UREDBAO USLOVIMA I KRITERIJUMIMA USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI ZA SANACIJU I RESTRUKTURIRANJE UČESNIKA NA TRŽIŠTU U TEŠKOĆAMA("Sl. glasnik RS", br. 62/2021) |
Ovom uredbom bliže se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći za sanaciju i restrukturiranje učesnika na tržištu u teškoćama radi unapređenja razvoja određenih privrednih delatnosti ili određenih privrednih područja u Republici Srbiji.
Odredbe ove uredbe primenjuju se na državnu pomoć za sanaciju i restrukturiranje učesnika na tržištu u teškoćama, osim na pomoć kojom se u povoljniji položaj stavljaju delatnosti u sektoru čelika, uglja, finansijskih delatnosti i osiguranja.
Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju značenje određeno zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.
Princip jednokratnosti državne pomoći
Državna pomoć koja je predmet ove uredbe istom učesniku na tržištu može da se dodeli samo jedanput u periodu od deset godina.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, državna pomoć je usklađena u smislu člana 5. ove uredbe ako:
1) se državna pomoć za restrukturiranje dodeljuje posle državne pomoći za sanaciju kao sastavni deo jedinstvenog procesa restrukturiranja,
2) je dodeljena državna pomoć za sanaciju ili privremena podrška za restrukturiranje, a nije planirana pomoć za restrukturiranje:
(1) ako se osnovano moglo pretpostaviti da će korisnik državne pomoći biti dugoročno održiv nakon dodele pomoći za sanaciju i
(2) ako davalac državne pomoći dokaže da je nova državna pomoć postala neophodna, zbog okolnosti koje nisu mogle da se predvide i za koje učesnik na tržištu nije odgovoran, i ako je prošlo najmanje pet godina od dana dodele državne pomoći,
3) ako postoje izuzetne i nepredvidive okolnosti za koje učesnik na tržištu nije odgovoran.
Promena u vlasničkoj strukturi korisnika državne pomoći, kao i smanjenje obaveza ili otpis dugova nastalih kao posledica sudskog ili upravnog postupka, ne utiče na primenu principa jednokratnosti državne pomoći za restrukturiranje.
Povezani učesnici na tržištu mogu pojedinačno i nezavisno jedan od drugog da dobiju državnu pomoć, osim ako je povezano društvo u celini (grupa društava) kao takvo ili pojedinačni učesnik na tržištu koji je član grupe prethodno dobilo privremenu podršku za restrukturiranje odnosno državnu pomoć za sanaciju ili restrukturiranje.
Na učesnika na tržištu koji preuzima deo ili u celosti imovinu drugog učesnika na tržištu, a posebno onu koja je bila predmet jednog od postupaka iz stava 3. ovog člana, ne odnosi se princip jednokratnosti pomoći, ako dokaže da ne postoji ekonomski kontinuitet između tih učesnika na tržištu (kupca i prodavca).
Davalac državne pomoći je dužan da u prijavi državne pomoći Komisiji za kontrolu državne pomoći (u daljem tekstu: Komisija) navede podatak da li je korisnik državne pomoći ranije koristio državnu pomoć za sanaciju i restrukturiranje.
Princip dostupnosti informacija o državnoj pomoći
(transparentnost)
Podaci o državnoj pomoći su javni, osim ako nisu zaštićeni u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći ili nose odgovarajući stepen tajnosti u skladu sa propisima koji regulišu tajnost podataka.
Davalac državne pomoći dužan je da na svojoj internet stranici ili na drugi prikladan način, objavi celokupan tekst šeme, odnosno odluku o dodeli individualne državne pomoći, kao i podatke i informacije koje se odnose na vrstu i iznos državne pomoći, korisnika državne pomoći, datum dodele, veličinu učesnika na tržištu i tržište na kom posluje.
Podaci iz stava 2. ovog člana čuvaju se najmanje deset godina i dostavljaju se Komisiji na njen zahtev.
Usklađena državna pomoć za sanaciju i restrukturiranje
Državna pomoć za sanaciju i restrukturiranje je usklađena sa pravilima o dodeli državne pomoći ako ispunjava sve uslove i kriterijume iz ove uredbe.
II DRŽAVNA POMOĆ UČESNICIMA NA TRŽIŠTU U TEŠKOĆAMA
Učesnik na tržištu u teškoćama
Učesnik na tržištu nalazi se u teškoćama ako bi bez državne intervencije došlo do prestanka njegovog poslovanja u kratkom ili srednjem roku i ako je na osnovu podataka o njegovom poslovanju, ispunjen najmanje jedan od kriterijuma:
1) više od polovine upisanog osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću izgubljeno je zbog akumuliranih gubitaka koji predstavljaju kumulativni negativan iznos koji je veći od polovine upisanog vlasničkog kapitala, a koji nastaje kada se od rezervi i svih drugih elemenata koji se smatraju delom sopstvenog kapitala društva oduzmu preneti gubici,
2) ako iz finansijskog izveštaja društva, u kome najmanje nekoliko članova snosi neograničenu odgovornost za dugove, proizlazi da je više od polovine kapitala izgubljeno zbog prenetih gubitaka iz prethodnog perioda,
3) nad učesnikom na tržištu otvoren je stečajni postupak ili su ispunjeni uslovi u skladu sa propisom koji reguliše stečajni postupak da se nad njim sprovede stečajni postupak na zahtev poverioca,
4) ako učesnik na tržištu koji se ne razvrstava u mikro, mala ili srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSP), u toku poslednje dve godine ima odnos knjigovodstvenog duga i kapitala veći od 7,5 i EBITDA koeficijent pokrića kamata bio niži od 1,0.
Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se na novoosnovane i učesnike na tržištu koji posluju manje od tri godine u određenoj delatnosti ako je njihov početni položaj na tržištu nesiguran (npr. ako je nastao likvidacijom prethodnog učesnika na tržištu ili je preuzeo njegovu imovinu).
MSP koji posluju manje od tri godine ne smatraju se učesnicima na tržištu u teškoćama, osim ako ispunjavaju uslove utvrđene u stavu 1. tački 3) ovog člana.
Državna pomoć učesniku na tržištu kojeg je preuzela velika poslovna grupacija (grupa društava) ili joj pripada, usklađena je u smislu člana 3. ove uredbe ako se pored uslova iz ove uredbe dokaže da teškoće nisu nastale kao rezultat arbitrarne raspodele troškova unutar poslovne grupacije, kao i da su teškoće ozbiljne (prevelike) da bi sa njima mogla da se izbori sama poslovna grupacija.
Opšti uslovi usklađenosti državne pomoći za sanaciju i restrukturiranje
Državna pomoć za sanaciju i restrukturiranje je individualna državna pomoć, po pravilu namenjena učesnicima na tržištu koji se razvrstavaju u velika pravna lica (u daljem tekstu: velika pravna lica), pod uslovom da:
1) doprinosi ostvarivanju jasno definisanom cilju od zajedničkog interesa,
2) je mera državne pomoći primerena, odnosno ako se drugom merom koja manje narušava konkurenciju ne ostvaruje isti cilj,
3) je proporcionalna (svedena na minimum), odnosno da ne prelazi minimum neophodan za postizanje cilja od zajedničkog interesa,
4) pozitivni efekti mere na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije prevazilaze negativne efekte,
5) pomoć je transparentna, odnosno podaci o pomoći su javni.
Državna pomoć za restrukturiranje je usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako pored ispunjenih uslova iz stava 1. ovog člana ispunjava i sledeće uslove:
1) postoji potreba za intervencijom države, odnosno pomoć je namenjena onim situacijama koje tržište samostalno ne može ostvariti (npr. otklanjanje tržišnog nedostatka) i
2) ima podsticajni efekat, odnosno ako se prodajom, stečajem ili likvidacijom učesnika na tržištu u teškoćama ne ostvaruje cilj od zajedničkog interesa (ili cilj iz stava 1. tačke 1) ovog člana.
Državna pomoć za sanaciju je privremenog karaktera i odnosi se na hitnu meru kojom se omogućava opstanak na tržištu onog učesnika koji se suočava s ozbiljnim pogoršanjem finansijske situacije i teškoćama u poslovanju (nelikvidnost ili nesolventnost), sa ciljem da se identifikuju i otklone uočeni nedostaci u poslovanju, ili izradi plan restrukturiranja, odnosno likvidacije.
Doprinos cilju od zajedničkog interesa
Državna pomoć za sanaciju doprinosi cilju od zajedničkog interesa ako davalac državne pomoći dokaže da bi bez pomoći nastao ozbiljan socijalni problem ili tržišni nedostatak, i to:
1) stopa nezaposlenosti u konkretnom regionu nivoa 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica:
(1) je u dužem vremenskom periodu veća od proseka unutar Evropske unije, propraćena teškoćama u otvaranju novih radnih mesta u konkretnom regionu, ili
(2) je u dužem vremenskom periodu veća od nacionalnog proseka, propraćena teškoćama u otvaranju novih radnih mesta u konkretnom regionu;
2) postoji rizik od prekida pružanja važne usluge koju je teško zameniti i koju konkurent ne može u kratkom roku i bez poteškoća obezbediti (npr. nacionalni operater infrastrukture),
3) izlazak sa tržišta učesnika koji ima važnu sistemsku ulogu u određenom području ili sektoru ima potencijalne negativne posledice (npr. dobavljač važnih proizvodnih inputa, sirovina),
4) postoji rizik od prekida kontinuiranog pružanja usluga od opšteg ekonomskog interesa,
5) neuspeh ili negativni podsticaji finansijskih (kreditnih) tržišta mogu da dovedu do stečaja inače održivog učesnika na tržištu,
6) izlazak sa tržišta konkretnog učesnika na tržištu može da dovede do nepovratnog gubitka važnog tehničkog znanja, odnosno stručnosti (npr. inovativne kompanije) ili
7) u drugim sličnim situacijama za koje davalac državne pomoći pruži valjane dokaze.
