UREDBAO PRAVILIMA ZA DODELU DRŽAVNE POMOĆI("Sl. glasnik RS", br. 13/2010, 100/2011, 91/2012, 37/2013, 97/2013, 119/2014, 23/2021 - dr. uredbe i 62/2021 - dr. uredbe) |
Ovom uredbom bliže se uređuju pravila za dodelu državne pomoći, odnosno za ocenu dozvoljenosti prijavljene, odnosno dodeljene državne pomoći, i pravni poredak Republike Srbije usklađuje sa sadržinom instrumenata tumačenja koje su u vezi sa državnom pomoći usvojile institucije Evropske zajednice.
Davalac državne pomoći dužan je da se pri dodeli državne pomoći unapred određenom korisniku pridržava ove uredbe, kao i pravila o državnoj pomoći sadržanih u potvrđenim međunarodnim ugovorima, koja nisu obuhvaćena ovom uredbom.
Akt koji je osnov za dodelu državne pomoći korisnicima koji nisu unapred određeni mora, u pogledu uslova za dodelu državne pomoći, biti u skladu sa ovom uredbom.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
1) privredni subjekat (korisnik državne pomoći) je svako pravno i fizičko lice koje, nezavisno od pravnog oblika i načina finansiranja, u obavljanju delatnosti proizvodnje ili prometa robe ili pružanja usluga na tržištu koristi državnu pomoć u bilo kom obliku, izuzev privrednog subjekta u postupku privatizacije.
tač. 2)-4) (brisane)
tač. 5)** (prestala da važi)
Privredni subjekt je u teškoćama:
(1) ako je odgovornost za njegove dugove ograničena a izgubio je više od polovine osnovnog kapitala, od čega je u poslednjih 12 meseci izgubio više od četvrtine osnovnog kapitala;
(2) ako najmanje jedno lice neograničeno odgovara za njegove dugove, a u finansijskim izveštajima prikazano je da je njegov kapital smanjen za više od polovine, od čega je u poslednjih 12 meseci izgubljeno više od četvrtine kapitala;
(3) ako ispunjava uslove za otvaranje stečajnog postupka.
Privredni subjekt je u teškoćama i ako nije ispunjen nijedan uslov iz stava 1. ove tačke, ako postoje očigledni pokazatelji koji ukazuju na to da je u teškoćama, kao što su rast gubitaka, smanjenje ukupnog prihoda, rast zaliha, višak kapaciteta, smanjenje novčanih tokova, rast duga, porast troškova kamata i pad ili nulta neto vrednost imovine. U najvećim teškoćama je privredni subjekt koji je nesposoban za plaćanje (insolventan) ili nad kojim je otvoren stečajni postupak.
Privrednom subjektu u teškoćama, u svakom slučaju, državna pomoć može da se dodeli samo ako dokaže da ne može da se oporavi sopstvenim sredstvima, sredstvima svojih vlasnika/akcionara, poverilaca ili sredstvima iz drugih izvora na tržištu.
Privredni subjekt koji je osnovan pre manje od tri godine ne smatra se privrednim subjektom u teškoćama, izuzev ako je reč o malom ili srednjem privrednom subjektu koji ispunjava uslove za otvaranje stečajnog postupka;
6) veliki projekat ulaganja je ulaganje u osnovna sredstva sa opravdanim troškovima većim od 50 miliona evra;
7) (brisana)
8) opravdani troškovi su troškovi za koje je dozvoljeno dodeliti državnu pomoć;
9) visina državne pomoći (intenzitet) je iznos državne pomoći izražen kao procenat opravdanih troškova;
10) početno ulaganje je ulaganje u materijalnu i nematerijalnu imovinu, i to u slučaju:
(1) započinjanje obavljanja nove poslovne delatnosti,
(2) proširenja postojeće delatnosti,
(3) diversifikacija postojećeg proizvodnog programa u nove, dodatne proizvode,
(4) bitne promene u celokupnom proizvodnom procesu postojeće delatnosti,
(5) sticanja sredstava koja su u neposrednoj vezi sa privrednim subjektom pod uslovom da je taj privredni subjekat zatvoren ili bi bio zatvoren da nije kupljen od strane nezavisnog investitora po tržišnim uslovima;
11) materijalna imovina je imovina koja se odnosi na: zemljište, zgrade, građevine, postrojenja, mašine i opremu;
12) nematerijalna imovina je imovina koja nastaje prenosom tehnologije, sticanjem patentnih prava, licenci, znanja i iskustava (know-how) ili nepatentiranog tehničkog znanja;
13) troškovi zarada su ukupan iznos koji korisnik državne pomoći stvarno plaća za rad zaposlenog i obuhvataju bruto zaradu, tj. zaradu koja sadrži porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju iz zarade, kao i doprinose koji se plaćaju na zaradu;
14) operativna državna pomoć je pomoć namenjena pokrivanju dela tekućih rashoda privrednog subjekta (troškova zarada, transportnih troškova, troškova zakupa i dr);
15) lice koje se teže zapošljava je ono koje:
1) nije bilo u redovnom radnom odnosu u proteklih šest meseci, ili
2) nije steklo srednje obrazovanje ili stručne kvalifikacije, ili
3) starije je od 50 godina, ili
4) živi kao odrasli samac sa jednom ili više izdržavanih osoba, ili
5) radi u sektoru ili u struci u Republici Srbiji u kojoj je neravnoteža između polova bar 25% veća od prosečne neravnoteže između polova u svim ekonomskim (privrednim) sektorima, a pripada tom premalo zastupljenom polu; ili pripada etničkoj manjini u Republici Srbiji kojoj je potreban razvoj njenog lingvističkog profila, stručnog usavršavanja ili radnog iskustva kako bi poboljšala izglede za stalno zaposlenje;
16) lice sa invaliditetom je lice kome je priznat invaliditet u skladu sa propisima Republike Srbije;
16a) zaštićeno zapošljavanje u privrednom subjektu je ako najmanje 50% zaposlenih čine lica sa invaliditetom;
17) rizični kapital je finansiranje u obliku vlasničkog kapitala ili u obliku sličnom vlasničkom kapitalu u ranim fazama nastanka i ranog razvoja privrednog subjekta (faza započinjanja, osnivanja i razvoja);
18) usluge od opšteg ekonomskog interesa su delatnosti, odnosno poslovi kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana, odnosno zadovoljavanje potreba građana i organizacija, kao i ostvarivanje drugih zakonom utvrđenih interesa u određenim oblastima.
Mali, srednji i veliki privredni subjekti (broj zaposlenih i finansijske granice kao merila za određivanje vrste privrednog subjekta)
Mali privredni subjekt je privredni subjekt za koji se na osnovu čl. 2b-2g ove uredbe utvrdi da ima manje od 50 zaposlenih i ako je njegov godišnji promet i/ili ukupan godišnji bilans manji od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Srednji privredni subjekt je privredni subjekt za koji se na osnovu čl. 2b-2g ove uredbe utvrdi da ima između 50 i 250 zaposlenih i ako je njegov godišnji promet manji od 50 miliona evra i/ili ukupan godišnji bilans manji od 43 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Veliki privredni subjekt je privredni subjekt koji nije srednji ili mali privredni subjekt.
Nezavisni, partnerski i povezani privredni subjekti, kao merila koja se uzimaju u obzir pri računanju broja zaposlenih i finansijskih granica
Nezavisni privredni subjekt je privredni subjekt koji nije partnerski privredni subjekt, niti povezani privredni subjekt.
