STRATEGIJAZA BORBU PROTIV ŠIRENJA ORUŽJA ZA MASOVNO UNIŠTENJE ZA PERIOD OD 2021. DO 2025. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 77/2021) |
Strategija za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje (u daljem tekstu: Strategija) utvrđuje opšti okvir i smernice delovanja Republike Srbije u vezi sa prevencijom i suzbijanjem širenja oružja za masovno uništenje. Republika Srbija je posvećena garantovanju sigurnosti i bezbednosti na nacionalnom nivou, i svojim delovanjem aktivno doprinosi očuvanju i jačanju bezbednosti u regionu. Takođe, Republika Srbija učestvuje u svim inicijativama na međunarodnom nivou koje za cilj imaju očuvanje međunarodne bezbednosti, samim tim i sprečavanje širenja oružja za masovno uništenje (u daljem tekstu: OMU) i, s tim u vezi, pridaje veliki značaj pitanju borbe protiv širenja OMU.
Pod pojmom "oružje za masovno uništenje", Republika Srbija podrazumeva hemijsko, biološko, radiološko i nuklearno (u daljem tekstu: HBRN) oružje i sredstva za njihovo prenošenje, kako je to definisano međunarodnim ugovorima, konvencijama, sporazumima i protokolima.
Pod pojmom "širenja oružja za masovno uništenje", Republika Srbija podrazumeva razvoj, proizvodnju, nabavku, promet, prevoz, snabdevanje i upotrebu OMU, kao i transfer tehnologije i izgradnju postrojenja i kapaciteta za njegov razvoj i proizvodnju od strane pripadnika kriminalnih i terorističkih/ekstremističkih grupa i organizacija, nedržavnih aktera i režima koji podržavaju terorizam, u cilju nanošenja ljudskih žrtava i materijalne štete. Širenje OMU predstavlja značajnu pretnju po nacionalnu bezbednost i nalaže postojanje efikasnog i usklađenog odgovora kako na domaćem, tako i na regionalnom i međunarodnom planu. Zaštita od širenja i eventualne upotrebe OMU obaveza je države u njenoj osnovnoj funkciji obezbeđivanja uslova za siguran i bezbedan život svojih građana, bez nasilja i pretnje nasiljem, uz poštovanje ustavnih načela i sloboda.
Nacrt strategije je izrađen u saradnji sa svim institucijama čiji predstavnici su članovi Radne grupe za 1540, i koje su dale pozitivno mišljenje na Nacrt strategije. Radnu grupu za 1540 čine predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva odbrane, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva pravde, Ministarstva zdravlja, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva finansija - Uprave carina i Uprave za sprečavanje pranja novca, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije", Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Narodne banke Srbije, Instituta za fiziku, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka i Bezbednosno-informativne agencije.
Strategija utvrđuje okvir za koordinaciju aktivnosti na nacionalnom i nadnacionalnom nivou. Na nacionalnom nivou, Strategija ima za cilj osnaživanje koordinacije i integracije aktivnosti državne uprave, drugih pravnih lica u Republici Srbiji, privrednih subjekata, nevladinog sektora i organizacija civilnog društva. Na međunarodnom nivou, Strategija teži ostvarivanju saradnje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama i telima radi uspešnog i sveobuhvatnog suočavanja sa ovim složenim međunarodnim fenomenom.
Strategija takođe služi kao platforma za pripremu sveobuhvatnog nacionalnog odgovora na pretnje od upotrebe OMU, kako bi se osiguralo da izgradnja kapaciteta u državi bude deo koordinisane i održive aktivnosti koja objedinjuje postojeće napore za umanjenje rizika od OMU.
Republika Srbija doprinosi implementaciji svih međunarodnih obaveza u domenu sprečavanja širenja OMU, stvaranjem pretpostavki za efikasnu kontrolu bilo koje vrste prometa oružja i robe dvostruke namene, odnosno transfera softvera i tehnologije elektronskim putem, a koje mogu biti iskorišćene u proizvodnji OMU i sredstava za njihovo prenošenje.
Takođe, Republika Srbija u potpunosti ispunjava obaveze sprovođenja Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1540, kojom se sve države pozivaju da, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim pravom, preduzmu zajedničke mere za sprečavanje širenja OMU, sredstava za njihovo prenošenje i materijala u vezi sa OMU, kao i poštovanja relevantnih međunarodnih pravnih instrumenata.
S tim u vezi, Vlada Republike Srbije je aprila 2012. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije SB UN 1540 za period 2012-2016 (u daljem tekstu: NAP 1540), čime je postala prva država u Jugoistočnoj Evropi i peta država članica UN koja je usvojila ovakav plan.
U januaru 2018. godine usvojen je novi NAP 1540 za period 2018-2022, a formirana je i Radna grupa za praćenje njegovog sprovođenja, kojom predsedava predstavnik Ministarstva spoljnih poslova.
Osim gore navedenog, usvajanje Strategije za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje je i obaveza koju je Republika Srbija preuzela učešćem u radu Centra za bezbednosnu saradnju u Jugoistočnoj Evropi (RACVIAC), prema kojoj su učesnici u radu Centra dužni da donesu nacionalnu Strategiju, koja će biti kompatibilna sa strategijama drugih zemalja učesnica. Inicijativu za uspostavljanje regionalne saradnje u borbi protiv širenja oružja za masovno uništenje i usvajanje nacionalnih strategija pokrenule su zemlje osnivači Centra za bezbednosnu saradnju, koje u radu RACVIAC učestvuju u svojstvu pridruženih članova (najistaknutije su SAD, Rusija, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Španija) i koje aktivno podržavaju i prate rad Centra. Predlog su odlukom Multinacionalne savetodavne grupe (MAG - Multinational Advisory Group) RACVIAC, koja je nadzorni i upravljački organ RACVIAC, prihvatile sve članice organizacije. U skladu sa navedenim pripremljen je Nacrt strategije za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje koji prati prihvaćenu formu u okviru Centra za bezbednosnu saradnju u Jugoistočnoj Evropi, po kojoj su druge države članice Centra donele svoje strategije. Nacrt strategije je usklađen sa prethodno donetim strategijama drugih država članica Centra. Od devet država članica RACVIAC strategiju su usvojile sve članice, osim Republike Bugarske i Republike Srbije koje su u procesu usvajanja strategije, i Republike Moldavije koja je, kao posmatrač u RACVIAC, na dobrovoljnoj bazi odlučila da donese navedenu strategiju. Eksperti Evropske komande SAD (USEUCOM), Agencije za smanjivanje odbrambenih pretnji (DTRA) i Inicijative za bezbednost protiv proliferacije (PSI), koji imaju savetodavnu ulogu u radu RACVIAC, kao i predstavnici Centra za bezbednosnu saradnju ocenili su Nacrt strategije za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje Republike Srbije kao sveobuhvatan i sadržajan dokument, veoma kompatibilan sa strategijama drugih učesnika RACVIAC, što je i bio cilj uspostavljanja projekta. Donošenjem Strategije, Republika Srbija nema dodatnih obaveza koje se tiču podnošenja izveštaja o sprovođenju Strategije ili iskazivanja ključnih pokazatelja učinaka na nivou opštih i posebnih ciljeva i mera, kojima se meri efikasnost i efektivnost sprovođenja navedene Strategije, niti ih je sadržala nijedna prethodno doneta strategija drugih država učesnica RACVIAC.
U julu 2018. godine, usvojene su izmene Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, čime je postupak primene ciljanih finansijskih sankcija usklađen sa preporukama Međuvladinog tela za uspostavljanje standarda za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma (FATF) i Komiteta Saveta Evrope za procenu usklađenosti sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma s međunarodnim standardima (MONEYVAL).
Pri sprovođenju aktivnosti u cilju prevencije širenja OMU potrebno je, takođe, da se obezbedi nesmetana međunarodna ekonomska i tehnološka saradnja u oblasti upotrebe navedenih materijala, opreme i tehnologija u miroljubive svrhe.
2. PREGLED I ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA/POLAZNE OSNOVE
Republika Srbija pripada balkanskom regionu, odnosno regionu Jugoistočne Evrope u širem smislu. Geopolitički, situaciju usložnjava položaj zemlje, na kojem se prepliću tranzitni pravci kojima se zapadna Evropa povezuje sa Sredozemljem i jugoistokom Evrope.
S obzirom na položaj Republike Srbije, na njenu nacionalnu bezbednost mogu negativno uticati krize u neposrednom okruženju, ali i u širem području, naročito u regionima Bliskog istoka, Kavkaza i Severne Afrike. Na navedenim prostorima sve je izraženije ispoljavanje klasičnih i transnacionalnih pretnji, sa tendencijom prenošenja kriza na evropski kontinent. Republika Srbija se nalazi na tranzitnoj ruti, gde se prepliću krijumčarski pravci iz Azije, Afrike i istočne Evrope prema zapadnoj Evropi, što predstavlja dodatni izazov za njenu bezbednost, a širenje OMU postaje realna opasnost.
