AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE UPRAVLJANJA VODAMA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD OD 2021. DO 2023. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 79/2021)

 

I UVOD

Vlada je 23. decembra 2016. godine donela Strategiju upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine ("Službeni glasnik RS", broj 3/17 - u daljem tekstu: Strategija). Analize i istraživanja za izradu Strategije urađene su na osnovu Zakona o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 i 95/18 - dr. zakon).

Saglasno članu 31a Zakona o vodama, Strategija se realizuje akcionim planom koji, na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, donosi Vlada na period od pet godina. Istim članom zakona propisano je da akcioni plan sadrži aktivnosti neophodne za realizaciju Strategije, rokove za realizaciju planiranih aktivnosti, kao i organe, organizacije i javna preduzeća nadležna za realizaciju tih aktivnosti.

Cilj pripreme Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan) je definisanje odgovarajućih indikatora - pokazatelja, koji pored praćenja realizacije Strategije obezbeđuju i harmonizaciju sa aktivnostima koje su u Evropskoj uniji relevantne za oblasti životne sredine i voda, specifične indikatore, koje je potrebno pratiti na nacionalnom nivou i parametre kojima se unapređuje statistika u oblasti voda, kao i definisanje aktivnosti sa rokovima i organima, organizacijama i javnim preduzećima nadležnim za realizaciju tih aktivnosti, za period važenja Akcionog plana.

Izradi Akcionog plana pristupilo se odmah nakon donošenja Strategije, u skladu sa Zakonom o vodama. Međutim, tokom procesa izrade Akcionog plana donet je Zakon o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18) i Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Službeni glasnik RS", broj 8/19). Ovim propisima uređena je sadržina i forma akcionog plana, te je bilo potrebno Nacrt akcionog plana dopuniti i uskladiti sa odredbama tih propisa. Osim toga, saglasno sugestijama Republičkog sekretarijata za javne politike da se akcioni plan radi na period od tri godine, radi usklađivanja sa procesom planiranja budžeta, s obzirom da je za pojedinačne aktivnosti potrebno dati procenu finansijskih sredstava po izvorima finansiranja, izvršeno je usklađivanje obima mera i aktivnosti na trogodišnji period.

Akcioni plan se odnosi na period od 2021. do 2023. godine i koncipiran je u skladu sa strukturom ciljeva i mera utvrđenih Strategijom, s tim što je izvršeno terminološko usklađivanje sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije na način da su određeni ciljevi preformulisani na način da strateški ciljevi za određene oblasti iz Strategije odgovaraju opštim ciljevima u Akcionom planu i da operativni ciljevi odgovaraju posebnim ciljevima. Formulacije mera su precizirane i u određenim slučajevima izvršeno je spajanje dve mere iz Strategije u jednu u Akcionom planu.

U cilju definisanja realnih osnova za izradu Akcionog plana, urađene su analize sadašnjih investicionih aktivnosti u oblasti sektora voda i evidentirani planirani razvojni projekti za narednih nekoliko godina. Kao i u Strategiji, izdvojene su dve kategorije aktivnosti za postizanje ciljeva upravljanja vodama:

1) aktivnosti kojima se obezbeđuje osnova za sprovođenje funkcije upravljanja vodama i odnose se na nadgradnju sistema upravljanja vodama kako bi isti mogao da odgovori na izazove drastično povećanih aktivnosti u ovom sektoru. Ovo obuhvata uređenje i nadgradnju pravnog i institucionalnog sistema;

2) aktivnosti po oblastima sektora voda, kojima se unapređuje stanje u svakoj oblasti i stvaraju bolji uslovi za razvoj države i društva, a odnose se na oblasti integralne zaštite i korišćenja voda i zaštite od voda.

U izradu Akcionog plana bili su uključeni predstavnici sledećih državnih i pokrajinskih organa i institucija i javnih preduzeća: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republička direkcija za vode, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo finansija, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za evropske integracije, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode", Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine", Javno vodoprivredno preduzeće "Beogradvode", Javno preduzeće za upravljanje i korišćenje regionalnog višenamenskog hidrosistema Stubo-Rovni "Kolubara", Javno preduzeće za vodosnabdevanje "Rzav" i Javno komunalno preduzeće "Beogradski vodovod i kanalizacija". Pomoć pri izradi Akcionog plana pružili su zaposleni u Republičkom sekretarijatu za javne politike.

II OPŠTA OCENA SADAŠNJEG STANJA U SEKTORU VODA

Rezultat intenzivnih investicionih aktivnosti u periodu do osamdesetih godina prošlog veka je izgrađena respektabilna vodna infrastruktura, koja se može očuvati samo uz odgovarajući način investicionog i tekućeg održavanja objekata i sistema. Međutim, kao posledica nedovoljnih ulaganja poslednjih tridesetak godina, danas se stanje u sektoru voda može oceniti na sledeći način:

1) organizovanim snabdevanjem vodom za piće obuhvaćeno je više od 80% stanovništva i u većem broju gradova i naselja u Republici Srbiji snabdevanje vodom funkcioniše na zadovoljavajući način, ali su gubici vode u distributivnim mrežama i ostale nefakturisane vode veći od prihvatljivih. U određenim regionima (deo AP Vojvodine, deo doline Velike Morave i dr.) kvalitet isporučene vode nije zadovoljavajući, a u nekim područjima postoje i problemi po pitanju količina vode (Šumadija, jug Republike Srbije i dr.). Problemi u distribuciji vode postoje u većini sistema i uglavnom su zanemareni. Pojedina veća naselja i veliki broj sela još uvek nemaju obezbeđeno organizovano snabdevanje stanovništva vodom;

