ODLUKAO UTVRĐIVANJU KRUNSKOG VENCA U BEOGRADU ZA PROSTORNO KULTURNO-ISTORIJSKU CELINU("Sl. glasnik RS", br. 51/2021) |
1. Krunski venac u Beogradu utvrđuje se za prostorno kulturno-istorijsku celinu.
2. Krunski venac (u daljem tekstu: prostorno kulturno-istorijska celina) nalazi se na teritoriji Grada Beograda, u Beogradu, i obuhvata prostor i objekte na k.p. KO Vračar
U okviru blokova su sledeće k.p. br. 1194/1, 1194/2, 1205/2, 1205/3, 1213/1, 1213/2, 1214/1, 1214/2, 1215/1, 1215/2, 1216/1, 1216/2, 1217, 1218, 1219, 1220, 1221, 1222/1, 1222/2, 1331/1, 1331/2, 1331/3, 1332/1, 1332/2, 1333, 1334, 1335, 1336, 1338/1, 1338/2, 1339, 1340/1, 1340/2, 1340/3, 1341/1, 1341/2, 1341/3, 1337/1, 1337/2, 1337/3, 1342/1, 1342/2, 1343, 1344, 1345, 1346, 1347, 1348, 1349, 1350, 1351, 1352, 1353, 1354, 1355, 1356, 1357, 1358, 1359, 1360, 1361, 1362, 1363, 1364, 1365, 1366, 1367/1, 1367/2, 1369, 1370, 1371, 1372, 1373, 1374, 1375/1, 1375/2, 1375/3, 1376, 1377, 1378, 1379, 1380/1, 1380/2, 1381/1, 1381/2, 1382, 1383, 1384, 1385, 1386, 1387/1, 1387/2, 1388/1, 1388/2, 1389/1, 1389/2, 1390/1, 1390/2, 1391/1, 1391/2, 1392, 1393/1, 1393/2, 1394/1, 1394/2, 1395/1, 1395/2, 1395/3, 1395/4, 1395/4, 1395/5, 1395/6, 1395/7, 1395/8, 1395/9, 1396/1, 1396/2, 1397/1, 1397/2, 2229, 2230/1, 2230/2, 2231 sve KO Vračar. U okviru ulica cele k.p. broj 1330 (kružni skver uz Mileševsku ulicu), 1629/1 i 1629/2 (Ulica vojvode Dragomira), 1632 i 1633 (Topolska), 1634 (Petrogradska), 1635 (Kalenićeva) i delovi k.p. 300/2, 671/2 i 671/6 (Trnska), 1308/1 i 1308/2 (Mileševska), 1630 (Novopazarska), 1641/1 i 1641/3 (Maksima Gorkog).
Navedene katastarske parcele su u državnoj svojini, a objekti na njima su u mešovitoj svojini. U slučaju neslaganja navedenog spiska k.p. i grafičkog priloga na kome je prikazana granica prostorne kulturno istorijske celine i zaštićene okoline prostorne kulturno istorijske celine, merodavan je Grafički prilog br. 1 - Valorizacija objekata.
Napomena: Brojevi k.p. koje budu formirane deobom ili spajanjem parcela koje se nalaze u navedenom spisku (parcelacijom ili preparcelacijom, čime će dobiti novi podbroj), smatraće se sastavnim delom ovog spiska.
Granica prostorno kulturno-istorijske celine polazi sa severa od raskrsnice ulica Mileševske i Trnske, kreće se u pravcu jugoistoka osovinom Mileševske ulice do skretanja ka bočnoj granici k.p. 1194/1, skreće pod pravim uglom u pravcu bočne granice k.p. 1194/1, kreće se zadnjim granicama k.p. 1194/2, 1222/2, 1221, 1220, 1219, 1218, 1217, 1205/3, 1216/2, 1215/2, 1214/2, 1213/2, bočnom, a zatim prednjom granicom k.p. 1213/1, nastavlja granicom između k.p. 1629/2 i k.p. 1213/3 (granicom između Ulica cara Nikolaja drugog i Vojvode Dragomira), nastavlja bočnim granicama k.p. 2231 i 2230/2, zadnjim granicama k.p. 2230/2, 2230/1, 2229 do osovine Novopazarske ulice, skreće u pravcu zapada krećući se osovinom Novopazarske ulice do osovine Ulice Maksima Gorkog, nastavlja osovinom Ulice Maksima Gorkog do raskrsnice ulica Maksima Gorkog, Trnske i Mileševske, kreće se kratko Trnskom ulicom do početne tačke.
