PRAVILNIKO ORGANIZACIJI I NAČINU RADA VATROGASNO-SPASILAČKIH JEDINICA ("Sl. glasnik RS", br. 66/2021) |
Ovim pravilnikom se uređuje organizacija, način rada, postupanje prilikom izvršavanja zadataka zaštite i spasavanja, način vršenja službe i unutrašnji red u vatrogasno-spasilačkim jedinicama Sektora za vanredne situacije, Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa specifičnostima njihovog uređenja i rada.
Vatrogasno-spasilačke jedinice se obrazuju za određenu teritoriju zavisno od broja stanovnika, procene rizika od katastrofa, procene ugroženosti od požara, tehničko-tehnoloških udesa i elementarnih nepogoda, postojanja važnih objekata infrastrukture, privrede ili objekata od važnosti za Republiku Srbiju.
Vatrogasno-spasilačke jedinice iz stava 1. ovog člana formiraju se kao odeljenja sa najmanje 13 pripadnika, formacije voda sa najmanje 25 pripadnika, čete sa najmanje 41 pripadnikom, bataljona sa najmanje 85 pripadnika i brigade sa najmanje 170 pripadnika.
Značenje pojedinih izraza
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Značajniji vanredni događaj - vanredni događaj koji ima određene specifičnosti u pogledu veličine vanrednog događaja, potrebe za angažovanjem dodatnih snaga, gubitka ljudskih života, povređivanja, spasavanja, evakuacije, velike materijalne štete, realne/potencijalne opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu, visokorizičnih intervencija, itd.;
2) Spasavanje - akcija usmerena na spasavanje života ljudi i životinja koji su u direktnoj opasnosti od posledica vanrednog događaja i vanredne situacije;
3) Treće lice - lica čija su materijalna dobra oštećena prilikom dolaska na intervenciju, odnosno prilikom vršenja intervencije, a koja nisu bila direktno ili indirektno ugrožena vanrednim događajem;
4) Pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice - vatrogasac - spasilac, vatrogasac - spasilac vozač i vatrogasac - spasilac operativna podrška;
5) Vatrogasac - spasilac, vatrogasac - spasilac vozač i vatrogasac - spasilac operativna podrška - zaposlen u vatrogasno-spasilačkim jedinicama koji, između ostalog, ima zadatak da sprovodi mere zaštite i spasavanja i učestvuje u akcijama gašenja požara, spasavanja ljudi i imovine, otklanja posledice elementarnih nepogoda, saobraćajnih nezgoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih katastrofa;
6) Snage - pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice, vatrogasno-spasilačka vozila, oprema i sredstva u okviru vatrogasno-spasilačke jedinice;
7) Ekipa - snage koje učestvuju u reagovanju na nastali vanredni događaj;
8) Komanda vatrogasno-spasilačke jedinice - komandant vatrogasno-spasilačke brigade, zamenik komandanta vatrogasno-spasilačke brigade, pomoćnik komandanta vatrogasno-spasilačke brigade, komandant vatrogasno-spasilačkog bataljona, zamenik komandanta vatrogasno-spasilačkog bataljona, šef smene ili lica koja obavljaju te poslove;
9) Vatrogasno-spasilačka jedinica - vatrogasno-spasilačka jedinica u čijoj nadležnosti je teritorija jedne ili više opština, a u okviru posebno organizovane formacije za određeni Upravni okrug;
10) Susedna jedinica - vatrogasno-spasilačke jedinice koje pripadaju različitim organizacionim jedinicama Sektora za vanredne situacije, a teritorijalno su jedna drugoj najbliže;
11) Mobilnost i operativnost vatrogasno-spasilačke jedinice - osposobljenost i opremljenost vatrogasno-spasilačke jedinice da pravovremeno sa raspoloživim snagama reaguje na nastali vanredni događaj;
12) Sadejstvo - pomoć drugih vatrogasno-spasilačkih jedinica Sektora za vanredne situacije u snagama;
13) Interno sadejstvo - pomoć drugih vatrogasno-spasilačkih jedinica unutar iste organizacione jedinice Sektora za vanredne situacije;
14) Najviši rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice - komandant vatrogasno-spasilačke brigade, komandant vatrogasno-spasilačkog bataljona ili lica koja obavljaju te poslove;
15) Lice koje prima dojavu - pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice ili drugi zaposleni u organizacionoj jedinici Sektora za vanredne situacije;
16) Bezbedan prostor - prostor u neposrednoj blizini mesta vanrednog događaja koji je potpuno bezbedan za evakuisanje ljudi i imovine;
17) Prva proverena informacija - prva informacija sa mesta događaja, odnosno opisivanje prvog vizuelnog kontakta po stizanju vatrogasno-spasilačkih ekipa na lice mesta, a od strane rukovodioca akcije;
18) Područna uprava za vanredne situacije i područno odeljenje za vanredne situacije - organizacione jedinice van sedišta Sektora za vanredne situacije.
Vatrogasno-spasilačke jedinice deluju na celoj teritoriji Republike Srbije. Po primljenoj dojavi izlaze na mesto vanrednog događaja, preduzimaju aktivnosti za otklanjanje opasnosti, vrše zaštitu i spasavanje, evakuaciju ugroženih lica i materijalnih dobara.
Vatrogasno-spasilačke jedinice, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorom, na osnovu naloga nadležnih državnih organa mogu biti angažovane i za delovanje van teritorije Republike Srbije.
Prilikom obavljanja poslova i zadataka vatrogasno-spasilačke jedinice sarađuju sa snagama i subjektima sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.
Poslovi i zadaci iz stava 1. ovog člana obavljaju se u skladu sa propisima kojima se reguliše oblast zaštite i spasavanja, kao i drugim zakonskim i podzakonskim aktima.
II ORGANIZACIJA VATROGASNO-SPASILAČKIH JEDINICA
U područnim upravama za vanredne situacije (u daljem tekstu: područna uprava) organizuju se vatrogasno-spasilačke brigade, a u područnim odeljenjima za vanredne situacije (u daljem tekstu: područno odeljenje) organizuju se vatrogasno-spasilački bataljoni.
U okviru vatrogasno-spasilačke brigade obrazuju se vatrogasno-spasilačke jedinice formacije bataljona, četa, vodova i odeljenja, a u vatrogasno-spasilačkim bataljonima obrazuju se vatrogasno-spasilačke jedinice formacije, četa, vodova i odeljenja.
Vatrogasno-spasilačkom brigadom rukovodi komandant vatrogasno-spasilačke brigade, a vatrogasno-spasilačkim bataljonom rukovodi komandant vatrogasno-spasilačkog bataljona.
Vatrogasno-spasilačkim jedinicama iz člana 2. stav 1. ovog pravilnika rukovodi komandant/komandir vatrogasno-spasilačke jedinice.
Vatrogasno-spasilačkim jedinicama, po liniji komandovanja, rukovode komandant vatrogasno-spasilačke brigade, zamenik komandanta vatrogasno-spasilačke brigade, pomoćnici komandanta vatrogasno-spasilačke brigade, šefovi smena, komandanti vatrogasno-spasilačkog bataljona, komandiri četa, komandiri vodova, komandiri odeljenja, odnosno lica koja obavljaju te poslove.
Specijalistički timovi različitih specijalnosti (u daljem tekstu: tim) formirani su od pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica.
Svim aktivnostima tima rukovodi vođa tima.
Zadatke vođi tima izdaje komanda vatrogasno-spasilačke jedinice na čijoj teritoriji je nastao vanredni događaj ili rukovodioci Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice i civilnu zaštitu (u daljem tekstu: Uprava).
Vođa tima pre izvršenja naloga vrši procenu bezbednosnih mera neophodnih za izvršenje naloga.
