ODLUKAO NAČINU IZRAČUNAVANJA MINIMALNOG KAPITALA I IZVEŠTAVANJU O MINIMALNOM KAPITALU PRUŽAOCA USLUGA POVEZANIH S VIRTUELNIM VALUTAMA("Sl. glasnik RS", br. 49/2021) |
1. Ovom odlukom uređuje se način izračunavanja minimalnog kapitala pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom u delu poslovanja koji se odnosi na virtuelne valute (u daljem tekstu: pružalac usluga), kao i način i rokovi izveštavanja o minimalnom kapitalu pružaoca usluga.
Odredbe ove odluke primenjuju se na privredno društvo koje podnosi zahtev za davanje dozvole za pružanje jedne ili više usluga povezanih s virtuelnim valutama iz člana 3. stav 1. Zakona o digitalnoj imovini (u daljem tekstu: Zakon), kao i na pružaoca usluga koji ima dozvolu Narodne banke Srbije za pružanje tih usluga.
2. Minimalni kapital privrednog društva koje podnosi zahtev za davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama ne može biti manji od:
1) 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije - ako privredno društvo namerava da pruža usluge povezane s virtuelnim valutama iz člana 3. stav 1. tač. 1) do 6) Zakona (prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju virtuelnih valuta za račun trećih lica, usluge kupovine i prodaje virtuelnih valuta za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac, usluge zamene virtuelnih valuta za druge virtuelne valute ili drugu digitalnu imovinu, čuvanje i administriranje virtuelnih valuta za račun korisnika virtuelnih valuta i s tim povezane usluge, usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom virtuelnih valuta, sa obavezom njihovog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura) i vođenje registra založnog prava na virtuelnim valutama);
2) 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije - ako privredno društvo namerava da pruža usluge povezane s virtuelnim valutama iz člana 3. stav 1. tač. 7) i 8) Zakona (usluge prihvatanja/prenosa virtuelnih valuta i usluge upravljanja portfoliom virtuelnih valuta);
3) 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije - ako privredno društvo namerava da pruža usluge povezane s virtuelnim valutama iz člana 3. stav 1. tačka 9) Zakona (organizovanje platforme za trgovanje virtuelnim valutama).
Ako privredno društvo koje podnosi zahtev za davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama namerava da pruža usluge povezane s virtuelnim valutama za koje su propisani različiti iznosi minimalnog kapitala iz stava 1. ove tačke, dužno je da ima minimalni kapital u iznosu propisanom samo za uslugu, odnosno usluge povezane s virtuelnim valutama za koje je propisan najviši iznos minimalnog kapitala.
3. Minimalni kapital iz tačke 2. ove odluke može biti novčani i nenovčani (npr. u softveru), s tim da najmanje polovina propisanog iznosa minimalnog kapitala mora biti upisana i uplaćena u novcu.
4. Kapital pružaoca usluga ni u jednom trenutku ne može biti niži od iznosa minimalnog kapitala iz tačke 2. ove odluke.
Način izračunavanja minimalnog kapitala
5. Minimalni kapital pružaoca usluga čini zbir sledećih elemenata osnovnog kapitala, umanjen za odbitne stavke iz tačke 8. ove odluke:
1) akcijski kapital upisan i uplaćen po osnovu izdatih običnih i preferencijalnih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija u iznosu nominalne vrednosti uplaćenih akcija (za pružaoca usluga koji posluje u formi akcionarskog društva), odnosno kapital upisan i uplaćen po osnovu sticanja udela u iznosu vrednosti uplaćenih i unetih uloga (za pružaoca usluga koji posluje u drugoj pravnoj formi);
2) pripadajuće emisione premije uz akcije, tj. uplaćeni iznos koji je iznad nominalne vrednosti upisanih običnih i preferencijalnih akcija (za pružaoca usluga koji posluje u formi akcionarskog društva), odnosno iznos uplaćen iznad vrednosti uplaćenih i unetih uloga (za pružaoca usluga koji posluje u drugoj pravnoj formi);
3) dobit pružaoca usluga;
4) rezerve koje se formiraju iz dobiti (zakonske, statutarne i druge rezerve).
Elementi iz stava 1. ove tačke uključuju se u obračun minimalnog kapitala samo ako su umanjeni za sve potencijalne poreske obaveze i ako nisu opterećeni nikakvim budućim obavezama, te ako pružalac usluga može da ih koristi bezuslovno, u celosti i bez odlaganja za pokriće rizika ili gubitaka čim do rizika ili gubitka dođe, uključujući i slučaj pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad pružaocem usluga.
