UREDBAO USLOVIMA I KRITERIJUMIMA USKLAĐENOSTI HORIZONTALNE DRŽAVNE POMOĆI("Sl. glasnik RS", br. 62/2021) |
Ovom uredbom bliže se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći koja se dodeljuje radi unapređenja razvoja određenih privrednih delatnosti učesnika na tržištu koji se razvrstavaju u mikro, mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSP), za istraživanje, razvoj i inovacije, za usavršavanje, za zapošljavanje, radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih određenom prirodnom katastrofom, za sportsku i višenamensku infrastrukturu, za lokalnu infrastrukturu i za razvoj širokopojasne infrastrukture (horizontalna državna pomoć).
Odredbe ove uredbe primenjuju se na državnu pomoć iz člana 1. ove uredbe koja se dodeljuje učesnicima na tržištu u svim sektorima.
Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na državnu pomoć u cilju olakšavanja zatvaranja nekonkurentnih rudnika uglja niti na pomoć koja je uslovljena:
1) izvezenim količinama, osnivanjem i radom distribucione mreže u inostranstvu ili ostalim tekućim troškovima korisnika državne pomoći koji su direktno povezani sa izvoznom delatnošću,
2) davanjem prednosti korišćenju domaće robe u odnosu na uvezenu robu,
3) obavezom korisnika državne pomoći da koristi robu koja je proizvedena u Republici Srbiji ili usluge koje su pružene u Republici Srbiji,
4) ograničavanjem korisnika državne pomoći da koristi rezultate istraživanja, razvoja i inovacija u Republici Srbiji,
5) obavezom korisnika državne pomoći da ima sedište ili predstavništvo u Republici Srbiji, osim u trenutku isplate državne pomoći.
Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju značenje određeno zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.
Iznosi iskazani u evrima u ovoj uredbi predstavljaju iznos u nominalnoj vrednosti ili dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije.
Usklađena horizontalna državna pomoć
Horizontalna državna pomoć je usklađena sa pravilima o dodeli državne pomoći ako ispunjava sve uslove i kriterijume iz ove uredbe.
II KRITERIJUMI USKLAĐENOSTI HORIZONTALNE DRŽAVNE POMOĆI
Horizontalna državna pomoć je usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako je moguće unapred izračunati tačan iznos bruto novčane protivvrednosti bez potrebe za procenom rizika od prekomerne državne pomoći (u daljem tekstu: transparentna državna pomoć).
Državna pomoć koja se dodeljuje u obliku bespovratnih sredstava izražava se u bruto iznosu, tj. iznosu pre odbitka poreza i drugih naknada.
Ako se državna pomoć ne dodeljuje u obliku bespovratnih sredstava, iznos državne pomoći mora biti izražen u obliku bespovratnih sredstava, tj. u njihovoj (bruto) novčanoj protivvrednosti.
Kriterijum transparentnosti ispunjavaju sledeći instrumenti (oblici) dodele državne pomoći:
1) subvencija i subvencionisana kamatna stopa na kredite,
2) kredit ako je bruto novčana protivvrednost izračunata na osnovu referentne kamatne stope koja je važeća u trenutku dodele državne pomoći,
3) garancija ako je obračunata u obliku bruto novčane protivvrednosti subvencije,
4) poreska olakšica ako je predviđena gornja vrednost koja obezbeđuje da se ne premaši dozvoljena (visina) intenzitet državne pomoći,
5) drugi instrumenti u skladu sa zakonom.
Komisija za kontrolu državne pomoći (u daljem tekstu: Komisija) propisuje način utvrđivanja, izračunavanja i ažuriranja osnovne referentne kamatne stope i izračunavanja referentne i diskontne kamatne stope koje se koriste za obračun iznosa i diskontovanje državne pomoći.
Utvrđivanje opravdanih troškova i intenziteta državne pomoći
Intenzitet državne pomoći utvrđuje se u odnosu na iznos opravdanih troškova za koje se dodeljuje državna pomoć.
Opravdanost troškova dokazuje davalac državne pomoći ispravama koje moraju da sadrže jasne, konkretne i ažurirane podatke.
Intenzitet horizontalne državne pomoći mora da bude u skladu sa dozvoljenim intenzitetima utvrđenim u ovoj uredbi.
Državna pomoć koja se isplaćuje u više rata i opravdani troškovi diskontuju se na njihovu vrednost u trenutku dodele pri čemu se za diskontovanje koristi diskontna stopa koja važi u trenutku dodele.
Iznos državne pomoći koja se ne dodeljuje u obliku bespovratnog sredstva, jednak je bruto novčanoj protivvrednosti bespovratnog sredstva.
Horizontalna državna pomoć je usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako ima efekat podsticaja.
Horizontalna državna pomoć ima efekat podsticaja ako je zahtev za dodelu državne pomoći podnet davaocu državne pomoći pre početka radova na projektu ili delatnosti.
Zahtev iz stava 2. ovog člana naročito sadrži:
1) naziv i veličinu učesnika na tržištu,
2) opis projekta, datum početka i kraja projekta,
3) lokaciju projekta,
4) pregled troškova projekta,
5) instrument i iznos državne pomoći.
Individualna horizontalna državna pomoć na osnovu akta davaoca državne pomoći i to unapred određenom učesniku na tržištu koji se razvrstava u velika pravna lica (u daljem tekstu: veliko pravno lice) ima efekat podsticaja ako je davalac državne pomoći utvrdio na osnovu priložene dokumentacije korisnika državne pomoći da državna pomoć dovodi do:
1) znatnog povećanja veličine projekta ili obima delatnosti,
2) znatnog povećanja ukupnog iznosa koji korisnik državne pomoći ulaže u projekat ili delatnost,
3) znatnog povećanja brzine realizacije projekta ili delatnosti.
Izuzetno od st. 2. i 3. ovog člana, državna pomoć u obliku poreske olakšice ima efekat podsticaja ako:
1) se pravo na državnu pomoć uspostavlja u skladu sa objektivnim kriterijumima i bez dalje primene diskrecionih prava davaoca državne pomoći,
2) postoji pravni osnov za dodelu državne pomoći pre početka rada na projektu ili delatnosti za koju je dodeljena državna pomoć, osim ako se ne radi o šemi državne pomoći koja je nastala na osnovu fiskalne šeme, ako je određena delatnost bila obuhvaćena prethodnom šemom državne pomoći u obliku poreskih olakšica.
Državna pomoć za finansiranje MSP, zapošljavanje i radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih određenom prirodnom katastrofom, koja se dodeljuje u skladu sa ovom uredbom, uvek ima efekat podsticaja.
Pod početkom radova na projektu iz stava 2. ovog člana smatra se početak građevinskih radova ili nastanak obaveze po osnovu nabavke opreme povezane sa ulaganjem, a kod preuzimanja trenutak sticanja imovine neposredno povezane sa preuzetim učesnikom na tržištu.
Kupovina zemljišta, pribavljanje dozvola, obavljanje studija izvodljivosti i druge pripremne radnje ne smatraju se početkom radova na projektu iz stava 2. ovog člana.
Horizontalna državna pomoć je usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako se dodeljuje učesniku na tržištu koji se ne nalazi u postupku povraćaja državne ili de minimis pomoći, kao i učesnicima na tržištu koji nisu bili u teškoćama u smislu Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći ("Službeni glasnik RS", br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/13, 97/13, 119/14 i 23/21 - dr. propisi) na dan 31. decembar 2019. godine.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, državna pomoć učesniku na tržištu koji se nalazi u postupku povraćaja državne ili de minimis pomoći, usklađena je u smislu člana 3. ove uredbe ako se dodeljuje na osnovu šeme države pomoći radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih određenom prirodnom katastrofom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, državna pomoć učesniku na tržištu koji je u teškoćama, usklađena je u smislu člana 3. ove uredbe ako se dodeljuje na osnovu šeme države pomoći radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih određenom prirodnom katastrofom i šeme državne pomoći za novoosnovanog učesnika na tržištu, pod uslovom da učesnici na tržištu u teškoćama nemaju prednost u odnosu na druge učesnike na tržištu.
III USLOVI USKLAĐENOSTI HORIZONTALNE DRŽAVNE POMOĆI
Državna pomoć MSP je usklađena državna pomoć, u smislu člana 3. ove uredbe, ako se dodeljuje za ulaganje, savetodavne usluge, učešće na sajmovima i učešće u projektima evropske teritorijalne saradnje.
Državna pomoć MSP za ulaganje
Opravdani troškovi
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći MSP za ulaganje su:
1) troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu i/ili
2) procenjeni troškovi zarada za novootvorena radna mesta povezana sa ulaganjem u dvogodišnjem periodu (troškovi zarada).
Troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu MSP
Troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu MSP odnose se na:
1) ulaganje u materijalnu i nematerijalnu imovinu u vezi sa osnivanjem novog pravnog lica, proširenjem postojećeg kapaciteta, diversifikacijom postojećeg proizvodnog programa u nove proizvode i bitnim promenama u celokupnom proizvodnom procesu postojećeg pravnog lica;
2) sticanje imovine lica koje je prestalo ili bi prestalo sa radom da ga nije kupio učesnik na tržištu (preuzimanje).
Materijalna i nematerijalna imovina
Materijalna imovina obuhvata nepokretnu (zemljište, zgrade, građevine i dr.) i pokretnu imovinu (npr. postrojenja, mašine i opremu).
Nematerijalna imovina obuhvata patente, licence, know-how ili druge vrste intelektualne svojine.
