ZAKLJUČAK O USVAJANJU ČETVRTOG AKCIONOG PLANA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD DO 31. DECEMBRA 2021. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 86/2021)

1. Usvaja se Četvrti akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period do 31. decembra 2021. godine, koji je odštampan uz ovaj zaključak i čini njegov sastavni deo.

2. Zadužuje se Ministarstvo rudarstva i energetike da Četvrti akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period do 31. decembra 2021. godine iz tačke 1. ovog zaključka u prevodu na engleski jezik dostavi Sekretarijatu Energetske zajednice.

3. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

ČETVRTI AKCIONI PLAN
ZA ENERGETSKU EFIKASNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD DO 31. DECEMBRA 2021. GODINE

Skraćenice:

APEE - Akcioni plan za energetsku efikasnost

BDP - bruto društveni proizvod

CFL - kompaktna fluorescentna sijalica

CHP - kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije

DEES - distributivni elektroenergetski sistem

EBRD - Evropska banka za obnovu i razvoj

EBRD - REEP- Regionalni projekat energetske efikasnosti

EED - Direktiva o energetskoj efikasnosti - Direktiva 2012/27/EU

EE - energetska efikasnost

EMS - Akcionarsko društvo "Elektromreža Srbije"

EZ - Energetska zajednica

EPBD - Direktiva o energetskim performansama zgrada - Direktiva 2010/31/EU

EPS - Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije"

ESCO - kompanije koje pružaju energetske usluge u skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije/Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije

ESD - Direktiva o energetskoj efikasnosti finalne potrošnje energije i energetskim uslugama - Direktiva 2006/32/EZ

EU - Evropska unija

EURO 1-6 - evropski propisi o izduvnoj emisiji motornih vozila

ISEM - Informacioni sistem za energetski menadžment

JLS - jedinica lokalne samouprave

JPP - javno-privatno partnerstvo

GHG - gasovi sa efektom staklene bašte

GIZ - Nemačka organizacija za tehničku saradnju

GIZ/ORF - Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu u okviru GIZ-a

GGF - Fond "Zeleno za rast"

GEF - Globalni fond za životnu sredinu

MFI - međunarodne finansijske institucije

MGSI - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

MMSP - mikro, mala i srednja preduzeća

MRE - Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije

MP - Ministarstvo privrede Republike Srbije

MSP - mala i srednja preduzeća

MTTT - Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije

MRSD - miliona dinara

MEUR (M€) - miliona EUR

MVP - Informacioni sistem za praćenje i proveru ostvarenih ušteda finalne energije, kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove energetike

nZEB - zgrada sa gotovo nultom potrošnjom energije

ODS - operator distributivnog sistema

OIE - obnovljivi izvori energije

OPD - metodologija izračunavanja ušteda energije "Odozgo prema dole"

OPG - metodologija izračunavanja ušteda energije "Odozdo prema gore"

POS - Program ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine

RS - Republika Srbija

RSD - dinar

RZS - Republički zavod za statistiku

SDG - sistemi daljinskog grejanja

SEI - Baza podataka "Srpski energetski indikatori"

SEM - Sistem energetskog menadžmenta

TABULA - Tipologija građevinskog fonda za procenu energetske efikasnosti

TFC - ukupna potrošnja finalne energije (Total Final Consumption)

TPES - ukupna isporučena primarna energija (Total Primary Energy Supply)

KJN - Uprava za javne nabavke/Kancelarija za javne nabavke (počev od 1. jula 2020. godine)

UNDP - Program Ujedinjenih nacija za razvoj

REZIME

Četvrti akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije pripremljen je za period do 31. decembra 2021. godine. Izveštaj naročito sadrži postignute rezultate ušteda finalne energije, statusu realizacije pojedinih mera definisanih u okviru 3. APEE, ciljeve za uštedu finalne energije u 2020. i 2021. godini, mere za njihovo dostizanje, kao i status implementacije mera definisanih Direktivom 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti a preuzetih od strane Energetske zajednice Odlukom Ministarskog saveta (D/2015/08/MC-EnC).

Cilj predviđene ukupne uštede energije u 2018. godini, kako je utvrđeno još u okviru 1. APEE iznosi 0,7524 Mtoe, što predstavlja 9% referentne potrošnje energije u 2008. godini. Ministarstvo rudarstva i energetike, prema svim prikupljenim, obrađenim i procenjenim podacima nalazi da je ostvareno 88% od zadatog cilja, kako je i prikazano u Tabeli 1 ovog dokumenta.

Pokazuje se da najveći uticaj na rezultate ušteda, kao i u prethodnom APEE, imaju sistemske mere koje obuhvataju veliki deo sektorske potrošnje kao npr. izgradnja objekata po novim propisima, promocija i prodaja efikasnih uređaja; zamena starih vozila novim itd. U ovom izveštajnom periodu značajna novina su ostvarene uštede energije po osnovu implementacije Sistema energetskog menadžmenta, kako u javno-komercijalnom sektoru tako i u industriji. U Prilogu 4 dat je spisak svih mera.

Što se tiče cilja za 2020. godinu on je utvrđen u POS kao cap-consuption za primarnu energije u visini od 17,981 miliona toe primarne energije i 13,103 miliona toe za finalnu energiju. Za 2021. godinu cilj za cap-consuption zadržava se na istom nivou kao za 2020. godinu.

Institucionalni i pravni okvir za implementaciju mera, nadzor nad implementacijom i izveštavanje se u odnosu na prethodni APEE nije značajnije menjao, dok se pravni okvir promenio jer je donet novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije ("Službeni glasnik RS", broj 40/21 - u daljem tekstu: ZEERUE). Na osnovu člana 7. ZEERUE, osnovni akti kojima se utvrđuje politika energetske efikasnosti su: Strategija razvoja energetike Republike Srbije koja se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, program kojim se utvrđuju uslovi, način, dinamika i mere za ostvarivanje Strategije, koja se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike i integrisani nacionalni energetski i klimatski plan koji se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike. Na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1) ZEERUE, danom stupanja na snagu ZEERUE prestaje da važi Zakon o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13 - u daljem tekstu: ZEKE), osim odredaba čl. 7-9. koje se odnose na Akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije, koje važe do 31. decembra 2021. godine.

Osnovna institucija koja je odgovorna za kontrolu implementaciju APEE je ministarstvo nadležno za poslove energetike u skladu sa članom 9. Zakona o efikasnom korišćenju energije.

Finansijski okvir nije značajnije unapređen u izveštajnom periodu 2016-2018. Uvođenje naknade za energetsku efikasnost, kroz Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Službeni glasnik RS", br. 95/18 i 49/19) koji je donet krajem 2018. godine, treba da omogući značajnija namenska budžetska sredstva za implementaciju mera energetske efikasnosti. Po osnovu navedene naknade na godišnjem nivou će se prikupiti sredstva u visini od oko 9 MEUR, a naknada predstavlja prihod budžeta Republike Srbije.

Značajnije unapređenje implementacione politike očekuju se kroz uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, kao organa uprave u sastavu Ministarstva rudarstva i energetike, čije osnivanje je predviđeno na osnovu ZEERUE.

1. UVOD

U 2018. godini u Republici Srbiji je bilo 6,98 miliona stanovnika. Broj stanovnika smanjen je za 2,1% u odnosu na izveštaj iz 2014. godine dat u 3. APEE. BDP Republike Srbije bio je 5072932,2 MRSD (42.855 M€) u 2018. godini što je za oko 76% više u odnosu na nivo iz 2015. prema tekućim cenama. Pozitivni trend rasta BDP održao se u celom periodu implementacije 3. APEE (u periodu od 2016. do 2018. godine), tako da je 2018. godine BDP po glavi stanovnika u Republici Srbiji iznosio je 6.143 €, dok je u 28 zemalja Evropske unije iznosio 36.736 €. Stopa nezaposlenosti, u odnosu na prethodan period, je smanjena i u 2018. godini iznosila je 11,3%.

Finalna potrošnja energije je smanjena za 2% u periodu od 2010. do 2018. godine. Preciznije, finalna potrošnja energije smanjena je u periodu od 2012. do 2014. godine, dok je trend rasta zabeležen od 2015. do 2018. godine, uporedo sa rastom privrednih aktivnosti. Primarna potrošnja energije smanjena je za 13% u periodu od 2010. do 2014. godine, dok je u periodu od 2014. do 2018. godine zabeležen trend povećanja, koji je rezultirao rastom od 15%1.