U okviru vatrogasno-spasilačke jedinice mogu se formirati se: bataljoni, čete, vodovi, odeljenja i grupe za operativnu podršku i reagovanje.
Rukovodioci četa, vodova, odeljenja i grupa za operativnu podršku i reagovanje za svoj rad neposredno odgovaraju najvišem rukovodiocu vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice.
Najviši rukovodioci vatrogasno-spasilačkih jedinica na nivou organizacione jedinice odgovorni su za realizaciju i kontrolu planiranih i drugih aktivnosti koje su vezane za operativnu funkcionalnost, mobilnost i disciplinu, u skladu sa svojim nadležnostima i ovlašćenjima.
III NAČIN RADA I POSTUPANJE PRILIKOM IZVRŠAVANJA ZADATAKA
1. Obuka pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica i održavanje psihofizičkih sposobnosti
Obuka pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice se sprovodi kroz stručno osposobljavanje i usavršavanje i to kao redovna i specijalistička obuka.
Pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica se stručno usavršavaju u skladu sa posebnim propisom koji reguliše stručno usavršavanje i osposobljavanje, planom i programom koje utvrđuje Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Konstantno stručno usavršavanje je obavezno za sve pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica.
Redovna obuka pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica sprovodi se na osnovu Programa stručnog usavršavanja policijskih službenika Sektora za vanredne situacije Ministarstva.
Redovna obuka pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica može da sadrži proširene teme iz dela rada na tehničkim intervencijama u saobraćaju, obuke za rad na tehničkim intervencijama sa opasnim materijama i druge vidove stručnog usavršavanja.
Specijalistička obuka pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica se sprovodi kao specijalistička obuka za spasavanje i rad na vodi i specijalistička obuka za spasavanje iz ruševina.
Specijalistička obuka se sprovodi na specijalističkim kursevima, seminarima i simulacionim vežbama u zemlji i inostranstvu.
Pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica se usavršavaju i kroz izvođenje javno-pokaznih vežbi van objekata vatrogasno-spasilačkih jedinica. Javno-pokazne vežbe mogu biti planirane i neplanirane.
Planirane javno-pokazne vežbe su predviđene Godišnjim planom rada vatrogasno-spasilačke jedinice i Mesečnim planom rada vatrogasno-spasilačke jedinice. O terminima planiranih javno-pokaznih vežbi izveštava se Uprava.
Neplanirane javno-pokazne vežbe se sprovode po prethodno pribavljenoj saglasnosti Uprave.
Za svaku javno-pokaznu vežbu neophodno je izraditi Elaborat za izvođenje javno-pokazne vežbe (u daljem tekstu: Elaborat).
Elaborat se overava potpisom: lica koje je izradilo Elaborat, lica koje je odgovorno za bezbednost (drugi rukovodilac javno-pokazne vežbe koji nije direktni učesnik u javno-pokaznoj vežbi), rukovodioca javno-pokazne vežbe, najvišeg rukovodioca vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice i rukovodioca područne uprave, odnosno područnog odeljenja.
Uprava može zahtevati Elaborat za planirane javno-pokazne vežbe.
Elaborat za neplanirane javno-pokazne vežbe se, u najkraćem mogućem roku, dostavlja Upravi sa jasno definisanim troškovima ministarstva.
Vatrogasno-spasilačke jedinice izrađuju i ažuriraju operativne karte gašenja požara subjekata svrstanih u prvu i drugu kategoriju ugroženosti od požara.
U slučaju da operativnu kartu gašenja požara iz stava 1. ovog člana izrađuje vatrogasno-spasilačka jedinica u kojoj se nalazi komanda vatrogasno-spasilačke jedinice, operativna karta gašenja požara se izrađuje u dva primerka. Jedan primerak ostaje u vatrogasno-spasilačkoj jedinici koja ju je izradila, a drugi primerak se dostavlja subjektu za koji je izrađena.
U slučaju da operativnu kartu gašenja požara iz stava 1. ovog člana izrađuje vatrogasno-spasilačka jedinica u kojoj se ne nalazi komanda vatrogasno-spasilačke jedinice, operativna karta gašenja požara se izrađuje u tri primerka. Jedan primerak ostaje u vatrogasno-spasilačkoj jedinici koja ju je izradila, drugi primerak se dostavlja subjektu za koji je izrađena, a treći primerak se dostavlja komandi vatrogasno-spasilačke jedinice.
Vatrogasno-spasilačke jedinice izrađuju i ažuriraju operativne karte gašenja požara i za druge objekte, a u skladu sa posebnim propisom.
Subjekti iz stava 1. ovog člana pružaju sve potrebne podatke i stručnu pomoć za izradu operativne karte.
2. Postupanje prilikom izvršavanja zadataka
Pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica dužni su da u izvršavanju svojih obaveza i ovlašćenja:
1) izvršavaju zadatke koje izda nadređeni rukovodilac, a koja su u skladu sa propisima;
2) radne obaveze izvršavaju savesno i u skladu sa propisima;
3) se kontinuirano stručno usavršavaju, primenjuju i prenose znanja stečena na kursevima, stručnim usavršavanjima, teorijskoj i praktičnoj obuci;
4) izvršavaju sve poslove utvrđene planovima rada i pridržavaju se svih aktivnosti koje su definisane internim aktima Ministarstva;
5) pravilno koriste, održavaju, kontrolišu i čuvaju poverene vatrogasno-spasilačke sprave, opremu i sredstva, u skladu sa pravilima službe i uputstvima proizvođača.
Za radne zadatke i druga angažovanja koji se obavljaju van objekata koje koriste vatrogasno-spasilačke jedinice, izuzev za aktivnosti iz člana 4. stav 1. ovog pravilnika, popunjava se "Pisani radni nalog" (u daljem tekstu: Nalog) u kojem je precizno definisan zadatak i odgovornost lica koje izvršava zadatak.
Nalog sačinjava i potpisuje nadređeni rukovodilac koji upućuje pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice na zadatak.
Na poleđini obrasca, pripadnik vatrogasno-spasilačkih jedinica kome je Nalog izdat sačinjava kratak izveštaj o preduzetim aktivnostima.
Obrazac iz stava 1. ovog člana definisan je internim aktom Ministarstva.
Pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica treba da budu upoznati sa osnovnim karakteristikama teritorije u svojoj nadležnosti.
Pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica treba da budu upoznati sa procedurama koje se odnose na angažovanje vatrogasno-spasilačke jedinice na vanrednim događajima, odnosno procedure koje se odnose na aktivnosti u okviru priprema za reagovanje na vanredni događaj, kao i na reagovanje u vanrednom događaju.
Svi pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica koji su angažovani u vanrednom događaju treba da primenjuju sva znanja i veštine stečene na obukama i kursevima.
Svi pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica koji su angažovani u vanrednom događaju koriste kompletnu zaštitnu opremu, adekvatno vrsti vanrednog događaja.
a) Prijem dojave vanrednog događaja
Postupak prijema dojave vanrednog događaja podrazumeva radnje od trenutka uspostavljanja kontakta lica koje prijavljuje vanredni događaj sa licem koje prima dojavu o nastalom vanrednom događaju do trenutka kada su prikupljeni svi potrebni podaci o nastalom vanrednom događaju.
Vatrogasno-spasilačke jedinice izvršavaju zadatke zaštite i spasavanja na osnovu dojave o nastalom vanrednom događaju.
Vatrogasno-spasilačke jedinice primaju obaveštenje o nastalom vanrednom događaju putem telefonskih poziva građana i pravnih lica na broj 193, radio vezom, lično i/ili na drugi način.
Lice koje primi dojavu o vanrednom događaju, prikuplja podatke o vanrednom događaju i evidentira ih u skladu sa internim aktom Ministarstva.