Nematerijalnu imovinu isključivo može da upotrebljava korisnik državne pomoći i na nju se obračunava amortizacija u skladu sa važećim propisima.
Nematerijalnu imovinu korisnik državne pomoći može da kupi samo od trećeg lica koje nije povezano sa njim i po tržišnim uslovima.
Nematerijalna imovina za koju se dodeljuje državna pomoć iskazuje se u bilansu stanja korisnika državne pomoći najmanje tri godine.
Sticanje imovine
Imovina koja se stiče preuzimanjem u smislu člana 10. tačka 2) ove uredbe smatra se opravdanim troškom ako je kupljena od trećeg nepovezanog lica i po tržišnim uslovima.
Ako učesnika na tržištu koji se razvrstava u mala pravna lica (u daljem tekstu: malo pravno lice) preuzme član porodice prvobitnog vlasnika ili zaposleni neće se smatrati da je imovinu kupilo povezano lice i trošak te kupovine predstavlja opravdani trošak.
Sticanje udela u učesniku na tržištu ne smatra se ulaganjem.
Procenjeni troškovi zarada za novootvorena radna mesta povezana sa ulaganjem u dvogodišnjem periodu
Novootvorena radna mesta povezana sa ulaganjem su radna mesta povezana sa delatnosti na koju se ulaganje odnosi pri čemu se uzimaju u obzir i radna mesta otvorena nakon povećanja stope iskorišćenosti kapaciteta koji je nastao ulaganjem.
Troškovi zarada iz člana 9. tačka 2) ove uredbe su ukupni iznosi koje korisnik državne pomoći stvarno plaća za rad zaposlenog i obuhvataju bruto zaradu, odnosno zaradu plata pre odbitka poreza i doprinosa.
Korisnik državne pomoći dužan je da kroz projekat ulaganja poveća neto broj zaposlenih, odnosno broj zaposlenih nakon ulaganja mora da bude veći od prosečnog broja zaposlenih pre početka projekta u periodu od prethodnih 12 meseci.
Korisnik državne pomoći dužan je da radno mesto predviđeno projektom ulaganja otvori i popuni u roku od tri godine od dana završetka projekta ulaganja, a svaki prestanak radnog odnosa u tom periodu, odnosno svako radno mesto koje se zatvori u tom periodu ne uračunava se ili se oduzima od broja novootvorenih radnih mesta.
Novo radno mesto povezano sa ulaganjem mora da ostane popunjeno u periodu od najmanje tri godine od dana kada je prvi put popunjeno.
Intenzitet i iznos državne pomoći MSP za ulaganje
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći MSP za ulaganje može da iznosi maksimalno 20% opravdanih troškova iz člana 9. ove uredbe ako je korisnik te državne pomoći učesnik na tržištu koji se razvrstava u mikro pravna lica ili malo pravno lice, odnosno 10% opravdanih troškova ako je korisnik državne pomoći učesnik na tržištu koji se razvrstava u srednja pravna lica (u daljem tekstu: srednje pravno lice).
Državna pomoć MSP za ulaganje po korisniku državne pomoći može da iznosi maksimalno 7,5 miliona evra, po projektu ulaganja.
Državna pomoć MSP za savetodavne usluge
Državna pomoć MSP za savetodavne usluge dodeljuje se za opravdane troškove, kao što su troškovi angažovanja spoljnih konsultanata.
Savetodavne usluge iz stava 1. ovog člana ne odnose se na redovne i uobičajene usluge poreskog savetovanja, redovne pravne usluge ili usluge oglašavanja.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći iz stava 1. ovog člana može da iznosi maksimalno 50% opravdanih troškova.
Državna pomoć MSP za savetodavne usluge po korisniku državne pomoći može da iznosi maksimalno dva miliona evra, po projektu.
Državna pomoć MSP za učešće na sajmovima
Državna pomoć MSP za učešće na sajmovima dodeljuje se za opravdane troškove, kao što su troškovi zakupa, postavljanja i vođenja štanda za prvo učešće učesnika na tržištu na određenom sajmu ili izložbi.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći iz stava 1. ovog člana može da iznosi maksimalno 50% opravdanih troškova.
Državna pomoć MSP za učešće na sajmovima može da iznosi maksimalno dva miliona evra godišnje, po korisniku državne pomoći.
Državna pomoć MSP za učešće u projektima evropske teritorijalne saradnje
Državna pomoći MSP za učešće u projektima evropske teritorijalne saradnje dodeljuje se za sledeće opravdane troškove:
1) organizacione saradnje, uključujući troškove zaposlenih i kancelarija koji su povezani sa projektom saradnje,
2) savetodavnih usluga i usluga podrške povezanih sa projektom saradnje koje pružaju spoljni konsultanti i pružaoci usluga,
3) putne troškove, troškove opreme, ulaganja, amortizacije alata i opreme koji su direktno povezani sa projektom.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći iz stava 1. ovog člana može da iznosi maksimalno 50% opravdanih troškova.
Državna pomoć MSP za učešće u projektima evropske teritorijalne saradnje može da iznosi maksimalno dva miliona evra, po korisniku državne pomoći, po projektu.
Organizaciona saradnja iz stava 1. tačka 1) ovog člana odnosi se na razvoj zajedničkih poslovnih strategija ili upravljačkih struktura, podršku mrežama i klasterima, poboljšanje pristupačnosti i komunikacije, upotrebu zajedničkih instrumenata za podsticanje preduzetništva i trgovina sa MSP, pružanje zajedničkih usluga ili usluga za olakšavanje saradnje i koordinisanih delatnosti kao što su istraživanje ili marketing.
Savetodavne usluge povezane sa projektom saradnje iz stava 1. tačka 2) ovog člana obuhvataju savetovanje, kao i podršku i usavršavanje radi razmene znanja i iskustava i unapređenja saradnje, a ne odnose se na redovne i uobičajene usluge poreskog savetovanja, redovne pravne usluge ili usluge oglašavanja.
Usluge podrške povezane sa projektom saradnje iz stava 1. tačka 2) ovog člana obuhvataju obezbeđivanje kancelarijskog prostora, internet stranica, banaka podataka, biblioteka, istraživanja tržišta, priručnika i modela dokumenata.
2. Državna pomoć za finansiranje MSP
Državna pomoć za finansiranje za MSP je usklađena, u smislu člana 3. ove uredbe, ako se dodeljuje za finansiranje rizičnih ulaganja, novoosnovanim učesnicima na tržištu, alternativne trgovinske platforme specijalizovane za MSP i za troškove analiziranja.
Državna pomoć za finansiranje rizičnih ulaganja
Državna pomoć za finansiranje rizičnih ulaganja je usklađena ako se dodeljuje na osnovu šeme i u obliku ulaganja u vlasnički kapital, kapital sličan vlasničkom, zajma, garancije ili kombinacijom navedenih oblika, a u posebnim slučajevima i u obliku poreskih podsticaja.
Ulaganje u vlasnički kapital je obezbeđivanje kapitala učesniku na tržištu neposrednim ili posrednim ulaganjem u zamenu za sticanje vlasničkog udela u tom učesniku na tržištu.
Ulaganje u kapital sličan vlasničkom je oblik finansiranja koji se svrstava između vlasničkog kapitala i zaduživanja, rizičnije je od nadređenog duga i manje je rizično od vlasničkog kapitala, pri čemu se prinos po osnovu ulaganja pretežno zasniva na dobiti ili gubicima predmetnog ciljnog učesnika na tržištu koji nisu osigurani u slučaju neispunjavanja obaveza.
Ulaganje u kapital sličan vlasničkom može da se opredeli kao neobezbeđen i podređen dug, kao što je mezaninski dug, koji se u određenim slučajevima može konvertovati u vlasnički ili povlašćeni vlasnički kapital.
Zajam iz stava 1. ovog člana može biti u obliku kredita ili drugog instrumenta finansiranja, kao što je zakup, a koji zajmodavcu obezbeđuje minimalni prinos, izuzev zajma za refinansiranje postojećeg zajma.
Garancija iz stava 1. ovog člana je obaveza u pisanom obliku da se preuzme odgovornost za sve ili deo novonastalih kreditnih transakcija trećeg lica kao što su dužnički instrumenti ili instrumenti zakupa, kao i instrumenti kapitala slični vlasničkom.
Oblik i vrsta ulagača
Državna pomoć za finansiranje rizičnih ulaganja nezavisnom privatnom ulagaču i nezavisnom privatnom ulagaču kao finansijskom posredniku dodeljuje se u obliku:
1) vlasničkog kapitala ili kapitala sličnog vlasničkom ili finansijskih doprinosa namenjenih obezbeđivanju neposrednog ili posrednog ulaganja u učesnika na tržištu,
2) zajma za neposredno ili posredno ulaganje u učesnika na tržištu,
3) garancije za pokrivanje gubitaka nastalih neposrednim ili posrednim ulaganjem rizičnog kapitala u učesnika na tržištu,
a najviše do 15 miliona evra po učesniku na tržištu.
Nezavisni privatni ulagač iz stava 1. ovog člana je privatni ulagač koji nije vlasnik udela, odnosno akcija u učesniku na tržištu u koji ulaže, bez obzira na njihovu vlasničku strukturu, ako snose celokupni rizik povezan sa ulaganjem.
Finansijski doprinos iz stava 1. tačka 1) ovog člana je otplativo javno ulaganje u finansijskog posrednika za potrebe daljeg ulaganja u učesnika na tržištu, pri čemu se svi prihodi vraćaju javnom ulagaču.