Primerenost državne pomoći za sanaciju
Državna pomoć za sanaciju je primerena ako:
1) se dodeljuje kao privremena mera za likvidnost u obliku garancije za kredit ili u obliku kredita,
2) se ukupan iznos naknade koju je korisnik državne pomoći dužan da plati za garanciju ili kredit obračunava po kamatnoj stopi koja ne može biti niža od referentne kamatne stope uvećane za iznos marže učesnika na tržištu čiji je kreditni rejting slab uz uobičajeno obezbeđenje u skladu sa propisom kojim se utvrđuje referentna i diskontna kamatna stopa,
3) je otplata svih obaveza po garanciji ili kreditu završena najkasnije u roku od šest meseci nakon isplate prve rate kredita korisniku državne pomoći,
4) se državna pomoć ne koristi za finansiranje strukturnih mera (npr. kupovina drugog učesnika na tržištu ili imovine), osim ako je to neophodno za opstanak korisnika državne pomoći.
Davalac državne pomoći dužan je da u roku od šest meseci od dana dodele državne pomoći za sanaciju:
(1) obavesti Komisiju da je kredit u celosti otplaćen i/ili da je istekao rok važnosti garancije,
(2) podnese plan restrukturiranja Komisiji, pri čemu se državna pomoć za sanaciju po automatizmu produžava do donošenja akta Komisije o usklađenosti,
(3) obavesti Komisiju o planu likvidacije u kojem se detaljno opisuju aktivnosti koji dovode do likvidacije korisnika državne pomoći u razumnom vremenskom periodu bez dodatne državne pomoći.
Komisija može prihvatiti i drugačiji način obračuna ukupnog troška, ako predloženi obračun iz stava 1. tačka 2) ovog člana bitno odstupa od tržišnih uslova.
Proporcionalnost državne pomoći za sanaciju
Državna pomoć za sanaciju je proporcionalna ako iznos ne prelazi minimum potreban da se osigura održivost korisnika državne pomoći u periodu od šest meseci.
Iznos iz stava 1. ovog člana predstavlja negativni novčani tok poslovanja korisnika državne pomoći u godini koja prethodi dodeli ili prijavi državne pomoći, i jednak je polovini iznosa obračunatog prema sledećoj formuli:
(E +A) - (I-O)
pri čemu je:
1) "Eˮ dobit pre kamata i poreza koja je ostvarena u godini pre dodele/prijave državne pomoći (EBIT),
2) "Aˮ amortizacija,
3) "Iˮ tekuća imovina za poslednji poznati računovodstveni period,
4) "Oˮ tekuća obaveza za poslednji poznati računovodstveni period.
Ako iznos državne pomoći za sanaciju prelazi iznos dobijen na način iz stava 2. ovog člana, davalac državne pomoći dužan je da od korisnika državne pomoći pribavi plan likvidnosti kojim se jasno utvrđuju potrebe korisnika državne pomoći u periodu od sledećih šest meseci.
Ako iznos iz stava 2. ovog člana ukazuje na pozitivne novčane tokove, davalac državne pomoći dužan je da od korisnika državne pomoći pribavi i dostavi Komisiji detaljno obrazloženje kojim se dokazuje da je u teškoćama u smislu člana 5. ove uredbe.
3. Državna pomoć za restrukturiranje
Državna pomoć za restrukturiranje je mera države kojom se omogućava dugoročna održivost učesnika na tržištu zasnovana na sprovodivom, koherentnom i sveobuhvatnom planu restrukturiranja, uz odgovarajući sopstveni doprinos korisnika državne pomoći, podelu tereta prilikom restrukturiranja, kao i predloženim merama korisnika državne pomoći kojima se ograničava potencijalno narušavanje konkurencije.
Doprinos cilju od zajedničkog interesa
(Plan restrukturiranja)
Državna pomoć za restrukturiranje doprinosi cilju od zajedničkog interesa ako ispunjava uslove iz člana 9. ove uredbe i ako se dokaže da će se dodelom državne pomoći ponovo uspostaviti dugoročna održivost učesnika na tržištu.
Učesnik na tržištu dužan je da izradi sprovodiv, koherentan i sveobuhvatan plan restrukturiranja na osnovu realnih pretpostavki o budućim uslovima poslovanja koji je davalac državne pomoći odobrio, sa neophodnim merama za uspostavljanje dugoročne održivosti u razumnom roku.
Dugoročna održivost se zasniva na unutrašnjim merama korisnika državne pomoći, koje po pravilu podrazumevaju napuštanje onih delatnosti koje bi i dalje u srednjem roku uzrokovale strukturne gubitke, pri čemu se ne sme zasnivati na optimističnim pretpostavkama u vezi sa spoljnim uticajem na koje korisnik državne pomoći ne može uticati (npr. promenjivost cena, potražnja ili ponuda retkih resursa, niti na samoj činjenici da korisnik državne pomoći ima bolji uspeh nego konkurenti i dr.).