Partnerski privredni subjekti su privredni subjekti koji nisu povezani privredni subjekti i između kojih postoji sledeći odnos: jedan privredni subjekt (privredni subjekt koji je viši u vlasničkom nizu), sam ili zajedno s jednim ili više povezanih privrednih subjekata, ima 25% ili više kapitala ili glasačkih prava u drugom privrednom subjektu (privredni subjekt koji je niži u vlasničkom nizu).
Privredni subjekt, ipak, smatra se nezavisnim i stoga bez privrednog subjekta partnera, ako 25% kapitala ili glasačkih prava u njemu dostignu ili prestignu ulagači, koji pojedinačno ili zajedno nisu povezani sa privrednim subjektom, a to su:
1) javna investiciona društva, društva s rizičnim kapitalom, pojedinci ili grupe pojedinaca čija je redovna delatnost ulaganje rizičnog kapitala i koji ulažu vlasnički kapital u poslove koji se ne kotiraju na berzi (tzv. poslovni anđeli), ako su njihova zajednička ulaganja u isti privredni subjekt manja od 1.250.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
2) univerziteti ili neprofitni istraživački centri;
3) institucionalni ulagači, uključujući regionalne razvojne fondove;
4) samostalni organ lokalne samouprave koja ima u godišnjem budžetu manje od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti i manje od 5.000 stanovnika.
Povezani privredni subjekti su privredni subjekti između kojih postoji neki od sledećih odnosa:
1) jedan privredni subjekt ima većinu glasačkih prava akcionara ili članova u drugom privrednom subjektu;
2) jedan privredni subjekt ima pravo da imenuje ili razreši većinu članova uprave ili nadzornog odbora u drugom privrednom subjektu;
3) jedan privredni subjekat ima dominantan uticaj u drugom privrednom subjektu na osnovu ugovora zaključenog s tim drugim privrednim subjektom ili odredbe u statutu tog drugog privrednog subjekta;
4) jedan privredni subjekt, koji je akcionar ili član u drugom privrednom subjektu, samostalno kontroliše, na osnovu dogovora sa ostalim akcionarima ili članovima u tom drugom privrednom subjektu, većinu glasačkih prava akcionara ili članova u tom drugom privrednom subjektu.
Dominantan uticaj u drugom privrednom subjektu ne postoji ako ulagači iz stava 3. ovog člana nisu neposredno ili posredno uključeni u upravljanje tim drugim privrednim subjektom, bez obzira na njihova prava koja imaju kao vlasnici kapitala.
Povezani privredni subjekti su i oni privredni subjekti između kojih postoji, preko jednog ili više privrednih subjekata, neki od odnosa opisanih u stavu 4. ovog člana kao i privredni subjekti koji imaju jednog ili više ulagača iz stava 3. ovog člana.
Povezani privredni subjekti su i oni privredni subjekti između kojih postoji, preko jednog fizičkog lica ili grupe fizičkih lica koja posluju zajedno, neki od odnosa opisanih u stavu 4. ovog člana, ako privredni subjekti svoju delatnost ili deo svoje delatnosti obavljaju na istom relevantnom tržištu ili na susednim tržištima.
"Susedno tržište" je tržite proizvoda ili usluga koje se na vertikalnom nivou nalazi direktno iznad ili ispod relevantnog tržišta.
Privredni subjekt nije mali ili srednji privredni subjekt ni ako javni organ sam ili više njih zajednički, neposredno ili posredno, kontrolišu 25% ili više kapitala ili glasačkih prava u privrednom subjektu.
Privredni subjekt može dati izjavu o svom statusu nezavisnog privrednog subjekta, partnerskog privrednog subjekta ili povezanog privrednog subjekta, kao i izjavu o podacima iz člana 2a ove uredbe. Tu izjavu privredni subjekt može dati i kad je kapital tako raspoređen da ne može tačno da se odredi u čijoj je svojini, s tim što privredni subjekt može onda u dobroj veri izjaviti da se osnovano može pretpostaviti da jedan ili više međusobno povezanih privrednih subjekata nema u svojini 25% ili više kapitala. Davanje ovakvih izjava ne utiče na mogućnost proveravanja i ispitivanja njihove tačnosti.
Podaci koji služe za određivanje broja zaposlenih i finansijskih granica i referentno razdoblje
Podaci o broju zaposlenih i finansijskim granicama su podaci koji se odnose na poslednje odobreno računovodstveno razdoblje i izračunavaju se na godišnjoj osnovi. Podaci se uzimaju u obzir počev od dana zaključivanja poslovnih knjiga. Visina prometa izračunava se bez poreza na dodatu vrednost (PDV) i ostalih posrednih poreza.
Ako privredni subjekt na dan zaključivanja poslovnih knjiga utvrdi da je na godišnjoj osnovi premašio broj zaposlenih ili finansijske granice iz člana 2a ove uredbe ili da je pao ispod tog broja, odnosno granice, on stiče ili gubi položaj malog ili srednjeg privrednog subjekta samo ako se to ponovi u toku dva uzastopna računovodstvena razdoblja.
Kod novoosnovanih privrednih subjekata čiji redovni godišnji finansijski izveštaji nisu još odobreni, podaci se izvode putem procene u dobroj veri, tokom poslovne godine.
Broj zaposlenih odgovara broju godišnjih radnih jedinica (u daljem tekstu: GRJ), tj. broju zaposlenih s punim radnim vremenom koji su radili u privrednom subjektu ili u njegovo ime tokom cele referentne godine. Rad lica koja nisu radila celu referentnu godinu, lica koja su radila nepuno radno vreme, bez obzira na to koliko je trajalo to radno vreme, i rad sezonskih radnika (na osnovu ugovora o radu ili ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova) uzima se kao deo GRJ.
Osoblje privrednog subjekta čine:
1) zaposleni;
2) lica koja rade za podređeni privredni subjekt ako se smatraju zaposlenim;
3) vlasnici - menadžeri;
4) partneri koji su redovno uključeni u delatnost privrednog subjekta i koji imaju koristi od finansijskih prednosti privrednog subjekta.
Pripravnici ili studenti koji su na stručnoj obuci i koji imaju ugovor o radu u svojstvu pripravnika ili ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, ne smatraju se osobljem.
Određivanje podataka o privrednom subjektu
Podaci o nezavisnom privrednom subjektu, uključujući i broj zaposlenih, određuju se isključivo na osnovu njegovih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja.
Podaci o privrednom subjektu koji ima partnerske privredne subjekte ili povezane privredne subjekte, uključujući i broj zaposlenih, određuju se na osnovu redovnih godišnjih finansijskih izveštaja i ostalih podataka privrednog subjekta ili na osnovu konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednog subjekta ili konsolidovanih finansijskih izveštaja u kojima je privredni subjekt uključen putem konsolidacije.
Podacima iz stava 2. ovog člana dodaju se podaci o svakom partnerskom privrednom subjektu predmetnog privrednog subjekta, koji se nalazi na neposredno višem ili nižem nivou u vlasničkom nizu od predmetnog privrednog subjekta. Dodavanje je srazmerno procentu udela u kapitalu ili glasačkim pravima, šta je veće. Kod društava sa uzajamnim udelima važi veći procenat.