2) najslabiji rezultati su postignuti u oblasti zaštite voda od zagađivanja, pa je ova oblast još uvek nedovoljno uređena u sektoru voda. Stepen izgrađenosti kanalizacionih sistema, a posebno postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, veoma je nizak (prema Strategiji, mrežom je obuhvaćeno oko 55% stanovništva, u naseljima većim od 2.000 stanovnika oko 72%, dok je oko 10% stanovništva obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda. Kako su, u međuvremenu, implementirane određene mere u oblasti infrastrukturnih projekata za zaštitu voda, priključenost na kanalizacionu mrežu povećana je na oko 62,2%, a priključenost na postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na oko 12,9%). Predtretmane tehnoloških otpadnih voda pre upuštanja u kanalizacione mreže ili druge recipijente ima mali broj industrijskih objekata. Kod malih vodotoka na kojima se nalaze veći gradski centri situacija je često mnogo lošija. Posebno se kao osetljiva područja mogu navesti sliv Morave, kao i kanalska mreža Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav. U ovu oblast treba u budućnosti uložiti najveća sredstva;

3) navodnjavanjem je obuhvaćen mali deo poljoprivrednih površina u javnoj svojini (oko 40.000 ha) iako se izgrađeni sistemi prostiru na oko 105.000 ha, pa prinosi variraju. Pored navedenih površina, procenjuje se da se individualnim sistemima u privatnom vlasništvu navodnjava još oko 45.000 ha. Jedan od razloga za nedovoljan stepen korišćenja izgrađenih sistema je i što korisnici ovih sistema nisu uključeni u procese koji se odnose na ekonomiju poljoprivrede (od planiranja, preko proizvodnje, do prerade i plasmana poljoprivrednih proizvoda);

4) za zaštitu od poplava izgrađeni su nasipi i drugi tipovi "linijske" zaštite na dužini preko 3.500 km, regulisana su korita brojnih vodotoka i poboljšani uslovi proticanja vode, nanosa i leda (na dužini od oko 270 km na vodama I reda, odnosno ukupno oko 400 km na svim vodotocima), a određeni broj postojećih akumulacija i retenzija u većoj ili manjoj meri učestvuje u odbrani od poplava. I pored toga, veliki deo teritorije još uvek je realno i potencijalno ugrožen vodama, što su pokazale poplave iz 2014. godine. Na osnovu najnovijih iskustava očigledno je da se mora unaprediti stepen zaštite vitalnih infrastrukturnih sistema (najveće termoelektrane i prateći objekti) i velikih urbanih centara, ali se mora suštinski promeniti i odnos prema zaštiti od štetnog dejstva voda. Takođe je primećeno da lokalna samouprava često nije u stanju da odgovori zahtevima koji su pred nju postavljeni, kako organizaciono i finansijski, tako i sa raspoloživim kapacitetima;

5) obimni tehnički radovi za zaštitu od bujica i razni biotehnički i biološki radovi na sanaciji erozije, kao i razne kombinacije ove dve vrste radova i mera za protiveroziono gazdovanje zemljištem učinili su da je do pre par godina bila prepolovljena produkcija i unos nanosa u recipijente. Međutim, padavine velikog intenziteta, naročito u proleće 2014. godine, kao i neodgovarajuće korišćenje poljoprivrednih i šumskih površina, urbanizacija, nedostatak komunalnog i urbanističkog reda i sl. prouzrokovale su negativne promene stanja na brojnim slivovima, odnosno, dovele do intenziviranja erozionih procesa. Takođe, izostanak tehničkih radova na uređenju korita bujica učinio je da i na uređenim površinama, sa zastupljenim protiverozionim gazdovanjem, danas dolazi do izražene pojave erozije dna i obala reka. Lokalna samouprava u najvećem broju slučajeva nema potreban kapacitet niti pripremljene planove za reagovanje u slučaju ekstremnih događanja;

6) sistemi za odvodnjavanje izgrađeni su na oko dva miliona ha i imaju značajnu funkciju u odvođenju viška vode sa zemljišta. Međutim, zbog neadekvatnog održavanja, nekompletnosti, nenamenskog korišćenja (nekad i za prijem i odvođenje neprečišćenih otpadnih voda) i sl., oni na pojedinim lokalitetima ne obezbeđuju zadovoljavajuće efekte i propisane režime;

7) aktivnosti u sektoru voda finansirane su iz republičkih javnih prihoda (aproprijacija iz budžeta i do 2012. godine iz naknada za vode), kao i iz cene vode. Aproprijacije se izdvajaju u nedovoljnom obimu, a visina naknada za vode utvrđivana je u odnosu na inflaciju. Zbog ovoga, obim prikupljenih sredstava je nedovoljan za održavanje i izgradnju vodnih objekata. Nije ostvareno stabilno finansiranje sektora voda.

