PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA GIMNAZIJU ZA UČENIKE SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA ZA FIZIKU

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 3/2018, 15/2019 i 6/2021 - dr. pravilnik )

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program za gimnaziju za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku.

Nastavni plan i program iz stava 1. ovog člana odštampan je u prilogu ovog pravilnika i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".

NASTAVNI PLAN I PROGRAM
ZA GIMNAZIJU ZA UČENIKE SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA ZA FIZIKU

CILJEVI OBRAZOVANJA I VASPITANJA ZA GIMNAZIJU ZA UČENIKE SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA ZA FIZIKU

Cilj obrazovanja i vaspitanja za gimnaziju za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku je da se putem sticanja funkcionalnih znanja, ovladavanja veštinama, formiranja stavova i vrednosti, u okviru predviđenih nastavnih predmeta, obezbedi:

- unapređivanje jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, zdravstvene, ekološke, tehničke i informatičke pismenosti, koje su neophodne za nastavak obrazovanja, profesionalni razvoj i život u savremenom i složenom društvu;

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da se kroz različite sadržaje, oblike rada i međupredmetne kompetencije, primenom savremenih metodičkih i didaktičkih postupaka u nastavi, omogući pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj učenika u skladu sa njihovim sposobnostima, potrebama i interesovanjima;

- stvaranje uslova da obdareni učenici, sa ispoljenim interesovanjem za sadržaje fizičkih nauka, dobiju znanje adekvatno njihovim sposobnostima i mogućnost da kroz istraživački pristup naučnom obrazovanju razvijaju te sposobnosti i usmeravaju se za dalje školovanje;

- unapređivanje znanja i veština, formiranje stavova i sistema vrednosti koji osposobljavaju učenika da uspešno razvija sopstvenu ličnost i potencijale, poštuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, kao i da aktivno i odgovorno učestvuje u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinosi demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva;

- da primenom istraživačkog pristupa naučnom obrazovanju doprinosi podizanju nivoa tog obrazovanja.

Međupredmetne kompetencije su rezultat različitih aktivnosti koje se ostvaruju u svim nastavnim predmetima i tokom celokupnog gimnazijskog školovanja. Za njihov razvoj važni su ne samo sadržaji već i nastavne metode u kojima treba da dominiraju istraživačke i interaktivne metode, refleksija, kritičko mišljenje, kooperativno učenje i druge metode koje jačaju participaciju učenika u obrazovno-vaspitnom procesu.

Kompetencija komunikacije na srpskom (ili maternjem) jeziku

Učenik je u stanju da razume, koristi i kritički razmišlja o idejama, činjenicama, osećanjima i stavovima koje izražavaju drugi na srpskom (maternjem) jeziku u usmenom i pisanom obliku. U stanju je da izrazi i tumači sopstvene misli, stavove i osećanja u usmenom i pisanom obliku na srpskom (maternjem) jeziku. Učenik ume da samostalno koristi literaturu i druge izvore informacija. Učenik koristi srpski (maternji) jezik da bi učestvovao u različitim stručnim, društvenim i kulturnim događajima na primeren, konstruktivan i kreativan način.

Kompetencija komunikacije na stranom jeziku

Učenik je u stanju da razume, koristi i kritički razmišlja o idejama, činjenicama, osećanjima i stavovima koje izražavaju drugi na stranom jeziku u usmenom i pisanom obliku. U stanju je da izrazi i tumači sopstvene misli, stavove i osećanja u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Učenik ume da samostalno koristi stranu stručnu literaturu i druge izvore informacija. Učenik koristi strani jezik da bi učestvovao u različitim stručnim, društvenim i kulturnim događajima na primeren, konstruktivan i kreativan način.

Matematička kompetencija

Učenik je u stanju da koristi, opiše i objasni matematičke pojmove i procedure, da donosi matematički zasnovane odluke i rešava probleme u različitim situacijama. Učenik je sposoban da identifikuje i razume ulogu matematike pri formulisanju, analiziranju i rešavanju problema u fizici i drugim prirodnim naukama i da primeni odgovarajući matematički aparat. Poznavajući ulogu matematike u savremenom životu, aktivno, konstruktivno i kritički učestvuje u životu zajednice i doprinosi njenom razvoju.

Kompetencija za fiziku

Učenik je u stanju da razume i objasni fizičke pojave i procese, najbitnije pojmove i zakone, na osnovu fizičkih modela i teorija. Učenik ume da logički i apstraktno misli, blizak mu je način mišljenja i rasuđivanja u fizici i ima kritički stav u mišljenju. Poseduje sposobnost jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja matematičko-logičkog jezika. Učenik poznaje metode istraživanja u fizici i sposoban je da izvodi jednostavna istraživanja. Učenik koristi i primenjuje znanje iz fizike i naučne metode pri prepoznavanju i rešavanju problema i zadataka u fizici, u novim i nepoznatim situacijama, formuliše naučna objašnjenja pojava i izvodi na činjenicama zasnovane zaključke o naučno relevantnim pitanjima. Učenik razume pojave, procese i odnose u prirodi i svakodnevnom životu na osnovu poznavanja fizičkih zakona, modela i teorija. Učenik shvata značaj fizike za razvoj drugih prirodnih nauka i njenu primenu u tehnici.

Naučno-tehnološka kompetencija

Učenik ume da logički i apstraktno misli i razume pojave, procese i odnose u prirodi na osnovu poznavanja fizičkih, hemijskih i bioloških zakona, modela i teorija. Poseduje sposobnost jasnog i preciznog izražavanja. Učenik je u stanju da izvodi jednostavna istraživanja radi boljeg razumevanja pojava i procesa u prirodi i njihovog tumačenja na osnovu fizičkih zakona, modela i teorija. Učenik razume nauku kao najznačajniji oblik ljudskog saznanja i delatnosti koji doprinose razvoju društva, razume povezanost različitih naučnih disciplina, poseduje svest o načinu na koji nauka i tehnologija oblikuju život u savremenom društvu i razume koliko je važno imati odgovoran odnos prema upotrebi naučnih dostignuća za današnje i buduće generacije.

Kompetencija za rešavanje problema

Učenik je u stanju da prepozna, razume i reši problemske situacije u kojima rešenje nije vidljivo na prvi pogled, koristeći znanja i veštine stečene iz različitih predmeta. Za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema u fizici i drugim prirodnim naukama koristi način mišljenja i rasuđivanja karakterističan za tu nauku, kao i kritički stav u mišljenju. Rešavanje problema podrazumeva i spremnost učenika da se angažuje i konstruktivno doprinese rešavanju problema sa kojima se suočava zajednica kojoj pripada.

Informatička kompetencija

Učenik zna da koristi informaciono-komunikacione tehnologije i računare za rešavanje problema u matematici i prirodnim naukama, uključujući simulacije procesa i pojava. Učenik kompetentno i kritički koristi tehnologije informacionog sistema u raznovrsnim situacijama i aktivnostima da bi ostvario svoja interesovanja i konstruktivno učestvovao u razvoju društva.

Kompetencija za učenje

Oslanjajući se na prethodna znanja i iskustva, učenik je u stanju da organizuje učenje, samostalno ili u grupi, na efikasan način, koji doprinosi razumevanju i trajnom znanju, u skladu sa sopstvenim potrebama i interesovanjima. Učenik je svestan načina na koji uči i raspoloživih resursa za učenje (knjige, nastavna sredstva, internet, razmena iskustva sa drugima itd.), motivisan je da uči, može da upravlja procesom učenja i prevazilazi teškoće sa kojima se suočava tokom učenja.

Kompetencija za odgovoran odnos prema zdravlju

Učenik je svestan kratkoročnih i dugoročnih posledica ponašanja koje ugrožava fizičko i mentalno zdravlje osobe, ima izgrađene zdrave životne stilove i spreman je da se ponaša u skladu sa njima.

Kompetencija za upravljanje sopstvenim ponašanjem i spremnost za akciju

Učenik je u stanju da ideje pretoči u akciju. To podrazumeva kritičko mišljenje, kreativnost, inovativnost i preuzimanje rizika, kao i sposobnost planiranja i upravljanja aktivnošću - bilo samostalno ili u okviru tima - radi ostvarenja ciljeva. Učenik razume kontekst u kome se odvijaju aktivnosti, ume da se uskladi sa njim i iskoristi mogućnosti koje se nude.

Socijalna kompetencija (saradnja, timski rad)

Ova vrsta kompetencije omogućava učenicima da delotvorno i konstruktivno učestvuju u društvenom životu, ne ugrožavajući interese, potrebe, osećanja i prava drugih, čime se jača društvena kohezija. Učenik ume da sarađuje i timski radi na rešavanju različitih problema, koji su od značaja za njega i širu društvenu zajednicu.

Građanska kompetencija za život u demokratskom društvu

Učenik razume osnovne pojmove, institucije, procedure, principe i vrednosti demokratskog društva, svestan je mesta i uloge građanina za razvoj i održanje demokratskog društva, razume izazove sa kojima se suočava savremeno društvo i država i spreman je da aktivno i konstruktivno učestvuje u različitim sferama društvenog života.

Kulturna kompetencija

Učenik razume značaj koji kultura ima za razvoj i prosperitet pojedinca i društva, u stanju je da interpretira kulturna dela i poveže ih sa svojim ličnim iskustvom da bi ga osmislio i obogatio. Učenik razume značaj kreativnog izražavanja ideja, misli i osećanja u različitim medijima (muzika, izvođačke umetnosti, književnost i vizuelne umetnosti).

Kompetencija za održivi razvoj

Učenik ima svest da zadovoljenje potreba sadašnjice ne sme da ugrozi mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe, svestan je važnosti očuvanja životne okoline i spreman je da se angažuje na konstruktivan i kreativan način u očuvanju životne okoline kroz samostalnu aktivnost i uključivanje u različite društvene akcije.

PLAN NASTAVE I UČENJA ZA GIMNAZIJU ZA UČENIKE SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA ZA FIZIKU**

		I RAZRED				II RAZRED				III RAZRED				IV RAZRED				UKUPNO
		ned.		god.		ned.		god.		ned.		god.		ned.		god.
		T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	?
I OBAVEZNI PREDMETI		30	2	1080	104	30	2	1080	104	30	2	1080	104	30	2	974	82	4214	394	4608
1.	Srpski jezik i književnost	4		148		3		111		3		111		4		132		502		502
1.1.	_________ jezik i književnost*	4		148		3		111		3		111		4		132		502		502
2.	Srpski kao nematernji jezik*	2		74		2		74		2		74		2		66		288		288
3.	Engleski jezik	2		74		3		111		3		111		2		66		362		362
4.	Filozofija													2		66		66		66
5.	Sociologija													2		66		66		66
6.	Psihologija									2		74						74		74
7.	Istorija					2		74		2		74						148		148
8.	Geografija	2		74		2		74										148		148
9.	Latinski jezik	2		74														74		74
10.	Osnove astrofizike i astronomije													2		66		66		66
11.	Hemija	3		81	30	3		81	30	2		54	20	2		56	10	272	90	362
12.	Biologija	2		74		2		74		3		111		2		66		325		325
13.	Fizičko vaspitanje	2		74		2		74		2		74		2		66		288		288
14.	Matematika	5		185		5		185		5		185		5		165		720		720
15.	Osnove informatike i računarstva	3		111		3		111		2	1	74	37	2	1	66	33	362	70	432
16.	Osnove mehanike i termodinamike	3		111														111		111
17.	Elektromagnetizam i optika					3		111										111		111
18.	Računski praktikum	2		74		2		74										148		148
19.	Laboratorijski praktikum		2		74		2		74										148	148
20.	Mehanika sa teorijom relativnosti									2		74						74		74
21.	Fizika atoma i molekula									2		64	10					64	10	74
22.	Osnove fizike čvrstog stanja i fizička elektronika									2	1	74	37					74	37	111
23.	Modelovanje u fizici													2	1	66	33	66	33	99
24.	Fizika mikrosveta													3		93	6	93	6	99
II: IZBORNI PROGRAMI		1		37		1		37		1		37		1		33		144		144
1.	Građansko vaspitanje / Verska nastava	1		37		1		37		1		37		1		33		144		144
UKUPNO I+II		33		1221		33		1221		33		1221		33		1089		4752

* Za učenike koji nastavu slušaju na maternjem jeziku nacionalne manjine

Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni predmeti, izborni programi i aktivnosti
OBLIK OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA	PRVI RAZRED	DRUGI RAZRED	TREĆI RAZRED	ČETVRTI RAZRED	UKUPNO
Čas odeljenskog starešine	74 časa	74 časa	74 časa	66 časova	288 časova
Dodatni rad *	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 120 časova
Dopunski rad *	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 120 časova
Pripremni rad *	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 120 časova

* Ako se ukaže potreba za ovim oblicima rada

OSTALI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA	I RAZRED	II RAZRED	III RAZRED	IV RAZRED
Ekskurzija	do 3 dana	do 5 dana	do 5 nastavnih dana	do 5 nastavnih dana
Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture	2 časa nedeljno
Drugi strani jezik	2 časa nedeljno
Slobodne aktivnosti (hor, orkestar, sekcije, tehničke, humanitarne, sportsko-rekreativne i druge vannastavne aktivnosti)	30-60 časova godišnje
Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge	15-30 časova godišnje

Ostvarivanje plana i programa nastave i učenja

1. Raspored radnih nedelja u toku godine

	I RAZRED	II RAZRED	III RAZRED	IV RAZRED
Razredno-časovna nastava	37	37	37	33
Obavezne vannastavne aktivnosti	2	2	2	2
Maturski ispit				4
Ukupno radnih nedelja	39	39	39	39

2. Podela odeljenja na grupe učenika

Predmet		I razred	II razred	III razred	IV razred	Broj učenika u grupi
Predmet		Broj časova vežbi	Broj časova vežbi	Broj časova vežbi	Broj časova vežbi	Broj učenika u grupi
1.	Hemija	30	30	20	10	8-12
2.	Osnove informatike i računarstva			37	33	8-12
3.	Laboratorijski praktikum	74	74			8-12
4.	Fizika atoma i molekula			10		8-12
5.	Osnove fizike čvrstog stanja i fizička elektronika			37		8-12
6.	Modelovanje u fizici				33	8-12
7.	Fizika mikrosveta				6

NAČIN I USLOVI OSTVARIVANJA PROGRAMA

Ostvarivanje navedenih ciljeva i kompetencija omogućeno je inoviranjem nastavnih programa iz oblasti fizičkih nauka, matematičkog i informatičkog obrazovanja, kao i iz oblasti hemijskih, bioloških nauka i astrofizike, odnosno astronomije.

Sticanje potpunijih teorijskih i praktičnih saznanja iz ovih oblasti, potrebnih za nastavak školovanja, omogućeno je:

- nastavom fizike u ukupnom nedeljnom fondu od 5, odnosno 6 (u trećem razredu) časova i nastavom u bloku, 60 časova godišnje u prvom i drugom razredu i 30 časova u trećem i četvrtom;

- laboratorijskim praktikumom, u prvom i drugom razredu i laboratorijskim vežbama kao sastavnim delom programa za pojedine predmete, odnosno oblasti fizike u ostalim razredima, koje se realizuju u okviru blok nastave;

- nastavom matematike sa 5 časova nedeljno u sve četiri godine i programom koji omogućava realizaciju složenijih sadržaja fizike;

- nastavom informatike i računarstva sa 3 (prvi i drugi razred) i 2 (treći i četvrti) časa nedeljno i sa programom koji omogućava realizaciju predmeta modelovanje u fizici;

- nastavom astrofizike, odnosno astronomije sa 2 časa nedeljno u četvrtom razredu.

Ciljevi i zadaci pomenutih predmeta, kao i kompetencije koje bi trebalo učenici da poseduju na kraju obrazovanja, realizuju se kroz odabrane sadržaje programa i nastavni proces u čijoj realizaciji, pored srednjoškolskih nastavnika, učestvuju:

- nastavnici i saradnici Odseka za fiziku PMF-a, odnosno Fizičkog fakulteta;

- nastavnici i saradnici Odseka za matematiku PMF-a, odnosno Matematičkog fakulteta;

- po potrebi, stručnjaci sa drugih fakulteta;

- saradnici Društva fizičara;

- stručnjaci iz drugih obrazovnih institucija (instituti...).

Deo nastave i praktičnih vežbi iz fizike izvodi se u odgovarajućim laboratorijama na fakultetima i institutima.

Stručni timovi sa fakulteta i iz drugih naučnih institucija sarađuju sa predstavnicima škole, i lokalne zajednice, kako bi se u potpunosti realizovali definisani ciljevi i kompetencije obrazovanja i vaspitanja.

Ostvarivanje definisanih ciljeva i zadataka pojedinih predmeta izvodi se i uključivanjem učenika u različite oblike istraživačkog rada i njihovo pripremanje za učešće u projektima iz fizike i drugih prirodnih nauka.

Temeljno i stručno praćenje rezultata koje učenici postižu na takmičenjima, kao i rezultata u savladavanju svih ostalih programskih zadataka, koji se ostvaruju i kroz mentorski rad sa učenicima, pre svega kada su u pitanju različite oblasti fizike, omogućava individualni pristup i praćenje razvoja učenika i njihovih potreba i interesovanja.

Zajednički rad srednjoškolskih i univerzitetskih profesora u obrazovno-vaspitnom radu i uvođenje multidisciplinarnog obrazovanja i timskog rada, takođe, doprinose ostvarivanju ciljeva i kompetencija obrazovanja i vaspitanja.

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH NASTAVNIH PREDMETA

Nastavni plan i program ostvaruje se u skladu sa:

1. Pravilnikom o nastavnom planu i programu za gimnaziju ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 5/90 i "Prosvetni glasnik", br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/02, 5/03, 10/03, 11/04, 18/04, 24/04, 3/05, 11/05, 2/06, 6/06, 12/06, 17/06, 1/08, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 7/11, 4/13, 14/13, 17/13, 18/13, 5/14, 4/15, 18/15, 11/16, 13/16, 10/17 - ispravka) za prirodno-matematički smer gimnazije, i to sa planom i programom predmeta:

1) srpski jezik i književnost;

2) srpski kao nematernji jezik;

3) latinski jezik;

4) psihologija;

5) filozofija;

6) fizičko vaspitanje;

7) građansko vaspitanje.

2. Pravilnikom o nastavnom planu i programu predmeta Verska nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04, 9/05 i 11/16).

3. Pravilnikom o nastavnom planu i programu za obdarene učenike u Matematičkoj gimnaziji ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 12/16 i 13/16 - ispravka), i to sa planom i programom predmeta:

1) istorija;

2) geografija;

3) sociologija sa pravima građana.

Ukoliko se nastavni plan i program ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, program jezika i književnosti nacionalne manjine ostvaruje se u skladu sa Pravilnikom o nastavnom planu i programu za gimnaziju ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 5/90 i "Prosvetni glasnik", br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/02, 5/03, 10/03, 11/04, 18/04, 24/04, 3/05, 11/05, 2/06, 6/06, 12/06, 17/06, 1/08, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 7/11, 4/13, 14/13, 17/13, 18/13, 5/14, 4/15, 18/15, 11/16 i 13/16) za prirodno-matematički smer gimnazije.

Godišnji broj časova preuzetih programa iz Pravilnika o nastavnom planu i programu za gimnaziju i Pravilnika o nastavnom planu i programu za obdarene učenike u Matematičkoj gimnaziji treba prilagoditi nastavnom planu za gimnaziju za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku.

ENGLESKI JEZIK

Ciljevi predmeta

1. Ovladavanje komunikativnim veštinama i razvijanje sposobnosti i metoda učenja stranog jezika;

2. Razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova;

3. Razvijanje opštih i specifičnih strategija učenja i kritičkog mišljenja;

4. Razvijanje sposobnosti za samostalno, autonomno učenje, traženje, selekciju i sintezu informacija do kojih se dolazi samostalnim radom i pretraživanjem izvornika različitog tipa (pisani i elektronski izvori, samostalna istraživanja na terenu, intervjui itd.;

5. Sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika;

6. Usvajanje znanja iz stranog jezika koja će učeniku/učenici omogućiti da se u usmenoj i pisanoj komunikaciji kompetentno i samosvesno sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uči, kao i da nastavi, u okviru formalnog obrazovanja i samostalno, učenje datog stranog jezika i drugih stranih jezika.

7. Primenjivanje kompetencija i strategija čitanja i slušanja na tekstove različitih tipova, vrsta i sadržaja iz drugih naučnih i predmetnih oblasti.

Nivoi opštih i pojedinačnih postignuća definisani su prema Zajedničkom evropskom referentnom okviru za žive jezike.

Do kraja četvrtog razreda gimnazije učenik/učenica treba da savlada engleski jezik do nivoa B2.

Napomena:

Ističemo da će stepen postignuća po jezičkim veštinama varirati, odnosno da će receptivne veštine (razumevanje govora i čitanje) biti na predviđenom nivou, dok se za produktivne veštine (govor, interakcija, medijacija i pisanje) može očekivati da budu za jedan nivo niže (na primer, B2 receptivno, B1+ produktivno).

Zadaci nastave engleskog jezika su da učenici:

- budu osposobljeni da u školskoj i van školskoj svakodnevnici mogu pismeno i usmeno da ostvare svoje namere, diferencirano i shodno situaciji;

- produbljuju i proširuju komunikativne sposobnosti i postavljaju osnove za to da engleski jezik koriste i posle završetka svog obrazovanja, funkcionalno, za studije, u budućem poslu ili daljem obrazovanju;

- steknu uvid u jezičku stvarnost i budu osposobljeni da uoče kontraste i vrše poređenja u odnosu na sopstvenu stvarnost;

- budu osposobljeni da prate literaturu iz struke koja im omogućava stalno praćenje novina i unapređivanje znanja iz fizike i drugih naučnih oblasti;

- budu osposobljeni da se u usmenoj i pisanoj komunikaciji kompetentno i samosvesno sporazumevaju sa ljudima iz drugih zemalja, usvajaju norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima engleskog jezika, kao i da nastave, u okviru formalnog obrazovanja i samostalno, učenje drugog i trećeg stranog jezika;

- izgrađuju i unapređuju individualne afinitete prema višejezičnosti.

- u okviru ili izvan škole aktivno se nađu u situacijama sa ljudima koji govore drugi jezik i koji su iz druge kulture.

TEMATSKE OBLASTI

Napomena: Tematske oblasti se prožimaju i iste su u sva četiri razreda gimnazije. Autori udžbenika i nastavnici obrađuju ih u skladu sa interesovanjima učenika i aktuelnim zbivanjima u svetu.

1. Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)

2. Svet rada (perspektive i obrazovni sistemi)

3. Generacijske razlike, vršnjačke i druge socijalne grupe, rodna ravnopravnost

4. Interesantne životne priče i događaji

5. Živi svet i zaštita čovekove okoline

6. Naučna dostignuća, moderne tehnologije i svet kompjutera (rasprostranjenost, primena, korist i negativne strane)

7. Mediji i komunikacija

8. Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)

9. Potrošačko društvo

10. Sportovi i sportske manifestacije

11. Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni i zemlje u kojima se govori ciljni jezik

12. Evropa i zajednički život naroda

13. Regionalne specifičnosti jezika (dijalekti, narečja)

14. Život i dela slavnih ljudi (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike i drugo)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Napomena: Komunikativne funkcije se prožimaju i iste su u sva četiri razreda gimnazije. One se iz godine u godinu usložnjavaju prateći progresiju vokabulara, jezičkih struktura i ostalih kompetencija.

1. Predstavljanje sebe i drugih

2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak, formalno, neformalno, specifično po regionima)

3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)

4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi

5. Izražavanje molbi i zahvalnosti

6. Izražavanje izvinjenja

7. Izražavanje potvrde i negiranje

8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja

9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa

11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja

12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta

13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

14. Izražavanje pripadanja i posedovanja

15. Skretanje pažnje

16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja

17. Traženje i davanje dozvole

18. Iskazivanje čestitki

19. Iskazivanje preporuke

20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti

21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

OBJAŠNJENJE PROGRAMA

Slušanje

Razumevanje govora je jezička aktivnost dekodiranja doslovnog i implicitnog značenja usmenog teksta. Pored sposobnosti da razaznaje fonološke i leksičke jedinice i smisaone celine na jeziku koji uči, da bi uspešno ostvario razumevanje učenik treba da poseduje i sledeće kompetencije: diskurzivnu (o vrstama i karakteristikama tekstova i kanala prenošenja poruka), referencijalnu (o temama o kojima je reč) i sociokulturnu (u vezi sa komunikativnim situacijama, različitim načinima formulisanja određenih govornih funkcija i dr.).

Težina zadataka u vezi sa razumevanjem govora zavisi od više činilaca: od ličnih osobina i sposobnosti onoga ko sluša, uključujući i njegov kapacitet kognitivne obrade, od njegove motivacije i razloga zbog kojih sluša dati usmeni tekst, od osobina onoga ko govori, od namera s kojima govori, od konteksta i okolnosti - povoljnih i nepovoljnih - u kojima se slušanje i razumevanje ostvaruju, od karakteristika i vrste teksta koji se sluša, itd.

Progresija (od lakšeg ka težem, od prostijeg ka složenijem) za ovu jezičku aktivnost u okviru Nastavnog programa predviđena je, stoga, na više ravni. Posebno su relevantne sledeće:

- prisustvo/odsustvo vizuelnih elemenata (na primer, lakšim za razumevanje smatraju se oni usmeni tekstovi koji su praćeni vizuelnim elementima zbog obilja kontekstualnih informacija koje se automatski upisuju u dugotrajnu memoriju, ostavljajući pažnji mogućnost da se usredsredi na druge pojedinosti);

- dužina usmenog teksta;

- brzina govora;

- jasnost izgovora i eventualna odstupanja od standardnog govora;

- poznavanje teme;

- mogućnost/nemogućnost ponovnog slušanja i drugo.

U vezi sa tim, korisne su sledeće terminološke napomene:

- kategorije naslovljene Audio i video materijali podrazumevaju sve vrste snimaka (DVD, CD, materijali sa Interneta) raznih usmenih diskurzivnih formi, uključujući i pesme, tekstove pisane da bi se čitali ili izgovarali i sl., koji se mogu preslušavati više puta;

- kategorije naslovljene Monološka izlaganja, Mediji (informativne i zabavne emisije), Spontana interakcija, Uputstva podrazumevaju snimke neformalnih, poluformalnih i formalnih komunikativnih situacija u kojima slušalac dekodira rečeno u realnom vremenu, to jest bez mogućnosti preslušavanja, odnosno ponovnog pregleda audio i video materijala, kao i realne situacije kojima prisustvuje uživo u svojstvu posmatrača, gledaoca ili slušaoca (predavanja, filmovi, pozorišne predstave i sl.).

Čitanje

Čitanje ili razumevanje pisanog teksta spada u tzv. vizuelne receptivne jezičke veštine. Tom prilikom čitalac prima i obrađuje tj. dekodira pisani tekst jednog ili više autora i pronalazi njegovo značenje. Tokom čitanja neophodno je uzeti u obzir određene faktore koji utiču na proces čitanja, a to su karakteristike čitalaca, njihovi interesi i motivacija kao i namere, karakteristike teksta koji se čita, strategije koje čitaoci koriste, kao i zahtevi situacije u kojoj se čita.

Na osnovu namere čitaoca razlikujemo sledeće vrste vizuelne recepcije:

- čitanje radi usmeravanja;

- čitanje radi informisanosti;

- čitanje radi praćenja uputstava;

- čitanje radi zadovoljstva.

Tokom čitanja razlikujemo i nivo stepena razumevanja, tako da čitamo da bismo razumeli:

- globalnu informaciju;

- posebnu informaciju;

- potpunu informaciju;

- skriveno značenje određene poruke.

Na osnovu ovih pokazatelja program sadrži delove koji, iz razreda u razred, ukazuju na progresiju u domenu dužine teksta, količine informacija, nivoa prepoznatljivosti, razumljivosti i primeni različitih strategija čitanja. U skladu sa tim, gradirani su po nivoima sledeći delovi programa:

- razlikovanje tekstualnih vrsta;

- prepoznavanje i razumevanje tematike - nivo globalnog razumevanja;

- globalno razumevanje u okviru specifičnih tekstova;

- prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja;

- razumevanje stručnih tekstova;

- razumevanje književnih tekstova.

Pisanje

Pisana produkcija podrazumeva sposobnost učenika da u pisanom obliku opiše događaje, osećanja i reakcije, prenese poruke i izrazi stavove, kao i da rezimira sadržaj različitih poruka (iz medija, književnih i umetničkih tekstova itd.), vodi beleške, sačini prezentacije, eseje i slično.

Težina zadataka u vezi sa pisanom produkcijom zavisi od sledećih činilaca: poznavanja leksike i nivoa komunikativne kompetencije, kapaciteta kognitivne obrade, motivacije, sposobnosti prenošenja poruke u koherentne i povezane celine teksta.

Progresija označava proces koji podrazumeva usvajanje strategija i jezičkih struktura od lakšeg ka težem i od prostijeg ka složenijem. Svaki viši jezički nivo podrazumeva ciklično ponavljanje prethodno usvojenih elemenata, uz nadogradnju koja sadrži složenije jezičke strukture, leksiku i komunikativne sposobnosti. Za ovu jezičku aktivnost u okviru Nastavnog programa predviđena je progresija na više ravni. Posebno su relevantne sledeće:

- teme (učenikova svakodnevnica i okruženje, lično interesovanje, aktuelni događaji i razni aspekti iz društveno-kulturnog konteksta kao i teme u vezi sa različitim nastavnim predmetima);

- tekstualne vrste i dužina teksta (formalni i neformalni tekstovi, rezimiranje, parafraziranje, eseji, lične beleške);

- beleške u vezi sa predavanjima, novinskim člancima i slično;

- leksika i komunikativne funkcije (sposobnost učenika da ostvari različite funkcionalne aspekte kao što su opisivanje ljudi i događaja u različitim vremenskim kontekstima, da izrazi pretpostavke, sumnju, zahvalnost i slično u domenima kao što su privatni, javni, obrazovni i stručni).

Govor

Govor kao produktivna veština posmatra se sa dva aspekta, i to u zavisnosti od toga da li je u funkciji monološkog izlaganja teksta, pri čemu govornik saopštava, obaveštava, prezentuje ili drži predavanje jednoj ili više osoba, ili je u funkciji interakcije, kada se razmenjuju informacije između dva ili više sagovornika sa određenim ciljem, poštujući princip saradnje tokom dijaloga.

Aktivnosti monološke govorne produkcije su:

- javno obraćanje putem razglasa (saopštenja, davanje uputstava i informacija);

- izlaganje pred publikom (javni govori, predavanja, prezentacije raznih proizvoda, reportaže, izveštavanje i komentari o nekim kulturnim događajima i sl.).

Ove aktivnosti se mogu realizovati na različite načine i to:

- čitanjem pisanog teksta pred publikom;

- spontanim izlaganjem ili izlaganjem uz pomoć vizuelne podrške u vidu tabela, dijagrama, crteža i dr.;

- realizacijom uvežbane uloge ili pevanjem.

Zato je u programu i opisan, iz razreda u razred, razvoj sposobnosti opšteg monološkog izlaganja koje se ogleda kroz opisivanje, argumentovanje i izlaganje pred publikom.

Interakcija podrazumeva stalnu primenu i smenjivanje receptivnih i produktivnih strategija, kao i kognitivnih i diskurzivnih strategija (uzimanje i davanje reči, dogovaranje, usaglašavanje, predlaganje rešenja, rezimiranje, ublažavanje ili zaobilaženje nesporazuma ili posredovanje u nesporazumu) koje su u funkciji što uspešnijeg ostarivanja interakcije. Interakcija se može realizovati kroz niz aktivnosti, na primer: razmenu informacija, spontanu konverzaciju, neformalnu ili formalnu diskusiju, debatu, intervju ili pregovaranje, zajedničko planiranje i saradnju.

Stoga se i u programu, iz razreda u razred, prati razvoj veštine govora u interakciji kroz sledeće aktivnosti:

- razumevanje izvornog govornika;

- neformalni razgovor;

- formalna diskusija;

- funkcionalna saradnja;

- intervjuisanje.

Sociokulturna kompetencija i medijacija

Sociokulturna kompetencija i medijacija predstavljaju skup teorijskih znanja (kompetencija) koja se primenjuju u nizu jezičkih aktivnosti u dva osnovna jezička medijuma (pisanom i usmenom) i uz primenu svih drugih jezičkih aktivnosti (razumevanje govora, govor i interakcija, pisanje i razumevanje pisanog teksta). Dakle, predstavljaju veoma složene kategorije koje su prisutne u svim aspektima nastavnog procesa i procesa učenja.

Sociokulturna kompetencija predstavlja skup znanja o svetu uopšte, kao i o sličnostima i razlikama između kulturnih modela i komunikativnih uzusa sopstvene govorne zajednice učenika i zajednice/zajednica čiji jezik uči. Ta znanja se, u zavisnosti od nivoa opštih jezičkih kompetencija, kreću od poznavanja osnovnih komunikativnih principa u svakodnevnoj komunikaciji (osnovni funkcionalni stilovi i registri) do poznavanja karakteristika različitih domena jezičke upotrebe (privatni, profesionalni, obrazovni i administrativni), paralingvističkih elemenata, i elemenata kulture/kultura zajednica čiji jezik uči. Navedena znanja potrebna su za kompetentnu, uspešnu komunikaciju u konkretnim komunikativnim aktivnostima na ciljnom jeziku. Poseban aspekt sociokulturne kompetencije predstavlja interkulturna kompetencija, koja podrazumeva razvoj svesti o drugom i drugačijem, poznavanje i razumevanje sličnosti i razlika između svetova, odnosno govornih zajednica, u kojima se učenik kreće (kako u L1-maternji jezik, tako i u L2-prvi strani jezik, L3-drugi strani jezik, itd.). Interkulturna kompetencija takođe podrazumeva i razvijanje tolerancije i pozitivnog stava prema individualnim i kolektivnim karakteristikama govornika drugih jezika, pripadnika drugih kultura koje se u manjoj ili većoj meri razlikuju od njegove sopstvene, to jest, razvoj interkulturne ličnosti, kroz jačanje svesti o vrednosti različitih kultura i razvijanje sposobnosti za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.

Medijacija predstavlja aktivnost u okviru koje učenik ne izražava sopstveno mišljenje, već funkcioniše kao posrednik između osoba koje nisu u stanju da se direktno sporazumevaju. Medijacija može biti usmena i pisana, i uključuje sažimanje i rezimiranje teksta (na L1 ili na L2) i prevođenje. Prevođenje se u ovom programu tretira kao posebna jezička aktivnost koja nikako ne treba da se koristi kao tehnika za usvajanje bilo kog aspekta ciljnog jezika predviđenog komunikativnom nastavom. Prevođenje podrazumeva razvoj znanja i veština korišćenja pomoćnih sredstava (rečnika, priručnika, informacionih tehnologija, itd.) i sposobnost iznalaženja strukturalnih i jezičkih ekvivalenata između jezika sa koga se prevodi i jezika na koji se prevodi.

Uputstvo za tumačenje gramatičkih sadržaja

Nastava gramatike, s nastavom i usvajanjem leksike i drugih aspekata stranog jezika, predstavlja jedan od preduslova ovladavanja stranim jezikom. Usvajanje gramatike podrazumeva formiranje gramatičkih pojmova i gramatičke strukture govora kod učenika, izučavanje gramatičkih pojava, formiranje navika i umenja u oblasti gramatičke analize i primene gramatičkih znanja, kao prilog izgrađivanju i unapređivanju kulture govora.

Gramatičke pojave treba posmatrati sa funkcionalnog aspekta tj. od značenja prema sredstvima za njegovo izražavanje (funkcionalni pristup). U procesu nastave engleskog jezika u što većoj meri treba uključivati one gramatičke kategorije koje su tipične i neophodne za svakodnevni govor i komunikaciju, i to kroz raznovrsne modele, primenom osnovnih pravila i njihovim kombinovanjem. Treba težiti tome da se gramatika usvaja i receptivno i produktivno, kroz sve vidove govornih aktivnosti (slušanje, čitanje, govorenje i pisanje, kao i prevođenje), na svim nivoima učenja engleskog jezika, prema jasno utvrđenim ciljevima i zadacima, standardima i ishodima nastave stranih jezika.

Gramatičke kategorije su razvrstane u skladu sa Evropskim referentnim okvirom za žive jezike za svaki jezički nivo (od nivoa A2.2 do nivoa B2.1) koji podrazumeva progresiju jezičkih struktura prema komunikativnim ciljevima: od prostijeg ka složenijem i od receptivnog ka produktivnom. Svaki viši jezički nivo podrazumeva gramatičke sadržaje prethodnih jezičkih nivoa. Cikličnim ponavljanjem prethodno usvojenih elemenata, nadograđuju se složenije gramatičke strukture. Nastavnik ima slobodu da izdvoji gramatičke strukture koje će ciklično ponavljati u skladu sa postignućima učenika, kao i potrebama nastavnog konteksta.

Prvi razred**

(Prestalo da važi)

Drugi razred**

(Prestalo da važi)

Treći razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

Operativni zadaci na nivou jezičkih veština

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora.

Učenik treba da:

Govor u učionici

- u potpunosti razume i reaguje na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času, čak i ako čas vodi nepoznata osoba, pod uslovom da je govor standardan i jasno artikulisan.

Audio i video materijali: globalno razumevanje

- posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta, na primer monološkog izlaganja o poznatoj temi (približnog trajanja do 6 minuta), u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta postavi hipoteze u vezi sa:

1. opštom temom i sadržajem datog usmenog teksta usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključne reči, intonaciju, govor tela i dr.);

2. strukturom izlaganja.

Audio/video materijali: detaljno/selektivno razumevanje

- posle drugog i po potrebi trećeg slušanja (u zavisnosti od složenosti teksta i naloga za slušanje):

1. proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu, sadržaj i strukturu usmenog teksta;

2. razume sve bitne elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja.

Monološka izlaganja

- uz eventualnu prethodnu pripremu, prati jasno strukturisana izlaganja o aktuelnim društvenim temama i o onima iz sfere sopstvenog interesovanja u kojima se koristi standardni jezik.

Mediji: informativne emisije

- razume opšti smisao i bitne pojedinosti informativnih radijskih i televizijskih emisija o aktuelnim temama u kojima se koristi standardni govor;

- prati različite televizijske emisije informativnog karaktera (dokumentarci, intervjui, diskusije, reportaže) u kojima se obrađuju aktuelne teme;

- razume temu radio emisija (reportaža, intervjua i sl., do 15 minuta), kao i njihov sadržaj, pod uslovom da je govor standardan i artikulacija jasna.

Mediji: zabavne emisije

- prati filmove, serije i različite druge televizijske emisije u kojima se obrađuju aktuelne teme;

- razume temu i delove pesama koje sluša.

Spontana interakcija

- razume spontanu interakciju izvornih govornika u vezi sa temama iz svakodnevnog života uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije (buka, šumovi itd.), pod uslovom da je govor standardan i jasno artikulisan.

Uputstva

- razume uputstva za upotrebu određenih sredstava, predmeta ili aparata, pod uslovom da ne sadrže mnogo stručnih elemenata.

Strategije

- oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje bitne elemente poruke;

- oslanjajući se na svoja jezička znanja, postavlja i proverava hipoteze o jezičkim formama;

- uviđa koje elemente nije u potpunosti razumeo i u vezi sa njima traži dodatna obaveštenja.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva).

Učenik treba da:

Razlikovanje tekstualnih vrsta

- razlikuje frekventne i manje frekventne vrste tekstova, poznaje njihovu makro i mikro strukturu i razume njihovu svrhu i namenu.

Prepoznavanje i razumevanje tematike tekstova - nivo globalnog razumevanja

- razume pojedinačne informacije složenijih autentičnih, adaptiranih i neautentičnih tekstova, kao i njihov opšti smisao;

- razume tekstove dužine do 250 reči o konkretnim temama iz različitih oblasti interesovanja, sa značajnim stepenom ispravnog poimanja i tumačenja sadržaja.

Globalno razumevanje u okviru specifičnih vrsta tekstova

- razume opšti smisao i pojedinačne detalje privatne korespondencije svakodnevne tematike, kao i opšti smisao i najfrekventnije fraze karakteristične za poslovnu korespondenciju;

- razume glavnu nit i suštinu obrazloženja u predstavljanju nekog problema u jednostavnijim tekstovima argumentacionog tipa (npr. u novinskim kolumnama ili pismima čitalaca), ali i u drugim vrstama tekstova u kojima se javlja argumentacija;

- razume bitne elemente i opšti sadržaj ograničeno kompleksnih informativnih tekstova, uz povremeno korišćenje rečnika i priručnika ili nastavnikovu pomoć.

Prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja

- ume da u poznatim i manje poznatim vrstama tekstova pronađe veliki broj relevantnih informacija.

Razumevanje stručnih tekstova

- razume nešto duža uputstva o načinu upotrebe tehničkih i drugih aparata, pisana jasnim jezikom, potkrepljena primerima konkretne upotrebe i/ili ilustracijama;

- ume da prati specijalizovane publikacije i izvan svog područja aktivnosti, koristeći povremeno rečnik ili neko drugo pomoćno sredstvo.

Razumevanje književnog teksta

- razume jednostavnije savremene literarne tekstove pisane uobičajenom i stilski nespecifikovanom leksikom, uz povremenu pomoć nastavnika ili konsultovanje rečnika/priručnika.

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku.

Učenik treba da:

Monološko izlaganje

Opisivanje

- opisuje i izveštava o događajima i iskustvima, služeći se širim fondom izraza koje vešto primenjuje;

- opiše karakteristične detalje nekog događaja;

- ispriča priču ili iznese neki opis jednostavnim "listanjem" i ređanjem elemenata;

- jednostavnim rečima opiše i ukratko upoređuje stvari i događaje.

Argumentovanje

- argumentuje stavove i mišljenja tako dobro da ga sagovornik, bez poteškoća i gotovo tokom celog izlaganja, razume;

- u izlaganju naglasi bitne činjenice nekog događaja iz ličnog iskustva, ukratko ih obrazloži i objasni svoje mišljenje.

Izlaganje pred publikom

- u prezentaciji, između ostalog, iznese svoj vrednosni stav o temama vezanim za lično iskustvo i interesovanja;

- je u stanju da odgovori, na neposredna pitanja koja se nadovezuju, pod uslovom da se mogu ponoviti;

- interpretira radnju nekog filma ili knjige i opiše svoj doživljaj o njima.

Interakcija

Razumevanje izvornog govornika

- dovoljno dobro razume sagovornika kako bi se, bez preteranog napora, snalazio u uobičajenim situacijama.

Neformalni razgovor (između prijatelja)

- na učtiv način izražava svoja uverenja, stavove, slaganja i neslaganja;

- predlaže i reaguje na predloge;

- prati diskusije/razgovore određenog trajanja, pod uslovom da se govori razgovetno i standardnim jezikom.

Formalna komunikacija

- aktivno učestvuje u jednoj uobičajenoj formalnoj diskusiji o poznatim temama na standardnom jeziku i ako sagovornik govori razgovetno, gde obično dolazi do razmene informacija, dobijanja uputstava ili razrešavanja nekih praktičnih problema;

- prati promene tema u nekoj formalnoj diskusiji o poznatim temama iz domena interesovanja ili struke, ukoliko se razgovor vodi polako i razgovetno;

- se snalazi u neuobičajenim situacijama na javnom mestu, u prodavnici, pošti ili banci (npr. zahtevati zamenu neke neispravne robe ili proizvoda);

- traži i dobije dodatna obaveštenja.

Intervjuisanje

- preuzme izvesnu inicijativu tokom konsultacije ili razgovora (pokretanje nove teme), ali u priličnoj meri ostaje zavisan od interaktivnog delovanja samog sagovornika.

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

Učenik treba da:

Tema

- da precizno opiše aktuelna dešavanja, neki stvarni ili izmišljeni događaj;

- piše jasno strukturisane tekstove iz oblasti ličnog interesovanja;

- rezimira pročitanu priču, novinski članak, film i slično i objasni svoj stav u vezi sa aktuelnim dešavanjem, o apstraktnim kulturološkim pojavama i događajima, kao što su muzika ili film.

Tekstualne vrste i dužine

- piše formalne i neformalne tekstove (do 120 reči);

- parafrazira i rezimira tekstove o temama u vezi sa svakodnevnim životom, razonodom, putovanjima, aktuelnim dešavanjima i svog domena interesovanja i obrazlaže svoje stavove;

- napiše pregledan, celovit i razumljiv tekst od početka do kraja pri čemu su pravopis, koherentnost i kohezija teksta prilično dobri.

Leksika i komunikativne funkcije

- iskazuje dobro vladanje leksikom na višem nivou iz privatnog domena, kao i u vezi sa specifičnim temama za određene školske predmete, ali dolazi povremeno do grešaka kada se radi o izražavanju složenijih misli i ideja;

- opisuje svoje utiske upotrebljavajući jednostavne izraze, daje duži i precizan opis svakodnevnih radnji iz svog okruženja (ljudi, mesta, školsko iskustvo i slično), opisuje aktivnosti iz prošlosti i lično iskustvo;

- na razložan, jednostavan i neposredan način piše o velikom broju bliskih tema u okviru svog područja interesovanja;

- je u stanju da opiše svoje planove za budućnost;

- opiše radnju knjige ili filma i da opiše svoje reakcije;

- obrazloži mišljenje, planove i događaje.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika.

Učenik treba da:

Verbalna i neverbalna komunikacija sa predstavnicima drugih kultura

- prepoznaje i adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava.

Interkulturna znanja i aktivnosti

- gradi sopstveni identitet kao interkulturna ličnost, jačajući svest o vrednosti različitih kultura i razvijajući sposobnost za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.

MEDIJACIJA I PREVOĐENJE

U situaciji kada posreduje između osoba (vršnjaka i odraslih) koje ne mogu da se sporazumevaju, u neformalnim situacijama, sažimajući i delom prevodeći, učenik treba da:

Usmena medijacija

- prepričava sadržaj kratkog autentičnog teksta audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije na L2;

- sažima sadržaj kraćeg adaptiranog pisanog ili usmenog teksta, sa L2 na L1 i L1 na L2, prilagođavajući ga sagovorniku.

Pisana medijacija i prevođenje

- pisano prenosi poruke na L2 ili na L1 (na osnovu podsticaja na suprotnom jeziku dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja;

- koristi rečnike, posebno jednojezične, za pisano prenošenje poruka uz konsultacije se sa nastavnikom;

- koristi opšta znanja iz drugih oblasti u cilju što uspešnijeg pisanog prevođenja sa L2 na L1 kraćih adaptiranih tekstova uz upotrebu rečnika, prateće literature i informacionih tehnologija.

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Cilj učenja gramatičkih sadržaja je obezbeđivanje osnove za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku. Kroz nastavu engleskog jezika kontinuirano se obnavljaju jezičke strukture obrađene u prethodnim razredima, ali se znanja proširuju novim upotrebama, funkcijama, značenjem. Gramatika se prezentuje u skladu sa nivoom učenja, funkcionalnom progresijom i kroz leksički kontekst. Učenici se podstiču na zaključivanje i otkrivanje pravila, a zatim primenu znanja u raznovrsnim komunikativnim situacijama.

Imenice

- Množina imenica (posebni slučajevi)

Pluralia tantum, singularia tantum

- Zbirne imenice sa glagolom u jednini i množini (npr. people, police; family, team, orchestra …)

Član (proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)

Zamenice

- Bezlična upotreba zamenica (we, you, they, one)

- Složene zamenice sa some-, any-, no-

- Neodređene zamenice i pridevi (each, both, all)

Pridevi i prilozi

- Pridevi i prilozi istog oblika (fast, early, late, hard)

- Promena značenja (npr. hard / hardly, near / nearly)

- Poređenje jednakosti i nejednakosti (as … as, not so …, not as… as)

Veznici

- Veznici u paru (as...as, both...and, so...as, either...or, neither...nor, not...only, but...also, though...yet)

Tvorba reči

- Najčešći sufiksi (-hood, -ness, -ment, -ion/-ation) i prefiksi (co-, dis-, in-, mis-) za tvorbu imenica

- Odrični prefiksi (un-, in-, im-, ir-, dis-)

Glagoli

- Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena

- Causative have / get

- Gerund (upotreba posle glagola enjoy, prefer, avoid... i posle izraza It’s no use, I can’t help...)

- Modalni glagoli sa infinitivom perfekta

- Participi (sadašnji i prošli)

- Pasivne konstrukcije

Predlozi

- Predlozi posle prideva i participa (npr. angry about, fond of, disappointed with)

- Predlozi posle glagola (npr. congratulate on, borrow from, divide into …)

Frazalni glagoli sa objektom (Take off your coat. / Take your coat off.)

Brojevi (višecifreni, decimalni, razlomci) i računske operacije

Rečenica

- Relativne rečenice (restriktivne i nerestriktivne)

- Pogodbene rečenice (obnavljanje sva tri tipa)

If only …/ I wish … (za izražavanje želja, kajanja / žaljenja)

Četvrti razred

(2 časa nedeljno, 62 časa godišnje)

Operativni zadaci na nivou jezičkih veština

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

Učenik treba da:

Govor u učionici

- u potpunosti razume i reaguje na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času, čak i ako čas vodi nepoznata osoba, pod uslovom da je govor standardan i jasno artikulisan.

Audio i video materijali: globalno razumevanje

1. opštom temom i sadržajem datog usmenog teksta usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključne reči, intonaciju, govor tela i dr.);

2. strukturom izlaganja.

Audio/video materijali: detaljno/selektivno razumevanje

- posle drugog i po potrebi trećeg slušanja (u zavisnosti od složenosti teksta i naloga za slušanje):

1. proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu, sadržaj i strukturu usmenog teksta;

2. razume sve bitne elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja.

Monološka izlaganja

- uz eventualnu prethodnu pripremu, prati jasno strukturisana izlaganja o aktuelnim društvenim temama i o onima iz sfere sopstvenog interesovanja u kojima se koristi standardni jezik.

Mediji: emisije informativnog i naučnog sadržaja

- razume opšti smisao i bitne pojedinosti informativnih radijskih i televizijskih emisija o aktuelnim temama u kojima se koristi standardni govor;

- razume emisije naučno-popularnog sadržaja i najvažnije elemente emisija naučnog sadržaja.

- Prati različite televizijske emisije informativnog karaktera (dokumentarci, intervjui, diskusije, reportaže) u kojima se obrađuju aktuelne teme;

- razume temu radio emisija (reportaža, intervjua i sl., do 15 minuta), kao i njihov sadržaj, pod uslovom da je govor standardan i artikulacija jasna;

Mediji: zabavne emisije

- prati filmove, serije i različite druge televizijske emisije u kojima se obrađuju aktuelne teme;

- razume temu i delove pesama koje sluša.

Spontana interakcija

Uputstva

- razume uputstva za upotrebu određenih sredstava, predmeta ili aparata, pod uslovom da ne sadrže mnogo stručnih elemenata.

Strategije

- oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje bitne elemente poruke;

- oslanjajući se na svoja jezička znanja, postavlja i proverava hipoteze o jezičkim formama;

- uviđa koje elemente nije u potpunosti razumeo i u vezi sa njima traži dodatna obaveštenja.

ČITANJE

Učenik treba da:

Razlikovanje tekstualnih vrsta

- razlikuje frekventne i manje frekventne vrste tekstova, poznaje njihovu makro i mikro strukturu i razume njihovu svrhu i namenu.

Prepoznavanje i razumevanje tematike tekstova - nivo globalnog razumevanja

- razume pojedinačne informacije složenijih autentičnih, adaptiranih i neautentičnih tekstova, kao i njihov opšti smisao;

- razume tekstove dužine do 250 reči o konkretnim temama iz različitih oblasti interesovanja, sa značajnim stepenom ispravnog poimanja i tumačenja sadržaja.

Globalno razumevanje u okviru specifičnih vrsta tekstova

- razume opšti smisao i pojedinačne detalje privatne korespondencije svakodnevne tematike, kao i opšti smisao i najfrekventnije fraze karakteristične za poslovnu korespondenciju;

- razume bitne elemente i opšti sadržaj ograničeno kompleksnih informativnih tekstova, uz povremeno korišćenje rečnika i priručnika ili nastavnikovu pomoć.

Prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja

- ume da u poznatim i manje poznatim vrstama tekstova pronađe veliki broj relevantnih informacija.

Razumevanje stručnih tekstova

- razume nešto duža uputstva o načinu upotrebe tehničkih i drugih aparata, pisana jasnim jezikom, potkrepljena primerima konkretne upotrebe i/ili ilustracijama;

- ume da prati specijalizovane publikacije i izvan svog područja aktivnosti, koristeći povremeno rečnik ili neko drugo pomoćno sredstvo;

- razume različite vrste stručnih tekstova u kojima se koriste simboli, formule i ostali elementi naučne aparature;

- razume uputstva za montažu i korišćenje različitih instrumenata, aparata, sprava, predmeta;

- razume najvažnije informacije i glavne pojmove stručno specifičnih tekstova u kojima se govori o tehničkim inovacijama, poput laboratorijskih izveštaja, opisa komponenti materijala i/ili proizvoda, novih otkrića i dostignuća.

Razumevanje književnog teksta

- razume jednostavnije savremene literarne tekstove pisane uobičajenom i stilski nespecifikovanom leksikom, uz povremenu pomoć nastavnika ili konsultovanje rečnika/priručnika.

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

Učenik treba da:

Monološko izlaganje

Opisivanje

- opisuje i izveštava o događajima i iskustvima, služeći se širim fondom izraza koje vešto primenjuje;

- opiše karakteristične detalje nekog događaja;

- ispriča priču ili iznese neki opis jednostavnim "listanjem" i ređanjem elemenata;

- jednostavnim rečima opiše i ukratko upoređuje stvari i događaje.

Argumentovanje

- argumentuje stavove i mišljenja tako dobro da ga sagovornik, bez poteškoća i gotovo tokom celog izlaganja, razume;

- naglasi tokom izlaganja bitne činjenice nekog događaja iz ličnog iskustva, ukratko ih obrazloži i objasni svoje mišljenje.

Izlaganje pred publikom

- u prezentaciji iznese svoj vrednosni stav o temama vezanim za lično iskustvo i interesovanja;

- je u stanju da odgovori na neposredna pitanja koja se nadovezuju, pod uslovom da se mogu ponoviti;

- interpretira radnju nekog filma ili knjige i opiše svoj doživljaj o njima.

Interakcija

Razumevanje izvornog govornika

- razume dovoljno kako bi se, bez preteranog napora, snalazio u uobičajenim situacijama.

Neformalni razgovor (između prijatelja)

- na učtiv način izražava svoja uverenja, stavove, slaganja i neslaganja;

- predlaže i reaguje na predloge;

- prati diskusije/razgovore određenog trajanja, pod uslovom da se govori razgovetno i standardnim jezikom.

Formalna komunikacija

- aktivno učestvuje u uobičajenoj formalnoj diskusiji o poznatim temama na standardnom jeziku ukoliko sagovornik govori razgovetno;

- razmenjuje informacije, dobija uputstava ili razrešava neke praktične probleme;

- prati promene tema u nekoj formalnoj diskusiji o temama iz domena interesovanja ili struke, ukoliko se razgovor vodi polako i razgovetno;

- se snalazi u neuobičajenim situacijama na javnom mestu, u prodavnici, pošti ili banci (npr. zahteva zamenu neke neispravne robe ili proizvoda);

- traži i dobije dodatna obaveštenja.

Intervjuisanje

- preuzme izvesnu inicijativu tokom konsultacije ili razgovora (pokretanje nove teme), ali u priličnoj meri ostaje zavisan od interaktivnog delovanja samog sagovornika.

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

Učenik treba da:

Tema

- piše jasno strukturisane tekstove iz oblasti ličnog interesovanja, kao i u vezi sa aktuelnim dešavanjima ističući jasno svoje stavove u vezi sa različitim problemima savremenog društva (kulturni događaji, sport, ekologija, savremene tehnologije i slično);

- može da rezimira pročitanu priču, novinski članak, film i slično i objasni svoj stav u vezi sa nekom temom koja je predmet učenikovog zanimanja, kao i da precizno parafrazira određene delove narativnog teksta, nečije stavove i slično.

Tekstualne vrste i dužine

- piše formalne i neformalne tekstove (do 120 reči);

- parafrazira i rezimira tekstove o temama u vezi sa svakodnevnim životom, razonodom, putovanjima, aktuelnim dešavanjima iz svog domena interesovanja i problemima savremenog društva;

- je u stanju da precizno napiše kraće i jednostavno izlaganje o temama od opšteg interesa;

- može precizno da prenese informacije, ističući relevantne činjenice i svoje mišljenje.

Leksika i komunikativne funkcije

- iskazuje dobro vladanje leksikom na višem nivou iz javnog i privatnog domena, ali dolazi povremeno do grešaka kada se radi o izražavanju složenijih misli i ideja;

- piše na teme u vezi sa određenim školskim predmetima koji su u vezi sa interesovanjima učenika;

- se služi stručnim terminima iz određene oblasti koja je predmet učenikovog interesovanja (npr. fizika, matematika i slično);

- precizno i jasno opiše radnju knjige ili filma i da opiše svoje reakcije;

- obrazloži mišljenje, planove i događaje.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA

Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika

Učenik treba da:

Verbalna i neverbalna komunikacija sa predstavnicima drugih kultura

- prepoznaje i adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava.

Interkulturna znanja i aktivnosti

MEDIJACIJA I PREVOĐENJE

U situaciji kada posreduje između osoba (vršnjaka i odraslih) koje ne mogu da se sporazumevaju, u neformalnim situacijama, sažimajući i delom prevodeći, učenik treba da:

Usmena medijacija

- prepričava sadržaj kratkog autentičnog teksta audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije na L2;

- sažima sadržaj kraćeg adaptiranog pisanog ili usmenog teksta, sa L2 na L1 i sa L1 na L2, prilagođavajući ga sagovorniku.

Pisana medijacija i prevođenje

- pisano prenosi poruke na L2 ili na L1 (na osnovu podsticaja na suprotnom jeziku dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja);

- koristi rečnike, posebno jednojezične, za pisano prenošenje poruka uz konsultacije sa nastavnikom;

- koristi opšta znanja iz drugih oblasti u cilju što uspešnijeg pisanog prevođenja sa L2 na L1, kraćih adaptiranih tekstova uz upotrebu rečnika, prateće literature i informacionih tehnologija.

GRAMATIČKI SADRŽAJI

Imenice

- Množina složenica

- Množina imenica stranog porekla

Član (utvrđivanje i proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)

Veznici

- Povezivanje zavisne rečenice sa glavnom (when, that, while, because, although, though, since, after, as, if, until, as if, as though, so that, in order that)

Tvorba reči

- Sufiksi za pravljenje prideva (-able, -ary, -ful, -less, -ous, -ic, -ical…)

- Složenice: imenice (breakdown, software, passer-by…) i pridevi (blue-eyed, short-sleeved…)

Glagoli

- Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena

Simple and continuous forms (glagoli stanja i akcije: think, feel, look, see, smell, taste, appear)

- Narativna glagolska vremena (Past Simple, Rast Continuous, Past Perfect, Past Perfect Continuous, used to/would za uobičajene radnje u prošlosti)

Future Continuous/Future Perfect/Future Perfect Continuous

- Glagoli praćeni gerundom ili infinitivom

Must have/could have/can't have (spekulisanje o prošlosti)

Predlozi u izrazima za vreme (npr. on time/in time, at the end/in the end/at last …)

Frazalni glagoli (od tri dela, npr. split up with, run out of, come up with...)

Rečenica

- Neupravni govor (sa slaganjem vremena, različiti tipovi rečenica)

- Pogodbene rečenice (alternative za if, npr. unless, provided (that), as long as)

- Želje koje se odnose na sadašnjost, prošlost, budućnost (I wish/If only/It’s time/I’d rather)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Oblici nastave

Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:

- komunikativna nastava stranih jezika uz primenu oblika rada u grupama i parovima, dodatnih sredstava u nastavi (AV materijali, IT, igre, autentični materijali, itd.), kao i uz primenu principa nastave zasnovane na složenim zadacima koji ne moraju biti isključivo jezičke prirode (task-based language teaching).

- Realizacija određenih sadržaja ostalih nastavnih predmeta na stranom jeziku - CLIL (Content and Language Integrated Learning). Ova vrsta nastave proizlazi iz ciljeva predmeta i predstavlja integrisani tematski pristup u nastavi gde strani jezik postaje sredstvo, a ne cilj. U ovom segmentu nastavnici jezika sarađuju sa nastavnicima onih predmeta za čije se sadržaje odluče pri planiranju nastavnog procesa. Nastavna procedura CLIL (Content and Language Integrated Learning) jeste pristup koji integriše podučavanje ostalih predmeta i stranog jezika, tako da se nejezički sadržaji izučavaju na stranom jeziku spajajući četiri međuzavisna procesa: sadržaj, kogniciju, kulturu i komunikaciju.

Mesto realizacije nastave

- Nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu.

Preporuke za realizaciju nastave

- Slušanje i reagovanje na naloge i/ili zadatke u vezi sa tekstom namenjenim razvoju i proveri razumevanja govora;

- Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.);

- Aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu, organizacija tematskih večeri i sl.);

- Debate i diskusije primerene uzrastu (debate predstavljaju unapred pripremljene argumentovane monologe sa ograničenim trajanjem, dok su diskusije spontanije i nepripremljene interakcije na određenu temu);

- Obimniji projekti koji se rade u učionici i van nje u trajanju od nekoliko nedelja do čitavog polugodišta uz konkretno vidljive i merljive proizvode i rezultate;

- Gramatička građa dobija svoj smisao tek kada se dovede u vezu sa datim komunikativnim funkcijama i temama, i to u sklopu jezičkih aktivnosti razumevanja (usmenog) govora i pisanog teksta, usmenog i pismenog izražavanja i medijacije;

- Polazište za posmatranje i uvežbavanje jezičkih zakonitosti jesu usmeni i pisani tekstovi različitih vrsta, dužine i stepena težine; koriste se, takođe, izolovani iskazi, pod uslovom da su kontekstualizovani i da imaju komunikativnu vrednost;

- Za svaki razred su planirana dva pismena zadatka.

OSNOVE ASTROFIZIKE I ASTRONOMIJE

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta Osnove astrofizike i astronomije je da učenici upoznaju nebeska tela i pojave u Vasioni.

Zadaci nastave predmeta Osnove astrofizike i astronomije jesu da učenici:

- stiču znanja o kosmosu i osnovnim zakonima makrosveta;

- uočavaju, shvataju i primenjuju univerzalnost zakona prirodnih nauka;

- stiču savremena znanja o Vasioni i metodama koje su omogućile sticanje tog znanja;

- razvijaju radoznalost i interesovanje za svet koji ih okružuje;

- razvijaju kritički duh i smisao za egzaktno mišljenje;

- primenjuju znanje stečeno u drugim naukama;

- samostalno zaključuju na osnovu stečenog znanja i razvijaju apstraktno mišljenje;

- razvijaju smisao za orijentaciju u prostoru i vremenu;

- upoznaju se sa izvorima energije i mogućnostima njihovog korišćenja;

- osposobe se za kvalitativno i kvantitativno rešavanje astrofizičkih i astronomskih problema i zadataka.

IV razred

(2 časa nedeljno, 62 godišnje)

Sadržaji programa

I. Uvod

1. Predmet proučavanja i specifičnosti sadržaja astrofizike i astronomije. Interdisciplinarnost. Kratak pregled istorijskog razvoja. Mogućnost izučavanja sa Zemlje. Uloga kosmičkih letova u današnjoj astrofizici i astronomiji.

II. Gravitaciona dejstva

1. Prividno kretanje planeta. Heliocentrični sistem. Keplerovi zakoni.

2. Njutnov zakon gravitacije. Prva, druga i treća kosmička brzina.

3. Plimsko dejstvo Meseca i Sunca.

III. Daljine i veličine nebeskih tela

1. Paralaksa (dnevna i godišnja). Astronomske jedinice za daljinu.

2. Osnovne metode za određivanje veličine nebeskih tela u Sunčevom sistemu.

IV. Nebo, prostor i vreme

1. Orijentacija na nebu. Sazvežđa. Osnovni elementi astrognozije.

2. Nebeska sfera. Njeno prividno obrtanje i Zemljina rotacija. Horizontski i ekvatorski sferni koordinatni sistemi.

3. Prividno godišnje i dnevno kretanje Sunca i njegove posledice (godišnja doba, i smena dana i noći). Zodijačka sazvežđa. Ekliptički sferni koordinatni sistem.

4. Dokazi Zemljine rotacije i revolucije.

5. Vreme (jedinica, zvezdano, pravo, srednje, svetsko, zonsko i ukazno). Kalendari.

V. Zračenje nebeskih tela

1. Spektar zračenja nebeskih tela. Kontinualni, linijski i trakasti spektri.

2. Uticaj hemijskog sastava i fizičkih uslova na izgled spektra.

3. Toplotni i netoplotni mehanizmi zračenja.

4. Doplerov efekat (nerelativistički i relativistički). Izračunavanje radijalnih brzina nebeskih tela.

5. Fotometrijske veličine i njihove objektivne i subjektivne (vizuelne) jedinice.

6. Pogsonov zakon. Prividne i apsolutne zvezdane veličine.

7. Uticaj Zemljine atmosfere na astronomska posmatranja.

VI. Astronomski instrumenti

1. Optički teleskopi.

2. Prijemnici zračenja.

3. Osnovne karakteristike teleskopa (razdvojna moć, sabirna moć i uvećanje). Postavljanje teleskopa.

4. Radio-teleskopi i radio-interferometar.

VII. Zvezde

1. Fizičke karakteristike i spektralna klasifikacija zvezda. Hercšprung-Raselov dijagram.

2. Kretanje zvezda.

3. Određivanje zvezdanih masa, prečnika i temperatura.

4. Unutrašnja struktura zvezda. Zvezdani omotači.

5. Izvori energije zvezda (gravitaciona kontrakcija i termonuklearna fuzija).

6. Dvojne i višestruke zvezde. Zvezdana jata.

7. Promenljive zvezde. Nove i supernove zvezde. Pulsari i neutronske zvezde.

8. Međuzvezdana materija.

9. Evolucija zvezda.

VIII. Galaksije

1. Mlečni put. Struktura i rotacija.

2. Galaksije i vrste galaksija. Metode određivanja udaljenosti galaksija. Jata galaksija.

3. Hablov zakon. Aktivne galaksije - kvazari i Sejfertove galaksije. Razvoj galaksija.

IX. Kosmološke hipoteze

1. Kosmološki modeli.

2. Velika eksplozija. Mikrotalasno reliktno zračenje.

X. Sunce

1. Karakteristike mirnog Sunca i njegova građa.

2. Sunčeva aktivnost (pege, fakule, protuberance, erupcije). Sunčev vetar. Geofizičke posledice.

XI. Sunčev sistem

1. Osnovne karakteristike Sunčevog sistema. Zemlja, Mesec i planete Zemljinog tipa. Planete Jupiterovog tipa.

2. Asteroidi.

3. Planete patuljci.

4. Pomračenja Sunca i Meseca.

5. Komete, meteori i meteoriti. Međuplanetarna materija.

XII. Evolucija Sunčevog sistema

1. Opšte karakteristike planeta i postavke o njihovom zajedničkom poreklu.

2. Osnovne kosmogonijske hipoteze. Hipoteze hladne i vruće magline. Sudarne hipoteze.

XIII. Ekstrasolarni planetarni sistemi

1. Osnovne metode detekcije ekstrasolarnih planeta. Opšte karakteristike planeta i osnovne pretpostavke o njihovom poreklu.

Posmatračke i praktične vežbe

1. Posmatranje sazvežđa, ucrtavanje značajnijih sazvežđa i njihovih najsjajnijih zvezda u neme karte.

2. Određivanje položaja meridijana datog mesta merenjem visine Sunca (gnomon).

3. Određivanje faza Meseca sa snimka.

4. Određivanje žižne daljine teleskopa.

5. Određivanje udaljenosti galaksije pomoću supernove (snimak).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Koncept nastavnog programa predmeta Osnove astrofizike i astronomije, izbor nastavnih tema i sadržaja određen je sledećim postavkama:

- predmet Osnove astrofizike i astronomije se u ovom razredu javlja prvi put;

- učeniku se daje savremena slika Vasione;

- posvećuje se posebna pažnja stvaranju naučne slike sveta osnovnim pedagoško-didaktičkim zahtevima;

- program sadrži 13 nastavnih celina, a svaka od njih sadrži neophodan broj sadržaja;

- za svaku celinu je dat orijentacioni broj časova teorijske nastave i časova utvrđivanja gradiva. U taj broj su uključene praktične vežbe, posmatranje neba okom i teleskopom, demonstraciona nastava i izrada računskih zadataka;

- za praktičnu i demonstracionu vežbu potrebna su sledeća nastavna sredstva: karta zvezdanog neba, astronomski durbin, mesečeva karta i dijapozitivi;

- preporučuje se organizovanje posete Planetarijumu i prikazivanje filmova iz astronomije i astrofizike. Korisno je imati i fotografski aparat sa adicionim prstenom za durbin, da bi se mogla snimati nebeska tela;

- preporučuje se korišćenje edukativnih kompakt diskova i drugog dostupnog softvera u kompjuterizovanoj učionici;

Kratko uputstvo za praktična posmatranja

U toku septembra: prvo upoznavanje sa nebeskim telima. Cirkumpolarna sazvežđa (Polara, Mala i Velika kola, Kasiopeja). Posmatranje vidljivih planeta.

Sredina oktobra: orijentisanje pomoću nebeskih tela. Posmatranje Meseca i Andromedine magline. Praćenje meteora.

Početak novembra: orijentisanje pomoću Sunca. Demonstracija razlike između pravog i srednjeg podneva.

Polovinom novembra: praćenje meteorskog roja Leonida (14. XI - 19. XI).

Septembar-decembar: merenje podnevne visine Sunca i praćenje mena Meseca.

Januar-februar: Upoznavanje sa zimskim sazvežđima. Posmatranje Orionove magline.

Osim toga, ukoliko se na nebu javi neka važnija pojava potrebno je uključiti se u njeno posmatranje.

U nastavi astronomije treba koristiti internet i proveravati tačnost podataka jer je poslednjih 20 godina došlo do velikog broja značajnih otkrića u astronomiji. Na primer, veći broj satelita oko planeta Jupiterovog tipa, u upotrebi je i trinaesto zodijačko sazvežđe Zmijonoša (Ophiucus), koje je iza Škorpije, a ispred Strelca, vreme "boravka" Sunca u zodijačkim sazvežđima se kreće od 6 do 44 dana, a ne po 30 dana, zatim Pluton nije planeta već asteroid itd.

Uputstva u vezi praktičnih posmatranja, u okviru dodatnog rada, data su u "Službenom glasniku - Prosvetni glasnik", broj 5/90.

tabela 1: Orijentacioni broj časova po nastavnim temama

Redni broj teme	Naslov teme	Broj časova
I	Uvod	1
II	Gravitaciona dejstva	4
III	Daljine i veličine nebeskih tela	3
IV	Nebo, prostor i vreme	7
V	Zračenje nebeskih tela	8
VI	Astronomski instrumenti	3
VII	Zvezde	12
VIII	Galaksije	4
IX	Kosmološke hipoteze	4
X	Sunce	4
XI	Sunčev sistem	7
XII	Evolucija Sunčevog sistema	3
XIII	Ekstrasolarni planetarni sistemi	2
Ukupno		62

HEMIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave hemije u gimnaziji je razvoj domenskih hemijskih znanja, tehničko-tehnoloških znanja, razvoj opštih kognitivnih i komunikacijskih sposobnosti, kao priprema za dalje univerzitetsko obrazovanje i osposobljavanje za primenu hemijskih znanja u svakodnevnom životu, rešavanje problema u novim i nepoznatim situacijama i razvijanje odgovornog odnosa prema sebi, drugima i životnoj sredini.

Zadaci nastave hemije u gimnaziji su da učenici:

- razviju hemijsku naučnu pismenost i sposobnost komunikacija u hemiji;

- osposobe se za pretraživanje hemijskih informacija primenom savremenih informacionih tehnologija;

- ovladaju osnovama naučnog metoda u hemiji i shvate značaj hemijskog eksperimenta kao primarnog izvora znanja i osnovnog metoda saznavanja u hemiji;

- razumeju pojave i procese u prirodi sa aspekta hemijskog izučavanja;

- razumeju odnos uslovljenosti svojstava supstanci njihovom strukturom;

- razumeju uslovljenost svojstava hemijskog sistema njegovim kvalitativnim sastavom i kvantitativnim odnosom njegovih komponenti;

- primenjuju osnovne hemijske koncepte (korpuskularni koncept, koncept održanja materije, koncept ravnoteže, koncept razvojnosti hemijskih teorija) za tumačenje hemijskih struktura i procesa:

- ovladaju osnovnim tehnikama laboratorijskog rada;

- razumeju značaj hemijske proizvodnje za savremeno društvo;

- razumeju značaj hemije za različite savremene tehnologije;

- razviju svest o povezanosti hemije u sistemu prirodnih nauka sa tehničko-tehnološkim, socio-ekonomskim i društvenim naukama;

- budu osposobljeni za zaštitu od potencijalnih rizika u hemiji i nauče da adekvatno reaguju pri nezgodama u hemijskoj laboratoriji i svakodnevnom životu;

- razumeju značaj hemije i hemijske proizvodnje za održivi razvoj;

- razviju odgovoran stav prema korišćenju supstanci u svakodnevnom životu i profesionalnom radu;

- razviju osetljivost za probleme i sposobnost rešavanja problema, logičko i kritičko mišljenje;

- razviju odgovornost, sistematičnost, preciznost u radu i pozitivan stav prema učenju;

- razviju svest o sopstvenom znanju i potrebi za permanentnim hemijskim obrazovanjem;

- unaprede saradnju i timski rad.

I razred**

(Prestalo da važi)

II razred**

(Prestalo da važi)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje = 50 časova teorijske nastave + 20 časova vežbi)

Sadržaji programa

UVOD U ORGANSKU HEMIJU

Svojstva ugljenikovog atoma (valenca, oksidacioni broj, hibridizacija). Struktura organskih molekula (tipovi veza, geometrija molekula). Formule organskih molekula (molekulske, strukturne, racionalne, skeletne, kondenzovane). Pojam funkcionalne grupe. Sličnosti i razlike u svojstvima organskih i neorganskih jedinjenja.

ALKANI I CIKLOALKANI

Klasifikacija ugljovodonika prema prirodi ugljovodoničnog niza i funkcionalnoj grupi. Opšta svojstva ugljovodonika. Homologni niz. Struktura molekula alkana. Nomenklatura alkana (IUPAC i trivijalni nazivi). Strukturna izomerija. Fizička i hemijska svojstva alkana. Mehanizam hlorovanja alkana.

Cikloalkani (struktura, fizička i hemijska svojstva). Značaj i primena zasićenih ugljovodonika.

Demonstracioni ogledi:

Dobijanje i ispitivanje svojstava metana.

ALKENI I DIENI

Struktura molekula alkena. Nomenklatura alkena. Geometrijska izomerija. Dobijanje alkena. Fizička i hemijska svojstva alkena. Mehanizam adicije i poliadicije. Dieni, struktura i reaktivnost. Značaj i primena alkena i diena (plastične mase, polietenska i polipropenska vlakna, kaučuk, guma, lepkovi).

Demonstracioni ogledi:

Dobijanje i svojstva etena. Oksidacija etena kalijum-permanganatom. Polimerizacija stirena.

ALKINI

Struktura molekula alkina. Nomenklatura alkina. Dobijanje alkina i njihova fizička i hemijska svojstva. Primena alkina.

Demonstracioni ogledi:

Dobijanje i ispitivanje svojstava etina.

POLIMERI

Polimeri (svojstva, tipovi vezivanja kod polimera). Uticaj umreženja na fizička svojstva, vulkanizacija. Podela polimera. Adicioni i kondenzacioni polimeri. Silikoni.

AROMATIČNI UGLJOVODONICI

Struktura benzena. Homologni red. Nomenklatura. Dobijanje i fizička svojstva arena. Reakcije aromatičnih ugljovodonika (supstitucija, adicija i oksidacija). Mehanizam elektrofilne supstitucije. Mono- i polisupstituisani derivati benzena. Izomerija polisupstituisanih derivata benzena. Policiklični aromatični ugljovodonici.

HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA

Struktura i nomenklatura. Dobijanje, fizička i hemijska svojstva. Mehanizam nukleofilne supstitucije. Upotreba.

ALKOHOLI I FENOLI

Struktura molekula alkohola. Svojstva hidroksilne grupe. Nomenklatura i klasifikacija alkohola. Izomerija (strukturna i optička). Dobijanje alkohola. Fizička i hemijska svojstva alkohola. Značaj i upotreba važnijih alkohola (metanol, etanol, etilen-glikol, glicerol).

Nomenklatura, fizička i hemijska svojstva fenola. Sličnosti i razlike u svojstvima fenola i alkohola.

Demonstracioni ogledi:

Dokazivanje primarne i sekundarne alkoholne grupe Lukasovom reakcijom. Dobijanje alkoksida. Dobijanje estara neorganskih kiselina (etil-nitrata).

ETRI

Struktura, nomenklatura, fizička i hemijska svojstva, predstavnici i upotreba etara.

Demonstracioni ogledi:

Ispitivanje svojstava etara.

ALDEHIDI I KETONI

Svojstva karbonilne grupe. Nomenklatura karbonilnih jedinjenja. Dobijanje aldehida i ketona. Fizička svojstva. Reakcije karbonilnih jedinjenja (nukleofilna adicija, oksidacija, redukcija, kondenzacione reakcije). Poluacetali i acetali. Značaj i primena važnijih karbonilnih jedinjenja (metanal, etanal, propanon).

Demonstracioni ogledi:

Oksidacija aldehida Felingovim i Tolensovim rastvorom. Jodoformska reakcija.

KARBOKSILNE KISELINE I NJIHOVI DERIVATI

Svojstva karboksilne grupe. Klasifikacija i nomenklatura karboksilnih kiselina. Dobijanje i fizička svojstva. Reakcije karboksilnih kiselina. Značaj i primena važnijih kiselina.

Funkcionalni derivati kiselina (estri, halogenidi, anhidridi, amidi). Fizička i hemijska svojstva estara i amida. Značaj i primena važnijih jedinjenja (karbamid, poliestri, poliamidi).

Demonstracioni ogledi:

Ispitivanje reaktivnosti karboksilnih kiselina. Dobijanje i ispitivanje svojstava estara karboksilinih kiselina.

ORGANSKA JEDINJENJA SA AZOTOM

Svojstva amino i nitro grupe. Struktura i nomenklatura amina. Dobijanje, fizička i hemijska svojstva amina. Kvaternarne amonijum-soli.

Dobijanje i svojstva nitro jedinjenja.

Značaj i primena važnijih jedinjenja sa azotom (anilin, nitrobenzen).

ORGANSKA JEDINJENJA SA SUMPOROM

Tioli, sulfidi i sulfonske kiseline. Nalaženje u prirodi, dobijanje i njihove karakteristične reakcije.

HETEROCIKLIČNA JEDINJENJA

Nomenklatura heterocikličnih jedinjenja sa petočlanim i šestočlanim prstenom. Aromatičnost, kiselo-bazna svojstva pirola i piridina.

BOJE

Pojam boje i povezanost sa hemijskom strukturom. Sintetske organske boje. Bojenje.

VEŽBE

METODE IZOLOVANJA I PREČIŠĆAVANJA ORGANSKIH SUPSTANCI

Hemikalije, podela, čuvanje i mere predostrožnosti u radu sa organskim supstancama. Laboratorijski pribor i posuđe.

Ekstrakcija. Ekstrakcija pigmenata iz zelenog lišća. Ekstrakcija ulja iz kore limuna. Prekristalizacija benzoeve kiseline.

Hromatografske metode. Odvajanje metil oranža i metilenskog plavog hromatografijom u koloni.

REAKCIJE I SVOJSTVA ORGANSKIH JEDINJENJA

Dokazivanje ugljenika, vodonika, azota i sumpora u organskim supstancama.

Ispitivanje rastvorljivosti ugljovodonika u vodi, polarnim i nepolarnim organskim rastvaračima

Ispitivanje rastvorljivosti kiseoničnih organskih jedinjenja.

Oksidacija metanola, etanola, butanola do aldehida odnosno kiselina. Lukasov test. Dokazivanje glicerola akroleinskom probom.

Dobijanje i ispitivanje svojstava propanona. Jodoformska proba.

Reakcije aldehida sa Felingovim i Tolensovim reagensom.

Ispitivanje rastvorljivosti mravlje (metanske), sirćetne (etanske), benzoeve i salicilne kiseline u vodi i alkoholu i ispitivanje kiselosti ovih rastvora plavim lakmus papirom. Dobijanje etanske kiseline iz njene soli. Dokazivanje mravlje kiseline. Dokazivanje sirćetne kiseline gvožđe(III)-hloridom. Dokazivanje oksalatnog jona. Ispitivanje svojstava limunske kiseline. Poređenje brzine reakcije cinka sa mineralnim i karboksilnim kiselinama. Poređenje jačine ugljene i sirćetne kiseline. Esterifikacija organskih kiselina. Ispitivanje kiselosti rastvora sapuna fenolftaleinom. Dobijanje masnih kiselina iz sapuna.

Ispitivanje rastvorljivosti estara u vodi i nepolarnim i polarnim organskim rastvaračima.

Određivanje jodnog i saponifikacionog broja.

PREPARATIVNA ORGANSKA HEMIJA

Sinteza aspirina.

METODE KARAKTERIZACIJE ORGANSKIH JEDINJENJA

Identifikacija organskih molekula na osnovu IS spektara i tabličnih podataka.

IV razred

(2 časa nedeljno, 62 časa godišnje = 52 časa teorijske nastave + 10 časova vežbi)

Sadržaji programa

UGLJENI HIDRATI

Nomenklatura ugljenih hidrata; podela, rasprostranjenost u prirodi. Struktura monosaharida (gliceraldehid, riboza, manoza, galaktoza, glukoza i fruktoza). Fizička i hemijska svojstva monosaharida. Disaharidi, podela (maltoza, laktoza saharoza). Dobijanje saharoze. Polisaharidi (skrob i celuloza, struktura, svojstva). Proizvodnja hartije, derivati celuloze.

Demonstracioni ogledi:

Opšte reakcije na saharide. Razlikovanje redukujućih od neredukujućih disaharida. Hidroliza skroba i ispitivanje svojstava hidrolizata

LIPIDI

Podela lipida. Masne kiseline. Neutralne masti: dobijanje, fizička i hemijska svojstva. Sapuni i detergenti. Fosfogliceridi (lecitin; struktura, svojstva). Steroidi (podela). Holesterol, kalciferol. Žučne kiseline.

Demonstracioni ogledi:

Opšte karakteristike lipida: rastvorljivost, emulzifikacija, saponifikacija.

ALKALOIDI I ANTIBIOTICI

Alkaloidi (prirodni izvori, podela). Fiziološko dejstvo, značaj pojedinih alkaloida i njihova zloupotreba. Antibiotici (pojam, podela). Mehanizam delovanja antibiotika. Prirodni izvori za izolovanje antibiotika.

PROTEINI

Aminokiseline (struktura, podela, nomenklatura, sencijalne aminokiseline). Fizička svojstva aminokiselina. Zavisnost strukture aminokiselina od pH-rastvora, svojstva bočnih nizova, izoelektrična tačka aminokiselina. Reakcije aminokiselina. Struktura proteina. Svojstva peptidne veze. Oligopeptidi i polipeptidi. Veza između primarne i trodimenzionalne strukture proteina. Podela proteina. Fizička i hemijska svojstva proteina. Enzimi (podela, svojstva, mehanizam njihovog delovanja). Uticaj različitih faktora na aktivnost enzima. Regulacija aktivnosti enzima. Antitela.

Demonstracioni ogledi:

Taložne reakcije iz rastvora proteina.

VITAMINI I HORMONI

Vitamini (značaj, struktura, podela). Svojstva vitamina rastvornih u mastima. Svojstva vitamina rastvornih u vodi. Koenzimi. Veza između vitamina i metabolizma. Hormoni (značaj, struktura, podela). Steroidni hormoni.

NUKLEINSKE KISELINE

Nukleinske kiseline i njihove osnovne strukturne jedinice. Nomenklatura nukleozida i nukleotida. Struktura i funkcija DNK. Osnovna svojstva DNK, dvostruka struktura DNK i komplementarnost polinukleotidnih lanaca. Struktura DNK kao molekulska osnova za očuvanje i prenošenje genetičkih informacija. Replikacija DNK. Struktura i funkcija RNK. Sinteza RNK, transkripcija genetičke informacije. Genetička šifra. Biosinteza proteina.

OSNOVI METABOLIZMA

Metabolički putevi i razmena energije u biosferi. Kruženje ugljenika, vodonika, kiseonika i azota u prirodi. Energetika biohemijskih procesa. Varenje i resorpcija proteina, masti i ugljenih hidrata. Krebsov ciklus i oksidativna fosforilacija. Biosintetički procesi i regulacija metabolizma. Zajednički putevi metabolizma.

BIOTEHNOLOGIJA I NJENE MOGUĆNOSTI

Tradicionalne i savremene biotehnologije (značaj i mogućnosti).

HEMIJSKI ASPEKTI ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE

Organske supstance kao zagađivači životne sredine.

VEŽBE

UGLJENI HIDRATI

Polarimetrijsko određivanje koncentracije saharoze.

Ispitivanje redukujućih svojstava glukoze i fruktoze.

Hidroliza saharoze.

LIPIDI

Hidroliza masti.

Određivanje saponifikacionog i jodnog broja masti.

ALKALOIDI

Izolovanje kofeina iz čaja.

PROTEINI

Ispitivanje rastvorljivosti aminokiselina u vodi i alkoholu.

Ispitivanje rastvorljivosti tirozina pri različitim pH vrednostima.

Hemijska svojstva aminokiselina. Ninhidrinska reakcija. Ksantoproteinska reakcija.

Biuretska reakcija.

Određivanje izoelektrične tačke želatina.

Ispitivanje delovanja amilaze. Ispitivanje uticaja različitih faktora na aktivnost enzima amilaze.

VITAMINI

Određivanje sadržaja askorbinske kiseline u komercijalnom proizvodu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Tokom realizacije nastavnog programa hemije neophodno je imati u vidu visoki didaktički potencijal hemije kao nastavnog predmeta i kognitivne uzrasne karakteristike učenika, te shodno tome aktivnosti učenika i nastavnika u nastavnom procesu uskladiti sa definisanim ciljevima i zadacima nastave. Posebnu pažnju treba obratiti na korišćenje interaktivnih metoda nastave i učenja zbog njihove visoke obrazovne i motivacione vrednosti u svim segmentima nastave.

Sadržaji programa hemije su organizovani tako da se u prvom razredu izučavaju sadržaji opšte hemije, u drugom sadržaji neorganske hemije, u trećem sadržaji organske hemije i u četvrtom sadržaji osnova biohemije.

Dinamika savremenog razvoja hemijskih naučnih disciplina rezultuje ogromnim povećanjem korpusa hemijskih znanja. Da bi se izbeglo opterećivanje nastavnih programa hemije u ovakvim uslovima razvoja hemije kao nauke, neophodno je da se učenicima u gimnaziji omogući razumevanje hemijskog aspekta izučavanja prirode tako što će se u nastavi hemije pažnja usredsrediti na razumevanje osnovnih ideja i koncepata u hemiji, razvoj naučnog metoda saznavanja u hemiji i značaj hemije u svakodnevnom životu. Učenici, kao osnovne ideje hemije, treba da razumeju da su svojstva supstanci i mogućnosti njihove primene neposredno uslovljene njihovom hemijskom strukturom, kao i da su svojstva hemijskog sistema uslovljena kvalitativnim sastavom i kvantitativnim odnosom komponenti u njemu. Za razumevanje ovih ideja i koncepata u nastavi hemije je potrebno sinhronizovano predstavljanje hemijskih znanja na makro, mikro i simboličkom nivou reprezentacije. Kognitivne karakteristike učenika gimnazije omogućavaju veću zastupljenost mikroskopskog i simboličkog nivoa reprezentacije, kao i integraciju i simultanu primenu sva tri nivoa. Međutim, u nastavi hemije uvek treba poći od toga da je hemijski eksperiment, kao primarni izvor znanja i kao osnovni metod saznavanja u hemiji, ključni mehanizam za korelaciju među svim nivoima reprezentacije znanja. Pri tome posebnu pažnju treba posvetiti preciznosti primene hemijskog jezika (na primer, izvodi se hemijska reakcija, a piše se hemijska jednačina). Simultana primena različitih nivoa reprezentacije znanja u hemiji može da izazove kognitivno preopterećenje usled deljenja pažnje. U takvim slučajevima treba segmentisati sadržaje (deliti ih u manje celine).

U početnim razredima, posebno kod izučavanja visokoapstraktnih pojmova (struktura supstanci, tok hemijske reakcije, hemijska kinetika, termohemija) poželjno je prema potrebi koristiti i instrukcije primerene konkretno operacionoj fazi mišljenja uz veći udeo makroskopskog nivoa predstavljanja znanja. Osnovne hemijske koncepte (korpuskularni koncept, koncept održanja materije, koncept ravnoteže) treba zasnovati na brižljivo odabranim sadržajima sa visokom informativnom vrednošću za učenike, pri čemu nastavne situacije treba dizajnirati tako da motivišu učenike za njihovo izučavanje. Posebno je važno da učenici razumeju razvojnost koncepata i teorija u hemiji, (na primer, razvojnost korpuskularnog koncepta kroz razvojnost teorija o strukturi atoma i razvojnost teorija hemijske veze). Za razumevanje hemijskih koncepata od najvećeg je značaja hemijska naučna pismenost koja u ovom uzrastu podrazumeva poznavanje hemijske naučne terminologije, nomenklature i simbolike na nivou osnovne naučne komunikacije. U oblasti neorganske i organske hemije, zbog mnogobrojnosti izučavanih objekata (hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja), veoma je važno baviti se problematikom klasifikacija, klasifikacionih sistema i hijerarhijskih odnosa u njima. Posebno je važno insistirati na sistematskom organizovanju znanja primenom konceptnih mapa, kao i raditi na razvoju funkcionalnih i deskriptivnih kriterijuma klasifikacije u konceptualne Potrebno je istaći da je Periodni sistem elemenata najsavršeniji klasifikacioni sistem u prirodnim naukama i osposobiti učenike da ga koriste za dedukciju svojstava hemijskih elemenata i njihovih jedinjenja. Za izučavanje složenih tehnoloških postupaka i kompleksnih metaboličkih procesa pogodno je koristiti šematske reprezentacije.

U realizaciji nastave hemije naročito je važna međupredmetna korelacija sadržaja fizike i hemije. Zbog toga je potrebno posebnu pažnju usmeriti na vremensku harmonizaciju u realizaciji sadržaja o strukturi supstance i energetskim promenama u hemijskim sistemima u nastavi hemije i odgovarajućih tema u nastavi fizike, kao i u temama koje se bave primenom fizičkih metoda u hemiji.

Nastava hemije treba da omogući učenicima i sticanje odgovarajućih tehničko-tehnoloških znanja. S obzirom da učenici srednjoškolskog uzrasta razumeju uzročno-posledične veze, u izučavanju ovakvih sadržaja treba insistirati na korisnosti i rizicima od hemijske proizvodnje. Treba imati u vidu da se učenici tokom gimnazijskog obrazovanja profesionalno opredeljuju, te shodno tome birati sadržaje tako da se u pregledu sagledaju značajne savremene hemijske tehnologije. Pri tome posebno treba isticati ubrzani tehničko-tehnološki razvoj i neophodnost permanentnog obrazovanja u ovoj oblasti. Sadržaje o hemijskim aspektima zaštite životne sredine raditi u korelaciji sa nastavom biologije, prevashodno ekologije. Za razvoj ovih znanja pogodne su metoda učeničkih projekata i nastavne ekskurzije.

Nastava hemije treba da omogući razvoj proceduralnih hemijskih znanja. Kroz laboratorijske vežbe učenici treba da ovladaju laboratorijskim tehnikama i tehnikama različitih merenja u hemiji. Za učenike ovog usmerenja postavljeni su visoki zahtevi u pogledu proceduralnih znanja u primeni savremenih fizičko-hemijskih metoda hemijske analize. Zbog toga je potrebno deo laboratorijskih vežbi organizovati u institucijama koje poseduju odgovarajuću laboratorijsku opremu. Učenici treba da vode laboratorijski dnevnik.

Nastava hemije treba da osposobi učenike za samostalno korišćenje savremenih informacionih tehnologija u učenju hemije, pretraživanju hemijskih informacija i savremenoj komunikaciji u hemiji.

Nastava hemije treba da doprinese daljem razvoju komunikacijskih sposobnosti. Za razvoj komunikacijskih sposobnosti posebno je pogodna metoda učeničkih projekata. Izrada samostalnih ili grupnih učeničkih projekata u hemiji motiviše učenike da pretražuju izvore hemijskih informacija, iznesu sopstvene ideje u formi hipoteza, da ih obrazlože, planiraju istraživanje, sprovedu ga, elaboriraju, kritički procenjuju dobijene rezultate i preuzimaju odgovornost. Za razvoj metakognitivnih znanja (svest o sopstvenom znanju) u gimnazijskoj nastavi hemije pogodno je koristiti metodu konceptnog mapiranja.

Učenička postignuća treba kontinuirano pratiti kao usmenu i pisanu evaluaciju, a posebnu pažnju treba posvetiti evaluaciji proceduralnih znanja i njihovom udelu u ukupnoj oceni učenika.

Redosled nastavnih tema je obavezujući, a predlaže se sledeći broj časova, potrebnih za njihovu realizaciju, kao orijentacioni:

U prvom razredu: Vrste supstanci (3), Struktura atoma (10), Hemijske veze i međumolekulske interakcije (13), Disperzni sistemi (8), Hemijske reakcije (18), Kiseline, baze i soli (14), Oksidoredukcione reakcije (9).

Sadržaji programa vežbi za prvi razred: Uvod u laboratorijsku tehniku (10); Osnovne laboratorijske operacije (5); Disperzni sistemi (4), Hemijske reakcije (4), Kiseline, baze i soli (5), Oksidoredukcione reakcije (2).

U drugom razredu: Periodni sistem elemenata (3), Vodonik (3), Elementi 1. grupe periodnog sistema elemenata (5), Elementi 2. grupe periodnog sistema elemenata (5), Elementi 13. grupe periodnog sistema elemenata (4), Elementi 14. grupe periodnog sistema (6), Elementi 15. grupe periodnog sistema elemenata (8), Elementi 16. grupe periodnog sistema elemenata (7), Elementi 17. grupe periodnog sistema elemenata (6), Elementi 18. grupe periodnog sistema elemenata (2), Prelazni metali (22), Lantanidi i aktinidi (2), Hemijski aspekti zagađivanja životne sredine (2).

Sadržaji programa vežbi za drugi razred: Reakcije i svojstva neorganskih supstanci (23); Interakcija elektromagnetnog zračenja i hemijskih supstanci (5). Hemijski aspekti zagađivanja životne sredine (2).

U trećem razredu: Uvod u organsku hemiju (6); Alkani i cikloalkani (4); Alkeni i dieni (3); Alkini (1); Polimeri (3), Aromatični ugljovodonici (3); Halogeni derivati ugljovodonika (2); Alkoholi i fenoli (5); Etri (1); Aldehidi i ketoni (5); Karboksilne kiseline i njihovi derivati (7); Organska jedinjenja sa azotom (3); Organska jedinjenja sa sumporom (2); Heterociklična jedinjenja (3); Boje (2).

Sadržaji programa vežbi za treći razred: Metode izolovanja i prečišćavanja organskih jedinjenja (6); Reakcije i svojstva organskih jedinjenja (11); Preparativna organska hemija (2); Metode karakterizacije organskih jedinjenja (1).

U četvrtom razredu: Ugljeni hidrati (10); Lipidi (5); Alkaloidi i antibiotici (3); Proteini (10); Vitamini i hormoni (3); Nukleinske kiseline (7); Osnovi metabolizma (10); Biotehnologija i njene mogućnosti (2); Hemijski aspekti zagađivanja životne sredine (2).

Sadržaji programa vežbi za četvrti razred: Ugljeni hidrati (2); Lipidi (2); Proteini (3); Vitamini (2); Alkaloidi (1);

BIOLOGIJA

Cilj nastave biologije u gimnaziji za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku je da učenici razviju biološku, opštu naučnu i jezičku pismenost, motivaciju za učenje i interesovanja za biologiju kao nauku uz primenu koncepta održivog razvoja i etičnosti, da razviju sposobnosti, veštine i stavove korisne u svakodnevnom životu, akademskom obrazovanju i profesionalnom razvoju.

Zadaci nastave biologije su da učenici:

- razviju biološku naučnu pismenost i sposobnost komunikacija u biologiji;

- osposobe se za pretraživanje bioloških informacija primenom savremenih informacionih tehnologija;

- ovladaju osnovama naučnog metoda u biologiji;

- razumeju pojave i procese u prirodi sa aspekta biološkog izučavanja;

- primenjuju osnovne biološke koncepte za tumačenje bioloških struktura i procesa:

- ovladaju osnovnim tehnikama laboratorijskog i terenskog rada;

- razumeju značaj biotehnologije za savremeno društvo;

- razviju svest o povezanosti biologije u sistemu prirodnih nauka sa tehničko-tehnološkim, socio-ekonomskim i društvenim naukama;

- budu osposobljeni za zaštitu od potencijalnih rizika u laboratoriji i na terenu i da adekvatno reaguju pri nezgodama u laboratoriji i svakodnevnom životu;

- razumeju značaj biologije za održivi razvoj;

- razviju odgovoran odnos prema korišćenju supstanci u svakodnevnom životu i profesionalnom radu;

- razviju osetljivost za probleme i sposobnost za rešavanje problema, logičko i kritičko mišljenje;

- razviju odgovornost, sistematičnost, preciznost u radu i pozitivan stav prema učenju;

- razviju svest o sopstvenom znanju i potrebi za permanentnim hemijskim obrazovanjem;

- unaprede saradnju i timski rad.

I razred**

(Prestalo da važi)

II razred**

(Prestalo da važi)

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

Sadržaji programa

I. FIZIOLOGIJA BILJAKA (32 časa)

Vodni režim biljaka. Značaj vode za život biljaka. Ćelija kao osmotski sistem. Primanje vode preko korena, korenov pritisak. Kretanje vode kroz biljku, transpiracija, funkcija stominog aparata. Uticaj spoljašnjih faktora na primanje i odavanje vode.

Vežbe: Plazmoliza i deplazmoliza. Određivanje primanja vode i transpiracija.

Ishrana biljaka, autotrofija i heterotrofija. Fotosinteza. Značaj fotosinteze za održavanje života na Zemlji. List kao fotosintetski organ, građa hloroplasta, fotosintetski pigmenti. Konverzija svetlosne energije u hemijsku; fotosintetička fosforilacija. Usvajanje CO2, reduktivni pentozni ciklus, sinteza šećera. Transport asimilata. Uticaj spoljašnjih faktora na produktivnost fotosinteze.

Vežba: Izolovanje fotosintetskih pigmenata.

Vežbe: Određivanje kiseonika u procesu fotosinteze vodenih biljaka. Dokazivanje skroba u listovima biljaka na svetlosti.

Disanje. Razlaganje ugljenih hidrata; glikoliza i fermentacija; ciklus trikarboksilnih kiselina; razlaganje lipida. Uticaj spoljašnjih faktora na disanje.

Vežba: Kvalitativno dokazivanje disanja, određivanje disanja biljaka.

Primanje i funkcija mineralnih elemenata. Primanje mineralnih soli i jona; aktivni transport. Azot: izvori azota, kruženje azota u prirodi, biološka fiksacija azota. Primanje i funkcija sumpora, fosfora i drugih neophodnih elemenata.

Vežba: Gajenje biljaka u veštačkim uslovima. Hranljivi rastvori.

Životni ciklus biljaka; vegetativna i reproduktivna faza u razviću. Regulatori rastenja i razvića biljaka (auksini, giberelini). Deoba i rastenje ćelija. Klijanje i dormancija semena; metabolički procesi pri klijanju. Rastenje i razviće vegetativnih organa; korelacije; formativni efekti svetlosti. Cvetanje; vernalizacija i fotoperiodizam.

Oplođenje, razviće ploda i semena. Mirovanje; starenje, opadanje listova i plodova. Orijentacija u prostoru - pokreti biljaka.

Vežbe: Pokreti biljaka.

II. FIZIOLOGIJA ŽIVOTINJA (73 časa)

Organizacija životinjske ćelije (8 časova)

Funkcije ćelijskih organela. Hemijska organizacija ćelije. Voda i neorganske supstance i njihova uloga u funkcionisanju ćelije. Funkcija organskih supstanci koje ulaze u sastav ćelije: ugljeni hidrati, lipidi, proteini, nukleinske kiseline, adenozin trifosfat. Intracelularna i ekstracelularna sredina. Funkcija ćelijske membrane i transport molekula kroz membranu: difuzija, osmoza, filtracija, transport pomoću nosačkih molekula, pumpa za Na+ i K+, endocitoza i egzocitoza.

Promet materije i pretvaranje energije u ćeliji. Anabolični i katabolični procesi. Promet belančevina. Promet masti. Promet ugljenih hidrata (anaerobni i aerobni metabolizam). Enzimi i njihovo dejstvo.

Osnovni principi funkcionisanja i regulacije živih sistema (4 časa)

Adaptivni karakter biološke organizacije. Odnos između organizma i životne sredine (regulatori i konformisti). Biološke adaptacije: aklimatizacija i aklimacija. Principi homeostaze. Negativna i pozitivna povratna sprega. Ritmičnost funkcija. Nervna i humoralna regulacija fizioloških funkcija.

Funkcije organskih sistema (61 čas)

Receptorno-efektorni sistem. Receptori. Nervna ćelija i nervni impuls. Sinapsa. Efektori: poprečno-prugasti mišići. Inervacija poprečno-prugastih mišića. Refleksni luk. Mehanizam mišićne kontrakcije. Rad: statički i dinamički. Zamor i odmor. Prilagođavanje na rad i odmor. Glatki mišići i srčani mišić. Žlezdani efektori (egzokrine i endokrine žlezde).

Evolucija nervnog sistema: difuzni, ganglijski i cevasti nervni sistem.

Vežba: Posmatranje trajnih mikroskopskih preparata nervnog tkiva

Funkcije centralnog nervnog sistema. Pojam nervnog centra. Centralna sinapsa. Prenošenje nervnih impulsa u centralnim sinapsama. Divergencija i konvergencija. Recipročna inervacija. Lančane veze i reverberacija. Centralna inhibicija.

Funkcija kičmene moždine. Produžena moždina i njeni centri. Uloga srednjeg mozga u regulaciji poze i pokreta. Mali mozak i regulacija ravnotežnog položaja tela u prostoru. Funkcija međumozga. Funkcija prednjeg mozga i lokalizacija funkcija u kori prednjeg mozga. Limbički sistem i ponašanje. Viša nervna delatnost. Uslovni i bezuslovni refleksi. Učenje i pamćenje i njihovi fiziološki mehanizmi. Fiziologija i mehanizam sna.

Vežba: Merenje brzine refleksne reakcije.

Vegetativni nervni sistem.

Fiziologija čulnih organa

Fiziologija telesnih tečnosti: hidrolimfa, hemolimfa, krv i limfa. Funkcije krvi. Svojstva i sastav krvi. Koagulacija krvi. Krvne grupe. Imunski sistem: ćelije imunskog sistema. Prirodni imunitet. Ćelijski i humoralni imunitet.

Vežba: Posmatranje trajnih mikroskopskih preparata krvi

Vežba: Čitanje i razlikovanje rezultate laboratorijskih analiza krvi i urina u odnosu na fiziloške vrednosti.

Evolucija sistema za cirkulaciju telesnih tečnosti: otvoreni i zatvoreni sistem za cirkulaciju. Funkcijske karakteristike srca kičmenjaka. Srčani automatizam. Srčani ciklus i njegove faze. Zakoni kretanja krvi u krvnim sudovima. Krvni pritisak. Arterijski puls. Krvotok u kapilarima i venama. Neurohumoralna regulacija kardiovaskularnog sistema. Bolesti krvnog sistema i mere prevencije.

Vežba: Merenje krvnog pritiska i pulsa kod ljudi, uticaj fizičkog napora.

Sistem za disanje. Značaj disanja za organizam. Evolucija i načini razmene gasova između organizma i spoljašnje sredine. Ventilacija pluća i plućni volumeni u čoveka. Respiratorni ciklus. Transport gasova krvlju. Neurohumoralna regulacija disanja.

Vežba: Merenje kapaciteta pluća pomoću spirometra (razlike u polu, uzrastu, kondiciji) i frekvencije disanja čoveka (uticaj fizičkog napora).

Sistem organa za varenje i apsorpciju hrane. Ishrana. Tipovi varenja hrane u životinjskom svetu: unutarćelijsko membransko i ekstraćelijsko varenje. Varenje hrane u usnoj duplji, želucu i tankom crevu. Sastav i značaj pankreasnog soka u procesu varenja hrane. Sastav, svojstva i značaj žuči u varenju i apsorpciji hrane. Mehanizmi reapsorpcije svarene hrane: monosaharida, amino-kiselina i masnih kiselina. Vitamini i njihov značaj za organizam.

Promet energije i termoregulacija. Bazalni metabolizam. Metoda za merenje energetskog prometa: direktna i indirektna kalorimetrija. Telesna temperatura i termogeneza. Ektotermi i endotermi. Temperaturne granice života. Termoregulacija. Evolucija termoregulacije.

Sistem za izlučivanje - osmoregulacija. Osnovni principi osmoregulacije. Osmoregulacija u beskičmenjaka i kičmenjaka. Funkcija bubrega u osmoregulaciji i izlučivanju konačnih produkata metabolizma. Nefron - osnovna funkcijska jedinica bubrega. Glomerularna filtracija, koncentrovanje mokraće (funkcija Henleove petlje). Humoralna regulacija izlučivanja mokraće.

Vežba: Disekcija svinjskog bubrega.

Vežba: Posmatranje trajnog mikroskopskog preparata bubrežnog tkiva.

Endokrini sistem. Hormoni i njihova specifična dejstva. Hormoni hipofize. Hormoni tireoide i njihova funkcija. Funkcija paratireoide. Hormoni endokrinog pankreasa. Hormoni kore i srži nadbubrežne žlezde. Funkcija polnih žlezda. Muški polni hormoni. Ženski polni hormoni. Mesečni polni ciklus žene. Kontracepcija. Polni ciklus sisara. Regulacija bremenitosti. Neuroendokrina regulacija funkcije polnih žlezda.

IV razred

(2 časa nedeljno, 62 časa godišnje)

Sadržaji programa

I. OSNOVI MOLEKULARNE BIOLOGIJE (12 časova)

Nukleinske kiseline i proteini. Molekularna osnova gena.

Vežba: Izrada modela nukleozoma i simuliranje modifikacije histonima.

Replikacija i mutabilnost DNK.

Transkripcija i obrada primarnog transkripta. Alternativna obrada transkripta.

Translacija. Genska ekspresija tokom razvića. Poremećaji genske ekspresije u regulaciji ćelijske reprodukcije i razvoj kancera. Uticaj kancerogena.

Odnos gena, proteina, kao genskih proizvoda, i osobina. Biohemijska osnova razvića i diferencijacija organizama.

Mogućnosti intervenisanja i menjanja naslednog materijala. Rekombinantna DNK. Genetičko inžinjerstvo.

Vežba: Genetička šifra - zadaci.

II. GENETIKA (32 časa)

Istorijski pregled teorija nasleđivanja osobina.

Osnovna pravila nasleđivanja (Mendelovi eksperimenti). Tipovi nasleđivanja osobina: dominantno-recesivno, intermedijarno, kodominantno nasleđivanje, komplementarnost, epistaza, aditivnost, polno nasleđivanje.

Vežba: Tipovi nasleđivanja osobina - zadaci.

Izvori genetičke varijabilnosti: kombinovanje gena i hromozoma, rekombinacija gena. Mutacije: genske mutacije (postanak, učestalost i posledice), promene u strukturi hromozoma (duplikacije, delecije, translokacije, inverzije), promene u broju hromozoma.

Uticaj sredine na izazivanje naslednih promena (fizički, hemijski i biološki mutageni).

Genetička determinacija polnosti.

Nasleđivanje osobina kod ljudi. Nasledne bolesti.

Vežba: Rodoslov - zadaci.

Vežba: Izrada i analiza rodoslova porodice učenika.

Genetička struktura populacija (Hardi-Vajnbergov princip).

Vežba: Populaciona genetika - Hardi-Vajnbergov princip - zadaci.

Ukrštanje u srodstvu (stepen i koeficijent srodstva).

Genetička kontrola razvića. Kloniranje.

Genetička osnova naslednih bolesti. Kariotip. Prenatalna dijagnostika (amniocenteza, horionske čupice) i genetička savetovališta. Tretman naslednih bolesti.

Vežba: Humani kariogram (izrada kariograma od fotografisanih humanih mitotičkih hromozoma).

III. OSNOVI EVOLUCIONE BIOLOGIJE (18 časova)

Teorije o nastanku života na Zemlji. Lamarkova teorija evolucije. Darvinova teorija evolucije. Savremena teorija evolucije.

