći ukazuje i istraživanje koje je sproveo YUCOM - Komitet pravnika za ljudska prava.442 Od 129 JLS koje su učestvovale u ovom istraživanju, 31 JLS ima organizovanu službu za pružanje besplatne pravne pomoći, dok u 73 JLS ovu uslugu pružaju pojedinci u drugim organizacionim jedinicama lokalne uprave.443 Istraživanje je pokazalo i velike regionalne razlike u pružanju besplatne pravne pomoći, pa na primer, sve opštine u Severnobačkom okrugu pružaju besplatnu pravnu pomoć, naspram samo 25% opština Zaječarskog okruga.444 U vezi sa zahtevima koja su uputila lica iz člana 4. stav 4. ZBPP, u prvih šest meseci primene zakona bilo je 606 zahteva, što čini 23,8% od ukupnog broja podnetih zahteva. U istraživanju je navedeno da su najbrojniji bili zahtevi u vezi sa decom (324), zahtevi osoba sa invaliditetom (116) i zahtevi žrtava porodičnog nasilja (101).445 Međutim, ni u ovom istraživanju podaci o podnetim zahtevima nisu razvrstani po polu podnosioca zahteva, pa nije moguće utvrditi koliko su zahteva podnele žene žrtve porodičnog nasilja, a nije moguće utvrditi ni kako se vodi evidencija ukoliko žena sa invaliditetom podnese zahtev za besplatnu pravnu pomoć u postupku za zaštitu od nasilja u porodici - da li će se evidentirati kao osoba sa invaliditetom ili kao žrtva porodičnog nasilja.
Žene sa invaliditetom imaju otežan pristup besplatnoj pravnoj pomoći jer su mnogi objekti organa nadležnih za odobravanje besplatne pravne pomoći i pružalaca besplatne pravne pomoći fizički nepristupačni. Na primer, samo u 46% JLS u kojima postoji organizovana služba za pružanje besplatne pravne pomoći, ima prostor koji je pristupačan osobama sa invaliditetom.446 Pored toga, ne postoji ni zakonska dužnost da se pravna pomoć i podrška pružaju u pristupačnim formatima i tehnologijama, u zavisnosti od potreba osoba sa invaliditetom.
Osim žena sa invaliditetom, žene iz drugih osetljivih društvenih grupa (Romkinje, starije žene, žene sa sela) takođe imaju otežan pristup besplatnoj pravnoj pomoći, usled nedovoljne informisanosti, nedostatka kampanja o pravu na besplatnu pravnu pomoć i načinu ostvarivanja ovog prava, nedostupnosti materijala na jezicima koji razumeju i slično.
______
434 "Službeni glasnik RS", broj 87/18.
435 Član 9. stav 1. ZBPP.
436 Član 9. stav 5. ZBPP.
437 Dostupno na: https://www.drzavnauprava.gov.rs/tekst/26350/registar-pruzalaca-besplatne-pravne-pomoci-i-besplatne-pravne-podrske.php.
438 Način vođenja evidencije regulisan je Pravilnikom o načinu vođenja evidencije o pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći i besplatnoj pravnoj podršci ("Službeni glasnik RS", broj 68/2019).
439 Dostupno na: https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/za-6-meseci-1.902-gradjana-dobilo-besplatnu-pravnu-pomoc_1117081.html
440 Izveštaj Ministarstva pravde o sprovođenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći od 31. mart 2020. godine. https://www.mpravde.gov.rs/files/Izvestaj%20o%20sprovodjenju%20ZBPP% 201.okt%20 do%2031. %20marta.pdf
441 Isto.
442 Filipović, M. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći - Prvih šest meseci primene, YUCOM - Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd, 2020.
443 Isto, str. 36.
444 Isto, str. 38.
445 Isto, str. 44.
446 Isto, str. 37.
6.5.6. Obeštećenje žrtava iz javnih fondova
Pristup žrtvama nasilja zasnovan na ljudskim pravima naglašava dvojnu odgovornost sistema krivičnog pravosuđa - kažnjavanje učinilaca i poštovanje ljudskih prava i potreba žrtava. Mogućnost obeštećenja žrtava iz javnih fondova jedno je od osnovnih preduslova za poboljšanje pravnog položaja žrtava rodno zasnovanog nasilja.
U Republici Srbiji trenutno ne postoji mogućnost da žrtve krivičnih dela sa elementom nasilja, uključujući nasilje prema ženama i nasilje u porodici, koje su pretrpele ozbiljnu povredu ili narušavanje zdravlja, do te mere da stepen povreda nije pokriven iz drugih izvora, ostvare naknadu od države. Zbog loše ekonomske situacije, još uvek nije uspostavljen državni fond niti su opredeljena sredstva za ove namene. Zbog toga je prilikom ratifikacije Istanbulske konvencije RS uložila rezervu u odnosu na član 30. stav 2, koji se odnosi na isplatu državne naknade osobama koje su zadobile ozbiljne telesne povrede ili kojima je ozbiljno narušeno zdravlje nasiljem. Ova rezerva je 2020. godine obnovljena za naredni petogodišnji period,447 ali kao razlog nije naveden nedostatak sredstava, već nemogućnost procene iznosa sredstava koji bi bilo potrebno izdvojiti za isplatu državne naknade žrtvama nasilnih krivičnih dela, uključujući i nasilje prema ženama, s obzirom da "podaci o broju pokrenutih postupaka za naknadu štete od počinilaca i države nisu trenutno dostupni u službenim evidencijama, tj. ne prikupljaju se iz sudskih predmeta."
Republika Srbija još uvek nije ratifikovana Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja, koju je potpisana oktobra 2010. godine.
Mogućnost obeštećenja žrtava rodno zasnovanog nasilja iz javnih fondova podrazumeva postojanje posebnog fonda za obeštećenje žrtava, za čije se osnivanje se dugi niz godina zalaže civilni sektor. Potrebno je što pre pristupiti njegovom osnivanju.
______
447 Zaključak Vlade 05 broj 337-591/2020 od 30. januara 2020. godine o prihvatanju Izveštaja o rezervama na Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 3/20).
6.6. Prikupljanje administrativnih podataka
Za adekvatno sprečavanje nasilja prema ženama i nasilja u porodici, neophodno je da se kreiraju politike zasnovane na činjenicama. Prikupljanje sistematskih i uporedivih podataka iz svih dostupnih i relevantnih administrativnih izvora od ključnog je značaja, kao i informacije o pojavi svih vidova nasilja prema ženama. Važno je da se podaci prikupljaju redovno, da se evidentiraju i analiziraju jer je to ključni preduslov za praćenje trendova, evaluaciju postojećih mera i postupanja, te njihovog menjanja i prilagođavanja, u cilju razvijanja efikasne politike suprotstavljanja nasilju prema ženama. Prikupljanje administrativnih podataka i njihova analiza omogućava praćenje i evaluaciju rada nadležnih organa, za procenu postojećih kapaciteta, adekvatnosti, korisnosti i značajnosti usluga u odnosu na potrebe korisnica, kao i za praćenje primene propisa i politika u praksi. Na osnovu analize ovih podataka moguće je poboljšavati propise, politike i prakse, kao i proceniti potrebe za obukama u različitim sistemima u sistemu prevencije i zaštite od nasilja i slično.448
Pored administrativnih podataka, za celovito sagledavanje situacije neophodni su i podaci koji se prikupljaju putem istraživanja, kojima se dobijaju podaci o obimu nasilja prema ženama, odnosno, o prevenciji nasilja prema ženama. Prikupljanje ovih podataka je od velike važnosti, posebno ako se ima u vidu nizak nivo prijavljivanja rodno zasnovanog nasilja prema ženama, posebno dela nasilja u porodici i u intimnim parterskim odnosima, koje se prijavljuju ređe od drugih krivičnih dela, te je tamna brojka velika,449 što otežava sagledavanje obima i rasprostranjenosti nasilja prema ženama.
U Republici Srbiji se prikupljaju različiti administrativni podaci o nasilju prema ženama i nasilju u porodici. Njih prikupljaju državni organi i institucije koji su uključeni u sistem prevencije i zaštite od nasilja - MUP, sudovi, javna tužilaštva, Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo zdravlja, odnosno, podaci se prikupljaju po sektorima, u odnosu na nadležnost.
Administrativni podaci se vode u okviru odvojenih sistema uključenih u prevenciju i zaštitu od nasilja i prilagođeni su potrebama i nadležnostima pojedinačnih sistema.450 Jedinstvena i centralizovana evidencija slučajeva nasilja u porodici, koja je propisana Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, još uvek nije uspostavljena. Nema sistematizovanog i strukturiranog prikupljanja i evidentiranja podataka u nadležnim službama, te su podaci neuporedivi, ne postoji jedinstvena metodologija evidentiranja podataka, a neuspostavljanje centralizovanog sistema dovodi ne samo do dupliranja podataka, već i do nemogućnosti praćenja slučaja kroz ceo sistem. Jedan od nedostataka ove evidencije jeste da je predviđeno prikupljanje podataka samo za krivična dela nasilja u porodici, a ne i za druga krivična dela rodno zasnovanog nasilja na koja se ZSNP primenjuje.
Podaci o pojedinim tipovima nasilja nisu dostupni jer zakoni na osnovu kojih se definiše sadržina evidencija nisu usklađeni sa ovom konvencijom.451 I kada postoji određena evidencija, podaci iz tih evidencija najčešće nisu dostupni javnosti ili su dostupni na zahtev. Pored toga, problem predstavlja i odsustvo adekvatne saradnje nadležnih organa i nedostatak razmene podataka među sistemima.
Nadalje, problem predstavlja i to što razvrstavanje podataka nije adekvatno i jedinstveno definisano, po vrsti nasilja, vrsti odnosa između žrtve i učinioca, kao i drugim bitnim ličnim svojstvima žrtve i učinioca - pol, starosno doba, invaliditet i dr. Podaci iz pravosudne statistike ne pružaju bilo kakvu mogućnost da se utvrde obim i karakteristike prijavljenih i sudski procesuiranih dela rodno zasnovanog nasilja prema ženama jer je sam način prikupljanja podataka centriran oko učinioca, tako da ne postoji objedinjen podatak o žrtvama krivičnih dela, uključujući pol, vrstu odnosa između žrtve i učinioca i dr.
Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost (2016-2020), kao jedan od pet posebnih ciljeva utvrđeno je povećanje sigurnosti žena od rodno zasnovanog nasilja u porodici i u partnerskim odnosima, za čije je ostvarivanje, kao jedna od mera, predviđeno uspostavljanje jedinstvenog i standardizovanog sistema prikupljanja, evidentiranja i razmene podataka o svim oblicima nasilja nad ženama: o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici, vrsti i karakteristikama nasilja, o žrtvama i počiniocima, posledicama nasilja, pruženim uslugama i međusektorskoj saradnji, uz poštovanje standarda zaštite ličnih podataka. Ova mera, međutim, nije realizovana. Preporuku za uspostavljanje jedinstvenog i standardizovanog sistema prikupljanja podataka dao je i CEDAW komitet u Zaključnim zapažanjima na Četvrti periodični izveštaj Republike Srbije o sprovođenje CEDAW iz 2019. godine,452 ukazujući na nedostatak sistema za prikupljanje i praćenje podataka o slučajevima rodno zasnovanog nasilja nad ženama i devojčicama.
GREVIO grupa dala je Republici Srbiji niz preporuka u vezi sa prikupljanjem administrativnih podataka, za sve sektore u kojima se vode evidencije o nasilju. Organima unutrašnjih poslova i krivično-pravnom sektoru preporučeno je da razviju sistem prikupljanja podataka za sve vidove nasilja obuhvaćene Istanbulskom konvencijom, naročito seksualnog nasilja, proganjanja, polnog uznemiravanja, prinudnog braka i sakaćenja ženskog polnog organa, koji bi koristili organi unutrašnjih poslova, javno tužilaštvo i sudstvo na osnovu podataka koji bi se redovno prikupljali i bili razvrstani prema kategorijama kao što su: pol, starosno doba, vrsta nasilja i vrsta odnosa učinioca i žrtve.453 Sektoru zdravstvene zaštite preporučeno je da prikupljanje podataka prošire i na slučajeve obraćanja pacijenta sektoru zdravstvene zaštite kako bi se uključili svi vidovi nasilja (npr. seksualno nasilje i silovanje, prinudni abortus ili prinudna sterilizacija i sakaćenje ženskog polnog organa).454 Na kraju, sektoru socijalne zaštite preporučeno je da prošire prikupljanje podataka i na prijave i intervencije koje su predložile socijalne službe u vezi sa svim vidovima nasilja obuhvaćenih konvencijom.455 Treba pomenuti model web aplikacije koja je razvijena za potrebe sistema socijalne zaštite (uz podršku UNICEF i UNDP) i koja omogućava dokumentovanje, praćenje i izveštavanje o slučajevima nasilja. Model je usklađen sa Istanbulskom Konvencijom, integriše sve relevantne indikatore, omogućava praćenje u realnom vremenu i multiple disagregacije, a razvijen je tako da prati proces vođenja slučaja sa mogućnošću povezivanja i razmene podataka sa drugim sistemima.
Na nedostatke u prikupljanju podataka o rodno zasnovanom nasilju i nasilju u porodici i potrebu objedinjavanja i usklađivanja podataka koje prikupljaju nadležne institucije ukazano je i u Inicijativi Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost upućenoj MRZBSP, koje je formiralo Radnu grupu za izradu ove strategije.
Potrebno je bez odlaganja pristupiti uspostavljanju adekvatnog sistema za prikupljanje podataka, kako bi se otklonili nedostaci koji se odnose na nedostatak određenih podataka, ali i na međusobnu neuporedivost podataka koji se trenutno prikupljaju. Za sagledavanje obima i rasprostranjenosti nasilja prema ženama, neophodno je prikupljanje i statistička evidencija podataka o obimu, strukturi, rasprostranjenosti i drugim karakteristikama nasilja u porodici, kao i podataka koji će omogućiti sagledavanje efikasnosti inistitucionalnih intervencijam a veoma je važno obuhvatiti i nasilje prema ženama izvan porodičnog konteksta. Uz to, podaci su neophodni i za sagledavanje i procenu odgovora države jer daju solidnu osnovu za praćenje trendova i razvijanje efikasnih i efektivnih državnih politika i mehanizama za prevenciju i zaštitu od nasilja prema ženama.456
______
448 ZSNP u članu 32. obavezuje postupajuće državne organe da vode evidencije o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici i o izricanju i izvršenju hitnih mera i izvršenju mera zaštite od nasilja u porodici. Shodno članu 32. ZSNP SATIT-a, Odeljenje za razvoj, na predlog i konsultacije Odeljenja za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici izradilo je u toku 2018. godine Aplikaciju u JIS-u, "Sprečavanje nasilja u porodici", u kojoj se evidentiraju sva postupanja policijskih službenika po ZSNP. Aplikacija se primenjuje od 12. februara 2018. godine. Izradom ove aplikacije MUP, kao državni organ, ispunilo je obavezu shodno članu 32. ZSNP da sve državne institucije u okviru svog delokruga rada sačine svoju platformu aplikacije, koja je neophodna za uspostavljanje Centralne evidencije u slučajevima nasilja u porodici, shodno članu 33. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, a koja još uvek nije uspostavljena.