Radi utvrđivanja tačnosti prijavljenog vanrednog događaja vrši se provera dobijenih podataka.
U slučaju da nije moguće proveriti tačnost podataka iz dojave, vrši se upućivanje pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice na mesto prijavljenog vanrednog događaja. Vatrogasno-spasilačka jedinica izlazi na mesto vanrednog događaja i u slučaju da je broj telefona sa kojeg je izvršena dojava nedostupan, zauzet ili se niko ne javlja.
U vatrogasno-spasilačkim jedinicama lice koje prima dojavu ili dežurni šef smene, po prijemu dojave alarmira vatrogasno-spasilačku jedinicu, o primljenoj dojavi obaveštava dežurnog šefa smene ili pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice koji obavlja te poslove (u daljem tekstu: dežurni šef smene), centar za obaveštavanje i uzbunjivanje i dežurnu službu nadležne policijske uprave. Ukoliko je potrebno, lice koje prima dojavu obaveštava i druge subjekte, i po odobrenju dežurnog šefa smene, poziva pripravne pripadnike vatrogasno-spasilačke jedinice.
Ukoliko dežurni šef smene nije u mogućnosti da organizuje navedeno obaveštenje, izdaje nalog licu koje je primilo dojavu u vatrogasno-spasilačkoj jedinici da izvrši pozivanje.
Za upućivanje adekvatnih snaga za sve intervencije odgovoran je dežurni šef smene.
U slučaju prijema dojave dežurni šef smene vrši procenu i donosi odluku o:
1) angažovanju svih raspoloživih snaga u smeni;
2) sadejstvu susedne jedinice;
3) angažovanju pripravnih pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice ili ostalih pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice.
U slučaju vanrednog događaja, kada je potrebno sadejstvo susedne jedinice, dežurni šef smene vatrogasno-spasilačke jedinice na čijoj teritoriji je nastao vanredni događaj, poziva dežurnog šefa smene susednih jedinica i traži pomoć sa jasno definisanim potrebama.
Dežurni šef smene vatrogasno-spasilačke jedinice od koje je zatražena pomoć pruža svu moguću pomoć svojim raspoloživim snagama.
Dežurni šefovi smene vatrogasno-spasilačkih jedinica, koji uspostavljaju međusobnu komunikaciju i koordinaciju, o angažovanju snaga obaveštavaju najvišeg rukovodioca vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice na teritoriji na kojoj se vatrogasno-spasilačka jedinica nalazi.
Najviši rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice čije su snage angažovane, bez odlaganja, obaveštava načelnika Uprave o sadejstvu, kao i o situaciji na mestu vanrednog događaja.
Ukoliko vanredni događaj prevazilazi mogućnosti angažovanih snaga, načelnik Uprave odobrava angažovanje snaga drugih udaljenih vatrogasno-spasilačkih jedinica, o čemu obaveštava načelnika Sektora za vanredne situacije.
Za svaki vanredni događaj vodi se evidencija aktivnosti (angažovanje snaga, taktička dejstva i obaveštavanje) za koju je odgovoran dežurni šef smene vatrogasno-spasilačke jedinice na čijoj se teritoriji dogodio vanredni događaj.
U slučaju višednevnog sadejstva i angažovanja udaljenih vatrogasno-spasilačkih jedinica ili višednevnog sadejstva, vanrednih događaja koji zahtevaju angažovanje udaljenih vatrogasno-spasilačkih jedinica i vanrednih situacija koje zahtevaju angažovanje udaljenih vatrogasno-spasilačkih jedinica, nadležni rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice koja je tražila pomoć sačinjava, za svakog angažovanog pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice, izveštaj u obliku vremenika rada o angažovanim snagama i dostavlja ga nadležnom rukovodiocu vatrogasno-spasilačke jedinice koja je uputila pripadnike vatrogasno-spasilačke jedinice u sadejstvo.
U slučajevima kada je potrebno angažovanje većeg broja pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice u vanrednom događaju ili vanrednoj situaciji dežurni šef smene može da: izvrši interno sadejstvo, angažuje pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice na osnovu pripravnosti i angažuje sve druge pripadnike vatrogasno-spasilačke jedinice na čijoj teritoriji je nastao vanredni događaj, uz saglasnost najvišeg rukovodioca vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice Sektora za vanredne situacije.
Ako se dojava vanrednog događaja ne odnosi na teritoriju delovanja vatrogasno-spasilačke jedinice koja je primila poziv, dojava se prosleđuje vatrogasno-spasilačkoj jedinici u čijoj je nadležnosti teritorija na kojoj je vanredni događaj nastao.
Izuzetno, vatrogasno-spasilačka jedinica deluje i van svoje teritorije delovanja, pod uslovom da se njenim angažovanjem skraćuje vreme stizanja na mesto vanrednog događaja, uz koordinaciju vatrogasno-spasilačke jedinice na čijoj se teritoriji interveniše i obavezno informisanje najviših rukovodilaca vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice Sektora za vanredne situacije.
b) Alarmiranje vatrogasno-spasilačke jedinice
Alarmiranje je postupak upućivanja vatrogasno-spasilačke jedinice na mesto vanrednog događaja, a nakon prijema dojave događaja.
Alarmiranje se vrši se zvučnim i svetlosnim signalima.
Dežurni šef smene, rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice i njima nadređeni mogu izvršiti kontrolno alarmiranje u cilju provere operativnosti vatrogasno-spasilačke jedinice.
Sva kontrolna alarmiranja evidentiraju se u odgovarajući obrazac, u skladu sa internim aktom Ministarstva.
v) Izlazak i vožnja do mesta vanrednog događaja
Vreme dolaska na mesto vanrednog događaja je period od trenutka alarmiranja do trenutka stizanja na mesto vanrednog događaja.
Vatrogasno-spasilačka jedinica, po alarmiranju o nastalom vanrednom događaju, u najkraćem vremenskom roku kreće na mesto vanrednog događaja sa raspoloživim snagama.
U dnevnom režimu rada najduži vremenski rok za kretanje na vanredni događaj je vreme do jednog minuta od alarmiranja vatrogasno-spasilačke jedinice, a u noćnom režimu rada do dva minuta od alarmiranja vatrogasno-spasilačke jedinice.
Vreme izlaska na mesto vanrednog događaja može biti duže od propisanog samo u onim vatrogasno-spasilačkim jedinicama gde ne postoje tehnički uslovi za izlazak vozila i pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica u roku predviđenom u stavu 2. ovog člana.
U slučaju požara na objektima za koje su izrađene operativne karte gašenja požara, rukovodilac intervencije se upoznaje, tokom kretanja na mesto vanrednog događaja, sa karakteristikama objekta iz operativne karte.
Ukoliko operativna karta objekta nije dostupna rukovodiocu intervencije, dežurni šef smene, tokom kretanja ekipa na mesto vanrednog događaja, upoznaje rukovodioca intervencije sa elementima iz operativne karte i dostavlja je rukovodiocu intervencije u što kraćem roku.
Rukovodilac intervencije, odnosno dežurni šef smene određuje pravac kretanja vatrogasno-spasilačke ekipe. Ukoliko rukovodilac intervencije na putu do lica mesta menja pravac kretanja, o tome odmah obaveštava dežurnog šefa smene.
Vatrogasno-spasilačka vozila prilikom kretanja do mesta vanrednog događaja koriste zakonom propisanu zvučnu i svetlosnu signalizaciju.
Utvrđeni redosled vatrogasno-spasilačkih vozila u pokretu tokom dolaska na mesto vanrednog događaja ne menja se, osim u slučaju nepredviđenih okolnosti (kvarova, fizičkih prepreka, saobraćajnih nezgoda u kojem je učestvovalo vatrogasno-spasilačko vozilo i sl.) ili drugačije odluke rukovodioca intervencije.