Ukupna površina prostorno kulturno-istorijske celine iznosi 6,2 ha.
U okviru prostorno kulturno-istorijske celine nalazi se pet građevinskih blokova, (po tipologiji su zatvoreni), sa objektima postavljenim na regulaciji po obodu prostorno kulturno-istorijske celine i objektima postavljenim na povučenoj regulaciji sa predbaštama unutar prostorno kulturno-istorijske celine (duž uličnih poteza Topolske, Petrogradske, Novopazarske i Ulice vojvode Dragomira). U okviru formirane urbane matrice nalaze se dva manja skvera - skver na raskršću Topolske, Novopazarske i Vojvode Dragomira i skver na raskršću ulica Vojvode Dragomira, Petrogradske i Mileševske ulice.
Prostorno kulturno-istorijska celina Krunski venac u Beogradu, predstavlja segment šireg gradskog centra, pretežno stambene namene, koji se u urbanom smislu formira u prvim decenijama 20. veka. Na prvom urbanističkom planu Beograda, Kambonovom iz 1912. godine, ukupna urbana matrica i ulična mreža predmetnog područja prikazana je, sa manjim izuzecima, u današnjem zatečenom stanju. Na Regulacionom planu Beograda, koji je nastao kao etapa razrade Generalnog plana iz 1924. prisutne su i trasirane sve ulice, koje i danas determinišu predmetno područje. Izgradnja na predmetnom području se sastojala uglavnom od manjih prizemnih i spratnih stambenih kuća, građevinski i arhitektonski skromnijih po tipu gradske, periferijske kuće. U međuratnom periodu pak, na predmetnom području podižu se novi stambeni objekti tipa vile, sa jednim ili više stanova, kao i višespratne rentijerske zgrade kolektivnog stanovanja. Ove kuće su i danas zastupljene u najvećem procentu i formiraju ambijentalnu zonu stanovanja srednjeg i visokog kvaliteta. Zgrade su dobrog boniteta, udobnog stanovanja i arhitektonski oblikovane sa određenim ambicijama njihovih autora. To su zgrade podignute u stilu akademizma i modernizma i kao celina predstavljaju karakterističnu pojavu u beogradskoj stambenoj arhitekturi od druge do početka pete decenije 20. veka.
Prostorno kulturno-istorijska celina Krunski venac po svojim kulturno-istorijskim, arhitektonsko-urbanističkim i ambijentalnim vrednostima, pripada teritoriji grada sa hronološkom slojevitošću graditeljskog nasleđa. Ovaj deo Vračara je i u međuratnom periodu pa sve do danas, ostao i opstao kao stambena zona, sa velikim brojem porodičnih kuća i manjih stambenih objekata. Ono što i danas krasi stanovnike Krunskog venca je prepoznavanje značaja zajedništva i udružene akcije, za poboljšanje i očuvanje uslova života i vrednosti kraja kome pripadaju. Celina i pojedinačni objekti vrednost kao svedočanstva urbanističkog, ekonomskog, socijalnog razvoja prestonice u periodu između dva svetska rata.
3. Zaštićena okolina kulturnog dobra poklapa se granicom prostorno kulturno-istorijske celine i obuhvata k.p. br. 1194/1, 1194/2, 1205/2, 1205/3, 1213/1, 1213/2, 1214/1, 1214/2, 1215/1, 1215/2, 1216/1, 1216/2, 1217, 1218, 1219, 1220, 1221, 1222/1, 1222/2, 1331/1, 1331/2, 1331/3, 1332/1, 1332/2, 1333, 1334, 1335, 1336, 1338/1, 1338/2, 1339, 1340/1, 1340/2, 1340/3, 1341/1, 1341/2, 1341/3, 1337/1, 1337/2, 1337/3, 1342/1, 1342/2, 1343, 1344, 1345, 1346, 1347, 1348, 1349, 1350, 1351, 1352, 1353, 1354, 1355, 1356, 1357, 1358, 1359, 1360, 1361, 1362, 1363, 1364, 1365, 1366, 1367/1, 1367/2, 1369, 1370, 1371, 1372, 1373, 1374, 1375/1, 1375/2, 1375/3, 1376, 1377, 1378, 1379, 1380/1, 1380/2, 1381/1, 1381/2, 1382, 1383, 1384, 1385, 1386, 1387/1, 1387/2, 1388/1, 1388/2, 1389/1, 1389/2, 1390/1, 1390/2, 1391/1, 1391/2, 1392, 1393/1, 1393/2, 1394/1, 1394/2, 1395/1, 1395/2, 1395/3, 1395/4, 1395/4, 1395/5, 1395/6, 1395/7, 1395/8, 1395/9, 1396/1, 1396/2, 1397/1, 1397/2, 2229, 2230/1, 2230/2, 2231 sve KO Vračar. U okviru ulica cele k.p. 1330 (kružni skver uz Mileševsku ulicu), 1629/1 i 1629/2 (Ulica vojvode Dragomira), 1632 i 1633 (Topolska), 1634 (Petrogradska), 1635 (Kalenićeva) i delovi k.p.: 300/2, 671/2 i 671/6 (Trnska), 1308/1 i 1308/2 (Mileševska), 1630 (Novopazarska), 1641/1 i 1641/3 (Maksima Gorkog).