449 Konstantinović Vilić, S. Indikatori za merenje nasilja prema ženama sadržani u međunarodnim dokumentima, u: Nikolić Ristanović V. (ur), Evidentiranje kriminaliteta: iskustva iz sveta i Srbije, Beograd, 2012, str. 131-159
450 Bjeloš, M. i dr., 2018, str. 42.
451 Isto.
452 CEDAW/C/SRB/CO/4. Dostupno na: https://tbinternet.ohchr.org/_layouts/treatybodyexternal/Download. aspx?symbolno=CEDAW/C/SRB/CO/4&Lang=En
453 GREVIO izveštaj Srbija, stav 49.
454 GREVIO izveštaj Srbija, stav 52.
455 GREVIO izveštaj Srbija, stav 54.
456 Ćopić, S. Stevković, Nj. Evidentiranje podataka o nasilju u porodici i značaj međusektorske saradnje: neka strana iskustva, u: Vesna Nikolić Ristanović (ur), Evidentiranje kriminaliteta: iskustva iz sveta i Srbije, Beograd, 2012, str. 159-177.
VII ODGOVOR NA RODNO ZASNOVANO NASILJE PREMA ŽENAMA I NASILJE U PORODICI U KRIZNIM SITUACIJAMA
Globalna pandemija COVID-19 veoma brzo je promenila živote žena i muškaraca u celom svetu. Iako je u pitanju zdravstvena kriza, njene posledice su mnogo dalekosežnije. Već na samom početku pandemije, pokazalo se da uticaj mera koje su donete sa ciljem sprečavanja širenja virusa, utiče na žene više nego na muškarce i stavlja ih u lošiji položaj.457 Pored ostalog, povećao se rizik od nasilja u porodici zbog boravka u kući sa nasilnikom i otežanih mogućnosti prijavljivanja nasilja, a žene su takođe nedovoljno uključene u odlučivanje o stvarima koje se tiču njihovog života i zdravlja.458
Na samom početku pandemije, ženske NVO upozorile su na moguće posledice pandemije i mera koje su uvedene, na rodno zasnovano nasilje. Postoje čvrsti dokazi da karantin i psihička napetost mogu da izazovu porast nasilja u porodici, te da imaju veoma značajan negativan uticaj na one koji žive u nasilnim vezama i porodicama, kao i da poremećena porodična dinamika može da preraste u nasilje, u ovim vanrednim okolnostima.
Pritisak da se odgovori na slučajeve zaraze poremetio je socijalnu, zdravstvenu i pravnu podršku za žrtve/preživele rodno zasnovanog nasilja, pa je izostala adekvatna podrška iako je postojala povećana potreba da se odgovori na slučajeve rodno zasnovanog nasilja. Iskustva iz drugih pandemija ukazivala su na rizik da ograničenje kretanja i strah od zaraze posledično onemogućavaju žrtvama/preživelima rodno zasnovanog nasilja pristup institucijama koje pružaju zaštitu i podršku žrtvama, zbog čega ovi slučajevi nisu prijavljeni.459 U Republici Srbiji su mnoge medicinske ustanove prenamenjene za potrebe COVID-19, a hitne službe iz zdravstvenog i socijalnog sistema, kao i policija, bile su intenzivno angažovane u aktivnostima u vezi sa epidemijom. Prema tome, u vreme prekida redovnog funkcionisanja ovih službi, odgovor na rodno zasnovano nasilje predstavljao je izazov i za osobe koje su bile u situaciji nasilja i za same institucije.
Zabeleženi izazovi se odnose na sledeće:
Nadležna ministarstva i druge institucije više instance propustile su da blagovremeno upute precizne i jednoobrazne smernice i uputstva, kojima se konkretizuje postupanje institucija niže instance u izmenjenim okolnostima tokom vanrednog stanja u slučajevima nasilja u porodici. Nisu u svim institucijama bili adekvatno raspoređeni i obezbeđeni ljudski resursi, kako bi bilo osigurano nesmetano postupanje i delovanje u slučajevima nasilja u porodici. Vanredno stanje i mere za zaštitu od epidemije uticale su na to da je inistitucijama bilo otežano da pristupe, prikupe i razmenjuju relevantne podatke koji su neophodni za adekvatnu procenu rizika od neposredne opasnosti od nasilja i/ili nasilja u porodici. Od pojedinih profesionalaca, kao što su nadležni policijski službenici, radnici centra za socijalni rad u pasivnom dežurstvu ili dežurni javni tužioci, zahteva se i u redovnom stanju da procene rizik i donesu odluku kada nemaju neposredan pristup informacijama i evidenciji o porodici ili licima, a koje mogu biti od ključnog značaja za donošenje odluke o intervenciji ili merama. Stoga se razvijanje jedinstvene evidencije koja bi omogućila pristup informacijama profesionalcima, koji postupaju po prijavljenim slučajevima nasilja, pokazalo naročito važnim tokom vanrednog stanja i pandemije.
Tokom vanrednog stanja zabeleženi su primeri dobre prakse po pitanju rada GKS u izmenjenim okolnostima kroz pilot program Ministarstva pravde, ali i kroz pojedinačne slučajeve održavanjem sastanaka GKS putem onlajn platformi. Međutim, zabeleženi su i slučajevi gde se sastanci GKS nisu održavali ili se nisu održavali redovno. Kako bi se obezbedilo da krizne situacije ni u budućem periodu ne utiču na rad GKS, u pogledu razmatranja manjeg broja novoprijavljenih slučajeva nasilja u porodici, izrade individualnih planova zaštite i podrške žrtvi, te učešća žrtve na sastancima GKS, potrebno je osigurati da se rad GKS održava onlajn. Praksa onlajn sastanaka bi se mogla zadržati i tokom redovnog funkcionisanja nadležnih institucija sa ciljem veće efikasnosti u razmatranju slučajeva. U tom smislu nužno je stvaranje najpre tehničkih uslova u svim tužilaštvima u zemlji, odnosno, omogućavanjem da svi zamenici javnog tužioca koji predsedavaju GKS imaju stalno dostupan laptop i internet, kao i obezbeđen pristup nekoj od aplikacija za sastanak. Takođe, kroz dodatne edukacije i podršku, potrebno je ohrabriti zamenike javnog tužioca da prihvataju ponuđena, unapređena rešenja rada na ovakav način i motivisati ih dobrim iskustvima zamenika javnih tužilaca koji već postupaju na ovaj način. Ujedno, potrebno je ohrabriti sve GKS da u rad grupe uključuju i žrtve nasilja u porodici kad god je to moguće.
Mere predviđene ZKP su bile više korišćene tokom vanrednog stanja, nego u istom periodu 2019. godine. Razlozi za to mogu biti pojava težih oblika nasilja tokom posmatranog perioda, ali i adekvatnija procena rizika od strane pravosudnih organa i izbor represivnijih mera kao odgovor na učinjeno nasilje u porodici.
Prepreka koja se pojavila pred radnicima centara za socijalni rad odnosila se na realizovanje terenskih poseta, koje su se tokom vanrednog stanja obavljale uglavnom u situacijama kada je procenjen visok rizik od ponavljanja nasilja, a naročito kada su u pitanju maloletna deca. Bilo je otežano realizovanje drugih vidova neposredne komunikacije i direktne podrške žrtvama nasilja u prostorijama CSR. Ako se ovom doda i činjenica da u pojedinim slučajevima radnici CSR nisu imali nikakvu zaštitu, te da su je uglavnom sami obezbeđivali, situacija se daleko usložnjava.
Pored činjenice da u Republici Srbiji nema dovoljno sigurnih kuća, odnosno da čak 12 okruga nema ovu uslugu, u vanrednom stanju još je izraženiji postao problem smeštaja žena sa područja opština na čijoj teritoriji ne postoje sigurne kuće, posebno zbog zabrane kretanja i postojeće prakse upućivanja na smeštaj preko centra za socijalni rad. Pravo na urgentan smeštaj i zaštitu ne može da bude dovedeno u pitanje odsustvom kapaciteta ili finansijskih sredstava lokalnih samouprava. Neophodno je rešenja iznalaziti planski i na nacionalnom nivou i preispitivati mogućnosti koje su na raspolaganju lokalnim samoupravama, u cilju dostupnosti ove usluge svim ženama sa iskustvom nasilja.
Uvedena zabrana i ograničeno kretanje tokom vanrednog stanja, odsustvo dostupnog prevoza i stalna/veća prisutnost nasilnog člana porodice, definitivno je uticalo na prijavljivanje nasilja u porodici. Institucije su propustile da putem sredstava javnog informisanja, na svojim sajtovima, internet portalima, deljenjem štampanih obaveštenja, upute jasnu poruku žrtvama nasilja u porodici da je bezbednost iznad slobode kretanja, da u svakom trenutku mogu da prijave nasilje bilo odlaskom u najbližu policijsku stanicu, bilo pozivanjem sa bezbednog mesta (iz apoteke, prodavnice i sl.) i da se zabrana kretanja ne odnosi na situacije u kojima žele da prijave nasilje i/ili se jave u dom zdravlja radi ukazivanja medicinske pomoći. Neophodno je da, posebno u vanrednim situacijama, postoji jasno, pravovremeno i što šire informisanje građanki i građana o radu nadležnih službi, uključujući zaštitu i podršku u slučajevima nasilja u porodici. Prenošenje ovih informacija moglo bi da bude centralizovano za nacionalni nivo, i da dolazi iz istog izvora odnosno tela nadležnih za propisivanje i koordinaciju mera u vanrednim okolnostima, a prilagođeno, po sadržaju i kanalima komunikacije, za lokalni nivo.
Prisustvo nasilnog člana porodice, uz prisustvo dece i povećan obim obaveza, takođe je smanjilo mogućnosti žrtava da koriste redovne kanale komunikacije sa institucijama i dobiju ključne informacije i podršku. Praksa koje su uvele ženske nevladine organizacije, proširenjem komunikacije putem onlajn kanala i aplikacija (Vajber, Mesindžer, imejl, onlajn prijave, ZUM i sl.) bilo bi dobro da postane i praksa institucija, kako na nacionalnom nivou, tako i pojedinačnih službi i organa na lokalnom nivou. Posebno je važno prilagoditi kanale komunikacije ženama iz osetljivih društvenih grupa, jer i mimo vanrednog stanja, žene koje su izložene nasilju, suočavaju se sa različitim barijerama da potraže pomoć i podršku i prijave nasilje, kao što su žene koje ne žive u gradskim sredinama, žene sa invaliditetom, Romkinje, žene čije kretanje kontrolišu nasilnici i sl.
Poruke kojima se osuđuje i smatra nedopustivim svaki oblik nasilja u porodici i informisanje građana da će institucije reagovati na prijave i tokom vanrednog stanja, a koje su dolazile od najviših zvaničnika u državi, predstavljaju pozitivan primer koji ima preventivan karakter. Posebno je pozitivno što su ove poruke emitovane preko sredstava javnog informisanja, preko medija sa nacionalnom frekvencijom i u terminima i kontekstu saopštavanja informacija od izuzetnog značaja za javnost tokom vanrednog stanja, čime se može pretpostaviti da su došle do velikog broja građanki i građana.
Potencijalno preventivni karakter ovih poruka ogleda se u sprečavanju da do nasilja uopšte dođe, što je bilo naročito važno u situaciji kada su mere tokom vanrednog stanja mogle uticati na napetosti, zaoštravanje porodičnih odnosa i prerastanje poremećenih porodičnih odnosa u nasilje u porodici. Poruka da će institucije reagovati i da će nasilje prema ženama biti sankcionisano, mogla je u tom smislu imati efekat na pojedine počinioce, a žrtve ohrabriti da se u slučaju nasilja obrate institucijama.
Ekonomske teškoće usled smanjenja zarada, gubitka posla, te prinudnih odmora, takođe utiču na eskalaciju nasilja. Objedinjene informacije o svim dostupnim vrstama materijalne pomoći i podrške, prava i olakšica žrtvama nasilja treba da budu široko rasprostranjene, a ovakve objedinjene informacije trenutno ne postoje.
______
457 Opširnije: Kosana Beker i dr, FemPlatz magazin - vanredno izdanje, Broj 3, FemPlatz, Pančevo, 2020, dostupno na: http://femplatz.org/library/newsletters/FemPlatz_Magazin_3.pdf
458 Coronavirus puts women in the frontline, European Institute for Gender Equality (EIGE), 25. marta 2020, dostupno na: https://eige.europa.eu/news/coronavirus-puts-women-frontline
459 UNDP, Irish Aid, 2015.
Vizija koja se ostvaruje ovom strategijom je Republika Srbija u kojoj sve žene i devojčice žive bez nasilja, u bezbednom okruženju u kojem se poštuju njihovo dostojanstvo i ljudska prava, efikasno sprečava svaki oblik rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici i žrtvama pruža adekvatna zaštita i podrška.
IX CILJEVI STRATEGIJE I MERE ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE
9.1. Opšti cilj: Obezbeđena efikasna prevencija i zaštita od svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama i nasilja u porodici i razvijen rodno odgovoran sistem usluga podrške žrtvama nasilja.
Opšti cilj Strategije u funkciji je sveobuhvatne primene ratifikovanih međunarodnih ugovora, koje prvenstveno propisuje Istanbulska konvencija i CEDAW konvencija, kao i odredaba domaćeg zakonodavstva. Sprovođenjem Strategije unaprediće se nivo kvaliteta i delotvornosti zaštite ljudskih prava žrtava svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Ciljevi Strategije usaglašeni su sa ciljevima i merama obuhvaćenim drugim nacionalnim strateškim dokumentima, prvenstveno u oblasti pravosuđa i unapređenja ljudskih prava. Sagledana je njihova međuzavisnost, te je primena i ispunjenje ovde postavljenih ciljeva i mera povezana sa ispunjavanjem drugih reformskih ciljeva koji su definisani važećim dokumentima javnih politika koji se odnose na pristupanje EU i unapređenje ljudskih prava u RS.
Praćenje ispunjenosti opšteg cilja vršiće se kroz praćenje i vrednovanje učinaka i efekata primene akcionog plana koji je sastavni deo ove strategije, i izveštavanje o postignutim rezultatima.
