PRAVILNIKO TEHNIČKIM USLOVIMA I ODRŽAVANJU ŽELEZNIČKE TELEKOMUNIKACIONE MREŽE("Sl. glasnik RS", br. 68/2021) |
Ovim pravilnikom propisuju se tehnički uslovi za železničke telekomunikacione mreže i način i rokovi održavanja železničke telekomunikacione mreže.
Tehnički uslovi propisani ovim pravilnikom odnose se na projektovanje, izgradnju, obnovu i unapređenje železničke telekomunikacione mreže.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) CEPT (European Conference of Postal and Telecommunications Administrations) je Evropska konferencija poštanskih i telekomunikacionih uprava;
2) GSM-R je globalni sistem radio komunikacija za potrebe železnice;
3) EIRENE (European Integrated Railway radio Enhanced Network) je projekat Međunarodne železničke unije u okviru kog se razvijaju specifikacije za funkcionalne i sistemske zahteve sistema GSM-R;
4) ŽAT je železnička automatska telefonija;
5) železnička telekomunikaciona mreža (u daljem tekstu: ŽTK mreža) je elektronska komunikaciona mreža sastavljena iz sistema i uređaja, koja omogućava zadovoljavanje potreba za telekomunikacionim uslugama za obezbeđivanje bezbednog i nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja na prugama Republike Srbije, s tim što omogućava prenos informacija i podataka za potrebe upravljanja saobraćajem i održavanja infrastrukture, prenos informacija za zaposlene i operativne službe koji učestvuju u upravljanju saobraćajem ili održavanju železničke infrastrukture, prenos informacija za potrebe poslovnih komunikacija, prenos informacija daljinskog upravljanja saobraćajem i energetskim uređajima, prenos informacija za potrebe drugih korisnika koji koriste železnički telekomunikacioni sistem za svoje poslovne aktivnosti vezane za železnički saobraćaj i druge usluge;
6) železnički telekomunikacioni sistem je deo železničke telekomunikacione mreže, koji predstavlja funkcionalnu celinu;
7) informacija je svaka poruka koja se prenosi po elektronskoj komunikacionoj mreži;
8) ITU (International Telecommunication Union) je Međunarodna unija za telekomunikacije;
9) korisnik je pravno ili fizičko lice koji koristi usluge železničke telekomunikacione mreže za potrebe svoje delatnosti;
10) MTBF je srednje vreme između kvarova;
11) MTTR je srednje vreme otklanjanja kvara;
12) kvar je tehnička neispravnost koja dovodi do ispada iz rada uređaja ili pojedinog njegovog dela;
13) pomoćni telefon je vrsta telekomunikacionog uređaja koji se koristi kada dođe do otkaza svih drugih komunikacionih veza na telekomunikacionom pultu;
14) prenosni medijum omogućava prenos informacija u cilju međusobnog povezivanja dva ili više uređaja ili sistema elektronskih komunikacija;
15) prenosni sistem je deo elektronske komunikacione mreže koji omogućava istovremeni prenos veće količine podataka preko prenosnog medijuma;
16) pružni vodovi su vrsta telekomunikacionih vodova koji se pružaju duž odseka pruge i završavaju u svim stanicama na odnosnom delu pruge;
17) radio komunikacije su način uspostavljanja komunikacije između dve ili više tačaka pri čemu se za prenos koriste elektromagnetski talasi u radio opsegu;
18) RDV su radio dispečerske veze - sistem bežične komunikacije razvijen posebno za potrebe železničkog saobraćaja;
19) redundansa je povećanje pouzdanosti prenosa informacija između dve ili više tačaka koja se postiže uspostavljanjem dodatnog, nezavisnog od osnovnog prenosnog puta, ili udvajanjem vitalnih delova uređaja, sistema ili korišćenjem odgovarajućih protokola;
20) slobodni kapaciteti sistema elektronskih komunikacija su kapaciteti koji ostaju neiskorišćeni kada su zadovoljene sve trenutne i na istoj tehnologiji zasnovane predviđene potrebe za sledeći razvojni period;
21) smetnja je tehnička neispravnost uređaja koja ne ugrožava njegov dalji rad;
22) SS uređaji su signalno-sigurnosni uređaji;
23) telekomunikacioni uređaj je samostalni uređaj koji obavlja određenu telekomunikacionu uslugu ili je osnovni sastavni deo određenog sistema železničkih telekomunikacija;
24) telekomunikacioni pult je vrsta telekomunikacionog uređaja koji se ugrađuje na odgovarajućim radnim mestima i omogućava uspostavljanje svih vrsta veza koje zahteva radno mesto;
25) UKT je sistem veza u radio-frekvencijskom opsegu ultra kratkih talasa;
26) UIC je Međunarodna železnička unija;
27) UIC propisi su propisi koje donosi Međunarodna železnička unija;
28) uređaj za napajanje je uređaj koji snabdeva sistem elektronskih komunikacija električnom energijom.