Podacima iz st. 2. i 3. ovog člana dodaje se 100% podataka o svakom privrednom subjektu koji je neposredno ili posredno povezan sa predmetnim privrednim subjektom, izuzev ako ovi podaci nisu već uključeni u konsolidovani finansijski izveštaj.
Radi primene st. 2, 3. i 4. ovog člana, podaci o partnerskim privrednim subjektima predmetnog privrednog subjekta, izvode se iz njihovih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja ili iz drugih podataka u konsolidovanom obliku i njima se dodaje 100% podataka o svim privrednim subjektima koji su s njima povezani, izuzev ako ti podaci nisu već uključeni u konsolidovani finansijski izveštaj.
Radi primene st. 2, 3. i 4. ovog člana, podaci o privrednom subjektu koji je povezan sa predmetnim privrednim subjektom, izvode se iz njegovih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja ili iz drugih podataka u konsolidovanom obliku i njima se srazmerno dodaju podaci o svakom mogućem privrednom subjektu koji je partner ovog povezanog privrednog subjekta, i koji se nalazi na neposredno višem ili neposredno nižem nivou vlasničkog niza od predmetnog privrednog subjekta, izuzev ako oni nisu uključeni u konsolidovani finansijski izveštaj u procentu koji je najmanje srazmeran procentu utvrđenom na osnovu stava 3. člana ovog člana.
Ako u konsolidovanim finansijskim izveštajima nema podatka o zaposlenima u privrednom subjektu, broj zaposlenih izračunava se srazmernim dodavanjem podataka od njegovih partnerskih privrednih subjekata i dodavanjem podataka od privrednih subjekata s kojim je povezan.
Kategorije državne pomoći, koja može da se dodeli u skladu sa ovom uredbom, su:
tač. 1.* (prestala da važi);
tač. 2.** (prestala da važi);
3. Sektorska državna pomoć;
tač. 4.* (prestala da važi);
4a Državna pomoć za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa.
tač. 1.1.* (prestala da važi).
2.1. Horizontalna državna pomoć utvrđuje se prema primarnim ciljevima dodele, i to:
podtač. 1) - 3)** (prestale da važe)
4) za zaštitu životne sredine.
podtač. 5) - 8)** (prestale da važe)
3.1. Specifične vrste sektorske državne pomoći, za koje se ovom uredbom propisuju posebna pravila za dodelu, su:
1) u sektoru proizvodnje čelika,
2) u sektoru vađenja uglja,
3) u sektoru saobraćaja.
Za dodelu državne pomoći u svim ostalim sektorima, odnosno delatnostima, razvrstanim u skladu sa zakonom koji uređuje klasifikacija delatnosti primenjuju se ista pravila koja su ovom uredbom utvrđena za dodelu regionalne i horizontalne državne pomoći, osim ako ovom uredbom nije drugačije propisano.
tač. 4.1.* (prestala da važi).
Državna pomoć namenjena izvozu je zabranjena. Zabrana dodele državne pomoći primenjuje se na obim izvoza, upravljanje i rukovođenje distributivnom mrežom roba i tekuće troškove privrednog subjekta direktno povezane sa izvoznim aktivnostima.
Pravilo kumulacije državne pomoći
Za iste opravdane troškove, primenjuje se najpovoljnija visina državne pomoći utvrđena ovom uredbom, koja predstavlja gornju granicu do koje je dozvoljeno dodeliti ukupan iznos državne pomoći, bez obzira:
1) da li se državna pomoć dodeljuje po osnovu jedne ili u kombinaciji više šema i/ili individualnih državnih pomoći, i
2) da li državnu pomoć dodeljuje Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Davalac državne pomoći je dužan da, pre dodele državne pomoći od korisnika pribavi pisanu izjavu da li mu je i po kom osnovu iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana već dodeljena državna pomoć za iste opravdane troškove.
Iznos državne pomoći izražen u evrima u ovoj uredbi konvertovaće se u dinare po zvaničnom srednjem deviznom kursu Narodne banke Srbije na dan kada je državna pomoć dodeljena.
Državna pomoć smatra se dodeljenom danom stavljanja na raspolaganje korisniku državne pomoći.
(Prestalo da važi)
Čl. 7-14*
(Prestalo da važi)
Čl. 15 i 16**
(Prestalo da važi)
3. Regionalna državna pomoć za operativno poslovanje
Regionalna državna pomoć može da se dodeli i za pokrivanje operativnih troškova poslovanja, i to samo ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1) da državna pomoć doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju,
2) da je državna pomoć proporcionalna teškoćama koje treba da se otklone,
3) da je državna pomoć vremenski ograničena i da se postupno smanjuje.
III HORIZONTALNA DRŽAVNA POMOĆ
Čl. 18-28a**
(Prestalo da važi)
4. Državna pomoć za zaštitu životne sredine
Državna pomoć za zaštitu životne sredine može da se dodeli za otklanjanje ili sprečavanje šteta prirodnom okruženju ili prirodnim izvorima (bogatstvima) nastalim aktivnostima korisnika, za smanjenje rizika od takvih šteta ili za veću efikasnost korišćenja prirodnih bogatstava, uključujući mere za uštedu energije i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Državna pomoć za zaštitu životne sredine može da se dodeli privrednim subjektima u svim sektorima, osim u sektoru saobraćaja u oblasti infrastrukture u vazdušnom, drumskom i železničkom saobraćaju, kao i unutrašnjoj plovidbi.
Državna pomoć za zaštitu životne sredine ne može da se dodeli malom i srednjem privrednom subjektu ukoliko se pre početka realizacije projekta nije javio kao potencijalni korisnik državne pomoći na način i pod uslovima koje je odredio davalac državne pomoći.
Državna pomoć za zaštitu životne sredine velikom privrednom subjektu ne može da se dodeli pre nego što, pored uslova navedenih u stavu 3. ovog člana, davalac državne pomoći, uvidom u dokumentaciju dobijenu od korisnika, ne utvrdi da bez dodele državne pomoći korisnik neće moći da obezbedi planirani nivo zaštite životne sredine.
4.1. Državna pomoć za dostizanje viših standarda od važećih u Republici Srbiji ili za povećanje nivoa zaštite životne sredine u odsustvu standarda
Državna pomoć za dostizanje viših standarda od važećih u Republici Srbiji ili za povećanje nivoa zaštite životne sredine u odsustvu standarda može da se dodeli za investiciju koja:
1) omogućava korisniku da poveća nivo zaštite životne sredine kao rezultat njegove aktivnosti iznad važećih standarda za zaštitu životne sredine u Republici Srbiji, ili
2) omogućava korisniku da poveća nivo zaštite životne sredine kao rezultat njegove aktivnosti u odsustvu standarda za zaštitu životne sredine u Republici Srbiji
Državna pomoć ne može da se dodeli u slučaju kada ta pomoć treba da obezbedi dostizanje standarda u Republici Srbiji koji su doneti, stupili na snagu, ali se još ne primenjuju.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, državna pomoć za nabavku novih prevoznih sredstava za obavljanje prevoza u drumskom, železničkom i vazdušnom saobraćaju, kao i u unutrašnjoj plovidbi može da se dodeli ukoliko ova prevozna sredstva ispunjavaju uslove novih standarda koji su stupili na snagu u Republici Srbiji, ali se još ne primenjuju.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za dostizanje viših standarda od važećih u Republici Srbiji ili za povećanje nivoa zaštite životne sredine u odsustvu standarda su troškovi ulaganja u materijalnu i nematerijalnu imovinu.