Kako u Republici Srbiji trenutno ne postoji razvijen jedinstveni sistem praćenja usluga podrške žrtvama nasilja, kao ni centralna evidencija podataka o slučajevima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, na osnovu koje bi se utvrdile tačne početne vrednosti, za osnovnu početnu vrednost će se uzeti podaci o rasprostranjenosti rodno zasnovanog nasilja prema ženama u Republici Srbiji iz Ankete o nasilju prema ženama u Republici Srbiji, sprovedena 2018. godine460:
Veliku učestalost različitih oblika nasilja prema ženama: 62% žena je doživelo neki oblik rodno zasnovanog nasilja nakon svoje 15. godine, 42% je doživelo seksualno uznemiravanje, 22% fizičko i/ili seksualno nasilje u partnerskom odnosu ili van njega, a 11% žena imalo je iskustvo proganjanja. Kada je u pitanju partnersko nasilje, podaci su pokazali da je 45% anketiranih žena koje su bile u partnerskom odnosu iskusilo nasilje od partnera nakon svoje 15. godine, 44% njih je doživelo psihičko, 17% fizičko i 5% seksualno partnersko nasilje. Nasilje je prouzrokovalo fizičku patnju žena u najmanje 46% slučajeva, a psihičku patnju u najmanje 69% slučajeva.
Žene čiji su partneri zavisni od alkohola su mnogo češće i više izložene nasilju, što je desetorostruko povezano sa negativnim posledicama na njihovo mentalno zdravlje.
U periodu 2010-2020. od strane partnera ili člana porodice ubijeno je najmanje 333 žena, a u gotovo svakom trećem slučaju prethodno nasilje bilo je prijavljeno nekoj od nadležnih institucija. U proseku su svake godine 33 žene bile ubijene od strane partnera ili drugog člana porodice.
Prva epidemiološka studija o zlostavljanju i zanemarivanju dece u Srbiji pokazala je da je 8,49% ispitane dece uzrasta od 11 do 16 godina navelo da je imalo barem jedno iskustvo seksualnog nasilja u životu. Neki vid seksualnog nasilja doživelo je 10,8% dece, 12,6% devojčica i 8,6% dečaka, a ova pojava je sve raširenija.
Efekti primene javne politike u oblasti nasilja prema ženama meriće se na osnovu dostupnih podataka o prevalenci rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i na osnovu izveštaja međunarodnih referentnih tela koja prate stanje u oblasti nasilja prema ženama (CEDAW, GREVIO), kao i na osnovu ispunjenosti indikatora na nivou mera i aktivnosti definisanih Akcionim planom.
Kao izvori verifikacije za postignute rezultate i efekte primene mera iz ovog dokumenta, služiće zvanične informacije i podaci institucija, kao i druge javno dostupne informacije i podaci OCD koje pružaju usluge žrtvama nasilja.
Za postizanje opšteg cilja, u trenutku utvrđivanja stanja i problema u oblasti rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici u Republici Srbiji, kao i razloga usled kojih se pristupilo izradi Strategije, sagledane su tri alternativne opcije koje su posmatrane iz ugla kapaciteta države i nevladinog sektora za ispunjenje opšteg cilja.
Razmatrane opcije:
1. STATUS QUO OPCIJA - podrazumeva da se opšti cilj ostvaruje u meri i obimu koji odgovara zatečenom stanju u pogledu primene postojećeg zakonodavnog okvira zaštite i podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, a sagledava kroz primenu odredbi KZ RS, ZKP, PZ, ZSNP, ZJRM, ZSZ, ZZZ i posebnih protokola koji su usvojeni u ovoj oblasti.
2. OPCIJA 1 - Usvajanje izmena i dopuna postojećih zakona i propisa, ZSNP, KZ, ZKP, PZ, ZJRM, ZSZ, ZZZ, kao i izmene i dopune Opšteg i posebnih protokola u ovoj oblasti, što bi omogućilo unapređenje i usaglašavanje niza materijalnopravnih i procesnopravnih zakonskih odredaba, čime bi se unapredila zaštita i podrška žrtvama svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Pored ovih, potrebno je pristupiti izradi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, usvajanju Zakona o rodnoj ravnopravnosti, izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, izmeniti ili pristupiti izradi novog Zakona o socijalnoj zaštiti, Zakona o pravima deteta i Zakona o maloletnim počiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. U okviru ove opcije potrebno je uzeti u obzir rad na strateškim dokumentima i AP: Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, Strategija za unapređenje rodne ravnopravnosti u RS sa pripadajućim AP, Nacionalna strategija socijalne zaštite. Sve izmene i dopune postojećih, kao i usvajanje novih zakonskih i strateških dokumenata usaglašene sa prihvaćenim međunarodnim standardima i propisima, kao i feminističkim principima rada sa ženama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja. U okviru ove opcije se mora sagledati i nivo finansijskih sredstava opredeljenih iz budžeta na svim nivoima vlasti, za realizaciju mera i aktivnosti definisanih ovom strategijom i AP, kao i iznos potencijalnih donatorskih sredstava.
Ova opcija obuhvata postepeno i delimično unapređenje stanja i rešavanje problema uz izdvojena dovoljna budžetska sredstva, a kroz zajedničko delovanje odgovornih institucija i civilnog sektora na ostvarivanju opšteg i posebnih ciljeva ove strategije.
3. OPCIJA 2 - Sveobuhvatno ispunjavanje opšteg cilja ove strategije ogleda se u potpunom ispunjavanju kriterijuma iz Akcionog plana za Poglavlja 23 - Pravosuđe i osnovna prava i Poglavlja 19 - socijalna politika i zapošljavanje, usklađivanje politika sa standardima EU, ratifikovanim međunarodnim ugovorima u odgovarajućim oblastima, kao i zaključcima i preporukama koje je Republika Srbija dobila od relevantnih tela: zaključci Izveštaja EK o napretku Srbije (2018-2020), zaključci Evropskog komiteta za socijalna prava u vezi sa primenom Evropske socijalne povelje, Zaključna zapažanja Komiteta UN za eliminaciju diskriminacije žena u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem o primeni Konvencije UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, i preporukama GREVIO ekspertske grupe o zakonodavnim i drugim merama primene odredbi Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici u Republici Srbiji. Ova opcija obuhvata širi i koordinisani obuhvat u odnosu na opciju 2.
U poređenju opcija, korišćena je multi-kriterijumska analiza461, korišćenjem sledećih kriterijuma za ocenu opcija:
a) efektivnost - u kojoj meri se postiže opšti cilj;
b) konzistentnost - u kojoj meri su politike kojima se sveobuhvatno pokriva oblast rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici konzistentne jedna sa drugom, tj. kojom opcijom se postiže najviši nivo usaglašenosti politika na nacionalnom nivou, kao i nivo usaglašenosti sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti;
c) troškovi sprovođenja - koliki su troškovi sprovođenja opcije;
d) održivost - koji su izgledi da će odabrani model rezultirati održivim napretkom;
e) stepen koordinacije - efikasnost nadzora nad primenom, tj. kojom opcijom se obezbeđuje najbolji mehanizam praćenja primene ovog strateškog dokumenta.
U analizi je korišćen model po kome se svaka opcija u odnosu na predmetni kriterijum ocenjuje u odnosu na druge opcije u rasponu od 1 do 5 (5 najviša ocena). Takođe je određeno koji kriterijumi se smatraju odlučujućim, te su u tom smislu efektivnost, održivost, stepen koordinacije kao i konzistentnost određeni kao najbitniji kriterijumi za ocenu opcije. Ponder je definisan u ukupnom iznosu od 10, konačan rang opcije se dobije množenjem pondera sa utvrđenom ocenom svake opcije.
Kriterijumi/opcije |
Ponder |
Status quo |
Opcija 1 |
Opcija 2 |
Efektivnost |
3 |
x1 |
x3 |
x5 |
Konzistentnost |
2 |
x2 |
x1 |
x4 |
Troškovi sprovođenja |
1 |
x1 |
x3 |
x3 |
Održivost |
2 |
x1 |
x4 |
x5 |
Stepen koordinacije |
2 |
x3 |
x3 |
x4 |
Rezultat |
10 |
16 |
28 |
44 |
Zaključci analize opcija su da se samo kroz sveobuhvatni pristup ispunjavanju međunarodno prihvaćenih obaveza države u ovoj oblasti može postići najviši nivo ispunjenja opšteg cilja, uzimajući u obzir konzistentnost javnih politika, sveobuhvatnost i održivost efekata sprovođenja, kao i nivo koordinacije u reformskom delovanju i praćenju napretka.
_____
460 OEBS, 2018, op. cit.
461 Strategija regulatorne reforme i unapređenja sistema upravljanja javnim politikama za period 2016-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 8/16).
9.2. Posebni ciljevi i mere za njihovo ostvarivanje
Poseban cilj 1: Unapređeno delovanje svih aktera na prevenciji rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici
Kroz rad na unapređenju nivoa informisanosti i znanja svih društvenih aktera i šire javnosti o uzrocima, rasprostranjenosti i posledicama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, na smanjivanju predrasuda prema žrtvama nasilja, kao i na postojećim mehanizmima zaštite od nasilja, ostvariti nultu toleranciju na pojavu rodno zasnovanog nasilja u Republici Srbiji.
Pokazatelj ishoda |
Početna vrednost |
Ciljana vrednost |
Izvori verifikacije |
1. U svim sistemima i nivoima zaštite razvijen i uključen najmanje jedan program prevencije na godišnjem nivou kojim se promoviše princip rodne ravnopravnosti tako da eliminiše rodne stereotipe i promoviše zabranu diskriminacije na osnovu pola |
2020: |
2025: |
- Programi prevencije po sektorima (programi prevencije obuhvataju etničke, verske, rodne, seksualne i sve druge manjine, kao i ranjive i marginalizovane grupe) |
2. Stepen tolerancije na sve oblike rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici u društvu kroz rodno senzitivno izveštavanje i javno delovanje i zagovaranje u oblasti nasilja, rodne ravnopravnosti i nediskriminacije. |
2020: |
2025: |
Izvori verifikacije: |
3. Stepen predrasuda u javnosti o stereotipnim rodnim ulogama žena i muškaraca u društvu, tj. izmenjen broj javnih osuda i izrečenih sankcija u slučajevima koji su za posledicu imali ponašanje uzorkovano predrasudama o stereotipnim rodnim ulogama žena i muškaraca u društvu. |
2020: |
2025: |
Izvori verifikacije: |
Mere za ostvarivanje posebnog cilja 1:
Mera 1.1: Podizanje svesti javnosti o uzrocima, rasprostranjenosti i štetnim posledicama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Opis i efekti mere: Osnovni cilj mere je podizanje svesti građana o uzrocima, rasprostranjenosti rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i o štetnim posledicama koje nasilje ima ne samo na žrtve nasilja, nego i na društvo u celini. Ova mera uključuje aktivnosti za prevazilaženje predrasuda, zabluda i sterotipnih shvatanja rodnih uloga, izmenu postojećih društvenih obrazaca ponašanja, kao i senzibilisanje i mobilisanje celog društva za javnu osudu nasilja, promovisanje nenasilnog ponašanja i borbu protiv svih vidova nasilja prema ženama i nasilja u porodici, uključujući i povećanje svesti javnosti da nasilje prema ženama i nasilje u porodici predstavljaju kršenje ljudskih prava, te da je odgovornost države da reaguje i zaštiti pravo na život svim žrtvama nasilja, bez obzira na to da li se ono događa u privatnoj ili javnoj sferi života.
Da bi se postigli planirani efekti mere, neophodno je organizovanje, podržavanje i finansiranje kampanja za podizanje svesti i razumevanje različitih oblika i posledica rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, posledica na decu koja su svedoci nasilja u porodici, o potrebi da se takvo nasilje prijavi i spreči, kao i o štetnim posledicama silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja, koje se dešava u intimnim partnerskim odnosima i van njih kao i podizanje svesti javnosti o rodno zasnovanom nasilju među decom i mladima u digitalnom okruženju.
Neophodno je razvijati i podsticati saradnju sa ženskim organizacijama i drugim relevantnim organizacijama civilnog društva i sa medijima, na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Za realizaciju mere neophodno je podsticanje i podržavanje neposrednog učešća stručnjaka svih javnih službi, u čijoj su nadležnosti prevencija i zaštita od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici u javne kampanje uz kontinuiranu saradnju sa specijalizovanim ženskim NVO, kako bi se obezbedilo da svi relevantni akteri učestvuju u aktivnostima podizanja svesti građana, prilagođeno specifičnim potrebama i životnim okolnostima različitih ciljnih grupa.
Pored toga, neophodno je izraditi različite materijale (priručnici, brošure, lifleti) različitih formata (prilagođeni formati, na manjinskim jezicima) sa informacijama u vezi sa prevencijom rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici koje je neophodno široko distribuirati i učiniti dostupnim u elektronskoj formi.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za ljudska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo kulture i informisanja, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Pravosudna akademija, NVO i mediji.
Pokazatelj rezultata mere 1.1. |
Izvori verifikacije mera 1.1. |
1.1.1. Broj informativnih kampanja u kojima se javnost obaveštava o uzrocima, rasprostranjenosti i posledicama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, pravima žrtava i institucijama i NVO koje pružaju zaštitu i usluge prikazan prema nosiocima, temama, teritorijalnom obuhvatu, vrsti kampanje i izvorima finansiranja. |
- Informativne kampanje za podizanje svesti građana o uzrocima, rasprostranjenosti rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i o štetnim posledicama koje nasilje ima ne samo na žrtve nasilja sprovedenih od strane države i od strane OCD |
Mera 1.2: Unapređenje razumevanja i znanja donosilaca odluka, nadležnih institucija i ustanova o uzrocima, rasprostranjenosti i posledicama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Opis i efekti mere: Cilj mere je podizanje svesti i unapređenje informisanosti i znanja donosilaca odluka o uzrocima, rasprostranjenosti i posledicama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Efekti mere se ogledaju u aktivnijoj ulozi donosilaca odluka na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou u promovisanju borbe protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i veću spremnost za usvajanje propisa usklađenih sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Ova mera obuhvata obrazovanje na svim nivoima, kao i obrazovanje prosvetnih radnika/radnica, na svim nivoima za intervencije na pojavu rodno zasnovanog nasilja, kao i za primenu mera iz Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost i mera iz Nacionalnog programa za očuvanje i unapređenje seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Mera će se sprovoditi kroz uvođenje programa o rodnoj ravnopravnosti, ljudskim pravima i rodno zasnovanom nasilju prema ženama i nasilju u porodici u obrazovne kurikulume, na svim nivoima obrazovanja, kroz organizovanje, podsticanje i podržavanje konferencija, tribina, stručnih skupova i javnih slušanja o uzrocima, rasprostranjenosti i posledicama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i kroz unapređenje normativnog okvira usaglašavanjem sa međunarodnim standardima u vezi sa prevencijom i zaštitom od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Posebna pažnja će se obratiti na visokoškolske nastavne programe za buduće stručnjake, na primenu usklađenih standarda i praćenje kvaliteta obuka i usavršavanje stručnjaka, kao i na odgovornost stručnjaka u primeni znanja, kao i na obuke za pripadnike sudstva i tužilaštva, kako bi se obezbedilo da kazne i mere za nasilje u porodici i druge oblike nasilja prema ženama budu efikasne, proporcionalne i odvraćajuće, kao i da se sve okolnosti iz člana 46 IK u praksi smatraju otežavajućim okolnostima od strane pravosuđa, naročito u slučajevima izvršenja krivičnog dela nad decom ili u njihovom prisustvu.