Utvrđeni redosled vatrogasno-spasilačkih vozila u pokretu se ne odnosi na komandno vozilo u kojem se nalazi rukovodilac intervencije.
Svako vozilo koje vatrogasno-spasilačke jedinice koriste u svom radu ima otvoren nalog za vožnju pre izlaska iz vatrogasno-spasilačke jedinice.
Upotreba vatrogasno-spasilačkih plovila, plovnih postrojenja i objekata na vodi sprovodi se u skladu sa propisima kojima je regulisana plovidba.
Za postupanje u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana odgovoran je dežurni šef smene.
Vozilo vatrogasno-spasilačke jedinice upućeno na mesto vanrednog događaja, a koje učestvuje u saobraćajnoj nezgodi, ostaje na mestu saobraćajne nezgode i o tome se obaveštava dežurni šef smene.
Dežurni šef smene obaveštava saobraćajnu policiju o nastaloj saobraćajnoj nezgodi i upućuje drugo vozilo vatrogasno-spasilačke jedinice iz svoje ili susedne jedinice na mesto vanrednog događaja.
Po povratku u vatrogasno-spasilačku jedinicu, pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice koji su se nalazili u vatrogasno-spasilačkom vozilu koje je učestvovalo u saobraćanoj nezgodi, pisanim putem izveštavaju dežurnog šefa smene o ovom događaju. Dežurni šef smene o navedenom obaveštava nadležne rukovodioce po hijerarhiji komandovanja, a oštećenje nastalo na vozilu fotografiše nadležna linija rada ministarstva.
Ako se pre dolaska vatrogasno-spasilačke jedinice koja je upućena na mesto vanrednog događaja primi obaveštenje od dežurnog šefa smene, odnosno lica koje prima dojavu da je događaj likvidiran pre dolaska vatrogasno-spasilačke jedinice, na mesto vanrednog događaja dežurni šef smene upućuje najmanje jedno vatrogasno-spasilačko vozilo sa sredstvima za gašenje i ekipom, koja je dužna da pregleda mesto vanrednog događaja i o tome izvesti dežurnog šefa smene.
Ako se na putu do mesta vanrednog događaja primi obaveštenje od lica koje prima dojavu, da je u toku drugi značajniji vanredni događaj, a nema više vozila niti ekipa za sledeći izlazak, nema mogućnosti za interno sadejstvo ili sadejstvo, nije moguće angažovanje drugih operativnih jedinica i slično, rukovodilac intervencije se konsultuje sa dežurnim šefom smene o daljim aktivnostima.
Dežurni šef smene donosi odluku o angažovanju već upućenih vatrogasno-spasilačkih ekipa ili odluku o upućivanju svih raspoloživih vatrogasno-spasilačkih ekipa na novi vanredni događaj.
Rukovodilac intervencije nakon kretanja na mesto vanrednog događaja uspostavlja vezu sa dežurnim šefom smene ili licem koje prima dojavu i održava je do završetka intervencije.
Rukovodilac intervencije nakon vizuelnog kontakta sa mestom vanrednog događaja prosleđuje prvu informaciju dežurnom šefu smene, odnosno licu koje prima dojavu.
g) Tok intervencije
Intervencijom neposredno rukovodi rukovodilac intervencije koji je prvi došao na mesto vanrednog događaja.
Nadređeni rukovodilac po dolasku na mesto vanrednog događaja, preuzima rukovođenje intervencijom. Nakon prestanka potrebe za njegovim angažovanjem, rukovođenje može da prepusti niže rangiranom rukovodiocu.
U slučaju da je na intervenciji prisutno više rukovodilaca istog nivoa rukovođenja, intervencijom rukovodi najviši rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice organizacione jedinice na čijoj teritoriji je nastao vanredni događaj.
O promeni rukovodioca intervencije upoznaju se rukovodioci svih sektora na intervenciji, dežurni šef smene i/ili lice koje prima dojavu, što se evidentira u odgovarajućim obrascima obavezne evidencije u vatrogasno-spasilačkim jedinicama, u skladu sa internim aktom Ministarstva.
Dolaskom najvišeg rukovodioca vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice i/ili predstavnika Sektora za vanredne situacije, rukovodilac intervencije informiše o stanju na mestu vanrednog događaja, o broju angažovanih ekipa, kao i o svim informacijama značajnim za vanredni događaj.
Najviši organizacioni rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice, nakon informisanja o stanju na mestu vanrednog događaja, donosi odluku o daljem rukovođenju intervencijom i može, ukoliko proceni da postoji potreba, da preuzme dalje rukovođenje intervencijom.
Prisutni pripadnici Sektora za vanredne situacije, na osnovu naloga načelnika Sektora za vanredne situacije, odnosno načelnika Uprave, preduzimaju mere iz svoje nadležnosti.
Rukovodilac intervencije na mestu vanrednog događaja, u skladu sa uslovima, mogućnostima i dostupnim informacijama, izviđanjem utvrđuje:
1) obim, veličinu i specifičnost vanrednog događaja;
2) potrebe za angažovanjem dodatnih snaga;
3) da li su vanrednim događajem ugroženi ljudi i životinje;
4) lokaciju ugroženih ljudi, mogućnost evakuacije i pravce evakuacije ljudi i životinja;
5) mogućnost prilaza mestu vanrednog događaja i postavljanja vatrogasno-spasilačkih vozila i opreme uz poštovanje svih bezbednosnih mera;
6) pravce spasavanja ljudi i životinja;
7) opasnosti i mogućnosti njihovog otklanjanja;
8) određivanje prioriteta tokom intervencije;
9) pravce širenja požara i opasnosti na pravcima širenja požara;
10) načine sprovođenja direktne i indirektne zaštite;
11) postojanje koridora evakuacije, kao i drugih prolaza i izlaza iz ugroženog objekta/područja;
12) karakteristike građevinskog objekata, materija i materijala;
13) pozicije zbornog mesta za evakuisane ljude;
14) sve ostale neophodne informacije koje mogu uticati na tok intervencije.
Na osnovu izvršenog izviđanja i procene situacije, rukovodilac intervencije neodložno donosi odluku o potrebi i načinu sprovođenja spasavanja i evakuacije ljudi i zaštiti imovine, vrsti taktičkog nastupa, formiranju sektora i sektora rada na intervenciji, vrsti vatrogasno-spasilačke opreme i sredstava koja će se upotrebiti tokom intervencije, broju učesnika u intervenciji, organizovanju pratećih službi i dr.
Prilikom intervenisanja u nastalom vanrednom događaju, pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice može, bez naređenja rukovodioca intervencije, da preduzima aktivnosti direktnog spasavanja i aktivnosti koje mogu direktno uticati na tok intervencije.
O svakom postupanju iz stava 1. ovog člana pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice, u slučaju da postoji mogućnost, obaveštava rukovodioca intervencije i od rukovodioca intervencije traži saglasnost za postupanje.
Za svako postupanje nakon preuzimanja naređenja izdatog od strane rukovodioca intervencije, direktno je odgovoran pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice koji obavlja aktivnost.
Rukovodilac intervencije, zavisno od obima i vrste vanrednog događaja i taktičkog dejstva, planira raspored vatrogasno-spasilačkih sprava i opreme, rukovodići se sledećim:
1) da se učesnici intervencije, vozila i oprema postave tako da im ne bude ugrožena bezbednost;
2) da raspored snaga omogući bezbedno i efikasno sprovođenje spasavanja i evakuacije;
3) da raspored snaga obezbedi efikasno dejstvo na glavne pravce mogućeg širenja opasnosti, u cilju lokalizacije vanrednog događaja i zaštite ugroženih objekata;
4) stvaranjem uslova za kontinuiran rad angažovanih pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice;
5) preduzimanjem aktivnosti u cilju obezbeđivanja dovoljnih snaga.