Opravdani troškovi iz stava 1. ovog člana moraju da budu ograničeni na dodatne troškove ulaganja neophodne za postizanje višeg nivoa zaštite životne sredine nego što zahtevaju standardi u Republici Srbiji, ili koje bi korisnik dostigao u odsustvu standarda, a bez dodele državne pomoći.
Opravdani troškovi iz stava 1. ovog člana se izračunavaju kao neto razlika između koristi i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja za zaštitu životne sredine, koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja.
Visina državne pomoći iznosi, i to:
1) za velike privredne subjekte - do 50% opravdanih troškova
2) za srednje privredne subjekte - do 60% opravdanih troškova
3) za male privredne subjekte - do 70% opravdanih troškova.
Kad ulaganje uključuje nabavku imovine za ekološku inovaciju ili za početak projekta ekološke inovacije, visina državne pomoći može da se poveća za najviše 10 procentnih poena:
1) ako su imovina ili projekat ekološke inovacije novi ili barem značajno bolji od vrhunske tehnologije u istom sektoru industrije u Republici Srbiji, što se dokazuje preciznim opisom inovacije i tržišnih uslova u kojima je ona uvedena ili proširena, pri čemu se inovacija upoređuje sa procesima ili organizacionim tehnikama koje primenom vrhunske tehnologije u istom sektoru industrije koriste drugi privredni subjekti,
2) ako je očekivana korist po životnu sredinu značajno viša od poboljšanja koje proizlazi iz opšteg razvoja vrhunske tehnologije u delatnostima koje služe za poređenje. Kad mogu da se koriste kvantitativni parametri za upoređenje ekoloških inovativnih delatnosti sa standardnim ekološki neinovativnim delatnostima, "značajno viši" označava da granično poboljšanje koje se očekuje od ekološko inovativnih delatnosti u pogledu smanjenog rizika za životnu sredinu ili zagađenja ili poboljšanja efikasnosti potrošnje energije ili resursa - mora da bude najmanje dvostruko veće od graničnog poboljšanja koje se očekuje od opšteg razvoja neinovativnih delatnosti koje služe za poređenje. U slučaju kad taj pristup nije primeren ili kad nije moguće kvantitativno upoređivanje, zahtev za dodeljivanje državne pomoći mora da sadrži podroban opis metoda koji se koristi za ocenu ispunjenosti kriterijuma "značajno viši" i da obezbedi standard koji je uporedljiv sa standardom ovog metoda,
3) inovativna priroda imovine ili projekta sadrži jasan stepen rizika u tehnološkom, tržišnom ili finansijskom smislu, koji je veći od rizika koji se obično povezuje sa neinovativnom imovinom ili projektom u delatnostima koje služe za poređenje, a taj rizik može da se prikaže u obliku troškova povezanih sa prihodom privrednog subjekta, vremena potrebnog za razvoj, očekivane dobiti od ekološke inovacije upoređene s troškovima, verovatnoće neuspeha, itd.
4.2. Državna pomoć za rano usklađivanje sa novim standardima
Državna pomoć za rano usklađivanje sa novim standardima u Republici Srbiji koji povećavaju nivo zaštite životne sredine, ali još nisu u primeni, može da se dodeli samo za ulaganja izvršena i završena najmanje godinu dana pre početka primene ovih standarda.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za rano usklađivanje sa novim standardima moraju da budu ograničeni na dodatne troškove ulaganja potrebne da se dostigne nivo zaštite životne sredine koji zahtevaju novi standardi u Republici Srbiji u poređenju sa nivoom zaštite životne sredine pre primene ovih standarda.
Opravdani troškovi iz stava 1. ovog člana izračunavaju se kao neto razlika između koristi i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja za rano usklađivanje sa novim standardima koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja.
U slučaju da završetak projekta i njegova primena nastanu u periodu između jedne i tri godine pre datuma stupanja na snagu standarda, visina državne pomoći ne sme da pređe:
1) za male privredne subjekte 20% opravdanih troškova,
2) za srednje privredne subjekte 15% opravdanih troškova,
3) za velike privredne subjekte 10% opravdanih troškova.
U slučaju da završetak projekta i njegova primena nastanu u periodu dužem od tri godine pre datuma stupanja na snagu standarda, visina državne pomoći ne sme da pređe:
1) za male privredne subjekte 25 % opravdanih troškova,
2) za srednje privredne subjekte 20 % opravdanih troškova,
3) za velike privredne subjekte 15% opravdanih troškova.
4.3. Državna pomoć za postizanje uštede energije
Državna pomoć privrednim subjektima za postizanje uštede energije može da se dodeli kao investiciona i kao operativna pomoć.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za postizanje uštede energije moraju biti ograničeni na dodatne troškove ulaganja neophodne za postizanje uštede energije iznad nivoa koji zahtevaju standardi u Republici Srbiji.
Opravdani troškovi iz stava 1. ovog člana izračunavaju se kao neto razlika između koristi i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja za uštedu energije koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja za velike privredne subjekte, a za male i srednje privredne subjekte tokom prve tri godine.
Visina investicione državne pomoći utvrđuje se, i to:
1) za male privredne subjekte - do 80% opravdanih troškova,
2) za srednje privredne subjekte - do 70% opravdanih troškova,
3) za velike privredne subjekte - do 60% opravdanih troškova.
Operativna državna pomoć može da se dodeli ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je državna pomoć ograničena na nadoknađivanje dodatnih proizvodnih troškova koji proizlaze iz ulaganja, uzimajući u obzir koristi proizašle iz uštede energije. Prilikom određivanja iznosa operativne pomoći, svaka pomoć za ulaganje dodeljena privrednom subjektu za novo postrojenje mora da se oduzme od proizvodnih troškova,
2) da je državna pomoć ograničena na pet godina,
3) da u slučaju dodele državne pomoći koja se postepeno smanjuje, visina pomoći ne prelazi 100% dodatnih troškova u prvoj godini, ali mora linearno biti svedena na nulu na kraju pete godine. U slučaju dodele državne pomoći koja se ne smanjuje postepeno, visina državne pomoći ne sme preći 50% dodatnih troškova.
4.4. Državna pomoć za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora
Državna pomoć za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora može da se dodeli kao investiciona i kao operativna državna pomoć ukoliko ne postoji obavezni standard u Republici Srbiji u pogledu učešća energije iz obnovljivih izvora za individualne privredne subjekte.
Investiciona i operativna državna pomoć za proizvodnju biogoriva dozvoljena je samo u slučaju održivih biogoriva.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora obuhvataju dodatne troškove ulaganja koje snosi privredni subjekat u poređenju sa klasičnom elektranom ili klasičnim sistemom grejanja sa istim kapacitetom u smislu učinka proizvodnje energije.
Opravdani troškovi iz stava 1. ovog člana izračunavaju se kao neto razlika između koristi i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja.
Visina investicione državne pomoći može da se dodeli:
1) malim privrednim subjektima - do 80% opravdanih troškova,
2) srednjim privrednim subjektima - do 70% opravdanih troškova,
3) velikim privrednim subjektima - do 60% opravdanih troškova.
Operativna državna pomoć može da se dodeli za razliku između troškova proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i tržišne cene tog oblika energije i odnosi se na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora sa ciljem prodaje na tržištu i za sopstvenu potrošnju privrednog subjekta.