Pored uslova iz stava 2. ove tačke, za uključenje elemenata iz stava 1. odredbe pod 1) i 2) ove tačke u obračun minimalnog kapitala moraju biti ispunjeni i sledeći uslovi:
1) elementi nemaju određeni rok dospeća i ne mogu se povući;
2) pružalac usluga ima pravo da ne isplati dobit, odnosno dividendu ili da ograniči isplatu dobiti, odnosno dividende u vezi s tim elementima.
6. Dobit pružaoca usluga iz tačke 5. stav 1. odredba pod 3) ove odluke koja se uključuje u obračun minimalnog kapitala čini dobit iz ranijih godina koja nije opterećena nikakvim budućim obavezama, a za koju je nadležni organ pružaoca usluga doneo odluku o uključivanju te dobiti u osnovni kapital.
7. Rezerve koje se formiraju iz dobiti koje pružalac usluga uključuje u obračun minimalnog kapitala čine sve vrste rezervi pružaoca usluga koje su formirane na osnovu odluke njegove skupštine, odnosno drugog nadležnog organa ili lica koje vrši ovlašćenja te skupštine, a na teret dobiti nakon oporezivanja.
U iznos rezervi uključuje se i kapitalna dobit ostvarena po osnovu sticanja i prodaje sopstvenih akcija, odnosno udela pružaoca usluga, a od iznosa rezervi oduzima se kapitalni gubitak ostvaren po tom osnovu.
8. Odbitne stavke od osnovnog kapitala su:
1) gubitak tekuće godine i ranijih godina;
2) nematerijalna ulaganja;
3) stečene sopstvene obične i preferencijalne akcije, osim preferencijalnih kumulativnih akcija (za pružaoca usluga koji posluje u formi akcionarskog društva), odnosno stečeni sopstveni udeli (za pružaoca usluga koji posluje u drugim pravnim formama), u iznosu nominalne vrednosti uvećane za emisionu premiju;
4) obične i preferencijalne akcije, osim preferencijalnih kumulativnih akcija (za pružaoca usluga koji posluje u formi akcionarskog društva), odnosno udeli (za pružaoca usluga koji posluje u drugim pravnim formama) koje je taj pružalac usluga uzeo u zalogu - u iznosu vrednosti potraživanja obezbeđenih zalogom akcija, odnosno udela ili u iznosu nominalne vrednosti tih akcija uvećane za pripadajuću emisionu premiju, odnosno udela, zavisno od toga koja je od te dve vrednosti niža;
5) regulatorna usklađivanja vrednosti prema međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, odnosno međunarodnim računovodstvenim standardima.
Nematerijalna ulaganja iz stava 1. odredba pod 2) ove tačke čine digitalni tokeni, gudvil (eng. goodwill), licence, patenti, žigovi, zaštitni znakovi i koncesije, kao i drugi oblici nematerijalnih ulaganja vrednovani prema fer vrednosti u skladu s međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, odnosno međunarodnim računovodstvenim standardima. Nematerijalna imovina iskazuje se u neto iznosu, odnosno vrednost te imovine umanjuje se za njenu akumuliranu amortizaciju i ostala usklađivanja vrednosti.
Regulatorna usklađivanja vrednosti iz stava 1. odredba pod 5) ove tačke čine:
1) nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju;
2) ostale neto negativne revalorizacione rezerve koje se ne odnose na odbitne stavke od osnovnog kapitala;
3) dobit po osnovu obaveza pružaoca usluga vrednovanih prema fer vrednosti koje su umanjene zbog promene kreditnog rejtinga tog pružaoca usluga.
Izveštavanje o minimalnom kapitalu
9. Pružalac usluga dužan je da Narodnoj banci Srbije dostavlja izveštaj o minimalnom kapitalu - na Obrascu MIN KAP - VV, čija je sadržina utvrđena u Prilogu 1, koji je sastavni deo ove odluke.
Pružalac usluga dužan je da izveštaj iz stava 1. ove tačke dostavlja Narodnoj banci Srbije tromesečno, i to:
1) izveštaj za prvo tromesečje, sa stanjem na dan 31. marta tekuće godine - najkasnije 20. aprila tekuće godine;
2) izveštaj za drugo tromesečje, sa stanjem na dan 30. juna tekuće godine - najkasnije 20. jula tekuće godine;
3) izveštaj za treće tromesečje, sa stanjem na dan 30. septembra tekuće godine - najkasnije 20. oktobra tekuće godine;
4) izveštaj za četvrto tromesečje, sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine - najkasnije 5. marta naredne godine.
10. Izuzetno od tačke 9. ove odluke, pružalac usluga dužan je da, na zahtev Narodne banke Srbije, sačini izveštaj iz te tačke sa stanjem na dan koji odredi Narodna banka Srbije i da ga dostavi u roku koji odredi Narodna banka Srbije.
11. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 29. juna 2021. godine.
Prilog 1, koji je sastavni deo ovog pravilnika, objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 49/2021, možete pogledati OVDE