Rukovodilac intervencije, u toku intervencije, može da menja pravce dejstva i raspored snaga, u zavisnosti od promene uslova na mestu vanrednog događaja.
Pri određivanju taktičkog nastupa rukovodilac intervencije, ukoliko je to moguće, sagledava sledeće okolnosti:
1) opasnosti na mestu vanrednog događaja i mogućnosti za sprovođenje svih bezbednosnih mera za sve učesnike u vanrednom događaju;
2) da li je vanrednim događajem nastala opasnost po život ljudi i životinja odnosno da se pravci dejstva vatrogasnih sprava, opreme i sredstava usmeravaju na stvaranje uslova za bezbedno spasavanje, odnosno evakuaciju;
3) da li u vanrednom događaju preti opasnost od eksplozije, isticanja opasnih materija i sličnih opasnosti odnosno da se pravci dejstva vatrogasno-spasilačke jedinice usmeravaju ka njihovom otklanjanju;
4) da li postoji opasnost da se vanredni događaj proširi na druge objekte većeg značaja odnosno da se deo ljudstva, vatrogasne opreme i sredstava usmeri na zaštitu tih objekata;
5) da li vanrednim događajem preti opasnost po susedne objekte odnosno da se pravac dejstva ljudstva, vatrogasno-spasilačkih vozila, sredstava i opreme usmeri na glavne pravce razvoja vanrednog događaja u cilju efikasne lokalizacije i likvidacije vanrednog događaja;
6) da se sredstva i oprema usmere na glavne pravce razvoja vanrednog događaja u cilju efikasne lokalizacije i likvidacije vanrednog događaja.
d) Primena ovlašćenja rukovodioca intervencije
Način rukovođenja i rukovođenje na vanrednom događaju zavisi od veličine i specifičnosti vanrednog događaja i angažovanih snaga.
Rukovodilac intervencije izdaje naređenja koja se odnose na preduzimanje određenih mera, radnji i aktivnosti u cilju izvršenja zadatka.
Naređenje se izdaje neposredno i usmeno.
U slučaju da je potrebna asistencija zaposlenih u pravnom licu čija je imovina ugrožena vanrednim događajem, rukovodilac intervencije je odgovoran za bezbednost tih lica tokom njihove asistencije pripadnicima vatrogasno-spasilačke jedinice.
U slučaju da rukovodilac intervencije naredi angažovanje tehnike i opreme pravnog lica čija je imovina ugrožena vanrednim događajem, odgovoran je za angažovana sredstva i bezbednost rukovalaca istim.
Za pružanje pomoći od strane pravnih lica i drugih organizacija, naređenje se izdaje neposredno i usmeno odgovornom licu u pravnom licu, odnosno licu koje ga zamenjuje. Ako su ova lica odsutna, naređenje se izdaje zaposlenom licu koje se zatekne u prostorijama pravnog lica ili druge organizacije, kao i državnog organa.
Rukovodilac intervencije, do dolaska pripadnika policije, preduzima mere za obezbeđenje od otuđivanja, odnosno nezakonitog prisvajanja evakuisane i neevakuisane imovine.
U slučaju u pronalaska novca, hartija od vrednosti i ostalih dragocenosti na mestu vanrednog događaja, rukovodilac intervencije ih, uz zapisnik o primopredaji vrednosti koji je sačinjen i potpisan na licu mesta, predaje nadležnom pripadniku policije.
Pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice evakuisanu i spasenu imovinu predaju isključivo rukovodiocu intervencije.
Nasilno otvaranje i ulazak u zaključani objekat, odnosno prostoriju može se, u skladu sa zakonom, izvršiti u sledećim slučajevima:
1) ako je u objektu, odnosno prostoriji, nastao požar ili eksplozija, pri čemu su ugroženi životi ljudi i imovina;
2) ako nastupi potreba za otklanjanjem neposredne opasnosti od požara, eksplozije ili drugog vanrednog događaja;
3) ako dežurni šef smene proceni da su ispunjeni bezbednosni uslovi za nasilno otvaranje i ulazak u zaključani objekat na osnovu dostavljenog naloga nadležnog javnog tužilaštva.
Nasilni ulazak u zaključani objekat, odnosno prostoriju vrši se na način da se oštećenja imovine svedu na minimum.
U cilju utvrđivanja uzroka vanrednog događaja i obavljanja uviđaja, pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice vode računa da, prilikom intervencije, ne dođe do nepotrebnog narušavanja mesta vanrednog događaja.
Pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice se mogu zadržavati u objektu ili prostoriji samo dok postoje razlozi zbog kojih su ušli.
O potrebi ulaska u zaključani objekat, odnosno prostoriju, rukovodilac intervencije, neposredno pre ulaska, obaveštava dežurnog šefa smene, odnosno lice koje prima dojavu, koji obaveštava dežurnu službu područne policijske uprave.
Ukoliko rukovodilac intervencije proceni da ne postoji potreba za hitnim nasilnim otvaranjem i da ne postoje uslovi za bezbedno postavljanje platformi i lestvi i druge opreme za rad na visini, od policijskog službenika zahteva pronalaženje vlasnika objekta, odnosno korisnika objekta radi otvaranja bez oštećenja.
Pružanje pomoći u izvršenju iz stava 6. ovog člana zahteva se i u cilju smanjenja nastanka materijalne štete prilikom nasilnog otvaranja.
Ukoliko se tokom intervencije gašenja požara u prostoru pronađe lice, pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice je obavezan da odmah o tome obavesti rukovodioca intervencije.
U slučaju da nisu ispunjeni uslovi za bezbedan ulazak ekipe službe Hitne medicinske pomoći (u daljem tekstu: ekipe HMP), pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice koji je pronašao lice iz stava 1. ovog člana, bez odlaganja ga iznosi u bezbedan prostor i predaje ekipi HMP.
Ukoliko ekipa HMP nije prisutna na licu mesta, obezbeđuje se stalni nadzor lica iz stava 1. ovog člana nakon iznošenja u bezbedan prostor, do dolaska ekipe HMP.
Prilikom intervenisanja vatrogasno-spasilačkih jedinica, osim prilikom intervencija gašenja požara, u slučaju da su ugroženi životi i zdravlje ljudi, pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice preduzimaju radnje koje će omogućiti ekipama HMP pristup ugroženima. O daljem taktičkom nastupu rukovodilac intervencije odlučuje u zavisnosti od procene stanja ugroženih lica koju je izvršila ekipa HMP.
Rukovodilac intervencije može narediti raščišćavanje mesta vanrednog događaja samo u meri, potrebnoj da se obezbedi završetak intervencije.
Rukovodilac intervencije može narediti da se zabrani raščišćavanje i pomeranje predmeta, kao i kretanje po mestu vanrednog događaja radi obavljanja uviđaja i očuvanja materijalnih dokaza.
Pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice mogu ući u prostorije diplomatsko-konzularnih predstavništava u slučaju vanrednog događaja, samo uz zahtev i odobrenje ovlašćenog lica diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Vatrogasno-spasilačke jedinice mogu intervenisati u objektima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije samo na poziv ovlašćenog lica Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
U slučaju nastanka eksplozije u objektima iz stava 1. ovog člana pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice ne ulaze u ove objekte pre isteka roka od 72 sata, računajući od trenutka poslednje eksplozije, osim u slučaju ugroženosti života ljudi unutar objekta.
U slučaju postupanja u skladu sa čl. 52. i 53. ovog pravilnika, rukovodilac intervencije vatrogasno-spasilačke jedinice ili pripadnik Uprave rukovodi akcijom gašenja požara.