Za izveštajni period od 2016. do 2018. godine, kada je implementiran 3. APEE, usvojena su dva bitna akta za oblast energetske efikasnosti. Prvi akt je Uredba o utvrđivanju programa ostvarivanja strategije razvoja energetike za period od 2017. do 2023. godine ("Službeni glasnik RS", broj 104/17), kojom se zadaje cilj za 2020. godinu za EE, a drugi akt je Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Službeni glasnik RS", br. 95/18 i 49/19), koji uvodi osnov za uspostavljanje održivog finansiranja energetske efikasnosti kroz uvođenje naknade za energetsku efikasnost.

Problemi u implementaciji tri usvojena plana za energetsku efikasnost Republike Srbije, u periodu od 2010. do 2018. godine ticali su se u velikoj meri sporog oporavka privrede, nakon recesije povezane sa Svetskom ekonomskom krizom, i katastrofalnih poplava iz 2014. godine. Nakon dostignute fiskalne stabilnosti u prethodne tri godine i uspostavljanja dinamičnih stopa privrednog rasta, Vlada je fokusirana na intenziviranje započetih sistemskih reformi, kako bi se obezbedilo strukturno uravnoteženje privrede2.

Četvrti akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije pripremljen je za period do 31. decembra 2021. godine (u daljem tekstu: 4. APEE). 4. APEE sadrži izveštaj o dosadašnjim rezultatima ušteda energije na strani finalne potrošnje i stepen realizacije cilja postavljenog još u 1. APEE; rezultate ušteda energije na strani primarne potrošnje i status realizacije pojedinih tehničkih mera definisanih u okviru 3. APEE; pregled aktivnosti sprovedenih u cilju transpozicije i implementacije Direktive 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti (u daljem tekstu: EED); i daje i planove u vezi sa daljim usklađivanjem sa zahtevima EED i indikativan cilj zaključno sa 2021. godinom.

Indikativni cilj ukupne uštede finalne energije u 2018. godini, kako je utvrđeno u sva tri akciona plana za energetsku efikasnost iznosio je 0,7524 Mtoe, što je predstavljalo 9% referentne potrošnje finalne energije u 2008. godini. 1. APEE je bio kreiran u skladu sa Odlukom 2009/05/MS-Enc od 18. decembra 2009. godine Ministarskog saveta Energetske zajednice i Direktivom 2006/32/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o energetskoj efikasnosti kod krajnjih korisnika i energetskim uslugama; dok su kasniji dokumenti, 2. i 3. APEE kreirani u skladu sa istom odlukom Ministarskog saveta i doneti na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13), u formatu koji je pripremila Energetska zajednica (tzv. NEEAP template).

Kako je Direktiva 2006/32/EZ u Evropskoj uniji prestala da važi i umesto nje stupila na snagu Direktiva 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti, Energetska zajednica je Odlukom Ministarskog saveta (D/2015/08/MC-EnC) iz oktobra 2015. godine usvojila obavezujuću primenu Direktive 2012/27/EU za potpisnice ugovora o Energetskoj zajednici, počevši od 2017. godine. Time je 3. APEE bio poslednji APEE koji se radio u skladu sa zahtevima Direktive 2006/32/EZ (u daljem tekstu: ESD direktiva), ali je već sadržao i neke elemente koji se tiču Direktive 2012/27/EU. Navedenom odlukom su uspostavljeni i novi indikativni ciljevi za energetsku efikasnost, za zemlje potpisnice Ugovora o Energetskoj zajednici, izraženi kroz zadatu vrednost maksimalne potrošnje finalne i primarne energije za 2020. godinu.

Energetska zajednica je 2018. godine usvojila Preporuku 2018/01/MC-EnC o pripremi i razvoju integrisanih nacionalnih planova za energetiku i klimu; takođe u toku je proces pregovora u okviru Energetske zajednice o uspostavljanju novih ciljeva za EE, OIE i GHG emisije za 2030. godinu, na način kako je to već uređeno u EU, kroz tzv. "Clean Energy for all Europeans package" koji je na snazi od juna 2019. godine. Ovim "paketom" EU se obavezala da do 2030. godine smanji emisije GHG za 40% u odnosu na 1990. godinu, da poveća energetsku efikasnosti za 32,5% i da ostvari učešće OIE od 32% na nivou EU, s tim da svaka zemlja članica EU zadaje sopstvene ciljeve koji treba da doprinesu opštem cilju za EU.

Republika Srbija je prema procenama, koje su izvedene na osnovu prikupljenih podataka o ostvarivanju cilja za period od 2010. do 2018. godine, implementirala akcione planove uspešno, tj. ostvarila je 88% od zadatog cilja za 2018. godinu. Takođe je na putu da realizuje cilj izražen u vidu maksimalne dozvoljene potrošnje za primarnu i finalnu energiju zadat za 2020. godinu u POS.

______
1 Godišnji izveštaj za Strategiju razvoja energetike i Program ostvarivanja Strategije za period 2017-2018. godine. Projekat Razvoja kapaciteta energetskog planiranja u Republici Srbiji, EuropeAid/135625/IH/SER/RS
2 Fiskalna strategija za 2019. godinu sa projekcijama za 2020. i 2021. godinu

2. PREGLED NACIONALNIH CILJEVA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST I OSTVARENIH UŠTEDA

Ukupna ušteda finalne energije u 2018. godini, prema procenama Ministarstva rudarstva i energetike (u daljem tekstu Ministarstvo) je 0,661 Mtoe, što predstavlja 88% od postavljenog indikativnog cilja za period od 2010. do 2018. godina, a u skladu sa zahtevima ESD direktive. U Tabeli 1. prikazana je procena ostvarenih rezultata po sektorima finalne potrošnje.

Tabela 1. Nacionalni indikativni cilj za 2018. godinu i njegovo ostvarenje

Nacionalni nagovešteni cilj za 2018.		0,7524 (Mtoe)
Podela ciljeva po sektorima	Sektorski cilj	Ostvarena ušteda u 2018.
	Mtoe	Mtoe
Sektor domaćinstva	0,2776	0,2487
Javni i komercijalni sektor	0,1581	0,097
Sektor industrija	0,1227	0,0736
Sektor saobraćaja	0,1940	0,2417
Ukupno (Mtoe):	0,7524	0,661
Ukupno (GWh):	8.750	7.687,44
Procenat (%) (u poređenju sa ESD referentnom potrošnjom od 8,411 Mtoe)	9%	7,91%

Kao što se može primetiti iz Tabele 1, u odnosu na ciljeve postavljene u 3. APEE, Sektor saobraćaja je pokazao najbolje rezultate u realizaciji ušteda finalne energije, a zatim ga po realizaciji cilja prate Sektor domaćinstva, javno komercijalni i industrija. Tu činjenicu objašnjavamo i time što su prilikom procene rezultata, u ovom APEE, najpotpuniji podaci prikupljeni i analizirani za Saobraćaja.

Procene Ministarstva su da su uštede i veće od prikazanih u ovoj tabeli, ali i dalje Ministarstvo nema u punoj meri podatke o aktivnostima koje se tiču energetske efikasnosti na strani domaćinstava, Javno komercijalnog sektora i Sektora industrije. Problem prikupljanja, obrade i verifikacije podataka, koji je pratio sva tri prethodna akciona plana još uvek nije u potpunosti prevaziđen. Dostavljanje podataka o projektima i merama EE, u Javnom sektoru, se i dalje odvijalo putem OPG obrazaca, elektronskom poštom, a zaposleni u MRE bi unosili i obrađivali te podatke. Novi Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije predviđa mehanizam automatizacije praćenja ušteda kroz MVP informacioni sistem, gde korisnici, naročito iz Javnog sektora, imaju obavezu unošenja podataka o sprovedenim merama i ostvarenim uštedama energije, dok MRE upravlja informacionim sistemom. Takođe su uvedene kaznene odredbe za odgovorna lica u Javnom sektoru koja ne dostavljaju podatke, a unapređeni su i mehanizmi nadzora nad sprovođenjem zakona.

Podatke potrebne za proračun ušteda energije, koji se odnose na Sektor domaćinstva, Republički zavod za statistiku još uvek ne prati na način da se mogu iskoristiti direktno kao ulaz za OPD metodologiju; dok se u Sektoru industrije tek očekuje unapređenje izveštavanja kroz dalju implementaciju Sistema energetskog menadžmenta.

Najpotpunije podatke MRE je dobilo u okviru sektora saobraćaja, kroz razvijenu saradnju sa drugim institucijama sistema.

U izveštavanju o uštedama energije, u ovom dokumentu, za procenjene ušteda je korišćena metodologija OPG, dok su za Sistem energetskog menadžmenta korišćene razlike u izmerenoj vrednosti potrošnje primarne energije.