Operativna državna pomoć može da se dodeli samo do završetka procesa amortizacije predmetne investicije i ne sme biti veća od troškova te investicije. Prilikom određivanja iznosa operativne državne pomoći, svaka državna pomoć dodeljena privrednom subjektu za ulaganje u novo postrojenje mora da se oduzme od proizvodnih troškova.
Operativna državna pomoć može da se dodeli, pored uslova navedenih u stavu 2. ovog člana i pod uslovima iz člana 39. ove uredbe.
4.5. Državna pomoć za postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije (kogeneracija)
Državna pomoć za kogeneraciju može da se dodeli kao investiciona i kao operativna državna pomoć.
Investiciona državna pomoć za kogeneraciju može da se dodeli pod uslovom da nova kogeneracijska jedinica ukupno ostvaruje uštedu primarne energije u poređenju sa odvojenom proizvodnjom ili da unapređenje postojeće kogeneracijske jedinice ili pretvaranje postojećeg energetskog postrojenja u kogeneracijsku jedinicu ostvaruje uštedu primarne energije u poređenju sa izvornom situacijom.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za kogeneraciju moraju biti ograničeni na dodatne troškove ulaganja neophodne za uspostavljanje visoko efikasnog kogeneracijskog postrojenja u poređenju sa odgovarajućim ulaganjem.
Opravdani troškovi iz stava 1. ovog člana moraju da se izračunavaju kao neto razlika između koristi poslovanja i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja za kogeneraciju koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja.
Visina investicione državne pomoći utvrđuje se, i to:
1) za male privredne subjekte - do 80% opravdanih troškova,
2) za srednje privredne subjekte - do 70% opravdanih troškova,
3) za velike privredne subjekte - do 60% opravdanih troškova.
Operativna državna pomoć može da se dodeli, pod uslovima navedenim u članu 43. ove uredbe, privrednim subjektima koji snabdevaju tržište preko distributivne mreže električnom i toplotnom energijom, kada su troškovi proizvodnje te energije iznad njihove tržišne cene, kao i za industrijsko korišćenje kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije ako je proizvodna cena jedne jedinice energije uz korišćenje te tehnologije veća od tržišne cene jedne jedinice klasične energije.
4.6. Državna pomoć za energetski efikasno daljinsko grejanje
Investiciona državna pomoć za energetski efikasno daljinsko grejanje može da se dodeli pod uslovom da kombinovana delatnost proizvodnje toplote i distribuiranja toplote dovodi do ušteda primarne energije i da su ulaganja namenjena za korišćenje i distribuciju otpadne toplote u cilju daljinskog grejanja.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za energetski efikasno daljinsko grejanje moraju biti ograničeni na dodatne troškove ulaganja neophodne za ostvarivanje energetski efikasnog daljinskog grejanja u poređenju sa odgovarajućim ulaganjem.
Opravdani troškovi iz stava 1. ovog člana izračunavaju se kao neto razlika između koristi poslovanja i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja.
Visina investicione državne pomoći utvrđuje se, i to:
1) za male privredne subjekte - do 70% opravdanih troškova,
2) za srednje privredne subjekte - do 60% opravdanih troškova,
3) za velike privredne subjekte - do 50% opravdanih troškova.
4.7. Državna pomoć za upravljanje otpadom
Državna pomoć za upravljanje otpadom od drugih privrednih subjekata uključujući i aktivnosti ponovne upotrebe, reciklaže i prerade može da se dodeli samo ukoliko su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je ulaganje usmereno na smanjivanje zagađenja koje proizvode drugi privredni subjekti - zagađivači i ne pokriva zagađenje koje proizvodi korisnik te pomoći,
2) da pomoć ne oslobađa zagađivače plaćanja naknade prema propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine i upravljanje otpadom ili naknada koja se smatra normalnim troškom privrednog subjekta koje je zagađivač,
3) da ulaganje poboljšava proces u kome je korišćenje otpada za proizvodnju gotovih proizvoda ekonomski profitabilno ili koristi konvencionalne tehnologije na inovativan način,
4) da otpad koji se prerađuje u protivnom bi bio odložen ili prerađen na način koji je manje prihvatljiv za životnu sredinu,
5) da ulaganje ne povećava samo potražnju za predmetima koji će se reciklirati, već povećava i prikupljanje tog otpada.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za upravljanje otpadom su dodatni investicioni troškovi neophodni za ostvarivanje ulaganja za upravljanje otpadom, u poređenju sa konvencionalna proizvodnjom istog kapaciteta koja ne uključuje upravljanje otpadom.
Opravdani troškovi iz stava 1. ovog člana izračunavaju se kao neto razlika između koristi poslovanja i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja za upravljanje otpadom koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja.
Visina investicione državne pomoći utvrđuje se i to:
1) za male privredne subjekte - do 70% opravdanih troškova
2) za srednje privredne subjekte - do 60% opravdanih troškova
3) za velike privredne subjekte - do 50% opravdanih troškova.
4.8. Državna pomoć za sanaciju kontaminiranih lokacija
Investiciona državna pomoć privrednim subjektima koji otklanjaju štete nanete životnoj sredini sanacijom kontaminiranih lokacija, može da se dodeli samo ukoliko vodi poboljšanju zaštite životne sredine.
Šteta naneta životnoj sredini u smislu stava 1. ovog člana odnosi se na pogoršanje kvaliteta tla, površinskih ili podzemnih voda.
Državna pomoć ne može da se dodeli ukoliko zagađivač može da se identifikuje, i u tom slučaju primenjuje se načelo "zagađivač plaća". Ukoliko zagađivač nije identifikovan ili mu se ne može naložiti da snosi troškove sanacije, državna pomoć može da se dodeli licu koje vrši sanaciju.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za sanaciju kontaminiranih lokacija su svi troškovi koji se odnose na obavljanje sanacije kontaminiranih područja umanjeni za iznos povećanja vrednosti zemljišta na tom području.
Državna pomoć za sanaciju kontaminiranih lokacija može da se dodeli u visini do 100% opravdanih troškova. Ukupan iznos pomoći ne sme biti veći od stvarnih troškova koje snosi privredni subjekat.
4.9. Državna pomoć za izmeštanje privrednih subjekata
Investiciona državna pomoć za izmeštanje privrednih subjekata na nove lokacije iz razloga zaštite životne sredine može da se dodeli pod sledećim uslovima:
1) da promena lokacije bude izvršena radi zaštite životne sredine ili sprečavanja nanošenja štete životnoj sredini i o toj promeni mora postojati odluka nadležnog organa ili sudska odluka ili mora biti rezultat dogovora privrednog subjekta i nadležnog organa,
2) da privredni subjekat zadovoljava najviše standarde zaštite životne sredine koji se primenjuju na novoj lokaciji nakon izmeštanja.
Državna pomoć može da se dodeli samo privrednim subjektima koji posluju u urbanim sredinama ili u posebnim sredinama u Republici Srbiji zaštićenim zakonom kao prirodna staništa biljnog i životinjskog sveta, koji obavljaju aktivnosti u skladu sa zakonom, ali zbog većeg stepena zagađivanja životne sredine izazvanog tim aktivnostima, moraju da budu izmeštena na drugu lokaciju.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za izmeštanje privrednih subjekata su:
1) troškovi za kupovinu zemljišta, izgradnju ili kupovinu novih postrojenja, ali samo istog kapaciteta kao postrojenja koja su napuštena,
2) troškovi penala koje snosi privredni subjekat zbog raskidanja ugovora o zakupu zemljišta ili zgrada ukoliko je zbog odluke nadležnog organa ili sudske odluke o promeni lokacije došlo do prevremenog raskida ugovora.