Tačni i potpuni podaci koji su od značaja za bezbednost i tok intervencije pribavljaju se od ovlašćenih lica u diplomatsko-konzularnim predstavništvima i objektima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Rukovodilac intervencije, na osnovu raspoloživih informacija, a u cilju bezbednosti, može odbiti da pristupi intervenciji ili doneti odluku o povlačenju snaga u bezbednu zonu.
U slučaju postupanja u skladu sa članom 53. stav 1. ovog pravilnika, neophodno je, u što kraćem roku, formirati Operativni štab, a u cilju koordinacije angažovanih snaga.
Operativni štab iz stava 1. ovog člana čine najmanje jedan rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice i po jedno ovlašćeno lice Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Prilikom reagovanja vatrogasno-spasilačkih jedinica u slučaju nastanka vanrednog događaja u nelegalnim laboratorijama za proizvodnju psihoaktivnih supstanci ili u objektima u kojima postoje indicije da se nalaze nelegalne laboratorije za proizvodnju psihoaktivnih supstanci, postupa se kao prilikom tehničkih intervencija sa opasnim materijama.
U slučaju akcija gašenja požara u nelegalnim laboratorijama za proizvodnju psihoaktivnih supstanci ili u objektima u kojima postoje indicije da se nalaze nelegalne laboratorije za proizvodnju psihoaktivnih supstanci, prioritet je vršenje indirektne zaštite objekata koji nisu zahvaćeni požarom, a direktnom gašenju požara se pristupa tek nakon dobijanja informacija o vrstama i svojstvima hemijskih supstanci koje se nalaze u laboratoriji.
Dežurni šef smene pribavlja informacije iz stava 1. ovog člana u direktnom kontaktu sa predstavnicima nadležnih službi ministarstva.
đ) Odlazak sa mesta intervencije
Pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice vrše poslove zaštite i spasavanja ljudi i imovine do potpune likvidacije vanrednog događaja.
U cilju otklanjanja ponovnog nastanka opasnosti, rukovodilac intervencije može zadržati deo angažovanih ekipa na mestu vanrednog događaja.
Rukovodilac intervencije određuje odgovorno lice koje ostaje na mestu vanrednog događaja.
O postupanju iz stava 3. ovog člana rukovodilac intervencije obaveštava dežurnog šefa smene, koji vodi evidenciju, u skladu sa internim aktom Ministarstva.
Intervencija traje do povratka poslednje ekipe u vatrogasno-spasilačku jedinicu.
Prilikom povratka sa intervencije, vozila vatrogasno-spasilačke jedinice se kreću bez zvučne, ali sa svetlosnom signalizacijom.
Prilikom povratka sa intervencije, ekipe su u obavezi da izvrše dopunu vode u vatrogasno-spasilačko vozilo na najbližem proverenom i evidentiranom (dostupnom) hidrantu na trasi povratka. Evidencija o proverenim hidrantima vodi se u skladu sa internim aktom Ministarstva.
U slučaju da hidrantska mreža nije dostupna ili ispravna, dopuna vode vrši se po povratku ekipe u vatrogasno-spasilačku jedinicu, a u skladu sa članom 74. ovog pravilnika.
Rukovodilac intervencije, po povratku sa intervencije, o vanrednom događaju sačinjava izveštaj, o kojem obaveštava dežurnog šefa smene.
Rukovodilac intervencije odgovoran je za tačnost podataka unetih u izveštaj iz stava 1. ovog člana.
Dežurni šef smene odgovara za blagovremeno evidentiranje događaja i kontrolu unetog sadržaja u elektronsku bazu podataka.
U slučaju većih i složenijih, odnosno značajnih vanrednih događaja, u roku od sedam dana od momenta likvidacije vanrednog događaja, rukovodilac intervencije izrađuje analizu vanrednog događaja.
Odluku o izradi analize vanrednog događaja, na predlog šefa smene ili rukovodioca jedinicom, donosi najviši rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice.
Nakon povratka ekipa u vatrogasno-spasilačku jedinicu vrši se vanredni pregled vozila, a u skladu sa članom 74. ovog pravilnika.
Pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice najviši po zvanju/funkciji u vozilu, nakon povratka vatrogasno-spasilačkog vozila sa intervencije u vatrogasno-spasilačku jedinicu, prijavljuje povratak vozila dežurnom šefu smene ili pripadniku vatrogasno-spasilačke jedinice kojeg je šef smene odredio.
Pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice koji nije, na osnovu člana 79. ovog pravilnika, zadužen za vozilo, a u slučajevima kada vatrogasno-spasilačko vozilo vraća u vatrogasno-spasilačku jedinicu, postupa u skladu sa čl. 59. i 61. ovog pravilnika.
Ukoliko u dežurnoj smeni nije prisutan nijedan od nadređenih pripadnika smene, pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice koji je vratio vozilo u vatrogasno-spasilačku jedinicu postupa u skladu sa članom 74. ovog pravilnika.
e) Obaveštavanje tokom trajanja intervencije na nastali vanredni događaj
O nastalom značajnijem vanrednom događaju dežurni šef smene obaveštava najvišeg rukovodioca vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice. U slučaju da se značajniji vanredni događaj dogodio na teritoriji druge vatrogasno-spasilačke jedinice, dežurni šef smene obaveštava najvišeg rukovodioca te vatrogasno-spasilačke jedinice ili lice koje obavlja te poslove. O nastalom značajnijem vanrednom događaju obaveštava se Centar za obaveštavanje i uzbunjivanje.
Rukovodilac intervencije obavezno obaveštava dežurnog šefa smene o:
1) važnim podacima u vezi sa dolaskom na mesto vanrednog događaja koji mogu uticati na vreme stizanja;
2) informacijama tokom stizanja na mesto vanrednog događaja - prvi vizuelni kontakt sa mestom događaja;
3) prvim proverenim informacijama;
4) važnim informacijama o toku intervencije;
5) informacijama o lokalizaciji i likvidaciji vanrednog događaja.
Informisanje iz ovog člana vrši se putem radio stanica i telefonskim putem.
Pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice ne mogu se samostalno izjašnjavati o vanrednom događaju i pružati informacije neovlašćenim licima o postupanju vatrogasno-spasilačkih jedinica.
IV NAČIN VRŠENJA SLUŽBE I UNUTRAŠNJI RED
Unutrašnji red u vatrogasno-spasilačkim jedinicama ima za cilj da obezbedi stalnu i potpunu mobilnost i operativnost svih vatrogasno-spasilačkih jedinica za zakonito i efikasno izvršavanje zadataka i poslova koje obavljaju u skladu sa internim aktom Ministarstva.
1. Smotra pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica, smotra vatrogasno-spasilačkih jedinica i kontrola rada vatrogasno-spasilačkih jedinica
Smotra ima za cilj da se rukovodioci upoznaju sa stanjem u vatrogasno-spasilačkoj jedinici radi preduzimanja mera za otklanjanje eventualnih nedostataka. Smotra može biti: smotra pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice, smotra vatrogasno-spasilačke jedinice i kontrolna smotra.
Smotra pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice je postupak kojim se pregledom pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice u stroju utvrđuje lični izgled i stanje radne i interventne uniforme. Smotru pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice vrši rukovodilac smene u vatrogasno-spasilačkoj jedinici ili lice koje obavlja te poslove, prilikom svakog prijema i predaje smene.
Smotra vatrogasno-spasilačke jedinice je smenska aktivnost i podrazumeva postupak kontrole i uvida u stanje lične zaštitne opreme, stanje vatrogasno-spasilačkih vozila, tehnike, sprava i opreme. Vrši se jednom u toku meseca, o čemu se sačinjava zapisnik. Za sprovođenje smotre odgovoran je najviši rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice.
Kontrolna smotra se vrši po potrebi.