Uzeće se u obzir da se stručno usavršavanje državnih službenika i zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave zasniva na programima obuka koje donosi Vlada na predlog Nacionalne akademije za javnu upravu za svaku kalendarsku godinu.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, NVO, mediji, Nacionalna akademija za javnu upravu.
Pokazatelj rezultata mere 1.2. |
Izvori verifikacije mera 1.2. |
1.2.1. Broj usvojenih propisa i programa za obuku predstavnika državnih organa na svim nivoima i svih institucija, u vezi sa prevencijom rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, usklađenih sa međunarodnim standardima. |
- Propisi i programi usaglašeni sa međunarodnim standardima u vezi sa prevencijom rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici |
Mera 1.3. Jačanje kapaciteta zaposlenih u pravosuđu za adekvatnu primenu propisa kako bi se osigurala efikasna porodično-pravna i krivičnopravna zaštita žena od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici i umanjila sekundarna viktimizacija žena žrtava nasilja.
Opis i efekti mere: Preduslov za adekvatno i blagovremeno prepoznavanje žene žrtve nasilja i njenih potreba je obuka svih aktera koji dolaze ili mogu da dođu u kontakt sa žrtvom da se prema njoj odnose na konstruktivan i ohrabrujući način. To važi i za nosioce pravosudne i javnotužilačke funkcije. Obuke je potrebno organizovati na različitim nivoima: u okviru redovnog školovanja, kao ekstenzivne obuke zaposlenih, obuke vezane za posebne zadatke, redovne obuke za "osvežavanje" znanja. To je posebno važno u svetlu obaveze vršenja individualne procene rizika, preduzimanja standardnih istražnih procedura u vezi sa svim vidovima nasilja prema ženama, posebno u slučajevima nasilja u porodici, procene potreba žrtve za zaštitom i primenom instituta i mera koje su usmerene na zaštitu žena žrtava od reviktimizacije i sekundarne viktimizacije. Programi jačanja kapaciteta pravosudnih organa treba da se zasnivaju na dokazima, odnosno, na nalazima kontinuiranog praćenja njihovog rada i analize prakse. To zahteva uspostavljanje sistema za praćenje rada i analizu sudske i prakse organa gonjenja, kao i uspostavljanje jedinstvenog sistema prikupljanja i evidentiranja podataka o nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja. Efekti ove mere su ojačani kapaciteti zaposlenih u pravosuđu za adekvatan odnos i tretman žena žrtava nasilja u praksi; efikasnija primena mera i instituta usmerenih na zaštitu žrtava (na primer, šira primena zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta iz člana 197. ZKP, šira primena člana 30. ZKP, odnosno, obavezna primena ove odredbe u slučajevima krivičnih dela protiv braka i porodice, polne slobode i trgovine ljudima; instituta posebno osetljivog oštećenog i svedoka i sl.); unapređena zaštita žena žrtava od reviktimizacije i sekundarne vidiktimizacije u praksi.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Pravosudna akademija
Institucije učesnici u sprovođenju mere: sudovi, javna tužilaštva, Republičko javno tužilaštvo, akademska zajednica, NVO.
Pokazatelj rezultata mera 1.3. |
Izvori verifikacije mera 1.3. |
1.3.1. Broj i vrsta programa osnovne, redovnih i naprednih obuka zaposlenih u pravosuđu za postupanje u slučajevima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici; |
- Republičko javno tužilaštvo i Vrhovni kasacioni sud |
Mera 1.4: Unapređenje medijskog izveštavanja o rodno zasnovanom nasilju prema ženama i nasilju u porodici
Opis i efekti mere: Cilj mere je unapređenje medijskog izveštavanja o rodno zasnovanom nasilju prema ženama i nasilju u porodici, podizanje nivoa profesionalizma u medijskom izveštavanju o ovom fenomenu, bez senzacionalizma, uz jasnu osudu nasilja i uz poštovanje žrtava i njihove privatnosti. Efekti ove mere ogledaju se i u podizanju svesti i informisanju građana, prevazilaženju predrasuda i stereotipnih shvatanja rodnih uloga, čime se dugoročno doprinosi izmeni postojećih društvenih rodnih obrazaca. Ukoliko medijsko izveštavanje jasno osuđuje sve vidove rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, to doprinosi i senzibilisanju celog društva za nultu toleranciju prema nasilju. Ova mera će se realizovati podsticanjem i podržavanjem medija da afirmišu kulturu nenasilja i rodne ravnopravnosti, da podržavaju akcije i kampanje za podizanje nivoa svesti javnosti o uzrocima i posledicama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, seksualnom nasilju, da informišu građane o načinima reagovanja u slučajevima nasilja, raspoloživim merama za sprečavanje nasilja i preventivnim aktivnostima koje se sprovode. Ovom merom se uzima u obzir položaj i uloga regulatornih mehanizama i poštovanje samoregulatornih standarda i zakona u oblasti medija i informisanja, kako bi se obezbedilo rodno senzitivno izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju prema ženama i nasilju u porodici.
Da bi se postigli efekti mere, potrebno je kreirati specijalizovane programe obuke za medijske radnike o rodno osetljivom, nediskriminatornom, etičnom izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju prema ženama i nasilju u porodici, uključujući i specifičnosti nasilja prema ženama iz višestruko diskriminisanih grupa, koje je neophodno kontinuirano sprovoditi na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo kulture i informisanja, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Regulatorno telo za elektronske medije, Savet za štampu.
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, REM, Savet za štampu, medijske kuće, sredstva javnog informisanja, udruženja novinara, NVO.
Pokazatelj rezultata mere 1.4. |
Izvori verifikacije mera 1.4. |
1.4.1. Broj medijskih sadržaja koji se profesionalno i etički bave problemom nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja. |
- Specijalizovani programi obuke za medijske radnike o rodno osetljivom, nediskriminatornom, etičnom izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju prema ženama i nasilju u porodici, uključujući i specifičnosti nasilja prema ženama iz višestruko diskriminisanih grupa |
Mera 1.5. Obezbeđivanje uslova za sprovođenje odgovornih, na sigurnosti žrtava zasnovanih, programa rada sa učiniocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici u sistemu socijalne zaštite
Opis i efekti mere: Cilj mere je obezbeđivanje uslova za sprovođenje odgovornih, na sigurnosti žrtava zasnovanih, programa rada sa učiniocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, što doprinosi sigurnosti žrtava i sprečavanju ponavljanja nasilja kroz promenu nasilnih obrazaca ponašanja učinilaca i bolje upravljanje rizikom od ponavljanja nasilja. Za realizaciju mere neophodno je obezbediti zakonske uslove, kojima će se omogućiti kontinuirani rad profesionalaca sa specijalizovanim znanjima za rad sa učiniocima nasilja i žrtvama, osigurati bolja procena rizika, poboljšati efekat drugih primenjenih mera i informisanje drugih institucija u okviru koordinisanog odgovora na nasilje. Ova mera podrazumeva primenu programa rada sa učiniocima i osiguravanje mehanizama za podsticanje dobrovoljnog uključivanja učinilaca nasilja u programe i pravovremenog započinjanja rada.
Efekti mere ogledaju se kroz povećanu sigurnost žrtava nasilja, bolju procenu rizika i upravljanje rizikom od ponavljanja nasilja, povećanje efekta drugih primenjenih mera, promenu nasilnih obrazaca ponašanja kod učinilaca nasilja i smanjen broj ponavljanja nasilja.
Programi rada sa učiniocima nasilja moraju biti usklađeni sa Istanbulskom konvencijom i standardima dobre prakse. Posebno je značajno da se sprovode u saradnji sa specijalizovanim servisima za podršku žrtvama nasilja. Potrebno je obezbediti ljudske, finansijske i tehničke resurse za njihovo održivo sprovođenje, osigurati širok obuhvat učinilaca nasilja i razvijati ih ravnomerno na teritoriji čitave zemlje. Programi treba da se razvijaju kao posebna usluga u okviru sistema socijalne zaštite, sa usvojenim standardima i sprovedenim procesom licenciranja. Ova mera će se realizovati kroz kreiranje programa rada sa učiniocima nasilja i kroz programe obuke profesionalaca. Pored programa usmerenih na partnersko nasilje, neophodno je da postoje programi i za druge oblike rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, organizacije koje sprovode programe rada sa učiniocima nasilja, ženske NVO koje pružaju specijalizovane usluge, Republički zavod za socijalnu zaštitu.
Pokazatelj rezultata mere 1.5. |
Izvori verifikacije mera 1.5. |
1.5.1. Usvojen standard za uslugu programa rada sa učiniocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici. |
- Program rada sa učiniocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici na državnom nivou |
Poseban cilj 2: Obezbeđena efikasna i delotvorna zaštita žrtava i uspostavljene dostupne i adekvatne opšte i specijalizovane usluge podrške žrtvama nasilja.
Kako bi se obezbedila efikasna i delotvorna zaštita žrtava potrebno je unaprediti sistem zaštite od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i opšte i specijalizovane usluge podrške žrtvama nasilja, u skladu sa standardima koje propisuje Istanbulska konvencija i drugi potvrđeni međunarodni ugovori i domaći dokumenti.
Pokazatelj ishoda |
Početna vrednost |
Ciljana vrednost |
Izvori verifikacije |
1. Uspostavljena delotvorna saradnja svih nadležnih institucija u zaštiti žrtava nasilja, zasnovana na integrisanom pristupu i razumevanju rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici a usmerena na zaštitu ljudskih prava i bezbednost žrtava, posebno žrtava iz višestruko ugroženih grupa |
2020: |
2025: Poboljšana efikasnost i delotvornost institucionalne zaštite od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici kroz unapređenje zakonodavnog okvira i kapaciteta institucija |
Izvori verifikacije: |
2. Procenat izdvajanja iz godišnjeg budžeta namenjen programima za sprečavanje i suzbijanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u odnosu na ukupna programska sredstva u sledećim sektorima: |
2019: |
2025: |
Izvori verifikacije: |
3. Adekvatne opšte usluge dostupne svim žrtvama nasilja na celoj teritoriji RS bez diskriminacije |
2020: |
2025: |
Izvori verifikacije: |
4. Adekvatne specijalizovane usluge dostupne svim žrtvama nasilja na celoj teritoriji Republike Srbije i finansirane iz godišnjeg budžeta |
2020: |
2025: |
Izvori verifikacije: |
5. Uspostavljen kontrolni mehanizam za praćenje slučajeva femicida u Republici Srbiji |
2020: |
2025: |
- Evidencije institucija o slučajevima rodno zasnovanog ubistva žena, femicida na godišnjem nivou |
Mere za ostvarivanje posebnog cilja 2:
Mera 2.1: Usaglašavanje zakonodavnog okvira sa međunarodno preuzetim obavezama u cilju sveobuhvatne zaštite i unapređenja podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici
Opis i efekti mere: Osnovni cilj mere je unapređenje zakonodavstva u domenu pravne zaštite od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kako bi se otklonili nedostaci koji otežavaju pružanje blagovremene, delotvorne i efikasne pravne zaštite žrtvama, u skladu sa preuzetim obavezama iz Istanbulske konvencije, i u skladu sa preporukama GREVIO grupe i CEDAW komiteta. Efekti mere ogledaju se u usklađenom nacionalnom zakonodavstvu sa međunarodnim dokumentima koji se odnose na suzbijanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama, nasilja u porodici. Mera će se sprovesti izmenama i dopunama zakona, a efekti mere su efikasnija i delotvornija zaštita od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici. U tom smislu, potrebne su izmene i dopune PZ i izmene protokola. Ključne izmene PZ uključuju propisivanje posebnih pravila o određivanju i sprovođenju privremenih mera u postupku zaštite od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici i propisivanje rokova u kojima sud mora odlučiti o merama zaštite od nasilja; obavezu suda da u postupku za zaštitu od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici utvrdi i način vršenja roditeljskog prava, uključujući poveravanje deteta na čuvanje i vaspitavanje, izdržavanje deteta i ostvarivanje ličnih kontakata roditelja (izvršioca nasilja) s detetom ili da izvrši izmenu odluke o poveravanju, ostvarivanju ličnih kontakata i izdržavanju, za period dok su na snazi izrečene mere; propisivanje obaveze suda da presudu i rešenje o privremenoj meri obavezno dostavi žrtvi, centru za socijalni rad, policiji i javnom tužiocu, odnosno, grupi za koordinaciju i saradnju; ovlašćenje suda da u postupku zaštite od nasilja u porodici, može izuzetno narediti prinudno dovođenje tuženog od strane policije.
Ključne izmene u ZSNP su: propisivanje mogućnosti primene međunarodno priznatih alata za procenu rizika, kao što su npr. procena rizika od zlostavljanja u braku (Spousal Assult Risk Assessment), multisektorska konferencija za procenu rizika (The Multi-agency Risk Assessment Conference) i dr. Briga za bezbednost žrtve mora biti u središtu postupanja nadležnih institucija u svim slučajevima nasilja obuhvaćenih Istanbulskom konvencijom, a koja u članu 51. propisuje obavezu da se delotvorno proceni i osmisli plan za upravljanje bezbednosnim rizicima sa kojima se žrtva suočava, a u skladu sa standardizovanim procedurama. Važno je podsticati uključivanje zdravstvene službe u rad GKS.
ZSNP propisana je dužnost državnih organa i ustanova nadležnih za primenu ovog zakona (policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti, prekršajni sudovi i centri za socijalni rad) da brzo, delotvorno i koordinisano sprečavaju rodno zasnovano nasilje prema ženama i nasilje u porodici i vršenje krivičnih dela određenih ovim zakonom (uključujući i trgovinu ljudima iz člana 388. KZ) i da pruže žrtvi zaštitu, pravnu pomoć i psihosocijalnu i drugu podršku radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja.
Efekti ove mere se ogledaju u izmenama protokola kojim je potrebno definisati nove policijske mere i radnje, koja će dovesti do jedinstvenog i ujednačenog postupanja u poštovanju hitnih mera zaštite, a samim tim do sveobuhvatne kontrole i većeg stepena zaštite žrtava nasilja.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo pravde u delu koji se odnosi na Posebni protokol za pravosuđe u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju u delu koji se odnosi na PZ.
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Pravosudni organi.