Pri određivanju iznosa opravdanih troškova, odbija se:
1) dobit od prodaje ili iznajmljivanja napuštenog postrojenja ili zemljišta,
2) naknada dobijena po osnovu eksproprijacije (lišavanja svojine),
3) bilo koja druga dobit u vezi sa premeštanjem postrojenja, posebno dobit koja, u trenutku premeštanja, proizlazi iz unapređenja tehnologije koja se koristi,
4) ulaganja radi povećanja kapaciteta.
Visina investicione državne pomoći utvrđuje se, i to:
1) za male privredne subjekte - do 70% opravdanih troškova
2) za srednje privredne subjekte - do 60% opravdanih troškova
3) za velike privredne subjekte - do 50% opravdanih troškova.
4.10. Državna pomoć za izradu studija zaštite životne sredine
Državna pomoć može da se dodeli privrednom subjektu za izradu studija zaštite životne sredine neposredno povezanih sa ulaganjima za:
- dostizanje standarda pod uslovima navedenim u čl. od 30. do 32. ove uredbe,
- ostvarivanje uštede energije pod uslovima navedenim u čl. od 36. do 39. ove uredbe, i
- proizvodnju obnovljive energije pod uslovima navedenim u čl. od 40. do 43. ove uredbe.
Državna pomoć može da se dodeli i kada se, nakon nalaza pripremnog istraživanja, ulaganje koje je predmet istraživanja ne ostvari.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za izradu studija zaštite životne sredine su troškovi izrade studija.
Visina investicione državne pomoći utvrđuje se, i to:
1) za male privredne subjekte - do 70% opravdanih troškova,
2) za srednje privredne subjekte - do 60% opravdanih troškova,
3) za velike privredne subjekte - do 50% opravdanih troškova.
Čl. 62-87**
(Prestalo da važi)
1. Državna pomoć u sektoru proizvodnje čelika
Državna pomoć privrednom subjektu koji obavlja proizvodnju čelika može da se dodeli za sledeće primarne ciljeve utvrđene ovom uredbom:
1) za zaštitu životne sredine u smislu čl. od 29. do 61. ove uredbe,
2) za male i srednje privredne subjekte u smislu čl. od 18. do 20. ove uredbe,
3) za istraživanje, razvoj i inovacije u smislu čl. od 62. do 80. ove uredbe,
4) za rizični kapital u smislu čl. 84. i 85. ove uredbe,
5) za zapošljavanje u smislu čl. od 25. do 28. ove uredbe,
6) za usavršavanje u smislu čl. od 81. do 83. ove uredbe.
Državna pomoć može da se dodeli i za restrukturisanje privrednog subjekta koji obavlja proizvodnju čelika koji je u teškoćama, pod uslovom da:
1) državna pomoć, pod normalnim tržišnim uslovima, vodi dugoročnoj održivosti tog privrednog subjekta na kraju perioda restrukturisanja,
2) su iznos i intenzitet državne pomoći strogo ograničeni na ono što je neophodno za obnavljanje održivosti, a da se pomoć, ako je moguće, progresivno smanjuje,
3) je privredni subjekat, pre nego što mu je državna pomoć dodeljena, doneo program restrukturisanja sa racionalizacijom i koji obuhvata zatvaranje neefikasnih kapaciteta.
2. Državna pomoć u sektoru vađenja uglja
Državna pomoć privrednom subjektu koji obavlja vađenje uglja može da se dodeli za sledeće primarne ciljeve utvrđene ovom uredbom:
1) za zaštitu životne sredine u smislu čl. od 29. do 61. ove uredbe,
2) za istraživanje, razvoj i inovacije u smislu čl. od 62. do 80. ove uredbe,
3) za usavršavanje u smislu čl. od 81. do 83. ove uredbe.
Državna pomoć može da se dodeli i za racionalno korišćenje rezervi uglja i za posebne troškove nastale racionalizacijom ili restrukturisanjem u sektoru uglja.
3. Državna pomoć u sektoru saobraćaja
Državna pomoć privrednom subjektu koji obavlja delatnost saobraćaja može da se dodeli za sve primarne ciljeve regionalne i horizontalne državne pomoći utvrđene ovom uredbom.
Državna pomoć može da se dodeli i za kombinovani transport tereta, saobraćaj u unutrašnjoj plovidbi i vazdušni saobraćaj.
3.1. Državna pomoć za kombinovani transport tereta
Državna pomoć u saobraćaju može da se dodeli u cilju zamene drumskog transporta tereta železničkim transportom, kao i u cilju unapređenja ovog kombinovanog transporta i dodeljuje se isključivo kao investiciona državna pomoć.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za kombinovani transport tereta su ukupni investicioni troškovi:
1) izgradnje i prilagođavanja terminala kombinovanog transporta uključujući i opremu za špediciju,
2) procenjenih većih troškova opreme za kombinovani transport koja se odnosi na: kontejnere za drumski transport, posebna vozila i kontejnere za kombinovani transport, primenu polu-nosača za olakšavanje utovara, primenu početne i kasnije drumske transportne opreme i primenu opreme za kopnenu navigaciju,
3) inovativni troškovi špedicije i logističkih sistema, posebno intermodalnih informacija i komunikacionih sistema za poboljšanje ponude kombinovanog transporta,
4) kupovina brzih lokomotiva radi pružanja novih, kvalitetnijih usluga u kombinovanom transportu, preusmeravajući transport tereta sa drumskog na železnički.
Visina državne pomoći utvrđuje se, i to:
1) do 50% opravdanih troškova iz člana 91. stav 2. tačka 1) ove uredbe,
2) do 100% opravdanih troškova iz člana 91. stav 2. tačka 2) ove uredbe,
3) do 30% opravdanih troškova iz člana 91. stav 2. tačka 3) ove uredbe,
4) do 30% opravdanih troškova iz člana 91. stav 2. tačka 4) ove uredbe u toku jednogodišnjeg pilot projekta.
3.2. Državna pomoć za saobraćaj u unutrašnjoj plovidbi
Državna pomoć može da se dodeli za saobraćaj u unutrašnjoj plovidbi, i to za:
1) ulaganja u infrastrukturu terminala u lukama i pristaništima,
2) ulaganja u stacionarnu i prenosivu opremu, potrebnu za utovar i istovar u lukama i pristaništima.
Opravdani troškovi za dodelu državne pomoći za saobraćaj u unutrašnjoj plovidbi su troškovi razvoja novih ili dodatnih transportnih kapaciteta u unutrašnjoj plovidbi.
Visina državne pomoći iz stava 1. ovog člana utvrđuje se do 50% opravdanih troškova.