Plan restrukturiranja iz stava 2. ovog člana sadrži:
1) predlog reorganizacije i racionalizacije delatnosti na efikasnoj osnovi, (uključujući i napuštanje onih delatnosti koje uzrokuju gubitke, restrukturiranje postojećih delatnosti s ciljem povećanja konkurentnosti, a po mogućnosti i uvođenje novih ili diversifikaciju postojećih delatnosti, finansijsko restrukturiranje dokapitalizacijom novih i/ili postojećih vlasnika, smanjenje dugova uz pomoć poverioca i dr.),
2) opis uzroka teškoća korisnika državne pomoći uz jasan plan prevazilaženja osnovnih problema korisnika državne pomoći,
3) podatke o poslovnom modelu korisnika državne pomoći, a naročito podatke o organizacionoj strukturi korisnika državne pomoći, finansiranju, korporativnom upravljanju i svim ostalim relevantnim činjenicama,
4) očekivani rezultat planiranog restrukturiranja u obliku osnovnog i pesimističnog (najgoreg) scenarija koji obuhvata:
(1) trenutno stanje i buduće mogućnosti ponude i tražnje na relevantnom tržištu,
(2) glavne činioce u troškovima industrije,
(3) pretpostavke na osnovu kojih je baziran model,
(4) prednosti i slabosti korisnika državne pomoći,
(5) upoređivanje sa industrijskim standardima u proizvodnji i poslovanju, upodobljene sa okolnostima svojstvene određenom sektoru,
(6) analizu osetljivosti;
5) druge podatke od značaja za postupanje Komisije.
Plan restrukturiranja se dostavlja na Obrascu za podnošenje plana restrukturiranja Komisiji za kontrolu državne pomoći koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Korisnik državne pomoći je dugoročno tržišno održiv, ako je u stanju da samostalno, bez državne pomoći, obezbedi odgovarajući povraćaj kapitala nakon pokrivanja svih troškova poslovanja, uključujući amortizaciju i finansijske obaveze, nakon sprovođenja postupka restrukturiranja.
Sprovođenje plana restrukturiranja
(praćenje izvršenja obaveza iz plana restrukturiranja)
Korisnik državne pomoći je dužan da u potpunosti sprovede obaveze iz plana restrukturiranja.
Ako restrukturiranje podrazumeva više faza koje su vremenski odvojene (npr. plan obuhvata period restrukturiranja od nekoliko godina) i uključuje značajan iznos državne pomoći, u cilju zaštite državnog interesa Komisija može da zahteva da se isplata pomoći za restrukturiranje podeli na rate i može isplatu svake rate da uslovi:
1) dostavljanjem potvrde o ispunjenosti uslova ili faze pre svake isplate ili
2) naknadnim odobrenjem svake pojedinačne isplate.
Izmene plana restrukturiranja
Svakim ublažavanjem uslova u pogledu sprovođenja plana restrukturiranja, po pravilu srazmerno se umanjuje iznos državne pomoći ili se određuju drugi dodatni uslovi.
Davalac državne pomoći može da podnese prijavu izmene plana restrukturiranja i iznosa državne pomoći u toku sprovođenja plana restrukturiranja pod uslovom da:
1) su uspostavljene dodatne mere održivosti u razumnom roku,
2) se sopstveni doprinos povećava proporcionalno ako se povećavaju troškovi restrukturiranja,
3) su predložene dodatne mere kojima se ograničavaju negativni efekti državne pomoći na konkurenciju, ako se povećava iznos državne pomoći,
4) se umanji iznos državne pomoći ako je obim predložnih mera kojima se ograničavaju negativni efekti državne pomoći na konkurenciju manji od predviđenih u prvobitnom planu,
5) je uzrok novih rokova, kojima se odlaže sprovođenje mera kojima se ograničavaju negativni efekti državne pomoći na konkurenciju, van kontrole korisnika državne pomoći ili davaoca državne pomoći, a ako to nije slučaj, iznos državne pomoći se smanjuje.
Potreba za intervencijom države
Davalac državne pomoći dužan je da dostavi uporednu analizu sa verodostojnim alternativnim prikazom koji ne uključuje državnu pomoć za restrukturiranje, čime dokazuje da se u slučaju izostanka državne intervencije ne ostvaruje u celosti cilj ili ciljevi od zajedničkog interesa na način prikazanim u članu 9. ove uredbe.
Alternativni prikaz iz stava 1. ovog člana može da uključi restrukturiranje dugova, prikupljane privatnog kapitala (povećanja osnovnog kapitala novčanim ulozima člana koji pristupa društvu), prodaje u celini ili pojedinih njegovih delova ili imovine drugim licima koja nisu povezana sa učesnikom na tržištu, odnosno na druge načine koji podrazumevaju stečaj ili neki od postupaka reorganizacije.
Primerenost državne pomoći za restrukturiranje
Davalac državne pomoći može da dodeli državnu pomoć za restrukturiranje kroz bilo koji instrument u skladu sa zakonom koji uređuje kontrolu državne pomoći.
Davalac državne pomoći dužan je da prilikom odabira instrumenta izabere onaj koji je primeren za rešavanje problema likvidnosti ili solventnosti konkretnog učesnika na tržištu (npr. problem sa insolventnošću se može rešiti povećanjem osnovnog kapitala društva novim novčanim ulozima, dok se problem sa likvidnošću može rešiti dodelom kredita ili garancije).