Osnovni činioci evolucije: mutacije, migracije, genetički drift, prirodna selekcija. Postanak vrsta i teorije specijacije. Koevolucija.

Veštačka selekcija i primena u hortikulturi i poljoprivredi.

Fosili. Razvoj živog sveta na geološkoj skali vremena. Izumiranje vrsta.

Osnovi antropologije. Opšte karakteristike primata, posebne morfološke karakteristike hominida, filogenija ljudske vrste. Biološka evolucija i adaptacije čoveka na život u velikim, složenim zajednicama (evolucija mozga i govora). Socijalna i kulturna evolucija čoveka.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastavnim planom gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku predviđeno je da se nastava biologije realizuje u prvom, drugom i četvrtom razredu sa po 2 časa nedeljno, a u trećem sa tri časa nedeljno. Program predmeta ima opšte obrazovni karakter, predstavlja nastavak programa biologije za osnovnu školu i sa njim čini jedinstvenu celinu. Koncipiran je da doprinese formiranju opšte kulture učenika, razvoju svesti o vrednosti nauke uopšte, o jedinstvu i dragocenosti života, o potrebi i načinima da se očuva zdravlje, o potrebi da se očuva životna sredina svih vrsta živih bića i načinima da se to postigne putem održivog razvoja ljudske civilizacije. Istovremeno, struktura programa daje solidnu osnovu za izučavanje biologije i drugih prirodnih i tehničkih nauka za koje se učenici opredeljuju u toku daljeg školovanja.

Program se sastoji od nastavnih tema, koje predstavljaju logičke celine. Potreban broj časova za realizaciju svake teme dat je okvirno, a određuje ga nastavnik. Zadaci nastave biologije su grupisani po razredima, odgovaraju planiranim nastavnim temama i vode razvoju predmetnih i međupredmetnih kompetencija. Stepen razvijenosti kompetencija proverava se standardima.

Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati njihovu primenu. Uloga nastavnika je da nastavu organizuje tako da učenike podstiče, hrabri i podržava u procesu učenja, samostalnom organizovanju aktivnosti i realizaciji projekata.

Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastave, sposobnosti učenika, raspoloživih nastavnih sredstava i učila, kao i opremljenosti kabineta. Verbalno-tekstualne metode treba da budu manje zastupljene. Prednost treba dati didaktičkim modelima koji u sebi integrišu različite oblike, metode i sredstva nastavnog rada, kao što su modeli problemske, programirane, egzemplarne, timske i individualizovane nastave. Poželjno je primeniti i druge inovativne modele nastave kao što su integrativna, projektna i interaktivna nastava.

U interaktivnoj nastavi prednost treba dati grupnom načinu rada i individualizovanoj nastavi. Ovi načini organizacije nastave pomažu učenicima da nauče kako se uči, da napreduju u učenju sopstvenim tempom, da razvijaju unutrašnju motivaciju (potrebu za saznavanjem) i inicijativu, da razvijaju veštinu komunikacije, argumentovani dijalog, tolerantno ponašanje i solidarnost. Koriste se aktivni načini učenja, kao što je kombinacija programirane nastave i problemske nastave ili učenje putem otkrića.

U toku realizacije programa potrebno je voditi računa o prethodno stečenom znanju učenika. Zbog razvijanja međupredmetnih kompetencija neophodno je uspostaviti korelaciju biologije sa informatikom i računarstvom (informatička i programerska znanja učenici koriste za prikazivanje bioloških pojmova i procesa izradom prezentacija, programa, filmova...), hemijom (izvođenje hemijskih reakcija korišćenjem bioloških materijala), fizikom (tumačenje nastanka planete Zemlje i života na njoj i bioloških procesa uz pomoć fizičkih zakonitosti), filozofijom (teorije postanka života na Zemlji), geografijom (razumevanje rasprostranjenja živih bića i zastupljenosti organizama tokom geoloških perioda), matematikom (korišćenje verovatnoće i statistike za razumevanja genetičkih zakonitosti), srpskim jezikom (razvijanje retoričkih sposobnosti učenika učestvovanjem u debatama o biološkim fenomenima, podsticanje učenika na pisanje eseja o biološkim problemima), likovnom kulturom (izrada modela, zidnih slika i panoa) i stranim jezicima koji se uče u školi (razvijanje retoričkih sposobnosti učenika učestvovanjem u debatama o biološkim fenomenima, podsticanje učenika na pisanje eseja o biološkim problemima, izrada prezentacija, prevođenje tekstova) i fizičkim vaspitanjem (razvijanje svesti o značaju fizičkih aktivnosti i vežbanja, oblikovanju tela, razvijanje navike vežbanja i odabir zdravog načina života primenom znanja o građi i funkcionisanju ljudskog tela). Kad god je moguće, potrebno je sa učenicima organizovati debate sa temama o humanim odnosima među polovima, reproduktivnom zdravlju, rizičnom ponašanju, biotehnologijama i dr. Svaka diskusija može da se osmisli kao grupna aktivnost i iskoristi za razvijanje sposobnosti učenika da iznesu i vrednuju argumente na osnovu dokaza, a zaključke diskusije (npr. o zaštiti zdravlja vakcinacijom ili metodama lečenja bolesti) vrednuju na osnovu iznetih argumenata što predstavlja najvažnije postignuće u razvoju naučne pismenosti.

Za realizaciju programa biologije neophodno je da škola obezbedi minimum nastavnih sredstava što je predviđeno i regulisano Pravilnikom o normativu o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za gimnaziju. Obrada nekih nastavnih jedinica ili vežbi može se izvesti u odgovarajućoj instituciji i biti poverena biologu specijalisti za određenu oblast.

MATEMATIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastave matematike jeste: da učenici usvoje elementarne matematičke kompetencije (znanja, veštine i vrednosne stavove) koje su potrebne za shvatanje pojava i zakonitosti u prirodi i društvu i koje će da osposobe učenike za primenu usvojenih matematičkih znanja (u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse) i za uspešno nastavljanje matematičkog obrazovanja i za samoobrazovanje, kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naučnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika.

Zadaci nastave matematike su da učenici:

- razvijaju logičko i apstraktno mišljenje;

- razvijaju sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog jezika;

- razvijaju sposobnosti određivanja i procene kvantitativnih veličina i njihovog odnosa;

- razlikuju geometrijske objekte i njihove uzajamne odnose i transformacije;

- razumeju funkcionalne zavisnosti, njihovo predstavljanje i primenu;

- razvijaju sistematičnost, urednost, preciznost, temeljnost, istrajnost, kritičnost u radu, kreativnost; razvijaju radne navike i sposobnosti za samostalni i grupni rad; formiraju sistem vrednosti;

- stiču znanja i veštine koje podstiču transfer znanja i interdisciplinarnost;

- razvijaju sposobnosti za pravilno korišćenje stručne literature;

- formiraju svest o univerzalnosti i primeni matematičkog načina mišljenja;

- budu podstaknuti za stručni razvoj i usavršavanje u skladu sa individualnim sposobnostima i potrebama društva;

- razvijaju sposobnosti potrebne za rešavanje problema i novih situacija u procesu rada i svakodnevnom životu.

I razred**

(Prestalo da važi)

II razred**

(Prestalo da važi)

III razred

(5 časova nedeljno, 175 časova godišnje)

Sadržaji programa

1. Funkcije

Granična vrednost i neprekidnost funkcije. Asimptote.

2. Izvod funkcije

Priraštaj funkcije. Izvod funkcije (problem tangente i brzine).

Tablica izvoda elementarnih funkcija. Osnovne teoreme o izvodu. Izvod zbira, proizvoda, količnika. Izvod složene funkcije i izvod inverzne funkcije.

Izvod implicitno date funkcije.

Izvodi višeg reda.

Diferencijal funkcije.

Teoreme o srednjoj vrednosti. Rolova, Lagranževa i Košijeva teorema.

Tejlorova i Maklorenova formula.

Lopitalovo pravilo.

Ispitivanje funkcija i crtanje grafika funkcije.

3. Integral

Primitivna funkcija i neodređeni integral. Osnovne osobine neodređenog integrala.

Integrali nekih elementarnih funkcija. Tablica integrala.

Metod smene. Metod parcijalne integracije.

Integracija racionalnih, iracionalnih i trigonometrijskih funkcija.

Određeni integral. Njutn-Lajbnicova formula.

Osnovna svojstva određenog integrala.

Površine ravnih figura. Dužina luka krive. Površina i zapremina rotacionog tela.

4. Analitička geometrija

Rastojanje dve tačke. Podela duži u datoj razmeri. Površina trougla.

Prava, razni oblici jednačine prave. Uzajamni položaj dve prave. Rastojanje tačke od prave, rastojanje paralelnih pravih.

Krive linije drugog reda. Kružnica, elipsa, hiperbola, parabola. Međusobni odnos prave i krive drugog reda, uslov dodira, tangenta i normala. Ugao između dve krive.

IV razred

(5 časova nedeljno, 155 časova godišnje)

Sadržaji programa

1. Matrice

Pojam matrice. Operacije sa matricama: sabiranje matrica, množenje matrice skalarom, množenje matrica. Transponovana matrica. Inverzna matrica. Rang matrice. Primena matrica na rešavanje sistema jednačina.

2. Diferencijalne jednačine

Pojam diferencijalne jednačine.

Diferencijalna jednačina prvog reda koja dopušta razdvajanje promenljivih.

Homogena diferencijalna jednačina prvog reda.

Linearna diferencijalna jednačina prvog reda.

Jednostavniji primeri diferencijalnih jednačina višeg reda.

3. Algebarske strukture

Binarna operacija.

Algebarske strukture sa jednom operacijom (grupoid, grupa).

Algebarske strukture sa dve operacije (prsten, telo, polje).

Izomorfizam algebarskih struktura.

Polje kompleksnih brojeva. Eksponencijalni oblik kompleksnog broja.

Definicija vektorskog prostora. Vektorski prostor orijentisanih duži.

Linearna kombinacija vektora. Linearna zavisnost i nezavisnost vektora.

Baza i dimenzija vektorskog prostora. Transformacija koordinata vektora pri promeni baze.

4. Elementi kombinatorike

Osnovna pravila. Varijacije, permutacije, kombinacije. Binomni obrazac.

5. Verovatnoća i statistika

Slučajni događaji. Verovatnoća. Uslovna verovatnoća i nezavisnost.

Slučajne veličine i osnovni primeri raspodela. Srednja vrednost i disperzija. Centralna granična teorema.

Populacija, obeležje i uzorak.

Prikupljanje, sređivanje i prikazivanje podataka. Tačkaste ocene parametara.

Ocene verovatnoće, srednje vrednosti i disperzije. Intervalne ocene za verovatnoću, srednju vrednost i disperziju.

6. Elementi numeričke matematike

Opšti zadatak interpolacije. Linearna i kvadratna interpolacija. Lagranžova interpolaciona formula.

Lokalizacija i izolovanje rešenja. Pojam približnog rešenja. Metoda polovljenja segmenta. Metoda sečice. Metoda tangente.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Osnovne karakteristike programa Matematike su: usklađenost sa programom Matematike za osnovnu školu, logička povezanost sadržaja i nastojanje, gde god je to moguće, da sadržaji prethode sadržajima drugih predmeta u kojima se primenjuju. Pri izboru sadržaja programa uzeta je u obzir značajna obrazovna funkcija matematike, koja se ogleda u sticanju novih matematičkih znanja, podizanja nivoa matematičkog obrazovanja učenika i njen doprinos daljem osposobljavanju učenika da logički misle i stvaralački pristupaju rešavanju različitih problema, kao i vaspitna funkcija nastave matematike, jer se kod učenika razvija pravilno mišljenje i doprinosi izgrađivanju niza pozitivnih osobina ličnosti.

Za realizaciju cilja i zadataka nastave matematike izabrani su sadržaji programa koji su dovoljno pristupačni svim učenicima, a mogu i stimulativno delovati na učenike jer imaju mogućnost da ih usvoje i na nešto višem nivou (veći stepen apstrakcije i generalizacije, sinteze i primene, stvaralačko rešavanje problema). Strogost u interpretaciji sadržaja treba da bude prisutna u prihvatljivoj meri, uz oslanjanje na matematičku intuiciju i njeno dalje razvijanje, tj. motivacija i intuitivno shvatanje problema treba da prethode strogosti i kritičnosti, a izlaganje gradiva mora biti praćeno dobro odabranim primerima i tek nakon dovoljnog broja urađenih takvih primera treba pristupiti generalisanju pojma, činjenice i sl.

U delu Objašnjenja sadržaja programa je godišnji fond časova za svaki razred podeljen po temama. Ukupan broj časova koji je naveden za svaku temu predstavlja orijentacioni broj časova u okviru kojeg treba realizovati odgovarajuće sadržaje. Prilikom izrade operativnih planova nastavnik raspoređuje ukupan broj časova predviđen za pojedine teme po tipovima časova (obrada novog gradiva, utvrđivanje i uvežbavanje, ponavljanje, proveravanje i sistematizacija znanja), vodeći računa o cilju, zadacima predmeta i specifičnostima nastavne teme.

Pri obradi novih sadržaja treba se oslanjati na postojeće iskustvo i znanje učenika, i nastojati, gde god je to moguće, da učenici samostalno izvode zaključke. Osnovna uloga nastavnika je da bude organizator nastavnog procesa, da podstiče, organizuje i usmerava aktivnost učenika. Učenike treba upućivati da, osim udžbenika, koriste i druge izvore znanja, kako bi usvojena znanja bila trajnija i šira, a učenici osposobljeni za primenu u rešavanju raznovrsnih zadataka.

Na časovima treba kombinovati različite metode i oblike rada, što doprinosi većoj racionalizaciji nastavnog procesa, podstiče intelektualnu aktivnost učenika i nastavu čini interesantnijom i efikasnijom. Izbor metoda i oblika rada zavisi od nastavnih sadržaja i obrazovno-vaspitnih zadataka koje treba realizovati na času, ali i od specifičnosti određenog odeljenja i individualnih karakteristika učenika.

Praćenje i vrednovanje postignuća učenika treba da bude kontinuirano kroz praćenje aktivnosti učenika na času, domaće zadatke, usmene provere, kontrolne vežbe i pismene zadatke.

OBJAŠNJENJA SADRŽAJA PROGRAMA
(Posebne napomene o obradi programskih tema)

I razred**

(Prestalo da važi)

II razred**

(Prestalo da važi)

III razred

Radi lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova po temama.

Funkcije (15)

Izvod funkcije (55)

Integral (50)

Analitička geometrija (43)

NAPOMENA: Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama planirano je 12 časova.

Funkcije - U okviru ove teme treba dopuniti i sistematizovati učenička znanja o funkciji. Upoznavanje granične vrednosti i neprekidnosti funkcije treba da bude na osnovu intuitivnog pristupa tim pojmovima. Učenici treba da ovladaju tehnikom određivanja granične vrednosti raznih funkcija i asimptota funkcije.

Izvod funkcije - Učenike treba upoznati sa pojmovima priraštaja nezavisno promenljive i priraštaja funkcije i, polazeći od pojma srednje brzine i problema tangente na krivu, formirati pojam količnika priraštaja funkcije i priraštaja nezavisno promenljive, a zatim definisati izvod funkcije kao graničnu vrednost tog količnika kada priraštaj nezavisno promenljive teži nuli. Ukazati na osnovne teoreme o izvodu i izvode nekih elementarnih funkcija. Uz pojam diferencijala i njegovo geometrijsko značenje treba ukazati i na njegovu primenu kod aproksimacije funkcija. Potrebnu pažnju treba posvetiti ispitivanju funkcija i crtanju njihovih grafika, koristeći izvod funkcije (ne uzimajući suviše komplikovane primere).

Integral - Program predviđa da se prvo obradi neodređeni integral, pa je potrebno ukazati na vezu između izvoda i integrala i dati pojam primitivne funkcije. Integraljenje protumačiti kao operaciju koja je inverzna diferenciranju do na konstantu. Pored tablice osnovnih integrala treba pokazati i metode integraljenja. Polazeći od problema površine, doći do pojma određenog integrala kao granične vrednosti zbira beskonačno mnogo beskonačno malih veličina. Ukazati na osnovna svojstva određenog integrala, a akcenat treba da bude na primenama određenog integrala. U okviru ove teme treba raditi primenu određenog integrala na ranije upoznate funkcije, a deo časova koji je predviđen za određene integrale treba kombinovati sa časovima analitičke geometrije kroz zadatke vezane za primenu određenog integrala na konusne preseke.

Analitička geometrija u ravni - Osnovni cilj u realizaciji ove teme jeste da učenici shvate suštinu koordinatnog metoda i njegovu efikasnu primenu. Učenike treba osposobiti da, na osnovu svojstava prave i krivih linija drugog reda, formiraju njihove jednačine i ispituju međusobne odnose tih linija. Potrebno je ukazati i na primenu analitičkog aparata pri rešavanju određenih zadataka iz geometrije. Posebno obraditi geometrijska mesta tačaka kroz zadatke.

IV razred

Radi lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova po temama.

Matrice (20)

Diferencijalne jednačine (26)

Algebarske strukture (27)

Elementi kombinatorike (12)

Verovatnoća i statistika (38)

Elementi numeričke matematike (20)

NAPOMENA: Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama planirano je 12 časova.

Matrice - Matrica na nekom polju može se definisati kao uređena n-torka uređenih m-torki, ili kao funkcija, ali uz obavezno navođenje primera gde se prirodno pojavljuju matrice (na primer, promena baze vektorskog prostora). Prilikom definisanja matrice uvesti i pojmove kvadratne, dijagonalne, trougaone, nula i jedinične matrice. Upoznati učenike i sa pojmovima regularna i singularna matrica, minor, kofaktor, elementarne transformacije matrica i ekvivalentne matrice.

U delu koji se odnosi na determinante obraditi načine izračunavanja i osobine determinanti.

Obraditi i Kroneker-Kapelijevu teoremu i jednostavnije sisteme sa parametrom.

Diferencijalne jednačine - Pri upoznavanju učenika sa diferencijalnim jednačinama potrebno je prvo obraditi primere u kojima se pojavljuju neke jednostavne diferencijalne jednačine, a potom navesti opšti oblik odgovarajuće diferencijalne jednačine. Mogu se navesti primeri iz fizike (kao što je određivanje brzine ako je poznato ubrzanje i izvesni početni uslovi), ali ih sada predstaviti kao diferencijalne jednačine. Objasniti različite vrste rešenja: opšte, partikularno, singularno. Od jednačina prvog reda obraditi jednačine koje kod kojih se promenljive mogu razdvojiti, homogene i linearne, a od jednačina drugog reda jednačine drugog reda sa konstantnim koeficijentima, homogene i jednostavne nehomogene.

Algebarske strukture - Učenici treba da ovladaju pojmom grupe i polja, uz poznate primere brojevnih grupa i polja, shvate kako se obavljaju operacije u grupi, odnosno polju i da razumeju pojam jednačine sa jednom i više nepoznatih u grupi i polju. U drugom delu centralni pojam je vektorski prostor, kao i pojam linearne zavisnosti skupa vektora. Polazna tačka u izučavanju vektorskih prostora je vektorski prostor geometrijskih vektora. Insistirati na saznanju da svojstva geometrijskih vektora imaju i drugi "negeometrijski" objekti u matematici, npr. matrice.

Kombinatorika - Na osnovu ranije stečenih znanja o prebrojavanju konačnih skupova (osnovni principi) učenici treba da upoznaju suštinu izdvajanja, raspoređivanja i određivanja broja određenih rasporeda, uočavajući razliku između pojedinih vrsta raspoređivanja objekata (na pogodno odabranim primerima), pri čemu je naročito važno da se dobro uvežba prepoznavanje pojedinih vrsta kombinatornih objekata na dovoljnom broju raznovrsnih zadataka. Tek onda treba da uslede odgovarajuće formule za broj varijacija, permutacija i kombinacija. Povezujući binomne koeficijente sa kombinacijama, pokazati i neke primene binomnog obrasca.

Verovatnoća i statistika - Posle uvođenja pojma slučajnog događaja uvesti pojam verovatnoće (preko pojma relativne frekvencije i klasične definicije), kao i osnovne teoreme o verovatnoći. Na pogodno izabranim primerima uvesti pojam slučajne promenljive i ukazati na neke njene numeričke karakteristike i raspodele. Valja istaći ulogu slučajnog uzorka i statističkog eksperimenta, a zatim objasniti način prikupljanja podataka, njihovog prikazivanja i određivanja važnijih statističkih karakteristika.

Elementi numeričke matematike - Uvesti pojam interpolacije kao posebnog slučaja aproksimacija funkcija ukazujući na značaj njene primene u praksi. Navesti posebno da je interpolacija od koristi kada se vrše eksperimenti ili neka merenja, a funkcija koju interpoliramo je tako, umesto analitičkim izrazom, data skupom podataka, što je veoma česta pojava u praksi sa kojom se sreću inženjeri, lekari, biolozi i drugi stručnjaci. Izvesti formulu za Lagranžov interpolacioni polinom i dokazati jedinstvenost takvog polinoma. Odrediti grešku u interpolaciji polinomom.

Delu koji se odnosi na približno rešavanje jednačina treba posvetiti posebnu pažnju, jer na direktan način ukazuje na značaj primene numeričke matematike i njenih principa u rešavanju matematičkih problema, u ovom slučaju približnom nalaženju korena jednačine. Obraditi lokalizaciju i izolovanje rešenja jednačina, a zatim numeričke algoritme za efektivno nalaženje korena jednačine, tj. metode polovljenja segmenta, metode sečice i metode tangente.

OSNOVE INFORMATIKE I RAČUNARSTVA

Cilj i zadaci

Cilj nastavnog predmeta osnove informatike i računarstva je sticanje znanja, ovladavanje veštinama i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose razvoju informatičke pismenosti neophodne za dalje školovanje, život i rad u savremenom društvu, kao i osposobljavanje učenika da efikasno i racionalno koriste računare na način koji ne ugrožava njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

Zadaci nastave osnove informatike i računarstva su da učenici:

- razviju svest o neophodnosti korišćenja računara u svakodnevnom životu i radu i značaju informatike za funkcionisanje i razvoj društva;

- steknu znanja potrebna za podešavanje parametara operativnog sistema na nivou korisničkog interfejsa, korišćenje mogućnosti operativnih sistema i sistema datoteka konkretnog operativnog sistema;

- ovladaju korišćenjem programa za obradu teksta i tabelarno organizovanih podataka i kreiranje dokumenata u kome su integrisani tekst, slika i tabela;

- upoznaju načine izrade prezentacija i osposobe se za izradu jednostavnijih prezentacija;

- upoznaju principe predstavljanja i obrade crteža i slika na računaru i ovladaju tehnikama korišćenja grafičkih programa za obradu crteža i slika;

- upoznaju principe rada sa multimedijalnim dokumentima;

- jačaju sposobnost za precizno i koncizno definisanje problema; upoznaju se sa algoritamskim načinom rešavanja problema;

- efikasno koriste programski jezik zasnovan na prozorima za rešavanje različitih problema u daljem obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom životu;

- razviju sposobnosti pisanja programa vođenih događajima i razumeju principe kreiranja modularnih i dobro struktuiranih programa;

- upoznaju osnovne koncept i principe različitih paradigmi programiranja (proceduralno, objektno, funkcionalno, logičko);

- razumeju principe funkcionisanja interneta, lokalnih mreža i osposobe se za korišćenje mrežnih resursa, internet servisa i sistema za elektronsko učenje;

- upoznaju osnovni koncept i principe Veb dizajna i Veb programiranja, razumeju logiku animacije i ovladaju njenom upotrebom u kreiranju sopstvenih Veb projekata;

- upoznaju koncept baze podataka, njenu organizaciju, korišćenje upita za dobijanje traženih podataka iz baze, pravljenje izveštaja i distribuciju podataka;

- primene stečena znanja za samostalno kreiranje aplikacije kojom se simulira neki proces, rešava problem realnog sistema;

- jačaju sposobnost rešavanja problema razvojem logičkog i kritičkog mišljenja;

- unaprede sposobnosti za brzo, efikasno i racionalno pronalaženje informacija korišćenjem računara, kao i njihovo kritičko analiziranje, skladištenje i prenošenje;

- razviju preciznost, racionalnost i kreativnost u radu sa računarom;

- unaprede strategije i tehnike samostalnog učenja koristeći mogućnosti računara i razviju spremnost za učenje tokom celog života;

- na adekvatan način koriste prednosti računara i društvenih mreža u udruživanju sa drugima i pokretanju akcija čiji je cilj širenje korisnih informacija ili pružanje pomoći i podrške onima kojima je to potrebno;

- primene stečena znanja i veštine u savladavanju programa drugih nastavnih predmeta;

- izgrade pravilne stavove prema korišćenju računara, bez zloupotrebe i preterivanja koje ugrožava njihov fizičko i mentalno zdravlje;

- upoznaju savremena ergonomska rešenja koja olakšavaju upotrebu računara i izgrade spremnost za praćenje novih rešenja u oblasti informatičke tehnologije;

I razred**

(Prestalo da važi)

II razred**

(Prestalo da važi)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje + 30 u bloku = 100 časova godišnje)

Sadržaji programa

I. Objektno orijentisano programiranje (30+10)

- Istorijski razvoj OOP. Osnovne karakteristike OO paradigme.

- Osnovni pojmovi OOP (objekat i klasa i odnos između klase i objekta).

- Atributi, metode

- Prava pristupa

- Konstruisanje objekta - konstruktori.

- Objekti, klase, kreiranje jednostavnih klasa i aplikacija.

- Rešavanje jednostavnih problema.

- Rešavanje primera.

- Kreiranje aplikacija.

- Referenciranje objekta.

- Uklanjanje objekta.

- Rešavanje primera.

- Pristup elementima klase.

- Enkapsulacija.

- Čitanje i postavljanje vrednosti atributa.

- Kreiranje klasa i aplikacija koje ih koriste.

- Metode za manipulaciju objektima klase.

- Kreiranje aplikacija

- Nasleđivanje

- Izvedene klase

- Polimorfizam

- Virtualne metode

- Apstraktne kase i metode

- Kreiranje klasa i aplikacija koje ih koriste.

- Biblioteke klasa.

- Načini korišćenja biblioteka.

- Pojam i uloga generičkih klasa.

- Primeri primene generičkih klasa u različitim objektno orijentisanim programskim jezicima.

- Značaj obrade izuzetaka.

- Mehanizam kreiranja izuzetka.

- Mehanizam obrade izuzetka.

- Primena gotovih klasa.

- Rad sa strukturama podataka.

- Rad sa datotekama.

- Izrada složenog projektnog zadatka.

- Odbrana projektnog zadatka.

II. Programski paketi za simbolička i numerička izračunavanja (10 +6)

- Osnovne aritmetičke operacije. Operacije sa simboličkim izrazima.

- Rešavanje jednačina, računanje limesa, izvoda, integrala.

- Rad sa listama, vektorima i matricama.

- Grafika i vizuelizacija. 3D grafika.

- Pisanje korisničkih funkcija i elementi programiranja.

- Numeričko rešavanje algebarskih i diferencijalnih jednačina i primena u fizici.

III. Mrežne informacione tehnologije (6+2)

- Pojam računarske mreže i prednost umrežavanja.

- Lokalne mreže, formiranje i struktura.

- Šema adresiranja.

- Ruteri i rutiranje.

- Računari-serveri i računari-klijenti.

- Organizacija domena i domenskih imena.

- Deljenje resursa lokalne mreže.

- Navigacija kroz lokalnu mrežu.

- Globalna mreža (Internet) i Veb tehnologije.

- Internet - provajderi i njihove mreže. Tehnologije pristupa internetu.