Drugi izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju isto značenje kao u propisima kojima se uređuju bezbednost u železničkom saobraćaju, elektronske komunikacije i izgradnja objekata.
II TEHNIČKI USLOVI ZA ŽELEZNIČKU TELEKOMUNIKACIONU MREŽU
ŽTK mreža projektuje se i gradi, koristi i održava:
1) u skladu sa tehničkim uslovima propisanim ovim pravilnikom i drugim tehničkim zahtevima;
2) u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i propisima kojima se uređuju zaštita životne sredine i zaštita kulturnih dobara;
3) tako da se ne izazivaju smetnje u radu drugih elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme.
Uređaji u ŽTK mreži treba da ispunjavaju sledeće uslove:
1) visoki stepen pouzdanosti u radu, modularnost i brzu zamenu pojedinih elemenata u slučaju kvara;
2) daljinsko upravljanje i nadzor i minimalni obim održavanja;
3) mogućnost povezivanja sa drugim elektronskim komunikacionim mrežama i postojećim uređajima u ŽTK mreži;
4) bezbednost uređaja i ljudi;
5) otpornost na emisije i imunost na elektromagnetske smetnje.
Prilikom primene telekomunikacionih uređaja obezbeđuje se usklađenost delova ŽTK mreže i uzimaju se u obzir dostignuća savremenih elektronskih komunikacionih tehnologija za potrebe železnice i drugih dokazanih tehnoloških dostignuća u pogledu hardvera i softvera.
ŽTK mreža je bezbedna od upliva iz drugih elektronskih komunikacionih mreža i od uticaja struje vuče.
Radio-komunikacioni uređaji i sistemi rade u radio-frekvencijskim opsezima koje je nadležni organ, u skladu sa propisom kojim se utvrđuje plan namene radio-frekvencijskih opsega, dodelio na korišćenje železničkom saobraćaju.
Terminalni uređaji koji su smešteni kod krajnjih korisnika ispunjavaju potrebne ekološke i ergonomske zahteve.
Terminalni uređaji su u skladu sa standardima o bezbednosti i zaštiti od elektromagnetskog zračenja. Terminalni uređaji povezuju se sa železničkom telekomunikacionom mrežom tako da se obezbedi njihovo nesmetano i bezbedno korišćenje.
Prostorije u kojima su smešteni železnički telekomunikacioni sistemi i uređaji ispunjavaju zahteve iz standarda i preporuke proizvođača u vezi sa klimatskim i drugim uslovima. Ukoliko se u istoj prostoriji smešta više vrsta telekomunikacionih uređaja sa različitim zahtevima, primenjuju se najstroži zahtevi.
Pristup železničkim telekomunikacionim sistemima (u daljem tekstu: TK sistemi) i telekomunikacionim uređajima (u daljem tekstu: TK uređaji) ima samo stručno osoblje. Pristup neovlašćenim licima je fizički onemogućen smeštanjem telekomunikacionih uređaja u zatvoren prostor koji se može obezbediti.
Prilikom izgradnje, unapređenja ili obnove kablovskih trasa uzimaju se u obzir predviđene potrebe svih sastavnih delova železničke infrastrukture i potrebe drugih zainteresovanih operatora, lokalnih zajednica i komunalnih službi.
Prilikom izgradnje, unapređenja ili obnove ŽTK mreže na postojećim stanicama ili stajalištima uzimaju se u obzir potrebe komunikacionog i energetskog povezivanja za potrebe automatske prodaje karata i zvučnog i vizuelnog obaveštavanja putnika, ukoliko je to svrsishodno u odnosu na obim i vrstu prevoznih usluga.
Funkcionalni zahtevi i korišćenje standarda
ŽTK mreža projektuje se, gradi, obnavlja i unapređuje tako da omogućava pouzdano, bezbedno i nesmetano slanje, prenos i prijem svih oblika signala, znakova, pisanih saopštenja, slika, zvuka ili poruka, koje garantuju bezbedan i nesmetan železnički saobraćaj. Radi obezbeđivanja ove funkcionalnosti ŽTK mreža može se povezivati sa drugim elektronskim komunikacionim mrežama koje nisu deo železničke infrastrukture.