Pored nedovoljnog obima sredstava, na postojeće stanje u sektoru voda uticala je i nemogućnost obezbeđenja efikasnijeg i racionalnijeg upravljanja vodama, s obzirom da su se poslovima iz oblasti voda dugi niz godina bavila, pored matičnog i druga ministarstva, a stepen koordinacije i saradnje pri planiranju, realizaciji i finansiranju infrastrukturnih projekata nije bio zadovoljavajući. I dalje su nerešeni sledeći problemi:

1) sektor voda nema nadležnost nad komunalnom delatnošću snabdevanja vodom stanovništva i sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda u delu koji se odnosi na njihov razvoj (planiranje i finansiranje vodnih objekata u skladu sa Zakonom o vodama), iako se najveća ulaganja u kapitalne projekte u budućem periodu očekuju baš u ovim oblastima sektora voda;

2) budžetski fond za vode ima budžetski karakter (evidencioni račun), a ne status pravnog lica;

3) izvestan broj vodnih objekata u javnoj svojini nije evidentiran u katastru nepokretnosti, zbog čega se ne raspolaže adekvatnim podacima o njihovom stanju, pa je samim tim i upravljanje njima otežano;

4) neadekvatna opremljenost i kadrovska osposobljenost vodoprivrednih preduzeća za obavljanje operativnih poslova iz oblasti voda, nakon njihove svojinske transformacije;

5) nisu imenovani članovi Nacionalne konferencije za vode.

Realizaciju kapitalnih projekata u periodu 2021-2023. godine, odnosno razvoj sektora voda, mogu usporiti sledeće okolnosti:

1) nije ostvareno stabilno finansiranje sektora;

2) ne postoji jedinstvena evidencija o broju, strukturi i vrednosti projekata iz oblasti voda koji se realizuju na svim nivoima, u saradnji sa raznim finansijerima i investitorima, naročito kada je reč o objektima komunalne infrastrukture;

3) mali broj projekata pripremljenih na način da se može konkurisati za međunarodna sredstva;

4) karakter infrastrukturnih projekata iz oblasti vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda: dug period realizacije, visoki troškovi realizacije u svim fazama projekata, očekivano finansiranje iz javnih prihoda s obzirom da korist donosi ne samo investitoru već i široj zajednici;

5) kapaciteti organa uprave i drugih institucija nadležnih za upravljanje vodama na državnom i lokalnom nivou su nedovoljni za ispunjenje strateških zadataka;

6) podeljena nadležnost između više ministarstava pri realizaciji kapitalnih projekata, njihova nedovoljna međusobna saradnja, kao i sa lokalnim zajednicama, nedovoljni kapaciteti lokalnih zajednica za upravljanje vodama i nedovoljno učešće javnosti u informisanju i donošenju odluka o realizaciji kapitalnih projekata.

III PLANSKA DOKUMENTA RELEVANTNA ZA AKCIONI PLAN

Planska dokumenta, propisana Zakonom o vodama, koja predstavljaju osnov za upravljanje vodama na teritoriji Republike Srbije su:

1) strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije;

2) plan upravljanja vodama;

3) godišnji program upravljanja vodama;

4) planovi kojima se uređuje zaštita od štetnog dejstva voda:

(1) plan upravljanja rizicima od poplava,

(2) opšti i operativni plan za odbranu od poplava;

5) planovi kojima se uređuje zaštita voda:

(1) plan zaštite voda od zagađivanja,

(2) program monitoringa.

Prilikom donošenja ovih i drugih strateških i planskih dokumenata koji se donose na nivou Republike Srbije, a koji obuhvataju i aspekt voda, obavezno je međusobno usaglašavanje. Pri izradi planske i investicione dokumentacije u oblasti voda moraju se uvažavati i dokumenti koji su usvojeni po osnovu međudržavne saradnje (npr. po osnovu učešća Republike Srbije u radu Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav, Međunarodne komisije za sliv reke Save, saradnje sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine, po osnovu bilateralnih sporazuma i dr.) kao i planska dokumentacija donesena na regionalnom i lokalnom nivou.

Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine

Strategija je jedinstven planski dokument koji određuje dugoročnu politiku upravljanja vodama na državnoj teritoriji odnosno pravce održivog delovanja u oblasti korišćenja voda, zaštite voda, uređenja vodotoka i zaštite od štetnog dejstva voda. U planskom periodu se očekuje značajno unapređenje stanja u sektoru voda u odnosu na postojeće, koje će se odvijati u skladu sa društvenim i ekonomskim mogućnostima države, a uz uvažavanje i uvođenje standarda, tehnologija i propisa Evropske unije iz oblasti voda.

Strategija predstavlja dokument koji daje osnovu za sprovođenje reforme sektora voda, radi dostizanja potrebnih standarda u upravljanju vodama, uključujući i organizaciono prilagođavanje i sistemsko jačanje stručnih i institucionalnih kapaciteta na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Strateška opredeljenja i ciljevi utvrđeni ovim dokumentom predstavljaju osnov za izradu planova upravljanja vodama na vodnim područjima, kao i za predlog izmene i dopune Zakona o vodama, uključujući i aspekt finansiranja. Istovremeno, okviri postavljeni ovom strategijom moraju se uvažavati pri izradi strategija i planova prostornog uređenja, zaštite životne sredine i drugih oblasti koje zavise od voda ili imaju uticaja na vode.

Osnovni strateški cilj, definisan Strategijom, je postizanje integralnog upravljanja vodama, odnosno usklađenog vodnog režima na celoj teritoriji Republike Srbije i obezbeđenje takvog upravljanja vodama kojim se postižu maksimalni ekonomski i socijalni efekti na pravičan način, uz razumevanje potrebe zaštite od zagađivanja i unapređenja prirodnih ekosistema i uz uvažavanje međunarodnih sporazuma.

Da bi se postigao osnovni strateški cilj, potrebno je:

1) uspostaviti odgovarajući sistem upravljanja vodama, odnosno, obezbediti zakonodavne, institucionalne, finansijske i druge kapacitete i uslove, kao osnov za dostizanje strateškog cilja razvoja sektora voda;

2) sagledati vodne resurse kao činioce integralnog razvoja društva u celini i obezbediti potrebne količine vode odgovarajućeg kvaliteta za različite vidove korišćenja voda, a prvenstveno za javno snabdevanje vodom za piće;

3) postići dobar ekološki i hemijski status/potencijal vodnih tela površinskih voda i dobar hemijski i kvantitativni status vodnih tela podzemnih voda;

4) obezbediti zaštitu od spoljnih i unutrašnjih voda i leda, kao i zaštitu od erozije i bujica, radi smanjenja štetnih posledica na zdravlje ljudi, životnu sredinu, kulturno nasleđe i privredne aktivnosti.

Svaka pojedinačna oblast sektora voda ima svoje posebne strateške ciljeve u okviru kojih je definisano više operativnih ciljeva za čije dostizanje je potrebno realizovati brojne aktivnosti i mere, različitog karaktera. Neke od tih mera sektor voda može da ostvari samostalno u okviru svojih nadležnosti, dok je neke moguće ostvariti samo uz saradnju sa drugim državnim institucijama, lokalnom samoupravom i privredom.

Spisak strateških i operativnih ciljeva, po oblastima, dat je u nastavku.

1. KORIŠĆENJE VODA

Strateški cilj 1: Obezbeđenje dovoljnih količina vode odgovarajućeg kvaliteta za različite kategorije korisnika, pre svega za snabdevanje vodom stanovništva, pri čemu se ne sme ugroziti životna sredina.

Snabdevanje vodom stanovništva
Operativni cilj 1.1:	Povećanje stepena obuhvaćenosti javnim vodovodnim sistemima sa sadašnjih 81% na 93% na kraju planskog perioda.
Operativni cilj 1.2:	Unapređenje sistema javnog vodosnabdevanja - obezbeđenje stabilnog snabdevanja vodom zahtevanog kvaliteta, uz smanjenje rizika od prekida snabdevanja vodom u ekscesnim i vanrednim uslovima.
Operativni cilj 1.3:	Smanjenje nefakturisanog dela vode u javnim vodovodnim sistemima na nivo od oko 25% na kraju planskog perioda.
Operativni cilj 1.4:	Racionalno korišćenje vode.
Operativni cilj 1.5:	Zaštita izvorišta, istraživanje, zaštita i očuvanje vodnih resursa koji se koriste ili su namenjeni za ljudsku potrošnju u budućnosti.
Snabdevanje vodom industrije
Operativni cilj 1.6:	Obezbeđenje vode za industrijsku proizvodnju.
Operativni cilj 1.7:	Racionalizacija potrošnje vode u industrijskoj proizvodnji i zaštita životne sredine.
Operativni cilj 1.8:	Plansko lociranje industrijskih postrojenja.
Navodnjavanje
Operativni cilj 1.9:	Obezbeđenje dovoljnih količina vode za navodnjavanje 250.000 do 350.000 ha poljoprivrednih površina iz I i II razvojne grupe do kraja planskog perioda (oko 100.000 ha pod postojećim sistemima i između 150.000 i 250.000 ha pod novim sistemima).
Operativni cilj 1.10:	Racionalno korišćenje vode i obezbeđenje kvaliteta i kvantiteta navodnjavanja.
Hidroenergetika
Operativni cilj 1.11:	Racionalno iskorišćavanje hidroenergetskog potencijala.
Operativni cilj 1.12:	Obezbeđenje prohodnosti akvatičnih organizama u zoni objekata na vodotocima čijom je izgradnjom poremećen prirodni režim tečenja.
Plovidba
Operativni cilj 1.13:	Očuvanje hidromorfoloških karakteristika i akvatičnih i priobalnih ekosistema na plovnim rekama.
Ribogojstvo
Operativni cilj 1.14:	Očuvanje kvaliteta voda i opstanka akvatičnih ekosistema u uslovima razvoja ribogojstva.
Sport, rekreacija i turizam
Operativni cilj 1.15:	Obezbeđenje vodom turističkih i sportsko-rekreativnih centara i lokaliteta pogodnih za razvoj sportova i rekreacije na vodi.

 

2. ZAŠTITA VODA OD ZAGAĐIVANJA

Strateški cilj 2: Postizanje i održavanje dobrog statusa i dobrog ekološkog potencijala vodnih tela površinskih i podzemnih voda, radi zaštite zdravlja ljudi, očuvanja vodnih i priobalnih ekosistema i zadovoljavanja potreba korisnika voda.

Operativni cilj 2.1:	Prevencija zagađivanja površinskih i podzemnih voda.
Operativni cilj 2.2:	Unaprediti oblast zaštite voda od zagađivanja.
Koncentrisani izvori zagađivanja
Operativni cilj 2.3:	Smanjenje unosa zagađenja od koncentrisanih izvora zagađivanja, i to za: 1) komunalne otpadne vode; 2) industrijske otpadne vode i 3) deponije komunalnog i industrijskog otpada.
Rasuti izvori zagađivanja
Operativni cilj 2.4:	Smanjenje unosa zagađenja od rasutih izvora zagađivanja, i to: 1) sa poljoprivrednog zemljišta; 2) sa šumskog zemljišta; 3) sa saobraćajnica i 4) iz naselja manjih od 2.000 stanovnika.
Zaštićene oblasti
Operativni cilj 2.5:	Uspostavljanje i korišćenje zaštićenih oblasti u skladu sa Zakonom o vodama, i to za: 1) zaštitu izvorišta koja se koriste za snabdevanje vodom za piće; 2) zaštitu područja namenjenih zahvatanju vode za ljudsku potrošnju, u količini većoj od 10 m 3/dan; 3) vodna tela namenjena rekreaciji, uključujući i oblasti određene za kupanje; 4) oblasti osetljive na nutrijente, uključujući oblasti podložne eutrofikaciji i oblasti osetljive na nitrate iz poljoprivrednih izvora; 5) zaštitu staništa ili vrsta gde je bitan elemenat njihove zaštite održavanje ili poboljšanje statusa voda i 6) zaštitu ekonomski važnih akvatičnih vrsta.
Podzemne vode - zaštita kvaliteta i kvantiteta
Operativni cilj 2.6:	Smanjenje pritisaka na kvalitet podzemne vode.
Operativni cilj 2.7:	Očuvanje i dostizanje dobrog kvantitativnog statusa podzemnih voda, radi obezbeđenja dovoljnih količina vode zadovoljavajućeg kvaliteta za postojeće i buduće potrebe svih legitimnih korisnika, vodeći računa o raspoloživim resursima podzemnih voda.
Operativni cilj 2.8:	Izrada nacionalnih i regionalnih projekata, u okviru kojih će biti razmatrani i determinisani: 1) uslovi održivog korišćenja podzemnih voda, uslovi opstanka akvatičnih sistema zavisnih od podzemnih voda i uticaji navodnjavanja i odvodnjavanja, kao i mere potrebne za usklađivanje njihovih međusobnih uticaja; 2) uticaji klimatskih promena, posebno na vrlo osetljive resurse podzemnih voda u karstno-pukotinskim sredinama i 3) uticaji velikih površinskih kopova uglja na vodne resurse (Kolubara i Drmno).
Hidromorfološki pritisci
Operativni cilj 2.9:	Ograničenje hidromorfoloških pritisaka na prirodna vodna tela.
Operativni cilj 2.10:	Postizanje i održavanje dobrog ekološkog potencijala značajno izmenjenih vodnih tela.

 

3. UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD ŠTETNOG DEJSTVA VODA

Strateški cilj 3: Smanjenje rizika od štetnog dejstva voda.

Uređenje vodotoka
Operativni cilj 3.1:	Uređenje vodotoka u skladu sa uslovima životne sredine.
Operativni cilj 3.2:	Redovno održavanje i kontrola stanja vodotoka i vodnih građevina.
Operativni cilj 3.3:	Očuvanje i poboljšanje vodnog režima namenskom eksploatacijom rečnih nanosa.
Zaštita od poplava spoljnim vodama
Operativni cilj 3.4:	Razvoj sistema zaštite od poplava spoljnim vodama.
Operativni cilj 3.5:	Efikasna i koordinirana operativna odbrana od poplava.
Operativni cilj 3.6:	Efikasna i koordinirana odbrana od leda i ledenih poplava.
Operativni cilj 3.7:	Redovno održavanje i kontrola stanja vodnih građevina za zaštitu od poplava spoljnim vodama.
Operativni cilj 3.8:	Efikasno i stalno praćenje i prognoziranje hidro-meteoroloških pojava.
Operativni cilj 3.9:	Adekvatno korišćenje vodnog zemljišta i potencijalno plavnih zona.
Operativni cilj 3.10:	Poboljšanje retenziranja vode u slivu.
Zaštita od erozija i bujica
Operativni cilj 3.11:	Uspostavljanje pravnog okvira za unapređenje zaštite od erozije i bujica.
Operativni cilj 3.12:	Poboljšanje uslova zaštite od erozija i bujica.
Operativni cilj 3.13:	Praćenje stanja i održavanje objekata i radova.
Zaštita od poplava unutrašnjim vodama (odvodnjavanje)
Operativni cilj 3.14:	Unapređenje sistema zaštite od poplava unutrašnjim vodama.
Operativni cilj 3.15:	Efikasna i koordinirana operativna odbrana od unutrašnjih voda.
Operativni cilj 3.16:	Redovno održavanje i kontrola stanja vodnih građevina.
Suša i nedostatak vode
Operativni cilj 3.17:	Upravljanje vodama u uslovima suše i nedostatka vode.

 

4. REGIONALNI I VIŠENAMENSKI HIDROSISTEMI

Strateški cilj 4: Poboljšanje režima voda, odnosno otklanjanje vremenske i prostorne neusklađenosti između raspoloživih vodnih resursa i potreba za vodom, zaštitom voda od zagađivanja i zaštitom od voda, razvojem regionalnih i višenamenskih hidrosistema.

Akumulacije
Operativni cilj 4.1:	Unapređenje korišćenja postojećih akumulacija.
Operativni cilj 4.2:	Kontrola stanja i održavanje postojećih akumulacija.
Operativni cilj 4.3:	Povećanje akumulacionih kapaciteta.
Operativni cilj 4.4:	Adekvatno korišćenje i kontrola stanja gravitirajućeg područja.

Regionalni sistemi snabdevanja vodom za piće

S obzirom na kompleksnost ove problematike, a pre svega imajući u vidu neizvesnost vremenske realizacije ovakvih sistema, ova problematika nije tretirana na isti način kao kod drugih oblasti (kroz definisane operativne ciljeve i mere za njihovu realizaciju). Ipak se mogu kao dva osnovna cilja izdvojiti:

1) preispitivanje i redefinisanje rešenja predloženih ranijim strateškim i planskim dokumentima, uključujući i objekte koji su u funkciji ili je započeta njihova izgradnja;

2) orijentacija na terenska istraživanja potencijalnih izvorišta označenih u Strategiji kao moguća alternativna rešenja dugoročnog snabdevanja vodom određenih ugroženih prostora i izrada potrebne tehničke dokumentacije.

5. PRAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR

Strateški cilj 5: Završetak pravne reforme sektora voda u skladu sa potrebama prilagođavanja društvenim uslovima i zahtevima EU i efikasna organizacija sektora voda.

Operativni cilj 5.1:	Kompletiranje pravne regulative, uz usaglašavanje sa međunarodnim pravom.
Operativni cilj 5.2:	Institucionalno jačanje sektora voda i intenzivnija saradnja sa ostalim sektorima koji su u vezi sa sektorom voda.
Operativni cilj 5.3:	Uvođenje regulatorne funkcije u sektor voda.
Operativni cilj 5.4:	Javnost rada sektora voda.
Operativni cilj 5.5:	Jačanje naučnih i stručnih kapaciteta kao podrška sektoru voda.

 

6. EKONOMSKA POLITIKA

Strateški cilj 6: Uspostavljanje sistema za održivo, dugotrajno finansiranje sektora voda na principu samofinansiranja, koje podrazumeva stabilne izvore finansiranja, kontinuiran priliv sredstava i utvrđene mehanizme za njihovu naplatu.

Operativni cilj 6.1:	Uspostavljanje ekonomskog vrednovanja vode i usluga snabdevanja vodom i kanalisanja.
Operativni cilj 6.2:	Primena regulative i naplata vodnih naknada.
Operativni cilj 6.3:	Obezbeđenje sredstava za finansiranje razvoja sektora voda.

 

IV POSTIGNUTI REZULTATI U PRETHODNOM PERIODU

Od donošenja Strategije, odnosno od januara 2017. godine do danas, realizovane su brojne aktivnosti koje doprinose realizaciji pojedinih ciljeva definisanih Strategijom:

1) pripremljen je nacrt novog Zakona o vodama;

2) u toku je izrada Nacrta plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021-2027. godina, radi usvajanja od strane Vlade, do kraja 2021. godine;

3) ažurirana je Preliminarna procena rizika od poplava, na osnovu koje je potvrđeno 101 značajno poplavno područje za koje je obavezna izrada karata ugroženosti i karata rizika od poplava;

4) u toku je izrada karata ugroženosti i karata rizika od poplava za značajna poplavna područja, koja doprinosi ostvarivanju cilja izrade Plana upravljanja rizicima od poplava čija je izrada planirana u periodu važenja Akcionog plana;

5) u cilju zaštite od štetnog dejstva voda izvršena je izgradnja objekata na osam lokaliteta, sanacioni radovi su obavljeni na 21 lokalitetu i pripremljena je tehnička dokumentacija za 35 lokacija;

6) urađene su prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektima za pet regionalnih sistema vodosnabdevanja u cilju preispitivanja i redefinisanja rešenja predloženih ranijim strateškim i planskim dokumentima, uključujući i objekte koji su u funkciji ili je započeta njihova izgradnja;

7) urađena su tri prostorna plana područja posebne namene za slivove akumulacija koja su regionalna izvorišta vodosnabdevanja pitkom vodom, prema proglašenim zonama sanitarne zaštite, čime je izvršena zaštita kvaliteta voda i vodnih tela namenjenih vodosnabdevanju;

8) izveden je deo radova na izgradnji brane sa akumulacijom "Arilje" profil "Svračkovo";

9) izveden je deo radova na izgradnji brane sa akumulacijom "Stubo-Rovni", Valjevo;

10) izgrađeni su i rekonstruisani delovi vodnih objekata za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe, postrojenja za pripremu vode za piće, magistralni cevovodi i rezervoari sa uređajima koji im pripadaju u 12 jedinica lokalnih samouprava;

11) izrađena je tehnička dokumentacija za izgradnju, odnosno rekonstrukciju vodnih objekata za snabdevanje vodom za piće (prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektima) za tri jedinice lokalne samouprave;

12) izveden je deo radova na izgradnji Regionalnog sistem vodosnabdevanja "Morava" (snabdevanje Velike Plane i Smederevske Palanke), kao i Regionalnog sistem vodosnabdevanja za Rasinski okrug (snabdevanje Kruševca, Varvarina i Ćićevca);

13) izrađena je tehnička dokumentacija za vodne objekte za navodnjavanje u javnoj svojini;

14) završeni su radovi na pojačanom održavanju kanala - dvonamenskih sistema Rečej, Međa, Itebej, Jankov most I i II, na izgradnji crpnih stanica Kaloča, Jegrička i Pesir i radova na podsistemu Nova Crnja - Žitište i Tisa-Palić, Kikinda - CS Mokrinska II, Mali Iđoš i započeti radovi na izgradnji deonice kanala Kula - Mali Iđoš, od km 10+310 do km 15+300 na podsistemu Mali Iđoš i hidromelioracionog sistema na području Šapca;

15) izvedeni su radovi na izgradnji nedostajućih elektroenergetskih objekata u cilju elektrifikacija polja za navodnjavanje na teritoriji tri jedinice lokalne samouprave;

16) izrađena je klasifikaciona i radionička dokumentacija za gradnju broda posebne namene - ledolomca;

17) izgrađeno je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Raškoj sa proširenjem kanalizacione mreže i rekonstrukcijom dela postojeće;

18) izveden je deo završnih radova na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda za naselja Rača, Adrovac i Donja Rača;

19) izgrađeno je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu sa proširenjem kolektorske i kanalizacione mreže;

20) izveden je deo radova na izgradnji glavnog kolektora u Leskovcu;

21) izgrađen je kolektor Vranje - Vranjska Banja;

22) izrađena je tehnička dokumentacija za izgradnju postrojenja za prečišćenje otpadnih voda u Brusu, Blacu i Kraljevu sa proširenjem kanalizacione mreže i rekonstrukcijom postojeće;

23) urađen je deo tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu i Loznici sa proširenjem kanalizacione mreže i rekonstrukcijom postojeće;

24) urađen je deo tehničke dokumentacije za izgradnju regionalnog sistema za prečišćavanje otpadnih voda za naselja Užice, Požega, Arilje, Kosjerić i Ivanjica;

25) urađen je deo tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Dimitrovgradu, Ražnju i Baču;

26) potpisan je i potvrđen Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama (april 2020. godine);

27) potpisan je i potvrđen Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o saradnji u oblasti održivog upravljanja prekograničnim vodama i slivovima od zajedničkog interesa (april 2020. godine);

28) zaključen je Ugovor o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji - faza I) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj koji je potvrđen od strane Narodne skupštine u februaru 2020. godine, za realizaciju projekta za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Republici Srbiji, koji obuhvata izgradnju i rekonstrukciju sistema za navodnjavanje u opštinama Negotin i Svilajnac;

29) u okviru aktivnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, uspostavljeni su sistemi za najavu poplavnih talasa i upozorenje na slivovima reke Save (Sava-FFWS) i Velike Morave (VMorava-FFWS), izvršena je modernizacija hidrološkog informacionog sistema (hardverski i softverski) i izvršena je rekonstrukcija približno 60 hidroloških stanica, kao i modernizacija merne opreme na njima.

V MEHANIZAM ZA PRAĆENJE SPROVOĐENJA I IZVEŠTAVANJE O REZULTATIMA

Praćenje sprovođenja aktivnosti i dostizanja planiranih rezultata i specifičnih ciljeva se vrši putem skupa pokazatelja koji su utvrđeni na nivou svakog pojedinačnog cilja, mere i aktivnosti. Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republička direkcija za vode. Realizaciju sprovođenja Akcionog plana prati Radna grupa formirana za potrebe izrade Nacrta akcionog plana.

Članovi Radne grupe jednom godišnje sačinjavaju Izveštaje o realizaciji Akcionog plana za mere i aktivnosti za čije je sprovođenje odgovorna institucija iz koje dolaze, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republička direkcija za vode koordinira izradu Izveštaja i dostavlja ga Vladi.

Izveštaj će putem objavljivanja na zvaničnoj internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republičke direkcija za vode biti dostupan široj javnosti.

VI INFORMACIJE O SPROVEDENIM KONSULTACIJAMA

Tokom izrade Predloga akcionog plana organizovani su konsultativni sastanci sa članovima Radne grupe za izradu nacrta i praćenje realizacije sprovođenja Akcionog plana, u cilju što boljeg definisanja zadatih indikatora kao i prioritetnih aktivnosti. Članovi Radne grupe davali su predloge aktivnosti sa aspekta nadležnosti organa, organizacija i preduzeća iz kojih su delegirani. Održano je šest sastanaka u prostorijama Republičke direkcije za vode (Bulevar umetnosti 2a, Novi Beograd), u periodu od novembra 2019. do marta 2020. godine. Nakon toga, usaglašavanje je nastavljeno razmenom informacija putem mejla, zbog ograničavanja održavanja sastanaka usled proglašenja epidemije i sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19.

Javna rasprava o Predlogu akcionog plana, započeta je 26. novembra 2020. godine objavom Zaključka Odbora za privredu i finansije Vlade sa Programom javne rasprave, Predloga akcionog plana i Obrasca za davanje primedbi i sugestija za unapređenje teksta, na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Republičke direkcije za vode, kao i na portalu e-Uprave. Pored javnog pozivanja, Republička direkcija za vode je prosledila poziv Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom u cilju što boljeg obuhvata svih potencijalnih učesnika u javnoj raspravi. Sve zainteresovane strane i široka javnost su bili u mogućnosti da dostave svoje primedbe i sugestije elektronskim putem, u roku od 20 dana, zaključno sa 16. decembrom 2020. godine.

Primedbe i sugestije, pristigle tokom javne rasprave, odnosile su se na unapređenje teksta Akcionog plana, kao i na korekciju i dopunu pojedinih mera/aktivnosti prikazanih u tabelarnom delu. Sve primedbe, predlozi i sugestije učesnika javne rasprave, pažljivo su analizirane od strane Komisije za sprovođenje postupka javne rasprave o Predlogu akcionog plana (u daljem tekstu: Komisija za AP). Nakon postupanja po primedbama, a na osnovu donetih zaključaka Komisije za AP, pristupilo se sačinjavanju finalnog teksta Akcionog plana. Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi je javno dostupan na internet stranici Republičke direkcije za vode: http://www.rdvode.gov.rs/javne-rasprave.php.

Takođe, na osnovu Zakona o strateškoj proceni uticaja ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 88/10), sprovedena je javna rasprava o Nacrtu izveštaja o strateškoj proceni uticaja Akcionog plana za realizaciju Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine na životnu sredinu (u daljem tekstu: Nacrt izveštaja o SPU), u periodu od 26. novembra do 26. decembra 2020. godine. Primedbe i sugestije, pristigle tokom javne rasprave su analizirane od strane Komisije za sprovođenje postupka javne rasprave o Nacrtu izveštaja za SPU i prihvaćene izmene su unete u tekst Nacrta izveštaja o SPU. Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi je javno dostupan na internet stranici Republičke direkcije za vode: http://www.rdvode.gov.rs/javne-rasprave.php.

VII FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE AKCIONOG PLANA

Procenjena finansijska sredstva neophodna za finansiranje mera i aktivnosti u periodu važenja Akcionog plana, odnosno za period od 2021. do 2023. godine, prikazana su u narednoj tabeli, i to po oblastima, u zavisnosti od izvora finansiranja.

Izvor finansiranja	Procenjena finansijska sredstva po oblastima (u 000 din)				Ukupno (u 000 din)
	Korišćenje voda	Zaštita voda od zagađivanja	Uređenje vodotoka i zaštita od štetnog dejstva voda	Pravni i institucionalni okvir
Budžet RS	6.060.978	2.426.525	4.886.734	136.562	13.510.799
Budžet APV	1.200.000	/	1.804.386	/	3.004.386
Budžet JLS	1.387.800	/	/	/	1.387.800
EU sredstva	/	3.180.365	/	192.000	3.372.365
Donacije i zajmovi	26.713.744	1.253.520	8.333.258	/	36.300.522
Sredstva JKP BVK	4.470.000	51.294	/	/	4.521.294
Ostalo	7.198.000	0	4.673.000	0	11.871.000
Ukupno (u 000 din)	47.030.522	6.911.704	19.697.378	328.562	73.968.166

Lista skraćenica korišćenih u tabelama

MPŠV - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

RDV - Republička direkcija za vode

UŠ - Uprava za šume

UPZ - Uprava za poljoprivredno zemljište

PSPVŠ - Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

MZŽS - Ministarstvo zaštite životne sredine

MGSI - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

MZ - Ministarstvo zdravlja

MF - Ministarstvo finansija

MEI - Ministarstvo za evropske integracije

MDULS - Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

MUP - Ministarstvo unutrašnjih poslova

SVS - Sektor za vanredne situacije

KUJU - Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima

JVP SV - Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode"

JVP VV - Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine"

AZŽS - Agencija za zaštitu životne sredine

RHMZ - Republički hidrometeorološki zavod

RZS - Republički zavod za statistiku

RSZ - Republički sekretarijat za zakonodavstvo

JLS - Jedinica lokalne samouprave

JKP - Javno komunalno preduzeće

JP - Javno preduzeće

DGZI - Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju

BVK - Beogradski vodovod i kanalizacija

ODS - Operator distributivnog sistema "EPS Distribucija" d.o.o.

FAO - Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija

EBRD - Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj

WBIF - Investicioni okvir za Zapadni Balkan

WB - Svetska banka

EIB - Evropska investiciona banka

AFD - Francuska razvojna agencija

IPF - Podrška infrastrukturnim projektima na Zapadnom Balkanu

EU PPF 6 - Podrška Evropske unije u pripremi projekata (projektna jedinica 6)

IPA - Instrument za pretpristupnu pomoć

EU - Evropska unija

RS - Republika Srbija

APV - Autonomna pokrajina Vojvodina

PPOV - Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

CV - Ciljana vrednost

CS - Crpna stanica

VIII AKTIVNOSTI ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE U PERIODU OD 2021. DO 2023. GODINE

Tabelu Akcionog plana, koja je sastavni deo ovog plana, možete pogledati OVDE

IX ZAVRŠNI DEO

Ovaj akcioni plan objaviti na internet stranici Vlade, na portalu e-Uprave i na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovaj akcioni plan objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".