Pokazatelj rezultata mere 2.1. |
Izvori verifikacije mera 2.1. |
2.1.1. Broj izmenjenih i dopunjenih propisa u oblasti zaštite i pružanja usluga podrške žrtvama nasilja |
- Nacionalno zakonodavstvo |
Mera 2.2. Informisanje žrtava nasilja
Opis i efekti mere: Od izuzetne je važnosti da se žrtve rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici informišu o svojim pravima u oblasti zaštite od nasilja, kao i o dostupnim uslugama podrške. Informacije o uslugama podrške i zakonskim merama koje su dostupne žrtvama nasilja u porodici i drugih vidova nasilja prema ženama moraju biti dostupne svim ženama, posebno ženama iz višestruko ranjivih grupa, u formatu koji mogu koristiti i na jeziku koji razumeju.
Potrebno je posebno informisati žrtve nasilja o postojanju odgovarajućih prostorija opremljenih audio i video uređajima kojima je posebno osetljivim svedocima omogućeno ispitivanje bez prisustva ostalih učesnika u postupku i kasnije korišćenje zapisa svedočenja u sudskom postupku.
Trebalo bi postojeće službe objediniti tako da rade i za sudove i za tužilaštva, kao što je predviđeno Nacionalnom strategijom za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u RS za period 2020-2025. godine koja je usvojena 2020. godine. U službama je potrebno zaposliti adekvatno osposobljene i obučene kadrove koji mogu da pruže svaku vrstu podrške žrtvama tokom trajanja krivičnog postupka.
Stručnjaci iz svih relevantnih institucija moraju biti proaktivni u informisanju žrtava, a institucije se moraju angažovati u distribuiranju postera i letaka, kao i drugog informativnog materijala, pripremljenog sa njihove strane ili od strane drugih aktera. U procese informisanja žrtava nasilja se zajedno moraju uključiti državne institucije i specijalizovane NVO.
Institucije nadležne za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republičko javno tužilaštvo, Vrhovni kasacioni sud
Institucije koje učestvuju u sprovođenju mere: Ministarstvo pravde, specijalizovane NVO
Pokazatelj rezultata mere 2.2. |
Izvor verifikacije mera 2.2. |
2.2.1. Broj uspostavljenih službi za informisanje oštećenih lica i svedoka na teritoriji RS |
- Izveštaji pravosudnih organa na godišnjem nivou |
Mera 2.3. Unapređenje opštih usluga za žene žrtve rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici kroz definisanje standarda rada i obezbeđivanje dostupnosti usluga ženama iz osetljivih grupa.
Opis i efekti mere: Osnovni cilj mere je da se obezbedi pristup uslugama koje obuhvataju pravno i psihološko savetovalište, finansijsku pomoć, stanovanje, obrazovanje i pomoć prilikom zapošljavanja. Delotvoran pristup pravdi za žene žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, podrazumeva adekvatan sistem pravne pomoći, koji obezbeđuje pružanje kvalitetne pravne pomoći, besplatno ili po smanjenim troškovima, svima koji nisu u stanju da je plate. Sa aspekta mogućnosti žrtava nasilja da ostvare zaštitu od nasilja pozitivno je to što je pravo na besplatnu pravnu pomoć, nezavisno od opštih uslova, priznato licima koja ostvaruju pravo na pravnu zaštitu od nasilja u porodici, od torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima. Međutim, ovakvim restriktivnim pristupom stavljene su u nejednak položaj žene žrtve drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, koje pravo na besplatnu pravnu pomoć ostvaruju pod opštim zakonskim uslovima. Žene sa invaliditetom imaju otežan pristup besplatnoj pravnoj pomoći jer su mnogi objekti organa nadležnih za odobravanje besplatne pravne pomoći i pružalaca besplatne pravne pomoći fizički nepristupačni. Ne postoji ni zakonska dužnost da se pravna pomoć i podrška pružaju u pristupačnim formatima i tehnologijama, u zavisnosti od potreba osoba sa invaliditetom. Osim žena sa invaliditetom, žene iz drugih osetljivih društvenih grupa (Romkinje, starije žene, žene sa sela) takođe imaju otežan pristup besplatnoj pravnoj pomoći, usled nedovoljne informisanosti, nedostatka kampanja o pravu na besplatnu pravnu pomoć i načinu ostvarivanja ovog prava, nedostupnosti materijala na jezicima koji razumeju i slično. Zbog toga je potrebno povećati dostupnost svih opštih usluga podrške ženama iz osetljivih grupa, naročito starijih žena, žena sa invaliditetom i Romkinja koje se često suočavaju sa spoljnim i unutrašnjim preprekama koje ih sprečavaju da prijave nasilje kome su izložene. Neophodno je obezbediti dovoljna i stabilna finansijska sredstva za povećanje broja i kvaliteta ovih usluga. Efekti mere se ogledaju u povećanju obima i dostupnosti opštih usluga koje omogućavaju prevazilaženje traume i oporavak žena koje su preživele nasilje.
Pored ovog, cilj mere je standardizovanje procedure pružanja efikasne i delotvorne zdravstvene i drugih vidova zaštite žrtava nasilja, kao i povećanje dostupnosti odgovarajućih usluga podrške žrtvama nasilja. Prikupljanje i analiza podataka pokazatelji su sistemskog pristupa rešavanju problema RZN nasilja. Otkrivanje, prepoznavanje i evidentiranje nasilja prema ženama omogućavaju pravovremenu prevenciju i intervenciju. Zbog toga je veoma značajna primena Posebnog protokola Ministarstva zdravlja tj. njegovog operativnog dela Obrasca za evidentiranje i dokumentovanje nasilja.
Kako bi se mera dosledno sprovodila, potrebno je da Poseban protokol i Obrazac kao njegov sastavni deo dobiju pravno obavezujući oblik. Podrška realizaciji ove mere doprinosi stvaranju okruženja koje pruža podršku zajedno sa ostalim službama za pomoć i podršku u slučaju nasilja, a takođe predstavljaju mere delotvorne zaštite žrtava.
Efekti primene mere obezbediće pristupačnu, efikasnu i delotvornu zdravstvenu zaštitu žrtava nasilja, u višem stepenu i obimu, uz korišćenje obrazaca za dokumentovanje nasilja kao dokaznog sredstva na sudu te će u krajnjem ishodu sudskih postupaka biti adekvatno sankcionisanje učinioca nasilja. Izmene Posebnog protokola koji je namenjen zdravstvenim radnicima za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju obuhvatiće sve oblike nasilja prema ženama i povećati osetljivost zdravstvenih radnika, a njegova dosledna primena predstavljaće ključni korak u obezbeđivanju efikasne i delotvorne zaštite žrtava nasilja.
Postoji urgentna potreba da se u okviru opštih usluga podrške preduzmu posebne mere za žene koje su žrtve nasilja u smislu prioriteta u stambenom zbrinjavanju i zapošljavanju.
Institucije nadležne za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo finansija, Republičko javno tužilaštvo, Vrhovni kasacioni sud.
Institucije koje učestvuju u sprovođenju mere: Ministarstvo pravde, Centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite (iz Plana mreže zdravstvenih ustanova, i u privatnom vlasništvu), stručnjaci, OCD, NVO, Zdravstveni savet Srbije, Lekarska komora Srbije, Komora medicinskih sestara i tehničara Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije (IZJZV i zavodi ZJZ).
Pokazatelj rezultata mere 2.3. |
Izvori verifikacije mera 2.3. |
2.3.1. Broj i vrsta adekvatnih usluga opšte podrške namenjenih žrtvama nasilja radi oporavka od svih oblika nasilja, finansiranih iz budžeta na državnom/regionalnom/ lokalnom nivou, razvrstano prema: a) regionu/gradu i b) vrsti pružaoca usluge |
- Evidencija RZSZ i PZSZ |
Mera 2.4. Unapređenje specijalizovanih usluga za žene žrtve rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici kroz definisanje standarda rada i obezbeđivanje dostupnosti usluga ženama iz osetljivih grupa.
Opis i efekti mere: Cilj ove mere je obezbeđivanje adekvatnih, lako dostupnih specijalizovanih usluga podrške svim žrtvama nasilja bez izuzetka, na celoj teritoriji Republike Srbije, za sve vidove nasilja obuhvaćene Istanbulskom konvencijom. Mora se obezbediti pružanje ovih usluga u kontinuitetu uz uvažavanje i korišćenje dugogodišnje ekspertize i iskustva specijalizovanih ženskih NVO, što sada nije slučaj.
Merom su obuhvaćene usluge podrške i zaštite žrtava silovanja i seksualnog nasilja kako bi se otklonili nedostaci koji otežavaju pružanje podrške u skladu sa Istanbulskom konvencijom, i preporukama GREVIO grupe. Specijalizovani referentni centri su neophodni za kvalitetnu podršku i zaštitu žrtava seksualnog nasilja koje na jednom mestu 24 sata, sedam dana u nedelji (24/7) dobijaju medicinski i sudskomedicinski pregled, psihološku podršku i pravni savet što je od izuzetnog značaja za žrtvu, ne samo radi prikupljanja dokaza za sudski postupak, nego i za njen psihološki oporavak. Za realizaciju mere neophodno je definisati minimum standarda i obezbediti stručno osoblje za intervencije u kriznim situacijama.
Efekti mere treba da omoguće žrtvama silovanja i seksualnog nasilja pristup uslugama neodložne medicinske nege i podrške u kombinaciji sa sudskomedicinskim (forenzičkim) pregledima, uz prikupljanje drugih dokaza potrebnih za krivično gonjenje učinilaca seksualnog nasilja kao i krizno i dugoročno psihološko savetovanje i terapiju ženama koje su preživele seksualno nasilje.
SOS telefoni za žene i decu žrtve nasilja su jedan od najefikasnijih mehanizama zaštite žena od nasilja jer omogućavaju da žrtve brzo dobiju odgovarajuće informacije i pronađu podršku. Ova usluga je predviđena i ZSZ (članom 40), a njome se žena koja je preživela nasilje ili je pod rizikom od nasilja osnažuje da izađe iz situacije u kojoj se nalazi i potraži odgovarajuću pomoć. SOS telefoni su ključni za prvi kontakt sa ženama žrtvama nasilja, za izlaženje u susret njenim potrebama, kao i za dalje upućivanje na odgovarajuće službe u zajednici. Postojeća usluga Nacionalnog SOS telefona nije adekvatna zahtevima i standardima koje propisuje Istanbulska konvencija, jer se tokom pružanja usluge nacionalnog SOS telefona registruju/snimaju razgovori sa korisnicama/ženama koje pozivaju, a snimci svih poziva se čuvaju za slučaj da sud naloži njihovo korišćenje. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u toku postupka nadzora utvrdio je da se pozivi snimaju bez zakonskog ovlašćenja ili pristanka lica na davanje podataka. Kako bi otklonili svi nedostaci neophodno je uspostaviti uslugu koja će u potpunosti uvažiti sve principe i standarde rada na SOS telefonu, dostupnu 24/7 365 dana, uz poštovanje i uvažavanje višedecenijskog iskustva i ekspertize ženskih specijalizovanih NVO u pružanju ove usluge.
Prihvatilište/sklonište ili sigurna kuća je usluga smeštaja žrtava nasilja u porodici i njihove maloletne dece koja je propisana članom 40. ZSZ. Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite utvrđeni su standardi za usluge smeštaja. Ovi standardi predstavljaju opšte standarde i nisu specifični za pružanje specijalizovanih usluga, u skladu sa standardima Istambulske konvencije (na primer, standardi za prihvatilište odnose se na prihvatilišta opšteg tipa, a ne važe za sigurnu kuću za žene i decu žrtve nasilja). Takođe, pravila rada utvrđena su i Pravilnikom o prijemu i otpuštanju iz prihvatilišta važe za sve vrste prihvatilišta i nisu specifični za prihvatilišta za žrtve nasilja u porodici. Uslovi za licenciranje organizacija koje pružaju ovu vrstu usluga regulisani su Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zaštite.
Kad je specijalizovana usluga prihvatilišta/sigurnih kuća u pitanju, problem je nedostatak sredstava, kao i nedostatak drugih usluga podrške uz podršku smeštaja. Postoje poteškoće da se sačuva anonimnost i privatnost žena koje koriste usluge sigurne kuće kojima rukovode CSR, a uočeni su izazovi u osiguranju bezbednosti korisnica, kao i činjenica da nisu sve usluge besplatne. Beleže se slučajevi odbijanja prijema Romkinja, žena sa invaliditetom, uključujući i žene sa mentalnim i psihosocijalnim invaliditetom. Nijedno od postojećih prihvatilišta nije opremljeno za smeštaj žena sa invaliditetom ili žena koje pate od bolesti zavisnosti.
Nema propisanih standarda kvaliteta za usluge prihvatilišta/sigurne kuće koje zbrinjavaju žrtve nasilja u porodici i drugih vidova nasilja na osnovu razumevanja nasilja prema ženama iz rodne perspektive, osnaživanja žrtava a uz integrisani pristup usmeren na zadovoljavanje potreba žrtava nasilja. Potrebno je proširiti kapacitete postojećih prihvatilišta/sigurnih kuća, uz obezbeđivanje pristupa svim ženama, posebno ženama sa invaliditetom, Romkinjama i migrantkinjama/azilantkinjama.
Sve specijalizovane usluge moraju biti uspostavljene tako da odgovore na potrebe i prava dece u slučaju da su indirektne žrtve nasilja. Pored slučajeva nasilja u porodici, važno je obezbediti uslugu za decu koja su svedoci i drugih vidova nasilja. Usluge zaštite i podrške za decu svedoke moraju obuhvatiti psihološko savetovanje i terapiju, koja sada posebno u slučajevima kada su deca zajedno sa majkama smeštena u sigurnim kućama, izostaju. Ovo savetovanje sada po pravilu izostaje i kada su deca privremeno smeštena u hraniteljske porodice. Potrebno je obezbediti da deca svedoci nasilja budu u mogućnosti da ostanu sa nenasilnim roditeljem i da dobiju pomoć, podršku i pažnju koja im je potrebna. Bezbednost dece je primarna.
Kroz unapređenje specijalizovanih usluga za žene žrtve nasilja potrebno je i podsticati upotrebu digitalnih tehnologija kao i sredstava prijave i informisanja u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem.
Neophodno je obezbediti dovoljna i stabilna finansijska sredstva za povećanje broja i kvaliteta specijalizovanih usluga, kao i finansiranje ženskih NVO koje pružaju specijalizovane usluge ženama sa iskustvom nasilja. Efekti mere se ogledaju u povećanju obima i dostupnosti specijalizovanih usluga koje omogućavaju prevazilaženje traume i oporavak žena žrtava nasilja i dece svedoka nasilja.
U skladu sa Istanbulskom konvencijom i preporukama GREVIO grupe potrebno je obezbediti obavljanje besplatnih specijalističkih i sudsko-medicinskih (forenzičkih) lekarskih i laboratorijskih pregleda i pružanje besplatne psihološke podrške u skladu sa potrebama žrtava nasilja.
Institucije nadležne za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo finansija.
Institucije koje učestvuju u sprovođenju mere: Centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite (iz Plana mreže zdravstvenih ustanova, i u privatnom vlasništvu), stručnjaci, OCD, NVO, Zdravstveni savet Srbije, Lekarska komora Srbije, Komora medicinskih sestara i tehničara Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije (IZJZV i zavodi ZJZ).