Kontrolu rada vatrogasno-spasilačke jedinice sprovode pripadnici Uprave, rukovodioci vatrogasno-spasilačkih jedinica, dežurni šef smene ili lica koja za to ovlasti najviši rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice.
Redovna kontrola rada vatrogasno-spasilačke jedinice sprovodi se po mesečnom i godišnjem planu, u skladu sa posebnim propisom.
Redovnu kontrolu rada vatrogasno-spasilačke jedinice vrši rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice najmanje jednom mesečno prema planu kontrole.
Vanredna kontrola rada vatrogasno-spasilačke jedinice ima sve elemente redovne kontrole rada vatrogasno-spasilačke jedinice. Izuzetno, vanredna kontrola rada vatrogasno-spasilačke jedinice može obuhvatiti samo pojedine segmente redovne kontrole rada vatrogasno-spasilačke jedinice. O elementima koji će biti kontrolisani prilikom vanredne kontrole rada vatrogasno-spasilačke jedinice odlučuje lice koje je zaduženo za njeno sprovođenje.
Vanrednu kontrolu rada vatrogasno-spasilačke jedinice obavljaju lica iz stava 1. ovog člana.
O izvršenoj kontroli rada vatrogasno-spasilačke jedinice sačinjava se zapisnik koji se dostavlja licu koje je naložilo kontrolu i rukovodiocu jedinice koja je kontrolisana.
2. Održavanje vatrogasno-spasilačkih vozila, sprava, opreme i sredstava
Vatrogasno-spasilačke jedinice su opremljene vatrogasno-spasilačkim vozilima, spravama, opremom i sredstvima neophodnim za efikasno intervenisanje na teritoriji Republike Srbije.
Pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice su dužni da vozila, sprave, opremu i sredstva za gašenje požara koja koristi vatrogasno-spasilačka jedinica kontrolišu, održavaju i da njima pravilno i stručno rukuju, a da u slučaju neispravnosti preduzimaju mere za dovođenje u ispravno stanje.
Za održavanje, kontrolisanje ispravnosti i funkcionalnu kontrolu vatrogasno-spasilačkih vozila, sprava, opreme i sredstava obavezno je vođenje evidencija u skladu sa posebnim propisom.
Za funkcionalnu kontrolu pojedine opreme koja se mora vršiti van objekta vatrogasno-spasilačke jedinice pripadniku vatrogasno-spasilačke jedinice se izdaje nalog iz člana 17. ovog pravilnika.
Za vršenje radnji iz st. 1. i 2. ovog člana odgovorno je lice koje je te radnje obavilo, odnosno lice koje je potpisalo obrasce u skladu sa posebnim propisom.
Vatrogasno-spasilačka vozila se parkiraju tako da im je prednji deo okrenut prema izlazu iz garažnog prostora.
Ključ za pokretanje motora vatrogasno-spasilačkih vozila se uvek, ukoliko postoje uslovi za to, nalazi u kontakt bravi vozila.
Pre zimskog perioda i u zimskom periodu vatrogasno-spasilačka vozila, sprave, oprema i sredstva za gašenje su pripremljena za režim eksploatacije na niskim temperaturama.
Pregled vatrogasno-spasilačkih vozila, sprava, opreme i sredstava vrši se dnevno, nedeljno i vanredno.
Preglede iz stava 1. ovog člana vrše pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice.
O pregledima iz stava 1. ovog člana vodi se evidencija u skladu sa internim aktom Ministarstva.
Dnevni pregled sprovodi se dva puta dnevno, prilikom prijema i predaje smene, i obuhvata:
1) pregled čistoće vozila (spolja i iznutra, kao i čistoće spremnika);
2) pregled stanja goriva, maziva i vode u hladnjaku (zavisno od vrste vozila);
3) vizuelni pregled zaptivenosti sistema za dovod goriva, ulja i vode;
4) vizuelnu kontrolu stanja pneumatika na vozilima - vizuelna provera pritiska u pneumaticima i provera mehaničkih oštećenja na pneumaticima;
5) vizuelnu kontrolu glavnih sklopova motora i njihovih veza;
6) vizuelnu kontrolu glavnih sklopova, gibnjeva, amortizera, kabine i sl.;
7) proveru kompleta vatrogasno-spasilačkih sprava i opreme u vozilu prema
8) evidencionoj listi;
9) proveru kompleta alata, priručnog pribora i rezervnih delova;
10) proveru kompleta sanitetskog materijala;
11) proveru ispravnosti radio uređaja - uspostavljanje veze sa licem koje prima dojavu;
12) proveru ispravnosti ručnih reflektora;
13) startovanje motora vozila;
14) kontrolu rada svih instrumenata na kontrolnoj tabli;
15) kontrolu ispravnosti svih električnih uređaja, akumulatora, zvučne i svetlosne signalizacije, brisača vetrobranskog stakla, grejača i dr;
16) kontrolu grejanja u kabini vozila;
17) proveru ispravnosti transmisije;
18) proveru ispravnosti sistema za upravljanje;
19) proveru ispravnosti kočionog sistema;
20) proveru ispravnosti vatrogasne pumpe na vozilu i pogonskog dela pumpe;
21) proveru sredstava za gašenje požara.
Nedeljni pregled sprovodi se u skladu sa Mesečnim planom rada vatrogasno-spasilačke jedinice i obuhvata:
1) detaljno pranje i čišćenje motornih vozila;
2) pregled akumulatora, proveru rada i čišćenje ostalih električnih uređaja;
3) vizuelnu proveru stanja nosača motora;
4) proveru dotegnutosti točkova na motornim vozilima;
5) proveru pritiska vazduha u pneumaticima motornih vozila pomoću manometra;
6) vanrednu probnu vožnju vatrogasno-spasilačkih vozila koja tokom nedelje nisu eksploatisana.
Vanredni pregled sprovodi se u slučajevima upotrebe vatrogasno-spasilačkih vozila, odnosno povratka vatrogasno-spasilačkih vozila, sprava, opreme i sredstava iz servisa, i obuhvata:
1) pranje i čišćenje vozila;
2) otklanjanje neispravnosti primećenih u toku rada;
3) sve radnje dnevnog pregleda;
4) zamenu korišćene opreme;
5) dopunu pogonskim gorivom;
6) dopunu sredstava za gašenje.
Vanredni pregled vrše pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice koji su određeni za prijem i predaju smene na osnovu člana 79. ovog pravilnika.
Vanredni pregled može narediti dežurni šef smene, rukovodilac jedinice i njima nadređeni.
Proveru pripravnosti vrše:
1) dežurni šef smene i rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice, uz saglasnost najvišeg organizacionog rukovodioca vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice;
2) najviši organizacioni rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice i predstavnici Uprave.
4. Udaljavanja pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice iz vatrogasno-spasilačke jedinice koja nisu u funkciji obavljanja službenih dužnosti
Pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice može napustiti radno mesto, odnosno odsustvovati sa rada samo uz prethodno dobijenu saglasnost neposrednog rukovodioca ili lica odgovornog za smenu uz obavezno obaveštavanje šefa smene i evidentiranje u obrasce u skladu sa internim aktom Ministarstva.
Udaljavanje pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice iz vatrogasno-spasilačke jedinice koje nije u funkciji vršenja službe i zadataka organizuje se na način da ne utiče negativno na mobilnost i operativnost vatrogasno-spasilačke jedinice.
Priprema za prijem i predaju smene vrši se nakon popunjavanja obrasca, u skladu sa internim aktima Ministarstva.
Za sve nedostatke koji nisu evidentirani u obrascu iz stava 1. ovog člana, u roku propisanim članom 84. ovog pravilnika, a uočeni su nakon prijema i predaje smene, odgovorni su pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice u smeni i rukovodilac smene u vatrogasno-spasilačkoj jedinici koja je primila dužnost.
