POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA KRAGUJEVCA("Sl. list grada Kragujevca", br. 16/2021) |
Poslovnikom Skupštine grada Kragujevca (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Kragujevca (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, javnost rada, kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine i njenih radnih tela.
Skupština je najviši organ grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i Statutom Grada (u daljem tekstu: Statut).
Skupštinu čine odbornici koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i Statutom.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
2. Jezik, pismo i rodna neutralnost izraza
U Skupštini u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom.
Svi pojmovi u ovom Poslovniku upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju muški i ženski prirodni rod. Imenice koje označavaju službene pozicije, položaje i funkcije u Gradu Kragujevcu (u daljem tekstu: Grad), koriste se u obliku koji izražava pol lica koje je njihov nosilac.
1. Sazivanje konstitutivne sednice
Konstitutivnu sednicu novog saziva Skupštine, posle sprovedenih izbora za odbornike Skupštine, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Ako je predsednik Skupštine iz prethodnog saziva odsutan, sprečen ili ne želi da sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, to može učiniti najstariji odbornik iz prethodnog saziva koji to prihvati, koji je ovlašćen da sazove konstitutivnu sednicu u roku od sedam dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Uz poziv za konstitutivnu sednicu organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove svakom kandidatu za odbornika obavezno dostavlja Statut, Poslovnik, Izveštaj Gradske Izborne komisije o sprovedenim izborima i Etički kodeks ponašanja funkcionera grada Kragujevca (u daljem tekstu: Etički kodeks).
2. Predsedavanje konstitutivnom sednicom
Konstitutivnom sednicom, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji kandidat za odbornika koji je prisutan na sednici i koji se prihvata te dužnosti (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomažu sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i najmlađi kandidat za odbornika koji je prisutan na sednici i koji se prihvati te dužnosti.
Pre početka sednice, zaposleni u organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za poslove Skupštine, utvrđuje ukupan broj prisutnih i obaveštava predsedavajućeg da li je prisutan potreban broj kandidata za odbornike za rad i odlučivanje.
Odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na ovlašćenja predsednika Skupštine, shodno se primenjuju i na ovlašćenja predsedavajućeg konstitutivne sednice.
Na konstitutivnoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika i postavljenje sekretara Skupštine.
Osim obaveznih tačaka dnevnog reda iz stava 1. ovog Poslovnika, konstitutivna sednica Skupštine, po pravilu, ima sledeće tačke dnevnog reda:
- razmatranje izveštaja Izborne komisije o sprovedenim izborima;
- imenovanje članova Verifikacionog odbora;
- izveštaj Verifikacionog odbora;
- donošenje odluke o potvrđivanju mandata odbornika;
- izbor predsednika Skupštine;
- izbor zamenika predsednika Skupštine;
- postavljenje sekretara Skupštine;
- izbor izvršnih organa Grada;
- izbor članova Odbora za administrativna i mandatno-imunitetska pitanja.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
Skupština na predlog predsedavajućeg, većinom glasova prisutnih odbornika, obrazuje Verifikacioni odbor od tri člana koji čine, po jedan kandidat za odbornika sa izbornih lista, koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Ukoliko nijedan kandidat za odbornika sa neke od izbornih lista koje su dobile najveći broj odborničkih mandata ne prihvata da bude član Verifikacionog odbora, člana Verifikacionog odbora daće sledeća Izborna lista, po broju dobijenih mandata.
U slučaju da treća i četvrta lista imaju isti broj mandata uzima se kandidat sa liste koja je dobila veći broj glasova.
Verifikacionim odborom predsedava njegov najstariji član.
Verifikacioni odbor radi na sednici kojoj prisustvuju svi članovi odbora i odlučuje većinom glasova članova odbora.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru za odbornika i izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima.
Po imenovanju Verifikacionog odbora, predsedavajući određuje pauzu u radu Skupštine najduže do 30 minuta, kako bi se sastao Verifikacioni odbor.
Na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije, Verifikacioni odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog kandidata za odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije, kao i da li je uverenje izdato od Gradske izborne komisije, kao nadležnog organa, te o tome podnosi pisani izveštaj Skupštini koji sadrži predlog da li treba potvrditi mandate odbornika.
Izveštaj i predlog iz stava 2. ovog člana Verifikacioni odbor donosi većinom glasova.
Izveštaj Verifikacionog odbora sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata odbornika;
- predlog da se ne potvrde mandati pojedinih kandidata za odbornika, sa obrazloženjem (u slučaju smrti kandidata za odbornika ili nastupanja drugog razloga za nedodeljivanje mandata novom odborniku);
- da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih kandidata za odbornika (u slučaju neslaganja, odnosno neistovetnosti podataka iz uverenja o izboru i izveštaja Gradske izborne komisije ili izdavanja uverenja o izboru od strane neovlašćenog organa).
Predsedavajući Verifikacionog odbora podnosi Skupštini izveštaj.
O izveštaju Verifikacionog odbora Skupština raspravlja u celini.
Posle završene rasprave, ukoliko Verifikacioni odbor ne ospori ni jedan mandat, o njegovom izveštaju Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno pojedini kandidat za odbornika na samoj sednici, predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom kandidatu za odbornika odloži ili da mu se mandat ne potvrdi, Skupština o tome posebno glasa.
Verifikacioni odbor završava sa radom kada Skupština donese Odluku o izboru Odbora za administrativna i mandatno-imunitetska pitanja.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem.
U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
Skupština se može konstituisati ako se izvrši potvrđivanje mandata većine od ukupnog broja odbornika.
Skupština može odložiti verifikaciju mandata pojedinog kandidata za odbornika i zatražiti od Izborne komisije da izvrši proveru valjanosti uverenja o izboru za odbornika i o tome obavesti Skupštinu najkasnije u roku od tri dana.
Po izvršenoj proveri iz stava 2. ovog člana, kandidatu za odbornika kome je verifikacija mandata odložena, mandat se potvrđuje ili se mandat dodeljuje drugom kandidatu za odbornika sa liste, u skladu sa zakonom.
Danom potvrđivanja mandata novoizabranih odbornika prestaje mandat odbornika Skupštine iz prethodnog saziva.
5. Potvrđivanje mandata odbornika posle konstituisanja Skupštine
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih kandidata za odbornika, u glasanju pored odbornika mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije da su izabrani.
Poslove Verifikacionog odbora, posle konstituisanja, vrši Odbor za administrativna i mandatno-imunitetska pitanja.
Posle donošenja odluke o potvrđivanju mandata, novoizabrani odbornici polažu zakletvu, glasno izgovarajući tekst zakletve koji čita predsedavajući, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost odbornika u Skupštini vršiti časno, odgovorno i verno Ustavu, zakonu i Statutu grada i po najboljem znanju i umeću služiti interesima građana Kragujevca".
Nakon date zakletve odbornik može da izgovori reči:
"Tako mi Bog pomogao."
Pošto polože zakletvu, odbornici potpisuju tekst zakletve koji se prilaže izbornom materijalu. Istovremeno, odbornik može da potpiše i izjavu da je upoznat sa sadržinom Etičkog kodeksa.
Odbornici koji nisu prisustvovali konstitutivnoj sednici, ili im je mandat bio osporen pa kasnije potvrđen, zakletvu daju pojedinačno na prvoj narednoj sednici kojoj prisustvuju, posle potvrđivanja njihovih mandata.
III IZBOR PREDSEDNIKA I ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE I POSTAVLJENJE SEKRETARA I ZAMENIKA SEKRETARA SKUPŠTINE
1. Izbor predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine bira se na konstitutivnoj sednici iz reda odbornika, na predlog najmanje jedne trećine odbornika, na mandatni period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Predsednik skupštine može biti na stalnom radu.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, nakon potvrđivanja mandata odbornika.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana, predsedavajući može, na predlog svakog odbornika kome je mandat potvrđen, da odredi pauzu u trajanju do 30 minuta.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, podatak o stranačkoj pripadnosti kandidata, kraću biografiju, obrazloženje, potpise predlagača, ime i prezime izvestioca, ime predlagača i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve podnete predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predstavnik predlagača ima pravo da u ime predlagača usmeno obrazloži predlog.
O predlogu kandidata za predsednika Skupštine otvara se rasprava.
Nakon rasprave, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena, a ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Po utvrđivanju liste kandidata iz člana 19. ovog Poslovnika, obrazuje se Komisija za sprovođenje i utvrđivanje rezultata tajnog glasanja od tri člana (u daljem tekstu: Komisija).
Komisija se obrazuje od tri člana i to: po jedan najmlađi odbornik iz političke stranke, odnosno koalicije registrovanih političkih stranaka ili grupe građana koje su dobile najveći broj odborničkih mandata.
Ukoliko najmlađi odbornik iz stava 2. ovog člana, ne želi ili ne može da učestvuje u radu Komisije, u sastav Komisije imenuje se sledeći najmlađi prisutni odbornik koji to želi, iz političke stranke, odnosno koalicije registrovanih političkih stranaka ili grupe građana, koje su po broju odborničkih mesta sledeće po redu.
Ukoliko nijedan od najmlađih odbornika iz stava 2. i 3. ovog člana ne želi ili ne može da uzme učešće u radu Komisije, Komisija se obrazuje od tri predstavnika političke stranke, odnosno koalicije registrovanih političkih stranaka ili grupe građana koja je dobila najveći broj odborničkih mesta.
U slučaju da politička stranka, odnosno koalicija registrovanih političkih stranaka ili grupa građana koja je dobila najveći broj odborničkih mesta, ne želi da da svoje predstavnike, Komisija će se obrazovati od tri predstavnika političke stranke, odnosno koalicije registrovanih političkih stranaka ili grupe građana, koja je - su po broju odborničkih mesta sledeća - e, po redu, a ukoliko ni na ovaj način ne može da dođe do obrazovanja Komisije, Komisija će se obrazovati iz reda zaposlenih u stručnoj službi za poslove Skupštine, na predlog sekretara koji rukovodi stručnom službom.
Kad se utvrdi lista kandidata za predsednika Skupštine, pristupa se glasanju.
Izbor predsednika Skupštine vrši se tajnim glasanjem u prostoriji gde se održava konstitutivna sednica.
Odbornik može glasati samo za jednog kandidata za predsednika Skupštine.
Glasanje se vrši glasačkim listićima. Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni su pečatom Skupštine.
Tekst glasačkog listića ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.
Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Glasački listić sadrži: oznaku da se glasa za izbor predsednika Skupštine, napomenu da se bira samo jedan od predloženih kandidata ili da se izbor vrši zaokruživanjem reči "za" ili reči "protiv" ukoliko je predložen samo jedan kandidat, redni broj koji se stavlja ispred imena kandidata, prezime i ime kandidata, njegova stranačka pripadnost kao i način glasanja.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se u drugoj boji.
Tajnim glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, kome u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i najmlađi odbornik.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može rukovoditi glasanjem niti pomagati u rukovođenju.
Predsedavajući određuje pauzu u radu sednice Skupštine da bi se izvršile pripreme za sprovođenje glasanja, i određuje vreme nastavka sednice - početka glasanja za izbor predsednika Skupštine.
Glasačka kutija mora biti prazna i od providnog materijala.
Odborniku se uručuje glasački listić tako što, pošto je prethodno prozvan, prilazi stolu predsedavajućeg. Predsedavajući uručuje odborniku glasački listić, a sekretar Skupštine označava kod imena i prezimena odbornika u spisku da mu je glasački listić uručen.
Kad odbornik popuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a sekretar Skupštine, kod imena i prezimena odbornika u spisku, označava da je odbornik glasao.
Nakon toga odbornik svojim potpisom potvrđuje da je uzeo učešće u glasanju. Ako to ne učini predsedavajući to konstatuje, a Komisija unosi u Zapisnik.
Pošto je glasanje završeno, predsedavajući određuje pauzu kako bi Komisija utvrdila rezultate glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno.
Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat, koji će biti zapečaćen.
4. Utvrđivanje rezultata glasanja
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- uručenih glasačkih listića,
- upotrebljenih glasačkih listića,
- neupotrebljenih glasačkih listića,
a) neuručenih i neupotrebljenih,
b) uručenih a neupotrebljenih,
- nevažećih glasačkih listića,
- važećih glasačkih listića,
- ukupan broj glasova koje je dobio kandidat, odnosno kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju, koji kandidat je izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić, glasački listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koji je predlog odbornik glasao, odnosno da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga, glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, kao i glasački listić na kome je zaokružen novi kandidat koji je dopisan.