Podsticajni efekat državne pomoći za restrukturiranje
Davalac državne pomoći dužan je da dokaže da bi se bez državne pomoći sprovela prodaja, reorganizacija ili likvidacija korisnika državne pomoći na način kojim se ne bi ostvario cilj iz člana 9. ove uredbe.
Informacije i podaci iz stava 1. ovog člana mogu da budu sastavni deo analize iz člana 16. ove uredbe.
Proporcionalnost državne pomoći za restrukturiranje
(sopstveni doprinos restrukturiranju i raspodela tereta)
Iznos i intenzitet državne pomoći za restrukturiranje je najmanji iznos sredstava potrebnih za sprovođenje restrukturiranja uzimajući u obzir postojeća finansijska sredstva korisnika državne pomoći, njegovih vlasnika, akcionara, odnosno grupe društava kojoj pripada.
Korisnik državne pomoći je dužan da obezbedi dovoljan nivo sopstvenog doprinosa troškovima restrukturiranja, vodeći računa o eventualno dodeljenoj državnoj pomoći za sanaciju i obezbeđujući adekvatnu raspodelu tereta restrukturiranja između postojećih vlasnika, akcionara i podređenih (subordiniranih) poverioca, koji treba da učestvuju u pokriću gubitaka.
Sopstveni doprinos restrukturiranju iz stava 2. ovog člana mora da bude stvaran i konkretan, tj. ne sme da uključi buduće okolnosti (npr. očekivane prihode), lako uporediv sa iznosom dodeljene državne pomoći u pogledu efekata na dalju solventnost ili likvidnost korisnika državne pomoći.
Iznos sopstvenog doprinosa ne sme da bude manji od 50% troškova restrukturiranja velikih pravnih lica, osim u izuzetnim okolnostima, ako se korisnik državne pomoći nalazi u području nivoa 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica čiji je bruto društveni proizvod (BDP) po stanovniku niži ili jednak 75% proseka u EU-27.
Sopstveni doprinos restrukturiranju se obezbeđuje iz sredstava korisnika državne pomoći, njegovih vlasnika i/ili akcionara, odnosno grupe društava kojoj pripada, novih investitora ili poverioca, odnosno na drugi prikladan način.
Javna sredstva države ili sredstva pravnog lica koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima mogu se uzeti u obzir kao sopstveni doprinos pod uslovom da ne uključuju državnu pomoć, odnosno ako su pribavljena u skladu sa uobičajenim tržišnim okolnostima u konkretnoj situaciji, na način kako bi se ponašao tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini.
Raspodela tereta u smislu stava 2. ovog člana odnosi se na uravnoteženo učešće trenutnih vlasnika, podređenih (subordiniranih) poverilaca u pokrivanju gubitaka učesnika na tržištu u teškoćama.
Državna pomoć za restrukturiranje se dodeljuje nakon što su lica iz stava 7. ovog člana pokrila gubitke korisnika državne pomoći, osim ako iznos pomoći nije značajan u odnosu na sopstveni doprinos.
Prilikom dodele državne pomoći za restrukturiranje koja za posledicu ima povećanje osnovnog kapitala korisnika državne pomoći (npr. kroz otpis duga, subvencijom, novim ulaganjem u osnovni kapital i dr.), raspodela tereta podrazumeva i omogućavanje razumnog udela države u budućoj vrednosti korisnika državne pomoći (npr. dobit), vodeći računa o visini dodeljene državne pomoći i kapitala korisnika državne pomoći nakon što se podmire gubici.
Sprečavanje negativnih efekata državne pomoći za restrukturiranje
Korisnik državne pomoći dužan je da preduzme mere kojima se ograničava potencijalno narušavanje konkurencije i štetne posledice državne pomoći svode na minimum, čime se omogućava da pozitivni efekti mere prevaziđu negativne efekte državne pomoći na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije.
Obim mera zavisi od iznosa, vrste i uslova pod kojima je pomoć dodeljena, veličine i važnosti korisnika državne pomoći na relevantnom tržištu, karakteristike i veličine tržišta, iznosa sopstvenog doprinosa i raspodele tereta, odnosno drugih relevantnih okolnosti.
Mere ne smeju da se sprovode na štetu potrošača i konkurencije, niti da ugroze ponovno uspostavljanje dugoročne održivosti korisnika državne pomoći.
Davalac državne pomoći dužan je da dokaže da se merama ne ugrožava uspostavljanje dugoročne održivosti iz stava 3. ovog člana (npr. ako sprovođenje mera iziskuje veće troškove nego što je planirano ili značajno smanjenje poslovne aktivnosti korisnika državne pomoći).
Mere iz stava 1. ovog člana mogu biti:
1) strukturne,
2) mere ponašanja,
3) mere otvaranja tržišta (liberalizacija),
4) druge mere kojima se postiže istovetan ili veći efekat na tržište.
Strukturne mere obuhvataju naročito prodaju imovine (npr. odvajanje i prodaja posebne, samostalne i održive celine, uz obavezu da neće vrbovati postojeće kupce i dobavljače), smanjenje proizvodnih kapaciteta ili tržišne prisutnosti (otpis dugova i napuštanje delatnosti koje uzrokuju gubitke a koji bi u svakom slučaju bili potrebni za ponovno uspostavljanje održivosti, u načelu nisu dovoljni za otklanjanje negativnih efekata) i dr.