Predmet ulaganja
Učesnik na tržištu u koji se ulaže u skladu sa ovom uredbom je MSP koje se u trenutku ulaganja ne kotira na berzi (izuzev na alternativnim platformama za trgovanje) i ispunjava najmanje jedan od sledećih uslova:
1) ne posluje ni na jednom tržištu,
2) posluje na tržištu manje od sedam godina (računajući od prve komercijalne prodaje koju ostvari učesnik na tržištu proizvoda ili usluga, izuzev prodaje koja je ograničena i namenjena testiranju tržišta),
3) ako je neophodno ulaganje kroz rizično finansiranje u iznosu većem od 50% prosečnog godišnjeg prometa tog učesnika na tržištu u prethodnih pet godina, a na osnovu izrađenog poslovnog plana za ulazak na novo tržište proizvoda ili geografsko tržište.
Nastavak ulaganja
Državna pomoć za finansiranje rizičnih ulaganja dodeljuje se i za nastavak ulaganja u učesnika na tržištu iz člana 21. ove uredbe koji posluje na tržištu više od sedam godina (računajući od prve komercijalne prodaje) ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1) ukupan iznos po korisniku državne pomoći može da iznosi maksimalno 15 miliona evra,
2) mogućnost nastavka ulaganja je predviđena u izvornom originalnom poslovnom planu,
3) nije postalo povezano lice sa drugim učesnikom na tržištu u smislu propisa kojima se uređuje kontrola državne pomoći, osim ako taj drugi učesnik na tržištu nije finansijski posrednik ili nezavisni privatni ulagač koji obezbeđuje rizični kapital u okviru ove državne pomoći, odnosno MSP.
Nastavak ulaganja iz stava 1. ovog člana je dodatno ulaganje u rizični kapital u učesnika na tržištu koje se vrši nakon najmanje jednog prethodnog ulaganja.
Državnom pomoći može da se pruži podrška kupovini postojećih udela od prethodnih ulagača ili vlasnika udela, odnosno akcija (tzv. zamenski kapital) ako se na takav način omogućava najmanje 50% planiranog ulaganja u učesnika na tržištu.
Najviše 30% ukupnih ulaganja u kapital, odnosno neiskorišćenog odobrenog kapitala finansijskog posrednika može da se koristi u svrhu upravljanja likvidnošću.
Dopunski uslovi ulaganja
Državna pomoć za dopunska ulaganja nezavisnih privatnih ulagača kao finansijskih posrednika ili učesnika na tržištu iz člana 21. ove uredbe dodatno je uslovljena tako da ukupna stopa privatnog učešća iznosi minimum:
1) 10% od iznosa ulaganja kroz rizično finansiranje pre prve komercijalne prodaje učesnika na tržištu,
2) 40% od iznosa ulaganja kroz rizično finansiranje ako se ulaže u učesnika na tržištu koji posluje na tržištu manje od sedam godina (računajući od prve komercijalne prodaje),
3) 60% od iznosa ulaganja kroz rizično finansiranje ako se ulaže u učesnika na tržištu koji posluje na tržištu više od sedam godina (računajući od prve komercijalne prodaje) ili učesnika na tržištu kome je neophodno početno ulaganje u rizični kapital u iznosu većem od 50% prosečnog godišnjeg prometa tog učesnika na tržištu u prethodnih pet godina, a na osnovu izrađenog poslovnog plana za ulazak na novo tržište proizvoda ili geografsko tržište.
Kada se državna pomoć za finansiranje rizičnog ulaganja dodeljuje putem finansijskog posrednika i usmerena je na učesnike na tržištu iz člana 21. ove uredbe u različitim fazama razvoja u smislu člana 23. ove uredbe, a ne predviđa učešće privatnog kapitala tih učesnika na tržištu, privatno učešće se određuje u odnosu na ponderisani prosek zasnovan na obimu pojedinačnih ulaganja u osnovni portfelj, primenom minimalnih stopa učešća na ulaganja iz člana 23. ove uredbe.
Dodelom državne pomoći za finansiranje rizičnog ulaganja ne može da se vrši diskriminacija finansijskih posrednika na osnovu mesta osnivanja ili registracije.
Od finansijskih posrednika može da se zahteva da ispune unapred definisane kriterijume koji su objektivno opravdani prirodom ulaganja.
Državna pomoć iz člana 19. ove uredbe se sprovodi preko jednog ili više finansijskih posrednika, osim u slučaju poreskih podsticaja privatnim ulagačima radi direktnih ulaganja u učesnike na tržištu iz člana 21. ove uredbe.
Finansijski posrednici, ulagači ili menadžeri fondova biraju se putem otvorenog, transparentnog i nediskriminatorskog javnog poziva radi uspostavljanja odgovarajućih aranžmana za podelu rizika i nagrade pri čemu će, za ulaganja koja nisu garancije, asimetrična podela dobiti imati prednost u odnosu na zaštitu od gubitaka.
U slučaju asimetrične podele gubitaka između javnih i privatnih ulagača, prvi gubitak koji preuzima javni ulagač se ograničava na 25% ukupnog iznosa ulaganja.
U slučaju garancija iz člana 20. stav 1. tačka 3) ove uredbe, visina garancije ograničena je na 80%, a ukupni gubici koje preuzima davalac državne pomoći na najviše 25% osnovnog zagarantovanog portfelja.
Garancije koje pokrivaju očekivane gubitke osnovnog zagarantovanog portfelja mogu se pružiti besplatno.
Ako garancije uključuju i pokriće neočekivanih gubitaka, za deo garancije koji pokriva neočekivane gubitke finansijskom posredniku naplaćuje se premija u skladu sa tržišnim uslovima.
Visina garancije iz stava 4. ovog člana je procenat gubitka koji javni ulagač pokriva za transakciju predviđenu određenom merom državne pomoći.
Analiza profitabilnosti i izlazna strategija
Državna pomoć za finansiranje rizičnog ulaganja usklađena je ako se odluka o finansiranju zasniva na očekivanoj dobiti, odnosno ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da se finansijski posrednici osnivaju u skladu sa zakonom,
2) da davalac državne pomoći ili drugo lice kome je povereno sprovođenje ove državne pomoći obezbedi postupak sveobuhvatne analize (due diligence) kako bi se osigurala komercijalno zdrava strategija ulaganja u svrhu sprovođenja mere finansiranja rizika, uključujući odgovarajuću politiku diversifikacije rizika usmerenu na postizanje ekonomske održivosti i efikasnog obima u pogledu veličine i teritorijalnog obima relevantnog portfelja ulaganja,
3) da se državna pomoć zasniva na održivom poslovnom planu koji sadrži detaljne podatke o razvoju proizvoda, prodaje i profitabilnosti i kojim se unapred (ex-ante) utvrđuje finansijska održivost,
4) da za svako ulaganje u vlasnički ili kapital sličan vlasničkom kapitalu postoji jasna i realna strategija izlaska iz vlasništva u učesniku na tržištu.
Izlazak iz stava 1. tačka 4) ovog člana je prenos udela koju sprovodi finansijski posrednik ili ulagač i obuhvata prodaju, otpis, otplatu udela ili zajmova, prodaju drugom finansijskom posredniku ili drugom ulagaču, finansijskoj instituciji ili putem inicijalne javne ponude.
Prava i obaveze finansijskog posrednika
Finansijski posrednik u smislu ove uredbe predstavlja svaku finansijsku instituciju, bez obzira na oblik i vlasničku strukturu, uključujući fondove (privatne i javne investicione fondove), banke, mikro-finansijske institucije, osiguravajuća društva i dr.
Finansijski posrednik posluje u skladu sa tržišnim principima (na komercijalnoj osnovi, vodeći se prevashodno profitabilnošću) i mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da postupa sa pažnjom profesionalnog menadžera u dobroj veri i izbegava sukob interesa, u vezi sa čime se primenjuju najbolje prakse i regulatorni nadzor,
2) da je njegova naknada u skladu sa tržišnim uslovima, što se postiže u slučaju kada se menadžer ili finansijski posrednik bira putem otvorenog, transparentnog i nediskriminatornog javnog poziva, na osnovu objektivnih kriterijuma povezanih sa iskustvom, stručnošću i operativnim i finansijskim kapacitetima,
3) da prima naknadu koja je povezana sa učinkom ili učestvuje u riziku ulaganja istovremenim ulaganjem sopstvenih sredstava kako bi se osiguralo da njegovi interesi budu trajno usklađeni sa interesima javnog ulagača,
4) da utvrđuje strategiju ulaganja, kriterijume i predloženi rok ulaganja,
5) da je ulagaču dopušteno da bude zastupljen u organima upravljanja investicionim fondom, kao što su nadzorni ili savetodavni odbor.
Državna pomoć za finansiranje rizičnog ulaganja u obliku garancije ili zajma učesnicima na tržištu ili obezbeđivanje kapitala sličnog vlasničkom strukturisanom kao dug tih učesnika na tržištu usklađena je ako ispunjava sledeće uslove:
1) mora da podstiče finansijskog posrednika da izvrši ulaganje koje inače ne bi izvršio ili bi ga izvršio u ograničenom obimu ili na drugačiji način bez državne pomoći (finansijski posrednik mora da dokaže da primenjuje mehanizam kojim se obezbeđuje da su sve prednosti prenete u najvećoj meri na krajnje korisnike u obliku većeg obima finansiranja, rizičnijih portfelja, nižih zahteva za obezbeđenjem, nižih premija za garancije ili nižih kamatnih stopa),
2) da se u slučaju zajma i kapitala sličnog vlasničkom opredeljenom kao dug, prilikom obračuna maksimalnog iznosa ulaganja, u skladu sa članom 20. stav 1. ove uredbe, uzima su obzir nominalni iznos instrumenta,
3) u slučaju garancije, prilikom obračuna maksimalnog iznosa ulaganja, u skladu sa članom 20. stav 1. ove uredbe, uzima se u obzir nominalni iznos predmetnog kredita, pri čemu garancija može da iznosi maksimalno 80% predmetnog kredita.