Pokazatelj rezultata mere 2.4. |
Izvori verifikacije mera 2.4 |
2.4.1. Broj usvojenih propisa i standardi rada za službe za podršku žrtvama seksualnog nasilja, SOS telefona i prihvatilišta/sigurnih kuća u skladu sa međunarodnim standardima |
- Propisi i standardi kojima se reguliše rad i pružanje specijalizovanih usluga podrške žrtvama seksualnog nasilja, SOS telefona i prihvatilišta/sigurnih kuća usklađeni sa standardima IK |
Mera 2.5. Sprečavanje femicida kao ekstremne manifestacije postojećih oblika nasilja prema ženama
Opis i efekti mere: Cilj ove mere je uspostavljanje kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida u RS. Rodno zasnovana ubistva žena nisu novi oblik nasilja, već ekstremna manifestacija postojećih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Ova ubistva nisu izolovani incidenti koji se dešavaju nenadano i neočekivano, već predstavljaju konačan akt nasilja koji traje već dugo. Ove manifestacije su duboko kulturološki i društveno ukorenjene, društvo ih prihvata kao neminovnost, toleriše ih i opravdava o čemu svedoče javno dostupne informacije i natpisi o delu u medijima. Izostaje odgovornost države kad su u pitanju ubistva žena.
Da bi se na ove slučajeve odgovorilo sa dužnom pažnjom, neophodno je, da se posle svakog slučaja femicida sprovede delotvorna istraga zločina i da se procesuiraju i kazne dela nasilja koja su počinili državni akteri i privatna lica, pogotovo ako ova dela predstavljaju obrazac sistematskog nasilja prema ženama. Nužno je garantovati de-facto pristup odgovarajućim efikasnim pravnim procesima. U okviru odgovornosti države, neophodno je uvažavanje i poštovanje dostojanstva žene žrtve i onih koje ostaju posle nje, deca, rođaci/ke. Takođe, neophodno je obezbediti reparaciju za žrtve i njihove bližnje/rođake. Potrebno je identifikovati grupe žena koje su pod posebnim rizikom od nasilja, žene koje su izložene višestrukoj/ intersekcionalnoj diskriminaciji, pripadnice manjinskih grupa a ovi faktori moraju biti uzeti u obzir prilikom kreiranja mera za prevenciju svih oblika nasilja.
Jedini trenutno dostupan izvor podataka o slučajevima femicida u Republici Srbiji su saopštenja za javnost, različiti natpisi i informacije u medijima i izveštaji. Naime, iako u svojim redovnim biltenima i saopštenjima iz oblasti pravosudne statistike objavljuje broj lica prijavljenih, optuženih i osuđenih za krivično delo ubistva, kao i podatke o polu i starosti žrtve, Republički zavod za statistiku ne publikuje podatke o tome u koliko slučajeva se radilo o rodno motivisanim ubistvima, te se po ovim podacima ne može utvrditi učestalost i rasprostranjenost femicida u Republici Srbiji, jer nema podataka o odnosu učinioca i žrtve i o motivisanosti učinioca da izvrši ovo delo. U podacima o umrlima nasilnom smrću, iz statistike RZS dela femicida nisu posebno naznačena i ne može se razlučiti sa sigurnošću da li su u razvrstana u kategoriji ubistva ili ostalo.462 Uspostavljanje specijalizovanih državnih organa za sprovođenje istraga i pokretanje krivičnih postupaka u slučajevima femicida preporučeno je i od strane Specijalnog izvestioca UN o nasilju prema ženama,463 radi sprečavanja nekažnjavanja učinilaca. U skladu sa tim, trebalo bi razmotriti tretiranje femicida kao posebnog krivičnog dela protiv života i tela u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije, koje bi obuhvatilo svako rodno motivisano lišenje života žene, bilo da je ono učinjeno umišljajno, bilo da je smrt žene obuhvaćena nehatom učinioca, a pod uslovom da je nastupila kao posledica rodno motivisanog nasilja. Slučajevi femicida bi se dalje trebali razvrstati prema femicidu počinjenom u okviru porodičnog i partnerskog nasilja, zasnovanog na odnosu između učinioca i žrtve, i ostalih slučajeva femicida. Pored toga, države treba da prikupljaju podatke o samoubistvima žena ili smrtnim slučajevima u vezi sa povredama u slučajevima nasilja nad ženama i o ubistvima dece u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem nad njihovim majkama.
______
462 Republički zavod za statistiku, podaci za 2019. godinu, kategorija: Umrli nasilnom smrću, po poreklu nasilne smrti, polu i starosti: Dostupno na: https://data.stat.gov.rs/Home/Result/18030304?languageCode=sr-Latn&displayMode=table
463 Dubravka Šimonović, Sombating violence against women- bringing security home; dostupno na: https://www.ohchr.org/en/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=20953&LangID=E
Efekti mere se ogledaju u stvaranju mogućnosti prikupljanja i evidentiranja svih podataka i informacija o delima femicida u cilju analize postupanja nadležnih organa i prevencije nasilnih smrti žena od strane muškaraca.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, sudovi, javna tužilaštva, Republičko javno tužilaštvo, Vrhovni kasacioni sud, ženske specijalizovane NVO
Pokazatelj rezultata mere 2.5. |
Izvori verifikacije mera 2.5 |
2.5.1. Broj izmenjenih propisa u vezi sa rodno zasnovanim ubistvom žena, kojima se omogućava pokretanje istraga i krivičnih postupaka ovih dela, kao i prikupljanje i analiza podataka i informacija u vezi praćenja i preventivnog delovanja |
- Evidencija novo uspostavljenog mehanizma za praćenje slučajeva rodno zasnovanog ubistva žena |
krivičnim postupcima, pokrenutim na osnovu dela rodno zasnovanog ubistva žene-femicida, kultura, običaji, religija, tradicija ili tzv. "čast", ne smatraju opravdanjem za takva dela, u relevantne zakone/podzakonska akta/strategije i politike. |
|
Poseban cilj 3: Inkriminisani svi oblici nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u skladu sa međunarodnim standardima, obezbeđeni uslovi za adekvatno procesuiranje i kažnjavanje učinilaca, unapređen položaj žrtava i svedoka i ostvarivanje prava žrtava na obeštećenje.
Ostvarivanjem ovog cilja biće inkriminisani svi oblici nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u skladu sa Istanbulskom konvencijom, uključujući i sve oblike seksualnog nasilja, što će omogućiti da se sva dela nasilja prema ženama i nasilja u porodici efikasno procesuiraju i adekvatno sankcionišu. Na taj način biće obezbeđena delotvorna generalna i specijalna prevencija svih oblika nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Biće, takođe, unapređen položaj žrtava i svedoka svih oblika nasilja prema ženama i nasilja u porodici kroz uspostavljanje delotvornih i rodno odgovornih mehanizama za pružanje podrške žrtvama i svedocima i sprečavanje sekundarne viktimizacije. Ostvarivanje ovog posebnog cilja biće stvoreni uslovi da žrtve nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i članovi njihovih porodica, efikasno ostvare pravo na obeštećenje, uključujući i obeštećenje iz javnog fonda.
Pokazatelj ishoda |
Početna vrednost |
Ciljana vrednost |
Izvori verifikacije |
1. Inkriminisani svi oblici nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u skladu sa Istambulskom konvencijom, uključujući i sve oblike seksualnog nasilja |
2020: |
2025: |
- Nacionalno zakonodavstvo |
2. Obezbeđena delotvorna i generalna primena principa dužne pažnje u postupanju svih državnih organa u slučajevima svih oblika nasilja prema ženama i nasilja u porodici u skladu sa međunarodnim standardima |
2020: |
2025: Princip dužne pažnje u postupanju državnih organa i drugih aktera u svim slučajevima inkriminisanih dela rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici ugrađen u sve protokole o postupanju |
Izvori verifikacije: |
Mere za ostvarivanje posebnog cilja 3:
Mera 3.1: Osigurati punu, efikasnu i delotvornu krivičnopravnu zaštitu žena od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici
Opis i efekti mere: Kako bi se osigurala jednaka pravna zaštita (krivičnopravna, porodičnopravna i preventivna) od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, koju će uživati isti krug lica, potrebno je identično definisati nasilje u porodici i krug lica koji se smatraju članom porodice na isti način u zakonima (KZ, PZ i ZSNP). U domenu krivičnopravne zaštite od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, potrebno je osigurati da iz krivičnopravne zaštite od nasilja u porodici ne budu isključeni bivši supružnici koji ne žive u zajedničkom domaćinstvu i nemaju zajedničko dete, bivši vanbračni partneri, koji mogu da žive u zajedničkom domaćinstvu, kao i roditelji vanbračnih partnera. Time bi se pravni okvir uskladio sa zahtevima postavljenim u međunarodnim dokumentima, a uvažila bi se i činjenica da nasilje u porodici ne prestaje odmah po prekidanju bračne ili vanbračne zajednice, što potvrđuju istraživanja.
Kako bi se obezbedila odgovarajuća krivičnopravna zaštita od seksualnog nasilja, potrebno je da kod inkriminacija silovanja i obljube akcenat ne bude na prinudi, već na odsustvu slobodnog pristanka žrtve na seksualni odnos. Trebalo bi preispitati ratio postojanja krivičnog dela obljuba nad nemoćnim licem: radnja izvršenja ovog krivičnog dela je ista kao i radnja izvršenja krivičnog dela silovanje, ali javni tužioci u praksi pribegavaju kvalifikaciji obljuba nad nemoćnim licem kada su silovane žene sa invaliditetom. Iako je raspon kazne kod obe inkriminacije isti, praksa krivičnog gonjenja silovanja žena sa invaliditetom kao obljube nad nemoćnim licem šalje poruku da kršenje njihovog seksualnog odlučivanja i autonomije ne predstavlja silovanje. "Nemoć" lica bi trebalo predvideti kao kvalifikatornu okolnost kod krivičnog dela silovanje. Najzad, potrebno je ujednačiti zakonsku kaznenu politiku za sva dela silovanja (obljube).
Kako bi se obezbedila praktična primena inkriminacije polno uznemiravanje, potrebno je sprovesti edukaciju stručnjaka, odnosno predstavnika pravosudnih organa ka boljem razumevanju ovog krivičnog dela.
Kako bi se otklonile nejasnoće koje postoje u pozitivnom zakonodavstvu i osiguralo razumevanje koncepta i opasnosti od proganjanja, potrebno je sprovesti edukaciju stručnjaka, odnosno predstavnika pravosudnih organa ka boljem razumevanju ovog krivičnog dela.
Da bi bolje razumevali fenomen femicida kao ekstremne manifestacije postojećeg oblika nasilja prema ženama, a u cilju njegove vidljivosti potrebno je unaprediti vođenje evidencija u kojima se vode podaci o ubistvu, polu, žrtvi učinioca, njihovom međusobnom odnosu i drugim relevantnim okolnostima u cilju prikupljana podataka koji bi bili od važnosti za vođenje statistika i u tom cilju sprečavanja vršenja krivičnih dela koja podrazumevaju rodno motivisano lišenje života žene.
Potrebno je da država preduzme neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbedi da se inkriminiše onemogućavanje prirodne reprodukcije žene bez njenog informisanog pristanka ili razumevanja procedure. Veliku zabrinutost izazivaju moguće negativne posledice koje mogu proisteći iz odluka kojima se dozvoljava da se izvrši prinudni abortus nad ženom sa invaliditetom koja je lišena poslovne sposobnosti. Potrebno je preduzimanje neophodnih mera koje garantuju potpunu i efikasnu realizaciju prava žena sa invaliditetom na seksualno i reproduktivno zdravlje.
Efekti ove mere ogledaju se u usklađenom nacionalnom zakonodavstvo sa međunarodnim dokumentima koji se odnose na suzbijanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i usklađenim nacionalnim pravnim okvirom (KZ). Pored toga, efekti ove mere ogledaju se u tome da isti krug lica uživa krivičnopravnu, porodičnopravnu i preventivnu zaštitu od svih oblika nasilja u porodici; inkriminacije silovanja (obljube) zasnovane na ideji slobodno datog pristanka u skladu sa članom 36. Istanbulske konvencije; obezbeđene odgovarajuće kazne za sve seksualne radnje bez pristanka žrtve, bez obzira na lične karakteristike; postavljen pravni osnov za procesuiranje svih oblika nasilja prema ženama koje predviđa Istanbulska konvencija i osigurana bolja krivičnopravna zaštita maloletnih lica. Mera će se sprovesti izmenama i dopunama KZ RS, a ove izmene doprineće efikasnijoj i delotvornijoj zaštiti od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja i povećanoj zaštiti prava žrtava nasilja.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, sudovi, javna tužilaštva, Republičko javno tužilaštvo, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca.
Pokazatelj rezultata mere 3.1. |
Izvori verifikacije mera 3.1. |
3.1.1. Broj prijava proganjanja žena podnetih policiji i drugim organima i službama, razvrstani po polu i odnosu sa učiniocem, u odnosu na ukupno broj podnetih prijava proganjanja, na godišnjem nivou |
- Izmene i dopune KZ RS |
Mera 3.2. Osigurati punu zaštitu žena žrtava rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici od učinilaca nasilja tokom krivičnog postupka i nakon izvršenja krivičnih sankcija
Opis i efekti mere: Cilj mere je unapređivanje normativnog okvira kako bi se osigurala zaštita žena žrtava rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici tokom i nakon izvršenja krivičnih sankcija i obezbedila dostupnost programa za učinioce nasilja. U tom smislu, neophodno je propisati obavezno obaveštavanje žrtve ili njenog zakonskog zastupnika u situacijama kada se osuđeni za krivična dela protiv života i tela, protiv polne slobode ili protiv braka i porodice otpušta sa izdržavanja kazne zatvora, u slučajevima bekstva, kao i ukoliko koristi pogodnosti koje podrazumevaju privremeni izlazak iz zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. Na ovaj način bi se unapredila zaštita žrtava krivičnih dela protiv života i tela, protiv polne slobode ili protiv braka i porodice jer bi se njihovim obaveštavanjem o svakom trajnom ili privremenom puštanju na slobodu učinioca omogućilo preduzimanje preventivnih aktivnosti radi zaštite bezbednosti žrtve.
Takođe, neophodno je propisati mogućnost primene odgovarajućih pravnih posledica i posebnih mera prema učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode kojima je izrečena neka druga krivična sankcija, osim kazne zatvora, kao i kada je krivično delo izvršeno prema punoletnoj žrtvi. Na ovaj način bi se omogućila primena zakona na sve osuđene učinioce krivičnih dela protiv polne slobode, a samim tim i mogućnost preventivne zaštite od seksualnog nasilja maloletnih i punoletnih lica i evidenciju svih osuđenih seksualnih prestupnika.