O utvrđivanju rezultata glasanja Komisija sastavlja Zapisnik koji potpisuju svi članovi Komisije.
U Zapisnik se obavezno unosi datum i vreme glasanja.
Predsednik Komisije je dužan da pročita Zapisnik iz stava 1. ovog člana i objavi koji kandidat je izabran, odnosno da nijedan kandidat nije izabran propisanom većinom.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
U slučaju da je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine, na glasačkom listiću, ispod njegovog imena, stoji reč "za" na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani.
Glasa se zaokruživanjem reči "za" ili reči "protiv".
Ako je za izbor predsednika predložen samo jedan kandidat, koji ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se ponoviti za istog kandidata, na istoj sednici.
Ako u ponovljenom glasanju, kandidat za predsednika ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 24 časa, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od 48 časova, računajući od časa ponovljenog glasanja.
Ako su za izbor predsednika predložena dva kandidata, od kojih nijedan ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se ponoviti za iste kandidate, na istoj sednici. Ako u ponovljenom glasanju, nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 24 časa, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od 48 časova, računajući od časa ponovljenog glasanja.
Ako su za izbor predsednika predložena tri kandidata, od kojih nijedan ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje će se na istoj sednici ponoviti za dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako u ponovljenom glasanju, nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 24 časa, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od 48 časova, računajući od časa ponovljenog glasanja.
Kandidat koji je u ponovljenom glasanju dobio najveći, ali ne i potreban broj glasova, može biti ponovo kandidovan.
Ako u prvom glasanju jedan od predloženih kandidata ima najveći, ali ne i dovoljan broj glasova, a druga dva kandidata jednak broj glasova, glasanje će se ponoviti na istoj sednici za kandidata koji ima najveći broj glasova i jednog od kandidata koji imaju jednak broj glasova.
Skupština će tajnim glasanjem većinom glasova od prisutnog broja odbornika odlučiti koji od kandidata sa jednakim brojem glasova učestvuje kao kandidat u ponovljenom glasanju za izbor predsednika Skupštine.
Ako u ponovljenom glasanju, ni jedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 24 časa, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od 48 časova, računajući od časa ponovljenog glasanja.
Kandidat koji je u ponovljenom glasanju dobio najveći, ali ne i potreban broj glasova, može biti ponovo kandidovan.
Ako u prvom glasanju sva tri kandidata dobiju jednak broj glasova, glasanje će se na istoj sednici ponoviti za iste kandidate.
Ako u ponovljenom glasanju, nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, sačiniće se nova lista kandidata, najranije po proteku roka od 24 časa, a Skupština će odlučivati najkasnije u roku od 48 časova, računajući od časa ponovljenog glasanja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima dalje vođenje sednice.
Pri stupanju na dužnost predsednik Skupštine pred odbornicima daje sledeću svečanu izjavu:
"Izjavljujem da ću dužnosti predsednika Skupštine, vršiti verno Ustavu, Zakonu i Statutu grada, po najboljem znanju i umeću ispunjavati odredbe Poslovnika i da ću časno i odgovorno izvršavati sve svoje dužnosti."
Nakon davanja svečane izjave, predsednik Skupštine preuzima rukovođenje sednicom. Pre nego što preuzme rukovođenje sednicom predsednik Skupštine se može obratiti odbornicima.
5. Izbor zamenika predsednika Skupštine
Predsednik skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine.
Proces glasanja za predsednika i zamenika predsednika Skupštine obavlja se istovremeno (dve glasačke kutije), ukoliko su dostavljeni predlozi u skladu sa članom 19. ovog Poslovnika, i za predsednika i za zamenika predsednika.
Zamenik predsednika skupštine može biti na stalnom radu.
6. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Skupština postavlja sekretara Skupštine na konstitutivnoj sednici Skupštine.
Kandidat za sekretara Skupštine mora da ispunjava uslove propisane zakonom.
Kandidata za sekretara Skupštine predlaže predsednik Skupštine.
Predlog kandidata za sekretara Skupštine podnosi se Skupštini u pisanom obliku.
Predlog iz stava 4. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, kraću biografiju i saglasnost kandidata datu u pisanom obliku.
Sekretar Skupštine postavlja se javnim glasanjem, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine postavljen je kandidat za koga glasa većina od prisutnog broja odbornika.
Postavljenjem sekretara Skupštine prestaje funkcija sekretara Skupštine iz prethodnog saziva.
Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik Skupštine ponovo će predložiti kandidata za sekretara Skupštine.
Do postavljenja sekretara Skupštine poslove iz njegove nadležnosti obavljaće sekretar iz prethodnog saziva Skupštine.
Sekretar skupštine može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
IV IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA
Izvršne organe Skupština, po pravilu, bira na konstitutivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.
Gradonačelnika i zamenika gradonačelnika bira Skupština, iz reda odbornika, na vreme od četri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Članove Gradskog veća bira Skupština, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu istovremeno biti i odbornici.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za Gradonačelnika.
Predlog kandidata za Gradonačelnika podnosi se Skupštini u pisanom obliku.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži: ime i prezime kandidata, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Članove Gradskog veća bira Skupština na obrazloženi predlog kandidata za Gradonačelnika, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Kandidat za Gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika Gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao Gradonačelnika.
Kandidat za gradonačelnika predlaže i kandidate za članove Gradskog veća koji ne moraju biti iz reda odbornika.
Predlog iz stava 1. i 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, naznačenje funkcije za koju se kandidat predlaže, ličnu i radnu biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Članove Gradskog veća bira Skupština na obrazloženi predlog kandidata za Gradonačelnika, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
O kandidatima za Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradskog veća vodi se objedinjena rasprava.
Skupština odlučuje o izboru Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća objedinjeno i istovremeno, tajnim glasanjem, na jednom glasačkom listiću, većinom glasova od ukupnog broja odbornika, zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloženih kandidata.
Skupština bira izvršne organe grada neposrednom primenom postupka koji je utvrđen zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom za izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Gradskog veća mogu dati svečanu izjavu koja glasi:
"Izjavljujem da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada i da ću časno i odgovorno vršiti dužnost na koju sam izabran i po najboljem znanju i umeću služiti interesima građana Kragujevca."
Gradonačelniku i zameniku Gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik Gradonačelnika su na stalnom radu u Gradu.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje mandat odbornika. Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu.
2. Razrešenje i ostavka izvršnih organa
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloženi predlog najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje Gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine, uz primenu minimalnog roka za sazivanje sednice, u skladu sa zakonom.
Ako Skupština ne razreši Gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje Gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem Gradonačelnika prestaje mandat zamenika Gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik Gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog Gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, Gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika o njihovom izboru.
U slučaju da Skupština razreši zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća na predlog jedne trećine odbornika, Gradonačelnik je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine, podnese predlog za izbor novog zamenika Gradonačelnika odnosno člana Gradskog veća.
U slučaju podnošenja ostavke Gradonačelniku, zameniku Gradonačelnika, članu Gradskog veća prestaje funkcija danom održavanja sednice Skupštine na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici, ako je ostavka podneta između dve sednice.
O podnetoj ostavci se ne otvara rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije po ovom osnovu samo konstatuje.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
U slučaju iz stava 2. ovog člana Skupština će izabrati Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članove Gradsko veće najkasnije u roku od mesec dana od dana razrešenja odnosno podnošenja ostavke, na način predviđen odredbama ovog Poslovnika.
Za predsednika, zamenika predsednika, sekretara, zamenika sekretara i izvršne organe Grada, prava i dužnosti u ime poslodavca - Grada Kragujevca, vrši Skupština, odnosno radno telo Skupštine koje je utvrđeno ovim Poslovnikom.
V PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA SKUPŠTINE
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i njenih radnih tela.
Odbornik ima pravo da bude biran na funkcije u Skupštini, da predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima, podnosi amandmane na predloge akata koje razmatra Skupština, postavlja pitanja od značaja za njegov rad i učestvuje u drugim aktivnostima Skupštine i njenih radnih tela.
Odbornik ima pravo na naknadu za rad i naknadu troškova nastalih vršenjem odborničke dužnosti u visini utvrđenoj posebnom odlukom Skupštine.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan o pitanjima od uticaja na vršenje odborničke dužnosti, da na lični zahtev dobije od organa i službi Grada podatke koji su mu potrebni za rad, kao i pravo na stručnu pomoć u pripremanju predloga za Skupštinu.
Za blagovremeno dostavljanje obaveštenja, traženih podataka, spisa i uputstava odgovoran je sekretar Skupštine, a načelnik Gradske uprave kada se obaveštenje, traženi podatak, spis i uputstvo odnose na delokrug i rad Gradske uprave.
Odborniku se nakon potvrđivanja mandata izdaje odbornička legitimacija (u daljem tekstu legitimacija).
Nadležan skupštinski odbor propisuje sadržinu i oblik legitimacije.
Odbornik je dužan da legitimaciju pokaže na zahtev ovlašćenog službenog lica.
Odbornik legitimaciju koristi radi identifikacije i prisustvovanja sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Sekretar Skupštine se stara o izdavanju legitimacije i vodi evidenciji o izdatim legitimacija.
Odbornik je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine i sednicama radnih tela Skupštine u koje je biran.
Ako je opravdano sprečen da prisustvuje sednici, odbornik je dužan da blagovremeno prijavi svoje odsustvo sekretaru Skupštine.
Predsednik Skupštine odnosno predsednik radnog tela Skupštine može odborniku da odobri odsustvo, o čemu obaveštava prisutne na sednici.
Ako odbornik ne opravda izostanak sa sednice Skupštine kazniće se umanjenjem odborničke naknade za 20% za mesec u kome je sednica Skupštine održana.
Ako odbornik ne opravda izostanak sa sednice skupštinskog Odbora gubi pravo na naknadu za tu sednicu Odbora.
Rešenje o umanjenju odborničke naknade donosi nadležni skupštinski odbor.
Odbornik je dužan da odmah po saznanju predsedniku Skupštine u pisanom obliku prijavi postojanje privatnog interesa u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje korupcije, odnosno privatnog interesa pri vršenju javne funkcije, u pogledu predloga predmetne odluke ili drugog opšteg akta o kome će biti raspravljano i odlučivano na sednici Skupštine.
Ukoliko predsednik Skupštine na osnovu pisane prijave odbornika proceni da postoji privatni interes, predložiće da odbornik ne učestvuje u raspravljanju i odlučivanju po toj tački dnevnog reda.
Odbornik ima pravo da traži obaveštenja i postavlja pitanja od svih izabranih, imenovanih i postavljenih lica od strane Skupštine, koja su mu potrebna za ostvarivanje odborničke funkcije.
Odbornik može postaviti pitanje usmeno na sednici Skupštine u okviru tačke dnevnog reda "Odbornička pitanja".
Odbornička pitanja moraju biti jasno formulisana.
Odbornik može dobiti odgovor na samoj sednici Skupštine na kojoj je pitanje postavljeno ili će mu odgovor biti dostavljen u pisanom obliku do naredne redovne sednice Skupštine.
Između dve sednice Skupštine odbornik može postaviti pitanje u pisanom obliku.
Sekretar Skupštine stara se da odbornik blagovremeno dobije odgovor na postavljeno pitanje, obaveštenja i informacije koja su mu neophodna za njegov rad.
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1) podnošenjem ostavke;
2) donošenjem odluke o raspuštanju Skupštine;
3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive sa funkcijom odbornika;
6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji grada Kragujevca;
7) gubljenjem državljanstva;
8) ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. ovog člana tač. 2) do 8), Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Mandat novog odbornika traje do isteka mandata odbornika kome je prestao mandat.
VI PREDSEDNIK, ZAMENIK PREDSEDNIKA I SEKRETAR SKUPŠTINE
Predsednik Skupštine:
- saziva i predsedava sednicama Skupštine,
- stara se o primeni Poslovnika Skupštine grada Kragujevca,
- stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine,
- potpisuje akta koja donosi Skupština,
- predstavlja Skupštinu,
- stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Skupštine,
- vrši i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada, Poslovnikom Skupštine grada Kragujevca, kao i odlukama Skupštine.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije predsednika samo konstatuje na početku sednice ako je podneta pre ili odmah nakon podnošenja na samoj sednici ako je podneta u toku sednice Skupštine.