Prijem i predaja smene obavlja se u vremenu i na mestu predviđenom koje odredi najviši rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice.
Prilikom primopredaje smene u stroju prisustvuje:
1) pripadnik smene koja preuzima dužnost;
2) pripadnik smene koja predaje dužnost;
3) rukovodilac smene u jedinici ili drugi ovlašćeni pripadnik smene.
Prilikom prijema i predaje smene pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice koji preuzimaju dužnost su odeveni u kompletnu interventnu uniformu. Pripadnici smene koji predaju dužnost su odeveni u redovnu uniformu, a pored sebe moraju imati sve elemente interventne uniforme.
Prilikom vršenja radnji iz stava 1. ovog člana, pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice su dužni da postupaju u skladu sa internim aktom Ministarstva.
Prijem i predaja smene obuhvata:
1) čitanje dnevnog rasporeda rada;
2) čitanje dnevnih aktivnosti;
3) razmenu informacija od značaja za nesmetano funkcionisanje smene;
4) smotru pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice koji preuzimaju dužnost;
5) dnevni pregled vozila, sprava, opreme i sredstava;
6) pregled objekata koje koristi vatrogasno-spasilačka jedinica.
Prijem i predaja smene je izvršena onog trenutka kada rukovodilac smene koja preuzima dužnost u vatrogasno-spasilačkoj jedinici ili drugi ovlašćeni pripadnik smene odobri primopredaju.
Dnevni raspored rada određuje rukovodilac smene u vatrogasno-spasilačkoj jedinici ili drugi ovlašćeni pripadnik smene (u daljem tekstu: rukovodilac smene u vatrogasno-spasilačkoj jedinici).
Dnevni raspored rada obuhvata raspored pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice po vatrogasno-spasilačkim vozilima, spravama, opremi i sredstvima.
Dnevni raspored rada se čita ispred stroja, tokom vršenja svakog prijema i predaje smene.
Svi prisutni pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice sa precizno definisanim zaduženjima moraju biti evidentirani u odgovarajući obrazac u skladu sa internim aktom Ministarstva. Pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice iz stava 1. ovog člana odgovoran je za evidentiranje podataka u obrazac.
Podela zaduženja na osnovu dnevnog rasporeda rada prilagođava se brojnom stanju pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice.
Dnevni raspored rada unosi se u odgovarajući obrazac u skladu sa internim aktom Ministarstva.
Rukovodilac smene u vatrogasno-spasilačkoj jedinici na prijemu smene proverava da li su pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice koji primaju smenu psihofizički sposobni za obavljanje poslova, propisno odeveni, i opremljeni radnom i interventnom uniformom.
Pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice koji iz neopravdanih razloga nisu propisno odeveni i opremljeni radnom i interventnom uniformom ne započinju sa radom dok oprema koja je potrebna za rad nije kompletirana.
Po prijemu dužnosti svaki pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice odlaže ličnu zaštitnu opremu na predviđeno mesto, a po rasporedu svojih aktivnosti.
Rukovodilac smene u vatrogasno-spasilačkoj jedinici daje saglasnost prethodnoj smeni za napuštanje stroja, tek kada se prozivanjem pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice uveri da je u stroju prisutan dovoljan broj pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice za mobilnost i operativnost vatrogasno-spasilačke jedinice.
Dovoljan broj pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice iznosi 75% od ukupnog broja pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice u dežurnoj smeni.
U cilju popunjavanja vatrogasno-spasilačke jedinice, određeni broj pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice iz prethodne smene zadržava se do popune vatrogasno-spasilačke jedinice.
Za nepoštovanje dovoljnog broja pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice iz stava 1. ovog člana i prisutnost radnika na poslu odgovorni su rukovodioci vatrogasno-spasilačkih jedinica i rukovodioci smena u vatrogasno-spasilačkim jedinicama.
Pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice koji je u skladu sa članom 79. ovog pravilnika zadužen za vozilo, sprave, opremu ili sredstva, nakon izvršenog pregleda o stanju vozila, sprava, opreme i sredstava, obaveštava rukovodioca smene vatrogasno-spasilačke jedinice o uočenim nepravilnostima, ukoliko postoje.
Uočene nepravilnosti rukovodilac smene vatrogasno-spasilačke jedinice evidentira u obrazac, u skladu sa internim aktom Ministarstva.
Pripadnik vatrogasno-spasilačke jedinice iz stava 2. ovog člana o uočenim nepravilnostima obaveštava pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice koji je rukovodio prethodnom smenom i rukovodioca vatrogasno-spasilačke jedinice.
Rok za postupanje iz člana 83. ovog pravilnika je 30 minuta od preuzimanja smene.
Za sve nedostatke koji budu prijavljeni nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana odgovorni su pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice po dnevnom rasporedu rada u dežurnoj smeni i rukovodioci dežurne smene u vatrogasno-spasilačkoj jedinici.
Za sve nedostatke prijavljene u roku iz stava 1. ovog člana odgovorni su pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice po dnevnom rasporedu rada u smeni koja je predala dužnost i rukovodioci smene u vatrogasno-spasilačkoj jedinici koja je predala dužnost.
Prijem i predaju smene vrše i rukovodioci smena u vatrogasno-spasilačkoj jedinici koji se međusobno informišu o aktivnostima smene koja predaje dužnost, a koje su bitne za smenu koja prima dužnost. Rukovodilac smene u vatrogasno-spasilačkoj jedinici koji je preuzeo dužnost mora biti detaljno upoznat o svim intervencijama, stanju vatrogasno-spasilačkih vozila, brojnom stanju pripadnika smene, brojnom stanju pripravne smene, putnim pravcima koji su u prekidu i drugim faktorima koje mogu uticati na operativnost smene.
O prijemu i predaji smene rukovodilac smene u vatrogasno-spasilačkoj jedinici informiše dežurnog šefa smene u vatrogasno-spasilačkoj jedinici.
Najviši rukovodilac vatrogasno-spasilačke jedinice na nivou organizacione jedinice organizuje jutarnji sastanak komande vatrogasno-spasilačke jedinice na kojem se informiše o aktivnostima smene koja je predala dužnost, planiranim redovnim aktivnostima smene koja je preuzela dužnost, razmatra se tekuća problematika i izdaju konkretni zadaci.
6. Objekti koje koriste vatrogasno-spasilačke jedinice i simboli na objektima
Objekat koji koristi vatrogasno-spasilačka jedinica treba da ispunjava minimum uslova koji obezbeđuju nesmetano funkcionisanje vatrogasno-spasilačke jedinice:
1) prostor za boravak pripadnika vatrogasno-spasilačke jedinice;
2) garažni prostor;
3) kancelariju za rukovodioca;
4) magacinski prostor;
5) prostor za vežbanje.
Sve prostorije u objektu koji koristi vatrogasno-spasilačka jedinica i dvorište objekta osvetljavaju se na odgovarajući način.
Garažni prostor, magacini, spremišta, radionice, tehničke prostorije i ostale pomoćne prostorije uređuju se na način koji omogućava nesmetano obavljanje poslova.
U prostorijama objekta koji koristi vatrogasno-spasilačka jedinica i dvorištu objekta ne skladišti se oprema i materijal koji nije za potrebe jedinice.
Ispred objekta, u dvorištu i na prilaznim putevima objektu pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice preduzimaju mere (zabranu zaustavljanja i parkiranja vozila, čišćenje snega i leda i dr.) koje omogućavaju nesmetan izlazak iz objekta i dvorišta objekta.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o organizaciji i ustrojstvu, načinu vršenja službe i disciplini u teritorijalnim vatrogasnim jedinicama ("Službeni glasnik SRS", broj 62/82).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".