IV. Rad sa gotovim veb dizajn rešenjima (2+2)

- CMS-a (Content Management System).

- Opis najčešće korišćenih CMS portala.

- Rad sa gotovim veb dizajn rešenjima (CMS).

- Prezentacija odabrane teme korišćenjem CMS portala.

V. Opisni jezik HTML (10+4)

- Osnove jezika HTML.

- Struktura HTML strane.

- Zaglavlje veb-strane i metapodaci.

- Celine u HTML dokumentu.

- Pasusi, liste i adrese.

- Opis teksta.

- Veze.

- Tabele.

- Umetnuti sadržaj.

- Globalni atributi.

- Generički blok elementi.

- Formulari.

- Projektni rad

VI. Stilski listovi - jezik CSS (5+2)

- Uvod u CSS.

- Uključivanje stilskih listova u HTML dokumente.

- Selektori.

- Najčešće korišćena svojstva i njihove vrednosti.

- Primer stilizovanja veb-strane.

- Projektni rad

VII. Skript jezik JavaScript za klijentsko programiranje (7+4)

- Potreba i standardizacija.

- Umetanje skripta u veb-strane.

- Osnove jezika JavaScript

- naredbe

- promenljive, elementarni tipovi i operatori

- kontrolne strukture

- JavaScript objekti.

IV razred

(2 časa nedeljno, 62 časa godišnje + 30 u bloku = 92 časa godišnje)

Sadržaji programa

I. Baze podataka (20 + 8)

- Projektovanje baza podataka

- Podaci i potreba za bazama podataka. Relaciona baza podataka

- Logički model kao projekat za kreiranje baze podataka

- Entiteti (objekti), atributi, veze

- Modelovanje specifičnih situacija

- Normalizacija modela

- Relacione baze podataka

- Priprema za izradu relacione baze podataka na osnovu logičkog modela

- Tabela. Primarni ključ, strani ključ i druga ograničenja.

- Korišćenje mogućnosti određenog SUBP.

- Kreiranje formi, upita i izveštaja u SUBP.

- Upitni jezik SQL

- Upitni jezik SQL za rad sa relacionom bazom podataka.

- Upit SELECT sa mnogobrojnim mogućnostima

- Komande jezika SQL za kreiranje tabela i pogleda

- Komande jezika SQL za obradu podataka (INSERT, UPDATE, DELETE)

- Transakcije

- Administracija baze i višekorisnički rad

II. Povezivanje baze podataka i programa kreirane aplikacije (12+6)

- Komponente za povezivanje samostalno kreirane aplikacije i baze podataka.

- Kretanje kroz bazu, pregled, pretraživanje i izmena podataka baze iz aplikacije.

- Izrada interfejsa.

- Programiranje pristupa bazi podataka: otvaranje i zatvaranje tabele, navigacija kroz tabelu i pristup poljima tabele baze podataka radi obrade iz aplikacije.

III. Primena računara u procesu merenja, akvizicije i obrade rezultata merenja (20+10)

- Osnovni pojmovi o sistemima za rad u realnom vremenu

- Merenje fizičkih veličina uz pomoć računara

- Veza između računara i mernog uređaja

- Upravljanje procesa merenja uz pomoć računara

- Softver za upravljanje proseca merenja uz pomoć računara

- Prikupljanje i obrada podataka dobijenih merenjem

- Izrada programa u programskom okruženju slanje/prijem podataka na/sa paralelnog porta računara.

IV. Primena informatike i fizike - projekat (6+6)

- Izbor teme i definisanje cilja projekta.

- Izbor softvera i hardverskih komponenti potrebnih za izradu projekta.

- Izrada prateće dokumentacije projekta.

- Rad na projektu.

- Prezentacija gotovih radova.

V. Računarstvo i društvo (4)

- Industrija softvera. Kvalitet, testiranje i održavanje softvera. Pitanja bezbednosti.

- Etička pitanja. Licence. Uticaj na društvo. Pametni gradovi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Radi lakšeg planiranja nastave dat je predlog broja časova po temama i primer organizacije nastavnih jedinica u okviru svake teme. Nastavnik će ga prilagoditi nivou predznanja, interesovanju, motivaciji i kapacitetu učenika.

Pri sastavljanju programa i redosledu tematskih celina vodilo se računa o obezbeđivanju postupnosti u ostvarivanju sadržaja, kao i o psihofizičkim mogućnostima učenika ovog uzrasta.

Ostvarivanje programa Osnove računarstva i informatike postiže se dobrom organizacijom nastavnog procesa, što praktično znači:

- racionalno korišćenje raspoloživog fonda časova;

- dobru organizaciju praktičnih vežbi na računaru.

Racionalno korišćenje časova podrazumeva dobar raspored rada. Prilikom njegove izrade voditi računa da svako polugodište ima zaokružene tematske celine.

U pogledu organizacije rada, značajno je obratiti pažnju na sledeće elemente:

- teorijska nastava se izvodi sa celim odeljenjem i, po potrebi, nastavnik praktično demonstrira upotrebu računara. Na časovima teorijske nastave učenicima treba objasniti osnovne naredbe i komande i uputiti ih kako da povezuju i primenjuju prethodno usvojena znanja i stalno podsticati učenike da povezuju poznato sa nepoznatim. Prema potrebi, u toku izvođenja ove nastave, nastavnik može koristiti računar (video-projektor) za demonstraciju mogućnosti korišćenog softvera;

- uvežbavanje i praktičan rad izvode se u računarskoj laboratoriji, pod kontrolom nastavnika. Učenici izvode vežbe samostalno, pošto od nastavnika dobiju potrebna uputstva o načinu rada, postupcima i fazama izrade. Tokom realizacije vežbe nastavnik je dužan da pruži sva neophodna dodatna objašnjenja kao i potrebnu pomoć svakom učeniku posebno. Svaka vežba mora imati tačno utvrđen cilj i zadatak koji se saopštava učenicima; Prilikom izvođenja ove nastave učenike jednog odeljenja treba podeliti u dve približno jednake grupe tako da svaki učenik ima mogućnost da radi na računaru. Za vreme izvođenja praktične nastave, učenici bi uvežbavali korišćenje raspoloživih softverskih alata za rad sa bazama podataka. U isto vreme, vežbali bi zadatke koje su dobili na teorijskim časovima ili, neposredno, za vreme praktične nastave. Pored toga poželjno je da svaki učenik uradi po jedan projekat u okviru koga bi trebalo da kreiraju baze podataka koje se odnose na problematiku iz svakodnevnog života (telefonski imenik, katalog knjiga, računarski herbarijum i dr.). Projekti se, po pravilu, rade u školskoj laboratoriji za vreme praktičnih vežbi ili van redovnih časova. Za uvežbavanje gradiva učenici dobijaju domaće zadatke, koje rade kod kuće (ako imaju mogućnosti). Učenicima, koji nemaju računare kod kuće, treba omogućiti izradu domaćih zadataka u školi.

U toku ostvarivanja programa, neophodno je da nastavnik koristi Opšte didaktičko-metodičko uputstvo za ostvarivanje programa u srednjim školama, koje je sastavni deo planova i programa.

U programu nije napravljena striktna podela između časova teorijske nastave i vežbi. Međutim, približno isti fond časova (u toku školske godine) je posvećen kako teorijskoj nastavi tako i vežbama. U zavisnosti od raspoloživih resursa škole, prepušta se nastavnicima predmeta da organizuju izvođenje nastave u učionici, odnosno, laboratoriji. To praktično znači da pojedine nastavne jedinice (koje zahtevaju intenzivan praktični rad) mogu da se u potpunosti ostvaruju u laboratoriji, dok neke druge (teorijski orijentisane) mogu u celosti da se ostvaruju u učionici.

Aktivnost treba da uključuje praktičan rad, primenu IKT, povezivanje i primenu sadržaja različitih nastavnih predmeta, tema i oblasti sa kojima se susreću izvan škole. Aktivnosti osmisliti tako da povećavaju motivaciju za učenje i podstiču formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti u vezi sa razvojem jezičke i informatičke pismenosti, zdravim stilovima života, razvojem kreativnosti, sposobnosti vrednovanja i samovrednovanja.

Pri realizaciji programa dati prednost projektnoj, problemskoj i aktivnoj nastavi, kooperativnom učenju, izgradnji znanja i razvoju kritičkog mišljenja. Podsticati timski rad i saradnju naročito u oblastima gde nastavnik proceni da su prisutne velike razlike u predznanju kod pojedinih učenika. Ukoliko uslovi dozvoljavaju dati učenicima podršku hibridnim modelom nastave (kombinacijom tradicionalne nastave i elektronski podržanog učenja), pogotovo u slučajevima kada je zbog razlika u predznanju potrebna veća individualizacija nastave.

U dogovoru sa predavačima drugih predmeta osmisliti mogućnosti ostvarivanja korelacije i zajedničke obrade određenih tema.

I razred**

(Prestalo da važi)

II razred**

(Prestalo da važi)

III razred

U okviru teme Objektno orijentisano programiranje (30+10) potrebno je upoznati učenike sa nastankom i istorijskim razvojem objektno orijentisane paradigme. Analizirati osnovne karakteristike objektno orijentisane paradigme i objektno orijentisani pristup u rešavanju praktičnih problema. Istaći značaj modelovanja kao osnove za rešavanje problema u okviru objektno orijentisane paradigme. Na konkretnim primerima objasniti postupak modelovanja - posmatranje domena realnog problema, izbor relevantnih osobina i dobijanje modela.

Upoznati učenike sa osnovnim pojmovima objektno orijentisanog programiranja - klasa i objekat. Objasniti odnos između klase i objekta. Objasniti ulogu članova klase - polja i metode. Analizirati načine i prava pristupa poljima i metodama. Kroz jednostavne primere (klase Zdravo, Trougao, Osoba i sl.) upoznati učenike sa načinom izrade objektno orijentisanih programa. Realizovati različite klase i aplikacije koje ih koriste:

- klasa Osoba, aplikacije za izdvajanje podataka o osobi iz tekstualne datoteke, izmenu, brisanje i dodavanje novih podataka na osnovu toka aplikacije;

- klasa Krug, aplikacije u kojima se crtaju objekti ove klase, koji se pomeraju na osnovu raznih akcija korisnika, nastaju i nestaju;

- klasa Vozilo, aplikacije za analizu podataka o automobilima, prodaju automobila, pretragu automobila;

- klasa Kompleksni Broj, aplikacije za manipulacije sa kompleksnim brojevima;

- klasa Auto, aplikacije za crtanje automobila, realizaciju kretanja automobila.

Upoznati učenike sa mehanizmima konstrukcije i destrukcije objekata. Razmotriti vrste konstruktora i načine destrukcije objekta (destruktor ili Garbage Collector).

Razmotriti podelu veza između klasa i detaljnije objasniti asocijaciju, agregaciju, kompoziciju i nasleđivanje. Kroz konkretne primere objasniti odnos između vlasnika i komponente u okviru kompozicije, način konstrukcije i destrukcije komponente i vlasnika, kao i način korišćenja komponente od strane vlasnika (npr. klasa Valjak koja sadrži komponente Osnova i Omotač). Kroz konkretne primere objasniti smisao nasleđivanja i dobijanja hijerarhije klasa (npr. iz klase Osoba izvesti klase Učenik, Student, Zaposleni, a iz klase Zaposleni izvesti klasu Nastavnik), odnos između osnovne i izvedene klase, pristup preuzetim članovima u izvedenoj klasi, dodavanje novih članova u izvedenu klasu, kao i način redefinisanja metoda u izvedenoj klasi.

Upoznati učenike sa ulogom i vrstama polimorfizama. Razmotriti statički i dinamički polimorfizam, ad hoc polimorfizam, parametarski polimorfizam, podtip i virtualne metode. Kroz konkretne primere objasniti ulogu virtuelnih metoda (npr. virtuelna metoda predstaviSe() iz klase Osoba koja je redefinisana u klasi Zaposleni).

Realizovati različite klase i aplikacije koje ih koriste:

- klasa Osoba, izvedene klase Učenik, Profesor, Direktor, Pomoćni Radnik;

- klasa Vozilo, izvedene klase Putničko, Teretno;

- klasa Oblik, izvedene klase Trougao, Kvadrat, Krug, aplikacije koje ih koriste;

- klasa Funkcija, izvedene klase Logaritamska, Sinusna, Kosinusna, Konstanta, Složena Funkcija,...;

- klasa Telefon, izvedene klase Pripejd i Postpejd;

- klasa Transakcija, izvedene klase Uplata i Isplata

Objasniti razliku između virtuelnih i apstraktnih metoda. Objasniti definiciju apstraktnih klasa i interfejsa. Na konkretnim primerima objasniti ulogu apstraktnih klasa i interfejsa u hijerarhiji klasa (npr. apstraktna klasa Figura iz koje se izvode klase Trougao i Krug).

Praktične vežbe kroz nastavu u bloku (10)

1. Osnovni pojmovi objektno orijentisanog programiranja (2)

2. Veze između klasa (2)

3. Polimorfizam (2)

4. Rešavanje primera (4)

U okviru teme Mrežne informacione tehnologije (6+2) potrebno je da se učenici podsete principa umrežavanja i korišćenja Interneta kao globalne mreže. Potrebno je da učenici budu dalje upoznati sa: pojmom lokalne mreže i njenom strukturom; uređajima koji se koriste za umrežavanje korišćenjem resursa lokalne mreže; razlikom između računara-servera i računara-klijenata; ulogom rutera i pojmom rutiranja; održavanjem i administriranjem kućne lokalne mreže; principima funkcionisanja Interneta i osnovnim tehnologijama pristupanja Internetu; ulogom Internet-provajdera; Internet protokolima; razlikom između lokalne i globalne mreže; sistemom domenskih imena (DNS-Domain Name System); povezivanjem lokalne mreže sa Internetom.

Preporuke za realizaciju:

- u skladu sa resursima, učenicima treba u najvećoj meri praktično približiti sve mogućnosti umrežavanja, od umrežavanja dva računara do postavljanja male lokalne mreže (ili koristiti već postojeću školsku mrežu) i njenog povezivanja, odgovarajućom internet konekcijom, sa globalnom mrežom;

- podstaći učenike da, kroz diskusiju, povežu stečena znanja o Internetu kao globalnoj mreži sa novim saznanjima o umrežavanju i lokalnim računarskim mrežama. Diskutovati o savremenim tehnologijama umrežavanja.

Pri realizaciji dela o Veb tehnologijama potrebno je da učenici: razumeju sve funkcije Interneta, od početne ideje globalnog umrežavanja, pronalaženja i davanja informacija, preko veb portala kao objedinjenih servisa i aplikacija, do korišćenja Interneta za Elektronsko poslovanje; da razumeju pojam Veb-a (WWW); razumeju podelu na statički i dinamički veb; razumeju podelu na klijentske i serverske tehnologije; se upoznaju sa teorijom veb dizajna(šta je veb dizajn, aspekti veb dizajna, tehnologije veb dizajna, razvoj veb sajta). Pri svemu ovome neophodno je permanentno raditi na razvijanju svesti o važnosti poštovanja pravnih i etičkih normi pri korišćenju Interneta, kritičkom prihvatanju informacija sa veba, poštovanju autorskih prava pri korišćenju informacija sa veba, poštovanju prava privatnosti.

Preporuke za realizaciju:

- učenicima treba objasniti razliku između statičke veb strane, dinamičke veb strane koja ima forme za spregu sa nekom bazom podataka i veb portala(dati primer za portal za elektronsko poslovanje i primer veb portala koji se koristi u zabavne svrhe); podeliti učenike u timove radi lakšeg i bržeg pronalaženja ovih primera u skladu sa interesovanjima učenika;

- kod podele na statički i dinamički veb podstaći učenike da sami pronađu primere pretraživanjem na Internet-u i da uoče prednosti i mane oba pristupa;

- pomenuti, bez ulaženja u detaljniji opis programskih jezika, najčešće klijentske tehnologije (Java Script, VBScript, Dynamic HTML);

- pomenuti, bez ulaženja u detaljniji opis programskih jezika, najčešće serverske tehnologije (Active Server Pages, ColdFusion, PHP);

Pri realizaciji tematske celine Rad sa gotovim veb dizajn rešenjima (2+2=4) potrebno je učenike upoznati sa: gotovim veb rešenjima koji se besplatno mogu naći na internetu, preuzeti i koristiti u lične i komercijalne svrhe, a objedinjeni su pod nazivom CMS; osnovnim odlikama i prednostima CMS portala (Podaci se mogu unositi ili pregledati sa bilo kojeg mesta na svetu, u geografskom smislu, samo uz pristup Internet-u; sadržaj stranice može da menja bilo koja osoba kojoj su od strane vlasnika data administratorska prava pristupa na portal; podaci su odvojeni od izgleda veb stranice, tako da je vlasnicima portala administratorski panel za unos podataka uvek isti, a prikaz tih podataka posetiocima zavisi od šablona (template); odvajanje podataka od dizajna omogućava da se lako promeni izgled veb strane bez potreba ponovnog kopiranja ili unošenja podataka u stranicu, administracija se obavlja preko veoma jednostavnog grafičkog interfejsa; možete dati pravo nekim osobama da unose tekstove, ali oni neće biti objavljeni dok ih nadležna osoba ne odobri; za unos informacija koristi se tekstualni editor sličan WordPad / MS Word programu; moguć upload media fajlova (slike, dokumenti) na server, te njihovo jednostavno publikovanje i uređivanje); najčešće korišćenim CMS portalima (navesti WordPress, Joomla portale i primere njihovog korišćenja); postupkom download-a potrebnih šablona i njihovom instalacijom na računaru.

Preporuke za realizaciju:

- podstaći učenike da, radeći u timovima, već obrađene maturske radove u vidu najjednostavnijih HTML strana sada obrade u nekom šablonu izabranog CMS-a; podstaći učenike da odabrane teme prezentuju u obliku veb-portala (bloga...), pri biranju sadržaja insistirati na kritičkom pristupu informacijama i negovanju estetike.

Pri realizaciji tematske celine Opisni jezik HTML (10+4) učenik treba da stekne znanja i veštine bitne za uspešno korišćenje osnovnih mogućnosti najjednostavnijeg alata za veb dizajn HTML, koji predstavlja standard za veb dokumente. Učenik bi trebalo da nauči: osnove HTML-a; strukturu - osnovne tagove (<HTML>, </HTML> - zagrade HTML-teksta; <HEAD>, </HEAD> - zagrade zagljavlja, sadrži meta-definicije HTML-dokumenta; <TITLE>, </TITLE> - zagrade za naziv HTML-dokumenta i <BODY>, </BODY> - zagrade teksta obeleženog dokumenta); pisanje programa u najjednostavnijem tekst editoru; liste (numerisane i nenumerisane liste); formatiranje teksta u okviru HTML-a; tag za boje pozadine, objekta i slika; pravljenje linkova; rad sa slikom u okviru HTML-a; rad sa tabelama; rad sa frejmovima; forme i elemente forme (upiti nad bazama podataka); rad sa CSS-om (stilovi); umetanje stilova direktno u HTML fajl; korišćenje stilova u zasebnom css fajlu, koji se poziva iz HEAD tag-a.

Preporuke za realizaciju:

- pri realizaciji ove tematske celine raditi sa najjednostavnijim editorom (Dreamweaver, Frontpage), podstaći učenike da primene stečena znanja iz rada sa programima za obradu teksta i programima za obradu slika i tako pripreme sadržaj za kreiranje sopstvene veb strane;

- podstaći učenike da svoje teme za maturski rad obrade korišćenjem HTML-a i prezentiraju ga u obliku veb strane, pri biranju sadržaja insistirati na kritičkom pristupu informacijama i negovanju estetike.

Pri realizaciji tematske celine Stilski listovi - jezik CSS (5+2) učenike treba upoznati sa razlogom uvođenja CSS jezika, pojmom deklaracije i načinom zapisivanja. Dati pregled osnovnih pravila koji se koriste u okviru stilova.

Kod opšte sintakse stilskih listova predstaviti osnovne selektore za zapis elemenata. Opisati načine uključivanja stilskih listova u HTML dokument i nasleđivanje stilskih opisa. Objasniti najčešće korišćene selektore, svojstva i njihove vrednosti: font, naziv fonta, veličina fonta, varijante fonta, stilizovanje tekst, poravnanje teksta, boja. Predstaviti model kutije (box), sadržaja (content) i okvira (border). Objasniti width i height svojstva za određivanje širine i visine elemenata, margin za određivanje spoljne margine, razne varijante svojstvo border za određivanje okvira (debljina, vrsta linije i boja, svojstvo background za određivanje pozadine elemenata. Dati svojstva za stilizovanje lista i tabela. Objasniti relativno, statičko i apsolutno pozicioniranje i svojstvo position koje to opisuje.

Pri realizaciji ove i prethodne tematske celine raditi sa najjednostavnijim editorom, podstaći učenike da primene stečena znanja iz rada sa programima za obradu teksta i programima za obradu slika i tako pripreme sadržaj za kreiranje sopstvene veb strane.

Kao projektni rad učenici treba da svoje teme za maturski rad obrade korišćenjem HTML i CSS jezika i prezentiraju ga u obliku veb-strane. Pri biranju sadržaja insistirati na kritičkom pristupu informacijama i negovanju estetike.

Pri realizaciji tematske celine Skript jezik JavaScript za klijentsko programiranje (7+4) objasniti pojam skript jezika, objasniti razloge i prednosti uvođenja JavaScript jezika, razliku u odnosu na programski jezik Java. Dati JavaScript sintaksu i objasniti umetanje skriptova unutar veb-strana.

Objasniti deklarisanje promenljivih i korišćenje var naredbe, osnovne tipove podataka (brojevni tip, niske karaktera, Bulovski tip...). Dati pregled operatora (aritmetički, relacioni, logički, bitski i operatori dodele). Kod kotnrolnih struktura predstaviti standardne i korišćenje naredbe with.

Objasniti funkcije, ključnu reč function i osobine funkcije u JavaScript, promenljiva čija je vrednost funkcijskog tipa. Objasniti obradu izuzetaka try catch blokom.

Dati pregled JavaScript objekata: objekti tipa String, objekat Math, objekti tipa Date, objekti tipa Array.

Na primerima pokazati izradu veb-strana sa jednostavnim formularima pri čemu se koriste skriptovi.

NAPOMENA: U ovom razredu su predviđene dve dvočasovne provere znanja, sa po jednim časom ispravke zadataka. Ocenjivanje učenika se vrši pismeno, usmeno, kroz rad na računaru, kratkim testovima i izradom projektnih zadataka. U obzir treba uzeti i zalaganje učenika, njegov odnos prema radu.

IV razred

Pri realizaciji tematske celine Baze podataka (20+8) učenici treba da se upoznaju sa potrebom kreiranja baza podataka i sa primerima baza podataka koje viđaju svakodnevno. Definisati pojam relacione baze podataka i sistem za upravljanje bazama podataka.

Program realizovati kroz što više praktičnog rada i primera. Važno je da učenici vide primere iz života u kojima se radi sa velikim količinama podataka (npr. biblioteka, videoteka, prodavnica, banka, pošta, škola, sportski klub...), i da prođu sve od poslovnog zahteva do kreiranja konkretne baze podataka. U okviru podteme Projektovanje baza podataka i Relacione baze podataka potrebno je:

- Objasniti učenicima važnost faze projektovanja baze podataka čiji je rezultat model objekti-veze.

- Upoznati učenike za izabranom notacijom za opis modela podataka. Naglasiti kako se vodi računa o integritetu baze u fazi projektovanja.

- Definisati entitet (objekte) i atribute, i veze između entiteta. Objasniti kardinalnost i opcionalnost veze i različite tipove veza prema kardinalnosti (1:1, 1:M, M:M). Uvesti pojam primarnog identifikatora (kandidat za primarni ključ).

- Prikazati primere modela kojima se rešavaju potrebe za bazom podataka u raznim poslovanjima (npr. biblioteka, videoteka, prodavnica, banka, pošta, škola, sportski klub...).

- Objasniti normalizaciju i pravila prve, druge i treće normalne forme.

- Opisati relacioni model podataka od atributa, domena, relacijske šeme, relacije. Objasniti šta je integritet relacionog modela podataka. Definisati opšta pravila integriteta (pravila za primarni ključ, strani ključ).

- Prikazati kako se modeli podataka konvertuju u relacioni model, odnosno relacionu bazu podataka. Objasniti promenu terminologije (entitet - tabela, atribut - kolona, instanca - red, primarni identifikator - primarni ključ, veza - strani ključ).

- Pokazati mogućnosti koje u radu sa bazama podataka pruža određeni sistem za upravljanje bazom podataka - SUBPK: kreiranje formi, upita i izveštaja.

Tokom obrade ovih tema, predlaže se da se učenici podele u timove (2 do 4 člana) i da rade na projektnom zadatku. Potrebno je da izaberu neko poslovanje (npr. sportski klub, turistička agencija, rent-a-kar kompanija, servis računara, banka, prodavnica...) i da kreiraju model podataka sa pratećom dokumentacijom i prezentacijom.

U okviru podteme Upitni jezik SQL potrebno je:

- Upoznati učenike sa osnovama programiranja u jeziku SQL. Istaći važnost upita SELECT kojim pretražujemo baze podataka i kojim dobijamo tražene i korisne informacije. Opisati selekciju, projekciju i spajanje tabela.

- Vežbati sa učenicima zadatke kojima se traži da iz baze podataka dobiju informacije pomoću upita SELECT (projekcijom, selekcijom, spajanjem tabela). Prikazati i provežbati složene upite i podupite. Kroz primere prikazati i provežbati upotrebu raznih funkcija. Objasniti važnost kreiranja pogleda VIEW i dati primere.

- Upoznati učenike sa naredbama za kreiranje objekata. Posebnu pažnju posvetiti naredbi CREATE TABLE i različitim tipovima podataka. Objasniti pojam ograničenja (NOT NULL i UNIQUE KEY), kao i primarni i strani ključ. Upoznati učenike sa drugim objektima u bazi (sekvence, indeksi, procedure, funkcije).

- Objasniti i provežbati naredbe za manipulisanje podacima: unos u bazu, brisanje i izmenu (INSERT, DELETE i UPDATE).

- Istaći važnost administracije baze podataka: korisnici, dodeljivanje i oduzimanje prava korisnicima, role.

Tokom časova posvećenih ovim temama, važno je da učenici vežbaju zadatke koji se rešavaju u jeziku SQL. Najviše pažnje posvetiti upitu SELECT kojim se dobijaju informacije iz podataka koji se čuvaju u bazi. Potrebno je da učenici i kreiraju bar jednu bazu podataka naredbama CREATE TABLE.

Pri realizaciji tematske celine Povezivanje baze podataka i programa za kreiranje aplikacija (12+6) uputiti učenike u mogućnosti korišćenja podataka iz baze u samostalno kreiranim aplikacijama.

Predstaviti komponente za povezivanje kreirane aplikacije i baze podataka, za kretanje kroz bazu, pregled, pretraživanje i izmenu podataka baze iz aplikacije.

Izraditi interfejs za pristup i korišćenje baze podataka.

Upoznati učenike sa mogućnostima programiranja pristupa bazi podataka: otvaranje i zatvaranje tabele, navigacija kroz tabelu i pristup poljima tabele baze podataka radi obrade iz aplikacije.

Realizaciju teme Primena računara u procesu merenja, akvizicije i obrade rezultata merenja (20 + 10) započeti predstavljanjem osnovnih pojmova o sistemima za rad u realnom vremenu (vreme odziva, senzori, hardver i softver) Predstaviti okruženje LabVIEW (Laboratory Virtual Instrument Engineering), grafičko razvojno okruženje sa ugrađenom funkcionalnošću za simulaciju, akviziciju podataka, instrumentaciju, analizu merenja i prikaz podataka. Dati pregled interfejsa, kontrola, funkcija Za zadate probleme zadati učenicima da kreiraju zasebne aplikacije za merenje (provera Bojl-Mariotovog zakona....)

Na kraju školske godine planirana je izrada projektnog zadatka Primena informatike i fizike (6+6) koji će biti rezime svega do sada naučenog. U dogovoru sa nastavnikom učenici biraju temu koja će obrađivati mogućnost primene informatike i fizike. Potrebno je da učenici osmisle temu i namenu aplikacije. Primenom do sada stečenih znanja učenici projektuju i realizuju aplikaciju. Sastavni deo rada na projektu je evaluacija planiranih rezultata. Za projekat je potrebno napisati propratnu dokumentaciju i osmisliti način prezentovanje aplikacije.

U okviru teme Računarstvo i društvo (3) skrenuti pažnju učenicima na društvene promene koje je izazvala informaciona revolucija i na pozitivne promene koje su IKT donele u sve segmente ljudskog života.

Ukazati na lepo ponašanje na internetu (netiquette), pravilno pisanje i izražavanje i pravila lepog ponašanja u komunikaciji, kao i na etička i pravna pitanja pristupa sadržajima (autorska prava, licence). Objasniti pojam softverskih licenci i i informativno ih upoznati sa najčešće korišćenim tipovima licenci. Objasniti razliku između slobodnog softvera i softvera otvorenog koda i besplatnog softvera

Razviti kod učenika svest i o opasnostima i neophodnim merama zaštite zdravlja od preterane i nepravilne upotrebe računara kao i o pitanjima bezbednosti i privatnosti prilikom upotrebe uređaja, naročito u danas neizbežnom mrežnom okruženju.

Posebnu pažnju obratiti na problematiku poštovanja pravnih i etičkih normi pri korišćenju Interneta, kritičkom prihvatanju informacija sa veba, na problematiku autorskih prava i etičkih normi pri korišćenju tuđih zvučnih i video zapisa, kao i na poštovanje prava na privatnost osoba koje su bile akteri snimljenih materijala i traženje njihovih dozvola za objavljivanje. Prodiskutovati važna pitanja bezbednosti i privatnosti na internetu u kontekstu upotrebe društvenih mreža.

Takođe, u okviru ove tematske celine potrebno je sa učenicima otvoriti diskusiju o tzv. pametnim gradovima, tačnije o softverskim sistemima koji na pametan način upravljaju infrastrukturom u gradovima. Objasniti ulogu, značaj i društveni uticaj ovih softverskih sistema u sadašnjosti i budućnosti.

OSNOVE MEHANIKE I TERMODINAMIKE

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta Osnove mehanike i termodinamike jeste sticanje funkcionalne pismenosti (prirodno-naučne, matematičke, tehničke), sistematsko sticanje znanja o fizičkim pojavama i procesima iz oblasti mehanike i termodinamike (pojmovi, zakoni, teorijski modeli) i njihovo razumevanje na osnovu fizičkih modela i teorija, osposobljavanje učenika za primenu znanja i rešavanje problema i zadataka u novim i nepoznatim situacijama, aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz istraživački pristup, formiranje osnove za dalje obrazovanje na višim školama i fakultetima, na kojima su mehanika i termodinamika fundamentalne discipline, sticanje radnih navika, odgovornosti i sposobnosti za samostalan rad i za timski rad.

Zadatak nastave predmeta Osnove mehanike i termodinamike jeste stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada, primenom savremenih metodičkih i didaktičkih postupaka u nastavi, u punoj meri budu realizovani ciljevi i zadaci obrazovanja u celini, kao i ciljevi nastave predmeta Osnove mehanike i termodinamike.

Ostali zadaci nastave predmeta Osnove mehanike i termodinamike jesu da učenici:

- razvijaju funkcionalnu pismenost (prirodno-naučna, matematička, tehnička);

- sistematski stiču znanja o fizičkim pojavama i procesima u oblasti mehanike i termodinamike, upoznaju najbitnije pojmove i zakone, kao i najvažnije teorijske modele;

- upoznaju metode istraživanja u mehanici i termodinamici;

- razumeju mehaničke i termodinamičke pojave u prirodi i svakodnevnoj praksi na osnovu fizičkih modela i teorija;

- razvijaju način mišljenja i rasuđivanja u fizici, logičko i apstraktno mišljenje i kritički stav u mišljenju;

- steknu sposobnost za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema;

- razvijaju kompetencije za izvođenje jednostavnih istraživanja;

- shvate značaj mehanike i termodinamike za tehniku i prirodne nauke;

- razvijaju sposobnosti za primenu znanja iz mehanike i termodinamike;

- stiču znanja o prirodnim resursima, njihovoj ograničenosti i održivom korišćenju;

- razvijaju pravilan odnos prema zaštiti, obnovi i unapređenju životne sredine;

- razvijaju motivisanost za učenje i zainteresovanost za sadržaje fizike;

- osposobe se za samostalno korišćenje literature i drugih izvora informacija.

I razred**

(Prestalo da važi)

II razred**

(Prestalo da važi)

I razred**

(Prestalo da važi)

II razred**

(Prestalo da važi)

III razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)

Sadržaji programa

I. Mehanika

1. Kinematika. Brzina i ubrzanje u diferencijalnoj formi.

2. Dinamika. Inercijalni referentni sistemi. Osnovni dinamički zakon Njutnove mehanike u diferencijalnoj formi. Galilejev princip relativnosti. Kauzalnost klasične mehanike.

3. Kretanje u centralnom polju sila. Problem dva tela.

4. Kretanje tela promenljive mase. Reaktivno kretanje.

5. Fizički smisao beskonačno malih veličina (izvod i integral i u fizici)

II. Mehaničke oscilacije

1. Harmonijski oscilator.

2. Slaganje oscilacija istih frekvencija. Vektorski dijagram. Slaganje oscilacija bliskih frekvencija (udari). Modulacija. Razlaganje oscilacija. Spektar.

3. Matematičko klatno. Fizičko klatno.

4. Prigušene oscilacije. Koeficijent prigušenja i period prigušenih oscilacija. Faktor dobrote.

5. Prinudne oscilacije. Amplituda prinudnih oscilacija. Rezonancija.

Demonstracioni ogledi:

- Harmonijske oscilacije: metod senke.

- Slaganje oscilacija: teg sa dve opruge.

- Zavisnost perioda od dužine matematičkog klatna.

- Prigušenje: oscilovanje tega obešenog o oprugu u vodi.

- Pojava rezonancije.

III. Talasi u mehanici

1. Jednačina talasa. Energija i intenzitet talasa. Odbijanje talasa. Promena faze pri odbijanju. Prelamanje talasa.

2. Princip superpozicije. Progresivni i stojeći talasi. Interferencija i difrakcija talasa.

Demonstracioni ogledi:

- Vrste talasa (talasna mašina).

- Interferencija i difrakcija talasa (vodena kada).

IV. Kinematika specijalne teorije relativnosti

1. Majkelson-Morlijev eksperiment. Ajnštajnovi postulati. Relativnost istovremenosti, dilatacija vremena i kontrakcija dužine. Lorencove transformacije. Osnovne kinematičke posledice Lorencovih transformacija. Interval. Relativistički zakon sabiranja brzina.

2. Prostor Minkovskog. Četvoro-vektori.

V. Dinamika specijalne teorije relativnosti

1. Relativistički izraz za impuls. Ukupna i kinetička energija. Transformacija impulsa i energije. Veza mase i energije. Energija veze.

VI. Osnovi opšte teorije relativnosti (OTR)

1. Neinercijalni referentni sistemi. Princip ekvivalentnosti. Gravitaciono polje i geometrija prostora. Zakrivljenje prostora. Eksperimentalne potvrde OTR. Gravitacioni talasi. Primena OTR u kosmologiji. Standardni kosmološki model. Granice primenljivosti OTR.

Dva dvočasovna pismena zadatka sa ispravkama.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Ovaj predmet je prirodni nastavak i dopuna predmeta Osnove mehanike i termodinamike koji se izučava u prvom razredu. U ovom predmetu se zasnivanje pojmova iz mehanike još više približava naučnoj egzaktnosti kroz diferencijalnu formu, zahvaljujući usklađenosti programa fizike i matematike. Pojave koje su u prvom razredu (oscilacije, talasi...) pomenute i fenomenološki objašnjene, sada, kada učenici raspolažu potrebnim znanjem iz matematike, obrađuju se na adekvatan način.

Program nastave predmeta Mehanika sa teorijom relativnosti podeljen je na 6 tematskih celina. Za svaku tematsku celinu dat je u tabeli (na kraju teksta) orijentacioni broj časova za obradu i utvrđivanje predviđenih sadržaja u okviru teme.

Polazeći od ciljeva i zadataka nastave predmeta Mehanika sa teorijom relativnosti, nastavnik planira obradu sadržaja konkretne tematske celine i pri tom koristi operativne zadatke koje on postavlja. I ovde treba naglasiti da metodičko ostvarivanje sadržaja programa u nastavi po ovom konceptu zahteva da celokupni nastavni proces bude prožet trima osnovnim fizičkim idejama:

- strukturom supstancije,

- zakonima održanja i

- fizičkim poljima kao nosiocima uzajamnog delovanja fizičkih objekata.

Treba imati u vidu da je orijentaciono trećina od ukupnog broja časova planirana za izradu problemskih i računskih zadataka. Oni služe za produbljivanje date teme i za utvrđivanje obrađenih sadržaja.

Predviđena su 2 dvočasovna pismena zadatka sa ispravkama, u svakom polugodištu po jedan.

Pri izlaganju sadržaja ovog predmeta, zbog njihove kompleksnosti, treba koristiti savremena didaktička sredstava, uključujući simulacije procesa i pojava i upotrebu resursa kojih ima na Internetu.

Ovakav koncept nastave predmeta Mehanika sa teorijom relativnosti zahteva i omogućuje primenu savremenih oblika i metoda rada u nastavnom procesu.

Za realizaciju programa nije dovoljno samo korišćenje predviđenih udžbenika za Matematičku gimnaziju i gimnaziju prirodno-matematičkog usmerenja. Oni su, svakako, osnovna literatura, ali se nastavniku prepušta da sam interpretira udžbenik, dopuni ga i osveži drugom literaturom ili resursima sa interneta, kako bi zadovoljio interesovanja učenika i zahteve savremene nastave.

Za učenike koji postižu izuzetne rezultate i imaju više interesovanja za ovu oblast fizike, u okviru dodatne nastave obraditi teme:

I. Analitička mehanika

1. Elementi analitičke mehanike. Ojler-Lagranževe jednačine. Fazni prostor.

2. Svojstva prostora i vremena u klasičnoj mehanici i njihova veza sa zakonima održanja.

3. Klasična mehanika i granice njene primenljivosti.

II. Furijova analiza periodičnih procesa.

Tabela 7: Orijentacioni broj časova po nastavnim temama

Redni broj teme	Naslov teme	Broj časova
I	Mehanika	14
II	Mehaničke oscilacije	10
III	Talasi u mehanici	10
IV	Kinematika specijalne teorije relativnosti	12
V	Dinamika specijalne teorije relativnosti	8
VI	Opšta teorija relativnosti	10
	Pisani zadaci i ispravke	6
Ukupno		70

FIZIKA ATOMA I MOLEKULA

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta Fizika atoma i molekula jeste sticanje funkcionalne pismenosti (prirodno-naučne, matematičke, tehničke), sistematsko sticanje znanja o fizičkim pojavama i procesima iz atomske i molekularne fizike (pojmovi, zakoni, teorijski modeli) i njihovo razumevanje na osnovu fizičkih modela i teorija, osposobljavanje učenika za primenu znanja i rešavanje problema i zadataka u novim i nepoznatim situacijama, aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz istraživački pristup, formiranje osnove za dalje obrazovanje na višim školama i fakultetima, na kojima su atomska i molekularna fizika fundamentalne discipline, sticanje radnih navika, odgovornosti i sposobnosti za samostalan rad i za timski rad.

Zadatak nastave predmeta Fizika atoma i molekula jeste stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada, primenom savremenih metodičkih i didaktičkih postupaka u nastavi, u punoj meri budu realizovani ciljevi i zadaci obrazovanja u celini, kao i ciljevi nastave predmeta Fizika atoma i molekula.

Ostali zadaci nastave predmeta Fizika atoma i molekula jesu da učenici:

- razvijaju funkcionalnu pismenost (prirodno-naučna, matematička, tehnička);

- sistematski stiču znanja o fizičkim pojavama i procesima u oblasti atomske i molekularne fizike, upoznaju najbitnije pojmove i zakone, kao i najvažnije teorijske modele;

- upoznaju metode istraživanja u atomskoj i molekularnoj fizici;

- razumeju pojave u prirodi i svakodnevnoj praksi na osnovu fizičkih modela i teorija;

- razvijaju način mišljenja i rasuđivanja u fizici, logičko i apstraktno mišljenje i kritički stav u mišljenju;

- steknu sposobnost za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema;

- razvijaju kompetencije za izvođenje jednostavnih istraživanja;

- shvate značaj atomske i molekularne fizike za tehniku i prirodne nauke;

- razvijaju sposobnosti za primenu znanja iz atomske i molekularne fizike;

- stiču znanja o prirodnim resursima, njihovoj ograničenosti i održivom korišćenju;

- razvijaju pravilan odnos prema zaštiti, obnovi i unapređenju životne sredine;

- razvijaju motivisanost za učenje i zainteresovanost za sadržaje fizike;

- osposobe se za samostalno korišćenje literature i drugih izvora informacija.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje = 60 časova teorijske nastave + 10 časova vežbi)

Sadržaji programa

I. Elektron i njegova svojstva

1. Otkriće elektrona. Milikenov ogled.

2. Skretanje elektrona u električnom i magnetnom polju.

3. Kanalski zraci. Maseni spektrometar.

II. Kvantna priroda EM talasa

1. Toplotno zračenje. Zakoni zračenja apsolutno crnog tela. Plankova kvantna hipoteza.

2. Fotoefekat i njegova primena.

3. Masa i impuls fotona i pritisak svetlosti.

4. Komptonov efekat. Korpuskularno-talasni dualizam.

Demonstracioni ogledi

- Fototefekat (pomoću fotoćelije)

III. Talasna priroda čestica

1. Talasna svojstva elektrona, neutrona, atoma i molekula. De Brojeva relacija. Elektronski mikroskop.

2. Relacija neodređenosti.

Demonstracioni ogledi

- Elektronski mikroskop.

IV. Modeli atoma

1. Raderfordov model atoma. Vodonikov spektar

2. Borova teorija energetskog spektra vodonikovog atoma. Kvantovanje momenta impulsa.

3. Frank-Hercovi eksperimenti.

V. X-zraci

1. X-zraci i njihova svojstva.

2. Difrakcija na kristalima.

3. Apsorpcija

VI. Kvantna teorija atoma

1. Šredingerova jednačina. Čestica u jednodimenzionalnoj pravougaonoj potencijalnoj jami beskonačne dubine. Potencijalna barijera i tunel-efekat. Kvantni linearni harmonijski oscilator (KLHO).

2. Kvantna teorija vodonikovog atoma. Energijski spektar. Kvantni brojevi i stanja.

3. Pojam spina i Štern-Gerlahov eksperiment.

4. Alkalni metali i njihov energijski spektar.

5. Periodni sistem elemenata. Paulijev princip isključenja.

6. Hundova pravila.

VII. Struktura molekula

1. Hemijske veze (jonska, kovalentna i dr.)

2. Elektronska, rotaciona i vibraciona stanja molekula. Molekulski spektri.

Laboratorijske vežbe

1. Određivanje elementarnog naelektrisanja pomoću Hofmanove cevi.

2. Određivanje specifičnog naelektrisanja elektrona metodom skretanja u homogenom električnom polju ili Tomsonovom metodom parabole.

3. Određivanje Ridbergove konstante pomoću optičke rešetke i vodonikove cevi.

4. Određivanje Plankove konstante

Dva dvočasovna pismena zadatka sa ispravkama, u svakom polugodištu po jedan.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program nastave predmeta Fizika atoma i molekula podeljen je na 7 tematskih celina. Predviđene su i laboratorijske vežbe. Izbor laboratorijskih vežbi prati program i predstavlja demonstracionu i eksperimentalnu potporu i potvrdu teorijskih sadržaja. Za svaku tematsku celinu dat je u tabeli (na kraju teksta) orijentacioni broj časova za obradu i utvrđivanje predviđenih sadržaja u okviru teme, kao i za izvođenje laboratorijskih vežbi. Predviđena su i dva dvočasovna pisana zadatka sa ispravkama, u svakom polugodištu po jedan.

Polazeći od ciljeva i zadataka nastave predmeta Fizika atoma i molekula, nastavnik planira obradu sadržaja konkretne tematske celine i pri tom koristi operativne zadatke koje on postavlja. Metodičko ostvarivanje sadržaja programa u nastavi, kao što je ranije navedeno, zahteva da celokupni nastavni proces bude prožet trima osnovnim fizičkim idejama:

- strukturom supstancije (molekulska, atomska i subatomska),

- zakonima održanja i

- fizičkim poljima kao nosiocima uzajamnog delovanja fizičkih objekata.

Fizičke pojave i procese u atomima i molekulima, treba objašnjavati, gde god je to moguće, koristeći paralelno makro i mikroprilaz. Slično tome, metodički je celishodno uvođenje deduktivne metode u nastavi. U nastavnom procesu treba kombinovati deduktivnu i induktivnu metodu i ostvariti njihovo prožimanje i dopunjavanje.

Ovakav koncept nastave predmeta Fizika atoma i molekula zahteva i omogućuje primenu savremenih oblika i metoda rada u nastavnom procesu, posebno metode otkrivanja i rešavanja problemskih zadataka.

Sadržaje iz oblasti kvantne teorije atoma (VI poglavlje) treba obraditi na fenomenološkom nivou. Upotrebu matematičkog formalizma treba ograničiti u skladu sa programom nastave matematike. Ovde je važno naglasiti razliku u pristupu između klasične i kvantne mehanike.

Tabela 8: Orijentacioni broj časova (nastavne teme i vežbe)

Redni broj teme	Naslov teme	Broj časova
I	Elektron i njegova svojstva	6
II	Kvantna priroda EM talasa	6
III	Talasna priroda čestica	7
IV	Modeli atoma	4
V	H - Zraci	6
VI	Kvantna teorija atoma	19
VII	Struktura molekula	6
	Laboratorijske vežbe	10
	Pisani zadaci i ispravke	6
Ukupno		70

OSNOVE FIZIKE ČVRSTOG STANJA I FIZIČKE ELEKTRONIKE

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta Osnove fizike čvrstog stanja i fizičke elektronike jeste sticanje funkcionalne pismenosti (prirodno-naučne, matematičke, tehničke), sistematsko sticanje znanja o fizičkim pojavama i procesima iz fizike čvrstog stanja i fizičke elektronike (pojmovi, zakoni, teorijski modeli) i njihovo razumevanje na osnovu fizičkih modela i teorija, osposobljavanje učenika za primenu znanja i rešavanje problema i zadataka u novim i nepoznatim situacijama, aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz istraživački pristup, formiranje osnove za dalje obrazovanje na višim školama i fakultetima, na kojima su fizika čvrstog stanja i fizička elektronika fundamentalne discipline, sticanje radnih navika, odgovornosti i sposobnosti za samostalan rad i za timski rad.

Zadatak nastave predmeta Osnove fizike čvrstog stanja i fizičke elektronike jeste stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada, primenom savremenih metodičkih i didaktičkih postupaka u nastavi, u punoj meri budu realizovani ciljevi i zadaci obrazovanja u celini, kao i ciljevi nastave predmeta.

Ostali zadaci nastave predmeta Osnove fizike čvrstog stanja i fizičke elektronike jesu da učenici:

- razvijaju funkcionalnu pismenost (prirodno-naučna, matematička, tehnička);

- sistematski stiču znanja o fizičkim pojavama i procesima u oblasti fizike čvrstog stanja i fizičke elektronike, upoznaju najbitnije pojmove i zakone, kao i najvažnije teorijske modele;

- upoznaju metode istraživanja u fizici čvrstog stanja i fizičkoj elektronici;

- razumeju pojave u prirodi i svakodnevnoj praksi na osnovu fizičkih modela i teorija;

- razvijaju način mišljenja i rasuđivanja u fizici, logičko i apstraktno mišljenje i kritički stav u mišljenju;

- steknu sposobnost za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema;

- razvijaju kompetencije za izvođenje jednostavnih istraživanja;

- shvate značaj fizike čvrstog stanja i fizičke elektronike za tehniku i prirodne nauke;

- razvijaju sposobnosti za primenu znanja iz fizike čvrstog stanja i fizičke elektronike;

- stiču znanja o prirodnim resursima, njihovoj ograničenosti i održivom korišćenju;

- razvijaju pravilan odnos prema zaštiti, obnovi i unapređenju životne sredine;

- razvijaju motivisanost za učenje i zainteresovanost za sadržaje fizike;

- osposobe se za samostalno korišćenje literature i drugih izvora informacija.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje + 30 časova u bloku = 100 časova godišnje)

Sadržaji programa

I. Struktura čvrstih tela

1. Kristali. Struktura i simetrija kristala.

2. Struktura atoma. Jonska veza i jonski kristali. Kovalentna veza i kovalentni kristali. Kristali sa polarnom vezom. Kristali sa mešovitim vezama.

3. Molekulski kristali i međuatomske veze. Molekulske veze. Struktura molekulskih kristala. Vodonikova veza. Poređenje međuatomskih i međumolekulskih veza.

4. Polimorfizam. Strukture realnih kristala. Amorfna tela. Polimerna čvrsta tela.

II. Električna provodljivost čvrstih tela

1. Elementi zonske teorije. Holov efekat. Provodnici, poluprovodnici i dielektrici. Briluenove zone. Koncentracija i pokretljivost nosilaca naelektrisanja. Nedopirani i dopirani poluprovodnici.

2. Klasična i visokotemperaturska superprovodljivost.

3. Osnovni elementi nanofizike.

III. p-n spoj

1. Osnovna svojstva p-n spoja. Energetski dijagrami. p-n spoj u ravnoteži. p-n spoj pod dejstvom spoljašnjeg električnog polja. Strujno-naponska karakteristika p-n spoja.

IV. Poluprovodničke komponente

1. Poluprovodničke diode. Modelovanje statičke karakteristike. Rad diode u jednosmernom, promenljivom i prekidačkom režimu. Usmeračka, Cener, varikap i tunelska dioda.

2. Bipolarni tranzistori. Struktura i vrste tranzistora. Princip rada bipolarnih tranzistora. Strujno-naponske karakteristike. Tranzistor kao pojačavač i prekidač.

3. Unipolarni tranzistori. Struktura i princip rada. JFET-a. Statičke karakteristike JFET-a. Polarizacija i pojačavačko svojstvo. JFET u prekidačkom režimu. Struktura i princip rada MOSFET-a. Statičke karakteristike MOSFET-a. Polarizacija i pojačavačko svojstvo. MOSFET kao prekidač.

V. Svetlost i materija

1. Prostiranje svetlosti kroz homogenu sredinu. Optička disperzija. Emisija i apsorpcija svetlosti.

VI. Optički izvori i detektori

1. Teorija laserskog dejstva. He-Ne laser. Argonski laser. CO2 laser. Tečni laser sa organskim bojama. Rubinski laser. Nd-YAG laser.

2. Foto-naponski pretvarači. LED diode. Poluprovodničke laserske diode. Fotodetektori. Fotodiode.

3. Holografija.

Laboratorijske vežbe

1. Određivanje konstante kristalne rešetke

2. Snimanje karakteristika diode.

3. Snimanje karakteristika Cener diode i određivanje Bolcmanove konstante.

4. Snimanje karakteristika bipolarnog tranzistora i određivanje jednosmernog strujnog pojačanja.

5. Snimanje karakteristika unipolarnog tranzistora.

6. Merenje Holovog napona.

7. Mikroskopija.

8. Spektrofotometrija.

9. Fizička optika laserskog zračenja.

10. Fotonaponska konverzija sunčevog zračenja.

Dva seminarska rada, u svakom polugodištu po jedan.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program nastave predmeta Osnove fizike čvrstog stanja i fizičke elektronike podeljen je na 6 tematskih celina. Predviđene su i laboratorijske vežbe. Izbor laboratorijskih vežbi prati program i predstavlja demonstracionu i eksperimentalnu potporu i potvrdu teorijskih sadržaja. Za svaku tematsku celinu dat je u tabeli (na kraju teksta) orijentacioni broj časova za obradu i utvrđivanje predviđenih sadržaja u okviru teme, kao i za izvođenje laboratorijskih vežbi. Predviđena su i dva seminarska rada, u svakom polugodištu po jedan. Oni predstavljaju samostalan rad učenika, pod rukovodstvom nastavnika.

Polazeći od ciljeva i zadataka nastave predmeta osnove fizike čvrstog stanja i fizičke elektronike, nastavnik planira obradu sadržaja konkretne tematske celine i pri tom koristi operativne zadatke koje on postavlja. Metodičko ostvarivanje sadržaja programa u nastavi fizike čvrstog stanja i fizičke elektronike, kao što je već navedeno u uputstvima za ostvarivanja programa predmeta iz oblasti fizike, zahteva da celokupni nastavni proces bude prožet trima osnovnim fizičkim idejama:

- strukturom supstancije (molekulska, atomska i subatomska),

- zakonima održanja i

- fizičkim poljima kao nosiocima uzajamnog delovanja fizičkih objekata.

Ovakav koncept nastave predmeta osnove fizike čvrstog stanja i fizičke elektronike zahteva i omogućuje primenu savremenih oblika i metoda rada u nastavnom procesu, posebno metode otkrivanja i rešavanja problemskih zadataka.

Širenju vidika učenika doprineće objašnjenje pojmova i kategorija kao što su fizičke veličine, fizički zakoni, odnos eksperimenta i teorije, veza fizike sa ostalim naukama, sa primenjenim naukama i sa tehnikom.

Tabela 9: Orijentacioni broj časova (nastavne teme i vežbe)

Redni broj teme	Naslov teme	Broj časova
I	Struktura čvrstih tela	15
II	Električna provodljivost čvrstih tela	8
III	p-n spoj	6
IV	Poluprovodničke komponente	23
V	Svetlost i materija	4
VI	Optički izvori i detektori	14
	Laboratorijske vežbe	30
Ukupno		100

MODELOVANJE U FIZICI

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta Modelovanje u fizici u gimnaziji jeste da učenici steknu osnovna znanja vezana za različite modele kojima se opisuju fizički procesi, i da se osposobe za prepoznavanje, izgradnju i primenu ovih modela. Učenici treba da steknu osnovu za nastavljanje obrazovanja na višim školama i fakultetima, na kojima su problemi modelovanja različitih (pre svega fizičkih) procesa važan deo izučavanja prirodno-naučnih i tehničko-tehnoloških disciplina.

Zadaci nastave Modelovanja u fizici su da učenici:

- upoznaju najbitnije pojmove iz modelovanja, najvažnije kategorije modela, kao i osnovne modele unutar njih;

- nauče da raspoznaju fizičke procese i da određuju kategoriju odgovarajućeg modela;

- upoznaju metode izgradnje modela fizičkih procesa;

- razumeju fizičke pojave u prirodi i svakodnevnoj praksi;

- razvijaju naučni način mišljenja, logičko zaključivanje i kritički prilaz rešavanju problema;

- osposobe se da rešavaju fizičke probleme;

- shvate značaj modelovanja fizičkih procesa i osposobe se za primenu stečenih veština u drugim prirodnim naukama i tehnici;

- šire svoju radoznalost i interesovanje za prirodne fenomene;

- osposobe se za samostalno korišćenje literature i drugih izvora informacija;

- steknu radne navike i praktična znanja.