2.1. Pregled ušteda finalne energije

2.1.1. Sektor domaćinstva

Prilikom određivanja ušteda finalne energije u Sektoru domaćinstva, za ocenu rezultata predloženih mera datih u 3. APEE, korišćeni su sledeći izvori:

a) podaci od Međunarodnih finansijskih institucija koje su plasirale kredite preko banaka;

b) od Republičkog zavoda za statistiku podaci o broju novoizgrađenih i dograđenih stambenih objekata, iz Tabele je korišćena raspodela zgrada po tipu i godini izgradnje, podaci o potrošnji zgrada preuzeti sa http://webtool.building-typology.eu, inženjerske procene o efikasnosti termotehničkih sistema od 70%, i korišćena je vrednost maksimalne dozvoljene godišnje potrebne finalne energije za grejanje propisane Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskom svojstvima zgrada ("Službeni glasnik RS", br. 69/12 i 44/18 - dr. propis);

v) od više različitih ovlašćenih uvoznika dobijeni su podaci o broju prodatih uređaja koji utiču na potrošnju energije i klasi energetske efikasnosti i procenjenoj potrošnji tih uređaja.

Tabela 2. Pregled mera u Domaćinstvima sa procenom njihove implementacije

Br.	Naziv mere	Planirane uštede za 3. APEE	Realizovane uštede u 2018. godini
		[Mtoe]	[Mtoe]
D1	Mere energetske efikasnosti u stambenim zgradama	0,0586	0,0242
D2	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada - Sektor domaćinstva	0,1021	0,1405
D3	Promovisanje upotrebe energetski efikasnih uređaja u domaćinstvu	0,1169	0,0840
Domaćinstva sumarno		0,2776	0,2487

- Mera D1 se odnosila na finansijske podsticaje MFI koje su doprinele uštedama energije kroz rekonstrukciju i rehabilitaciju stambenih zgrada.

- Najznačajnije uštede su ostvarene na osnovu mere D2 - Nove građevinske regulative, a primetan je značajan trend rasta broja novoizgrađenih stambenih objekata, koji je u periodu prethodnog APEE iznosio oko 1.000.000 m2 godišnje, dok se u poslednje tri godine kreće od 1.500.000 do 2.200.000 m2.

- Zatim ih slede uštede ostvarene na osnovu mere D3 - Promovisanja upotrebe energetski efikasnih uređaja u domaćinstvu, gde se merom označavanja proizvoda koji utiču na potrošnju energije značajno utiče na rast upotrebe efikasnijih proizvoda. Inače, podaci o uštedama po ovoj meri su prikupljeni u mini istraživanju, na osnovu podataka dobijenih od ovlašćenih predstavništava proizvođača, koje je sprovelo Ministarstvo.

Procene ušteda u ovom sektoru urađene su u saradnji sa konsultantima GIZ-ORFa (Projekat MVP Plus).

2.1.2. Javno-komercijalni sektor

Tabela 3. Pregled mera u Javno-komercijalnom sektoru sa procenom njihove implementacije

Br.	Naziv mere	Planirane uštede za 3. APEE	Realizovane uštede u 2018. godini
		[Mtoe]	[Mtoe]
JK1	Unapređenje energetske efikasnosti zgrada u javnom i komercijalnom sektoru	0,0474	0,0087
JK2	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada	0,0819	0,0807
JK3	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u JLS	0,0089	0,0057
JK4	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta (SEM) u javni i komercijalni sektor	0,0130	0,0016
JK5	Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara	Nije procenjeno	Nije procenjeno
JK6	Podsticajne mere za visoko efikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas (CHP)	Nije procenjeno	Nije procenjeno
JK7	Kontrola sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju zgrada i primena alternativnih mera	0,0070	Nije procenjeno
Javno-komercijalni sumarno		0,1581	0,0967

Prilikom određivanja ušteda finalne energije u Javno-komercijalnom sektoru, za ocenu rezultata predloženih mera datih u 3. APEE, korišćeni su sledeći izvori:

a) podaci od Međunarodnih finansijskih institucija koje su plasirale kredite preko banaka.

b) od Republičkog zavoda za statistiku podaci o broju novoizgrađenih i dograđenih javno komercijalnih objekata, iz SEI baze procenjenih vrednosti potrošnje u javno komercijalnim objektima različite vrste, Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskom svojstvima zgrada i inženjerske procene o efikasnosti termotehničkih sistema od 70%.

v) podaci o unetim projektima u OPG bazu projekata.

Prikupljeni podaci su obrađeni primenom OPG metodologije, osim u slučaju Sistema energetskog menadžmenta, gde su korišćene normalizovane razlike u potrošnji energije u dve godine primene SEM.

- Mera JK1 odnosi si se na domaće i međunarodne finansijske podsticaje za rekonstrukciju i rehabilitaciju zgrada i termotehničkih sistema, i uštede po ovoj meri prikupljene su od JLS putem OPG obrazaca.

- U JK sektoru najznačajnije uštede su ostvarene na osnovu mere JK2 Nove građevinske regulative, a primetan je kao i kod domaćinstava trend rasta broja novoizgrađenih objekata. Procenjene uštede u ovom sektoru su revidirane u odnosu na 3. APEE, zbog toga što su rezultati istraživanja (sprovedenog na projektu IPA 12) o potrošnji finalne energije u zgradama JK sektora dali značajno niže vrednosti potrošnje energije u odnosu na teorijske vrednosti potrošnje energije koji su korišćeni prilikom proračuna u okviru prethodnih akcionih planova. Zbog nedostatka podataka potrebnih za procenu ušteda kod svih rekonstruisanih zgrada iz ovog sektora prilikom proračuna ušteda uzeti su samo podaci iz OPG obrazaca, i ušteda je data u okviru mere JK1.

- Mera JK3 odnosi se na modernizaciju energetske efikasnosti javne rasvete. U budućem periodu na javnu rasvetu značajno će uticati uvođenje eko-dizajn proizvoda.

- Mere JK4, JK5, JK6 i JK7 obrađene su u okviru poglavlja 3.

U ovom sektoru i dalje postoji problem prikupljanja podataka po OPG obrascima, na koji je već ukazivano, zbog toga što se u nedovoljnoj meri prikazuje stanje na terenu i koje se aktivnosti sprovode a naročito na nivou JLS. Ministarstvo će nastaviti da unapređuje sistem izveštavanja o projektima i merama EE, posebno zbog obaveze koju će imati u nastupajućem periodu da nadzire i verifikuje ušteda prema članu 7. EED.

Procene ušteda energije u ovom sektoru urađene su u saradnji sa konsultantima sa GIZ-ORF.

2.1.3. Sektor saobraćaja

Tabela 4. Pregled mera u Sektoru saobraćaja sa procenom njihove implementacije

Br.	Naziv mere	Planirane uštede za 3. APEE	Realizovane uštede u 2018. godini
		[Mtoe]	[Mtoe]
T1	Implementacija EC 443/2009 o smanjenju emisije CO2 novih putničkih vozila	0,0599	0,1447
T2	Eko-vožnja	0,0022	Nije procenjeno
T3	Upravljanje mobilnošću	Nije procenjeno	Nije procenjeno
T4	Unapređenje energetske efikasnosti u sistemu javnog transporta putnika	Nije procenjeno	0,0114
T5	Unapređenje energetske efikasnosti u sistemu transporta robe	Nije procenjeno	Nije procenjeno
T6	Regulisanje EURO standarda u pogledu nivoa emisije za uvezene putničke automobile	Nije procenjeno zato što su rezultati mere obuhvaćeni merom T1	Rezultati mere obuhvaćeni merom T1
T7	Efikasne gume (pneumatici) za drumska vozila	0,0100	Nije procenjeno
T8	Poboljšanje kvaliteta redovnih (godišnjih) tehničkih pregleda vozila	Nije procenjeno	Nije procenjeno
T9	Modernizacija voznog parka u cilju ispunjenja tehničkih uslova za obavljanje domaćeg i međunarodnog transporta	0,0819	0,0856
T10	Markiranje goriva i monitoring kvaliteta goriva	0,0300	Nije procenjeno
T11	Obavezna zamena letnjih guma (pneumatika)	0,0100	Nije procenjeno
	Uvođenje podsticajnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka3	Nije procenjeno	Ne ulazi u realizovane uštede jer je obuhvaćen merom T1
Saobraćaj sumarno		0,1940	0,2417

Ministarstvo je odustalo od procenjivanja većeg broja mera iz 3. APEE u Sektoru transporta, usled nedostajućih podataka ili nepostojanja adekvatne metodologije za procenu ušteda. Procenjene su sledeće mere:

- Mera T1 - Implementacija Uredbe (EZ) 443/2009 o ograničavanju emisije CO2 novih putničkih vozila i Uredbe (EU) 510/2011 o ograničavanju emisije CO2 novih lakih komercijalnih vozila, koja se odnosi na standarde emisija novih putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila, identična je kao u 2. i 3. APEE, a ažurirana kako bi se obuhvatile promene u stavljanju na tržište Republike Srbije bilo prodajom novih ili uvozom korišćenih putničkih automobila i lakih komercijalnih (dostavnih) vozila.