Strukturne mere sprovode se na relevantnom tržištu na kome korisnik državne pomoći poseduje značajan tržišni udeo po završetku restrukturiranja, a posebno na onom tržištu gde je ustanovljen višak kapaciteta, što za posledicu može imati ulazak na tržište novih konkurenata, rast postojećih malih konkurenata ili prekogranične delatnosti.
Mere ponašanja za cilj imaju uspostavljanje mehanizama kontrole korišćenja državne pomoći isključivo u svrhu ponovnog uspostavljanja dugoročne održivosti korisnika državne pomoći, onemogućavajući zloupotrebe državne pomoći radi zaštite korisnika državne pomoći ili dalje produbljivanje ozbiljnog poremećaja strukture tržišta.
Mere ponašanja koriste se naročito kao zaštitni mehanizam prilikom sprovođenja strukturnih mera a obavezna je:
1) zabrana korisniku državne pomoći da stiče akcije ili udele bilo kog učesnika na tržištu za vreme perioda restrukturiranja osim ako se na takav način osigurava održivost korisnika državne pomoći (državna pomoć je namenjena uspostavljanju dugoročne održivosti a ne investicionom finansiranju),
2) zabrana oglašavanja državne pomoći kao kompetitivne prednosti prilikom reklamiranja relevantnog proizvoda.
Pored mera iz stava 9. ovog člana, mere ponašanja se mogu odnositi i na uzdržavanje korisnika državne pomoći od komercijalnog ponašanja koje za cilj ima ubrzano širenje učešća na relevantnom tržištu, ako se drugom merom iz ovog člana ne može ograničiti narušavanje konkurencije u dovoljnoj meri.
Komisija može konkretnom davaocu i drugim nadležnim organima da preporuči mere, odnosno izmenu ili dopunu propisa kojima se omogućava liberalizacija tržišta koja su direktno ili indirektno povezana sa delatnošću korisnika državne pomoći u cilju pospešivanja konkurencije na tržištu i omogućavanja lakšeg ulaska i izlaska sa tržišta uklanjanjem barijera.
Mere otvaranja tržišta mogu zameniti strukturne i mere ponašanja u celosti, samo ako se njima u većoj meri podstiče razvoj konkurencije na tržištu nego drugim merama.
4. Državna pomoć za finansiranje socijalnih troškova restrukturiranja
Opšta mera pomoći koja predviđa pravo na novčanu naknadu zaposlenima kod učesnika na tržištu u teškoćama, koji su zbog sprovođenja plana restrukturiranja proglašeni viškom, ne predstavlja državnu pomoć ako se takva mera primenjuje na celokupnu privredu odnosno sve učesnike na tržištu podjednako, bez obzira na sektor industrije kojem pripadaju (npr. obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti).
Državnu pomoć predstavlja i preuzimanje obaveza učesnika na tržištu koje ima u skladu sa kolektivnim ugovorom, internim aktom ili drugim propisom, odnosno obaveza koje bi inače morao da ispuni prema radnicima koji su proglašeni za višak.
Državna pomoć iz stava 2. ovog člana usklađena je ako se dodeljuje učesniku na tržištu u teškoćama radi prekvalifikacije ili drugih oblika osposobljavanja radnika, čime se uvećava mogućnost pronalaska novog zaposlenja a zajednički interes je ispunjen.
5. Državna pomoć za restrukturiranje učesnika na tržištu u teškoćama koji obavljaju usluge od opšteg ekonomskog interesa
Državna pomoć za restrukturiranje učesnika na tržištu u teškoćama koji obavlja usluge od opšteg ekonomskog interesa dodeljuje se u cilju osiguranja kontinuiteta pružanja tih usluga.
Prilikom obračuna iznosa državne pomoći, davalac državne pomoći uzima u obzir i državnu pomoć koju je primio učesnik na tržištu za potrebe obavljanja usluge od opšteg ekonomskog interesa u obliku naknade za obavljanje usluga od javnog interesa.
Sopstveni doprinos iz člana 19. ove uredbe ne uključuje iznos naknade koja se dodeljuje učesniku na tržištu za obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa.
Ako bi se primenom strukturnih ili mera ponašanja otežalo ili onemogućilo pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa, davalac državne pomoći može uz posebno obrazloženje predložiti i druge mere (npr. otvaranje tržišta usluga koje je opredeljeno za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa).
Ako učesnik na tržištu koji obavlja usluge od opšteg ekonomskog interesa nije u mogućnosti da ispuni kriterijume i uslove iz ove uredbe, državna pomoć se može odobriti u minimalnom iznosu neophodnom da se obezbedi kontinuitet pružanja usluga od opšteg ekonomskog interesa sve dok se obavljanje te usluge ne poveri drugom učesniku na tržištu.
Davalac državne pomoći dužan je da u što kraćem roku poveri obavljanje usluge iz stava 5. ovog člana.