Globalizacija je uzrokovala intenziviranje bezbednosnih pretnji u regionu i svetu, kao i promenu njihovog karaktera. Pretnje bezbednosti po svojoj prirodi postaju asimetrične, sve više potiču od nedržavnih aktera, te borba protiv njih zahteva nove i drugačije metode i veću saradnju na međunarodnom planu. Savremene pretnje bezbednosti ne poznaju državne granice, što se jasno vidi na primeru jačanja međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala. Svi savremeni globalni procesi imaju direktne implikacije i mogu negativno uticati na nacionalnu bezbednost Republike Srbije.
Proces globalizacije, praćen slobodnim kretanjem ljudi, informacija, roba, usluga i kapitala, dovodi do povećanja dostupnosti potencijalno opasnih materija u svakodnevnom životu i privredi. Time se stvara pogodan ambijent za uvećanje verovatnoće zloupotrebe robe dvostruke namene, odnosno neovlašćeni transfer tehnologija i softvera elektronskim putem od strane grupa, nedržavnih aktera ili pojedinaca u cilju razvijanja i upotrebe OMU.
Oružje za masovno uništenje predstavlja transnacionalnu asimetričnu bezbednosnu pretnju, zbog postojanja realnog rizika od širenja tehnologija i informacija radi proizvodnje i upotrebe ovog oružja, kao i zbog teške predvidljivosti napada ovim oružjem. Širenje OMU može dovesti do terorističkih napada, kao i njegovog korišćenja u međudržavnim i unutrašnjim sukobima, a samim tim i dalekosežnih posledica po ljudske živote, životnu sredinu i ekonomiju.
Stalno usložnjavanje i promene u vezi sa problemom širenja OMU su ono što nacionalnu bezbednost Republike Srbije čini dodatno osetljivom na napade tim oružjem i iziskuje konstantno unapređenje saradnje i koordinacije raspoloživih snaga. Takođe, treba imati u vidu i relativnu zastarelost tehničke opremljenosti, što otežava efikasan i efektivan odgovor na pretnju širenja oružja za masovno uništenje.
Republika Srbija kao odgovorna članica Ujedinjenih nacija i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju posvećena je jačanju regionalnog i međunarodnog mira i bezbednosti. Republika Srbija je ubeđena da su bliska saradnja sa partnerima i efikasan multilateralizam, uključujući kontrolu naoružanja i razoružanje, najbolji način za borbu protiv širenja OMU. Traženje političkih rešenja za konfliktne situacije i napori u cilju stabilizacije i normalizacije stanja u konfliktnim područjima su, takođe, od vitalnog značaja za sprečavanje širenja OMU.
U skladu sa tim, Republika Srbija aktivno sprovodi važeće međunarodne norme iz ove oblasti, potpisnica je brojnih ugovora i konvencija i učestvuje u radu međunarodnih organizacija i inicijativa u oblasti sprečavanja širenja OMU.
Republika Srbija ima za cilj da u najskorijem mogućem roku postane punopravna članica EU i, s tim u vezi, spremna je da prihvati sva prava i obaveze koje proističu iz članstva, što između ostalog obuhvata i pružanje doprinosa zajedničkoj bezbednosti i suzbijanju širenja OMU. Kao država kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji, Republika Srbija ima obavezu da svoju politiku uskladi sa Zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom politikom (ZBOP), kao integralnim delom Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), i tom cilju aktivno teži.
3. PRAVNI OKVIR I PLANSKA DOKUMENTA RELEVANTNI ZA STRATEGIJU
U cilju ispunjenja međunarodnopravnih obaveza koje proizlaze iz članstva u brojnim međunarodnim organizacijama i inicijativama, odnosno multilateralnim ugovorima usmerenim na suzbijanje OMU, Republika Srbija je u prethodnom periodu usvojila dva NAP 1540 (za period 2012-2016 i 2018-2022). U pripremi je i Akcioni plan za zaštitu od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih (HBRN) pretnji i rizika (u daljem tekstu: HBRN Akcioni plan).
Takođe, planira se priprema i usvajanje Akcionog plana za implementaciju ove Strategije, koji će se nadovezati na trenutno važeći NAP 1540 i HBRN Akcioni plan. Usvajanjem navedena dva dokumenta, doći će do unapređenja pravnog regulisanja ove oblasti i potvrde odgovornog i proaktivnog pristupa Republike Srbije u naporima međunarodne zajednice na sprečavanju širenja ove vrste oružja.
Takođe, Strategija za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje doprinosi opredeljenju Republike Srbije da ne poseduje i ne razvija oružje za masovno uništenje i da aktivno učestvuje u sprečavanju njegovog širenja, što se navodi kao cilj u Strategiji odbrane. Takođe, u Strategiji nacionalne bezbednosti navodi se da "proliferacija oružja za masovno uništenje predstavlja potencijalno najveću pretnju globalnoj i evropskoj bezbednosti, a samim tim i realnu pretnju bezbednosti Republike Srbije". Opasnost da oružje za masovno uništenje dođe u posed struktura nad kojima država nema kontrolu, posebno terorističkih grupa i pojedinaca, predstavlja posebnu pretnju bezbednosti. Strategija je u skladu i sa Zakonom o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti kojim se uređuju mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, uslovi za obavljanje delatnosti sa izvorima zračenja, postupanje u situaciji planiranog, postojećeg i vanrednog izlaganja jonizirajućem zračenju u cilju obezbeđivanja zaštite pojedinaca, stanovništva i životne sredine od štetnog uticaja jonizirajućeg zračenja, sada i ubuduće.
Republika Srbija nastoji da aktivno učestvuje u ostvarivanju međunarodne saradnje u ovoj oblasti, primenom rezolucija Saveta bezbednosti UN i kroz usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Uspostavljanjem odgovarajućeg zakonskog okvira, stekli su se uslovi za implementaciju međunarodnih restriktivnih mera koje se uvode po osnovu Glave VII Povelje UN, od strane Evropske unije, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija, sa ciljem pružanja doprinosa međunarodnom miru i bezbednosti.
Republika Srbija usvaja ovu strategiju u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama i na temelju pozitivnih propisa. Aktivni i odgovorni pristup međunarodnoj saradnji na neširenju OMU, Republika Srbija sprovodi kao država članica svih globalnih ugovora o neširenju OMU, ispunjavanjem obaveza sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, usklađivanjem sa odgovarajućim EU pravilima i standardima, te učestvovanjem u međunarodnim režimima za izvoznu kontrolu naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, te inicijativama za borbu protiv širenja OMU.
Za uspešno ispunjavanje obaveza na planu neširenja oružja za masovno uništenje, Republika Srbija će nastaviti da se pridržava odredbi svih ratifikovanih, odnosno potvrđenih međunarodnih konvencija u vezi sa neširenjem oružja za masovno uništenje, kao što su:
- Ugovor o neširenju nuklearnog oružja;
- Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja;
- Dodatni protokol između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) uz Sporazum o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja;
- Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba, sa Protokolom;
- Konvencija o zabrani usavršavanja, proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog (biološkog) i toksičkog oružja i o njihovom uništenju;
- Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništenju.
Takođe, Republika Srbija će nastaviti sa primenom ratifikovanih, odnosno potvrđenih konvencija u oblasti borbe protiv terorizma:
- Konvencija o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovima;
- Konvencija o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova;
- Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva;
- Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju krivičnih dela protiv lica pod međunarodnom zaštitom, uključujući i diplomatske agente;
- Međunarodna konvencija protiv uzimanja talaca;
- Konvencija o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala sa Amandmanima;
- Protokol o suzbijanju nezakonitih nasilnih akata na aerodromima na kojima se obavlja međunarodni civilni saobraćaj;
- Konvencija o suzbijanju nezakonitih radnji protiv bezbednosti pomorske plovidbe, sa Protokolom;
- Protokol o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti nepokretnih platformi koje se nalaze u epikontinentalnom pojasu;
- Konvencija o obeležavanju plastičnih eksploziva radi njihovog otkrivanja;
- Međunarodna konvencija o sprečavanju terorističkih napada bombama;
- Međunarodna konvencija o zabrani finansiranja terorizma;
- Međunarodna konvencija o sprečavanju akata nuklearnog terorizma.
Globalni ciljevi u borbi protiv širenja oružja za masovno uništenje obuhvataju: a) sprečavanje da lica, nedržavni akteri i države dođu u nelegalan posed oružja za masovno uništenje, b) sprečavanje korišćenja oružja za masovno uništenje od strane pripadnika kriminalnih i terorističkih/ekstremističkih grupa i organizacija, nedržavnih aktera i režima koji podržavaju terorizam, kao i v) otklanjanje i umanjenje posledica u slučaju eventualne upotrebe oružja za masovno uništenje.
Da bi ovi ciljevi bili ostvareni, države na nacionalnom nivou moraju kreirati adekvatne zakonodavne okvire, efikasno ih primeniti i aktivno učestvovati u ostvarivanju međunarodne saradnje u ovoj oblasti. Uspešna implementacija Strategije podrazumeva inkorporiranje predviđenih ciljeva i mera za njihovu realizaciju u ostale strateške i planske dokumente, kao i donošenje procedura za sprovođenje definisanih nacionalnih politika u bezbednosnom sektoru.