Pod konstatacijom u smislu odredaba ovog Poslovnika se podrazumeva da zamenik predsednika (predsedavajući) u ime Skupštine, konstatuje da je predsedniku Skupštine, danom održavanja sednice Skupštine, prestala funkcija zbog podnošenja ostavke.
Skupština može razrešiti dužnosti predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, po predlogu, na način i po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine, koji sprovodi Komisija koja se bira na način i po postupku utvrđenom, članom 20. ovog Poslovnika.
Skupština je obavezna da se o predlogu za razrešenje predsednika Skupštine izjasni na prvoj narednoj sednici od dana njegovog podnošenja.
U slučaju prestanka mandata odbornika, predsedniku Skupštine prestaje funkcija predsednika danom održavanja sednice na kojoj je utvrđeno da mu je mandat prestao.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine, pre isteka vremena na koje je izabran, Skupština započinje postupak izbora predsednika Skupštine, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Ako je predsedniku Skupštine prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog predsednika, vrši zamenik predsednika Skupštine.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi zamenik predsednika Skupštine, kome u radu pomaže sekretar Skupštine.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može rukovoditi glasanjem niti pomagati u rukovođenju.
Ukoliko je zamenik predsednika kandidat za predsednika glasanjem za novog predsednika Skupštine rukovodi najstariji odbornik koji je prisutan na sednici i koji se prihvati te dužnosti, kome u radu pomaže sekretar Skupštine.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Zamenik predsednika Skupštine pomaže predsedniku Skupštine u vršenju poslova iz njegove nadležnosti.
Zamenik predsednika Skupštine zamenjuje predsednika u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja funkciju.
Zameniku predsednika Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika, na način i po postupku predviđenim za prestanak funkcije predsednika Skupštine.
U slučaju prestanka funkcije zamenika predsednika Skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, izbor zamenika predsednika Skupštine vrši se na način i po postupku predviđenom za izbor predsednika Skupštine, s tim što postupkom za izbor rukovodi predsednik Skupštine (predsedavajući), kome u radu pomaže sekretar Skupštine.
U slučaju istovremenog prestanka funkcije predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine, pre isteka vremena na koje su birani ili ukoliko je zamenik predsednika Skupštine kandidat za novog predsednika Skupštine, glasanjem za novog predsednika Skupštine rukovodi najstariji odbornik koji je prisutan na sednici i koji se prihvati te dužnosti, kome u radu pomaže sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine:
- stara se o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad,
- pomaže predsedniku i zameniku predsednika Skupštine u radu,
- obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada, ovim Poslovnikom i drugim aktima Skupštine.
Sekretara Skupštine postavlja Skupština.
Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane Skupštine, pri čemu on vrši poslove iz svoje nadležnosti do postavljanja novog sekretara.
Sekretar Skupštine može biti ponovo postavljen.
Sekretar Skupštine je odgovoran za blagovremeno dostavljanje podataka, spisa i isprava, kada to zahteva nadležni organ Republike koji vrši nadzor nad radom i aktima Skupštine.
Sekretaru Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je postavljen: ostavkom ili razrešenjem.
U slučaju podnošenja ostavke, sekretaru Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se rasprava, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije sekretara po ovom osnovu samo konstatuje.
Skupština može razrešiti dužnosti sekretara Skupštine pre isteka vremena na koje je postavljen, po predlogu, na način i po postupku predviđenom za postavljenje sekretara Skupštine.
Do imenovanja novog sekretara Skupštine, dužnost sekretara Skupštine vrši zamenik sekretara.
4. Zamenik Sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine može imati zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine se postavlja i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
1. Obrazovanje odborničke grupe
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju jednoj političkoj stranci, koaliciji stranaka, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana, koja ima najmanje tri odbornika.
Odbornici jedne političke stranke ne mogu obrazovati više odborničkih grupa.
Odborničku grupu mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici koji pripadaju političkoj stranci, koalicijama stranaka, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana, koje imaju manje od tri odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova odborničke grupe koji je svojeručno potpisao svaki njen član.
Na spisku se posebno naznačava šef odborničke grupe koji predstavlja odborničku grupu.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Dve ili više odborničkih grupa ne mogu imati isti naziv, odnosno ne mogu koristiti isti pun ili skraćeni naziv političkog subjekta u nazivu odborničke grupe.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim, obaveštavaju se odbornici Skupštine na prvoj narednoj sednici.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim Poslovnikom.
Svaka odbornička grupa ima pravo da:
- učestvuje u radnim telima Skupštine, srazmerno broju odbornika koje ima u Skupštini,
- određuje svoje predstavnike u delegacijama Skupštine,
- učestvuje u radu kolegijuma predsednika Skupštine i šefa odborničke grupe,
- preduzima druge aktivnosti u skladu sa ovim Poslovnikom.
U Skupštini obezbeđuju se uslovi za rad i funkcionisanje odborničkih grupa, i to:
- angažovanjem tehničkih sekretara,
- korišćenjem sala za sastanke koje su opredeljene za te namene,
- korišćenjem prostorija za rad, u skladu sa mogućnostima.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja Gradska uprava u čijoj je nadležnosti organizaciona jedinica za skupštinske poslove, po nalogu sekretara Skupštine.
Za potrebe odborničke grupe, odbornička grupa ima pravo da angažuje tehničkog sekretara, što se reguliše posebnom skupštinskom odlukom.
Prostor za rad i tehnička sredstva obezbeđuje odbornička grupa.
Odbornik koji nije član nijedne odborničke grupe, dostavlja obaveštenje predsedniku Skupštine da će u Skupštini istupati samostalno.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim Poslovnikom.
Odbornička grupa zauzima stavove o pitanjima koja razmatra Skupština, pokreće inicijativu za razmatranje pojedinih pitanja, predlaže donošenje opštih akata Skupštini i preduzima i druge aktivnosti u skladu sa ovim Poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja šef odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika šefa odborničke grupe, koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda o čemu šef odborničke grupe, pismeno, obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik šefa, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja šefa odborničke grupe.
Šef odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, šef odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
U slučaju da odbornik istupa iz sastava odborničke grupe, o tome pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine.
Na prvoj narednoj sednici može obrazložiti razlog istupanja iz Odborničke grupe.
O obrazovanju nove ili o promeni sastava u postojećim odborničkim grupama, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici.
Za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Skupštine, davanje mišljenja na predloge propisa i odluka koje donosi Skupština i vršenje drugih poslova u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom, obrazuju se stalna radna tela Skupštine.
Stalno radno telo prati stanje u oblasti za koju je obrazovano, izveštava Skupštinu o tome i Skupštini predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti za koju je osnovano, predlaže donošenje akata iz svoje nadležnosti.
Članovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odbornika i građana, na mandatni period za koji su izabrani i odbornici Skupštine.
Stalno radno telo Skupštine ima predsednika, zamenika predsednika i pet članova.
Članove stalnih radnih tela Skupštine predlažu odborničke grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela Skupštine.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti članovi radnih tela Skupštine.
Članovi stalnih ili posebnih radnih tela pored odbornika mogu biti i ugledni građani i stručnjaci za pojedine oblasti, osim članova Komisije za rodnu ravnopravnost, čiji članovi mogu biti samo iz reda odbornika.
Članovi stalnih radnih tela biraju se na mandatni period na koji su izabrani odbornici Skupštine.
Predsednik i zamenik predsednika stalnog ili posebnog radnog tela bira se iz reda odbornika.
Članove stalnih radnih tela iz reda građana - stručnjake za pojedine oblasti, odborničkim grupama mogu predlagati mesne zajednice, javne službe, kao i udruženja građana osnovana u oblasti za koju se radno telo obrazuje.
Ukoliko se na konstitutivnoj sednici Skupštine u dnevni red uvrsti Izbor članova Odbora za administrativna i mandatno-imunitetska pitanja, predsednika, zamenika predsednika i članove Odbora predlažu političke stranke, koalicije stranaka, političke organizacije ili grupe građana koje su osvojile odborničke mandate u Skupštini.
Predlaganje predsednika, zamenika predsednika i članova Odbora vrši se srazmerno broju osvojenih odborničkih mandata u Skupštini.
O predloženoj listi za izbor članova stalnog radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Stalno radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako stalno radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja sa novim kandidatima.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama stalnog radnog tela, formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine.
Zamenik predsednika stalnog radnog tela zamenjuje predsednika stalnog radnog tela u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti.
Skupština može, i pre isteka vremena na koji su izabrani, razrešiti pojedine članove stalnih radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog predlaganja i izbora.
Predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela može podneti predsednik Skupštine, predsednik stalnog radnog tela ili odbornička grupa na čiji je predlog taj član i izabran.
Skupština odlučuje o razrešenju i izboru novog člana odbora na prvoj narednoj sednici posle dostavljanja predloga.
Član stalnog radnog tela razrešen je kad za to glasa većina odbornika prisutnih na sednici Skupštine.
2. Sednice stalnih radnih tela
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela obavezno kada razmatra pitanja iz dnevnog reda sednice Skupštine ili po sopstvenoj inicijativi.
Predsednik radnog tela dužan je da sazove sednicu radnog tela na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova radnog tela, kao i na zahtev predsednika Skupštine.
Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu radnog tela, saziva zamenik predsednika radnog tela ili predsednik Skupštine.
Radna tela Skupštine rade u sednicama kojima prisustvuje većina članova, a odlučuju većinom glasova prisutnih članova.
Obaveštenje o datumu održavanja, dnevnom redu i materijali za sednicu stalnog radnog tela dostavljaju se članovima stalnog radnog tela najkasnije 48 časova pre održavanja sednice.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, obaveštenje o datumu, dnevnom redu i materijali za sednicu mogu se dostaviti i u roku od 24 časa pre održavanja sednice, u kom slučaju je predsednik radnog tela dužan da na sednici radnog tela obrazloži takav postupak.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, sednica radnog tela može se sazvati i neposredno pre početka ili u pauzi zasedanja Skupštine, osim u slučaju kada je na dnevnom redu sednice radnog tela predlog opšteg akta.
Na sednicu stalnog radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača, kao i obrađivač akta koji se na sednici razmatra.
U radu stalnog radnog tela po pozivu mogu učestvovati stručni i naučni radnici iz oblasti koja se razmatra na sednici stalnog radnog tela, bez prava odlučivanja.
Sednici stalnog radnog tela mogu prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i odbornici koji nisu članovi tog stalnog radnog tela.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, radno telo Skupštine može tražiti od nadležnih organa i službi podatke i informacije od značaja za svoj rad.
Na predlog Sekretara Skupštine, u cilju bolje saradnje i koordinacije i zavisno od srodnosti tačaka dnevnog reda, dva ili više radnih tela mogu održati zajedničku sednicu radnih tela.
Po završenoj sednici stalno radno telo podnosi Skupštini Izveštaj koji sadrži mišljenja i predloge stalnog radnog tela.
Mišljenja i predloge radnih tela Skupštine potpisuju predsednik i lice koje pomaže predsedniku u radu - sekretar odbora.
Stalno radno telo određuje izvestioca koji na sednici Skupštine, po potrebi, obrazlaže izveštaj stalnog radnog tela.
Nakon završetka pretresa, radno telo, podnosi Skupštini izveštaj koji sadrži predloge radnog tela. Radno telo određuje izvestioca koji po potrebi na sednici Skupštine obrazlaže izveštaj radnog tela.
Na zahtev pojedinog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje, koje je izložio na sednici radnog tela, izneće se u Izveštaju radnog tela, i on ima pravo da ga obrazloži na početku rasprave o predlogu odgovarajućeg akta na sednici Skupštine.
Vreme predviđeno za obrazlaganje izdvojenog mišljenja je dva minuta.
Stručnu obradu akata, drugih materijala i organizacione i administrativne poslove za sednicu stalnog radnog tela vrši sekretar odbora koji je zaposlen u Gradskoj upravi u organizacionoj jedinici za skupštinske poslove.
O sednici radnog tela, sastavlja se Zapisnik.
U Zapisnik se unose imena prisutnih i odsutnih članova radnog tela i imena drugih učesnika sednice, usmeni i pisani predlozi, stavovi radnog tela, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je odredilo radno telo.
Radno telo može organizovati javno slušanje o predlozima propisa i odluka o kojima odlučuje skupština.