3.3. Državna pomoć za vazdušni saobraćaj
Državna pomoć može da se dodeli avio prevoznicima za otvaranje novih linija između regionalnog i nacionalnog aerodroma ili regionalnog i aerodroma u drugim zemljama, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da avio prevoznik poseduje važeće uverenje o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta,
2) da nova linija ili novi red letenja bude održiv dugoročno, a državna pomoć mora biti degresivna i vremenski ograničena,
3) da uspostavljanju nove linije prethodi izrada poslovnog plana koji će potvrditi celishodnost linije i posle prestanka dodele državne pomoći,
4) da se državna pomoć dodeljuje najduže pet godina, a visina državne pomoći u bilo kojoj godini ne može biti veća od 50% opravdanih troškova u toj godini, niti veća od 40% ukupnih opravdanih troškova u celom periodu,
5) da opravdani troškovi obuhvataju ukupne troškove otvaranja nove linije koji se odnose na početne komercijalne i troškove marketinga, kao i troškove smeštaja letačkog osoblja u okviru aerodroma,
6) da se dodela državne pomoći obustavi kada se dostignu ciljevi u smislu broja putnika ili rentabilnosti nove linije, a ako se to ostvari pre isteka predviđenog roka,
7) da je dodela državne pomoći povezana sa neto povećanjem broja prevezenih putnika,
8) da postupak dodele državne pomoći za otvaranje novih vazdušnih linija bude javan i da omogući svim zainteresovanim avioprevoznicima da, pod jednakim uslovima, ponude svoje usluge,
9) da je davalac državne pomoći dužan da objavi godišnju listu linija za koje je dodeljena državna pomoć za svaki aerodrom, navodeći izvore državne pomoći, korisnika, i broj putnika.
Čl. 95-97*
(Prestalo da važi)
Va USLUGE OD OPŠTEG EKONOMSKOG INTERESA
Privrednom subjektu može da se dodeli naknada za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1) privredni subjekt koji pruža usluge od opšteg ekonomskog interesa ima jasno određenu obavezu da pruža usluge od opšteg ekonomskog interesa, određene zakonom ili aktom davaoca naknade,
2) parametri za izračunavanje visine naknade unapred su, objektivno i jasno utvrđeni,
3) visina naknade ne sme da pređe iznos kojim privredni subjekat pokriva troškove potreban za pokrivanje troškova koje ima za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa, uzimajući u obzir prihode i razumnu dobit, niti da bude prekomerna i tako naruši konkurenciju na tržištu; "razumna dobit" predstavlja stopu prinosa na kapital privrednog subjekta koja uzima u obzir rizik ili odsustvo rizika koji nastaje za privredni subjekt zbog posredovanja države i najčešće ne sme da pređe prosečnu stopu u sektoru kojem pripada privredni subjekt iz prethodnih godina; ako u sektoru nema privrednih subjekata za upoređivanje, upoređivanje se čini sa privrednim subjektima iz drugog sektora, uz uvažavanje posebnosti svakog sektora; pri određivanju iznosa "razumne dobiti", država može da uvede podsticajne kriterijume, koji se pre svega odnose na kvalitet pružene usluge i povećanje efikasnosti pružanja usluga.
Ako privredni subjekat kome je određena obaveza pružanja usluga od opšteg ekonomskog interesa nije izabran da pruža usluge u postupku javne nabavke, visina naknade njemu se određuje na osnovu analize troškova poslovanja istog ili sličnog privrednog subjekta, koji obavlja istu ili sličnu delatnost, u istim ili sličnim uslovima.
Naknada za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa koja je dodeljena u skladu sa ovim članom nije državna pomoć i ne prijavljuje se Komisiji za kontrolu državne pomoći.
Državna pomoć privrednom subjektu koji pruža usluge od opšteg ekonomskog interesa tako što ispunjava uslove iz člana 97a stav 1. ove uredbe, ali nije izabran da pruža usluge u postupku javne nabavke i visina naknade nije mu određena na osnovu analize troškova poslovanja istog ili sličnog privrednog subjekta koji obavlja istu ili sličnu delatnost u istim ili sličnim uslovima, predstavlja uvek dozvoljenu državnu pomoć i ne prijavljuje se Komisiji za kontrolu državne pomoći:
1) ako je godišnja naknada za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa u iznosu do 15 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti u svim delatnostima osim u sektorima transporta i transportne infrastrukture,
2) ako je naknada za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa dodeljena zdravstvenim ustanovama i privrednim subjektima koji pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa u oblasti za socijalnog stanovanja,
3) ako je naknada za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa dodeljena za aerodrome čiji prosečni godišnji promet u toku dve finansijske godine koje prethode godini u kojoj mu je povereno pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ne prelazi 200.000 putnika,
4) ako ovlašćenje za pružanje usluga od opšteg interesa nije duže od 10 godina, osim ako izvođač usluga mora investirati u infrastrukturu koja je uslov za izvođenje usluge od opšteg ekonomskog interesa, koja se amortizuje u dužem periodu, saglasno sa opštevažećim računovodstvenim standardima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, davalac državne pomoći dužan je da 10 godina od dodele pomoći vodi evidenciju o podacima iz člana 97a stav 1. ove uredbe i da Komisiji za kontrolu državne pomoći, na njen zahtev, dostavi svaki podatak iz evidencije.
Naknada za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa koja nije obuhvaćena slučajevima iz čl. 97a i 97b ove uredbe predstavlja državnu pomoć i obavezno se prijavljuje Komisiji za kontrolu državne pomoći, zbog visokog rizika od narušavanja konkurencije na tržištu.
Privredni subjekt kome je dodeljena naknada i koji pored usluga od opšteg ekonomskog interesa obavlja i druge delatnosti, dužan je da vodi odvojene račune za svaku delatnost pojedinačno u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji, kako bi moglo da se proveri da mu nije dodeljena prekomerna naknada i da li dodeljenu naknadu isključivo koristi za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa.
VI SPECIFIČNI INSTRUMENTI DODELE DRŽAVNE POMOĆI
1. Kratkoročno osiguranje izvoznih kredita
Državne garancije za kratkoročno osiguranje izvoznih kredita od tržišnih rizika su zabranjene, a dozvoljene su samo za osiguranje izvoznih kredita od netržišnih rizika.
Pojedinačna državna garancija ne predstavlja instrument dodele državne pomoći ukoliko kumulativno ispunjava sledeće uslove:
a) da privredni subjekat nije u teškoćama,
b) da je garancija povezana sa posebnom finansijskom transakcijom, na fiksni iznos i fiksni period vremena,
v) da garancija ne pokriva više od 80% neizmirenog zajma ili druge finansijske obaveze korisnika. Ovo ograničenje se ne odnosi na garancije koje pokrivaju dužničke obveznice,
g) da se premija za garanciju obračunava primenom komercijalnih principa.
Šema državne garancije ne predstavlja instrument dodele državne pomoći ukoliko kumulativno ispunjava sledeće uslove:
a) da ne predstavlja podršku privrednim subjektima koji su u teškoćama,
b) da je garancija vezana za posebnu finansijsku transakciju, fiksni iznos, fiksni vremenski period, i ne pokriva više od 80% neizmirenog zajma ili druge finansijske obaveze korisnika. Ovo ograničenje se ne odnosi na državne garancije koje pokrivaju dužničke obveznice,
v) da su uslovi šeme državne garancije zasnovani na realnoj proceni rizika i da premije koje plaća korisnik realizuje iz sopstvenih izvora,
g) da premije pokrivaju normalne rizike pokrivene dodeljenom garancijom i administrativne troškove šeme, uključujući godišnje prihode na taj kapital, obezbeđen od strane države,
d) da se premije preispituju najmanje jednom godišnje,
đ) da šema državne pomoći predviđa uslove pod kojima će se buduće garancije dodeljivati (prihvatljiv privredni subjekat, sektor, veličina, maksimalni iznos i trajanje garancije).