Pored toga, neophodno je uvođenje obaveznih specijalizovanih programa rada sa učiniocima nasilja u porodici i nasilja prema ženama tokom izdržavanja kazne zatvora, kao i u situacijama kada su im izrečene druge krivične sankcije. Ovi programi treba da se razvijaju u zatvorima, ali i u okviru probacijske službe, odnosno, trebalo bi da budu povezani sa drugim programima u zajednici, koji se razvijaju u okviru sistema socijalne zaštite. Potrebno je da se ova saradnja odvija i u procesu planiranja postpenalnog perioda, sa ciljem osiguravanja bezbednosti žrtava. U tom smislu, treba voditi računa da profesionalci koji sprovode programe nisu angažovani u drugim ulogama (npr. istovremena uloga vaspitača u kazneno-popravnom zavodu i uloga voditelja programa rada sa učiniocima).
Takođe, potrebno je razviti programe za seksualne prestupnike u skladu sa istim principima. Efekti ove mere ogledaju se u efikasnijoj i delotvornijoj zaštita od nasilja prema ženama, nasilja u porodici, seksualnog nasilja i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, u povećanoj zaštiti prava žrtava nasilja, povećanoj sigurnosti žrtava nasilja i boljoj proceni rizika i upravljanja rizikom od ponavljanja nasilja.
Kako bi se osigurala efikasna zaštita žrtava rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i seksualnog nasilja, tokom krivičnog postupka potrebno je propisati obavezno dodeljivanje statusa posebno osetljivog svedoka po službenoj dužnosti za žrtve pojedinih krivičnih dela (npr. krivična dela protiv polne slobode, protiv braka i porodice, trgovina ljudima i slično) i njihovog ispitivanja upotrebom audio i video uređaja, pri čemu se snimak svedočenja obavezno koristi u sudskom postupku radi izbegavanja sekundarne viktimizacije žrtve. Trebalo bi razmotriti uvođenje zabrane postavljanja određenih pitanja oštećenom ili svedoku, koja se tiču polnog života i seksualne sklonosti žrtve ili svedoka, njenog političkog i ideološkog opredeljenja, rasnog, nacionalnog i etničkog porekla, moralnih kriterijuma, drugih isključivo ličnih i porodičnih okolnosti, u slučajevima kada odgovori na ova pitanja nisu neposredno i očigledno povezani sa potrebom razjašnjenja konkretne krivične stvari. Time bi se osigurala efikasnija zaštita žrtve, posebno žrtava seksualnih delikata i trgovine ljudima, od sekundarne viktimizacije tokom postupka, ali i žrtava drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Potrebno je izmenama i dopunama PZ obezbediti da sudovi tokom postupaka imaju obavezu da razmatraju sva pitanja koja se odnose na nasilje prema ženama prilikom određivanja starateljstva i prava na posetu/viđanje deteta, da se obezbedi da sudovi svedočenjem o nasilju nad bliskom osobom smatraju ugrožavanjem najboljeg interesa deteta. Takođe, potrebno je uvesti mogućnost da se ograniči pravo na starateljstvo i pravo na posetu/viđanje deteta kad je to potrebno, kako bi se garantovala bezbednost i najbolji interes deteta. Kao posebno važno, potrebno je okončati lošu praksu odvajanja deteta od nenasilnog roditelja i smeštanja u hraniteljske porodice, posebno kad su u pitanju oduzimanja dece Romkinjama, iz razloga kao što su nedostatak roditeljskih sposobnosti ili nedostatak prihoda.
Inicirati donošenje obaveznog uputstva od strane Republičkog javnog tužioca, kojim bi se od zamenika javnog tužioca zahtevalo da u slučaju da smatraju da je u nekom predmetu formiranom za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. st. 1. i 2. KZ celishodno odložiti gonjenje, da je nužno da navedeni predmet referišu javnom tužiocu i obave razgovor sa oštećenom i od nje pribave mišljenje o ovoj mogućnosti i tek tada, po odobrenju javnog tužioca i date saglasnosti žrtve odlože krivično gonjenje upućivanjem osumnjičenog na psihosocijalni tretman ili nalaganjem da obavi društveno koristan rad. Ovo je suprotno ciljevima IK i mora se uložiti napor da se obezbedi puna primena svih relevantnih zakona i protokola kako bi se omogućila zabrana procesa alternativnog rešavanja sporova, odnosno određivanja kazni za krivična dela nasilja prema ženama.
Efekti ove mere ogledaju se u efikasnijoj i delotvornijoj zaštita od nasilja prema ženama, nasilja u porodici, seksualnog nasilja i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u toku krivičnog postupka, u povećanoj zaštiti prava žrtava nasilja tokom krivičnog postupka, kao i povećanoj sigurnosti žrtava nasilja, kao i u boljoj proceni rizika i upravljanja rizikom od ponavljanja nasilja nakon okončanja krivičnog postupka kroz rad sa učiniocima nasilja.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju
Institucije učesnici u sprovođenju mere: sudovi, javna tužilaštva, Republičko javno tužilaštvo, Vrhovni kasacioni sud, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, nevladine organizacije, organizacije koje sprovode programe rada sa učiniocima nasilja, ustanove socijalne zaštite i specijalizovane ženske nevladine organizacije.
Pokazatelj rezultata mera 3.2. |
Izvori verifikacije mera 3.2 |
3.2.1. Stepen ugrađenosti i usklađenosti mera/ odredbi kojima se obezbeđuje da se prilikom donošenja odluka o starateljstvu i pravu na posetu dece uzmu u obzir slučajevi nasilja, u relevantne zakone/podzakonska akta/strategije i politike |
- Nacionalno zakonodavstvo |
Poseban cilj 4: Integrisane javne politike i uspostavljen celovit i funkcionalan sistem prikupljanja i analize podataka o rodno zasnovanom nasilju prema ženama i nasilju u porodici.
Primenom mera iz ovog cilja obezbeđuje se celovitost mera, aktivnosti i koordinisano delovanje svih državnih organa u ostvarivanju zaštite i prava žena koje su izložene nasilju. Koordinirane politike omogućavaju da se u situacijama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, pokrene brz, efikasan i koordinisan postupak koji trenutno prekida nasilje, štiti žrtvu od daljeg nasilja i obezbeđuje odgovarajuću pravnu i psihosocijalnu intervenciju radi njenog oporavka i integracije.
Integrisane politike treba da pokažu da državni organi razumeju problem rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici i da su posvećeni stvaranju efikasnog i delotvornog sistema koordinacije svih državnih organa koji se sa dužnom pažnjom odnose prema svim slučajevima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, posebno prema slučajevima u kojima su žene pripadnice manjinskih grupa izložene/ili mogu biti izložene intersekcionalnoj diskriminaciji. Ulogu i zadatke Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost u obezbeđivanju koordinacije i primene politika i mera za sprečavanje i borbu protiv svih oblika nasilja definisaće Zakon o rodnoj ravnopravnosti.
Država mora da uloži napor u usvajanju novih i primeni postojećih zakona/podzakonskih akata/strategija i politika kojima se unapređuje delovanje u oblasti nasilja prema ženama usklađeno sa međunarodnim propisima i standardima. Prikupljanje i analiza podataka o rodno zasnovanom nasilju prema ženama i nasilju u porodici treba da pomogne u sagledavanju stanja i kreiranju adekvatnog odgovora na ovu pojavu u cilju uspostavljanja nulte tolerancije na nasilje.
Pokazatelj ishoda |
Početna vrednost |
Ciljana vrednost |
Izvori verifikacije |
1. Usvojene procedure i pravilnici kojima se obezbeđuje sveobuhvatno koordinisano postupanje svih relevantnih državnih organa u slučajevima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, posebno u slučajevima žrtava intersekcionalne diskriminacije |
2020: |
2025: |
Izvori verifikacije: |
2. Jedinstvena evidencija o svim oblicima nasilja obuhvaćenih Istanbulskom konvencijom |
2020: |
2025: |
Izvori verifikacije: |
3. Usluge koje pružaju specijalizovane ženske NVO finansirane iz budžeta na svim nivoima |
2020: |
2025: |
Izvori verifikacije: |
4. Ženske NVO aktivno uključene u kreiranje politika i mera za sprečavanje i borbu protiv svih vidova nasilja prema ženama; |
2020: |
2025: |
Izveštaji i evidencija MP RS |
Mere za ostvarivanje posebnog cilja 4:
Mera 4.1. Usvojene sveobuhvatne, delotvorne i koordinisane politike koje podržavaju institucionalni odgovor na rodno zasnovano nasilje prema ženama i nasilje u porodici
Opis i efekti mere: Prilikom kreiranja programa i mera za borbu protiv nasilja prema ženama često se ne prepoznaje da je reč o rodno zasnovanom nasilju, koje je ključna prepreka da žene u punoj meri uživaju ljudska prava,464 niti postoji svest o tome da je pravo na život bez nasilja u privatnoj i javnoj sferi povezano sa obavezom države da osigura ravnopravnost žena i muškaraca da uživaju sva građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava,465 uz uvažavanje specifičnih okolnosti u kojima se nalaze žene iz osetljivih grupa.
_____
464 Paragaraf. 10. Opšte preporuke br. 35 o rodno-zasnovanom nasilju nad ženama, ažuriranje Opšte preporuke br. 19. CEDAW komitet. Dostupno na: https://www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/ dokumentfile/preporuka 35 sedow_srb.pdf
465 Član 4. Istanbulske konvencije.
Društveni, pravni i institucionalni odgovor na nasilje prema ženama i nasilje u porodici još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Ključni izazovi u ovoj oblasti su:
1. Pravni okvir za sprečavanje i zaštitu od rodno zasnovanog nasilja prema ženama, uključujući i njegovo inkriminisanje i obeštećenje žrtava, nije u potpunosti usaglašen sa međunarodnim standardima utvrđenim Istanbulskom konvencijom;
2. U domaćem pravu nedostaju definicije pojmova "nasilje prema ženama" i "rodno zasnovano nasilje prema ženama" koje bi bile usklađene sa Istanbulskom konvencijom. Zakonske definicije različitih oblika nasilja rodno su neutralne, što je izraz nerazumevanja da su pojedini oblici nasilja rodno zasnovani i da nesrazmerno pogađaju žene. S druge strane, definicije nasilja u porodici sadržane u različitim zakonima nisu međusobno usaglašene, tako da krug subjekata kojima se može pružiti zaštita od nasilja u porodici nije isti, što ih stavlja u nejednak položaj;
3. Sprovođenje postojećih politika i mera u okviru sveobuhvatnog i koordiniranog odgovora nadležnih institucija u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici nije dovoljno efikasno i delotvorno. Nedostaju brojni podzakonski akti i mehanizmi za efikasno sprovođenje zakona;
4. Institucionalni postupci, standardi i procedure još uvek ne obezbeđuju zadovoljavajući nivo bezbednosti žena i njihove dece, a postojeće usluge pomoći i podrške ne pružaju adekvatan odgovor na njihove složene životne situacije i višedimenzionalne potrebe;
5. Nije obezbeđeno transparentno, stabilno i održivo finansiranje politika, mera i specijalizovanih usluga za podršku ženama koje pružaju institucije, ustanove i ženske NVO, kojima se doprinosi smanjenju nasilja prema ženama i unapređuje pristup delotvornoj zaštiti i podršci za izlazak iz situacije nasilja, prevazilaženje traume i osnaživanja svim ženama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, a naročito Romkinjama, ženama sa invaliditetom, ženama sa sela, starijim ženama, ženama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, azilantkinjama/ migrantkinjama;
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.
Institucije učesnici u sprovođenju mere: sva resorna ministarstva, institucije i ustanove koje imaju obavezu postupanja u slučajevima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Pokazatelj rezultata mera 4.1. |
Izvori verifikacije mera 4.1. |
4.1.1. Procenat usklađenosti sveobuhvatnog društvenog, pravnog i institucionalnog odgovora na nasilje prema ženama i nasilje u porodici sa međunarodnih standarda |
- Nacionalno zakonodavstvo |
Mera 4.2. Obezbeđena aktivna uloga ženskih specijalizovanih NVO u pružanju usluga i kreiranju politika i mera za sprečavanje i borbu protiv svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici
Opis i efekti mere: Cilj ove mere je prepoznavanje i vrednovanje iskustva i ekpertize ženskih NVO i unapređenje njihovog položaja kao pružalaca specijalizovanih usluga za žene žrtve nasilja. Specijalizovane usluge savetovanja i podrške ženama žrtvama rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici u Republici Srbiji uglavnom pružaju specijalizovane ženske feminističke organizacije sa dugogodišnjim iskustvom u radu, i to kroz usluge SOS telefona i pružanje besplatne pravne pomoći i podrške ženama u situaciji nasilja, kao i kroz usluge u Centrima za žrtve seksualnog nasilja. Organizacije za prava žena sa invaliditetom i žena Romkinja važni su zagovornici inkluzivnog pružanja usluga, podrške i zaštite žena iz ovih grupa koje sa suočavaju sa nasiljem unutar i van institucija. Ženske NVO u centar svoga delovanja postavljaju žrtvu i primenom feminističkih principa u radu, snažno zagovaraju za suzbijanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama u Republici Srbiji. I pored dugogodišnjeg iskustva i ekpertize u radu sa ženama sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, njihov rad nije priznat i prepoznat u procesu kreiranja i usvajanja mera i politika u oblasti nasilja prema ženama, nisu prepoznate od strane institucija kao aktivni pružaoci usluga i učesnici u koordinisanom odgovoru države na pojavu nasilja prema ženama, pa samim tim država ne finansira usluge koje pružaju kao ni njihov rad u celini.
Efekti mere se ogledaju u uključivanju ženskih specijalističkih NVO u tela/radne grupe kako bi svojim znanjem i ekspertizom pomogli u izradi zakona/podzakonskih akata/strategija/politika u oblasti rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici usklađenih sa međunarodnom praksom i standardima. Takođe, efekti mere se ogledaju u prepoznavanju od strane institucija i uključivanju ženskih specijalističkih organizacija kao pružalaca usluga i relevantnih sagovornika i aktera u tela i mehanizme koordiniranog odgovora na nasilje. Da bi se ovo postiglo neophodno je obezbediti dovoljna finansijska sredstva, kontinuirano finansiranje ženskih specijalističkih organizacija u cilju obezbeđivanja pružanja i dostupnosti usluga podrške za žene žrtve svih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde, ženske specijalističke NVO.