Sprovođenje državne pomoći za ulaganje rizičnog kapitala davalac državne pomoći može da poveri ovlašćenom licu (npr. Evropskoj investicionoj banci, Evropskom investicionom fondu, međunarodnoj finansijskoj instituciji u kojoj je Republika Srbija vlasnik udela ili finansijskoj instituciji osnovanoj u Republici Srbiji radi ostvarivanja javnog interesa pod kontrolom javnog organa, organu javnog prava ili privatnog prava koje obavlja uslugu od javnog interesa).
Državna pomoć za finansiranje rizičnog ulaganja u MSP koji ne ispunjava uslove iz člana 21. ove uredbe izuzetno može biti usklađena ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je usklađena sa pravilima za dodelu de minimis pomoći u skladu sa propisima kojima se uređuje kontrola državne pomoći,
2) da su ispunjeni uslovi iz čl. 19. i 20, člana 22. st. 3. i 4, člana 24. st. 2. i 3. i čl. 25-28. ove uredbe i
3) da za finansiranje rizičnog ulaganja u vlasnički kapital, kapital sličan vlasničkom ili zajma podstiče dodatno finansiranje nezavisnih privatnih ulagača kao što su finansijski posrednici ili MSP na način da se postiže da ukupna stopa privatnog učešća iznosi minimum 60% rizičnog kapitala koji se ulaže u MSP.
Državna pomoć novoosnovanim učesnicima na tržištu
Državna pomoć novoosnovanim učesnicima na tržištu usklađena je ako se dodeljuje učesniku na tržištu koji se razvrstava u mikro pravna lica i malo pravno lice i ne kotira se na berzi do pet godina nakon osnivanja i pod uslovom da nije preuzeo delatnost drugog učesnika na tržištu, još uvek nije raspodelio dobit i nije nastao spajanjem.
Izuzetno, državna pomoć novoosnovanim učesnicima na tržištu dodeljuje se i učesniku na tržištu koji je nastao spajanjem učesnika na tržištu koji ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.
Za učesnika na tržištu koji nema obavezu registrovanja, petogodišnji period iz stava 1. ovog člana se računa od trenutka kada učesnik na tržištu ili započinje svoju ekonomsku delatnost ili postane poreski obveznik.
Državna pomoć novoosnovanim učesnicima na tržištu dodeljuje se kroz sledeće instrumente:
1) zajam sa kamatnom stopom koja nije u skladu sa tržišnim uslovima, sa periodom otplate od deset godina i sa maksimalnim nominalnim iznosom do dva miliona evra,
2) garanciju koja nije u skladu sa tržišnim uslovima sa periodom trajanja od deset godina i sa maksimalnim iznosom obuhvaćenim garancijom do tri miliona evra i koja može da iznosi maksimalno 80% predmetnog kredita,
3) bespovratna sredstva, uključujući ulaganje u vlasnički kapital ili kapital sličan vlasničkom, smanjenje kamatne stope i premije za garanciju čiji iznos, izražen u obliku bespovratnih sredstava a najviše do 800.000 evra.
Maksimalni nominalni iznos zajma sa periodom otplate između pet i deset godina iz stava 1. tačke 1) ovog člana određuje se množenjem iznosa od dva miliona evra, sa količnikom perioda od deset godina i stvarnog perioda otplate zajma.
Maksimalni nominalni iznos zajma sa periodom otplate kraćim od pet godina iz stava 1. tačka 1) ovog člana jednak je iznosu za zajam sa periodom otplate od pet godina.
Maksimalni iznos garancije sa periodom trajanja između pet i deset godina iz stava 1. tačka 2) ovog člana određuje se množenjem iznosa od tri miliona evra sa količnikom perioda od deset godina i stvarnog perioda trajanja garancije. Maksimalni iznos garancije sa periodom trajanja kraćim od pet godina iz stava 1. tačka 2) ovog člana jednak je iznosu za garancije sa periodom trajanja od pet godina.
Državna pomoć dodeljuje se i kroz kombinaciju instrumenata iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da se vodi računa o kumulaciji državne pomoći, u smislu propisa o kontroli državne pomoći i maksimalno dozvoljenom iznosu iz st. 2-4. ovog člana.
Maksimalni iznos državne pomoći iz st. 2-4. ovog člana, koja se dodeljuje malom inovativnom učesniku na tržištu, može se udvostručiti.
Inovativni učesnik na tržištu iz stava 7. ovog člana je učesnik na tržištu koji, na osnovu procene nezavisnog procenitelja, može da dokaže:
1) da će u predvidljivom budućem periodu da razvije nov proizvod, uslugu ili proces ili značajno unapređen u poređenju sa poslednjim dostignućima u određenom sektoru industrije i za koje postoji rizik od tehnološkog ili industrijskog neuspeha, ili
2) da troškovi istraživanja i razvoja predstavljaju najmanje 10% ukupnih operativnih troškova tog učesnika na tržištu u najmanje jednoj od tri godine koje prethode dodeli državne pomoći ili u tekućoj fiskalnoj godini, ako se radi o novoosnovanom učesniku na tržištu bez finansijske istorije.
Državna pomoć za alternativne trgovinske platforme specijalizovane za MSP
Državna pomoć za alternativne trgovinske platforme specijalizovane za MSP je usklađena ako su ispunjeni uslovi iz čl. 2-7. ove uredbe.
Alternativna trgovinska platforma iz stava 1. ovog člana predstavlja multilateralnu trgovinsku platformu na kojoj većinu finansijskih instrumenata uvrštenih za trgovanje izdaju MSP-ovi.
Ako platformom iz stava 1. ovog člana upravlja učesnik na tržištu koji se razvrstava u mikro pravna lica ili malo pravno lice, državna pomoć se može dodeliti i u obliku državne pomoći za novoosnovane učesnike na tržištu, shodno čemu se na operatora kao korisnika državne pomoći primenjuju pravila iz čl. 30-31. ove uredbe.
Državna pomoć može biti u obliku poreskih podsticaja fizičkim licima kao nezavisnim privatnim ulagačima u odnosu na njihova ulaganja preko alternativne trgovinske platforme u rizično finansiranje učesnika na tržištu iz čl. 20-21. ove uredbe.
Državna pomoć za troškove analiziranja
Državna pomoć za troškove analiziranja dodeljuje se za opravdane troškove, kao što su troškovi početnog analitičkog pregleda (skrininga) i formalne dubinske analize (due diligence) koju sprovodi finansijski posrednik ili potencijalni ulagač radi utvrđivanja ispunjenosti uslova učesnika na tržištu u smislu odredbi čl. 19-31. ove uredbe.
Visina (intenzitet) državne pomoći može da iznosi maksimalno 50% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana.
3. Državna pomoć za istraživanje, razvoj i inovacije
Usklađena državna pomoć za istraživanje, razvoj i inovacije je državna pomoć za projekat istraživanja i razvoja, istraživačku infrastrukturu, inovativne klastere, MSP za inovacije i za procesne i organizacione inovacije.
Državna pomoć za projekat istraživanja i razvoja
Državna pomoć za projekat istraživanja i razvoja usklađena je ako se deo projekta za koji se dodeljuje državna pomoć u potpunosti odnosi na:
1) osnovno istraživanje koje predstavlja eksperimentalni ili teorijski rad u cilju sticanja novih znanja o osnovnim principima pojava i posmatranih činjenica, bez direktne komercijalne primene ili upotrebe,
2) industrijsko istraživanje, koje predstavlja planirano istraživanje ili kritično ispitivanje radi sticanja novih znanja i veština za razvoj novih proizvoda, procesa ili usluga ili za postizanje značajnog poboljšanja postojećih proizvoda, procesa ili usluga, a obuhvata stvaranje sastavnih delova složenih sistema i može uključivati izradu prototipova u laboratorijskom okruženju ili u okruženju sa simuliranim interfejsima postojećih sistema, kao i pilot-linija, kada je to neophodno za industrijsko istraživanje, posebno za proveru valjanosti generičke tehnologije,
3) eksperimentalni razvoj, koji obuhvata sticanje, kombinovanje, oblikovanje i korišćenje postojećih naučnih, tehnoloških, poslovnih i ostalih relevantnih znanja i veština radi razvoja novih ili poboljšanih proizvoda, procesa ili usluga, kao i druge aktivnosti radi izrade koncepta, planiranja i dokumentovanja novih proizvoda, procesa ili usluga,
4) studiju izvodljivosti, koja sadrži procenu i analizu potencijala projekta radi podrške procesu donošenja odluka na objektivan i racionalan način, otkrivanja snaga i slabosti, odnosno šansi i opasnosti projekta, kao i identifikovanje resursa potrebnih za sprovođenje projekta i izgleda za uspeh projekta, ili
5) kombinaciju kategorija iz tač. 1)-4) ovog stava.
Eksperimentalni razvoj iz stava 1. tačka 3) ovog člana može da obuhvata izradu prototipova, demonstraciju, pilot-projekte, ispitivanje i proveru valjanosti novih ili poboljšanih proizvoda, procesa ili usluga u okruženjima koja predstavljaju reprezentativne uslove rada u stvarnom životu, ako je primarni cilj izvršiti dalja tehnička poboljšanja na proizvodima, procesima ili uslugama koji nisu u velikoj meri ustaljeni, kao što su razvoj komercijalno upotrebljivog prototipa ili pilot-projekta ako je u pitanju konačni komercijalni proizvod i ako bi troškovi proizvodnje samo u svrhu prikazivanja i provere valjanosti bili previsoki.
Eksperimentalni razvoj ne obuhvata rutinske ili periodične promene na postojećim proizvodima, proizvodnim linijama, proizvodnim procesima, uslugama i drugim postojećim operacijama, čak i ako te promene predstavljaju poboljšanja.
Opravdani troškovi državne pomoći za projekat istraživanja i razvoja
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za projekat istraživanja i razvoja su troškovi:
1) osoblja (istraživači, tehničari i drugo pomoćno osoblje) u meri u kojoj rade na projektu su troškovi,
2) instrumenata i opreme u meri u kojoj se koriste za potrebe projekta, a ako se instrumenti i oprema ne koriste tokom čitavog perioda trajanja projekta, opravdani troškovi su samo troškovi amortizacije u periodu trajanja projekta izračunati u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim standardima,
3) zgrada i zemljišta u trajanju i u meri u kojoj se koriste za potrebe projekta, pri čemu su opravdani troškovi zgrada troškovi amortizacije u periodu trajanja projekta, izračunati u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima, opravdani troškovi zemljišta su troškovi kupovine ili iznajmljivanja ili stvarno nastali kapitalni troškovi,
4) ugovornih istraživanja, znanja i patenata koje je treće lice kupilo ili ima licencu u skladu sa tržišnim uslovima, ako je transakcija izvršena u konkurentnim uslovima (u otvorenom, transparentnom i nediskriminatornom postupku) i troškovi savetodavnih i sličnih usluga ako se koriste isključivo za potrebe projekta,
5) dodatni režijski troškovi i operativni troškovi poslovanja, uključujući troškove materijala, potrošne robe i sličnih proizvoda nastalih direktno kao rezultat projekta.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za studiju izvodljivosti su troškovi te studije.
Intenzitet državne pomoći za projekat istraživanja i razvoja
Intenzitet državne pomoći po korisniku državne pomoći može da iznosi maksimalno:
1) za osnovna istraživanja - 100% opravdanih troškova,
2) za industrijska istraživanja - 50% opravdanih troškova,
3) za eksperimentalni razvoj - 25% opravdanih troškova,
4) za studiju izvodljivosti - 50% opravdanih troškova.
Intenzitet državne pomoći za industrijska istraživanja i eksperimentalni razvoj može dodatno da se poveća:
1) za najviše deset procentnih poena za srednja pravna lica i za najviše 20 procentnih poena za mala pravna lica,
2) za najviše 15 procentnih poena, a u zbiru najviše do 80% opravdanih troškova ako:
(a) projekat uključuje saradnju sa najmanje jednim MSP ili se sprovodi u Republici Srbiji i najmanje još jednoj državi (npr. članici EU ili ugovornoj strani Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru i dr.) i nijedan učesnik na tržištu sam ne snosi više od 70% opravdanih troškova projekta,
(b) projekat uključuje delotvornu saradnju između učesnika na tržištu i najmanje jedne istraživačke organizacije ili organizacije za unapređenje znanja, koja snosi najmanje 10% opravdanih troškova projekta i ima pravo da objavi rezultate svog istraživanja, ili
(v) ako se informacije o rezultatima projekta objavljuju putem konferencija, publikacija, besplatnih ili računarskih programa otvorenog koda i na sličan način.
Intenzitet državne pomoći za studije izvodljivosti može da se poveća za deset procentnih poena za srednja pravna lica, odnosno za 20 procentnih poena za mala pravna lica.
Istraživačka organizacija ili organizacija za unapređenje znanja iz stava 2. tačka 2) podtačka (b) ovog člana je univerzitet, institut za istraživanje, agencija za transfer tehnologije, inovacioni posrednik, istraživački orijentisani fizički ili virtuelni subjekat za saradnju i druga lica, bez obzira na pravni subjektivitet (javno ili privatno vlasništvo) ili način finansiranja, čiji osnovni cilj je da nezavisno sprovodi osnovno istraživanje, industrijsko istraživanje ili eksperimentalni razvoj ili da šire rezultate takvih aktivnosti putem nastave, objavljivanja ili prenosa znanja, pri čemu učesnik na tržištu (npr. akcionar ili člana) koji može da izvrši presudan uticaj na istraživačku organizaciju nema povlašćeni pristup rezultatima koje taj subjekt objedinjuje.
Ako istraživačka organizacija ili organizacija za unapređenje znanja obavlja i ekonomsku delatnost, finansiranje, troškovi i prihodi tih ekonomskih delatnosti moraju zasebno da se evidentiraju.
Delotvorna saradnja iz stava 2. tačka 2) podtačka (b) ovog člana je saradnja između najmanje dve nezavisne strane u cilju razmene znanja ili tehnologije ili postizanja zajedničkog cilja na osnovu podele rada, pri čemu strane zajednički utvrđuju obim projekta saradnje, doprinose njegovom sprovođenju i dele njegove rizike i rezultate.
Ugovoreno istraživanje i pružanje usluga istraživanja ne smatraju se oblicima saradnje u smislu stava 6. ovog člana, a jedna ili više strana može da snosi celokupne troškove projekta i tako da smanji finansijski rizik projekta za druge strane.
Maksimalni iznos državne pomoći za projekat istraživanja i razvoja
Državna pomoć može da iznosi maksimalno:
1) 40 miliona evra, po učesniku na tržištu, za projekat koji se pretežno odnosi na osnovno istraživanje (ako više od polovine opravdanih troškova nastaje kao rezultat aktivnosti u vezi sa osnovnim istraživanjem),
2) 20 miliona evra, po učesniku na tržištu za projekat koji se pretežno odnosi na industrijsko istraživanje (ako više od polovine opravdanih troškova nastaje kao rezultat aktivnosti u vezi sa industrijskim istraživanjem ili osnovnim i industrijskim istraživanjem koja se sprovode zajedno),
3) 15 miliona evra, po učesniku na tržištu za projekat koji se pretežno odnosi na eksperimentalni razvoj (ako više od polovine opravdanih troškova nastaje kao rezultat aktivnosti u vezi sa eksperimentalnim razvojem),
4) 7,5 miliona evra za studije izvodljivosti za pripremu istraživačkih aktivnosti.
Iznos državne pomoći iz stava 1. tač. 1)-3) ovog člana uvećava se za 50% ako se državna pomoć dodeljuje u obliku povratnog avansa, a ne postoji prihvaćena metodologija obračuna bruto novčane protivvrednosti, te je ta državna pomoć izražena kao procenat opravdanih troškova i ako mera te državne pomoći predviđa da će, u slučaju uspešnog rezultata projekta, na osnovu razumne pretpostavke, avans biti otplaćen po kamatnoj stopi koja je najmanje jednaka diskontnoj kamatnoj stopi koja važi u trenutku dodele pomoći.
Državna pomoć za istraživačku infrastrukturu
Istraživačka infrastruktura, u smislu ove uredbe, su objekti, resursi i povezane usluge koje koristi naučna zajednica radi vršenja istraživanja u svojim područjima i obuhvata naučnu opremu ili skup instrumenata, resurse zasnovane na znanju, kao što su zbirke, arhive ili strukturirani naučni podaci, infrastruktura zasnovana na informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, kao što su mreže, računari i softver i sl.
Istraživačka infrastruktura može da bude na jednom ili na više mesta.
Ako se istraživačka infrastruktura iz stava 1. ovog člana koristi za ekonomske i neekonomske delatnosti, potrebno je da se finansiranje, troškovi i prihodi svake delatnosti evidentiraju odvojeno u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim načelima.
Cena za upravljanje infrastrukturom ili korišćenje infrastrukture mora da odgovara tržišnoj ceni, a pristup infrastrukturi mora biti otvoren za više korisnika i omogućen na transparentan i nediskriminatoran način.
Učesnik na tržištu koji finansira najmanje 10% troškova ulaganja u infrastrukturu može da dobije povlašćeni pristup infrastrukturi po povoljnijim uslovima.
Pristup infrastrukturi mora biti proporcionalan doprinosu troškovima ulaganja određenog učesnika na tržištu, pri čemu uslovi povlašćenog pristupa moraju da budu javno dostupni.
Opravdani troškovi i maksimalni iznos državne pomoći za istraživačku infrastrukturu
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za istraživačku infrastrukturu su troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći je do 50% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana, a najviše 20 miliona evra po infrastrukturi.
Ako se istraživačkoj infrastrukturi iz člana 39. stav 1. ove uredbe dodele sredstva iz javnih izvora za obavljanje i ekonomskih i neekonomskih delatnosti, davalac državne pomoći mora da prati korišćenje i da obezbedi povraćaj državne pomoći kako ne bi bio prekoračen dozvoljeni intenzitet državne pomoći iz stava 2. ovog člana, kao rezultat povećanja učešća ekonomskih delatnosti u odnosu na učešće predviđeno u trenutku dodele državne pomoći.
Državna pomoć za inovativne klastere
Državna pomoć za inovativne klastere dodeljuje se isključivo pravnom licu koje upravlja inovativnim klasterom.
Inovativni klaster iz stava 1. ovog člana je struktura ili organizovana grupa nezavisnih strana, kao što su inovativna novoosnovani učesnici na tržištu, MSP, istraživačke organizacije i organizacije za unapređenje znanja namenjena podsticanju inovativne delatnosti putem promocije, ustupanja objekata, širenja znanja i stručnosti i putem efikasnog doprinosa transferu znanja, umrežavanju, širenju informacija i saradnje između učesnika na tržištu i drugih organizacija u klasteru.
Naknada koja se naplaćuje za korišćenje objekata klastera je tržišna cena ili cena zasnovana na stvarnim troškovima, a pristup prostorijama, objektima i delatnostima klastera mora biti otvoren za više korisnika i omogućen na transparentan i nediskriminatoran način.
Učesnik na tržištu koji finansira najmanje 10% troškova ulaganja inovativnog klastera može da dobije povlašćeni pristup inovativnom klasteru po povoljnijim uslovima koji je proporcionalan doprinosu troškovima ulaganja.
Uslovi povlašćenog pristupa iz stava 4. ovog člana moraju da budu javno dostupni.
Državna pomoć se dodeljuje za ulaganje u inovativne klastere ili kao operativna državna pomoć za inovativne klastere, u iznosu do 7,5 miliona evra po inovativnom klasteru.
Državna pomoć za ulaganje za inovativne klastere
Državna pomoć za ulaganje se dodeljuje za izgradnju ili nadogradnju inovativnog klastera.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći iz stava 1. ovog člana su troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći je do 50% opravdanih troškova iz stava 2. ovog člana.
Intenzitet državne pomoći može da se poveća za 15 procentnih poena ako se inovativni klaster nalazi u području nivoa 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica čiji je bruto društveni proizvod (u daljem tekstu: BDP) po stanovniku niži ili jednak 75% proseka u EU-27.
Do izrade mape regionalne pomoći, u skladu sa propisima kojima se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti regionalne državne pomoći, Republika Srbija smatra se kao jedno područje čiji je BDP po stanovniku niži ili jednak 45% proseka u EU-27.
Operativna državna pomoć za inovativne klastere
Operativna državna pomoć se dodeljuje za upravljanje inovativnim klasterom i traje najduže deset godina.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći iz stava 1. ovog člana su troškovi osoblja, administrativni troškovi i troškovi režija u vezi sa:
1) podsticanjem klastera da olakšaju saradnju, razmenu informacija i pružanje ili kanalisanje specijalizovanih i prilagođenih usluga poslovne podrške,
2) promociju klastera kako bi povećali učešće novih učesnika na tržištu ili organizacija i povećali prepoznatljivost,
3) upravljanje objektima klastera, organizacija programa obuka, radionica i konferencija u cilju razmene znanja, umrežavanja i međunarodne saradnje.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći je do 50% opravdanih troškova iz stava 2. ovog člana.
Državna pomoć MSP za inovacije
Državna pomoć MSP za inovacije dodeljuje se za sledeće opravdane troškove:
1) pribavljanja, potvrđivanja i zaštite patenata i ostale nematerijalne imovine,
2) upućivanja visokokvalifikovanog osoblja iz istraživačke i organizacije za unapređenje znanja ili velikog pravnog lica na rad na delatnostima istraživanja, razvoja i inovacija na novootvorenim radnim mestima kod korisnika državne pomoći pod uslovom da ne zamenjuju ostalo osoblje,
3) savetodavnih usluga i usluga podrške u vezi sa inovacijama.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći je do 50% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana a najviše pet miliona evra po učesniku na tržištu, po projektu.
Izuzetno, intenzitet državne pomoći koja se dodeljuje za troškove savetodavnih usluga i usluga podrške u vezi sa inovacijama, može da se poveća do 100% tih opravdanih troškova pod uslovom da ukupan iznos državne pomoći maksimalno može da iznosi 200.000 evra po učesniku na tržištu u toku tri uzastopne fiskalne godine.
Visokokvalifikovano osoblje iz stava 1. tačka 2) ovog člana je osoblje koje ima diplomu visokog obrazovanja i najmanje pet godina odgovarajućeg profesionalnog iskustva koje može da obuhvata i doktorsko obrazovanje.
Upućivanje na rad iz stava 1. tačka 2) ovog člana je privremeno zapošljavanje osoblja kod korisnika državne pomoći sa pravom da se osoblje vrati kod prethodnog poslodavca.
Savetodavne usluge u vezi sa inovacijama iz stava 1. tačka 3) ovog člana su konsultantske usluge, podrška i obuke u oblasti transfera znanja, sticanja, zaštite i eksploatacije nematerijalne imovine, primene standarda i propisa u vezi standarda.
Usluge podrške u vezi sa inovacijama iz stava 1. tačka 3) ovog člana su obezbeđivanje kancelarijskog prostora, banaka podataka, biblioteka, istraživanja tržišta, laboratorija, oznaka kvaliteta, testiranje i sertifikacija u cilju razvoja efikasnijih proizvoda, procesa i usluga.
Državna pomoć za procesne i organizacione inovacije
Državna pomoć za procesne i organizacione inovacije velikog učesnika na tržištu usklađena je samo ako taj učesnik na tržištu delotvorno sarađuje sa MSP u delatnosti za koju se dodeljuje pomoć pri čemu MSP snosi najmanje 30% ukupnih opravdanih troškova.
Procesna inovacija iz stava 1. ovog člana je primena novog ili značajno unapređenog načina proizvodnje ili isporuke (uključujući značajne izmene u tehnici, opremi ili softverskom programu), koji ne obuhvata manje promene ili poboljšanja, povećanje kapaciteta proizvodnje ili pružanja usluga putem dodatnog proizvodnog ili logističkog sistema vrlo sličnom postojećem u upotrebi, prestanak upotrebe procesa, jednostavnu zamenu ili povećanje kapitala, promene nastale kao posledica promene cena inputa, prilagođavanje, lokalizaciju, redovne, sezonske i druge ciklične promene i trgovinu novim ili značajno poboljšanim proizvodima.
Organizaciona inovacija iz stava 1. ovog člana je primena nove organizacione metode u poslovnoj praksi učesnika na tržištu, organizaciji radnog mesta ili spoljnim odnosima, ali ne obuhvata promene koje se zasnivaju na organizacionim metodama koje učesnik na tržištu već koristi, promene u strategiji upravljanja, spajanja i preuzimanja, prestanak upotrebe procesa, jednostavnu zamenu ili povećanje kapitala, promene nastale kao posledica promene cena inputa, prilagođavanje, lokalizaciju, redovne, sezonske i druge ciklične promene i trgovinu novim ili značajno poboljšanim proizvodima.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za procesne i organizacione inovacije su troškovi:
1) osoblja,
2) instrumenata, opreme, zgrada i zemljišta u trajanju i u meri u kojoj se koriste za potrebe projekta,
3) ugovornih istraživanja, znanja i patenata koje je kupilo ili licenciralo od treće lice u skladu sa tržišnim uslovima, ako je transakcija izvršena u otvorenom, transparentnom i nediskriminatornom postupku,
4) ostali troškovi režije i operativni troškovi, kao što su troškovi materijala, zaliha i sličnih proizvoda, koji su nastali u vezi sa projektom.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći je do 15% opravdanih troškova iz stava 4. ovog člana za velike učesnike na tržištu, odnosno 50% opravdanih troškova za MSP, a najviše 7,5 miliona evra, po učesniku na tržištu, po projektu.
4. Državna pomoć za usavršavanje
Državna pomoć za usavršavanje dodeljuje se za sledeće opravdane troškove:
1) predavača za sate koje provedu za usavršavanje polaznika,
2) operativni troškovi predavača i polaznika u vezi sa projektom usavršavanja kao što su putni, troškovi smeštaja, materijala i zaliha, amortizacije opreme i alata, u obimu u kome se isključivo koriste za potrebe projekta usavršavanja,
3) savetodavnih usluga u vezi sa projektom usavršavanja,
4) polaznika i opšti indirektni troškovi (administrativni troškovi, troškovi zakupa i režija) za sate koje polaznici provode u usavršavanju.
Državna pomoć za usavršavanje ne odnosi se na usavršavanje koje učesnik na tržištu sprovodi radi ispunjavanja zakonske obaveze.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći za usavršavanje je do 50% opravdanih troškova iz člana 46. ove uredbe.
Intenzitet državne pomoći može da se poveća najviše do 70% opravdanih troškova i to:
1) za deset procentnih poena za usavršavanje zaposlenih osoba sa invaliditetom ili lica koja se teže zapošljavaju,
2) za deset procentnih poena za srednja pravna lica, odnosno 20 procentnih poena za mala pravna lica.
Državna pomoć iz ovog člana može da iznosi maksimalno dva miliona evra, po projektu usavršavanja.
5. Državna pomoć za zapošljavanje
Državna pomoć za zapošljavanje teže zapošljivih nezaposlenih u obliku subvencija zarada
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za zapošljavanje teže zapošljivih nezaposlenih su troškovi zarada tih lica u periodu od najviše 12 meseci po zapošljavanju, odnosno u periodu od 24 meseca za dugoročno nezaposlena lica.
Teže zapošljivi nezaposleni iz stava 1. ovog člana je lice koje:
1) nije bilo u radnom odnosu u proteklih šest meseci, ili
2) ima između 15 i 24 godine, ili
3) nije steklo srednje obrazovanje ili stručne kvalifikacije, ili je završilo sa redovnim obrazovanjem pre manje od dve godine, a prethodno nije bilo u radnom odnosu, ili
4) je starije od 50 godina, ili
5) živi kao samac sa jednom ili više izdržavanih osoba, ili
6) radi u sektoru ili u struci u Republici Srbiji u kojoj je neravnoteža između polova bar 25% veća od prosečne neravnoteže između polova u svim privrednim sektorima, a pripada tom premalo zastupljenom polu, ili
7) pripada etničkoj manjini u Republici Srbiji kojoj je potreban razvoj njenog lingvističkog profila, stručnog usavršavanja ili radnog iskustva kako bi poboljšala izglede za stalno zaposlenje.
Dugoročno nezaposleno lice iz stava 1. ovog člana je lice koje:
1) nije bilo u radnom odnosu proteklih 24 meseca, ili
2) nije bilo u radnom odnosu proteklih 12 meseci i ujedno pripada nekoj od kategorija lica iz stava 2. tač. 2)-7) ovog člana.
Zapošljavanje iz stava 1. ovog člana odnosi se na neto povećanje broja zaposlenih u određenom učesniku na tržištu u odnosu na prosek tokom prethodnih 12 meseci, odnosno na popunjavanje upražnjenih radnih mesta zbog dobrovoljnog odlaska, invaliditeta, penzionisanja na osnovu starosti, dobrovoljnog smanjenja radnog vremena ili zakonitog otpuštanja zbog povrede radne obaveze, a ne kao rezultat tehnološkog viška.
Ako je period zaposlenja teže zapošljivog nezaposlenog kraći od 12, odnosno 24 meseca, državna pomoć se proporcionalno smanjuje.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći za zapošljavanje teže zapošljivih nezaposlenih je do 50% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana, a najviše pet miliona evra, po učesniku na tržištu godišnje.
Državna pomoć za nadoknadu troškova podrške koja se pruža teže zapošljivim nezaposlenima
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za nadoknadu troškova podrške koja se pruža teže zapošljivim nezaposlenima su troškovi:
1) zapošljavanja osoblja za podršku teže zapošljivim nezaposlenima u periodu od najviše 12 meseci od zapošljavanja, odnosno 24 meseca za lica koja se izuzetno teško zapošljavaju,
2) obuka osoblja koje pruža podršku teže zapošljivim nezaposlenima.
Podrška teže zapošljivim nezaposlenima se odnosi na pomoć u njihovom osamostaljivanju i prilagođavanju radnom okruženju, saradnju sa tim licima u vezi sa socijalnim i administrativnim postupcima, radi olakšavanja komunikacije sa pretpostavljenima i upravljanja sukobima.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći za nadoknadu troškova podrške koja se pruža teže zapošljivim nezaposlenima je do 50% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana a najviše pet miliona evra, po učesniku na tržištu godišnje.
Državna pomoć za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u obliku subvencija zarada
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom su troškovi zarada tih lica u periodu u kome su zaposlena.
Osoba sa invaliditetom iz stava 1. ovog člana je lice kome je priznat status osobe sa invaliditetom u skladu sa propisima Republike Srbije.
Zapošljavanje iz stava 1. ovog člana odnosi se na neto povećanje broja zaposlenih u određenom učesniku na tržištu u odnosu na prosek tokom prethodnih 12 meseci, odnosno na popunjavanje upražnjenih radnih mesta zbog dobrovoljnog odlaska, invaliditeta, penzionisanja na osnovu starosti, dobrovoljnog smanjenja radnog vremena ili zakonitog otpuštanja zbog povrede radne obaveze, a ne kao rezultat tehnološkog viška.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći za zapošljavanje lica sa invaliditetom je do 75% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana a najviše 10 miliona evra, po učesniku na tržištu godišnje.
Državna pomoć za nadoknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za nadoknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom su troškovi:
1) prilagođavanja prostorija,
2) zapošljavanja osoblja za podršku osobama sa invaliditetom za sate koje provedu u pružanju takve podrške i troškovi obuka tog osoblja,
3) prilagođavanja i nabavke opreme, nabavke i testiranja softverskih programa koje koriste osobe sa invaliditetom, uključujući dodatne prilagođene ili pomoćne tehnološke objekte za osobe sa invaliditetom,
4) prevoza osoba sa invaliditetom,
5) naknada zarada osoba sa invaliditetom koje je na rehabilitaciji,
6) izgradnje, instalacije i modernizacije proizvodnih linija učesnika na tržištu, troškovi prevoza i administrativni troškovi, nastali kao posledica zapošljavanja osoba sa invaliditetom ako taj učesnik na tržištu sprovodi zaštićeno zapošljavanje.
Zaštićeno zapošljavanje iz stava 1. tačka 6) ove uredbe je zapošljavanje kod učesnika na tržištu u kome najmanje 30% zaposlenih lica čine osobe sa invaliditetom.
Dozvoljeni intenzitet državne pomoći za nadoknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom je do 100% opravdanih troškova iz stava 1. ovog člana a najviše deset miliona evra, po učesniku na tržištu godišnje.
6. Državna pomoć radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih određenom prirodnom katastrofom
Državna pomoć radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih određenom prirodnom katastrofom usklađena je u smislu člana 3. ove uredbe ako se dodeljuje na osnovu šeme državne pomoći za namene u skladu sa zakonom kojim se uređuje smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama.
Državna pomoć iz stava 1. ovog člana usklađena je u smislu člana 3. ove uredbe ako je u Republici Srbiji ili na njenom delu proglašena vanredna situacija i ako postoji uzročno-posledična veza između prirodne katastrofe, odnosno elementarne nepogode i štete koju je pretrpeo određeni učesnik na tržištu.
Šema državne pomoći iz stava 1. ovog člana mora da se donese (usvoji) u roku od tri godine od dana nastanka prirodne katastrofe, a državna pomoć koja se dodeljuje na osnovu te šeme može da se dodeli u roku od četiri godine od dana nastanka prirodne katastrofe.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći iz stava 1. ovog člana su troškovi otklanjanja štete nastale kao direktna posledica određene prirodne katastrofe, na osnovu procene ovlašćenog nezavisnog procenitelja ili osiguravajućeg društva.
Šteta obuhvata materijalnu štetu na osnovnim sredstvima, kao što su objekti, oprema, mašine ili na zalihama, kao i gubitak prihoda zbog delimičnog ili potpunog prekida delatnosti u periodu ne dužem od šest meseci od dana nastanka prirodne katastrofe.
Utvrđivanje iznosa materijalne štete zasniva se na troškovima popravke ili ekonomskoj vrednosti oštećenog sredstva pre katastrofe i taj iznos maksimalno može da bude do visine troškova popravke ili smanjenja fer tržišne vrednosti izazvane katastrofom, odnosno razliku između vrednosti imovine neposredno pre i neposredno nakon nastanka katastrofe.
Gubitak prihoda izračunava se na osnovu finansijskih podataka učesnika na tržištu koje je pretrpelo štetu (zarade pre kamata i poreza (EBIT), amortizacije i troškova rada poslovne jedinice pogođene prirodnom katastrofom) upoređivanjem finansijskih podataka za šest meseci nakon nastanka katastrofe sa prosekom od tri godine izabranim između pet godina koje su prethodile nastanku katastrofe (izuzimajući dve godine sa najboljim i najgorim finansijskim rezultatom) i izračunatim za isti šestomesečni period godine.
Šteta se izračunava posebno za svakog pojedinačnog korisnika državne pomoći.
Intenzitet državne pomoći zajedno sa ostalim nadoknadama (od osiguravajućeg društva i sl.) je do 100% opravdanih troškova iz stava 4. ovog člana.
7. Državna pomoć za sportsku i višenamensku rekreativnu infrastrukturu
Državna pomoć za sportsku infrastrukturu usklađena je u smislu člana 3. ove uredbe ako nije namenjena samo jednom korisniku koji se bavi profesionalnim sportom.
Profesionalni sport iz stava 1. ovog člana u smislu ove uredbe je bavljenje sportom u obliku plaćenog zaposlenja ili usluge, bez obzira da li je između profesionalnog sportiste i relevantne sportske organizacije zaključen formalni ugovor o radu, gde naknada za uslugu premašuje troškove učešća i čini značajan deo prihoda sportiste. Putni troškovi i troškovi smeštaja za učešće na sportskom događaju ne smatraju se naknadom.
Ostalim korisnicima sportske infrastrukture koji se bave profesionalnim ili rekreativnim sportom omogućava se korišćenje određene sportske infrastrukture u ukupnom trajanju od najmanje 20% vremena u toku godine.
Multifunkcionalna rekreativna infrastruktura odnosi se na objekte za rekreaciju multifunkcionalnog karaktera koje nude kulturne i rekreativne usluge, izuzev lunaparkova i hotelskih objekata.
Pristup sportskoj ili multifunkcionalnoj rekreativnoj infrastrukturi otvoren je za više korisnika i omogućen na transparentan i nediskriminatoran način.
Učesnik na tržištu koji finansira najmanje 30% troškova ulaganja u infrastrukturu može dobiti povlašćeni pristup infrastrukturi po povoljnijim uslovima, pri čemu ti uslovi moraju biti javno dostupni.
Ako sportsku infrastrukturu koriste profesionalni sportski klubovi, kriterijumi za utvrđivanje cene korišćenja moraju biti javno dostupni.
Dodela koncesije ili poveravanje izgradnje, nadogradnje i/ili upravljanja sportskom ili multifunkcionalnom rekreativnom infrastrukturom trećoj strani vrši se na otvoren, transparentan i nediskriminatoran način, uz poštovanje propisa o javnim nabavkama.
Opravdani troškovi državne pomoći za sportsku i višenamensku rekreativnu infrastrukturu
Državna pomoć za sportsku i višenamensku rekreativnu infrastrukturu dodeljuje se kao državna pomoć za ulaganje, uključujući državnu pomoć za izgradnju ili nadogradnju obe infrastrukture i kao operativna državna pomoć za sportsku infrastrukturu.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za ulaganje iz stava 1. ovog člana su troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu.
Opravdani troškovi za dodelu operativne državne pomoći iz stava 1. ovog člana su operativni troškovi usluga koje pruža infrastruktura, kao što su troškovi osoblja, materijala, ugovorenih usluga, režija, održavanja, zakupa, administrativni troškovi i sl, ali ne obuhvataju troškove amortizacije i troškove finansiranja ako je za navedene namene već dodeljena državna pomoć za ulaganje.
Iznos i intenzitet državne pomoći za sportsku i višenamensku rekreativnu infrastrukturu
Državna pomoć za ulaganje iz člana 54. stav 1. ove uredbe može da iznosi maksimalno do visine razlike između opravdanih troškova i operativne dobiti ulaganja, pri čemu se operativna dobit oduzima od opravdanih troškova unapred (ex ante) na osnovu realnih predviđanja ili putem mehanizma povraćaja.
Iznos operativne državne pomoći za sportsku infrastrukturu ne prelazi iznos operativnih gubitaka u određenom vremenskom periodu, što se utvrđuje unapred (ex ante), na osnovu realnih predviđanja ili putem mehanizma povraćaja.
Izuzetno od st. 1 i 2. ovog člana, ako državna pomoć za ulaganje, odnosno operativna državna pomoć može da iznosi maksimalno dva miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, intenzitet državne pomoći za ulaganje, odnosno operativne državne pomoći je do 80% opravdanih troškova iz člana 54. ove uredbe.
Operativna državna pomoć može da iznosi maksimalno dva miliona evra, po infrastrukturi godišnje.
Državna pomoć za ulaganje može da iznosi maksimalno 30 miliona evra po učesniku na tržištu odnosno 100 miliona evra po projektu.
8. Državna pomoć za ulaganje u lokalnu infrastrukturu
Državna pomoć za ulaganje u lokalnu infrastrukturu dodeljuje se za finansiranje izgradnje ili nadogradnje lokalne infrastrukture koja služi za unapređenje poslovnog i potrošačkog ambijenta i razvoja industrijske baze, kao i za namensku infrastrukturu.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na državnu pomoć za infrastrukturu koja je predmet odredaba drugih članova ove uredbe, infrastrukturu aerodroma i pristaništa.
Pristup infrastrukturi mora biti omogućen zainteresovanim korisnicima na otvoren, transparentan i nediskriminatoran način, a naknada za korišćenje ili prodajna cena infrastrukture mora da odgovara tržišnoj ceni.
Dodela koncesije ili poveravanje upravljanja infrastrukturom trećoj strani vrši se na otvoren, transparentan i nediskriminatoran način, uz poštovanje propisa o javnim nabavkama.
Opravdani troškovi za ulaganje u lokalnu infrastrukturu su troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu.
Iznos državne pomoći za ulaganje u lokalnu infrastrukturu ne prelazi razliku između opravdanih troškova i operativne dobiti ulaganja, pri čemu se operativna dobit oduzima od opravdanih troškova unapred (ex ante) na osnovu realnih predviđanja ili putem mehanizma povraćaja, a najviše do deset miliona evra po učesniku na tržištu odnosno do 20 miliona evra po infrastrukturi.
9. Državna pomoć za razvoj širokopojasne infrastrukture
Opravdani troškovi ulaganja u razvoj širokopojasne mreže su troškovi ulaganja u:
1) pasivne širokopojasne infrastrukture (uobičajeno uključuje građevinsku infrastrukturu, vodove, optička vlakna, ulične ormane i dr.),
2) građevinske radove povezane sa širokopojasnim infrastrukturom (građevinski radovi nužni za uvođenje širokopojasne mreže, poput iskopavanja radi postavljanja vodova i dr.),
3) osnovne širokopojasne mreže,
4) mreže sledeće generacije (NGA).
Ulaganje u razvoj širokopojasne mreže vrši se u području u kojem ne postoji mreža iste kategorije ni osnovna niti pristupna mreža sledeće generacije i nije verovatno da će se razviti pod komercijalnim uslovima u periodu od tri godine od trenutka objavljivanja planirane državne pomoći.
Državna pomoć se dodeljuje na osnovu otvorenog, transparentnog i nediskriminatornog postupka, uz poštovanje načela tehnološke neutralnosti.
Korisnik državne pomoći iz stava 1. ovog člana dužan je da omogući aktivni i pasivni veleprodajni pristup mreži po pravičnim i jednakim uslovima, uključujući i fizičko izdvajanje u slučaju mreže sledeće generacije.
Veleprodajni pristup iz stava 4. ovog člana omogućava se na najmanje sedam godina a pravo pristupa vodovima ili stubovima ne može se vremenski ograničiti.
Ako je državna pomoć dodeljena za postavljanje vodova, kapacitet vodova mora sadržati odgovarajući obim kojim se omogućava instalacija više mreža i različite mrežne topologije.
Cena veleprodajnog pristupa zasniva se na načelima određivanja cena koja utvrđuje nadležni regulatorni organ i na referentnim vrednostima koja su na snazi u drugim uporedivim područjima, uzimajući u obzir iznos pomoći koju je primio korisnik državne pomoći.
Državna pomoć za ulaganje u razvoj širokopojasnih mreža može da iznosi maksimalno 70 miliona evra po projektu.
IV DOPUNSKI USLOVI ZA OCENU USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI
Horizontalna državna pomoć koja ne ispunjava uslove iz ove uredbe, a naročito ako premašuje dozvoljene iznose u skladu sa ovom uredbom izuzetno može biti usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako ispunjava dopunske uslove:
1) da je mera državne pomoći primerena,
2) da državna pomoć ima podsticajni efekat,
3) da je državna pomoć proporcionalna (svedena na minimum),
4) da pozitivni efekti državne pomoći prevazilaze negativne efekte na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije.
Državna pomoć za finansiranje rizičnih ulaganja i za istraživanje, razvoj i inovacije izuzetno može biti usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako pored uslova iz stava 1. ovog člana istovremeno ispunjava uslov da:
1) da doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa,
2) da postoji potreba za intervencijom države,
3) da su podaci dostupni javnosti.
Državna pomoć za usavršavanje izuzetno može biti usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako pored uslova iz stava 1. ovog člana istovremeno ispunjava uslov da postoje tržišni nedostaci koje je potrebno da državna pomoć prevaziđe.
Državna pomoć za zapošljavanje izuzetno može biti usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako pored uslova iz stava 1. ovog člana istovremeno ispunjava uslov da postoji cilj od zajedničkog interesa.
Državna pomoć za razvoj širokopojasne infrastrukture izuzetno može biti usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako pored uslova iz stava 1. ovog člana istovremeno ispunjava uslov da:
1) da doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa,
2) da postoje tržišni nedostaci,
3) da su podaci dostupni javnosti.
Komisija bliže uređuje način za ocenjivanje dopunskih uslova usklađenosti državne pomoći za finansiranje rizičnih ulaganja, državne pomoći za istraživanje, razvoj i inovacije, državne pomoći za usavršavanje, državne pomoći za zapošljavanje i državne pomoći za razvoj širokopojasne infrastrukture.
Horizontalna državna pomoć može da se kumulira sa drugom državnom pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove (istu namenu) bilo da je pomoć dodeljena kao individualna ili putem šeme državne pomoći, do dozvoljenog intenziteta propisanog ovom uredbom.
Horizontalna državna pomoć može da se kumulira sa de minimis pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove (isti namenu) do dozvoljenog intenziteta propisanog ovom uredbom.
Horizontalna državna pomoć može da se kumulira sa bilo kojom drugom horizontalnom državnom pomoći, drugom državnom pomoći i de minimis pomoći koja se dodeljuje za različite opravdane troškove (različitu namenu) i te pomoći mogu biti dodeljene nezavisno jedna od druge do maksimalno dozvoljenih iznosa i inteziteta u skladu sa zakonom, ovom uredbom i drugim podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.
Izuzetno od stava 1. ove uredbe, državna pomoć za zapošljavanje osoba sa invaliditetom iz člana 50. ove uredbe i državna pomoć za nadoknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom iz člana 51. ove uredbe može da se kumulira sa drugom državnom pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove (isti namenu) do iznosa od 100% opravdanih troškova u periodu u kome su ta lica zaposlena.
Kontrola trošenja javnih sredstava
Davalac državne pomoći dužan je da vrši kontrolu trošenja javnih sredstava i korišćenja tih sredstava za dodelu horizontalne državne pomoći i u obavezi je da vrši nadzor da li korisnik državne pomoći troši sredstva u predviđenom iznosu i za namenu za koju su mu ta sredstva dodeljena, kao i to da li je korisnik državne pomoći ispunio svoju obavezu zbog koje su mu sredstva i dodeljena i koja je bila predviđena kao uslov za dodelu državne pomoći.
Davalac državne pomoći bliže uređuje način i postupak vršenja kontrole i nadzora iz stava 1. ovog člana.
Postupci koji do dana stupanja na snagu ove uredbe nisu okončani okončaće se po odredbama propisa koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ove uredbe.
Ako posle početka primene ove uredbe rešenje Komisije za kontrolu državne pomoći doneto u skladu sa stavom 1. ovog člana bude poništeno ili ukinuto, ponovni postupak sprovodi se po odredbama ove uredbe.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaju da važe član 3. stav 1. tač. 2) i 2.1, podtač. 1), 3) i 5)-7), čl. 6a, 15. i 16, čl. 18-20, čl. 25-28a i čl. 62-85. i Prilog II Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći ("Službeni glasnik RS", br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/12, 37/13, 97/13, 119/14 i 23/21 - dr. propisi).
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".