ODLUKAO MERAMA ZAŠTITE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA NA PODRUČJU TERITORIJE GRADA ČAČKA("Sl. list grada Čačka", br. 11/2021) |
Ovom Odlukom propisuju se mere za zaštitu useva i zasada na poljoprivrednom zemljištu od poljske štete, koju mogu počiniti ljudi i stoka i organizovanje neposredne zaštite poljoprivrednog zemljišta od poljske štete, kao i mere zaštite poljoprivrednog zemljišta od elementarnih nepogoda (mraz, grad, požar i slično) na teritoriji grada Čačka.
Mere zaštite poljoprivrednog zemljišta od poljske štete, koje su utvrđene ovom Odlukom odnose se i na skinuti rod dok se još uvek nalazi na poljoprivrednom zemljištu.
Pod poljskom štetom, u smislu ove Odluke, podrazumeva se šteta koja je nastala uništavanjem useva i zasada, paljenjem biljnih ostataka posle žetve, kao i krađom poljoprivrednih proizvoda, stoke, mehanizacije i slično.
Pod poljoprivrednim zemljištem u smislu ove odluke, podrazumeva se zemljište koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju (njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare) i zemljište koje se može privesti nameni za poljoprivrednu proizvodnju.
II MERE ZA ZAŠTITU OD POLJSKE ŠTETE I MERE ZA ZAŠTITU OD SPALJIVANJA ORGANSKIH OSTATAKA NA POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU
Mere zaštite od poljske štete odnose se na zabranu uništavanja useva, zasada, objekata sa i bez stoke i živine, košnica, mehanizacije i opreme, paljenja biljnih ostataka posle žetve na poljoprivrednom zemljištu, izazivanja oštećenja koja dovode do smanjenja produktivnosti, strukture i slojeva poljoprivrednog zemljišta, i svakog drugog oštećenja na poljoprivrednom zemljištu, kao i krađe poljoprivrednih proizvoda, stoke, mehanizacije, opreme i ispaše stoke na poljoprivrednom zemljištu, osim na sopstvenom zemljištu (u daljem tekstu: poljska šteta).
Mere zaštite od poljske štete odnose se i na zabranu:
1) Ostavljanja stoke u polju bez čuvara ili poveravanja na čuvanje licu koje po svom uzrastu, duševnoj ili telesnoj sposobnosti nije u stanju da njome stalno i potpuno vlada, kao i ispaše stoke na tuđem poljoprivrednom zemljištu;
2) Prelaza zaprežnim ili motornim vozilima ili progona stoke preko tuđeg obrađenog ili za setvu pripremljenog zemljišta;
3) Rasturanja, razbacivanja ili rušenja složenih poljoprivrednih proizvoda i ostataka poljoprivrednih useva (plastovi i sl.) na tuđem poljoprivrednom zemljištu;
4) Kidanja, čupanja, ubiranja ili na drugi način oštećenja useva, plodova ili trave na tuđem poljoprivrednom zemljištu;
5) Lomljenja, sečenja ili na drugi način nanošenja oštećenja tuđim voćkama, čokotima ili drveću koje čini poljozaštitni pojas ili zaštitni pojas pored obale reke;
6) Bacanja ili odlaganja svih vrsta otpadnog materijala, kamenja, zemlje, korova, kao i bacanja ili pokopavanja životinjskih leševa, na tuđem poljoprivrednom zemljištu, poljskom putu, kanalima za navodnjavanje i slično;
7) Ostavljanja upotrebljenih plastičnih masa i drugih teško razgradivih materijala, na poljoprivrednom zemljištu, poljskom putu, kanalima za navodnjavanje i slično;
8) Prisvajanja, rušenja, uništavanja ili oštećenja objekata i naprava (koliba, ograda, znakova, mašina, alata, pribora, meteoroloških stanica i sl.) na tuđem poljoprivrednom zemljištu, koje su u funkciji korišćenja poljoprivrednog zemljišta;
9) Prekopavanja, preoravanja poljskih puteva, poljskih staza, pašnjaka i utrina, zasipanja, rušenja ili na drugi način pričinjavanja štete na propustima, kanalima i nasipima, protivgradnim stanicama, crpnim stanicama, sistemima za navodnjavanje i slično;
10) Podizanja neadekvatne međe, koja dovodi do zauzimanja i zasenčenja tuđeg poljoprivrednog zemljišta;
Vlasnici, odnosno držaoci stoke i živine dužni su da čuvaju i drže stoku i živinu tako da ona ne pričinjava poljsku štetu na tuđem poljoprivrednom zemljištu.
Mesne zajednice na teritoriji grada Čačka, ako za to postoje mogućnosti, po potrebi, mogu organizovati posebnu poljočuvarsku službu, radi zaštite useva i zasada na poljoprivrednom zemljištu od poljske štete, u skladu sa sa Statutom mesne zajednice i ovom Odlukom.
Službu iz stava 1. ovog člana može organizovati jedna ili više mesnih zajednica zajedno, ako se za to izjasni većina vlasnika, odnosno korisnika poljoprivrednog zemljišta sa teritorije jedne ili više mesnih zajednica, na način utvrđen Statutom ili opštim aktom mesne zajednice.
Sredstva za obavljanje poslova službe iz stave 1. ovog člana obezbeđuju se iz sopstvenih sredstava prihoda mesne zajednice.
Čuvar polja je lice ovlašćeno od strane saveta mesne zajednice za obavljanje poslova iz člana 7. stav 1. ove Odluke.