S tim u vezi, opšti cilj Strategije je ostvarivanje aktivnog učešća i pružanje doprinosa Republike Srbije u sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje.
Strateško opredeljenje Republike Srbije jeste da pruža doprinos stabilnosti i svetskom miru iskazivanjem međunarodne solidarnosti, aktivnim učešćem u borbi protiv terorizma i širenja oružja za masovno uništenje, multinacionalnim humanitarnim i mirovnim operacijama pod okriljem UN i EU. Republika Srbija sprovodi aktivnosti i mere kako bi pravovremeno ispunila obaveze koje proizlaze iz relevantnih međunarodnih ugovora kojima se zabranjuje širenje OMU i, s tim u vezi, izgrađuje nacionalni zakonodavni okvir i administrativne kapacitete za primenu preuzetih obaveza.
Ostvarivanje opšteg cilja Strategije biće realizovano ostvarivanjem sledećih posebnih ciljeva.
CILJ 1: Onemogućavanje nedozvoljenog razvoja, proizvodnje, nabavke, prometa i upotrebe oružja za masovno uništenje i robe dvostruke namene.
Republika Srbija ne poseduje i ne planira razvoj bilo koje vrste oružja za masovno uništenje. Ipak, da bi se adekvatno odgovorilo na pretnje ove vrste, neophodno je unaprediti nacionalni okvir za kontrolu i bezbednost oružja, materijala i komponenti koji mogu biti zloupotrebljeni u ove svrhe. Jačanje kapaciteta institucija nadležnih za praćenje i suprotstavljanje nedozvoljenom razvoju, proizvodnji, nabavci, prometu i upotrebi oružja za masovno uništenje, takođe predstavlja značajan korak u unapređenju mogućnosti suprotstavljanja tim pretnjama.
CILJ 2: Jačanje prevencije na nacionalnom nivou i obezbeđivanje uslova za ostvarivanje najvišeg mogućeg nivoa efikasnosti u sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje.
Prevencija podrazumeva jednu od ključnih oblasti u sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje, budući da je neophodno kreirati uslove da lica/entiteti/države ne dođu u nelegalan posed ove vrste naoružanja.
S tim u vezi, neophodno je stalno preduzimati mere i aktivnosti usmerene na identifikaciju potencijalnih rizika i pretnji izazvanih oružjem za masovno uništenje. U širem smislu, unapređenje celokupnog sistema bezbednosti Republike Srbije je preduslov za uspešnu realizaciju Strategije.
Pored normativno-pravnog okvira kojim se sprečavaju razvoj, proizvodnja, nabavka, promet i upotreba oružja za masovno uništenje, važno je uspostaviti i mehanizme koordinacije kojima će se dodatno pojačati mere nadzora i kontrole. Kroz organizovanje edukacija građana, saradnju privrede, akademske zajednice, civilnog i nevladinog sektora neophodno je podići nivo svesti o opasnosti širenja oružja za masovno uništenje.
CILJ 3: Spremnost za brz i efikasan odgovor na moguću krizu izazvanu oružjem za masovno uništenje, kao i unapređenje državnih kapaciteta za otklanjanje posledica u slučaju da dođe do upotrebe oružja za masovno uništenje.
Imajući u vidu da posledice upotrebe oružja za masovno uništenje mogu biti katastrofalne, neophodno je raditi na adekvatnoj pripremljenosti svih raspoloživih nacionalnih kapaciteta za njihovo ublažavanje. Pored preduzimanja preventivnih mera, važno je definisati i mere za pravovremeno ublažavanje posledica u slučaju da dođe do katastrofe uzrokovane oružjem za masovno uništenje.
CILJ 4: Nastavak pružanja značajnog doprinosa naporima međunarodne zajednice u suzbijanju širenja oružja za masovno uništenje, aktivnom saradnjom na regionalnom i globalnom planu.
Republika Srbija aktivno učestvuje u naporima međunarodne zajednice usmerenim ka sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje. Potpisnica je relevantnih međunarodnih ugovora u ovoj oblasti, i u okvirima svojih mogućnosti pruža doprinos ostvarivanju međunarodne saradnje. Ipak, postoji prostor za dalje unapređenje aktivnosti u ovoj oblasti, između ostalog i kroz kreiranje uslova za pristupanje preostalim multilateralnim aranžmanima i inicijativama.
5. MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA STRATEGIJE
Imajući u vidu da je Strategija dokument opšteg tipa, mere za ostvarivanje ciljeva biće detaljnije razrađene u Akcionom planu, dok Strategija sadrži samo okvirne mere koje je potrebno dodatno razraditi. Akcioni plan će sadržati predviđene mere, nosioce nadležnosti, kao i vremenske okvire u kojima je predviđeno ostvarivanje pojedinačnih mera.
Mere za ostvarivanje posebnog cilja 1:
- unapređenje sistema kontrole uvoza i izvoza naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene (izdavanje licenci za uvoz i izvoz nuklearnih, hemijskih i bioloških materijala i sredstava za njihovo prenošenje (uključujući njihovu tehnologiju) i tehnički pregled i provera artikala (dvostruke namene, vojnih, nuklearnih, hemijskih i bioloških) i tehnologija prema utvrđenim međunarodnim režimima kontrole);
- usklađivanje sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti (implementacija međunarodnih multilateralnih dokumenata koji se odnose na neširenje oružja za masovno uništenje);
- bezbedno upravljanje skladištima i svim drugim objektima u kojima se nalazi roba dvostruke namene, kao i svim drugim objektima u kojima se nalaze (koriste ili skladište) materije koje mogu biti zloupotrebljene u cilju masovnog uništenja (primena odgovarajućih propisa koji se odnose na fizičko obezbeđenje nuklearnih, hemijskih i bioloških materijala i postrojenja, uz jačanje stručnih i tehničkih kapaciteta, kao i efikasnosti državnih organa i organizacija u čijoj nadležnosti je upravljanje navedenim skladištima i objektima);
- dostizanje potrebnog nivoa transparentnosti u ovoj oblasti (redovno izveštavanje o implementaciji međunarodnih multilateralnih dokumenata koji se odnose na neširenje oružja za masovno uništenje u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama);
- unapređenje granične kontrole i bezbednosti (kontrola prekograničnog prometa - carina usmerena na sprečavanje, otkrivanje i procesuiranje nedozvoljene proliferacije);
- razvijanje nacionalnih kapaciteta za borbu protiv visokotehnološkog kriminala povezanog sa oružjem za masovno uništenje (jačanje stručnih i tehničkih kapaciteta, kao i efikasnosti državnih organa i organizacija u čijoj nadležnosti je sprečavanje, otkrivanje i procesuiranje nedozvoljenih radnji visokotehnološkog kriminala povezanog sa oružjem za masovno uništenje, odnosno učinilaca krivičnih dela povezanih sa ovom delatnošću);
- jačanje kapaciteta organa nadležnih za zaustavljanje nedozvoljenog tranzita i korišćenja materijala koji mogu poslužiti za razvoj i upotrebu oružja za masovno uništenje (kontrola prekograničnog prometa - carine, uz jačanje stručnih i tehničkih kapaciteta, kao i efikasnosti državnih organa i organizacija u čijoj nadležnosti je sprečavanje, otkrivanje i procesuiranje nedozvoljene proliferacije, odnosno učinilaca krivičnih dela povezanih sa ovom inkriminisanom delatnošću; donošenje, odnosno primena odgovarajućih propisa o evidentiranju kontrolisanog nuklearnog, hemijskog i biološkog materijala, o bezbednom prevozu, skladištenju i rukovanju sa opasnim materijama, uključujući nuklearne materijale, hemikalije i toksine, tzv. bezbedni transport - ovlašćeni prevoznici, osigurani kontejneri, pakovanje, označavanje i praćenje kretanja pošiljki i drugo).
Mere za ostvarivanje posebnog cilja 2:
- poboljšanje koordinacije relevantnih institucija za suzbijanje širenja oružja za masovno uništenje (jačanje politike neširenja oružja za masovno uništenje i sredstava za njihov prenos);
- sprovođenje nacionalnih zakona i propisa iz ove oblasti;
- dalje usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa standardima UN i EU (utvrđivanje nacionalnih kontrolnih lista i njihovo redovno usklađivanje sa UN i EU listama);
- analiza i identifikovanje potencijalnih rizika i pretnji koji su u vezi sa oružjem za masovno uništenje (definisanje nuklearne, hemijske i biološke bezbednosti i sigurnosti u okviru nacionalnog zakonodavstva, u skladu sa procenom aktuelnih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji);
- osnaživanje kapaciteta za prikupljanje, razmenu i analitiku obaveštajnih informacija potrebnih za otkrivanje, identifikovanje i praćenje rizika uzrokovanih OMU i robe dvostruke namene u vezi sa OMU (razvoj unutrašnje kontrole nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja i sredstava za njihov prenos s ciljem uspostavljanja odgovarajućih tehničkih i administrativnih kapaciteta, resursa i regulatorne strukture);
- određivanje zadataka za aktere uključene u implementaciju Strategije, te zaključivanje i ažuriranje memoranduma o razumevanju i drugih odgovarajućih dokumenata između relevantnih aktera na nacionalnom nivou;
- organizovanje edukacija građana i pravnih lica o načinima prevencije i posledicama do kojih može dovesti OMU;
- razmena znanja organizovanjem stručnih i naučnih skupova u vezi sa zaštitom od OMU;
- saradnja privrede, akademske zajednice, nevladinog sektora i upoznavanje šire zainteresovane javnosti u vezi sa zaštitom od OMU.