Na projektovanje, izgradnju, obnovu i unapređenje ŽTK mreže, osim odredaba ovog pravilnika, primenjuju se i: odredbe zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije i zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, priznata tehnička pravila struke, potvrđeni međunarodni ugovori, obavezne objave UIC, SRPS EN standardi, granski standardi i drugi tehnički propisi koji se odnose na ŽTK mreže.
Radna mesta koja neposredno učestvuju u upravljanju saobraćajem vozova opremaju se:
1) železničkim telefonskim priključkom;
2) telekomunikacionim pultom;
3) pomoćnim telefonom;
4) opremom za prikazivanje tačnog vremena;
5) vezom na sistem za prenos podataka;
6) drugim odgovarajućim tehničkim rešenjem u skladu sa razvojem tehnologije.
Radna mesta na kojima zaposleni učestvuju u upravljanju saobraćajem na prugama opremljenim sistemom RDV, osim opreme iz stava 1. ovog člana, opremaju se odgovarajućom opremom za komuniciranje po sistemu RDV.
Minimalna opremljenost pojedinih radnih mesta telekomunikacionim uređajima bitnim za bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja, određuje se prema sledećim kategorijama opremljenosti pruga:
1) pruge na kojima se u celini daljinski upravlja saobraćajem vozova iz centra za upravljanje saobraćajem i koje su opremljene sistemom RDV;
2) pruge koje su opremljene sistemom RDV, a saobraćajem se daljinski ne upravlja iz centra za upravljanje;
3) pruge na kojima se daljinski ne upravlja saobraćajem, i koje nisu opremljene sistemom RDV.
Zahtevi pouzdanosti i raspoloživosti
ŽTK mreža garantuje pouzdanost i raspoloživost koji se ocenjuju na osnovu prosečnog vremena između dva uzastopna kvara (MTBF) i/ili prosečnog vremena otklanjanja kvara (MTTR) i to svakog telekomunikacionog sistema i/ili uređaja. Pri svim vrstama prenosa daje se prednost saopštenjima i obaveštenjima koja se predaju u slučaju opasnosti, pri ugrožavanju bezbednosti železničkog saobraćaja i života ljudi i pri nastanku veće štete na imovini.
Pouzdanost železničkih TK sistema 1. ili 2. kategorije, obezbeđuje se uspostavljanjem redundanse. Za obezbeđivanje redundanse mogu se koristiti elektronski komunikacioni sistemi drugih imalaca u Republici Srbiji, koji obezbeđuju istu tehničku funkcionalnost kao železnički sistem za koji se redundansa uspostavlja.
Redundansa železničkih TK sistema i/ili TK uređaja 1. ili 2. kategorije, obezbeđuje se i na ravni mašinske i programske opreme (hardvera i softvera) vitalnih delova pojedinih TK uređaja.
Železnička automatska telefonska mreža
Železnička automatska telefonska mreža (u daljem tekstu: ŽAT mreža) izvodi se tako da:
1) obezbeđuje govornu komunikaciju između poslovnih korisnika i korisnika iz delokruga operativnih poslova upravljanja saobraćajem unutar železničke mreže u Republici Srbiji kao i na nivou međunarodne železničke telefonske mreže i sa korisnicima javne telefonske mreže;
2) omogućava druge telefonske usluge, kao i prenos podataka između poslovnih korisnika i korisnika iz delokruga operativnih poslova upravljanja saobraćajem unutar železničke mreže u Republici Srbiji kao i na nivou međunarodne železničke telefonske mreže i sa korisnicima javne telefonske mreže;
3) se može povezati sa drugim ŽTK sistemima i uređajima u okviru ŽTK mreže;
4) je usklađena sa postojećom tehnologijom i da obezbeđuje daljinsko upravljanje i nadzor sistema i njegovih pojedinih elemenata;
5) omogućava uspostavljanje dolaznih i odlaznih veza bez posredovanja operatera;
6) omogućava jednostavnu nadogradnju na nivou hardvera i softvera.
Šema numeracije ŽAT mreže obavlja se u skladu sa šemom numeracije propisanom u UIC objavama koje uređuju železničku telefonsku šemu numeracije i sa planom numeracije.
Dispečerski telekomunikacioni sistem
Dispečerski telekomunikacioni sistem koji učestvuje u vođenju saobraćaja obezbeđuje komunikacionu podršku za potrebe radnih mesta koja učestvuju u regulisanju železničkog saobraćaja.
Dispečerski telekomunikacioni sistem sastoji se od:
1) centralnog uređaja;
2) staničnih telekomunikacionih uređaja;
3) telekomunikacionih puteva.
Dispečerski telekomunikacioni sistem koji učestvuje u vođenju saobraćaja posebno podržava i obezbeđuje:
1) potpunu funkcionalnost za potrebe železničkih pružnih telefonskih veza;
2) dispečerske telefonske veze i veze za potrebe elektrovučnih podstanica;
3) povezivanje sa radio-komunikacionim uređajima, ŽAT mrežom i sistemom za automatsku najavu vozova;
4) rad terminalnih staničnih uređaja, posebno interfonskih veza, ozvučenja za službene potrebe i potrebe putnika i telefonskih veza na staničnim područjima;
5) priključenje terminalnih uređaja za prenos podataka;
6) prenos informacija za interventni poziv;
7) daljinsko upravljanje i nadzor sistema i njegovih elemenata;
8) određene ograničene funkcionalnosti telefonske centrale;
9) odgovarajući prenosnik za priključivanje uređaja za registrovanje govora;
10) prikazivanje tačnog vremena, koje se sinhronizuje sa ostalim uređajima za prikazivanje tačnog vremena.
Pristup u sistem koji učestvuje u vođenju saobraćaja iz ŽAT mreže ili javne telefonske mreže izvodi se tako da ne ugrozi bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja.
Ozvučenje za potrebe obaveštavanja putnika ugrađuje se na stanicama i stajalištima i služi za zvučno obaveštavanje putnika u realnom vremenu.
Kontrola ozvučenja izvodi se kao ručna, preko telekomunikacionog pulta ili automatska.
Ozvučenje se izvodi u okviru sistema koji učestvuju u vođenju saobraćaja ili kao samostalan sistem.
Pružne telefonske veze omogućavaju govorno sporazumevanje između mesta u kojima se obavlja komunikacija na železničkoj pruzi i radnih mesta koja neposredno učestvuju u upravljanju saobraćajem, kao i službi za održavanje infrastrukture.
Radna mesta koja neposredno učestvuju u upravljanju saobraćajem na kojima se obezbeđuje govorna komunikacija određuju se na osnovu sledećih kriterijuma:
1) kategorije železničke pruge;
2) načina upravljanja saobraćajem;
3) opremljenosti pruge signalno-sigurnosnim uređajima.
Detaljni tehnički uslovi za sistem dispečerskih telefonskih veza i pružnih telefonskih veza dati su u Prilogu 1 - Tehnički uslovi za sistem dispečerskih telefonskih veza i pružnih telefonskih veza, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Pomoćni telefon ugrađuje se na svim mestima gde je ugrađen telekomunikacioni pult.
Pomoćni telefon obezbeđuje govornu komunikaciju po pružnim telekomunikacionim vodovima između dve susedne stanice na pripadajućem odseku pruge.
Pomoćni telefoni se međusobno povezuju neposredno preko bakarnih prenosnih medijuma.
Pomoćni telefoni napajaju se lokalnim baterijama koje obezbeđuju najmanje 72 sata autonomnog rada.
Sistemi prenosa koriste se za povezivanje pojedinačnih samostalnih uređaja u ŽTK mreži u funkcionalnu celinu.
Sistemi prenosa projektuju se tako da:
1) su usklađeni sa sistemima prenosa drugih železničkih uprava i sistemima prenosa drugih domaćih i stranih elektronskih komunikacionih sistema, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije;
2) obezbede pouzdanost, raspoloživost i redundansu na nivou opreme i prenosnih puteva;
3) omoguće daljinsko upravljanje i nadzor do nivoa terminalnog priključka (porta).
Pri projektovanju žičnih prenosnih puteva (bakarni ili optički) potrebno je imati u vidu vrstu, tip, kapacitet i konstrukciju bakarnih ili optičkih kablova, s obzirom na:
1) kategoriju pruge;
2) način polaganja kabla;
3) potreban broj vodova, s obzirom na kapacitet prenosa i prenosni sistem;
4) spoljašnje uticaje, posebno uticaje struje vuče i atmosferska pražnjenja.
Pri projektovanju bežičnih veza potrebno je voditi računa o osobinama prostiranja elektromagnetskih talasa i primeni propisa o elektronskim komunikacijama.
Radio-komunikacioni sistemi se koriste za saobraćajno operativne i druge poslove u vezi sa železničkim saobraćajem, kao i prilikom održavanja železničke infrastrukture.
Radio-komunikacione sisteme čine:
1) sistemi UKT veza;
2) sistemi RDV;
3) radio-komunikacioni sistemi razvijeni za potrebe železnice (GSM-R);
4) drugi radio-komunikacioni sistemi.
Sistem GSM-R obezbeđuje usluge prenosa govora i podataka za potrebe železnice. U tu svrhu može se povezati sa telekomunikacionim mrežama drugih železnica, javnim mobilnim ili fiksnim mrežama, specijalnim železničkim sistemima (npr. sistemima za upravljanje saobraćajem) i sistemima nadzora.
Sistem GSM-R je standardizovan sistem i mora ispunjavati funkcionalne i sistemske specifikacije EIRENE (EIRENE FRS i EIRENE SRS).
Ukoliko sistem GSM-R na nekoj pruzi ne postoji ili još nije izgrađen, u stanicama na toj pruzi za govornu komunikaciju železničkog osoblja koriste se sistemi UKT veza i RDV.
Analogni sistemi RDV omogućavaju pouzdan prenos kodiranih poruka, odnosno naloga, između mašinovođe i voznog dispečera za potrebe bezbednog i nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja.
Neophodno je da govorno sporazumevanje između zaposlenih koji učestvuju u manevrisanju na području stanice i pri vožnji vozova na otvorenoj pruzi bude omogućeno.
Detaljni tehnički uslovi za RDV dati su u Prilogu 2 - Tehnički uslovi za radio dispečerske veze, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Sistem UKT veza može se koristiti za govornu komunikaciju železničkog osoblja na području jedne stanice i za komunikaciju osoblja za održavanje.
Za pokrivanje većih staničnih područja mogu se koristiti UKT repetitorske stanice.
UKT sistemi se projektuju tako da se onemogući uticaj ometajućih signala iz drugih javnih ili privatnih radio-komunikacionih sistema.
Pri projektovanju radio-komunikacionih sistema vodi se računa o dodeljenim kanalima unutar radio-frekvencijskih opsega za železnički saobraćaj.
Uređaji za registrovanje prenetih saopštenja
Sva saopštenja bitna za bezbednost železničkog saobraćaja koja se prenose železničkom telekomunikacionom mrežom se registruju.
Uređaji za registrovanje prenetih saopštenja garantuju njihovo kvalitetno i dugotrajno čuvanje na odgovarajućim medijima.
Registrovana saopštenja čuvaju se najmanje 48 sati.
Uređaji za registrovanje imaju daljinsku signalizaciju radnog stanja.
Uređaj ili softver sa istom funkcionalnošću koji prikazuje radno stanje uređaja za registrovanje prenetih saopštenja nalazi se na radnom mestu posednutom u režimu 24/7.
Uređaji za prenos i pokazivanje tačnog vremena
Uređaji za pokazivanje tačnog vremena ugrađuju se na radnim mestima koja neposredno učestvuju u upravljanju saobraćajem (otpravnika vozova, voznog dispečera, dispečera vuče i dr.).
Uređaj za merenje tačnog vremena je službeni sat koji ima prikaz vremena u sekundama.
Uređaji za pokazivanje tačnog vremena koji se ugrađuju na stanicama i stajalištima imaju analogno prikazivanje vremena.
Uređaji za merenje vremena koji se koriste prilikom kontrole telekomunikacionih uređaja, signalno-sigurnosnih i elektro-energetskih uređaja sinhronizuju se sa izvorom tačnog vremena.
Za izvor tačnog vremena koristi se matični sat. Matični sat je jedinstveni izvor tačnog vremena koji se može sinhronizovati na više načina i predstavlja izvor tačnog vremena za sve korisnike.
Sistemi video nadzora mogu se ugraditi na peronima, u čekaonicama, tehničkim prostorima i drugim mestima gde postavljanje takvog sistema doprinosi povećanju pasivne bezbednosti (npr. na ukrštanju puta i pruge, na mestima gde postoji povećana opasnost od požara i sl.).
Video kamere se postavljaju tako da se potpuno pokrije prostor koji se nadzire. Pri ugradnji spoljašnjih uređaja potrebno je ispuniti zahteve u vezi sa temperaturom i otpornošću na prašinu.
Uređaj za snimanje ima kapacitet potreban za propisano vreme čuvanja podataka i daljinski pristup snimcima, kao i daljinsko upravljanje svim funkcijama uređaja.
Video snimci čuvaju se najmanje 30 dana.
Sistem video nadzora osigurava se od pristupa neovlašćenih osoba.
O izvođenju video nadzora izdaje se obaveštenje, koje je na vidljivom mestu i razumljivo.
Pri ugradnji video nadzora vodi se računa o primeni odredaba propisa kojima se uređuje železnički saobraćaj, na osnovu kojih se određuje mesto ugradnje.
Sistemi za vizuelno obaveštavanje putnika
Sistemi za vizuelno obaveštavanje putnika u realnom vremenu ugrađuju se na stanicama i stajalištima i daju informacije o dolascima i odlascima vozova, njihovom kašnjenju, dolaznom/odlaznom koloseku, sastavu voza i dr.
Kontrola sistema iz stava 1. ovog člana obavlja se lokalno ili daljinski iz jednog centra.
Pri lokalnoj kontroli podaci se unose na licu mesta.
Daljinska kontrola može biti ručna ili automatska. Pri ručnoj daljinskoj kontroli podaci se unose u realnom vremenu ili iz unapred pripremljenih zapisa iz baze podataka. Pri automatskoj centralnoj kontroli saobraćajni podaci o kretanju vozova automatski se prenose iz sistema za upravljanje vožnjom vozova.
Sistem za napajanje TK sistema i uređaja obuhvata:
1) redovno napajanje - priključak na napajanje iz javne elektroenergetske mreže;
2) rezervno napajanje - kontaktnu mrežu ili dizel agregat;
3) uređaje za napajanje koji pretvaraju energiju iz redovnog ili rezervnog izvora napajanja u oblik pogodan za telekomunikacione uređaje i sisteme;
4) pomoćno napajanje - baterije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na lokalnim prugama kao rezervno ili pomoćno napajanje TK uređaja može se koristiti sistem solarnog napajanja, ukoliko to lokalni uslovi dozvoljavaju.
Uređaji za napajanje železničkih telekomunikacionih sistema i uređaja obezbeđuju niskonaponsko jednosmerno napajanje (U < 50V, izuzetno za uređaje koji to zahtevaju U < 60V).
Pri kvaru redovnog izvora napajanja automatski se prelazi na pomoćno napajanje, a zatim na rezervni izvor napajanja u vremenskom periodu od najviše 60 sekundi.
Ukoliko se za napajanje TK uređaja koriste pretvarači, svaki pretvarač ima i svoj rezervni pretvarač ili havarijsko prebacivanje na jedan od dostupnih izvora redovnog i rezervnog napajanja, koji se uključuje u slučaju kvara na osnovnom pretvaraču.
Za nezavisno pomoćno napajanje koriste se vrste baterija koje ne zahtevaju posebno uređenje prostora, pri čemu se ispunjavaju svi bezbednosni uslovi koji važe za rad sa opasnim materijama štetnim za zdravlje.
Autonomija pomoćnog (baterijskog) napajanja TK uređaja je najmanje jedan sat.
Pri planiranju kapaciteta pomoćnog baterijskog napajanja vrši se proračun instalisane i jednovremene potrošnje uređaja uz poštovanje zahteva za energetsku efikasnost u skladu sa standardima SRPS EN 15232, SRPS EN 15500. Procedure i tehnički detalji sprovode se prema standardima SRPS EN 50126, SRPS 50128, SRPS EN 50129 i SRPS EN 50159.
Sistemi za napajanje omogućavaju nadogradnju, modularnost i daljinsko upravljanje i nadzor svih sastavnih delova, uključujući i mogućnost daljinskog uključivanja i isključivanja uređaja za napajanje i, opciono, rezervnog izvora napajanja.
III NAČIN I ROKOVI ODRŽAVANJA ŽTK MREŽE
Održavanjem ŽTK mreže i njenih delova obezbeđuje se:
1) pouzdan i kvalitetan rad u celom životnom ciklusu;
2) smanjivanje broja kvarova i smetnji, odnosno najveća moguća raspoloživost ŽTK mreže;
3) otklanjanje kvarova i smetnji u propisanim rokovima;
4) produžavanje veka trajanja telekomunikacionih sistema i uređaja.
Vrste održavanja ŽTK mreže su:
1) redovno održavanje, koje obuhvata sve radnje kojima se obezbeđuje nesmetan, pouzdan, neprekidan i kvalitetan rad telekomunikacionih uređaja, sistema i mreže u celini;
2) vanredno održavanje, koje se vrši radi pravovremenog otklanjanja kvarova i smetnji.
Održavanje ŽTK mreže obavlja se prema dokumentaciji za održavanje, koja sadrži:
1) uputstva za održavanje;
2) tehničku dokumentaciju za pojedine uređaje i sisteme.
Uputstvom za održavanje se određuju:
1) broj izvršilaca i posebna osposobljenost osoblja za određen tip železničkih uređaja ili sistema;
2) potreban alat;
3) potrebna merna i ispitna oprema;
4) minimalan broj rezervnih delova po principu: jedan rezervni deo na x uređaja;
5) potrebna radna zaštitna sredstva;
6) postupci rada pri redovnom održavanju (način nadzora, sadržaj pregleda);
7) učestalost redovnog održavanja (pregleda);
8) merenja sa navođenjem referentnih vrednosti i dozvoljena odstupanja;
9) način rada i osiguranja saobraćaja i zaposlenih, ako se radovi izvode pod saobraćajem, za uređaje 1. i 2. kategorije;
10) uslovi skladištenja rezervnog materijala;
11) način i obim vođenja evidencije o uređaju (uređajima) (knjiga izvođenja radova, izmena, pregleda, otkaza i smetnji);
12) obezbeđenje odvijanja bezbednog saobraćaja kod isključivanja uređaja iz rada tokom održavanja;
13) postupci popravke otkaza i smetnji.
Tehnička dokumentacija iz stava 1. tačka 2) ovog člana sadrži naročito:
1) opis rada uređaja ili sistema;
2) projekat izvedenih radova;
3) dokumentaciju o izvedenim promenama i rekonstrukcijama;
4) programsku opremu za uređaje i sisteme;
5) uputstva proizvođača za ugradnju i korišćenje;
6) tehničke podatke i šeme.
Redovno održavanje za uređaje u radnom veku koji je predvideo proizvođač obuhvata redovni nadzor i periodične preglede.
Periodični pregledi obuhvataju sve predviđene postupke održavanja za pojedine vrste železničkih telekomunikacionih sistema ili uređaja.
S obzirom na tehničke mogućnosti pojedinih sistema ili uređaja, oni se mogu nadzirati sistemom daljinskog nadzora ili redovnim nadzorom samog uređaja na licu mesta.
Telekomunikacioni sistemi i uređaji pregledaju se u redovnim vremenskim periodima datim u Prilogu 3 - Redovni vremenski periodi između pregleda železničkih telekomunikacionih sistema i uređaja (u daljem tekstu: Prilog 3.), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ako je proizvođač u uputstvu za održavanje konkretne vrste TK sistema i uređaja propisao kraći vremenski period od propisanog Prilogom 3, primeniće se kraći vremenski periodi.
Telekomunikacioni sistemi i uređaji koji nisu obuhvaćeni Prilogom 3. pregledaju se u periodima određenim uputstvom o održavanju.
U knjizi praćenja radova i pregleda, koja se nalazi kod samog uređaja, upisuju se svi izvršeni pregledi, radovi i kvarovi.
Kod uređaja koji nisu nadgledani daljinski, nadzor se obavlja istovremeno sa pregledom, ukoliko organizacijom i rasporedom radova na održavanju nije drugačije predviđeno.
Redovno održavanje po isteku radnog veka uređaja
Po isteku radnog veka uređaja koji je predvideo proizvođač, redovno održavanje se obavlja:
1) češćim pregledima;
2) preventivnom zamenom kritičnih delova uređaja.
O stanju uređaja i njihovoj istrošenosti daje se obaveštenje najmanje šest meseci pre isteka njihovog radnog veka. Obaveštenje sadrži:
1) predlog mera za obavljanje normalnog rada uređaja;
2) procenu predviđenog povećanja troškova održavanja.
Ukoliko predložene mere nisu uvedene, a uređaj bez njih ne bi omogućio bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja, uređaj se isključuje iz upotrebe.
Zaposleni na održavanju imaju obezbeđen samostalan pristup do svih tehničkih prostora u kojima se nalaze uređaji koji se održavaju.
Uređaji koji nisu predmet održavanja, ako su smešteni u tehničkom prostoru, ne diraju se.
U slučaju ustanovljenog ili prijavljenog kvara ili smetnje odmah se počinje sa aktivnostima za njihovo otklanjanje.
Pri otklanjanju kvarovi imaju prednost nad smetnjama.
Pri otklanjanju kvara prednost imaju kvarovi sistema i uređaja 1. kategorije nad kvarovima sistema i uređaja 2. kategorije.
Kvarovi sistema i uređaja 1. ili 2. kategorije imaju prednost nad kvarovima sistema i uređaja 3. kategorije.
Korisnici TK sistema i uređaja prijavljuju kvarove i smetnje izvođaču radova na održavanju na unapred poznati telefonski broj, faks ili elektronsku adresu, koji su dostupni 24 sata na dan, 365 dana u godini.
Ukoliko se kvarovi i smetnje prijavljuju na telefonski broj, obezbeđuje se odgovarajući način registrovanja razgovora, što se smatra dokazanim prijavljivanjem.
Kvarovi i smetnje koji se prijavljuju na elektronsku adresu smatraju se dokazano prijavljenim.
Pored dokumenta kojim obaveštava o kvaru/smetnji, pošiljalac čuva i dokument kojim potvrđuje uspešnu predaju saopštenja, koji sadrži čas predaje, podatke o primaocu i potvrdu pravilnog prenosa saopštenja.
Od trenutka kada je izvođač radova na održavanju obavešten o kvaru, kvar se otklanja u roku od:
1) tri sata - na magistralnim prugama;
2) šest sati - na regionalnim i lokalnim prugama.
Kod većih kvarova, koji su posledica prirodnih katastrofa, nesreća i nezgoda, atmosferskih pražnjenja ili drugih vanrednih situacija, rokovi za otklanjanje kvara produžuju se s obzirom na veličinu kvara.
Kvar se otklanja u najkraćem mogućem roku, bez obzira na vremenska ograničenja iz stava 1. ovog člana.
Rok započinjanja otklanjanja smetnje od njenog ustanovljenja ili prijave iznosi najviše 72 sata.
Obaveštenje o otklanjanju kvara
Smatra se da je kvar otklonjen kad uređaj proradi i o tome se obavesti korisnik.
Obaveštenje o otklanjanju kvara šalje se korisniku na jedan od načina propisanih članom 26. stav 5. ovog pravilnika.
Obaveštenje o otklanjanju kvara može korisniku poslati radnik održavanja lično.
Korisnik i izvođač održavanja detaljno definišu način saopštavanja o nastalim i otklonjenim kvarovima, kao i sve s tim povezane podatke i postupke.
Svi radovi na održavanju planiraju se i izvode tako da se ne ugrožava bezbednost i da se ne ometa tehnološki proces odvijanja železničkog saobraćaja i drugih poslovnih funkcija.
Ukoliko radove na održavanju nije moguće organizovati u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, održavanje TK sistema i uređaja usklađuje se sa nadležnim službama za vođenje saobraćaja.
Radovi na održavanju planiraju se i izvode, po pravilu, u vremenu:
1) zatvora pruge zbog radova na drugim objektima ili uređajima;
2) manjeg opterećenja saobraćaja ili
3) razmaka između vožnje vozova.
Ako radove na održavanju nije moguće izvesti na način propisan st. 2. i 3. ovog člana, TK sistem ili uređaj isključuje se iz rada u trenutku održavanja. Pri tome izvođač radova na održavanju, u okviru svojih mogućnosti, preduzima mere za bezbedno odvijanje saobraćaja, a naročito pri izvođenju radova na TK sistemima i uređajima koji su svrstani u 1. ili 2. kategoriju.
Bezbedno odvijanje saobraćaja obezbeđuje se tehničkim sredstvima i odgovarajućim načinom vođenja saobraćaja.
Obaveštenje o planiranim isključenjima TK sistema ili uređaja iz rada dostavlja se nadležnoj saobraćajnoj službi najmanje sedam dana ranije.
Danom preuzimanja dokumentacije o održavanju, izvođač preuzima brigu o njoj i odgovoran je za njenu potpunost i ažurnost.
Svi radovi na uređajima upisuju se u dokumentaciju o održavanju.
Radovi na održavanju organizuju se uz primenu svih potrebnih mera bezbednosti ljudi i imovine.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkim uslovima i održavanju železničke telekomunikacione mreže ("Službeni glasnik RS", broj 38/17).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Priloge 1-3, koji su sastavni deo ovog pravilnika, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 68/2021, možete pogledati OVDE