ODLUKAO GEOGRAFSKOM INFORMACIONOM SISTEMU GRADA ZAJEČARA("Sl. list grada Zaječara", br. 40/2021) |
Ovom Odlukom uređuju se uslovi uvođenja, organizacije izrade i funkcionisanja Geografskog informacionog sistema grada Zaječara (u daljem tekstu: GIS), međusobni odnosi delova sistema i način pružanja usluga korisnicima, odnosno drugim pravnim i fizičkim licima.
GIS predstavlja sistem za prikupljanje, obradu, analizu, upravljanje, prikazivanje i održavanje prostorno orijentisanih i drugih informacija i podataka, koji su ranije bili čuvani u analognom i digitalnom obliku.
Osnovni cilj uspostavljanja GIS-a je dobijanje pouzdanog zajedničkog informacionog sistema na nivou lokalne samouprave, koji će služiti kao alat za efikasnije, ekonomičnije i modernije upravljanje gradskim resursima.
Osnivač i vlasnik GIS-a je Grad Zaječar (u daljem tekstu: Grad).
Poslove u vezi sa GIS-om Radna grupa za organizaciju izrade Geografskog informacionog sistema (GIS-a) grada Zaječara. (u daljem tekstu: Radna grupa za GIS).
Radna grupa za GIS obrazuje se rešenjem gradonačelnika grada Zaječara.
Zadaci Radne grupe za GIS utvrđeni su rešenjem o obrazovanju.
Poslovi administriranja i održavanja GIS sistema poveravaju se Odeljenju za urbanizam, građevinske i komunalno stambene poslove. Opis poslova obuhvata pripremu baza podataka i aplikacija za korišćenje u sistemu, koordinaciju poslova na kreiranju i održavanju baza podataka korisnika i permanentni razvoj sistema.
Funkcionisanje i razvoj GIS-a finansira se iz sredstava grada Zaječara, u skladu sa godišnjim Programom razvoja GIS-a koji verifikuje Radna grupa za GIS.
GIS čine sledeći segmenti: hardver, softver, podaci, administratori, članovi sistema, korisnici sistema, metode i procedure.
Hardver je fizičko računarsko okruženje u kome GIS radi.
Softver obezbeđuje funkcije i alate neophodne za prikupljanje, obradu, analizu, upravljanje, prikazivanje i održavanje podataka o prostoru.
Ključne komponente GIS softvera su:
- alati za unos i obradu prostornih informacija;
- sistemi za upravljanje bazama podataka;
- alati za podršku prostornim upitima, analizama i vizuelizaciji;
- grafički korisnički interfejs za jednostavno korišćenje alata.
Podaci u digitalnom obliku su rasterski, vektorski i alfanumerički.
Administratori sistema su tehnička lica koja razvijaju i održavaju sistem.
Članovi sistema su javna preduzeća, ustanove i druga pravna lica, koja su sa Gradom zaključila ugovor o pristupanju GIS-u.
Korisnici sistema su pravna i fizička lica koja koriste raspoložive podatke GIS-a.
Metode čine planovi i pravila funkcionisanja GIS-a.
Procedure su utvrđena pravila postupanja u okviru GIS-a.
Pod aktivnostima u formiranju, funkcionisanju i razvoju GIS-a podrazumevaju se: unos podataka, obrada, upravljanje, upiti i analize, vizuelizacija, izveštavanje i distribucija.
Unos podataka podrazumeva postojanje istih u odgovarajućem digitalnom formatu. Postupak prevođenja podataka u odgovarajući format naziva se konverzija, pri čemu se postupak konverzije iz analognog u digitalni oblik naziva digitalizacija.
Obrada je određeni vid dorade u cilju prilagođavanja unetih podataka sistemu.
Upravljanje podrazumeva manipulaciju podacima - organizovanje, uređivanje i održavanje baze podataka.
Upiti i analize predstavljaju proces kojim se od postojećih podataka unetih u sistem, specijalnim postupcima dobijaju izvedene informacije koje su predmet analize.
Vizuelizacija i izveštavanje podrazumeva vizuelno prikazivanje dobijenih rezultata upita u digitalnoj ili analognoj formi i njihovo tumačenje.
Distribucija je kretanje podataka između članova GIS-a, pravnih i fizičkih lica - korisnika sistema i sl.
Pod članovima sistema podrazumevaju se sva javna preduzeća, ustanove i druga pravna lica koja sa Gradom zaključe ugovor o pristupanju sistemu.
Zaključak o prijemu u sistem donosi Radna grupa za GIS.
Zaključak je osnov za potpisivanje sporazuma o saradnji na razvoju GIS-a.
Sporazum o saradnji potpisuju Grad i institucije - članice radne grupe za GIS.
Korisnici GIS-a su pravna i fizička lica, koja imaju potrebu da pristupaju bazama podataka i koriste raspoložive informacije u okviru delatnosti koju obavljaju.
Korisnici GIS-a podnose zahtev za pristup bazama podataka i korišćenje raspoloživih informacija (u daljem tekstu: zahtev).
U zahtevu Korisnici GIS-a navode delatnost koju obavljaju, vrstu potrebnih podataka i vremenski period korišćenja.
Zaključak o zahtevu donosi Radna grupa za GIS.
Radna grupa za GIS može tražiti dopunu zahteva podacima koji su od značaja za donošenje ove odluke.
Fizička lica mogu biti korisnici GIS-a uz potvrdu da u okviru određene institucije (škole, fakulteti, instituti, naučne ustanove i sl.) obavljaju poslove za koje su im potrebni podaci (seminarski, diplomski i naučni radovi i slično) uz saglasnost Radne grupe za GIS.
Naknada za korišćenje podataka sadržanih u GIS-u Grada i za označavanje lokacije zainteresovanog pravnog lica na WEB prezentaciji GIS-a utvrđuju se aktom kojim se utvrđuju naknade za rad organa Gradske uprave.
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Zaječara".