- Za meru T4 usmerenu na unapređenje energetske efikasnosti u javnom prevozu potrebno je uvesti dalji sistematski i opšteprihvaćeni pristup. Do sada je realizovana pre svega kroz individualne napore nekih većih prevoznika (GSP Beograd, Arriva Litas d.o.o.).

- Rezultati mere T6 su prikazani u okviru mere T1. Od mere T6 se odustaje za period posle 2018. godine jer je postala prevaziđena - zastarela, s obzirom da ovaj standard u Republici Srbiji važi već više od deset godina a u EU je odavno zastareo.

- Mera T9 - Modernizacija voznog parka u cilju ispunjenja tehničkih uslova za obavljanje domaćeg i međunarodnog transporta odnosi se na modernizaciju voznog parka teretnih vozila vrste N2 i N3 u cilju ispunjenja tehničkih uslova za obavljanje domaćeg i međunarodnog saobraćaja.

- Mera Uvođenje podsticajnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka bila je deo 2. APEE (mera T3 u 2. APEE) i implementirana je u periodu 2010-2012. godine. Sprovođenje mere ukinuto je u nedostatku finansijskih sredstava. Međutim, ostvarene uštede važile su do 2018. godine, imajući u vidu uobičajeni eksploatacioni (radni) vek vozila.

Mere energetske efikasnosti u Sektoru saobraćaja pokazuju značajan potencijal za dalje unapređenje i ostvarenje ušteda. Prikupljanje i procena ušteda je realizovana u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova (Sektorom za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije), Agencijom za bezbednost saobraćaja Republike Srbije i konsultantima sa Saobraćajnog fakulteta, korišćenjem OPG metodologije. U ovom sektoru je bila omogućena najšira analiza podataka s obzirom na sve podatke kojima su raspolagale prethodno pomenute institucije.

_____
3 Mera iz 1. i 2. APEE, efekti još postoje u 2018. godini

2.1.4. Sektor industrije

Tabela 5. Pregled mera u Sektoru industrije sa procenom njihove implementacije

Br.	Naziv mere	Planirane uštede za 3. APEE	Realizovane uštede u 2018. godini
		[Mtoe]	[Mtoe]
I1	Uvođenje Sistema energetskog menadžmenta u velikim industrijskim potrošačima	0,0369	0,0182
I2	Program poboljšanja energetske efikasnosti u industriji	0,0726	0,0554
I3	Podsticajne tarife za visoko efikasne CHP u industriji	0,0132	Nije procenjeno
I4	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i renovirana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, ili sisteme za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije	Nije procenjeno	Nije procenjeno
Industrija sumarno		0,1227	0,0736

- Mera I1 - Na osnovu Zakona o EKE, kao i na osnovu ZEERUE, velika industrijska preduzeća koja imaju godišnju potrošnju energije veću od 2500 toe, u obavezi su da uspostave Sistem energetskog menadžmenta, i ostvare uštedu u tekućoj godini u iznosu od 1% u odnosu na potrošnju primarne energije iz prethodne godine. Počev od 2017. pa do kraja 2018. godine u Sektoru industrije imenovano je 47 energetskih menadžera. Prikupljeno je 28 godišnjih izveštaja (u nastavku teksta GI) za 2017. godinu i 76 GI za 2018. godinu. Za potrebe određivanja ušteda po ovoj meri analiza je obuhvatila 13 GI iz Sektora industrije, bez Sektora proizvodnje, prenosa i distribucije energije. Prijavljeno smanjenje potrošnje finalne energije za obveznike koji su izvestili o smanjenju potrošnje primarne energije u opsegu od 1% do 23%, i kod kojih je došlo do smanjenje relevantnih energetskih indikatora, iznosi 18,2 ktoe za 2018. godinu.

Da bi se u buduće procenila vrednost ušteda koje nastaju pre svega kao rezultat primene mera EE radiće se na unapređenju praćenja ušteda i analizi energetskih indikatora kod obveznika SEM.

- Mera I2 koja se odnosi na Programe poboljšanja energetske efikasnosti u industriji prati uštede energije na bazi izveštaja od međunarodnih finansijskih organizacija kao što su EBRD, GGF i KfW.

U okviru WeBSEFF I i WeBSEFF II programa (kreditne linije EBRD), u periodu od 2009. do 2018. godine, plasirano je 50 miliona evra kroz više od 160 projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji. Samo u periodu od 2015. do 2018. godine za mere energetske efikasnosti plasirana su četiri kredita prema jedinicama lokalne samouprave i 41 kredit prema Sektoru industrije. Fond zelenog razvoja jugoistočne Evrope (GGF) plasirao je 1093 kredita za projekte u oblasti energetske efikasnosti. Krediti su plasirani preko šest domaćih banaka za mere nabavke efikasnije opreme u Sektoru poljoprivrede i mere energetske efikasnosti u Zgradarstvu. Samo je jedan kredit plasiran za meru energetske efikasnosti u industriji. Nemačka razvojna banka (KfW) jedna je od najvećih stranih banka koje u saradnji sa našim bankama obezbeđuje povoljne kredite u Republici Srbiji i odobrava zajmove za preduzeća finansiranjem i mera energetske efikasnosti. KfW je 40% investicija realizovao u Energetskom sektoru i isto toliko u Finansijskom sektoru kroz podršku malim i srednjim preduzećima. Preostalih 20% je iskorišćeno u oblasti zaštite životne sredine. U Energetskom sektoru, KfW je pored finansiranja projekata koji se bave snabdevanjem energijom, 2014. godine započeo sa finansiranjem projekata koji su fokusirani na uštede u finalnoj potrošnji, čime je omogućeno finansiranje mera energetske efikasnosti u javnim zgradama. Osim toga, KfW je bankama u Srbiji odobrio kreditne linije za refinansiranje projekata iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije koji su namenjeni preduzećima i privatnim domaćinstvima. Dodatnim kreditnim linijama, koje su 2015. godine stavljene na raspolaganje, omogućeno je finansiranje programa fokusiranih na opštinske investicije u projekte energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.

Na osnovu izveštaja o uštedama energije u Industriji koji su dobijeni od EBRD, GGF i KfW primećeno je da GGF i KfW u periodu od 2016. do 2018. godine nisu prijavili ulaganja u projekte energetske efikasnosti u industriji. EBRD je prijavio da su uštede energije dobijene od realizovanih projekata energetske efikasnosti u 2018. godini deset puta manji u odnosu na 2015. godini, pa se može zaključiti da su i ulaganja u projekte energetske efikasnosti znatno manja.

- Mere I3 i I4 - nisu procenjene jer nisu uvedeni odgovarajući mehanizmi praćenja. Detaljnije su opisane u poglavlju 3.

2.2. Pregled ušteda primarne energije4

2.2.1. Sektor SDG

U Republici Srbiji u 60 gradova i opština uveden je sistem daljinskog grejanja - SDG, kojim uglavnom upravljaju javna preduzeća. Sopstveni kapacitet proizvodnog sistema iznose 5960,68 MW, a kapacitet proizvodnog sistema koji SDG koriste a vlasništvo su drugih pravnih lica, iznosi 1048,46 MW. Dužina distributivnog sistema je 2393 km; postoje 24196 toplotno predajnih stanica za snabdevanje krajnjih kupaca toplotnom energijom. Ukupna površina objekata koje zagreva SDG je 43.209.704,69 m2. što predstavlja 26% ukupnog broja domaćinstava u Republici Srbiji. Ukupna proizvedena toplotna energija u SDG u Republici Srbiji u periodu 2014-2018. prikazana je u tabeli 6.

Tabela 6. Proizvedena toplotna energija na ulazu u distributivni sistem 2014-2018.

Godina	GWh	TJ
2014.	6.024,05	21.686,59
2015.	6.229,86	22.427,49
2016.	6.889,70	24.802,93
2017.	6.894,37	24.819,73
2018.	6.926,56	24.935,61

Specifična potrošnja toplote na godišnjem nivou stanova priključenih na SDG tokom 2018. godine iznosila je 130,3 kWh/m2. Stepen efikasnosti proizvodnog sistema DG je 89,41 %, distributivnog sistema 84,80 %, a ukupni stepen korisnosti 75,82%5. Udeo toplote iz kogeneracije u ukupnom ulazu energije u SDG iznosi oko 12%.

Glavne karakteristike SDG u Republici Srbiji koje dovode do niske energetske efikasnosti su sledeće: zastarelost sistema mreže cevovoda daljinskog grejanja, toplana i podstanica za predaju toplote, i nizak udeo reciklirane toplote (toplote iz CHP i otpada) u ukupnom inputu energije u SDG. Zbog ovih problema, nekoliko projekata za obnovu i modernizaciju SDG sprovedeno je tokom protekle decenije.