Pokazatelj rezultata mera 4.2. |
Izvori verifikacije mera 4.2. |
4.2.1. Procenat predstavnica ženskih NVO koje aktivno učestvuju u radnim grupama/telima za izradu relevantnih politika protiv svih oblika rodno zasnovanog nasilja, u odnosu na ukupan broj članova/ca radnih grupa/tela iz drugih sektora |
Izvori verifikacije: |
Mera 4.3. Uspostavljanje jedinstvene centralne evidencije o svim oblicima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici
Opis i efekti mere: Za adekvatno sprečavanje nasilja prema ženama i nasilja u porodici, neophodno je redovno prikupljanje uporedivih podataka iz svih dostupnih i relevantnih administrativnih izvora. Ove podatke prikupljaju državni organi i institucije koji su uključeni u sistem prevencije i zaštite od nasilja - MUP, sudovi, javna tužilaštva, Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo zdravlja, što znači da se podaci prikupljaju po sektorima, u odnosu na nadležnost. Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici propisano je uspostavljanje jedinstvene centralne evidencije o slučajevima nasilja u porodici, koju vodi Republičko javno tužilaštvo, a koja se sastoji od evidencija policijskih uprava, osnovnih sudova, osnovnih javnih tužilaštava i centara za socijalni rad. Međutim, ova centralna evidencija još nije uspostavljena. Neophodno je otklanjanje uočenih nedostataka u pogledu prikupljanja podataka, u smislu obezbeđivanja sistematizovanog i strukturiranog prikupljanja i evidentiranja uporedivih i razvrstanih podatka (po vrsti nasilja, vrsti odnosa između žrtve i učinioca, kao i drugim bitnim ličnim svojstvima žrtve i učinioca - pol, starosno doba, invaliditet i dr.), po jedinstvenoj metodologiji evidentiranja kojim se, između ostalog, izbegava i dupliranje podataka. Takođe, neophodno je i prikupljanje i evidentiranje podataka o svim vidovima nasilja obuhvaćenih Istanbulskom konvencijom. Efekti ove mere ogledaju se u uspostavljanju celovitog i funkcionalnog sistema prikupljanja podataka o nasilju prema ženama i nasilju u porodici kako bi se omogućilo praćenje, analiza i kreiranje politika prevencije i sprečavanja nasilja prema ženama i nasilja u porodici zasnovanih na činjenicama, što će dugoročno omogućiti bolju i efikasniju prevenciju i zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Institucija nadležna za sprovođenje mere: Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Republičko javno tužilaštvo, Vrhovni kasacioni sud.
Institucije učesnici u sprovođenju mere: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, NVO.
Pokazatelj rezultata mera 4.3. |
Izvori verifikacije mera 4.3. |
4.3.1. Uspostavljen celovit i funkcionalan sistem - jedinstvena metodologija prikupljanja i evidentiranja podataka o nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja prema ženama, za svaki sektor uključen u prevenciju i zaštitu od nasilja |
Izvori verifikacije: |
Preporuke u vezi zaštite i podrške žena žrtava rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici tokom kriznih situacija:
Nakon prestanka vanrednog stanja prikupiti i analizirati podatke o rasprostranjenosti pojedinih oblika nasilja prema ženama u porodici i partnerskim odnosima, načinima njegovog ispoljavanja, faktorima rizika i "okidačima" koji su mu neposredno prethodili.
Evidentirati teškoće sa kojima su se žene u situacijama nasilja suočavale prilikom njegovog prijavljivanja i utvrditi potrebe žena za psiho-socijalnom i ekonomskom podrškom i stepen njihovog zadovoljavanja u uslovima vanrednog stanja, uz sagledavanje specifičnih okolnosti u kojima se nalaze osetljive i višestruko diskriminisane grupe žena.
Sprovesti sveobuhvatnu dubinsku analizu delovanja svih aktera u sistemu zaštite od nasilja u porodici tokom vanrednog stanja (policija, javno tužilaštvo, sud, zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite), u cilju sticanja saznanja o teškoćama i izazovima u prilagođavanju načina rada i ostvarivanju saradnje u vanrednim situacijama, uključujući i saradnju sa specijalizovanim ženskim organizacijama.
Na osnovu stečenih saznanja, pripremiti predloge za inoviranje i dopunu postojećih protokola i instrukcija, uključujući i instrukcije o proceni rizika od nasilja, specifičnim pravilima o načinu delovanja svih društvenih aktera na suzbijanju, sprečavanju i zaštiti žena od nasilja u vanrednim situacijama.
Ojačati resurse i pružiti adekvatnu podršku radu specijalizovanih ženskih organizacija i unaprediti komunikaciju i saradnju institucija sa ovim organizacijama.
Pripremiti sveobuhvatni program za suzbijanje, sprečavanje i zaštitu od nasilja u porodici i nasilja prema ženama, kao sastavni deo rodno odgovornog programa društvenog i ekonomskog oporavka, uzimajući u obzir očekivani porast svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama po prestanku vanrednog stanja.
U kreiranju mera za suzbijanje, sprečavanje i zaštitu žena od nasilja poštovati polazišta i principe Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja pruža relevantan okvir za osmišljavanje i sprovođenje mera u ovoj oblasti.
X MEHANIZAM ZA PRAĆENJE I EVALUACIJU SPROVOĐENJA STRATEGIJE
10.1. Mehanizmi prevencije, zaštite, sankcionisanja i pružanja podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici
Nezavisni mehanizmi zaštite ljudskih prava čija nadležnost je zaštita prava građana, kontrola rada organa uprave i staranje o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih sloboda i prava, što je nadležnost Zaštitnika građana466 i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti467 pruža zaštitu od diskriminacije.
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost468 je telo Vlade koje koordinira rad organa državne uprave u vezi sa rodnom ravnopravnošću.
Mehanizmi regulisani ZSNP469 se formiraju u: 1. državnim organima: Policiji -policijski službenici obučeni za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja i zaštitu žrtava kao i lica određena za vezu u svakoj područnoj policijskoj upravi. Javnom tužilaštvu - zamenici javnog tužioca obučeni za postupanje u sprečavanju rodno zasnovanog nasilja i gonjenju učinilaca krivičnih dela kao i lica za vezu, u svakom javnom tužilaštvu. Sudovima - sudije koje su obučene za suđenje u predmetima u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem i krivičnim delima propisanim ZSPN, kao i lica za vezu u svakom sudu opšte nadležnosti i prekršajnom sudu. 2. Ustanovama nadležnim za postupanje: Centar za socijalni rad u svakom CSR - tim stručnjaka za prevenciju rodno zasnovanog nasilja i pružanje podrške žrtvama nasilja. 3. Ustanovama koje pružaju pomoć i podršku žrtvama: ustanove u oblasti dečije zaštite, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva kao i tela za rodnu ravnopravnost u lokalnim samoupravama. 4. Drugi akteri koji mogu pružati podršku žrtvama rodno zasnovanog nasilja su i druga pravna i fizička lica.
Tela koja koordiniraju aktivnosti su: Grupa za koordinaciju i saradnju470 koja se obrazuje na području osnovnog javnog tužilaštva. Čine je predstavnici osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad sa područja za koje se grupa obrazuje.471 Savet Vlade Republike Srbije za suzbijanje nasilja u porodici472 nadležan je za praćenje primene ZSPN i poboljšavanje koordinisanje nadležnih državnih organa, ustanova i drugih subjekata i delotvornost sprečavanja nasilja. Status ovog mehanizma ne obezbeđuje mogućnost koordinacije, jer nije pozicioniran u Vladi i ne raspolaže instrumentima koji mu omogućuju da koordinira rad drugih ministarstava relevantnih za zaštitu od nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
______
466 Član 1. stav 1. i 2. Zakona, "Službeni glasnik RS", br. 79/2005 i 54/2007.
467 Član 1. stav 2. Zakona, "Službeni glasnik RS", broj 22/2009.
468 Tačka 2. Odluke o osnivanju KTRR, "Službeni glasnik RS", br. 121/2014, 147/2014, 32/2015, 37/2015, 5/2016 i 91/2016
469 Članovi 1, 7, 8, 9, 10, 24. ZSPN. "Službeni glasnik RS", broj 94/2016.
469 Članovi 1, 7, 8, 9, 10, 24. ZSPN. "Službeni glasnik RS", broj 94/2016.
470 Protokolima donetim pre usvajanja ZSNP a još su na snazi, koordinacija je poverena Centrima za socijalni rad.
471 Članovi 25, 26. i 27. ZSNP "Službeni glasnik RS", broj 94/16.
472 Odluka o formiranju Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, "Službeni glasnik RS", br. 69/17 i 30/21.
10.2. Praćenje i evaluacija sprovođenja strategije
Koordiniranje, praćenje i evaluaciju planiranih mera i aktivnosti u prevenciji, zaštiti i pružanju podrške žrtvama nasilja prema ženama i nasilja u porodici predviđenih ovom strategijom, treba poveriti Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost. Ovo telo deluje u okviru Vlade, što omogućuje multisektorsku koordinaciju među različitim ministarstvima i kada se radi o rodno zasnovanom nasilju u porodici. Mandat ovog tela je koordinacija aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, a nasilje prema ženama i nasilje u porodici kao vid rodno zasnovanog nasilja je specifična oblast u okviru rodne ravnopravnosti.
Kao oblike delovanja KTRR predvideti mogućnost formiranja posebnih grupa (odbor, sekcija, operativna/ekspertska radna grupa) koje obrazuje KTRR za pojedine oblasti za koje je potrebno dobro poznavanje oblasti za koju se grupa formira, koje bi svojim stručnim i ekspertskim znanjem pomagale KTRR u ostvarivanju koordinacije.
U okviru KTRR treba formirati odbor/sekciju, operativnu/ekspertsku radnu grupu specijalizovanu za nasilje prema ženama i sve vidove rodno zasnovanog nasilja. Odlukom o formiranju odrediti broj članova (grupa bi trebalo da radi operativno i broj članova ne bi trebalo da bude velik), sastav (predstavnici ministarstava relevantnih za sprečavanje i sankcionisanje nasilja, predstavnici institucija - sudovi, tužilaštva, centri za socijalni rad, obrazovne i zdravstvene ustanove, mediji, NVO koje se bave nasiljem, eksperti/kinje), trajanje mandata (svake druge godine obnavljati mandat polovine članova/ca kako bi se obezbedio kontinuitet rada) i zadaci grupe (kontinuirano praćenje stanja, saradnja sa grupama za koordinaciju, priprema predloga za unapređenje stanja, priprema izveštaja o stanju u ovoj oblasti i dr.). Poslovnikom o radu regulisaće se način rada.
Dinamika ostvarivanja mera definisaće se kroz akcione planove. Prvi akcioni plan za sprovođenje Strategije usvojiće se za period 2021-2023. godine, a drugi akcioni plan za period 2024-2025. godine. U skladu sa članom 43. Zakona o planskom sistemu Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pripremiće izveštaj o rezultatima sprovođenja akcionog plana najkasnije u roku od 120 dana po isteku svake kalendarske godine od dana usvajanja. Takođe, Ministarstvo pripremiće finalni izveštaj, odnosno evaluaciju Strategije, najkasnije šest meseci nakon isteka primene Strategije.
XI NAČIN IZVEŠTAVANJA O REZULTATIMA SPROVOĐENJA STRATEGIJE
Svi organi, odnosno institucije koje su određene kao nosioci sprovođenja aktivnosti kao i učesnici u sprovođenju tih aktivnosti imaju obavezu da pismeno izveštavaju nadležno ministarstvo na godišnjem nivou o sprovođenju mera i aktivnosti.
Izveštaj o rezultatima u dostizanju utvrđenih ciljeva Strategije biće pripremljen na osnovu ex-post analiza efekata, a finalni izveštaj biće podnet Vladi na usvajanje nakon isteka važenja Strategije.
Izrada izveštaja i dostavljanje Vladi vršiće se u skladu sa rokovima utvrđenim Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije.
XII PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE I ANALIZA FINANSIJSKIH EFEKATA
Sredstva za sprovođenje ove strategije obezbeđivaće se iz različitih izvora i to: iz nacionalnog budžeta, iz sredstava namenjenih unapređenju rodne ravnopravnosti i borbe protiv nasilja prema ženama opredeljenih u budžetu Autonomne pokrajine Vojvodine i budžeta jedinica lokalne samouprave, iz sredstava donatora, odnosno putem programa i projekata koji će se usvojiti i realizovati na osnovu ove strategije i njenog akcionog plana.
Sva sredstva predviđena za realizaciju aktivnosti u pratećem akcionom planu za 2021. i 2023. godinu, kao i onom koji će biti pripremljen za period 2023-2025. godinu, su planirana u okviru budžeta relevantnih i nadležnih ministarstava, budžetskih korisnika a u nacionalnom budžetu, kao i u budžetima APV i lokalnih samouprava.
Za određeni broj mera za koje su troškovi procenjeni, ali sredstva nisu jasno opredeljena, te će se nakon usvajanja ove strategije i pripadajućeg akcionog plana pristupiti daljem planiranju izvora finansiranja ovih mera. U sprovođenju ovog dokumenta država će se u potpunosti osloniti na sopstvena sredstva, u cilju prihvatanja finansijske odgovornosti i vlasništva nad ovim dokumentom javne politike.
Implementacija mera predviđenih strategijom i prvim dvogodišnjim akcionim planom neće imati uticaja na međunarodne finansijske obaveze države, zato što nikakvo zaduživanje nije planirano.
Prvi akcioni plan za sprovođenje Strategije za period od 2021. do 2023. godine doneće se u roku od 90 dana od dana usvajanja ove strategije.
Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Lista skraćenica
AP |
Akcioni plan |
RS |
Republika Srbija |
UN |
Ujedinjene nacije |
OUN |
Organizacije Ujedinjenih nacija |
SE |
Savet Evrope |
PSSE |
Parlamentarna skupština Saveta Evrope |
EU |
Evropska unija |
EK |
Evropska komisija |
OEBS |
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju |
OECD |
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj |
ZBS |
Zakon o budžetskom sistemu |
ZBPP |
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći |
ZP |
Zakon o policiji |
ZPS |
Zakon o planskom sistemu |
ZSNP |
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici |
PZ |
Porodični zakon |
KZ |
Krivični zakonik |
ZKP |
Zakonik o krivičnom postupku |
IKT |
Informaciono-komunikacione tehnologije |
KTRR |
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost |
JLS |
Jedinica lokalne samouprave |
LS |
Lokalna samouprava |
NVO |
Nevladina organizacija |
NSZ |
Nacionalna služba za zapošljavanje |
ODU |
Organi državne uprave |
MBPD |
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju |
MLJMPDD |
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog |
MP |
Ministarstvo pravde |
MPNTR |
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja |
MRZBSP |
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja |
MZ |
Ministarstvo zdravlja |
MUP |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
RFPIO |
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje |
SKGO |
Stalna konferencija gradova i opština |
SUK |
Služba za upravljanje kadrovima |
CSR |
Centar za socijalni rad |
KMSE |
Komitet saveta ministara Saveta Evrope |
SBUN |
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija |
GSUN |
Generalna skupština Ujedinjenih nacija |
CEDAW Konvencija |
Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena |
CEDAW komitet |
Komitet za eliminaciju diskriminacije žena |
GREVIO |
Ekspertska grupa za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici |
RZSZ |
Republički zavod za socijalnu zaštitu |
PZSP |
Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu |