ZAKON O POTVRĐIVANJU ODLUKE 2014/2 O IZMENI ANEKSA I KONVENCIJE O PREKOGRANIČNIM EFEKTIMA INDUSTRIJSKIH UDESA ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 17/2021)

ČLAN 1

Potvrđuje se Odluka 2014/2 o izmeni Aneksa I Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, usvojena 3-5. decembra 2014. godine u Ženevi, u originalu na engleskom, francuskom i ruskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Odluke 2014/2 o izmeni Aneksa I Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

ODLUKA 2014/2
O IZMENI ANEKSA I KONVENCIJE

Konferencija Strana,

Prepoznajući potrebu da se ažuriraju kategorije supstanci i smeša i navedene supstance i njihove granične količine, kako je sadržano u Aneksu I Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, u cilju uvođenja kriterijuma Globalno harmonizovanog sistema klasifikacije i obeležavanja hemikalija Ujedinjenih nacija (ST/SG/AC.10/30/Rev.4) i održavanja doslednosti sa odgovarajućim zakonodavstvom Evropske unije,

Imajući u vidu svoju odluku da se izvrši revizija opasnih supstanci i njihovih količina iz Aneksa I, i svoju odluku 2004/4 o uspostavljanju Radne grupe za razvoj konvencije,

Uvažavajući predlog da se izmeni Aneks I, koji je izradila radna grupa na osnovu detaljnog razmatranja,

Menja Aneks I Konvencije o opasnim supstancama za potrebe definisanja opasnih aktivnosti zamenjujući je tekstom navedenim u Aneksu ove odluke.

Aneks I

OPASNE SUPSTANCE ZA POTREBE DEFINISANJA OPASNIH AKTIVNOSTI 1

Kada supstanca ili smeša navedena u Delu II takođe spada u jednu ili više kategorija iz Dela I, koristi se granična količina data u Delu II.

Za identifikaciju opasnih aktivnosti, Strane će uzeti u obzir stvarna ili očekivana opasna svojstva i/ili količine svih prisutnih opasnih supstanci ili opasnih supstanci za koje je razumno predvideti da mogu nastati tokom gubitka kontrole aktivnosti, uključujući aktivnosti skladištenja, u okviru opasne aktivnosti.

Deo I
Kategorije supstanci i smeša koje nisu posebno navedene i Delu II

Kategorije u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom klasifikacije i obeležavanja hemikalija Ujedinjenih nacija (GHS)		Granične količine (u tonama)
1.	Akutna toksičnost, kategorija 1, svi putevi izlaganja2	20
2.	Akutna toksičnost: Kategorija 2, svi putevi izlaganja3 Kategorija 3, inhalaciono4	200
3.	Specifična toksičnost za ciljni organizam (STOT) - jednokratna izloženost (SE) STOT, kategorija 15	200
4.	Eksplozivi - nestabilni eksplozivi ili eksplozivi, gde supstanca, smeša ili proizvod pripadaju podklasi 1.1, 1.2, 1.3, 1.5 ili 1.6 iz poglavlja 2.1.2. GHS kriterijuma ili supstance ili smeše koje imaju eksplozivna svojstva prema Testu serije 2 Dela I Preporuka Ujedinjenih nacija o transportu opasnog tereta: Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima (Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima) i koje ne pripadaju klasi opasnosti organski peroksidi ili samoreaktivne supstance ili smeše6,7	50
5.	Eksplozivi, gde supstanca, smeša ili proizvod pripadaju podklasi 1.4 iz poglavlja 2.1.2 GHS7,8	200
6.	Zapaljivi gasovi, kategorija 1 ili 29	50
7.	Aerosoli,10 kategorije 1 ili 2, koji sadrže zapaljive gasove kategorije 1 ili 2 ili zapaljive tečnosti kategorije 1	500 (neto)
8.	Aerosoli,10 kategorije 1 ili 2, koji ne sadrže zapaljive gasove kategorije 1 ili 2 niti zapaljive tečnosti kategorije 111	50 000 (neto)
9.	Oksidujući gasovi, kategorija 112	200
10.	Zapaljive tečnosti: Zapaljive tečnosti, kategorija 1, ili Zapaljive tečnosti kategorija 2 ili 3, koje se održavaju na temperaturi većoj od njihove tačke ključanja13, ili druge tečnosti čija je tačka paljenja ≤ 60°C, koje se održavaju na temperaturi većoj od njihove tačke ključanja14	50
11.	Zapaljive tečnosti: Zapaljive tečnosti kategorije 2 ili 3 kod kojih posebni uslovi procesa, kao što su visok pritisak ili visoka temperatura, mogu stvoriti opasnosti od industrijskog udesa15, ili druge tečnosti sa tačkom paljenja ≤ 60°C kod kojih posebni uslovi procesa, kao što su visok pritisak ili visoka temperatura, mogu stvoriti opasnosti od industrijskog udesa14	200
12.	Zapaljive tečnosti, kategorije 2 ili 3, koje nisu obuhvaćene pod 10. i 11.16	50 000
13.	Samoreaktivne supstance i smeše i organski peroksidi: Samoreaktivne supstance i smeše, tip A ili B, ili Organski peroksidi, tip A ili B17	50
14.	Samoreaktivne supstance i smeše i organski peroksidi: Samoreaktivne supstance i smeše, tip C, D,E ili F, ili Organski peroksidi, tip C, D, E ili F18	200
15.	Samozapaljive tečnosti i čvrste supstance, kategorija 1	200
16.	Oksidujuće tečnosti i čvrste supstance, kategorije 1, 2 ili 3	200
17.	Opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1 ili Hronično 119	200
18.	Opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Hronično 220	500
19.	Supstance ili smeše koje burno reaguju sa vodom, kao što su acetil hlorid, titanijum tetrahlorid	500
20.	Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, kategorija 121	500
21.	Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju toksičan gas (supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom ili vlažnim vazduhom oslobađaju gasove koji su klasifikovani kao akutno toksični, kategorija 1, 2 ili 3, kao što su aluminijum fosfid ili fosfor pentasulfid)	200

Deo II
Imenovane supstance

Supstanca		Granična količina (u tonama)
1a.	Amonijum nitrat22	10 000
1b.	Amonijum nitrat23	5 000
1c.	Amonijum nitrat24	2 500
1d.	Amonijum nitrat25	50
2a.	Kalijum nitrat26	10 000
2b.	Kalijum nitrat27	5 000
3.	Arsen pentoksid, arsenatna (V) kiselina i/ili njene soli	2
4.	Arsen trioksid, arsenitna (III) kiselina i/ili njene soli	0.1
5.	Brom	100
6.	Hlor	25
7.	Jedinjenja nikla u obliku praha koja se mogu udahnuti: nikl monoksid, nikl dioksid, nikl sulfid, trinikl disulfid, dinikl trioksid	1
8.	Etilenimin	20
9.	Fluor	20
10.	Formaldehid (koncentracija ≥ 90%)	50
11.	Vodonik	50
12.	Hlorovodonik (gas u tečnom stanju)	250
13.	Alkili olova	50
14.	Tečni zapaljivi gasovi, kategorija 1 ili 2 (uključujući tečni naftni gas) i prirodni gas28	200
15.	Acetilen	50
16.	Etilen oksid	50
17.	Propilen oksid	50
18.	Metanol	5 000
19.	4, 4′-metilen bis-(2-hloranilin) i/ili njegove soli, u obliku praha	0.01
20.	Metil izocijanat	0.15
21.	Kiseonik	2 000
22.	Toluen diizocijanat (2,4-toluen diizocijanat i 2,6-toluen diizocijanat)	100
23.	Karbonil dihlorid (fozgen)	0.75
24.	Arsin (arsen trihidrid)	1
25.	Fosfin (fosfor trihidrid)	1
26.	Sumpor dihlorid	1
27.	Sumpor trioksid	75
28.	Polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini (uključujući tetrahlordibenzodioksin (TCDD)), preračunati kao ekvivalent TCDD29	0.001
29.	Sledeći karcinogeni ili smeše koje sadrže sledeće karcinogene u koncentracijama iznad 5% masenih: 4-Aminobifenil i/ili njegove soli, Benzotrihlorid, Benzidin i/ili njegove soli, Bis (hlormetil) etar, Hlormetil metil etar, 1,2-Dibrometan, Dietil sulfat, Dimetil sulfat, Dimetilkarbamoil hlorid, 1,2-Dibrom-3-hlorpropan, 1,2-Dimetilhidrazin, Dimetilnitrozamin, Heksametil fosfortriamid, Hidrazin, 2-Naftilamin i/ili soli, 4-Nitrodifenil i 1,3-Propansulton	2
30.	Proizvodi od nafte i alternativna goriva: a) benzini i primarni benzini b) kerozini (uključujući goriva za mlazne avione) v) gasna ulja (uključujući dizel gorivo, lož ulja za domaćinstva i mešavine gasnih ulja) g) teška lož ulja; d) alternativna goriva koja služe za iste namene i sa sličnim svojstvima u pogledu zapaljivosti i opasnosti po životnu sredinu kao i proizvodi iz tačaka a) do g)	25 000
31.	Amonijak, bezvodni	200
32.	Bor trifluorid	20
33.	Vodonik sulfid	20
34.	Piperidin	200
35.	Bis (2-dimetilaminoetil) (metil) amin	200
36.	3-(2-Etilheksiloksi) propilamin	200
37.	Smeše natrijum hipohlorita klasifikovane kao opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1 [H400], koje sadrže < od 5% aktivnog hlora i nisu klasifikovane ni u jednu drugu kategoriju opasnosti u Delu I Aneksa I.30	500
38.	Propilamin31	2 000
39.	Terc-butil akrilat31	500
40.	2-Metil-3-butennitril31	2 000
41.	Tetrahidro-3,5-dimetil-1,3,5,-tiadiazin-2-tion (Dazomet) (see note 21.)(dazomet)31	200
42.	Metil akrilat31	2 000
43.	3-Metilpiridin31	2 000
44.	Brom-3-hlorpropan31	2 000

Napomene

1 Kriterijumi u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom Ujedinjenih nacija - United Nations Globally Harmonized System (GHS) za klasifikaciju i obeležavanje hemikalija (ST/SG/AC.10/30/Rev.4). Strane treba da koriste ove kriterijume kada klasifikuju supstance ili smeše za potrebe Dela I ovog aneksa, osim ukoliko nisu u nacionalnom zakonodavstvu usvojeni drugi pravno obavezujući kriterijumi. Smeše se tretiraju na isti način kao supstance, pod uslovom da su u okviru graničnih koncentracija propisanih prema njihovim svojstvima u skladu sa GHS, osim kada je posebno naveden procentualni sastav ili drugi opis.

2 Prema kriterijumima iz poglavlja 3.1.2 i 3.1.3 GHS.

3 Prema kriterijumima iz poglavlja 3.1.2 i 3.1.3 GHS.

4 Supstance koje pripadaju klasi opasnosti akutna toksičnost, kategorija 3, peroralno, spadaju pod odeljak 2 akutna toksičnost u onim slučajevima kada se ne mogu klasifikovati niti na osnovu akutne inhalacione toksičnosti, niti na osnovu dermalne toksičnosti, na primer usled nedostatka ubedljivih podataka o inhalacionoj i dermalnoj toksičnosti.

5 Supstance koje dovode do znatnih toksičnih efekata kod ljudi ili za koje se na osnovu eksperimenata na životinjama pretpostavlja da mogu da izazovu jake toksične efekte kod ljudi posle višekratne izloženosti. Dalje smernice su date na slici 3.8.1. i tabeli 3.8.1. dela 3 GHS.

6 Ispitivanje eksplozivnih svojstava supstanci i smeša je neophodno samo ako se skrining procedurom, u skladu sa dodatkom 6, deo 3, Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, utvrdi da bi supstanca ili smeša mogla imati eksplozivna svojstva.

7 Klasa opasnosti Eksplozivi obuhvata i eksplozivne proizvode. Ako je količina eksplozivne supstance ili smeše u eksplozivnom proizvodu poznata, ta količina se uzima u obzir za potrebe ove konvencije. Ako količina eksplozivne supstance ili smeše u proizvodu nije poznata, tada se, za potrebe ove konvencije, ceo proizvod tretira kao eksploziv.

8 Ako su eksplozivi koji su klasifikovani u podklasu 1.4 raspakovani ili prepakovani, svrstavaju se pod odeljak 4 (Eksplozivi), osim ako se utvrdi da opasnost tog eksploziva još uvek odgovara podklasi 1.4, u skladu sa GHS.

9 Prema kriterijumima iz poglavlja 2.2.2 GHS.

10 Aerosoli su klasifikovani prema kriterijumima iz poglavlja 2.3 GHS i Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Deo III, odeljak 31.

11 Za korišćenje ovog odeljka mora se dokumentovati da aerosolni raspršivač ne sadrži zapaljivi gas, kategorija 1 ili 2, niti zapaljivu tečnost, kategorija 1.

12 Prema kriterijumima iz poglavlja 2.4.2 GHS.

13 Prema kriterijumima iz poglavlja 2.6.2 GHS.

14 Tečnosti sa tačkom paljenja višom od 35°C mogu se smatrati nezapaljivim tečnostima za neke regulatorne svrhe (npr. transport), ukoliko su pri ispitivanju zapaljivosti prema L2, Deo III, odeljak 32 Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima, dobijeni negativni rezultati. Ovo, međutim, ne važi pod uslovima kao što su visoka temperatura ili pritisak i stoga su takve tečnosti obuhvaćene ovim odeljkom.

15 Prema kriterijumima iz poglavlja 2.6.2 GHS.

16 Prema kriterijumima iz poglavlja 2.6.2 GHS.

17 Prema kriterijumima iz poglavlja 2.8.2 i 2.15.2.2 GHS.

18 Prema kriterijumima iz poglavlja 2.8.2 i 2.15.2.2 GHS.

19 Prema kriterijumima iz poglavlja 4.1.2 GHS.

20 Prema kriterijumima iz poglavlja 4.1.2 GHS.

21 Prema kriterijumima iz poglavlja 2.12.2 GHS.

22 Amonijum nitrat (10,000): đubriva koja imaju sposobnost samoodržive razgradnje. Ovo se primenjuje na složena/kombinovana đubriva na bazi amonijum-nitrata (složena/kombinovana đubriva sadrže amonijum nitrat sa fosfatom i/ili potašom), koja imaju sposobnost samoodržive razgradnje prema UN ispitivanju u koritu (vidi UN Priručnik o metodama ispitivanjima i kriterijumima, Deo III. pododeljak 38.2), i kod kojih je sadržaj azota koji potiče od amonijum-nitrata:

a) između 15,75% i 24,5% masenih (udeo azota 15.75% i 24.5% masenih koji potiče od amonijum nitrata koji odgovara 45% i 70% amonijum nitratu) i koja ili ne sadrže više od 0,4% ukupno zapaljivih/organskih materija ili koja ispunjavaju zahteve odgovarajućeg testa otpornosti na detonaciju (npr., test sa čeličnom cevi od 4 inča);

b) 15.75% masenih ili manje i neograničen sadržaj zapaljivih materija.

23 Amonijum nitrat (5,000): kvaliteta kao za đubriva

Ovo se primenjuje na prosta đubriva na bazi amonijum-nitrata i na složena/kombinovana đubriva na bazi amonijum-nitrata kod kojih je udeo azota koji potiče od amonijum nitrata:

a) više od 24.5%, masenih, osim za smeše prostih đubriva na bazi amonijum-nitrata s dolomitom, krečnjakom i/ili kalcijum karbonatom od najmanje 90% čistoće,

b) više od 15.75% masenih za smeše amonijum nitrata i amonijum sulfata,

v) više od 28% (udeo azota 28% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 80% amonijum-nitratu) masenih za smeše prostih đubriva na bazi amonijum-nitrata sa dolomitom, krečnjakom i/ili kalcijum karbonatom od najmanje 90% čistoće;

i koja ispunjavaju zahteve odgovarajućeg testa otpornosti na detonaciju (npr., test sa čeličnom cevi od 4 inča);

24 Amonijum nitrat (2,500): tehnički.

Ovo se primenjuje na:

a) amonijum nitrat i smeše amonijum nitrata kod kojih je udeo azota koji potiče od amonijum nitrata:

(i) između 24,5% i 28%, masenih i koji ne sadrži više od 0,4% zapaljivih supstanci;

(ii) više od 28%, masenih, i koji ne sadrži više od 0,2% zapaljivih supstanci;

b) vodene rastvore amonijum-nitrata u kojima je koncentracija amonijum-nitrata veća od 80% masenih.