IV razred

(2 časa nedeljno, 62 časa godišnje +30 časova u bloku = 92 časa godišnje)

Sadržaji programa

I. Modelovanje i simulacija

1. Model i modelovanje. Izomorfni i homomorfni modeli. Matematički i fizički modeli. Deterministički i stohastički modeli. Numerički modeli.

II. Modeli u klasičnoj mehanici

1. Deterministički modeli. Klasifikacija modela

2. Ubrzano kretanje. Numeričko rešavanje diferencijalnih jednačina.

3. Kretanje u gravitacionom polju u blizini Zemlje. Kosi hitac. Kretanje u električnom i magnetnom polju.

4. Kretanje u centralnom polju. Kretanje planeta.

III. Oscilatorni sistemi

1. Oscilatorno kretanje. Harmonijski oscilator. Prinudne i prigušene oscilacije.

2. Električni sistemi. Električni sistemi prvog i drugog reda.

IV. Kvantna mehanika

1. Vizuelizacija u kvantnoj mehanici. Grafičko predstavljanje kompleksnog broja.

2. Jednostavni modeli. Potencijalna jama. Potencijalna barijera.

V. Monte Karlo metod

1. Ideja Monte Karlo metoda. Modelovanje slučajnih promenljivih. Generatori slučajnih brojeva. Statistička provera slučajnih brojeva.

2. Modelovanje zadatih raspodela. Imitacija slučajnog ogleda.

VI. Teorija pouzdanosti

1. Karakteristike pouzdanosti elemenata.

2. Karakteristike pouzdanosti sistema sa nezavisnim elementima.

3. Primena Monte Karlo metoda za statističko ocenjivanje karakteristika pouzdanosti.

VII. Stohastičko modelovanje fizičkih procesa

1. Homogeni i nehomogeni Puasonov protok. Procesi rasta i umiranja.

2. Modelovanje radioaktivnog raspada.

3. Modelovanje prolaza gama zračenja kroz ploču.

4. Modelovanje električnog proboja u gasu.

Laboratorijske vežbe

- Modelovanje sistema iz klasične mehanike.

- Modelovanje oscilatornih sistema.

- Modelovanje kvantno mehaničkih sistema.

- Linearna regresija. Višestruka linearna regresija. Nelinearni modeli.

- Modelovanje diskretnih slučajnih promenljivih.

- Modelovanje kontinualnih slučajnih promenljivih.

- Rešavanje integrala Monte Karlo metodom.

- Modelovanje slučajnih događaja.

Dva seminarska rada, u svakom polugodištu po jedan.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program nastave predmeta Modelovanje u fizici je podeljen na 7 tematskih celina. Svaka od tematskih celina sadrži određen broj tema.

Na kraju teksta programa pod naslovom "Laboratorijske vežbe" nalazi se spisak naziva tih vežbi. Laboratorijske vežbe se organizuju ciklično i izvode se individualno ili u paru.

Moguće je organizovati posete ustanovama koje poseduju odgovarajuću opremu koja ne postoji u školskoj laboratoriji, uz opis i demonstraciju rada, odnosno merenja.

Predviđena su i 2 seminarska rada (samostalni rad učenika, pod rukovodstvom nastavnika), u svakom polugodištu po jedan.

Polazeći od ciljeva i zadataka nastave modelovanja u fizici, nastavnik planira obradu sadržaja konkretne tematske celine i pri tom koristi operativne zadatke, koje on postavlja, planira predviđeni broj časova za neposrednu obradu te celine, koristeći pri tom i nivoe obrazovno-vaspitnih zahteva koji određuju obradu sadržaja programa po dubini i po obimu. Nastavnik se u planiranju rukovodi redosledom sadržaja koji zadaju tematske celine i teme u njihovom okviru, kako je to utvrđeno u nastavnom programu.

Ovako formulisan koncept nastave modelovanja u fizici zahteva pojačano eksperimentalno zasnivanje nastavnog procesa (laboratorijske vežbe učenika, odnosno praktičan rad učenika).

Ovakav koncept nastave Modelovanja u fizici zahteva i omogućuje primenu savremenih oblika i metoda rada u nastavnom procesu, posebno metode otkrivanja i rešavanja problemskih zadataka.

Širenje tehničke kulture kroz nastavu modelovanja u fizici sastoji se u korišćenju tipičnih tehničkih primena u rešavanju zadataka i u prikazivanju određenih primena fizike u svakodnevnom životu.

Dodatni rad učenika se organizuje sa po jednim časom nedeljno. Programski sadržaji dodatnog rada predstavljaju produbljene izabrane sadržaje iz redovne nastave, kao i neke nove sadržaje koje ne obuhvata program redovne nastave. Učenici se slobodno opredeljuju pri izboru sadržaja programa.

Kriterijumi za izbor učenika za dodatni rad su pokazano posebno interesovanje za datu oblast primenjene fizike i natprosečni postignuti rezultati u nastavi Modelovanja u fizici. Praćenje i vrednovanje rada učenika počinje na početku školske godine, da bi učenici u toku određenog vremenskog perioda (bar prvog tromesečja) mogli da ispolje svoja interesovanja i sposobnosti. Dodatni rad učenika se organizuje tako da svakom učeniku bude omogućeno da maksimum vremena provodi radeći samostalno. Zadata laboratorijska vežba treba da poprimi karakter malog istraživačkog rada, a dobijeni rezultati se detaljnije interpretiraju diskusijom.

Nastavniku se prepušta da sam interpretira odgovarajući udžbenik, dopuni i osveži drugom literaturom ili resursima sa interneta, kako bi zadovoljio interesovanja učenika i zahteve savremene nastave.

Tabela 10: Orijentacioni broj časova (nastavne teme i vežbe)

Redni broj teme	Naslov teme	Broj časova
I	Modelovanje i simulacija	2
II	Modeli u klasičnoj mehanici	12
III	Oscilatorni sistemi	9
IV	Kvantna mehanika	9
V	Monte Karlo metod	8
VI	Teorija pouzdanosti	10
VII	Stohastičko modelovanje fizičkih procesa	12
	Laboratorijske vežbe	30
Ukupno		92

FIZIKA MIKROSVETA

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta Fizika mikrosveta jeste sticanje funkcionalne pismenosti (prirodno-naučne, matematičke, tehničke), sistematsko sticanje znanja u oblasti fizike nuklearnog jezgra i elementarnih čestica (pojave, pojmovi, zakoni, teorijski modeli), upoznavanje mogućnosti korišćenja nuklearne energije, njenim prednostima i nedostacima, kao i izazovima nuklearnog naoružanja. Posebno je značajno upoznati učenike sa programima zaštite od nuklearnog zračenja, korišćenja starih i nalaženja novih izvora energije.

Zadatak nastave predmeta Fizika mikrosveta jeste stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada, primenom savremenih metodičkih i didaktičkih postupaka u nastavi, u punoj meri budu realizovani ciljevi i zadaci obrazovanja u celini, kao i ciljevi nastave predmeta.

Ostali zadaci nastave predmeta Fizika mikrosveta jesu da učenici:

- razvijaju funkcionalnu pismenost (prirodno-naučna, matematička, tehnička);

- sistematski stiču znanja o fizičkim pojavama i procesima u oblasti fizike mikrosveta, upoznaju i razumeju najbitnije pojmove i zakone, kao i najvažnije teorijske modele;

- upoznaju metode istraživanja nuklearne fizike i fizike elementarnih čestica;

- razumeju pojave u prirodi i svakodnevnoj praksi na osnovu fizičkih modela i teorija;

- razvijaju način mišljenja i rasuđivanja u fizici, logičko i apstraktno mišljenje i kritički stav u mišljenju;

- steknu sposobnost za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema;

- razvijaju kompetencije za izvođenje jednostavnih istraživanja;

- shvate značaj savremene fizike mikrosveta za ostale prirodne nauke i za tehniku;

- razvijaju sposobnosti za primenu znanja iz nuklearne fizike i fizike elementarnih čestica;

- stiču znanja o prirodnim resursima, njihovoj ograničenosti i održivom korišćenju;

- razvijaju pravilan odnos prema zaštiti, obnovi i unapređenju životne sredine;

- razvijaju motivisanost za učenje i zainteresovanost za sadržaje fizike;

- osposobe se za samostalno korišćenje literature i drugih izvora informacija.

IV razred

(3 časa nedeljno, 93 časa godišnje = 83 časa teorijske nastave + 6 časova vežbi)

Sadržaji programa

I. Elementi kvantne teorije

1. Potreba i nastanak kvantne teorije. De Broljeva relacija. Hajzenbergove relacije neodređenosti i merenja fizičkih veličina u mikrosvetu.

2. Zasnivanje kvantne mehanike. Šredingerova jednačina. Talasna funkcija. Postulati kvantne mehanike. Jednačina kontinuiteta

3. Jednodimenzionalni stacionarni problemi: Slobodna nerelativistička čestica, potencijalna barijera (konačna, beskonačna), Harmonijski oscilator, koeficijenti refleksije i transmisije.

4. Mehanički i magnetni momenti atoma. Ulembek-Godsmitovo uvođenje spina. Pravila slaganja momenata impulsa. Prostor spinskih stanja.

5. Vremenska evolucija sistema. Simetrije u klasičnoj i kvantnoj fizici.

II. Nuklearna fizika

1. Osnovna svojstva jezgra. Masa i naelektrisanje jezgra. Struktura jezgra. Spin i magnetni momenti jezgra. Energija veze. Defekt mase. Nuklearne sile: karakteristike i mehanizmi prenošenja. Dimenzije jezgra. Modeli jezgra.

2. Radioaktivnost. Zakon radioaktivnog raspada. Aktivnost. Prost i složen raspad. Radioaktivna ravnoteža. Primena.

3. Alfa i beta raspad. K- zahvat elektrona. Gama raspad. Neutrino.

4. Interakcija radioaktivnog zračenja sa materijom. Interakcija naelektrisanih i neutralnih čestica sa materijom. Detekcija zračenja. Dozimetrija. Mesbauerov efekat. Pojam nuklearne magnetne rezonancije.

5. Nuklearne reakcije. Otkriće protona i neutrona. Reakcije izazvane neutronima. Transurani.

6. Nuklearna energetika. Prirodna i stimulisana fisija. Nuklearni reaktor. Termonuklearna fuzija. Konfiniranje plazme. Ideje o fuzionom reaktoru. Nuklearno oružje. Nuklearno zagađenje i zaštita.

Demonstracioni ogledi:

- ? i ? detektori, ? spektrometar.

III. Fizika elementarnih čestica

1. Istorijski razvoj fizike elementarnih čestica. Pojam elementarne čestice. Otkriće čestica i antičestica do kvark modela.

2. Tipovi osnovnih interakcija. Gravitaciona, elektromagnetna, jaka i slaba interakcija.

3. Klasifikacija elementarnih čestica. Bozoni i fermioni. Leptoni i hadroni. Kvarkovi. Intermedijarni bozoni. Pojam i značaj simetrija u fizici elementarnih čestica.

4. Akceleratori. Tipovi akceleratora (linearni, cirkularni: ciklotron, betatron, mikrotron, sinhrociklotron, sinhrotron) i princip rada nekih od njih.

5. Veliki eksperimenti u fizici visokih energija. Fizika čestica i kosmologija. Sadašnje stanje i perspektive.

Laboratorijske vežbe

1. Karakteristike GM-brojača.

2. Slabljenje ? zračenja.

3. Određivanje ukupnog sadržaja kalijuma u nepoznatom uzorku na osnovu aktivnosti radioizotopa kalijum 40.

Dva dvočasovna pismena zadatka sa ispravkama, u svakom polugodištu po jedan.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predloženi sadržaji iz oblasti elementarnih čestica trebalo bi da budu posebno atraktivni. Pored saznanja vezanih za elementarne čestice i interakcije, učenici bi trebalo da shvate i prihvate deduktivni pristup u kome se iz prisustva simetrija izvode osnovni fizički zakoni i vrši klasifikacija čestica. Učenici bi trebalo da kroz ovaj predmet shvate da su sadržaji koje izučavaju deo vrlo dinamičnog naučnog istraživanja, podložnog stalnom razvoju i promišljanju, a ne zadatih nepromenljivih kanona.

Metode i postupci razvijeni u oblasti kvantne mehanike važan su segment programa. Navedeni jednodimenzionalni sistemi se detaljno razmatraju na kvantitativnom nivou. Nivo je prilagođen uzrastu učenika.

Program nastave predmeta fizika mikrosveta podeljen je na 3 tematske celine. Predviđene su i laboratorijske vežbe. Izbor laboratorijskih vežbi prati program i predstavlja demonstracionu i eksperimentalnu potporu i potvrdu teorijskih sadržaja. Za svaku tematsku celinu dat je u tabeli (na kraju teksta) orijentacioni broj časova za obradu i utvrđivanje predviđenih sadržaja u okviru teme, kao i za izvođenje laboratorijskih vežbi. Predviđena su i dva dvočasovna pisana zadatka sa ispravkama, u svakom polugodištu po jedan.

Polazeći od ciljeva i zadataka nastave predmeta Fizika mikrosveta, nastavnik planira obradu sadržaja konkretne tematske celine i pri tom koristi operativne zadatke koje on postavlja. Kao što je ranije navedeno, metodičko ostvarivanje sadržaja programa u nastavi po ovom konceptu zahteva da celokupni nastavni proces bude prožet trima osnovnim fizičkim idejama:

- strukturom supstancije (molekulska, atomska i subatomska),

- zakonima održanja i

- fizičkim poljima kao nosiocima uzajamnog delovanja fizičkih objekata.

Ovakav koncept nastave predmeta Fizika mikrosveta zahteva i omogućuje primenu savremenih oblika i metoda rada u nastavnom procesu, posebno metode otkrivanja i rešavanja problemskih zadataka.

Tabela 11: Orijentacioni broj časova (nastavne teme i vežbe)

Redni broj teme	Naslov teme	Broj časova
I	Elementi kvantne teorije	20
II	Nuklearna fizika	30
III	Fizika elementarnih čestica	31
	Laboratorijske vežbe	6
	Dva dvočasovna pisana zadatka sa ispravkama	6
Ukupno		93

SADRŽAJ I NAČIN POLAGANJA MATURSKOG ISPITA

Maturskim ispitom utvrđuje se zrelost i osposobljenost učenika za dalje školovanje.

Maturski ispit polažu učenici koji su uspešno završili četvrti razred gimnazije.

SADRŽAJ MATURSKOG ISPITA

Maturski ispit se sastoji iz dva dela zajedničkog i izbornog.

U okviru zajedničkog dela svi učenici polažu:

- srpski jezik i književnost (pismeni),

- matematiku (pismeni i usmeni),

- jedan od predmeta: Osnove mehanike i termodinamike, Elektromagnetizam i optika, Mehanika sa teorijom relativnosti, Fizika atoma i molekula, Osnove fizike čvrstog stanja i fizička elektronika, Modelovanje u fizici, Fizika mikrosveta i Osnove astrofizike i astronomije

U okviru izbornog dela učenici rade i brane maturski rad.

Svi predmeti polažu se prema programu koji je učenik završio.

Zajednički deo

1. Srpski jezik i književnost

Srpski jezik i književnost polaže se pismeno.

Pri ocenjivanju pismenog zadatka ispitna komisija ima u vidu širinu obrade teme, izbor i interpretaciju građe, kompoziciju, stil i jezik.

2. Matematika

Ispit iz matematike polaže se pismeno i usmeno. Usmenog dela ispita oslobođeni su učenici koji na pismenom delu ispita dobiju odličnu ocenu.

Prilikom ocenjivanja pismenog zadatka, ispitna komisija ima u vidu doslednost u sprovođenju postupka u rešavanju zadataka.

Na usmenom ispitu učenik treba da pokaže u kojoj meri je usvojio znanje iz matematike i umenja neophodna za primenu u svakodnevnom životu i u praksi, koliko je osposobljen za uspešno nastavljanje obrazovanja i izučavanje drugih oblasti u kojima se matematika primenjuje.

3. Jedan od predmeta: Osnove mehanike i termodinamike, Elektromagnetizam i optika, Mehanika sa teorijom relativnosti, Fizika atoma i molekula, Osnove fizike čvrstog stanja i fizička elektronika, Modelovanje u fizici, Fizika mikrosveta i Osnove astrofizike i astronomije - polaže se pismeno i usmeno. Usmenog dela ispita oslobođeni su učenici koji na pismenom delu ispita dobiju odličnu ocenu.

Prilikom ocenjivanja pismenog zadatka, ispitna komisija ima u vidu kreativnost i sposobnost u sprovođenju postupka u rešavanju zadataka, kao i tačnost rešavanja.

Izborni deo

Izborni deo maturskog ispita sastoji se iz maturskog rada i odbrane maturskog rada.

Maturski rad

Maturski rad sa odbranom je samostalno obrađena tema koju učenik bira iz spiska odabranih tema u okviru jednog od sledećih predmeta:

- Osnove mehanike i termodinamike;

- Elektromagnetizam i optika;

- Mehanika sa teorijom relativnosti;

- Fizika atoma i molekula;

- Osnove fizike čvrstog stanja i fizička elektronika;

- Modelovanje u fizici;

- Fizika mikrosveta;

- Osnove astrofizike i astronomije;

- Laboratorijski praktikum;

- Osnove informatike i računarstva;

- Biologija;

- Hemija.

Teme za maturski rad utvrđuje nastavničko veće škole na predlog stručnog aktiva i posebne komisije veća Odseka za fiziku PMF-a. Spisak utvrđenih tema objavljuje se na oglasnoj tabli ili dostavlja učenicima na uvid na drugi pogodan način početkom drugog polugodišta za tekuću školsku godinu.

Svrha maturskog rada je da učenik pokaže koliko vlada materijom u vezi sa temom, u kojoj meri je usvojio metode i pristup obradi teme, kako se služi literaturom, da li je osposobljen da analizira, krtički razmišlja i da samostalno izrazi svoj lični stav u odnosu na temu koju obrađuje.

Učenik radi maturski rad u toku završnog razreda uz pomoć nastavnika - mentora.

U toku izrade maturskog rada obavezno je organizovanje najmanje četiri konsultacije na kojima je mentor dužan da prati rad svakog učenika i pruži potrebnu pomoć upućivanjem na potrebnu literaturu i izboru načina i strukturu obrade teme.

Odbrana maturskog rada

Na usmenoj odbrani maturskog rada učenik je dužan da izloži koncepciju svog rada, da navede literaturu i druge izvore znanja koje je koristio, da obrazloži posebne metode i postupke kojima se rukovodio u toku izrade maturskog rada.

U toku odbrane maturskog rada kandidat treba da pokaže znanje iz celokupnog sadržaja predmeta iz kojeg brani rad.

Posle odbrane maturskog rada ispitna komisija utvrđuje jednu ocenu koja se izvodi iz ocene vrednosti rada i odbrane maturskog rada sa aspekta sposobnosti kandidata da samostalno interpretira materiju i da koristi savremene metode i izvore informacija u procesu sticanja novog znanja.

ORGANIZACIJA I NAČIN POLAGANJA MATURSKOG ISPITA

Maturski ispit polaže se u dva redovna maturska ispitna roka: junskom i avgustovskom. Posle avgustovskog roka učenici polažu maturski ispit u rokovima koje utvrdi škola.

Za polaganje maturskog ispita učenik podnosi prijavu školi u roku koji odredi škola. U prijavi navodi jedan od predmeta koji želi da polaže i naziv teme za maturski rad, prilaže svedočanstvo o završenim razredima gimnazije i izvod iz matične knjige rođenih.

Učeniku, koji se prijavi za polaganje maturskog ispita i bude sprečen iz opravdanih razloga, da polaže ispit u celini ili pojedine delove ispita, ispitni odbor može da odobri polaganje van redovnih rokova.

Učenik može da odustane od polaganja ispita tri dana pre početka ispita o čemu obaveštava ispitni odbor.

Način polaganja pismenog ispita

Pismeni ispit iz istog predmeta polažu svi učenici istog dana, po pravilu, u istoj prostoriji, u prisustvu najmanje jednog dežurnog nastavnika.

Pismeni ispit iz pojedinog predmeta traje četiri školska časa.

Između dva pismena ispita učenik mora da ima slobodan dan.

Prilikom polaganja pismenog ispita nije dozvoljeno korišćenje pomoćne literature.

Teme i zadatke za pismeni ispit predlažu predmetni nastavnici, a ispitni odbor, na dan ispita, iz predloženih tema utvrđuje tri teme, odnosno grupe zadataka, od kojih učenik bira jednu.

Teme i zadatke za pismeni ispit učenici dobijaju neposredno pred početak pismenog ispita.

Istu temu za maturski rad može da radi samo jedan učenik u istom ispitnom roku.

Učenik predaje maturski rad u roku koji odredi ispitni odbor. Ukoliko ga ne preda u predviđenom roku, smatra se da je odustao od polaganja maturskog ispita.

Učenik ne sme da prekrši ispitna pravila koja utvrdi škola (na primer: ne sme da napusti prostoriju u kojoj se obavlja pismeni ispit bez odobrenja dežurnog nastavnika, ne sme da koristi nedozvoljena sredstva, da prepisuje od drugih, da ometa druge i sl.).

Pismenom delu ispita mogu da prisustvuju, osim dežurnog nastavnika, predsednik ispitnog odbora i stručnjaci koje delegira ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja.

Način polaganja usmenog ispita

Usmeni ispit polažu učenici koji su položili pismeni deo ispita.

Polaganje usmenog ispita počinje najranije dva dana posle položenog pismenog dela ispita.

Usmeni ispit polaže se izvlačenjem ispitnih listića na kojima su ispisana tri pitanja, odnosno zadatka.

Ukoliko učenik proceni da ne može da odgovori na pitanja, može listić da promeni, što može da utiče na ocenu.

Ispitni listić ne može dva puta biti upotrebljen istog dana.

Broj ispitnih listića veći je, za svaku ispitnu komisiju, za 10% od broja prijavljenih kandidata.

Spisak ispitnih pitanja pripremaju predmetni nastavnici u saradnji sa stručnim aktivom i blagovremeno daju učenicima da bi se pripremili za maturu.

Odgovori učenika na usmenom ispitu i odbrani maturskog rada traju do 30 minuta uključujući i vreme za pripremu učenika za davanje odgovora.

Usmenom ispitu mogu da prisustvuju pored članova ispitne komisije, članovi ispitnog odbora, nastavnici škole, stručnjaci koje delegira ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja i učenici.

Materijal koji sadrži spisak tema i zadataka, pitanja za pismeni ispit i ispitne listiće za usmeni ispit čuvaju se kao poslovna tajna do početka ispita. Materijal čuva direktor škole.

Ispitni odbor i ispitne komisije

Za sprovođenje maturskog ispita direktor škole, na predlog nastavničkog veća, formira ispitni odbor i ispitne komisije za svaki predmet koji se polaže na maturskom ispitu. Ako jedan predmet ili deo ispita polaže veliki broj učenika, može se imenovati veći broj ispitnih komisija za isti predmet. Škola može da angažuje kao članove ispitnih komisija i spoljne saradnike.

Ispitni odbor čine predsednik, njegov zamenik i članovi. Predsednik ispitnog odbora je po pravilu direktor škole. Svi članovi ispitne komisije su istovremeno članovi ispitnog odbora. Ispitnu komisiju čine tri člana: predsednik, predmetni ispitivač i stalni član. Dva člana moraju biti stručnjaci za predmet iz koga se polaže ispit.

Direktor škole, na predlog nastavničkog veća, određuje ko će biti predsednik ispitne komisije, ko ispitivač, a koji će članovi voditi zapisnik o radu ispitne komisije (sekretari komisija).

Ispitni odbor evidentira:

- teme za maturski rad;

- kandidate za maturski ispit sa podacima o jednom od izabranih predmeta i naziv teme za maturski rad;

- rokove i raspored polaganja pojedinih delova ispita;

- nastavnike koji će dežurati za vreme pismenih ispita;

- nastavnike mentore koje će učenici konsultovati u toku izrade maturskog rada;

- utvrđuje teme i zadatke za pismene ispite;

- utvrđuje opštu ocenu na maturskom ispitu;

- utvrđuje konačnu ocenu u slučaju nesaglasnosti članova ispitne komisije prilikom zaključivanja ocene za pojedine predmete.

Ispitni odbor usvaja odluke većinom glasova prisutnih članova, a može da odlučuje ako su prisutne dve trećine ukupnog broja članova.

Ispitne komisije predlažu ocene iz predmeta i maturskog rada.

OCENJIVANJE MATURSKOG ISPITA

Uspeh učenika iz predmeta koji se polažu pismeno i usmeno iskazuje se jednom ocenom koja se izvodi na osnovu ocena dobijenih na pismenom i usmenom delu ispita.

Uspeh učenika iz maturskog rada iskazuje se jednom ocenom koja se izvodi na osnovu ocena dobijenih iz maturskog rada i odbrane rada.

Opšti uspeh na maturskom ispitu iskazuje se jednom ocenom kao srednja aritmetička vrednost ocena dobijenih za pojedine predmete koji su polagani na maturskom ispitu i ocene iz maturskog rada.

Ocene iz pojedinih predmeta utvrđuje ispitna komisija na predlog predmetnog ispitivača, a ocenu opšteg uspeha ispitni odbor na osnovu izveštaja ispitnih komisija. Ako ispitna komisija ne može da utvrdi pojedinačne ocene jednoglasno, ako je jedan ocenjivač dao pozitivnu, drugi negativnu ili je razlika između pozitivnih ocena dva i više, ispitni odbor utvrđuje konačnu ocenu.

Učenik je položio maturski ispit ako je iz svih delova ispita dobio pozitivnu ocenu.

Učenik koji je na maturskom ispitu dobio jednu ili dve nedovoljne ocene polaže popravni ispit iz tih predmeta. Ukoliko ne položi popravni ispit, ponovo polaže maturski ispit u celini, u rokovima koje odredi škola.

Učenik može biti neocenjen ili ocenjen negativnom ocenom, bez polaganja ispita. Neocenjen ostaje učenik koji prekine pismeni ispit iz opravdanih razloga.

Negativnom ocenom ocenjuje se učenik koji prekine pismeni ispit bez opravdanih razloga, učenik koji nije predao pismeni zadatak, učenik koji je napustio prostoriju u kojoj se polaže ispit bez dozvole dežurnog nastavnika i učenik koji je zbog kršenja ispitnih pravila udaljen sa ispita. Negativnom ocenom ocenjuje se i učenik za koga se nedvosmisleno dokaže da je u toku ispita ili posle ispita koristio nedozvoljena sredstva ili da je rad prepisao.

VOĐENJE EVIDENCIJE

O toku polaganja maturskog ispita vodi se zapisnik.

Zapisnik o polaganju maturskog ispita obuhvata podatke o učeniku, ispitnim predmetima, temama, zadacima i pitanjima za predmete, uspehu za svaki deo ispita, kao i podatke o članovima ispitne komisije.

Za vreme dežurstva na pismenom ispitu dežurni nastavnik unosi u zapisnik podatke o toku polaganja ispita, kao i napomenu ukoliko polaganje nije bilo u skladu sa utvrđenim pravilima o polaganju ispita.

O radu ispitnog odbora vodi se poseban zapisnik.