Javno slušanje iz stava 1. ovog člana organizuje se radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu opšteg akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg opšteg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga opšteg akta ili drugog pitanja koje je iz delokruga radnog tela, kao i radi praćenja sprovođenja i primene važećeg opšteg akta.
Predlog za organizovanje javnog slušanja može da podnese svaki član stalnog radnog tela.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi stalno radno telo većinom glasova članova radnog tela.
O odluci iz stava 3. ovog člana, predsednik stalnog radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela na javno slušanje poziva članove stalnog radnog tela, odbornike i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 5. ovog člana sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima.
Javno slušanje može trajati najduže 90 minuta.
Javno slušanje se održava bez obzira na broj prisutnih članova stalnog radnog tela.
Nakon javnog slušanja, predsednik stalnog radnog tela dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima stalnog radnog tela i učesnicima javnog slušanja. Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Članovi stalnog radnog tela i učesnici javnog slušanja mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju o javnom slušanju predsedniku stalnog radnog tela, koji ih dostavlja licima iz stava 5. ovog člana.
Skupština obrazuje stalna radna tela kao Odbore i Komisiju.
Stalna radna tela Skupštine su:
1. Odbor za propise,
2 Odbor za administrativna i mandatno-imunitetska pitanja,
3. Odbor za lokalnu samoupravu i mesnu samoupravu,
4. Odbor za budžet i finansije,
5. Odbor za društvene delatnosti,
6. Odbor za prostorno planiranje, urbanizam i izgradnju,
7. Odbor za komunalne delatnosti, saobraćaj i delatnosti od opšteg interesa,
8. Odbor za privredu i poljoprivredu i razvoj sela,
9. Odbor za zaštitu i unapređenje životne sredine,
10. Odbor za obeležavanje praznika, jubileja i dodelu priznanja,
11. Odbor za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta,
12. Odbor za odnose sa verskim zajednicama,
13. Odbor za udruživanje i saradnju,
14. Odbor za zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu,
15. Komisija za rodnu ravnopravnost.
Odbor za propise, razmatra nacrte i predloge akata koji se upućuju Skupštini, razmatra i odbacuje podnete amandmane u skladu sa odredbama Poslovnika, utvrđuje predlog autentičnog tumačenja odredaba akata koje donosi Skupština, utvrđuje i objavljuje prečišćene tekstove akata koje donosi Skupština, na osnovu zaključka Skupštine, ugrađuje u akt koji je Skupština usvojila, intervencije izvršene na tekstu predloga akta, pre njegovog objavljivanja, razmatra i utvrđuje predloge akata vezane za predstavke, predloge žalbe koje su upućene Skupštini predlaže način i mere za rešavanje problematike sadržane u njima, predlaže donošenje i promenu Statuta, obavlja i druge poslove u ovim oblastima u skladu sa odlukama Skupštine.
Odbor za administrativna i mandatno-imunitetska pitanja, priprema i predlaže propise kojima se uređuje pitanje ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, priprema i razmatra predloge akata iz oblasti izbora, imenovanja, postavljenja i razrešenja za koje posebnim aktima nije predviđen drugi predlagač, odlučuje o pravima i obavezama iz rada i po osnovu rada, odnosno stalnog rada izabranih, imenovanih i postavljenih lica od strane organa Grada, odlučuje o visini odborničke naknade i njenom umanjenju u slučajevima definisanim ovim poslovnikom, obavlja i druge poslove vezane za ostvarivanje prava izabranih, imenovanih i postavljenih lica, razmatra i utvrđuje predloge akata koji se odnose na utvrđivanje, odnosno prestanak mandata odbornika, nakon verifikacije mandata, utvrđuje pravo političkim strankama, koalicijama i grupama građana koje imaju odbornike u Skupštini na finansiranje, obezbeđenje prostora za rad i njihovo funkcionisanje, odlučuje o pitanjima vezanim za imunitet odbornika Skupštine, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine. Odbor odlučuje u prvom stepenu o pravima po osnovu rada lica koja bira, imenuje ili postavlja Skupština, i daje predloge i mišljenja Skupštini o ispunjenosti uslova za sprovođenje postupka razrešenja tih lica. Odbor može da ovlasti Predsednika odbora za donošenje pojedinačnih akata iz svoje nadležnosti.
Odbor za lokalnu samoupravu i mesnu samoupravu razmatra ostvarivanje sistema lokalne samouprave u Gradu, pitanja vezana za organizaciju i rad organa Grada, ostvarivanje poslova državne uprave koje Republika poveri Gradu, način obrazovanja, organizaciju i način obavljanja poslova u mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave, razmatra inicijative za obrazovanje, ukidanje ili promenu područja mesnih zajednica, predlaže donošenje ili promenu Statuta Grada, razmatra zahteve i utvrđuje predloge rešenja o davanju saglasnosti na upotrebu grba, zastave i naziva Grada, kao i druga pitanja iz oblasti lokalne samouprave i uprave.
Odbor za budžet i finansije razmatra predloge odluka o budžetu i završnom računu, kreditima, zajmovima, taksama, naknadama, porezima i drugim predlozima iz oblasti budžeta i finansija, razmatra predloge programa i izveštaja o poslovanju u delu finansijskog poslovanja JP, JKP, ustanova i drugih subjekata čiji je osnivač Grad, obavlja i druge poslove u ovoj oblasti skladu sa odlukama Skupštine.
Odbor za društvene delatnosti razmatra predloge akata iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i sporta, razmatra predloge programa i izveštaja o poslovanju privrednih društva, Ustanova i drugih subjekata u ovoj oblasti, čiji je osnivač Grad, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Odbor za prostorno planiranje, urbanizam i izgradnju razmatra predloge akata iz oblasti urbanizma, prostornog planiranja, stambene oblasti, građevinskog zemljišta, poslovnog prostora, razmatra predloge dodeljivanja prostora za rad političkih stranaka, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Odbor za komunalne delatnosti, saobraćaj i delatnosti od opšteg interesa, razmatra predloge akata iz oblasti komunalne privrede i delatnosti od opšteg interesa, izgradnje komunalne infrastrukture, razmatra predloge programa i izveštaja o poslovanju JP, JKP i drugih subjekata čiji je osnivač Grad, odnosno kojima je povereno obavljanje komunalne delatnosti, razmatra predloge akata iz oblasti režima i tehničkog regulisanja, organizacije saobraćaja, linijskog, gradskog i prigradskog prevoza putnika u drumskom saobraćaju, javnih parkirališta, organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje, kao i predloge akata iz oblasti bezbednosti saobraćaja obavlja i druge poslove u ovim oblastima u skladu sa odlukama Skupštine.
Odbor za privredu, poljoprivredu i razvoj sela razmatra predloge akata iz oblasti privrede i poljoprivrede, prati i razmatra pitanja koja se odnose na zanatstvo, turizam i ugostiteljstvo, trgovinu, robne rezerve, privatno preduzetništvo i uređenje, poljoprivredu uređenja seoskih područja i razvoja sela, šumarstvo i snabdevanje grada poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, kao i druga pitanja od značaja za razvoj svih privrednih grana, obavlja i druge poslove u ovim oblastima u skladu sa odlukama Skupštine.
Odbor za zaštitu i unapređenje životne sredine razmatra pitanja i predloge akata iz oblasti vezanih za zaštitu i unapređenje životne sredine, vazduha, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke i prati aktivnosti na sprečavanju i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Odbor za obeležavanje praznika, jubileja i dodelu priznanja, razmatra i utvrđuje predloge akata iz oblasti obeležavanja praznika, jubileja i dodelu priznanja, utvrđuje programe obeležavanja praznika, jubileja i obeležavanja drugih značajnih datuma i obavlja druge poslove vezane za obeležavanja praznika, jubileja i dodelu priznanja u skladu sa odlukama Skupštine.
Odbor za utvrđivanje predloga naziva ulica trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji Grada razmatra inicijative vezane za određivanje naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji Grada, razmatra nacrte i predloge akata o određivanju naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji Grada i pribavlja prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave radi upućivanja Skupštini na odlučivanje, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Odbor za odnose sa verskim zajednicama obavlja poslove koji se odnose na ostvarivanje odnosa i saradnje Grada sa verskim zajednicama, pomaže im u rešavanju problema u skladu sa zakonom, i stara se o ostvarivanju i očuvanju dobrih međukonfesionalnih odnosa, međusobnog uvažanja i verskih i nacionalnih tolerancija i obavlja druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Odbor za udruživanje i saradnju razmatra nacrte i predloge akata iz oblasti saradnje i udruživanja sa jedinicama lokalne samouprave druge države uz saglasnost Vlade RS, kao i saradnje i udruživanja sa domaćim gradovima i opštinama, osnivanju asocijacija gradova i opština u skladu sa zakonom, određuje sastav delegacija Skupštine i podnosi Izveštaj Skupštini o ostvarenoj saradnji, obavlja i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Odbor za zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu razmatra predloge akata iz oblasti socijalne politike, društvene brige o deci i mladima, primarne zdravstvene zaštite i zaštite od bolesti zavisnosti i druge poslove u skladu sa odlukama Skupštine.
Komisija za rodnu ravnopravnost razmatra predloge odluka i drugih opštih akata koje donosi Skupština sa stanovišta unapređivanja rodne ravnopravnosti, prati ostvarivanje ravnopravnosti polova, predlaže Skupštini aktivnosti i preduzimanje mera koje se odnose na ostvarivanje politike jednakih mogućnosti na nivou Grada.
Pored stalnih radnih tela predviđenih ovim Poslovnikom, Skupština može obrazovati posebna stalna radna tela Skupštine, u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Grada.
Članovi posebnih stalnih radnih tela Skupštine mogu biti i odbornici, građani, izabrana i imenovana lica u organe Grada i stručnjaci za pojedine oblasti.
Skupština, po potrebi, na predlog odbornika, Gradonačelnika ili Gradskog veća, osniva povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine, koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela, a njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Skupštini.
Skupština osniva povremena radna tela aktom kojim se utvrđuju naziv radnog tela i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj i sastav članova radnog tela, rok za izvršenje zadatka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Aktom o osnivanju povremenog radnog tela uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela biraju se iz reda odbornika i građana, većinom glasova prisutnih odbornika. Broj članova povremenog radnog tela koji se biraju iz reda građana može biti i veći od broja članova izabranih iz reda odbornika.
Skupština može iz reda odbornika obrazovati anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Skupština obavezno obrazuje anketni odbor ako to zatraži najmanje jedna trećina odbornika. Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.
Odbor ima pravo da traži od državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Predstavnici državnih organa, preduzeća, ustanova, organizacija i službi, kao i građani, dostavljaju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi Skupštini Izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine.
U radu posebnih radnih tela, povremenih radnih tela i anketnih odbora shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština radi u sednicama.
Sednice Skupštine održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Sednice Skupštine mogu biti: redovne, po hitnom postupku i svečana sednica.
Svečana sednica Skupštine održava se povodom praznika Grada Đurđevdana - 6. maja, a može se održati i drugim svečanim povodom.
O pripremanju sednica Skupštine stara se predsednik Skupštine, uz pomoć sekretara Skupštine, koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica.
Pre zakazivanja sednice Skupštine, predsednik Skupštine održaće kolegijum sa šefovima odborničkih grupa radi upoznavanja i dogovora o predloženom dnevnom redu i drugim pitanjima koja su bitna za rad Skupštine i odbornika.
Predsednik Skupštine na kolegijum može pozvati i odbornike koji ne pripadaju ni jednoj odborničkoj grupi.
Sednice Skupštine održavaju se po pravilu radnim danom u Velikoj sali Skupštine, ili na drugom prikladnom mestu koje odredi predsednik Skupštine.
Redovna sednica Skupštine započinje u 9,00 časova, a završava se u 18,00 časova.
Na predlog predsednika Skupštine ili šefa odborničke grupe, Skupština može produžiti rad i posle 18,00 časova.
Predlog iz stava 2. ovog člana može se izneti najkasnije do 17,00 časova.
O predlogu za produženje rada Skupština se izjašnjava odmah po njegovom iznošenju.
Predlog je prihvaćen ako je za njega glasala većina od prisutnih odbornika.
Ukoliko Skupština produži sa radom i posle 18,00 časova, na predlog predsednika Skupštine, odnosno šefa odborničke grupe, može se odrediti pauza u trajanju od 45 minuta.