Tabela 7. Pregled mera u Sektoru SDG sa procenom njihove implementacije

Br.	Naziv mere	Planirane uštede za 3. APEE	Realizovane uštede u 2018. godini
SDG 1	Rekonstrukcija sistema za distribuciju toplotne energije DG	14,3
SDG 2	Rekonstrukcija i modernizacija proizvodnih sistema DG	12,2	11,4
SDG 3	Kontrola sagorevanja gasovitog goriva u toplanama	4,8	Nije procenjeno
SDG 4	Kontrola sagorevanja tečnog goriva u toplanama	1,1	Nije procenjeno
SDG 5	Kontrola sagorevanja čvrstog goriva u toplanama	1,3	Nije procenjeno
SDG 6	Kontrola distribucije toplotne energije	14,3	0,8
SDG 7	Rekonstrukcija termoelektrane Nikola Tesla A na kogenaraciju		Nije realizovano
SDG 8	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstrukcija postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije za SNR postrojenja	Nije procenjeno	Nije procenjeno
Daljinsko grejanje sumarno		47,9	12,2

Prosečna starost proizvodnog dela sistema DG je 27 godina. Više od 60% toplovoda DG stariji su od 20 godina. Prosečna starost je 22 godina (podatak TOPS 2018.)

a) Mera SDG 1- rekonstrukcija i modernizacija sistema za distribuciju toplotne energije daljinskog grejanja ostvaruje se zamenom postojećih starih cevi i izolacije predizolovanim cevima, zamenom armature i zamenom druge opreme za merenje i regulaciju na toplovodima. Smanjuju se gubici na odavanje toplote kroz izolaciju, a smanjuje se gubici koji nastaju curenjem tople vode iz toplovoda i smanjuje se potrošnje energenata za daljinsko grejanje. Te mere su sprovedene kao deo Projekta "Rehabilitacija sistema DG u Srbiji - Faza IV", koji je su-finansiran od strane KfW banke i Republike Srbije. Projekat se sprovodio u 21 JLS u kojima je izvršena rehabilitacija ili izgradnja preko 200 km toplovoda i zamenjen magistralni toplovod preko mosta Gazela u Beogradu.

b) Mera SDG2 odnosi se na rekonstrukcije i modernizacije toplana putem:

- zamena kotlova, zamena gorionika,

- rekonstrukcija postojećih kotlova, ugradnja ekonomajzera za korišćenje otpadne toplote iz dimnih gasova,

- poboljšanje izolacije,

- zamena zaporne armature i druge opreme u toplanama,

- unapređenje opreme za merenje i regulaciju (praćenje i upravljanje) i ugradnju SCADA sistema za praćenje i upravljanje radom kotlova i gorionika. Preduzetim merama smanjuje se temperatura dimnih gasova, curenje tople vode u kotlovima i odavanje toplote kroz izolaciju uz povećanje kvaliteta sagorevanja i dovodi do smanjene potrošnje energenata i smanjenih troškova rada hemijske pripreme vode i ostalih pogona.

v) Mere SDG3, SDG4, i SDG5 odnose se na ugradnju opreme za kontrolu sastava (O2, CO, SOx, NOx) i temperature dimnih gasova, kontrolu sastava i temperature dimnih gasova i podešavanje rada gorionika i kotlova - kontinualna regulacija sagorevanja i rekonstrukciju gorionika i kotlova da bi moglo da se vrši kontinualna regulacija sagorevanja. Preduzetim merama smanjuje se temperatura dimnih gasova i povećava kvalitet sagorevanja i dovodi do smanjene potrošnje goriva, ali nema procene ušteda energije.

g) Mera SDG6 odnosi se na ugradnju opreme za nadzor i upravljanje distribucijom toplotne energije i merenje i obradu operativnih parametara unutar toplovodne mreže SDG. Preduzetim merama smanjuje se gubici u distribuciji toplotne energije. Smanjuje se potrošnje energenata za proizvodnju toplotne energije.

d) Mera SDG7 nije realizovana.

đ) Mera SDG8 realizovana je u JKP "Novosadska toplana" tokom 2015-2016. godine. Izvršena je ugradnja CHP postrojenja, snage 10 MW električne + 10 MW toplote, korišćenjem sredstava KfW programa rehabilitacije daljinskih sistema grejanja u RS, Faza 4. U avgustu 2016. godine DTO Novi Sad je stekla status povlašćenog proizvođača električne energije za visoko efikasnu kogeneraciju. Vrednost investicije je 6,5 M€. JKP "Beogradske elektrane" su sprovele sličan projekat, istog kapaciteta, takođe u okviru pomenutog KfW programa, Faza 4 na lokaciji TO Voždovac, koji je završen u aprilu 2019. godine. JKP "Novosadska toplana" izgradila je postrojenje u okviru TO Jug, snage 4 MW električne + 4 MW toplote krajem 2019. godine; vrednost ove investicije je oko 4 M€ i finansirana je iz sopstvenih sredstava. Status povlašćenog proizvođača električne energije dobijen je u aprilu 2020. godine.

U okviru SEM Ministarstvo je sakupilo jedanaest GI od pet toplana. Na lokacijama u JKP u Jagodini, Pančevu i Kraljevu je pored smanjenja primarne potrošnje došlo i do smanjenje energetskih indikatora, tako da je ukupno izmereno smanjenje potrošnje primarne energije u iznosu od 1.112,86 toe.

_____
4 Mere na strani primarne energije su obrađene i dostavljene Ministarstvu od ovlašćenih predstavnika Poslovnog udruženja Toplana Srbije, odnosno JP Elektroprivrede Srbije
5 Izvor: Izveštaj o radu sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji za 2018. godinu, PU "Toplane Srbije".

2.2.2. Elektro-energetski sektor

Tabela 8. Pregled pojedinačnih mera u Elektroenergetskom sistemu

Br.	Naziv mere	Planirane uštede iz 3. APEE	Realizovane uštede u 2018. godini
		(ktoe)	(ktoe)
E1	Unapređenje efikasnosti kotlova	37,2	69
E2	Sistem upravljanja kvalitetom uglja	10,7	-
E3	Unapređenje efikasnosti parnih turbina	16,2	75
E4	Smanjenje sopstvene potrošnje energije u termoelektranama	10,5	-
E5	Rekonfiguracija distributivne mreže	1,4	0,35
E6	Regulacija napona distributivne mreže	1,2	1,6
E7	Pojačanje distributivne mreže	5,9	-
E8	Ugradnja pametnih brojila	19,1	Nije procenjeno
E9	Minimalni zahtevi EE za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije ili CHP postrojenja	Nije procenjeno	Nije procenjeno
	Ukupno	102,2	146

a) Mera E1 - Kotlovska postrojenja u blokovima termoelektrana u EPS su većinom starija od 30 godina. Smanjen je stepen korisnosti i pouzdanost bloka. Tekućim održavanjem, godišnjim remontnima, adaptacijama i sanacijama postiže se povećanje stepena korisnosti kotlovskih postrojenja za 1,5% u odnosu na stanje pre remonta. Rekonstrukcijom kotlovskih postrojenja uz primenu novih tehnologija bi se postiglo: povećanje stepena korisnosti kotlovskih postrojenja za 1÷1,5% (procentnih poena) u odnosu na projektovani stepen korisnosti i smanjenje potrošnje uglja - lignita za proizvodnju električne energije. Zato je neophodno izvršiti kapitalne remonte kotlovskih postrojenja, da bi se sadašnje stanje kotlovskih postrojenja unapredilo do projektnih vrednosti.

b) Mera E2 - Mera nije realizovana do kraja.

v) Mera E3 odnosi se na unapređenje efikasnosti parnih turbina. Cilj je smanjenje bruto specifične potrošnje toplote za 80÷100 kJ/kWh. Sprovođenjem aktivnosti u godišnjim remontima postiže se povećanje stepena korisnosti turbinskih postrojenja za 1% u odnosu na stanje pre remonta. Pri proračunu uštede polazi se od pretpostavke da je prosečno unapređenje efikasnosti TA postrojenja 0,5%.

g) Mera E4 - Tehnološki procesi u termoelektranama "učestvuju" u sopstvenoj potrošnju energije bloka sa oko 5,8-12% bruto proizvedene električne energije. Primenom savremenih tehnologija i optimizacijom rada velikih potrošača sopstvena potrošnja energije u blokovima termoelektrana EPS može se u znatnoj meri smanjiti. Sa druge strane očekuje se povećanje sopstvene potrošnje blokova usled izgradnje novih postrojenja sa ciljem zaštite životne sredine, npr: postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, postrojenja za ugušćeni transport pepela i privremenih odlagališta otpada u krugu TE.

d) Mera E5 - Rekonfiguracija distributivne mreže realizuje se promenom uklopnog stanja mreže. Mera rezultuje smanjenjem gubitaka energije, povećanjem kapacitet sistema i mogućnošću odlaganja ili eliminacije kapitalnih izdataka za poboljšanje sistema i proširenje. Rekonfiguracija distributivne mreže je permanentna aktivnost koju sprovode centri upravljanja u okviru Direkcije za upravljanje DEES, u cilju balansiranja opterećenja energetskih transformatora u DEES, kao i optimalnog opterećenja vodova, bilo da se radi o normalnim ili poremećenim režimima rada.

đ) Mera E6 - Konzervativna regulacija napona (CVR) mora postići cilj minimalizovanja gubitaka energije dok se održavaju prihvatljivi profili napona na distributivnim fiderima. Regulacija napona distributivne mreže je permanentna aktivnost koju sprovode centri upravljanja u okviru Direkcije za upravljanje DEES, a u cilju obezbeđivanja optimalnog rada distributivnog elektroenergetskog sistema u celini. Regulacija napona distributivne mreže (E6) se sprovodi u koordinaciji sa merom rekonfiguracije distributivne mreže (E5), pa je stoga te mere veoma teško odvojiti, a samim tim i uštede koje se njihovom primenom ostvaruju.

e) Mera E7 - Pojačanje distributivne mreže, nije realizovana (pojačanja distributivne mreže u cilju smanjenje gubitaka). Operator distributivnog sistema (ODS) nije imao mogućnosti da sprovede mere zato što je u proteklom periodu bio limitiran u pogledu investicionih ulaganja. Cena pristupa distributivnom sistemu se nije menjala četiri godine, a zatim i ograničenjima koja su nametnuta od strane matičnog preduzeća, tako da se moralo prioritetno ulagati u projekte od značaja za Republiku Srbiju, zatim u projekte kojima se revitalizuju postojeći elektro energetski objekti (EEO) zbog svoje dotrajalosti, kao i projekte koji omogućavaju korišćenje DEES novim korisnicima sistema u delovima sistema u kojima postoje zagušenja ili mreža nije dovoljno razvijena.

ž) Mera E8 - Uštede energije nisu mogle biti procenjene. U izveštajnom periodu od 2016. do 2018. godine na konzumu EPS Distribucije je instaliran sledeći broj "pametnih" brojila: monofaznih brojila 30.000 komada, trofaznih brojila 105.000 komada, direktne merne grupe 6.500 komada, poluindirektne merne grupe 3940 komada, indirektne merne grupe 1.820 komada.

z) Kod mere E9 uštede energije nisu procenjene.

Posebno mesto zauzima mera koja nije navedena u tabeli tehničkih mera - sistemska regulatorna mera uvođenja SEM u Elektroprivredu Srbije. Samo na osnovu te mere prijavljene su uštede u primarnoj energiji od 191 ktoe. Da se izmerena ušteda prijavljena u okviru dostavljenih godišnjih izveštaja ne bi dvostruko računala i kroz sprovedene tehničke mere ona nije prikazana kao posebna u Tabeli 8.

2.3. Nacionalni cilj energetske efikasnosti koji je bio postavljen za 2020. godinu

Direktivom EED Evropska unija utvrdila je zajednički cilj za države članice, da potrošnja energije u EU u 2020. godini ne sme biti veća od 1474 miliona toe primarne energije, odnosno, 1078 miliona toe finalne energije. Prilikom postavljanja cilja, korišćen je programu PRIMES za određivanje projekcije kretanja buduće energetske potrošnje bez mera EE, i u odnosu na takav scenario razvoja postavljen je cilj smanjenja potrošnje od 20% u 2020. godini.

Tabela 9. Procene energetske proizvodnje i potrošnje za 2020. godinu

Procena potrošnje energije u 2020.	Jedinica (ktoe)
Ukupna primarna energija za potrošnju u 2020.	14.614,871
Potrošnja po gorivu za proizvodnju električne energije (glavna aktivnost je proizvodnja električne energije)	4632,294
Bruto proizvodnja električne energije (glavna aktivnost je proizvodnja električne energije)	1671,138
Potrošnja po gorivu za proizvodnju električne energije za CHP postrojenja	1814,352
Bruto proizvodnja toplotne energije za CHP postrojenja	213,586
Bruto proizvodnja električne energije za CHP postrojenja	556,692
Gubici pri distribuciji	317,965
Ukupna finalna potrošnja energije	9057,181
Finalna potrošnja energije - Industrija	2446,649
Finalna potrošnja energije - Saobraćaj	2224,661
Finalna potrošnja energije - Domaćinstva	2778,026
Finalna potrošnja energije - Javno komercijalni sektor	821,394
Finalna potrošnja energije - Poljoprivreda i šumarstvo	186,480

Za pojedine države članice Evropske unije pojedinačni ciljevi nisu definisani u EED, već je državama preporučeno da preispitaju svoje nacionalne ciljeve da bi se uklopile u zajednički cilj.

Kao deo implementacije pomenute direktive na nivou potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice definisan je cilj da potrošnja energije ne sme biti veća od 187 miliona toe primarne energije, odnosno, 133 miliona toe finalne energije, čime bi se postigao cilj energetske efikasnosti od 20% na nivou EZ do 2020. godine. Od ugovornih strana se tražilo da postave svoje indikativne nacionalne ciljeve energetske efikasnosti i odrede put ka njihovom ostvarenju kroz svoje akcione planove za energetsku efikasnost. Inicijalno "sprovođenje" distribucije ciljeva za 2020. godinu na nacionalnom nivou ponudio je Sekretarijat Energetske zajednice kako bi podržao ugovorne strane i pojednostavio proces praćenja i održavanja potrošnje ispod gornje granice.

Shodno ovom cilju, i istoj primenjenoj metodologiji, postavljen je indikativni cilj za Republiku Srbiju za 2020. godinu koji je definisao da potrošnja primarne energije ne bi trebalo da pređe 17,981 miliona toe primarne energije, a potrošnja finalne energije za energetske svrhe 13,103 miliona toe. Cilj za Republiku Srbiju utvrđen je 2017. godine u POS-u.

Cilj za 2021. godinu je da se zadrži isti maksimalni nivo potrošnje primarne tj. finalne energije koji je definisan za 2020. godinu, drugim rečima da potrošnja ne bude veća od 17,981 miliona toe tj. 13,103 miliona toe respektivno.

Na osnovu rezultata projekta IPA 13 "Razvoj kapaciteta za energetsko planiranje u Republici Srbiji" i nezvaničnih procena rezultata različitih scenarija o projektovanoj potrošnji energije u 2020. godini, kojima MRE raspolaže, može se zaključiti da će potrošnja i finalne i primarne energije zadovoljiti uslove date kroz maksimalne dozvoljene vrednosti potrošnje - "cap consumption", tj., da će Republika Srbija ispuniti postavljeni cilj.

2.4. Dodatni ciljevi za energetsku efikasnost

Zakonom o efikasnom korišćenju energije, uveden je, a Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, čl. 10-34. dalje se razvija Sistem energetskog menadžmenta. U ZEERUE su definisani obveznici Sistema energetskog menadžmenta (u daljem tekstu: obveznici sistema), u koje spadaju: veliki potrošači energije (privredna društva i javna preduzeća) iz proizvodnog sektora i sektora trgovine i usluga koji koriste više energije od količine koju propiše Vlada, JLS i gradske opštine sa preko 20.000 stanovnika, kao i organi državne uprave, drugi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine i organizacije za obavezno socijalno osiguranje, kao i ustanove u javnoj svojini. Prema zakonu, Vlada, na predlog Ministarstva utvrđuje godišnje planirane ciljeve ušteda energije za obveznike sistema. U skladu s tim, na osnovu Zakona o EKE, doneta je Uredba o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuje koja privredna društva su obveznici sistema energetskog menadžmenta, godišnjih ciljeva uštede energije i obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije ("Službeni glasnik RS", broj 18/16). Uredbom je formulisan godišnji cilj uštede za obveznike sistema na nivou od 1% u odnosu na potrošnju energije koju su ostvarili u prethodnoj godini. ZEERUE za obveznike sistema definiše i obavezu donošenja programa i planova energetske efikasnosti u kojima, u skladu sa ciljevima koje propisuje Vlada, planiraju mere za unapređenje energetske efikasnosti o čijoj realizaciji, kao i o ostvarenim uštedama na godišnjem nivou, podnose godišnji izveštaj Ministarstvu. Ministar nadležan za poslove energetike doneo je Pravilnik o obrascu godišnjeg izveštaja o ostvarivanju ciljeva uštede energije ("Službeni glasnik RS", br. 32/16 i 65/18), prema kojem su obveznici sistema, u skladu sa zakonom, izveštavali Ministarstvo o ostvarenim ciljevima uštede energije, do kraja marta tekuće godine za prethodnu godinu. Deo SEM koji se odnosi na Sektor industrije i JK sektor već je prepoznat kao alternativna mera za član 7. EED, dok se deo koji se odnosi na sektore proizvodnje, prenosa i distribucije energije može smatrati dodatnim ciljem.