25 Amonijum nitrat (50) ("off-specs") "nespecifični" materijal i đubriva koji ne ispunjavaju zahteve odgovarajućeg testa otpornosti na detonaciju (npr., test sa čeličnom cevi od 4 inča);

Ovo se primenjuje na:

a) materijal koji se odbacuje u toku proizvodnog procesa i na amonijum-nitrat i smeše amonijum nitrata, prosta đubriva na bazi amonijum-nitrata i složena đubriva na bazi amonijum-nitrata označena u napomenama 23 i 24, koje krajnji korisnici vraćaju ili su vratili proizvođaču, privremenom skladištu ili postrojenju za ponovnu obradu, reciklažu ili tretman radi bezbedne upotrebe, jer više ne ispunjavaju uslove iz napomena 23 i 24;

b) đubriva iz napomene 22a) i napomene 23 koja ne ispunjavaju zahteve odgovarajućeg testa otpornosti na detonaciju (npr., test sa čeličnom cevi od 4 inča);

26 Kalijum nitrat (10,000): kombinovana đubriva na bazi kalijum-nitrata (u kuglicama/granulama), koja imaju ista svojstva kao čist kalijum-nitrat.

27 Kalijum nitrat (5000): kombinovana đubriva na bazi kalijum-nitrata (u obliku kristala), koja imaju ista opasna svojstva kao čist kalijum-nitrat.

28 Prerađen biogas: za svrhu primene Konvencije prerađen biogas se može klasifikovati pod redni broj 14 Deo 2 Aneksa I, kada je obrađen u skladu sa važećim standardima za prečišćen i prerađen biogas, čime se obezbeđuje kvalitet koji je jednak kvalitetu prirodnog gasa, uključujući sadržaj metana, i koji sadrži maksimalno 1% kiseonika.

29 Polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini. Količine polihlorovanih dibenzofurana i polihlorovanih dibenzodioksina se izračunavaju koristeći sledeće faktore ekvivalentne toksičnosti za čoveka i sisare (TEF) Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za dioksine i jedinjenja slična dioksinu, koji su ponovo preračunati 2005. godine:

SZO 2005 TEF

Dioksini	TEF	Furani	TEF
2,3,7,8-TCDD	1	2,3,7,8-TCDF	0.1
1,2,3,7,8-PeCDD	1	2,3,4,7,8-PeCDF	0.3
1,2,3,4,7,8-HxCDD	0.1	1,2,3,7,8-PeCDF	0.03
1,2,3,6,7,8-HxCDD	0.1	1,2,3,4,7,8-HxCDF	0.1
1,2,3,7,8,9-HxCDD	0.1	1,2,3,7,8,9-HxCDF	0.1
1,2,3,4,6,7,8-HpCDD	0.01	2,3,4,6,7,8-HxCDF	0.1
OCDD	0.0003	1,2,3,7,8,9-HxCDF	0.1
		1,2,3,4,6,7,8-HpCDF	0.01
		1,2,3,4,7,8,9-HpCDF	0.01
		OCDF	0.0003

Skraćenice: Hx = heksa, Hp = hepta, O = okta, Pe = penta, T = tetra.

Referenca: Martin Van den Berg i drugi, "2005 World Health Organization Reevaluation of Human and Mammalian Toxic Equivalency Factors for Dioxins and Dioxin-like Compounds", Toxicological Sciences, vol. 93, No. 2 (October 2006), pp. 223-241.

30 Pod uslovom da smeša u odsustvu natrijum-hipohlorita ne bi bila klasifikovana kao opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1.

31 U slučajevima kada ova opasna supstanca spada u kategoriju 10 zapaljive tečnosti ili kategoriju 11 zapaljive tečnosti, za svrhu Konvencije primenjuje se najmanja granična količina.

ČLAN 3

O prihvatanju izmena i dopuna tehničkih propisa koji su sastavni deo Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa i njihovoj primeni u Republici Srbiji odlučuje Vlada.

O objavljivanju tehničkih propisa iz stava 1. ovog člana stara se ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.

ČLAN 4

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".