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine.
Predlozi koji se mogu uvrstiti u dnevni red sednice predsedniku Skupštine mogu podneti: Gradsko veće, odbornička grupa, odbornik, radna tela Skupštine, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
U dnevni red sednice mogu se uvrstiti samo predlozi, koji su sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika i koji su predsedniku Skupštine dostavljeni najkasnije 10 dana pre dana održavanja sednice.
Ukoliko su predlagači odbornička grupa ili jedna trećina odbornika, a predlog ne sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, smatraće se da je predstavnik predlagača šef odborničke grupe, odnosno prvopotpisani odbornik.
Gradsko veće kao predlagač, za obrazlaganje podnetog materijala na sednici, može odrediti više predstavnika predlagača.
Materijali iz člana 119. ovog Poslovnika, koji se kao predlozi upućuju predsedniku Skupštine radi uvršćivanja u dnevni red sednice, dostavljaju se u pisanoj formi, u četiri primerka sa obrazloženjem, kao i u elektronskom obliku.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem sačinjenim u skladu sa odredbama člana 183. ovog Poslovnika.
Predlog pojedinačnog akta podnosi se u obliku u kome ga Skupština donosi, sa obrazloženjem.
Predlozi koji nemaju karakter opšteg, odnosno pojedinačnog akta, kao što su preporuke, izveštaji, planovi, programi i slično, podnose se Skupštini u obliku u kome ih Skupština razmatra, sa predlogom akta u obliku u kome ga Skupština prihvata, donosi, usvaja ili daje saglasnost.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Statutom i ovim Poslovnikom.
Predsednik Skupštine se stara da materijali koji su uvršćeni u predlog dnevnog reda sednice, kao i materijali koji su u skladu sa odredbama ovog Poslovnika upućeni kao predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, izuzev predloga za dopunu dnevnog reda po hitnom postupku, budu razmatrani na nadležnom radnom telu Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da na zahtev jedne trećina odbornika, Gradskog veća ili Gradonačelnika zakaže sednicu Skupštine i odredi dan i čas njenog održavanja najkasnije u roku od sedam dana od dana podnošenja pisanog zahteva, ukoliko su uz zahtev dostavljeni materijali sačinjeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, s tim da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu Skupštine u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, koji predlaže dnevni red sednice, a sednicom predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsednik Skupštine pisanim putem određuje dan i čas održavanja sednice Skupštine, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica.
Sednice Skupštine sazivaju se pisanim ili elektronskim putem.
Poziv za sednicu obavezno sadrži mesto i vreme održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika, odnosno sazivača iz člana 123. ovog Poslovnika i pečat Skupštine.
Elektronskim putem sednice Skupštine se zakazuju dostavljanjem poziva za sednicu svim odbornicima na službenu adresu elektronske pošte na otvorenom korisničkom nalogu i slanjem tekstualne sms poruke na broj kontakt telefona odbornika.
Poziv i materijal za sednicu obavezno se dostavlja svim odbornicima.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Materijali za sednicu se po pravilu odbornicima dostavljaju u elektronskom obliku, na adresu njihove elektronske pošte ili putem aplikacije koja se nalazi instalirana na njihovom elektronskom uređaju, koji odbornici koriste za rad na sednici Skupštine.
Materijal za sednicu, kao i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice može se odbornicima dostaviti i u štampanom obliku, po prethodnom dogovoru sa šefovima odborničkih grupa ili sa pojedinim odbornicima.
Štampani materijal za odbornike dostavlja se tehničkim sekretarima odborničkih grupa, koji se staraju da materijal bude uručen odborničkim grupama.
Samostalni odbornici koji nisu članovi odborničke grupe biće obavešteni elektronskim putem od strane stručne službe Skupštine da je sazvana sednica i da štampani materijal mogu preuzeti u službi nadležnoj za poslove Skupštine.
Izuzetno, u situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice Skupštine, saglasno članu 202. ovog Poslovnika, materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice može se odbornicima dostaviti i na samoj sednici Skupštine, pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, u kom slučaju je predsednik Skupštine dužan da obrazloži razloge za takvo postupanje.
Materijali koji se iz tehničkih razloga ne mogu na ekonomičan i celishodan način umnožiti i dostaviti odbornicima uz poziv za sednicu (prostorni plan, urbanistički planovi sa grafičkim prilozima, skice u većoj razmeri, obimnije studije, izveštaji i slično), stavljaju se na uvid kod sekretara Skupštine najkasnije 72 časa pre početka sednice, a kada je to tehnički moguće, ovakav materijal se može odbornicima dostaviti u elektronskoj formi.
4. Promene predloženog dnevnog reda
Na predloženi dnevni red sednice Skupštine, ovlašćeni predlagači iz člana 119. stav 2. Poslovnika, mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine u pisanoj formi, neposredno na pisarnici Gradske uprave.
Predlozi za dopunu dnevnog reda predlozima materijala koji su, po odredbama ovog Poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije 72 časa pre određenog časa početka sednice Skupštine, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, postavljenje, razrešenja i prestanak funkcije, spajanje rasprave i promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre određenog časa početka sednice Skupštine.
Ako je predlagač odbornička grupa, odnosno jedna trećina odbornika, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača šef odborničke grupe, odnosno prvi potpisani odbornik.
Predlog za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda može podneti samo njen predlagač.
Predlog za povlačenje iz stava 1. ovog člana može se podneti pisanim putem predsedniku Skupštine, ili usmeno na sednici Skupštine, sve do zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda.
O predlogu za povlačenje pojedine tačke dnevnog reda Skupština se ne izjašnjava, već predsednik Skupštine o tome samo obaveštava odbornike i konstatuje povlačenje.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne otvara se rasprava, a samo ih predlagač može obrazlagati, najduže dva minuta.
5. Otvaranje sednice i učešće na sednici
Sednicom Skupštine predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju odsutnosti ili sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
Ukoliko zakazanoj sednici Skupštine ne prisustvuju predsednik i zamenik predsednika Skupštine, ili predsednik i zamenik predsednika Skupštine odbiju da predsedavaju zakazanom sednicom, sednicom će predsedavati najstariji odbornik koji tu dužnost prihvati.
Sednici Skupštine prisustvuju pozvana lica. Na sednice Skupštine obavezno se pozivaju: Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, članovi Gradskog veća i drugi predstavnici organa Grada, pomoćnici Gradonačelnika, ovlašćeni predlagači i izvestioci.
Predstavnici javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač Grad pozivaju se na sednicu kada se razmatraju pitanja iz njihovog delokruga.
Na sednicu Skupštine mogu se pozivati poslanici, načelnik upravnog Okruga, predstavnici drugih državnih organa, predstavnici verskih zajednica i druga lica za koja predsednik Skupštine proceni da je potrebno njihovo prisustvo ili učešće u radu sednice.
Na početku rada, predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Istovremeno, predsednik Skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima, ukoliko oceni da za tim ima potrebe.
Po otvaranju sednice, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika, odnosno više od polovine od ukupnog broja odbornika (u daljem tekstu: kvorum).
Kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema, na taj način što je svaki odbornik dužan da se, na zahtev predsednika Skupštine, identifikuje prijavom na elektronski sistem.
Ukoliko elektronski sistem nije u funkciji, o čemu predsednik Skupštine obaveštava odbornike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika ili prozivkom.
Ako predsednik konstatuje da na početku sednice, u sali za sednice, nije prisutna potrebna većina odbornika iz stava 1. ovog člana, početak rada odlaže se, najkasnije, za dva časa.
Ako se utvrdi da ni posle odlaganja na sednici nije prisutna potrebna većina odbornika, predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat.
Kada šef odborničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema, predsednik Skupštine stavlja na uvid računarski izvod prisutnih odbornika.
Istovremeno, predsednik Skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima, ukoliko oceni da za tim ima potrebe.
Odbornik je dužan da se, pre početka sednice, prijavi na elektronski sistem, a po otvaranju sednice ukoliko predsednik Skupštine ustanovi da se neki odbornik nije prijavio, dužan je to da učini na zahtev predsednika.
Prilikom svakog izlaska iz sale i napuštanja sednice Skupštine, odbornik je dužan da se odjavi, odnosno prijavi pri ponovnom ulasku u salu.
Skupština zaseda, raspravlja i odlučuje ukoliko sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Kvorum se obavezno utvrđuje:
- na početku sednice,
- pre glasanja o predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika,
- pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda u celini,
- pre prelaska na odlučivanje po svakoj tački dnevnog reda.
Kada se radi o predlogu opšteg akta kvorum se obavezno utvrđuje:
- pre prelaska na odlučivanje o predlogu opšteg akta u načelu,
- pre prelaska na odlučivanje po svakom podnetom amandmanu, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika,
- pre prelaska na odlučivanje o predlogu opšteg akta u celini.
Ukoliko se, posle utvrđivanja kvoruma, prilikom glasanja kvorum poveća (ulaskom odbornika u salu) predsednik o tome obaveštava odbornike. Kvorum se obavezno proverava i ukoliko to zatraži šef odborničke grupe, izražavajući sumnju u postojanje kvoruma.
Sednice Skupštine su otvorene za javnost.
Skupština može odlučiti da sednica bude zatvorena za javnost iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom.
Odbornici Skupštine mogu odlučiti da rade bez prisustva javnosti, na predlog predsednika Skupštine, najmanje jedna trećina od ukupnog broja odbornika, Gradonačelnika ili članova Gradskog veća.
Predlog može biti iznet na sednici Skupštine pre, u toku ili neposredno nakon utvrđivanja dnevnog reda sednice i ne mora biti obrazložen.
Predlog se može odnositi na isključenje javnosti po svim ili po pojedinim tačkama dnevnog reda.
O iznetom predlogu Skupština odlučuje odmah po njegovom predlaganju.
Skupština će objaviti informaciju da je održana sednica koja je bila zatvorena za javnost.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Skupštine.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Po izjašnjavanju o izvodu iz zapisnika, a pre usvajanja konačnog dnevnog reda Gradonačelnik i članovi Gradskog veća mogu podneti izveštaj o realizaciji odluka i drugih akata Skupštine.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana Gradonačelnik, odnosno članovi Gradskog veća mogu podneti u pisanoj ili usmenoj formi.
O podnetom izveštaju ne otvara se rasprava.
O podnetom izveštaju Skupština se ne izjašnjava.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za hitan postupak, predloga za skraćeni postupak, predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač ili predsednik Skupštine predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Skupština u toku sednice, na predlog predsednika Skupštine, bez rasprave, može da odluči o promeni redosleda tačaka u dnevnom redu.
Po odlučivanju o dnevnom redu u celini, predsednik Skupštine otvara raspravu po tačkama usvojenog dnevnog reda, osim onih za koje je ovim Poslovnikom, odnosno posebnom odlukom Skupštine, uređeno da o njima Skupština odlučuje bez rasprave.
Skupština može u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmene u redosledu tačaka dnevnog reda, uz saglasnost predlagača odgovarajućih akata.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine i odredbe Etičkog kodeksa.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Prijava za reč podnosi se predsedniku čim rasprava počne i može se podneti sve do zaključenja rasprave po tački dnevnog reda za koju se govornik prijavljuje.
Predsednik Skupštine daje reč govornicima po redosledu prijave, osim Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika, kojima daje reč odmah pošto je zatraže.
Odbornik kao i drugo pozvano lice prijavljuju se za reč upotrebom elektronskog sistema ili ukoliko sistem nije u funkciji podizanjem ruke.
Ukoliko odbornik prijavi povredu Poslovnika ima prednost pri javljanju u odnosu na šefove odborničkih grupa, druge odbornike i sva pozvana lica.
Šef odborničke grupe ima prednost pri javljanju za reč u odnosu na odbornike.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i član Gradskog veća, rukovodioci organa Grada, kao i svako pozvano lice kome predsednik da reč, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Predlagač, odnosno predstavnik predlagača, ima pravo da govori 10 minuta i to pet minuta odmah po otvaranju rasprave po tački dnevnog reda čiji je predlagač, odnosno predstavnik predlagača, odnosno izvestilac - uvodna reč, kao i da bude poslednji govornik pre zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda - završna reč, u trajanju od pet minuta.
Ukoliko predlagač, u skladu sa odredbama ovog poslovnika odredi tri i više lica za predstavnika predlagača, vreme za njihovo ukupno izlaganje je 20 minuta i to 10 minuta odmah po otvaranju rasprave po tački dnevnog reda čiji su predlagači odnosno predstavnici predlagača, odnosno izvestioci - uvodna reč, kao i da budu poslednji govornici pre zaključenja rasprave po toj tački - završna reč, u trajanju od 10 minuta.
Nakon završne reči predlagača, predstavnika predlagača, odnosno izvestilaca nije moguće prijavljivanje za reč odbornika i drugih pozvanih lica.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika o svakoj tački dnevnog reda imaju pravo da govore ukupno do 20 minuta.
Šef svake odborničke grupe, odnosno ovlašćeni predstavnik, ima pravo da govori najviše 10 minuta po svakoj tački dnevnog reda.
U slučaju kada je dnevnim redom spojena rasprava u jednu tačku dnevnog reda, na zahtev šefa odborničke grupe, Skupština može da odluči bez rasprave, da se vreme govornika produži najviše do pet minuta za tu tačku dnevnog reda.
Član Gradskog veća ima pravo da govori ukupno 10 minuta po svakoj tački dnevnog reda.
Govor odbornika u raspravi po tački dnevnog reda može trajati do pet minuta.
Odbornik o istom pitanju može dobiti reč samo jedanput.
Govor pomoćnika gradonačelnika i svakog pozvanog lica kome predsednik Skupštine da reč, po tački dnevnog reda, može trajati do pet minuta, s tim što o istom pitanju može dobiti reč samo jedanput.
Predsednik Skupštine će, po isteku vremena izlaganja utvrđenog odredbama člana 147. ovog Poslovnika, upozoriti govornika da je vreme isteklo, a ako govornik u toku narednog minuta ne završi govor, predsednik će odborniku izreći meru opomene, a pozvanom licu oduzeti reč.
Raspravu po određenoj tački dnevnog reda zaključuje predsednik Skupštine, kada se iscrpi lista prijavljenih govornika izlaganjem predlagača, ukoliko predlagač to pravo želi da iskoristi.
Kad se zaključi rasprava o određenom pitanju, ne može se ponovo otvarati.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od tačke dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga prvo upozoriti i pozvati da se drži dnevnog reda a ukoliko se govornik i posle upozorenja ne bude držao dnevnog reda biće mu izrečena mera opomene, a ako i nakon toga nastavi da se ne drži teme koja je na dnevnom redu predsednik Skupštine će mu izreći drugu opomenu - oduzeti reč.
Ako govornik u svom izlaganju iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, ili u svom obraćanju upotrebljava psovke ili druge uvredljive izraze, predsednik će mu izreći meru opomene.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem i komentarisanjem njegovog izlaganja.
Predsednik Skupštine je dužan da obezbedi da govornik ne bude ometan u svom izlaganju. Ukoliko neko od govornika bude ometan u izlaganju, predsednik produžava vreme izlaganja govornika srazmerno vremenu za koje je govornik ometan u svom govoru.
Ukoliko govornika odbornik ili drugo pozvano lice, ometa na način iz stava 3. ovog člana, predsednik Skupštine mu izriče opomenu, a ako i pored izrečene opomene nastavi da čini povrede iz stava 3. ovog člana, predsednik Skupštine će ovom licu izreći drugu meru opomene - oduzimanje reči i neće mu davati reč do kraja zasedanja.
Predsednik Skupštine, kada predsedava sednicom Skupštine, ako želi da učestvuje u raspravi, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine.
Ukoliko sednici Skupštine ne prisustvuje zamenik predsednika Skupštine u slučaju iz stava 1. ovog člana sednicom će predsedavati najstariji prisutan odbornik, koji tu dužnost prihvati.
Ukoliko se govornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku, odnosno drugom pozvanom licu na sednici, na rasnoj, verskoj, nacionalnoj ili rodnoj osnovi, ili na drugi način uvredi njegov ugled i dostojanstvo navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, ili govori o stvarima koje se odnose na njegov privatni život ili privatni život članova njegove porodice, ili zloupotrebi njegovo izlaganje pogrešnim tumačenjem, odbornik, odnosno drugo pozvano lice na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici čine neku od odborničkih grupa, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima šef odborničke grupe.
Postojanje osnova za repliku procenjuje predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku, ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana.
Ukoliko predsednik Skupštine proceni postojanje osnova za repliku, licima iz stava 1. i 2. ovog člana daje reč čim je zatraže.
Vreme predviđeno za repliku je tri minuta.
Odbornik ima pravo na po jednu repliku sa istim učesnikom u raspravi po istom pitanju, ukoliko predsednik Skupštine proceni postojanje osnova za repliku na repliku.
Ukoliko odbornik, šef odborničke grupe, odnosno drugo pozvano lice pri korišćenju prava na repliku, uvredi odbornika, drugo pozvano lice ili odborničku grupu na način utvrđen članom 151. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će ga opomenuti, a ukoliko nakon opomene nastavi sa povredama iz člana 151. ovog Poslovnika, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Odbornik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Skupštine, ukoliko smatra da ono nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi.
Predsednik Skupštine daje reč odborniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana, odmah po završenom izlaganju prethodnog odbornika, prema redosledu prijavljivanja, s tim što šefovi odborničkih grupa imaju prednost.
Odbornik je dužan da navede koji član ovog Poslovnika je povređen, da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže dva minuta.
Ukoliko smatra da povreda nije učinjena, predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje, a ukoliko smatra da je povreda učinjena, predsednik Skupštine je dužan da učinjenu povredu otkloni.
Ako odbornik nije zadovoljan datim objašnjenjem, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Skupština, bez rasprave, o tome izjasni.
Odborniku koji se ne pridržava stava 3. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebi pravo na ukazivanje na povredu Poslovnika, predsednik Skupštine može da mu to pravo uskrati ili izrekne meru oduzimanja reči, o čemu odlučuje Skupština bez rasprave.
11. Odlaganje, prekid i pauze u toku sednice
Kada zbog obimnosti dnevnog reda ili drugih razloga ne može da se završi rad po svim tačkama dnevnog reda, Skupština može da odluči da se sednica prekine i da se zakaže nastavak za određeni dan i sat, o čemu se elektronskim ili pisanim putem obaveštavaju samo odsutni odbornici.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine ili šef odborničke grupe mogu predložiti da se sednica Skupštine odloži.
Predsednik Skupštine zakazaće nastavak sednice u roku koji ne može biti duži od 15 dana.
O odlaganju sednice Skupštine u slučaju iz stava 1. ovog člana, Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, odmah po iznošenju predloga.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice Skupštine u slučajevima nedostatka kvoruma, nastanka incidentnih okolnosti, kada Skupština ne može regularno da radi, odnosno nastavi rad u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine obavestiće odbornike o nastavku sednice, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Nastavak sednice počinje tačkom dnevnog reda kod koje je prekid i nastupio.
Sednice Skupštine imaju pauzu za ručak, u periodu od 13,00 do 14,00 časova.
Ukoliko Skupština donese odluku da nastavi sa radom i posle 18,00 časova, predsednik Skupštine ili šef odborničke grupe mogu izneti predlog da se napravi pauza u trajanju od 45 minuta, o čemu se odlučuje odmah po iznošenju predloga.
Skupština može na predlog predsednika Skupštine ili na predlog šefa odborničke grupe, da odluči da radi bez pauze, o čemu odlučuje odmah po iznošenju predloga.
Predsednik Skupštine može da odredi pauzu u radu Skupštine i utvrđuje trajanje pauze.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti pauzu sednice, ne dužu od 20 minuta, kako bi održao zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova o određenim tačkama dnevnog reda, kao i radi obezbeđivanja normalnog rada i odlučivanja u Skupštini. O rezultatima usaglašavanja predsednik Skupštine obavezno izveštava odbornike u nastavku sednice Skupštine.
12. Održavanje reda na sednici
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine, zbog povrede reda na sednici, izriče mere:
- opomenu
- oduzimanja reči.
Skupština, na predlog predsednika Skupštine, izriče i meru udaljenja sa sednice, većinom glasova prisutnih odbornika.
Evidenciju o izrečenim merama vodi sekretar Skupštine.
Opomena se izriče odborniku:
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako na bilo koji način ometa izlaganje govornika;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i druge uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika;
- ako zloupotrebljava odredbe Poslovnika koje regulišu povredu Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena opomena, a koji i posle toga čini povredu iz člana 160. ovog Poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji od govornice. U suprotnom predsednik Skupštine nalaže isključenje ozvučenja, a po potrebi određuje prekid sednice Skupštine.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 160. ovog Poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera opomene i oduzimanja reči, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u sali Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica Skupštine.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji iz sale u kojoj se sednica Skupštine održava, predsednik Skupštine će naložiti Službi fizičko-tehničkog obezbeđenja ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi koju koriste organi Grada, da tog odbornika udalji sa sednice i odrediće prekid do izvršenja mere udaljenja.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće prekid u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere opomene, oduzimanja reči i udaljenja sa sednice primenjuju se za sednicu Skupštine na kojoj su izrečene.
Obaveza svakog lica koje ulazi u zgradu Skupštine za vreme održavanja sednice je da bude pristojno odeveno.
Sednici Skupštine ne mogu da prisustvuju lica koja su pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava.
U prostoriju u kojoj se održavaju sednice Skupštine zabranjeno je unošenje oružja, korišćenje mobilnih telefona - telefoniranja, konzumiranje svih vrsta cigareta i drugih predmeta koji mogu ometati rad Skupštine.
Svim licima koja se nalaze u sali za vreme trajanja sednice Skupštine zabranjeno je konzumiranje hrane i pića u sali izuzev vode.
Po zaključivanju rasprave po tački utvrđenog dnevnog reda, Skupština prelazi na odlučivanje.
Skupština odluke donosi većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili Statutom nije utvrđeno drugačije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Skupština, većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
1) donosi Statut;
2) donosi budžet i usvaja završni račun budžeta;
3) donosi plan razvoja Grada i strategije kojima se utvrđuju pravci delovanja Grada u određenoj oblasti;
4) donosi prostorni plan i urbanističke planove;
5) odlučuje o javnom zaduživanju Grada;
6) odlučuje o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama;
7) odlučuje o obrazovanju, ukidanju i promeni područja mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave;
8) odlučuje o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta;
9) utvrđuje praznik Grada;
10) odlučuje o dodeli zvanja "počasni građanin" Grada;
11) usvaja Etički kodeks ponašanja funkcionera i
12) odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i ovim Statutom.
Po zaključivanju rasprave po tački utvrđenog dnevnog reda, Skupština prelazi na odlučivanje.
Odbornička grupa može odrediti jednog svog odbornika za kontrolu prebrojavanja glasova, o čemu pisanim putem obaveštava predsednika Skupštine pre početka sednice.
U toku odlučivanja, povredu u pogledu broja glasova, može prijaviti samo član odborničke grupe koga je odbornička grupa odredila za kontrolu.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim kada je ovim Poslovnikom uređeno drugačije.
Javno glasanje se sprovodi upotrebom elektronskog sistema, dizanjem ruke ili prozivanjem.
Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se na način određen ovim poslovnikom.
Dizanjem ruke glasa se na način određen ovim poslovnikom, i to samo ako sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Skupština prethodno o tome odluči.
Na zahtev odbornika Skupština može, bez pretresa, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim poslovnikom.
Glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se nakon što predsednik Skupštine objavi početak glasanja, tako što odbornici glasaju "za", "protiv" ili "uzdržan" na elektronskom uređaju.
Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema traje dok predsednik Skupštine ne zaključi glasanje.
Nakon zaključenja glasanja, predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.
Rezultat svakog glasanja prikazuje se na monitorima.
Računarski izvod svakog glasanja dostavlja se Službi Skupštine, radi dostavljanja odborničkim grupama, na njihov zahtev, kao i stavljanja na uvid predstavnicima sredstava javnog informisanja.
Kada se glasa dizanjem ruke, odbornici se izjašnjavaju za predlog, protiv predloga ili ko se uzdržao od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.
Kada Skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Skupštine proziva odbornike po azbučnom redu početnog slova prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Sekretar Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine odbornika koji su pristupili glasanju, odnosno zakonom i statutom utvrđena većina.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku imenovanja, odnosno postavljenja u kome je predloženo dva ili više kandidata odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku, na osnovu čega predsednik Skupštine saopštava rezultat glasanja.
U slučaju da se odbornik ne izjasni da li je "za", "protiv" ili "uzdržan", smatra se da nije glasao.
O svakoj tački dnevnog reda Skupština odlučuje u celini, osim o predlozima opštih akata o kojima se glasa u načelu, u pojedinostima i u celini.
O predlogu opšteg akta najpre se vodi rasprava u načelu, ukoliko ima podnetih amandmana na predlog akta, nakon rasprave u načelu odmah se pristupa glasanju o usvajanju akta u načelu. Ako je predlog akta usvojen u načelu, Skupština odlučuje o podnetim amandmanima.
Rasprava u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, a učesnici u raspravi su podnosilac amandmana i predlagač akta na koji se amandman odnosi.
Nakon odlučivanja o podnetim amandmanima Skupština pristupa glasanju o predlogu akta u celini.
Ukoliko odbornici ne prihvate predlog opšteg akta u načelu, o njemu se dalje ne raspravlja i ne glasa, odnosno smatra se da akt nije prihvaćen.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasala većina od prisutnih odbornika, osim ukoliko zakonom i Statutom nije drugačije određeno.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog odlučivanja po dnevnom redu.
Radi bližeg regulisanje načina i postupka rada na sednicama Skupštine putem elektronskog sistema predsednik Skupštine će doneti poseban akt.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik. Tok sednice Skupštine beleži se tonskim ili digitalnim zapisom i trajno se čuva.
Sa sednice se pravi izvod iz zapisnika koji se dostavlja odbornicima uz poziv za narednu sednicu.
Izvod iz zapisnika obavezno sadrži vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i sekretara, imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imena govornika, rezultat glasanja o pojedinim pitanjima, ime i prezime odbornika koji je izdvojio mišljenje (ukoliko je odbornik zahtevao da se izdvajanje mišljenja unese u zapisnik) i naziv svih akata donetih na sednici.
Izvod iz zapisnika potpisuju predsednik i sekretar Skupštine.
X POSTUPAK DONOŠENJA ODLUKA I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
1. Akta Skupštine i postupak predlaganja akata
Skupština kao osnovni pravni akt donosi Statut.
Skupština u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluke, poslovnik, rešenja, zaključke, deklaracije, rezolucije, preporuke, planove, program i druge akte u skladu sa zakonom, Statutom i ovim Poslovnikom.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Poslovnikom se uređuju pitanja od značaja za organizaciju i rad Skupštine.
Rešenjem se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima lica u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima, o prihvatanju određenih predloga, utvrđuju stavovi o tome, šta, kako i na koji način treba ubuduće postupati u pojedinačnim pitanjima, odnosno stvarima, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
Zaključkom Skupština može, na predlog predlagača akta koji je predmet rasprave, na osnovu diskusija odbornika, vršiti intervenciju na tekst akta pre zaključenja rasprave po toj tački dnevnog reda, koja ima karakter ispravke tehničke greške.
O predloženom zaključku odlučuje se pre odlučivanja o aktu na koji se deluje, onom većinom glasova koja je potrebna za donošenje tog akta.
U slučaju iz stava 6. ovog člana Odbor za propise obavezan je da intervenciju na tekst, usvojenu zaključkom ugradi u akt, ukoliko se akt usvoji, pre njegovog objavljivanja.
Predlog za donošenje ili promenu Statuta može podneti najmanje 5% građana sa biračkim pravom na teritoriji Grada, jedna trećina odbornika, Gradonačelnik i nadležno radno telo Skupštine.
Pravo predlaganja odluka i drugih opštih akata imaju Gradsko veće odbornik, odbornička grupa, radna tela Skupštine, građani putem građanske inicijative kao i predlagači ovlašćeni zakonom i Statutom.
Ovlašćeni predlagač akta iz člana 182. ovog Poslovnika podnosi predlog akta u obliku u kome se akt donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje bi trebalo da sadrži urađenu analizu efekata propisa, a u svakom slučaju ono mora da sadrži:
- pravni osnov;
- razloge za donošenje akta;
- objašnjenje cilja koji se donošenjem akta želi postići;
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i obrazloženje konkretnih rešenja;
- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta i izvor finansiranja;
- pregled odredaba odluke koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže odluka o izmenama, odnosno dopunama.
Predlog akta koji je utvrđen nakon sprovedene javne rasprave obavezno sadrži i izveštaj koji sadrži prikaz svih predloga i sugestija datih u javnoj raspravi, sa obrazloženjem razloga zbog kojih pojedini predlozi ili sugestije nisu prihvaćeni.
Predlog akta iz stava 3. ovog člana objavljuje se na zvaničnoj internet prezentaciji Grada najkasnije osam dana pre razmatranja na sednici Skupštine.
Ako predlog akta nije pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom, predsednik Skupštine zatražiće od predlagača da predlog akta uskladi sa odredbama ovog Poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.
Predlagač akta može u roku od 15 dana da podnese predlog akta usklađen sa odredbama ovog Poslovnika.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u skladu sa stavom 1. i 2. ovog člana, predlog akta smatra se povučenim.
Predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine o pristiglim materijalima, odlučuje na kojoj sednici će se materijali, odnosno akti upućeni i dostavljeni predsedniku Skupštine u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, uvrstiti u predlog dnevnog reda sednice, osim kada se radi o predlozima za koje je ovim Poslovnikom utvrđeno da se moraju uvrstiti u predlog dnevnog reda prve naredne sednice.
2. Izrada, potpisivanje i objavljivanje akata
Akta Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom prethodno overava sekretar Skupštine. Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata Skupštine i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove.
Akta Skupštine objavljuju se u "Službenom listu grada Kragujevca".
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta podnosi se u obliku amandmana.
Amandman može da podnese Gradsko veće, radna tela Skupštine, odborničke grupe i odbornik (u daljem tekstu: podnosilac amandmana).
Amandman mora da bude potpun, odnosno da sadrži: naziv predloga opšteg akta na koji se podnosi, tekst izmena, odnosno dopuna koje se predlažu u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom, obrazloženje i naziv podnosioca amandmana.
Predlog za promenu člana predloga opšteg akta kojim se ispravljaju očigledne, odnosno štamparske greške na koje u toku sednice skupštine ukaže odbornik ili nadležno radno telo skupštine, ne podnosi se u formi amandmana i predlagač akta ga može odmah prihvatiti u kom slučaju postaje sastavni deo opšteg akta.
Amandman se podnosi predsedniku Skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga akta, a najkasnije 48 časova pre časa određenog za održavanje sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga akta.
Podnosilac amandmana ne može sam ili zajedno sa drugim odbornicima, podneti više amandmana na isti član predloga akta.
Podneti amandman predsednik Skupštine, dostavlja Odboru za propise, radi davanja mišljenja da li je Amandman blagovremeno podnet i potpun u skladu sa članom 187. ovog Poslovnika.
Amandman koji nije blagovremeno podnet ili nije sačinjen u skladu sa članom 187. ovog Poslovnika, kao i amandmani koji su suprotni zakonu, ironični, uvredljivi, šaljivi i sl., derogiraju ili obesmišljavaju donošenje same odluke, kontradiktorani sa drugim odredbama odluke i kada nisu podneti na akt Skupštine, već na akt na koji Skupština daje saglasnost, Odbor za propise će odbaciti, o čemu će Skupštini podneti izveštaj.
Odbor za propise razmatra amandmane, odmah po prijemu, i ukoliko utvrdi da je ispunjen neki od uslova iz člana 187. Poslovnika, odnosno da amandman nije pravno moguć, isti ne upućuje predlagaču akta na izjašnjavanje, već ga odbacuje.
Amandman koji je blagovremeno podnet i sačinjen u skladu sa članom 187. stav 3. ovog Poslovnika, na osnovu izveštaja Odbora za za propise, predsednik Skupštine dostaviće predlagaču opšteg akta i nadležnom radnom telu Skupštine, radi davanja mišljenja.
Predlagač akta i nadležni odbori dužni su da, pre sednice Skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog akta i da Skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Ako se predlagač opšteg akta ili nadležno radno telo u načelu ne slože sa amandmanom ili sa njegovom formulacijom, predložiće novu formulaciju amandmana.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predloga opšteg akta.
Ako podnosilac ne prihvati novu formulaciju, onda Skupština glasa prvo o amandmanu onakvom kakvim ga je formulisao podnosilac.
Amandman sa kojim se saglasi predlagač akta postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština ne izjašnjava.
Ukoliko predlagač akta podnese amandman na akt čiji je predlagač, a sa njim se saglase nadležni odbori, amandman postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština ne izjašnjava.
O podnetom amandmanu može raspravljati samo podnosilac amandmana i predlagač akta na koji se amandman odnosi.
Ukoliko je podnosilac amandmana odbornička grupa o amandmanu govori šef odborničke grupe.
Dužina izlaganja lica iz stava 1. i 2. ovog člana traje do tri minuta.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga opšteg akta.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga opšteg akta, Skupština prvo odlučuje o amandmanima odbornika, a zatim o amandmanima Gradskog veća.
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač akta ili nadležni odbor nisu prihvatili.
O amandmanima odbornici glasaju "za", "protiv" ili se uzdržavaju od glasanja.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
4. Donošenje akata po hitnom postupku
Akt se izuzetno može doneti i po hitnom postupku.
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada, predlog akta može se izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u radnim telima Skupštine.
Predlagač akta je dužan da u pisanom obrazloženju predloga akta navede razloge ili posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog akta po hitnom postupku.
Predlog akta za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije do utvrđivanja dnevnog reda te sednice.
Predlog da se akt donese po hitnom postupku Skupštini mogu podneti Gradsko veće ili jedna trećina odbornika.
U obrazloženju akta moraju se navesti razlozi zbog kojih se traži hitan postupak.
O predlogu da se akt donese po hitnom postupku odlučuje se bez pretresa.
Pre glasanja o tom pitanju, Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština prihvati predlog da se akt donese po hitnom postupku, taj predlog postaje prva tačka dnevnog reda.
Nakon što podeli odbornicima akt koji se donosi po hitnom postupku, predsednik Skupštine prekida sednicu u trajanju od 30 minuta da bi se odbornici upoznali sa aktom i dostavili amandmane do otvaranja rasprave.
Predlog akta koji je Skupština prihvatila da donese po hitnom postupku ne razmatraju nadležni odbori. O predlogu akta posebno se izjašnjava Gradsko veće, u pisanoj ili usmenoj formi, ukoliko on nije predlagač akta.
Ukoliko se predlogom umanjuju prihodi budžeta ili se zahvataju sredstva koja budžetom nisu planirana, o tome se posebno izjašnjavaju Gradsko veće i načelnik uprave nadležne za poslove finansija, u pisanoj ili usmenoj formi.
5. Postupak za donošenje pojedinačnih akata po skraćenom postupku
U skraćenom postupku Skupština odlučuje bez prethodne rasprave.
U skraćenom postupku Skupština može da odlučuje o pojedinačnim aktima.
Odlučivanje po skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi iz stava 1. ovog člana, u predlogu dnevnog reda sednice Skupštine posebno grupisani i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu, mora se u propisanoj formi dostaviti predlog akta o kome se odlučuje po skraćenom postupku i obrazloženje predloga.
Po utvrđivanju dnevnog reda predsednik je dužan da upozna odbornike sa zahtevima za otvaranje rasprave o predlozima iz grupe "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku", ukoliko su takvi predlozi učinjeni do početka sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice ili prelaska na dnevni red po "predlozima o kojima se odlučuje po skraćenom postupku", predsednik pita da li ima zahteva za otvaranje rasprave o pojedinom pitanju iz ove grupe predloga.
Odbornik može zatražiti da se određeni predlog izdvoji iz skraćenog i stavi u redovan postupak, o čemu se Skupština izjašnjava glasanjem.
Ukoliko se Skupština izjasni da se određeno pitanje razmatra u redovnom postupku predsednik to saopštava, pa se predlozi za koje je zahtevano otvaranje rasprave izdvajaju iz grupe "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku" i o njima se raspravlja i odlučuje odvojeno. Predsednik potom konstatuje da su usvojeni svi predlozi koji u ostali u grupi "predloga o kojima se odlučuje po skraćenom postupku".