Granica zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine polazi sa severa od raskrsnice ulica Mileševske i Trnske, kreće se u pravcu jugoistoka osovinom Mileševske ulice do skretanja ka bočnoj granici k.p. 1194/1, skreće pod pravim uglom u pravcu bočne granice k.p. 1194/1, kreće se zadnjim granicama k.p. 1194/2, 1222/2, 1221, 1220, 1219, 1218, 1217, 1205/3, 1216/2, 1215/2, 1214/2, 1213/2, bočnom a zatim prednjom granicom k.p. 1213/1, nastavlja granicom između k.p. 1629/2 i k.p. 1213/3 (granicom između Ulica cara Nikolaja drugog i Vojvode Dragomira), nastavlja bočnim granicama k.p. 2231 i 2230/2, zadnjim granicama k.p. 2230/2, 2230/1, 2229 do osovine Novopazarske ulice, skreće u pravcu zapada krećući se osovinom Novopazarske ulice do osovine Ulice Maksima Gorkog, nastavlja osovinom Ulice Maksima Gorkog do raskrsnice ulica Maksima Gorkog, Trnske i Mileševske, kreće se kratko Trnsko ulicom do početne tačke.
4. Utvrđuju se sledeće mere zaštite prostorno kulturno- istorijske celine:
1) U prostorno kulturno-istorijskoj celini primenjuju se mere zaštite čuvanja, održavanja i korišćenja objekata i prostora u skladu sa metodama savremene konzervatorske prakse, koje propisuje nadležna ustanova zaštite;
2) Primena integrativne zaštite sa ciljem očuvanja i unapređenja kulturno-istorijskih, arhitektonsko-urbanističkih, ambijentalnih, stilskih, estetskih, prirodnih vrednosti prostorne kulturno-istorijske celine;
3) Očuvanje karaktera prostora, zatečene istorijske urbane matrice - ivične blokovske izgradnje po obodu celine (duž uličnih poteza Maksima Gorkog, Mileševske i Kalenićeve ulice) i očuvanje izgradnje na povučenoj regulaciji sa predbaštama (duž uličnih poteza Topolske, Petrogradske, Novopazarske i Vojvode Dragomira), kao nasleđenog tipa građenja. Poštovati zatečen princip urbanističkog i arhitektonskog artikulisanja prostora: višespratni stambeni objekti po obodu i objekti sa predbaštom i baštom unutar celine. Očuvanje ambijenta kao mirne stambene zone;
4) Zadržavanje preovlađujuće izgrađenosti, horizontalne i vertikalne regulacije duž uličnih poteza Mileševske, Kalenićeve i ulice Maksima Gorkog;
5) Zaštita i očuvanje vrednovanog građevinskog fonda njegovih stilskih i tipoloških karakteristika;
6) Nisu dozvoljene parcijalne intervencije na objektima;
7) Dozvoljene su intervencije na dvorišnim objektima u zavisnosti od njihove valorizacije i valorizacije glavnog objekta na parceli;
8) Dozvoljena je izgradnja novih objekata na neizgrađenim parcelama i zamena objekata bez vrednosti, na osnovu uslova nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture;
9) Prilikom interpolacije novih objekata iste uskladiti sa visinskom regulacijom i tipologijom vrednovanih objekata;
10) Ukloniti parking i izmestiti trafo stanicu, ukoliko tehničke mogućnosti to dozvoljavaju, na skveru raskršća ulica Vojvode Dragomira, Petrogradske i Mileševske ulice. Skver prilagoditi javnom prostoru po ugledu na skver na raskršću Ulica Topolske, Novopazarske i Vojvode Dragomira;
11) Za izgradnju javnih objekata i uređenje javnih prostora preporučuje se raspisivanje arhitektonsko-urbanističkog konkursa;
12) Nije dozvoljeno formiranje skrivenog potkrovlja sa punom spratnom visinom, formiranje "krovnih kapa" i poluobličastih svodova. Očuvanje predbašti, ograda i dvorišta, kao važnih elemenata ambijenta Topolske ulice, Petrogradske, Novopazarske i Vojvode Dragomira;
13) Zabrana gradnje objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili narušiti autentičnost ambijenta prostorno kulturno-istorijske celine. Zabrana radova koji mogu ugroziti statičku stabilnost i bezbednost objekata;
14) Nije dozvoljeno zatvaranje predbašti i pretvaranje u korisne površine (garaže i slično);