Mere za ostvarivanje posebnog cilja 3:
- dalje jačanje kapaciteta nadležnih organa državne uprave u cilju unapređenja upravljanja krizama (preduzimanje preventivnih mera za koje se oceni da mogu da budu korisne na nacionalnom nivou);
- unapređivanje mehanizama za procenu rizika (razvoj i primena naučnih modela i pristupa za analizu podataka sa ciljem procene bezbednosnih rizika i uspostavljanje kriterijuma za preventivno delovanje);
- definisanje procedura za zaštitu stanovništva od posledica izazvanih upotrebom oružja za masovno uništenje;
- zaštita kritične infrastrukture od posledica izazvanih upotrebom oružja za masovno uništenje;
- identifikovanje i procesuiranje počinilaca akata povezanih sa širenjem oružja za masovno uništenje (otkrivanje i procesuiranje učinilaca krivičnih dela povezanih sa nedozvoljenom proliferacijom, odnosno nedozvoljenim razvojem i držanjem OMU);
- brz i efikasan odgovor, sanacija štete i mere ublažavanja posledica, u slučaju krize izazvane upotrebom oružja za masovno uništenje;
- priprema zdravstvenog sektora za preventivno i hitno reagovanje u slučaju krize izazvane oružjem za masovno uništenje (preduzimanje mera na nacionalnom nivou koje se odnose na unapređenje rada službi bezbednosti kao i službi koje se bave zaštitom života i zdravlja građana, kako u brzoj reakciji na događaj u cilju neposrednog spašavanja ljudi, tako i dugoročnoj za otklanjanje posledica na ljude i okolinu);
- formiranje tela za koordinaciju aktivnosti nadležnih državnih organa u slučaju pojavljivanja konkretne pretnje oružjem za masovno uništenje.
Mere za ostvarivanje posebnog cilja 4:
- jačanje međunarodne saradnje u sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje (uspostavljanje čvršće saradnje između zemalja, prvenstveno regionalne saradnje);
- pristupanje novim i dalje unapređenje implementacije međunarodnih ugovora i konvencija čija je Republika Srbija potpisnica;
- stvaranje uslova za pristupanje Republike Srbije multilateralnim režimima za kontrolu strateških roba;
- jačanje regionalne bezbednosne saradnje fokusirane na otklanjanje pretnji izazvanih oružjem za masovno uništenje;
- implementacija međunarodnih mera ograničavanja (restriktivnih mera);
- učešće u aktivnostima međunarodnih organizacija i inicijativa u oblasti sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje (učešće u raznim programima u vezi neproliferacije kao što je Inicijativa za bezbednost proliferacije, Globalna inicijativa za borbu protiv nuklearnog terorizma i dr.);
- unapređenje kapaciteta za delotvornu saradnju i razmenu obaveštajnih i operativnih informacija na bilateralnom i multilateralnom nivou u cilju sprečavanja širenja OMU.
U cilju adekvatne implementacije Strategije, nadležni organi i institucije Republike Srbije će, na osnovu principa efikasnosti, transparentnosti i profesionalnosti, u saradnji sa svim zainteresovanim stranama, a shodno međunarodnim obavezama, preduzimati odgovarajuće mere i radnje na planu borbe protiv širenja oružja za masovno uništenje u najširem smislu.
U cilju koordinacije aktivnosti na ostvarenju opšteg cilja, Vlada Republike Srbije će osnovati Nacionalno koordinaciono telo za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje. U cilju racionalizacije i adekvatnog korišćenja raspoloživih kapaciteta i resursa, navedeno telo će biti zaduženo za implementaciju i praćenje dinamike sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1540 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje i sredstava za njihovo prenošenje (2018-2022), kao i HBRN Akcionog plana. Takođe, koordinisaće aktivnosti koje proizlaze iz relevantnih rezolucija i sporazuma posvećenih kontroli i ograničavanju proizvodnje i upotrebe hemijskog, biološkog, radiološkog i nuklearnog naoružanja. Nacionalno koordinaciono telo za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje će, po isteku važećeg AP za 1540, koordinisati izradu novog Akcionog plana za implementaciju Strategije.