U situacijama koje opravdavaju hitnost u sazivanju sednice, predsednik Skupštine može zakazati sednicu u roku koji nije kraći od 24 časa od prijema zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice po hitnom postupku mogu podneti: Gradsko veće ili jedna trećina odbornika.
Zahtev za sazivanje sednice iz stava 1. ovog člana mora biti u pisanoj formi i mora da sadrži razloge koji opravdavaju hitnost sazivanja, kao i obrazloženje posledica koje bi nastupile njenim nesazivanjem.
Uz zahtev se dostavlja i predlog akta, odnosno materijala, u pisanoj formi, u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Minimalni rok za sazivanje sednice iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na sazivanje sednice Skupštine u uslovima proglašene vanredne situacije.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu može da zakaže podnosilac zahteva, a sednicom predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Ukoliko se predlogom umanjuju prihodi budžeta ili se zahvataju sredstva koja budžetom nisu planirana, o tome se posebno izjašnjavaju Gradsko veće ili Gradonačelnik i načelnik uprave nadležne za poslove finansija, u pisanoj formi.
Amandman na predlog akta koji se donosi na sednici sazvanoj po hitnom postupku predaje se predsedniku Skupštine u pisanoj formi do početka sednice.
Predlog akta koji je Skupština prihvatila da donese po hitnom postupku ne razmatraju nadležni odbori.
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine obavezno povodom 6. maja - Praznika grada Kragujevca.
Sednica Skupštine sazvana povodom 6. maja je svečanog i protokolarnog karaktera.
Svečana sednica Skupštine održava se u zdanju stare Skupštine, a ukoliko to nije moguće zbog okolnosti koje se ne mogu predvideti ili sprečiti, u zgradi Skupštine, ili na drugom prigodnom mestu koje odgovara svečarskom povodu njenog održavanja.
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine svečanom pozivnicom. Svečana pozivnica sadrži program svečanosti povodom obeležavanja praznika Grada i u njoj je obavezno naznačen dan i čas održavanja sednice, odnosno sala u kojoj će sednica biti održana.
Na svečanoj sednici Skupštine uručuju se priznanja i nagrade Grada.
Za održavanje svečane sednice Skupštine nije potrebno prisustvo većine od ukupnog broja odbornika.
Na svečanoj sednici Skupštine ne otvara se rasprava.
Na svečanu sednicu Skupštine obavezno se pozivaju dobitnici priznanja počasnog i zaslužnog građanina.
Na svečanoj sednici Skupštine, pored predsednika Skupštine i Gradonačelnika koji uručuju priznanja i nagrade, mogu govoriti laureati, odnosno dobitnici priznanja i nagrada za godinu u kojoj im se priznanje i nagrada dodeljuje, kao i istaknuti gosti koji žele da se obrate odbornicima i pozvanim gostima.
Predsednik Skupštine može zakazati svečanu sednicu i drugim svečanim povodom.
Na svečanoj sednici Skupštine, zakazanoj drugim svečanim povodom, pored predsednika Skupštine i Gradonačelnika mogu govoriti i istaknuti gosti koji žele da se obrate odbornicima i pozvanim licima.
Na svečanoj sednici Skupštine zakazanoj drugim svečanim povodom primenjuju se odredbe člana 206. stavova 1. i 2. ovog Poslovnika.
XIII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU RATNOG STANJA ILI VANREDNOG STANJA
U slučaju ratnog stanja ili elementarnih nepogoda Gradonačelnik donosi akte iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužan da ih podnese na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
U slučaju ili vanrednog stanja Skupština radi po ovom Poslovniku, ako konkretne prilike i okolnosti to dozvoljavaju. Ako u navedenim uslovima nije moguć rad po ovom Poslovniku, Skupština na prvoj sednici donosi poseban Poslovnik o svom radu i ostvarivanju funkcija u nastalim okolnostima.
Predsednik Skupštine u slučaju vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Skupštine;
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednicu i o načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednicu;
- po potrebi može odrediti poseban način vođenja i čuvanja zapisnika, beležaka i drugih dokumenata Skupštine i njenih organa, naložiti da se određeni materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja i preduzeti druge mere u cilju bezbednosti i zaštite;
- uspostavlja kontakte i saradnju sa odgovarajućim državnim i vojnim organima Republike Srbije i preduzima mere za realizaciju donetih zakona, odluka, zaključaka, naređenja i drugih akata ovih organa;
- odlučuje o načinu rada Gradske uprave u cilju što uspešnijeg ostvarivanja poslova i zadataka u nastalim okolnostima.
Odbornici su dužni da u slučajevima ratnog ili vanrednog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese, prebivališta ili boravišta.
XIV JAVNOST RADA SKUPŠTINE I RADNIH TELA SKUPŠTINE
Sednice Skupštine su javne.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Sednice Skupštine su otvorene za javnost i direktno se prenose putem TV prenosa i live streaming.
U slučaju tehničkih smetnji za direktan TV prenos, predsednik Skupštine će odrediti kraću pauzu u trajanju do 15 minuta.
Ako ni posle proteka roka iz stava 4. ovog člana ne budu otklonjene tehničke smetnje, sednica će se nastaviti uz direktan radio prenos.
Sednica Skupštine može biti u celini ili delimično zatvorena za javnost iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje i drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Obrazloženi predlog za isključenje javnosti može dati predsednik Skupštine, Gradsko veće ili najmanje jedna trećina odbornika i o njemu se glasa bez pretresa.
Odluka o isključenju javnosti je doneta ako se za nju izjasnila većina od ukupnog broja odbornika.
Sednici Skupštine koja je zatvorena za javnost mogu prisustvovati samo odbornici, predsednik Skupštine i stručna lica koja je pozvao predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da lica iz stava 4. ovog člana upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
Skupština može odlučiti da objavi kratak izveštaj o radu sa sednice koja nije javna.
Sednici Skupštine mogu da prisustvuju i zainteresovani građani, odnosno predstavnici preduzeća, ustanova i drugih javnih službi čiji je osnivač Grad, mesnih zajednica, udruženja i slično, koji svoje prisustvo najave organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za skupštinske poslove, najkasnije 48 časova pre održavanja sednice, osim kada se sednica održava bez prisustva javnosti.
U slučaju da ne postoje tehničke mogućnosti ili za to potreban prostor da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine može, u cilju obezbeđivanja nesmetanog toka sednice, ograničiti ukupan broj građana i odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici, polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu i istovremeno će pozvati ostale prijavljene građane i predstavnike udruženja da svoje predloge i komentare dostave u pisanoj formi, koje će predsednik Skupštine dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice.
Građanin kome je omogućeno da prisustvuje sednici Skupštine, u obavezi je da na ulazu u salu za sednice ovlašćenom licu pokaže svoju ličnu kartu radi identifikacije i unošenja u evidenciju prisutnih na sednici.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni tehnički uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Predsednik Skupštine radi regulisanja načina i postupka obezbeđivanja javnosti rada na sednicama Skupštine grada Kragujevca i njenih radnih tela doneće Pravilnik.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, odbornička grupa ili odbornik koga ovlasti Skupština, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
U cilju obaveštavanja javnosti o radu Skupštine i njenih radnih tela, na zvaničnoj internet prezentaciji Grada objavljuju se:
- informator o radu Skupštine;
- obaveštenje o vremenu i mestu održavanja sednica Skupštine, sa predlogom dnevnog reda;
- odluke i druga akta doneta na sednici Skupštine;
- nacrti odluka i drugih akata o kojima se sprovodi javna rasprava, sa obaveštenjem o vremenu i mestu održavanja javne rasprave;
- "Službeni list grada Kragujevca" u elektronskoj formi;
- predlozi akata, kao i akta doneta od strane Skupštine, za koja je javnost posebno zainteresovana.
O objavljivanju akata iz stava 1. ovog člana stara se sekretar Skupštine.
XV SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština sarađuje sa skupštinama, odnosno predstavničkim telima drugih opština u zemlji i inostranstvu.
Skupština sarađuje i sa nevladinim organizacijama, humanitarnim i drugim organizacijama.
Saradnja se ostvaruje u skladu sa programom koji Skupština donosi svake godine na predlog predsednika Skupštine i šefova odborničkih grupa.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine ili njenih funkcionera skupštinama drugih opština i gradova, davanjem mišljenja o pojedinim značajnim pitanjima iz nadležnosti Skupštine, kao i razmenom informacija i drugih materijala i publikacija.
Sastav delegacija, kao i ciljeve i zadatke svake posete utvrđuju predsednik Skupštine i šefovi odborničkih grupa. Delegacija mora odražavati sastav Skupštine.
Delegacija, odnosno funkcioner ili odbornik je dužan da u roku od 15 dana od završetka posete Skupštini podnese izveštaj o obavljenoj poseti.
XVI AUTENTIČNO TUMAČENJE AKTA SKUPŠTINE, TUMAČENJE, DONOŠENJE, PROMENA I PRIMENA POSLOVNIKA
Zahtev za davanje autentičnog tumačenja opšteg akta može da podnese svako zainteresovano lice.
Ako Odbor za propise oceni da je zahtev za davanje autentičnog tumačenja opravdan, zadužuje nadležnu upravu, odnosno službu, da sačini predlog tumačenja i dostavlja ga Skupštini, a ako oceni da zahtev nije opravdan izveštava Skupštinu koja o tome odlučuje bez rasprave.
U pogledu postupka za davanje autentičnog tumačenja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika, koje se odnose na postupak donošenja opštih akata.
Autentično tumačenje Poslovnika donosi Skupština, na predlog Odbora za propise.
Predlog za donošenje i promenu Poslovnika može podneti odbornik, odbornička grupa i jedna trećina odbornika.
O predlogu iz stava 2. ovog Poslovnika se otvara rasprava.
O predlogu iz stava 2. ovog Poslovnika se odlučuje javnim glasanjem, većinom od prisutnog broja odbornika.
Kad Skupština odluči da se pristupi donošenju, odnosno promeni Poslovnika, aktom o prihvatanju predloga za donošenje, odnosno promenu Poslovnika određuje način i postupak donošenja, odnosno promene Poslovnika, određuje radno telo ili imenuje Komisiju za izradu nacrta poslovnika.
Komisiju za donošenje ili promenu Poslovnika čini predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, po jedan predstavnik svake odborničke grupe, a u sastavu Komisije mogu da budu i istaknuti pravnici.
Skupština donosi, odnosno vrši promenu Poslovnika većinom glasova od prisutnog broja odbornika.
Ukoliko se donošenju ili promeni Poslovnika pristupa pre konstituisanja radnih tela u čijoj je nadležnosti razmatranje istog, Skupština može usvojiti Poslovnik, odnosno izmene i dopune Poslovnika, bez razmatranja Poslovnika na nadležnom radnom telu.
Na sve što nije regulisano odredbama ovog Poslovnika, primenjuju se posebne odluke Skupštine i važeći propisi kojima je uređena oblast lokalne samouprave.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se na sve učesnike sednice, a shodno se primenjuju na sednicama radnih tela Skupštine.
XVII OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornika i odborničkih grupa, vrši organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za skupštinske poslove, što se uređuje Odlukom o Gradskoj upravi.
Održavanje reda u zgradi Skupštine i u drugim prostorijama u kojima Skupština radi, obezbeđuje Služba fizičko-tehničkog obezbeđenja, koju angažuje Gradska uprava.
XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Postojeći odbori nastavljaju rad u skladu s dosadašnjim delokrugom do konstituisanja Skupštine u novom sazivu, osim Komisije za rodnu ravnopravnost, koja će se obrazovati na prvoj narednoj sednici Skupštine, nakon stupanja na snagu ovog Poslovnika.
Sva akta koja se tiču prava i obaveza funkcionera, a koja nisu u saglasnosti sa ovim Poslovnikom, uskladiti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Poslovnika.
Predsednik Skupštine će u roku od 60 dana doneti akt kojim će se regulisati elektronsko glasanje na sednici Skupštine.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine grada Kragujevca ("Službeni list grada Kragujevca", broj 24/14-prečišćen tekst) osim odredaba čl. 49. tog Poslovnika koje se primenjuju do konstituisanja Skupštine u novom sazivu.
Do obrazovanja Odbora za propise, Odbor za normativna akta obavlja poslove iz utvrđene nadležnosti Poslovnikom Skupštine grada Kragujevca ("Službeni list grada Kragujevca", broj 24/14 - prečišćen tekst).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".