6. Šeme državne pomoći manje vrednosti za sanaciju i restrukturiranje MSP
Državna pomoć manje vrednosti za sanaciju i restrukturiranje MSP usklađena je ako ispunjava sledeće uslove:
1) pomoć se dodeljuje u obliku šeme,
2) propisan je maksimalan iznos državne pomoći po korisniku državne pomoći ne više od deset miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, uključujući i državnu pomoć dodeljenu po drugom osnovu,
3) davalac državne pomoći dokaže da bi bez pomoći nastali ozbiljni socijalni problemi ili tržišni nedostatak, i to:
(1) da bi izlazak inovativnog MSP ili MSP sa velikim potencijalom rasta, uzrokovao negativne posledice,
(2) da bi izlazak učesnika na tržištu koji je tesno povezan sa drugim lokalnim ili regionalnim učesnicima na tržištu a naročito MSP, uzrokovao potencijalne negativne posledice,
(3) da bi neuspeh ili negativni podsticaj tržišta kredita uzrokovao stečaj učesnika na tržištu koji je održiv, ili
(4) u drugim sličnim situacijama u vezi sa problemima u kojima se učesnik na tržištu nalazi, a koje je dužan da dokaže korisnik državne pomoći;
4) sopstveni doprinos korisnika državne pomoći koji je učesnik na tržištu koji se razvrstava u srednja pravna lica iznosi najmanje 40% troškova restrukturiranja, a 25% kod učesnika na tržištu koji se razvrstava u mala pravna lica (pomoć je proporcionalna),
5) trajanje šeme je ograničeno na najviše četiri godine.
Državna pomoć za sanaciju na osnovu šeme iz stava 1. ovog člana je primerena ako se dodeljuje na period od najviše šest meseci i ako šema sadrži obavezu korisnika državne pomoći da:
1) izradi analizu sopstvenog poslovanja,
2) usvoji likvidacioni ili plan restrukturiranja sa kojim je saglasan davalac državne pomoći,
3) kredit u celosti otplati i/ili da je istekao rok važnosti garancije.
Privremena podrška za restrukturiranje
Privremena podrška za restrukturiranje je državna pomoć za likvidnost MSP odnosno manjih učesnika na tržištu u državnom vlasništvu, sa ciljem da se korisniku državne pomoći omogući izrada i sprovođenje mera racionalizacije koje vode ponovnom uspostavljanju dugoročne održivosti na tržištu.
Državna pomoć iz stava 1. ovog člana dodeljuje se:
1) u obliku šeme,
2) kroz kredit ili garanciju za kredit,
3) pod uslovom da ukupan finansijski trošak kredita ili garancije koja uključuje i premiju i kamatu na kredit za koju je garancija izdata je manji ili jednak referentnoj kamatnoj stopi uvećanoj za iznos marže učesnika na tržištu čiji je kreditni rejting slab uz uobičajeno obezbeđenje u skladu sa propisom za utvrđivanje referentne i diskontne kamatne stope kod državne pomoći,
4) za period ne duži od 18 meseci, koji ne uključuje period sanacije, a pre koga:
(1) davalac državne pomoći odobrava plan restrukturiranja iz člana 13. ove uredbe ili plan likvidacije,
(2) kredit mora biti otplaćen ili garancija vraćena;
5) pod uslovom da davalac državne pomoći odobri pojednostavljeni plan restrukturiranja koji minimalno sadrži mere kojima se uspostavlja dugoročna tržišna održivost bez državne pomoći u roku od šest meseci nakon isplate prve tranše korisniku državne pomoći, bez obzira na obavezu iz tačke 4) ovog stava.
Po isteku perioda od 12 meseci od isplate prve tranše korisniku državne pomoći, iznos iz stava 2. tačka 3) ovog člana se uvećava za najmanje 50 baznih poena.
Državna pomoć iz stava 1. ovog člana je proporcionalna ako njen iznos ne prelazi minimum potreban da se osigura održivost korisnika državne pomoći u periodu od 18 meseci, a izračunava se na osnovu sledeće formule:
((E +A) - (I-O)) x 1,5
pri čemu "E", "A", "I" i "O" imaju značenje kao u članu 11. stav 2. ove uredbe.
Ako predloženi iznos privremene podrške za restrukturiranje prelazi iznos dobijen na način iz stava 4. ovog člana, korisnik državne pomoći dužan je da ga opravda jasnim planom likvidnosti kojim se utvrđuju potrebe korisnika državne pomoći u periodu od sledećih 18 meseci.
Sprečavanje negativnih efekata državne pomoći manje vrednosti i privremene podrške restrukturiranju
Princip jednokratnosti ne primenjuje se na državnu pomoć iz čl. 23. i 24. ove uredbe:
1) ako se privremena podrška za restrukturiranje dodeljuje nakon državne pomoći za sanaciju kao deo jedinstvenog postupka restrukturiranja,
2) ako se državna pomoć za restrukturiranje dodeljuje nakon državne pomoći za sanaciju ili privremene podrške za restrukturiranje kao deo jedinstvenog postupka restrukturiranja,
3) ako je dodeljena državna pomoć za sanaciju ili privremena podrška za restrukturiranje u skladu sa odredbama ove uredbe, a nije usledila državna pomoć za restrukturiranje:
a) osnovano se moglo pretpostaviti da će korisnik državne pomoći posle dodele državne pomoći postati dugoročno održiv, i
b) nova državna pomoć za sanaciju ili restrukturiranje, odnosno privremena podrška za restrukturiranje je postala neophodna protekom pet godina zbog okolnosti koje nisu mogle da se predvide i za koje korisnik državne pomoći nije odgovoran;
4) u izuzetnim i nepredvidivim okolnostima za koje korisnik državne pomoći nije odgovoran.