Čuvar polja mora imati pismeno ovlašćenje u kome je označeno njegovo svojstvo, kao i granice područja na kome obavlja poslove čuvara službe.
Broj čuvara polja, način obavljanja poslova, oblik i izgled oznake na odelu, kao i druga pitanja vezana za rad čuvara polja uređuju se opštim aktom mesne zajednice.
Radi procene pričinjene poljske štete, Mesna zajednica obrazuje Komisiju za procenu poljske štete (u daljem tekstu Komisija). Način rada, sastav i način izbora članova Komisije utvrđuje se posebnim aktom saveta mesne zajednice.
Komisija je dužna da u skladu sa podnetim zahtevom za procenu poljske štete izađe na mesto nastanka štete i o tome sačini zapisnik.
Vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta kome je pričinjena poljska šteta i lice koje je odgovorno za učinjenu štetu mogu da prisustvuju radu Komisije.
Komisija se sastoji od tri stalna člana različitog profila poljoprivredne struke, jednog promenljivog člana predstavnika Saveta mesne zajednice na čijem je području pričinjena šteta koji će učestvovati u radu Komisije, prema mesnoj nadležnosti, i poverenika Civilne zaštite prema rejonu u kome je šteta načinjena.
Komisija sarađuje sa protivpožarnim inspektorom.
Aktom o imenovanju članova Komisije može se odrediti visina naknade za njen rad, ako za to postoje opredeljena finansijska sredstva.
Vlasnici, odnosno korisnici poljoprivrednog zemljišta mogu ostvariti naknadu za pričinjenu štetu od lica koja su odgovorna za učinjenu štetu sporazumom, ili putem suda.
Mere zaštite od spaljivanja organskih ostataka odnose se na zabranu spaljivanja organskih ostataka posle žetve useva na poljoprivrednom zemljištu i spaljivanja zatravljenih, zakorovljenih površina na neobrađenim i obrađenim poljoprivrednim površinama.
Ove mere odnose se na zabranu spaljivanja delova biljaka (lišće, grane, šiblje, seno i dr.) na poljoprivrednom zemljištu.
III MERE ZA ZAŠTITU OD POŽARA, GRADA I MRAZA
Mere za zaštitu od požara odnose se na zabranu loženja otvorene vatre na udaljenosti manjoj od 15 m od zgrada, objekata u kojima borave ljudi i stoka, objekata za smeštaj stočne hrane i drugih objekata koji su podložni paljenju.
Ove mere se odnose na zabranu spaljivanja ostataka posle žetve i prilaz otvorenom vatrom u blizini:
- zasejanih parcela u vremenu sazrevanja useva do završetka žetve i uklanjanja požnjevenih useva sa njiva,
- mesta na kojima se obavlja vršidba i mašinama kojima se obavlja vršidba.
Lica koja upravljaju mašinama za obavljanje žetve i vršidbe moraju biti upoznata sa merama za sprečavanje izbijanja požara i osposobljena za rukovanje sredstvima i opremom za gašenje požara.
Ako su strni usevi zasejani na kompleksu zemljišta većem od 50, a manjem od 100 hektara, žetva se otpočinje prokošavanjem useva po sredini, najmanje u širini od 15 metara.
Na kompleksu zemljišta većem od 100 hektara, prokošavanje se vrši tako da se odvaja približno svakih 50 hektara najmanje u širini od 15 metara.
Po završetku prokošavanja, prokošeni pojas se mora odmah preorati.
Žetva strnih useva na zemljištu pored železničke pruge otpočinje žetvom useva pored pruge najmanje u širini od 60 metara. Pokošeni usev ili slama neposredno posle žetve moraju biti uklonjeni, a zemljište istog dana poorano.
Mašine kojima se obavlja žetva i vršidba moraju imati u opremi propisane aparate za gašenje požara.
Pored mera zaštite od požara utvrđenih ovom Odlukom, neophodno je pridržavati se i mera zaštite od požara propisanih Pravilnikom o posebnim merama zaštite od požara u poljoprivredi.
Zaštita poljoprivrednih useva od dejstva grada sprovodi se u skladu sa propisima koji uređuju sistem odbrane od grada, a vlasnici odnosno korisnici poljoprivrednog zemljišta mogu u cilju zaštite poljoprivrednog zemljišta i useva od dejstva grada preduzimati i individualne mere kao što je postavljanje protivgradnih mreža na višegodišnjim zasadima.
Zaštitu poljoprivrednih useva od mraza sprovode vlasnici, odnosno korisnici poljoprivrednog zemljišta, primenom fizičkih metoda (zamagljivanjem, zagrevanjem vazduha, orošavanjem i sl.) i primenom hemijskih metoda.
Nadzor nad sprovođenjem ove Odluke i akata donetih na osnovu ove Odluke vrši Gradska uprava za opšte i zajedničke poslove.
Nadležni organ dužan je da na osnovu zahteva Gradskog veća, podnese izveštaj o činjenicama navedenim u stavu 1 ovog člana.
Novčanom kaznom od 100.000,00 dinara do 1.000.000,00 dinara kazniće se pravno lice ako postupa suprotno članu 4. ove Odluke.
Novčanom kaznom od 25.000,00 dinara do 250.000,00 dinara kazniće se preduzetnik ako postupa suprotno članu 4. ove Odluke.
Novčanom kaznom od 5.000,00 dinara do 50.000,00 dinara kazniće se fizičko lice ako postupa suprotno članu 4. ove Odluke.
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana, od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Čačka".