15) Unutrašnja dvorišta rešavati u zavisnosti od namene objekta, kao dvorišta najčešće zatvorenog tipa u funkciji glavnog objekta;
16) Očuvanje i unapređenje zelenila u okviru javnog prostora;
17) Parterno uređenje prostora prilagoditi nameni i funkciji lokacije. Dozvoljene intervencije u okviru parternog uređenja su ozelenjavanje, popločavanje i opremanje elementima urbanog mobilijara, dekoratno osvetljenje, sa ciljem unapređenja estetskih i funkcionalnih vrednosti prostora;
18) Obezbediti dostupnost prostora svim kategorijama korisnika, u skladu sa zakonskim propisima i standardima;
19) U zavisnosti od valorizacije objekta, definisaće se mogućnost i način postavljanja reklamnih, informativnih i sl. oznaka, dekorativnog osvetljenja i klima uređaja.
A.1 Opšte mere zaštite arheološkog nalazišta Antički Singidunum
1) Pre bilo kakvih zemljanih radova koji prethode investicionim i građevinskim radovima obavezna su zaštitna arheološka istraživanja kao i arheološki nadzor tokom radova;
2) Ukoliko se tokom arheoloških istraživanja otkriju značajni arheološki nalazi i ostaci neophodno je planirati njihovu prezentaciju na mestu nalaza. Ukoliko ne postoje uslovi za prezentaciju "in situ" neophodna je demontaža i izmeštanje (dislokacija) na drugo mesto primereno nalazu koji je otkriven;
3) Obaveza investitora izgradnje je da u saradnji sa Stručnom službom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda izradi Idejno rešenje prezentacije otkrivenih arheoloških nalaza i ostataka, kao i da finansira sve radove na njihovoj konzervaciji, restauraciji, rekonstrukciji i prezentaciji.
Za objekte koji imaju posebnu vrednost (objekti na k.p. br. 1205/2, 1222/1, 1336, 1337/1, 1346, 1357, 1358, 1359, 1361, 1375/1, 1395/3, 1395/7, 2229, 2230/1, sve KO Vračar), utvrđuju se sledeće mere zaštite:
1) Očuvanje postojećeg stanja, horizontalnog i vertikalnog gabarita, konstruktivnog sklopa i primenjenih materijala. Moguće su intervencije na delu objekta orijentisanom ka unutrašnjosti bloka koje se ne smeju sagledavati sa javnog prostora. Parcijalne intervencije nisu dozvoljene;
2) Očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i originalnih enterijera;
3) Očuvanje i/ili restauracija izgleda, stilskih odlika, dekorativnih elemenata i ukupnog likovnog izraza;
4) U slučaju da ostali objekti na parceli ne podležu režimu zaštite glavnog objekta, intervencije na njima dozvoljavaju se u skladu sa njihovom valorizacijom, pod uslovom da ne naruše vrednosti glavnog objekta. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim objektom, komunalno (parterno i hortikulturno) urediti.
Za objekte od vrednosti (objekti na k.p. br. 1214/1, 1215/1, 1216/1, 1221, 1331/1, 1333, 1334, 1340/1, 1342/1, 1345 (objekat u Vojvode Dragomira), 1354, 1355, 1356, 1362, 1364, 1369, 1370, 1371, 1372, 1381/1, 1382, 1385, 1386, 1387/1, 1388/1, 1389/1, 1392, 1395/2, 1395/4, 1397/1, 2231, sve KO Vračar) utvrđuju se sledeće mere zaštite:
1) Očuvanje objekata, njihovih osnovnih vrednosti stilskih i tipoloških karakteristika. Moguće su manje intervencije kojima se ne bi ugrozile i narušile suštinske vrednosti samog objekta, njegovog neposrednog okruženja odnosno intervencije koje se ne sagledavaju sa javnog prostora. Izuzetak od ovog pravila je objekat na k.p. 1392 KO Vračar, gde je moguće nadziđivanje i uklapanje prema susednom vrednijem objektu, odnosno nizu objekata Kalenićeve ulice (arhitektura nadzidanog dela mora u potpunosti da poštuje i istakne vrednosti postojećeg objekta i uklopi se u izgradnju u neposrednom okruženju);
2) Ostali objekti na parceli objekta od vrednosti, rešavaju se u skladu sa svojom valorizacijom, ali tako da se ne naruše vrednosti glavnog objekta. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim objektom, komunalno, parterno i pejzažno urediti.