3. Prodaja nepokretne imovine u javnoj svojini
Prodaja nepokretne imovine u javnoj svojini ne predstavlja državnu pomoć ukoliko je postupak prodaje određen u skladu sa jednom od sledećih metoda:
1) objavljenom, otvorenom i neuslovljenom licitacijom, prihvatajući najbolju ili jedinu ponudu, obezbeđujući ispunjenje sledećih uslova:
(a) da je ponuda više puta (uzastopno) oglašavana u vremenskom periodu od najmanje dva meseca u nacionalnoj i lokalnoj štampi,
(b) da svaki potencijalni kupac može da kupi zemljište i zgrade i da ih koristi za svoje lične potrebe,
(v) da uslov iz podtačke (b) ove tačke ne utiče na ograničenje zaštite životne sredine, zaštitu javnih interesa i izuzimanje sumnjivih licitacija i ponuda,
2) na osnovu procene nezavisnog stručnjaka, koji poseduje odgovarajući dokument kojim je ovlašćen za procenu stvarne imovine ili ima odgovarajuće iskustvo.
Ukoliko se nepokretna imovina u javnoj svojini ne može prodati po ceni određenoj od strane nezavisnog stručnjaka, cena se snižava za najviše 5%.
Ukoliko je, nakon određenog vremena, očigledno da imovina iz stava 3. ovog člana ne može da se proda ni po sniženoj ceni, izvršiće se nova procena zasnovana na stečenom iskustvu.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Uredbe o izmenama i dopunama
Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći
("Sl. glasnik RS", br. 100/2011)
Član 33
Ova uredba stupa na snagu 1. januara 2012. godine.
Samostalni član Uredbe o dopuni
Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći
("Sl. glasnik RS", br. 91/2012)
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
TABELA DODELJENE DE MINIMIS DRŽAVNE POMOĆI
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
13 |
14 |
Davalac |
Matični broj davaoca |
Korisnik de minimis državne pomoći |
Matični broj korisnika de minimis državne pomoći |
Sektor (delatnost) korisnika de minimis državne pomoći |
Broj i datum odluke kojom se sredstva stavljaju na raspolaganje korisniku de minimis državne pomoći |
Naziv mere de minimis državne pomoći |
Pravni osnov za donošenje mere de minimis državne pomoći |
Cilj de minimis državne pomoći |
Iznos dodeljene de minimis državne pomoći |
Instrument dodele de minimis državne pomoći |
Izvor finansiranja de minimis državne pomoći |
Trajanje de minimis državne pomoći |
Napomena davaoca de minimis državne pomoći |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Za tačnost podataka tvrdi i overava |
|
|
____________________________ |
|
MP |
____________________________ |
|
|
____________________________ |
|
|
potpis ovlašćenog lica |
NAČIN
ZA POPUNJAVANJE TABELE DODELJENE DE MINIMIS DRŽAVNE POMOĆI
U pojedine rubrike Tabele dodeljene de minimis državne pomoći upisuje se sledeće:
1) u rubriku 1 (Davalac de minimis državne pomoći) - Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, preko nadležnih organa, i svako pravno lice koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje de minimis državnu pomoć u bilo kom obliku;
2) u rubriku 2 (Matični broj davaoca de minimis državne pomoći) - matični broj dodeljen od strane Republičkog zavoda za statistiku;
3) u rubriku 3 (Korisnik de minimis državne pomoći) - svako pravno i fizičko lice, koje u obavljanju delatnosti proizvodnje i/ili prometa robe i/ili pružanja usluga na tržištu koristi de minimis državnu pomoć u bilo kom obliku;
4) u rubriku 4 (Matični broj korisnika de minimis državne pomoći) - matični broj dodeljen od strane Republičkog zavoda za statistiku;
5) u rubriku 5 (Sektor (delatnost) korisnika de minimis državne pomoći) - trocifrena oznaka delatnosti (do nivoa grane) prema Zakonu o Klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) i Uredbi o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 54/10);
6) u rubriku 6 (Broj i datum odluke kojom se sredstva stavljaju na raspolaganje korisniku de minimis državne pomoći) - broj i datum odluke kojom davalac de minimis državne pomoći dodeljuje pomoć korisniku de minimis državne pomoći;
7) u rubriku 7 (Naziv mere de minimis državne pomoći) - osnovni propis koji predstavlja neposredni osnov za dodelu de minimis državne pomoći (zakon, uredba, pravilnik, program, odluka i dr.);
8) u rubriku 8 (Pravni osnov za donošenje mere de minimis državne pomoći) - propisi na osnovu kojih se donosi propis koji predstavlja neposredni osnov za dodelu de minimis državne pomoći;
9) u rubriku 9 (Cilj de minimis državne pomoći) - cilj koji se želi postići dodelom de minimis državne pomoći;
10) u rubriku 10 (Iznos de minimis državne pomoći) - dodeljeni iznos de minimis državne pomoći;
11) u rubriku 11 (Instrument dodele de minimis državne pomoći) - instrument dodele de minimis državne pomoći prema članu 5. Pravilnika o metodologiji izrade godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći ("Službeni glasnik RS", broj 3/11);
12) u rubriku 12 (Izvor finansiranja de minimis državne pomoći) - nivo sa kojeg se dodeljuje de minimis državna pomoć (republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili drugi izvori finansiranja);
13) u rubriku 13 (Trajanje de minimis državne pomoći) - vremenski period trajanja de minimis državne pomoći;
14) rubrika 14 popunjava se po potrebi.
TABELA UKUPNO DODELJENE DE MINIMIS DRŽAVNE POMOĆI
(Prestao da važi)
* Dana 24. marta 2021. godine prestali su da važe
član 3. stav 1. tač. 1. i 1.1. i čl. 7-14. Uredbe o pravilima za dodelu
državne pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 13/2010, 100/2011, 91/2012,
37/2013, 97/2013 i 119/2014 - dalje: Uredba), stupanjem na snagu Uredbe
o uslovima i kriterijumima usklađenosti regionalne državne pomoći ("Sl.
glasnik RS", br. 23/2021) i član 3. stav 1. tač. 4. i 4.1. i čl. 95-97.
Uredbe, stupanjem na snagu Uredbe o pravilima i uslovima za dodelu
pomoći male vrednosti (de minimis pomoći) ("Sl. glasnik RS", br.
23/2021) osim Priloga I i Priloga II koji su odštampani uz Uredbu.
** Dana 25. juna 2021. godine prestaju da važe član 3. stav 1. tač. 2)
i 2.1, podtač. 1), 3) i 5)-7), čl. 6a, 15. i 16, čl. 18-20, čl. 25-28a
i čl. 62-85. i Prilog II Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći
("Sl. glasnik RS", br. 13/2010, 100/2011, 91/2012, 37/2013, 97/2013,
119/2014 i 23/2021 - dr. uredbe - dalje: Uredba), stupanjem na snagu
Uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti horizontalne državne
pomoći ("Sl. glasnik RS", br. 62/2021), član 2. stav 1. tačka 5), član
3. stav 1. tačka 2.1. podtačka 2) i čl. 21-24a Uredbe, stupanjem na
snagu Uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći za
sanaciju i restrukturiranje učesnika na tržištu u teškoćama ("Sl.
glasnik RS", br. 62/2021) i član 3. stav 1. tačka 2.1. podtačka 8) i
čl. 86. i 87. Uredbe, stupanjem na snagu Uredbe o uslovima i
kriterijumima usklađenosti državne pomoći za kulturu ("Sl. glasnik RS",
br. 62/2021).