3. MEHANIZMI ZA IMPLEMENTACIJU EED

3.1. Horizontalne mere

3.1.1. EEO šema i alternativne mere (Član 7 EED)

Republika Srbija prijavila je Energetskoj zajednici usvajanje Obaveštenja o primeni člana 7. EED u januaru 2020. godine. U Obaveštenju je navedeno da u periodu od 2017. godine do 2020. godine, Republika Srbija treba da realizuje kumulativnu uštedu od 317,5 ktoe, uzimajući u obzir bazni kumulativni cilj uštede sa dodatnim dozvoljenim umanjenjima. Obaveštenje tj. Notifikacija je pripremljena uz tehničku pomoć u okviru EBRD REEP projekta.

U Obaveštenju je detaljno analizirana mogućnost ostvarenja kumulativne uštede od 317,5 ktoe primenom pre svega alternativnih mera. Prepoznate su tri osnovne alternativne mere i njima pridružene uštede prikazane su u Tabeli 10.

Uštede koje su ovde prikazane, dodeljene po merama, pre svega se zasnivaju na inženjerskim procenama.

Podaci o uštedama koje su rezultat primene SEM se zasnivaju na zakonskoj obavezi da se kod obveznika sistema realizuje ušteda od 1% godišnje primarne energije. Republika Srbija je uvela obavezujući sistem energetskog menadžmenta za velike potrošače energije i javni sektor, koji imaju obavezu da ostvare određeni nivo energetskih ušteda kroz primenu mera energetske efikasnosti, kao i obavezu da periodično sprovode energetske preglede. Ova regulatorna mera prevazilazi zahteve člana 8. EED, a sprovodi se na osnovu člana 15. stav 1. ZEERUE i Uredbe o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuje koja privredna društva su obveznici sistema energetskog menadžmenta, godišnjih ciljeva uštede energije i obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije ("Službeni glasnik RS", broj 18/16).

Međunarodne finansijske institucije (MFI), kao što su EBRD, Svetska banka, KfW itd. pružaju finansijsku podršku kako bi se ubrzao ulazak energetski efikasnih tehnologija kroz pozajmice Republici Srbiji, grantove i kreditne linije koje se dalje sprovode preko lokalnih finansijskih institucija. Finansijska pomoć propraćena je tehničkom podrškom, što utiče na razvoj tržišta i podizanje svesti. Podaci o podršci međunarodnih finansijskih institucija su dobijeni od samih institucija, koje primenjuju sopstvene metodološke pristupe u proceni ušteda, a verifikovane od ECA kao legitimne za računanje.

Od 2014. godine MRE sprovodi periodične javne pozive za podršku u sprovođenju mera energetske efikasnosti u javnom sektoru - u jedinicama lokalne samouprave. Sredstva su se do kraja 2020. godine dodeljivala iz budžeta Republike Srbije preko Budžetskog fonda a 2021. godine se dodeljuju iz budžeta Republike Srbije kroz podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti na osnovu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu ("Službeni glasnik RS", br. 149/20 i 40/21) kroz Programsku aktivnost Podsticaji za unapređenje energetske efikasnosti u okviru Programa energetske efikasnosti. Podaci o uštedama realizovanim na osnovu projekata finansiranih iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti, zasnivaju se na proračunu ušteda korišćenjem metodologije OPG, definisane u Pravilniku o načinu i rokovima dostavljanja podataka neophodnih za praćenje sprovođenja Akcionog plana za energetsku efikasnost u Republici Srbiji i metodologija za praćenje, proveru i ocenu efekata njegovog sprovođenja ("Službeni glasnik RS", broj 37/15). Životni vek primenjenih mera EE je definisan u pomenutom pravilniku, a za mere koje nisu navedene u njemu, životni vek se određuje u skladu sa praksom koja se primenjuje u EU.

Tabela 10. Pregled mera i njihovog očekivanog doprinosa za postizanje zahtevanih ušteda u skladu sa članom 7. EED izraženo u ktoe6

Mera	Godina početka primene	2017.	2018.	2019.	2020.	Ukupno	Procenat u odnosu na cilj
Obavezni sistem energetskog menadžmenta (JK4/I1)	2017.	24,95	24,95	24,95	24,95	99,80	31,4%
	2018.		24,95	24,95	24,95	74,85	23,6%
	2019.			20,07	20,07	40,13	12,6%
	2020.				20,07	20,07	6,3%
Podrška međunarodnih finansijskih institucija (D1/JK1/I2)	2017.	12,93	12,93	12,93	12,93	51,72	16,3%
	2018.		13,30	13,30	13,30	39,91	12,6%
	2019.			12,99	12,99	25,97	8,2%
	2020.				12,99	12,99	4,1%
Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti	2017.	0,57	0,57	0,57	0,57	2,28	0,7%
	2018.		0,20	0,20	0,20	0,59	0,2%
	2019.			0,51	0,51	1,03	0,3%
	2020.				0,51	0,51	0,2%
Ukupno						369.85	116,5%

Osim tri osnovne regulatorne mere date u Tabeli 10, koje treba da doprinesu ostvarenju ciljeva iz člana 7, u Obaveštenju su navedene još tri mere iz 3. APEE koje se već primenjuju ili su planirane za primenu, a koje se smatraju kvalifikovanim u smislu ušteda koje se njima ostvaruju: Mere javnog osvetljenja JK3, Mera o smanjenju emisije CO2 iz novih putničkih vozila T1 i Primena regulative o eko-dizajnu H3. Očekuje se da će uštede nastale primenom ove poslednje mere biti skromne u relevantnom periodu za obavezu Republiku Srbiju u skladu sa članom 7. EED, ali će se znatno povećati u periodu od 2021. do 2030. godine.

U Tabeli 11 prikazane su procenjene ukupne uštede koje će biti postignute u relevantnom periodu primenom dodatnih kvalifikovanih regulatornih mera.

Tabela 12 prikazuje rezultate ostvarene do 2019. godine na osnovu ovako definisane primene člana 7.

Rezultat ušteda prijavljenih po SEMu dobijeni su na osnovu fizički izmerenih ušteda izraženih u primarnoj energiji i proračunatih u finalnu energiju. Tabela faktora konverzije primarne u finalnu energiju, iz Pravilnika o izmenama pravilnika o obrascu godišnjeg izveštaja o ostvarivanju ciljeva uštede energije ("Službeni glasnik RS", broj 65/18), ugrađena je u bazu ISEM i data je u Prilogu 1. Rezultati u 2017. godini nisu prikazani jer je to prva godina izveštavanja kada se sistem izveštavanja tek uspostavljao, pa nisu svi obveznici izvestili o uštedama i u međuvremenu su menjane i vrednosti u konvertoru.

Rezultati ušteda ostvarenih na osnovu kredita međunarodnih finansijskih institucija su proračunati na osnovu metodologija koje pomenute institucije primenjuju i o kojima su izvestile Ministarstvo po podnetom zahtevu.

Tabela 11. Pregled dodatnih kvalifikovanih regulatornih mera izraženo u ktoe

Mera	Godina primene mere	2017.	2018.	2019.	2020.	Ukupno	Procenat u odnosu na ciljne vrednosti
Javno osvetljenje JK3	2017.	1,05	1,05	1,05	1,05	4,20	1%
	2018.		1,05	1,05	1,05	3,15	1%
	2019.			-	-	-	-
	2020.				-	-	-
Uredba o emisiji CO2 iz novih putničkih vozila T1	2017.	9,33	9,33	9,33	9,33	37,33	12%
	2018.		9,33	9,33	9,33	28,00	9%
	2019.			9,33	9,33	18,67	6%
	2020.				9,33	9,33	3%
Propisi o eko dizajnu H3	2017.	-	-	-	-	-	-
	2018.		-	-	-	-	-
	2019.			-	-	-	-
	2020.				5,60	5,60	1%

Tabela 12. Pregled realizovanih ušteda navedenih u skladu sa članom 7. izraženih u ktoe i procentima

Mera	Godina početka primene	2017.	2018.	2019.	2020.	Ukupno	Procenat u odnosu na cilj za 2020.
SEM	2017.	Nema procene	Nema procene	Nema procene	Nema procene
	2018.		19,968	19,968	19,968	59,9	18,9%
Podrška međunarodnih finansijskih institucija	2017.	0,414	0,414	0,414	0,414	1,656	0,52%
	2018.		0,67	0,67	0,67	2,01	0,63%
Budžetski fond	2017.	0,4	0,4	0,4	0,4	1,6	0,5%
	2018.		0,154	0,154	0,154	0,462	0,15%
Mera T1	2017.	29,5	29,5	29,5	29,5	118	37,16%
	2018.		29,5	29,5	29,5	88,5	27,87%
Ukupno						272,128	85, 73%

Na Budžetskom fondu je zbirno u periodu 2017-2019. godine, završeno 36 projekata. Uštede su urađene na osnovu OPG metodologije, na osnovu obrazaca koje su sami korisnici sredstava podnosili u skladu sa zahtevima da izveštavaju o ostvarenim uštedama, koji su bili sastavni deo javnih poziva.