Za neutralne objekte (objekti na k.p. 1194/1, 1213/2, 1217, 1218, 1219, 1220, 1332/1, 1335, 1337/2, 1338/1, 1341/1, 1343, 1344, 1345 (objekat orijentisan ka Topolskoj ulici), 1348, 1349, 1357, 1358, 1360, 1363, 1365, 1367/1, 1373, 1374, 1376, 1377, 1378, 1379, 1380/1, 1390/1, 1391/1, 1393/1, 1394/1, 1395/1, 1395/5, 1395/6 i 1396/1 KO Vračar), utvrđuju se sledeće mere zaštite:
1) Očuvanje objekata tamo gde čine jedinstveni sklop sa objektima od posebne vrednosti i od vrednosti (visinski usklađeni sa susednim objektima), uz mogućnost manjih intervencija kojima se ne bi ugrozile i narušile suštinske vrednosti samog objekta ili njegovog neposrednog okruženja. U cilju unapređenja vrednosti čitavog ambijenta, a u zavisnosti od svog položaja u odnosu na vrednovane objekte u neposrednom okruženju mogu biti predmet intervencija i to: promena materijalizacije, remodelovanje fasada (objekti na k.p. br. 1335, 1345, 1360, 1390/1 i 1391/1 KO Vračar), promena nagiba krovnih ravni ili formiranje mansarde (objekti na k.p. br. 1357, 1378 i 1379 KO Vračar), nadziđivanje objekta i usklađivanje visine venca sa visinom venca više vrednovanih objekata (objekat na k.p. br. 1365 KO Vračar);
2) Dozvoljeno je osavremenjavanje objekata u cilju njihove revitalizacije;
3) Objekti savremene arhitekture se zadržavaju u postojećem stanju izgrađenosti;
4) Ostali objekti na parceli ne podležu režimu zaštite glavnog objekta i rešavaju se u skladu sa svojom valorizacijom, ali tako da ne naruše vrednosti glavnog objekta. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim objektom, komunalno, parterno i pejzažno urediti.
Za objekte bez vrednosti (objekti na k.p. 1339, 1347, 1350, 1351, 1352, 1353, 1366, 1383, 1384, 1385 (drugi objekat na parceli orjentisan ka Petrogradskoj ulici), sve KO Vračar), utvrđuju se sledeće mere zaštite:
1) Moguće je uklanjanje objekata bez vrednosti i njihova zamena novim;
2) Novi objekat mora da se uklopi u urbanističke i tipološke odrednice celine (horizontalna i vertikalna regulacija, karakter ambijenta, dispozicija, proporcija, gabarit, volumen, krov, materijalizacija, način ograđivanja, procenat zelenila) i da se svojom arhitektonskom kompozicijom i likovno-estetskim karakteristikama skladno poveže sa objektima u okruženju unapređujući postojeće vrednosti ambijenta;
3) Vertikalna regulacija novih objekata mora da bude usklađena sa visinom vrednovanih objekata u neposrednom okruženju, ambijentom i širinom ulice;
4) Horizontalna regulacija novog objekta i položaj objekta na parceli mora biti na povučenoj građevinskoj liniji orijentisan prema ulici poštujući postojeću urbanu matricu, regulaciju i ambijent;
5) Novi objekti u pogledu materijalizacije, oblikovanja, konstrukcije i funkcije treba da budu ostvarenja koja nose pečat svog vremena, s tim da sa objektima u okruženju koja imaju spomenička svojstva čine skladnu celinu. Pri oblikovanju posebnu pažnju obratiti na kolorističku obradu fasada.
5. Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine:
1) Zabrana gradnje objekata trajnog ili privremenog karaktera koji svojom namenom, gabaritom, volumenom i oblikom mogu ugroziti ili narušiti autentičnost ambijenta prostorno kulturno-istorijske celine, izuzev manjih, pomoćnih objekata;
2) Dozvoljavaju se intervencije na uređenju prostora unutar bloka, posebno na ozelenjavanju i uklanjanju nehigijenskih objekata zbog čega se preporučuje izrada posebnih projekata revitalizacije;
3) Tokom izvođenja zemljanih radova, potrebno je obezbediti povremeni arheološki nadzor.
6. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".