Nacionalno koordinaciono telo će sačinjavati predstavnici ministarstava nadležnih za: spoljne poslove, odbranu, unutrašnje poslove, pravdu, zdravlje, trgovinu, turizam i telekomunikacije, građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, zaštitu životne sredine, finansije (Uprava carina, Uprava za sprečavanje pranja novca), prosvetu i nauku, kao i predstavnici sledećih institucija: Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije", Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Narodne banke Srbije, Instituta za nuklearne nauke "Vinča", Instituta za fiziku, Bezbednosno-informativne agencije, Republičkog javnog tužilaštva i Agencije za privredne registre.
7. PROCENA EFEKATA U VEZI SA SPROVOĐENJEM STRATEGIJE
Stepen uspešnosti implementacije Strategije za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje ocenjivaće se stalnim praćenjem primene zadatih mera i ostvarenja projektovanih ciljeva, kroz periodičnu evaluaciju postignutih rezultata. Praćenje i evaluacija implementacije će se sprovoditi putem godišnjih izveštaja koje će Vladi Republike Srbije podnositi Nacionalno koordinaciono telo za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje, u saradnji sa ostalim nadležnim ministarstvima i institucijama. Po potrebi, navedeni izveštaj se može dostaviti relevantnim međunarodnim organizacijama.
Indikatori za praćenje sprovođenja Strategije za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje za period od 2021. do 2025. godine:
- usklađenost nacionalnog zakonodavstva sa preuzetim međunarodnim obavezama;
- donošenje podzakonskih akata neophodnih za primenu usvojenih zakona;
- ispunjenje međunarodnih obaveza u ovoj oblasti;
- blagovremeno ispunjenje mera iz akcionog plana za implementaciju Strategije, NAP 1540 i HBRN akcionog plana;
- formiranje Nacionalnog koordinacionog tela i drugih radnih tela po potrebi;
- broj održanih sastanaka Nacionalnog koordinacionog tela;
- održavanje međuresornih sastanaka na nacionalnom nivou uz prisustvo predstavnika relevantnih institucija iz Republike Srbije u cilju realizacije i praćenja ostvarenja mera;
- osnivanje i redovni sastanci radnih grupa za realizovanje zaključaka sa sastanaka Nacionalnog koordinacionog tela;
- izveštaji radnih grupa o preduzetim aktivnostima i postignutom napretku;
- godišnji izveštaj o radu Nacionalnog koordinacionog tela;
- podnošenje izveštaja sa sastanaka Nacionalnom koordinacionom telu;
- broj domaćih i međunarodnih seminara i konferencija na kojima su prisustvovali predstavnici relevantnih institucija iz Republike Srbije;
- usvajanje zaštitnih bezbednosnih i zdravstvenih preventivnih mera;
- jačanje nadzora i kontrole primene zaštitnih mera;
- utvrđivanje procedura za postupanje u kriznim situacijama;
- održavanje stručnih i naučnih skupova u vezi sa borbom protiv širenja oružja za masovno uništenje;
- sprovođenje kampanja podizanja svesti javnosti;
- procenat realizovanih odluka, zaključaka, mera i preporuka Nacionalnog koordinacionog tela;
- broj unapređenih kapaciteta za bezbedno upravljanje skladištima i svim drugim objektima u kojima se nalazi roba dvostruke namene;
- sprovedena analiza o unapređenju granične kontrole i bezbednosti;
- sprovedena analiza i identifikovani potencijalni rizici i pretnje od OMU;
- definisana kritična infrastruktura i njena zaštita od posledica izazvanih upotrebom oružja za masovno uništenje, u skladu sa važećim propisima.
8. PROCENA TROŠKOVA U VEZI SA SPROVOĐENJEM STRATEGIJE
Za sprovođenje Strategije za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje od 2021. do 2025. godine nisu potrebna sredstva iz budžeta za 2021. godinu. Detaljnija razrada predviđenih mera obuhvaćena je važećim Nacionalnim akcionim planom za primenu Rezolucije 1540 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o sprečavanju širenja oružja za masovno uništenje i sredstava za njihovo prenošenje, za period 2018-2022. godina. Za naredne godine sredstva će se planirati u okviru bilansnih mogućnosti Republike Srbije i u skladu sa limitima koje odredi Ministarstvo finansija za sve nosioce aktivnosti.
Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".