Strukturne, mere ponašanja, mere otvaranja tržišta (liberalizacija) i druge mere kojima se dodatno ograničava narušavanje konkurencije nisu neophodne s obzirom na ograničen efekat koji pomoć MSP ima na tržište.
Izuzetak od primene kvalifikatornih kriterijuma
Ako se MSP i manji učesnici na tržištu u državnom vlasništvu usled izuzetnih i nepredviđenih okolnosti suočavaju s ozbiljnim problemima likvidnosti, a nisu u teškoćama u smislu člana 4. ove uredbe, davalac državne pomoći može opredeliti državnu pomoć za sanaciju ili privremenu podršku za restrukturiranje pod uslovima i na način propisan ovom uredbom.
Davalac državne pomoći dužan je da vodi evidenciju o dodeljenoj državnoj pomoći za sanaciju i restrukturiranje, odnosno druge pomoći dodeljene na osnovu šeme na način i pod uslovima iz ove uredbe.
Davalac državne pomoći dužan je da čuva podatke o korisniku državne pomoći i iznosu državne pomoći najmanje deset godina i da na zahtev Komisije za kontrolu državne pomoći dostavi svaki podatak iz evidencije.
Postupci koji do dana stupanja na snagu ove uredbe nisu okončani okončaće se po odredbama propisa koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ove uredbe.
Ako posle početka primene ove uredbe rešenje Komisije doneto u skladu sa stavom 1. ovog člana bude poništeno ili ukinuto, ponovni postupak sprovodi se po odredbama ove uredbe.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaju da važe član 2. stav 1. tačka 5), član 3. stav 1. tačka 2.1. podtačka 2) i čl. 21-24a Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći ("Službeni glasnik RS", br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/12, 37/13, 97/13, 119/14 i 23/21 - dr. propisi).
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredbe člana 4. stav 2. ove uredbe koja počinje da se primenjuje 1. januara 2022. godine.
OBRAZAC ZA PODNOŠENJE PLANA RESTRUKTURIRANJA KOMISIJI ZA KONTROLU DRŽAVNE POMOĆI
Ovaj obrazac se podnosi Komisiji za kontrolu držane pomoći prilikom dostavljanja plana restrukturiranja.
Plan restrukturiranja obavezno sadrži sve informacije, podatke i dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova i kriterijuma iz uredbe, a na ovom obrascu je potrebno dostaviti sledeće podatke:
1) opis korisnika državne pomoći,
2) opis tržišta na kojima korisnik državne pomoći posluje,
3) socijalni problem ili tržišni nedostatak koji bi nastao bez dodele državne pomoći i uporedni prikaz sa verodostojnim alternativnim prikazom koji ne uključuje državnu pomoć za restrukturiranje, čime se dokazuje da se u slučaju izostanka državne intervencije ne ostvaruje u celosti cilj od zajedničkog interesa na način prikazanim u članu 9. ove uredbe,
4) opis uzroka teškoća korisnika državne pomoći (uključujući i ocenu uticaja nedostataka u poslovnom modelu korisnika državne pomoći ili sistema korporativnog upravljanja u nastajanju tih teškoća, kao i analizu mogućnosti izbegavanja takvih teškoća da su se pravovremeno sprovele odgovarajuće odluke uprave) i SWOT analizu,
5) opis mogućih planova i različitih predloga za rešavanje korisnikovih problema i upoređivanje tih planova sa potrebnim iznosom državne pomoći, uključujući i očekivane rezultate ukoliko se planovi, mere i predlozi realizuju,
6) opis državne intervencije sa svim raspoloživim podacima (uključujući oblik, iznos i naknadu svake mere) i dokaze da su izabrani instrumenti državne pomoći primereni problemima čijem rešavanju su namenjeni,
7) opis postupka sprovođenja odabranog plana sa ciljem ponovnog uspostavljanja dugoročne održivosti korisnika državne pomoći u razumnom roku (u načelu ne duže od tri godine), uključujući i raspored mera i prateći obračun troškova svake mere pojedinačno,
8) poslovni plan kojim se utvrđuju finansijske projekcije za narednih pet godina i dokazivanje ponovnog uspostavljanja dugoročne održivosti u navedenom periodu,
9) dokazivanje ponovnog uspostavljanja dugoročne održivosti kroz prikazivanje osnovnog i pesimističnog scenarija, izrada odgovarajuće tržišne analize koja potkrepljuje dugoročnu održivost uz jasno prikazivanje pretpostavki koje su korišćene prilikom izrade i postojanje analize osetljivosti,
10) predloženi sopstveni doprinos i mere raspodele tereta,
11) predložene mere kojima se ograničava narušavanje konkurencije.