Mera T1 koja obuhvata i meru T6 za period do 2018. godine, a koje su opisane u poglavljima 2.1 i 3.5, proračunate su koristeći OPG pristup, a na osnovu dostupnih podataka o broju kupljenih i zamenjenih putničkih vozila, srednjeg godišnjeg pređenog puta za različite kategorije vozila i potrošnje definisane po EURO standardu.

______
6 Tabela je preuzeta iz Obaveštenja o primeni člana 7, strana 7 dokumenta.

3.1.2. Energetski pregledi i sistem menadžmenta (Član 8. EED)

Na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije, u Republici Srbiji je od 2014. godine počelo uvođenje Sistema energetskog menadžmenta. Sistem energetskog menadžmenta se dalje razvija kroz važeći ZEERUE. Sistem je obavezujući za velike potrošače energije - privredna društva i javna preduzeća iz proizvodnog i sektora trgovine i usluga koji troše više energije od količine koju je propisala Vlada, kao i za organe državne uprave, druge organe Republike Srbije, organe autonomne pokrajine, i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i za jedinice lokalne samouprave i gradske opštine sa više od 20.000 stanovnika i ustanove u javnoj svojini(u daljem tekstu: obveznici sistema energetskog menadžmenta/obveznici SEM). Obveznici SEM dužni su da ostvaruju cilj uštede energije koji je propisan Uredbom o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuje koja privredna društva su obveznici sistema energetskog menadžmenta, godišnjih ciljeva uštede energije i obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije ("Službeni glasnik RS", broj 18/16), a koji za tekuću kalendarsku godinu iznosi iznosi 1% od potrošnje primarne energije koji su ostvarili u prethodnoj kalendarskoj godini. Obveznici SEM su pored toga, prema zakonu dužni da imenuju potreban broj energetskih menadžera i o tome obaveste ministarstvo nadležno za poslove energetike, da donose trogodišnji program i godišnji plan energetske efikasnosti, da sprovode mere za unapređenje energetske efikasnosti navedene u programu odnosno planu, da dostavljaju Ministarstvu godišnje izveštaje o ostvarivanju ciljeva uštede energije navedenih u programu i planu, obezbeđuju sprovođenje energetskih pregleda u propisanim rokovima. Obveznici SEM za energetske menadžere imenuju lice koje ima odgovarajuću stručnu spremu, radno iskustvo i koje prođe obuku, položi ispit i dobije odgovarajuću licencu energetskog menadžera. Za obuku energetskih menadžera (u daljem tekstu: EM) ovlašćen je Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Od početaka primene Zakona o EKE u oblasti sistema energetskog menadžmenta (SEM) do sada je licencirano 337 EM. Obuku iz oblasti industrije energetike je prošlo 263 lica a ispit položilo 199 lica, od kojih je 176 lica dobilo licencu EM. Obuku iz oblasti energetike zgrada je prošlo 51 lice a ispit su položila 52 lica od kojih je 48 lica dobilo licencu EM. Obuku iz oblasti opštinske energetike je prošlo 125 lica a ispit položilo 120 lica od kojih je 113 lica steklo licencu energetskog menadžera.

Do sada je identifikovano oko 138 obveznika SEM, od kojih 51 obveznik iz sektora industrije, 80 obveznika iz jedinica lokalnih samouprava sa preko 20.000 stanovnika i sedam obveznika iz sektora trgovine i usluga. Od toga je 55 obveznika u javnom sektoru imenovalo 48 EM, 38 obveznika u proizvodnom sektoru su imenovali 51 EM i sedam obveznika u sektoru trgovine i usluga su imenovali 7 EM. Godišnje izveštaje o ostvarivanju ciljeva uštede energije za 2018. godinu dostavilo je 25 obveznika iz javnog sektora, svi obveznici iz sektora trgovine i usluga, a iz sektora privrede dostavljeno je 76 GI.

Sprovođenje energetskih pregleda počeće nakon licenciranja energetskih savetnika. Licenciranje energetskih savetnika u prethodnom periodu nije počelo iz razloga što je sagledano da je za sprovođenje energetskih pregleda potrebno predvideti različite licence energetskih savetnika zavisno od stručne spreme i prethodnog radnog iskustva, kao i da energetske preglede u zavisnosti od vrste objekta koji su predmet energetskog pregleda treba da obavljaju stručnjaci iz različitih oblasti. U ZEERUE su definisani novi uslovi za licenciranje energetskih savetnika, tako što su predviđene tri vrste energetskih savetnika (za oblast mašinske tehnike, za oblast elektrotehnike i za oblast arhitekture); obuke su prilagođene takvim licencama. Osim toga, da bi neko lice postalo energetski savetnik, potrebno je da prethodno položi ispit i za energetskog menadžera. U protekle tri-četiri godine ispit za EM je položilo dosta lica, što je tek sada stvorilo preduslov da uopšte ima kandidata koji bi mogli da postanu ES. Takođe je sagledano da je, zbog očekivane velike stručnosti energetskih savetnika, potrebno dati veću težinu prethodnom iskustvu, što je reflektovano u zahtevu da energetski savetnik mora posedovati i odgovarajuću licencu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. U skladu s tim predviđeno je da se donesu podzakonska akta koja se odnose na obuku energetskih savetnika i način sprovođenja energetskog pregleda. Nakon donošenja pomenutih podzakonskih akata, treba sprovesti obuke, ispite i licenciranje energetskih savetnika, da bi moglo da počne sprovođenje energetskih pregleda. Kako bi se u narednom periodu osiguralo bolje prikupljanje podataka, njihova obrada i izveštavanje od strane obveznika SEM, ali i bolja analiza dostavljenih podataka, u ZEERUE je predviđena obaveza primene dva informaciona sistema SEMIS i ISEM koji su već u upotrebi. SEMIS je namenjen izveštavanju u skladu sa zahtevima sistema energetskog menadžmenta, dok ISEM omogućava korisnicima iz javnog sektora da bolje sagledaju i prioritizuju aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti u objektima u njihovoj nadležnosti. ZEERUE predviđa automatsko unošenje podataka od strane snabdevača energije o potrošnji energije u javnim objektima u ISEM, što će značajno umanjiti posao unošenja podataka od strane energetskih menadžera i omogućiti im da više vremena posvete identifikaciji prioritetnih mera i njihovom sprovođenju. Podaci se iz ISEM mogu povući u SEMIS i iskoristiti za izveštavanje.

U cilju promovisanja energetskih pregleda kod malih i srednjih preduzeća (MSP), u okviru IPA projekta iz 2014. godine "Tehnička pomoć Ministarstvu rudarstva i energetike za sprovođenje novog Zakona o energetici, Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost i Direktive o obnovljivim izvorima energije" EuropeAid/138041/IH/SER/RS, čija je realizacija počela u martu 2019. godine, predviđeno je da se za MSP uradi metodologija energetskih pregleda, da se sprovede javni poziv za MSP za koje bi se uradili energetski pregledi, nakon čega bi se rezultati promovisali kroz radionice. Ova aktivnost se sprovodi u skladu sa članom 8. stav 2. EED.

3.1.3. Merenje i obračun (Članovi 9-11 EED)

ZEERUE propisuje u članu 52. stav 3. obavezu snabdevača toplotnom energijom da prilikom utvrđivanja mesečnog obračuna za isporučenu toplotnu energiju krajnjem kupcu, uzima u obzir izmerenu predatu toplotnu energiju zgradi, koja se raspodeljuje na osnovu registrovane potrošnje na uređajima za merenje predate toplotne energije delu zgrade ili deliteljima toplote na svakom grejnom telu ili na osnovu površine dela zgrade. U članu 51. ZEERUE propisana je obaveza distributera toplotne energije da ugradi uređaje za merenje predate toplotne energije za nove i postojeće objekte. Isti član propisuje da ministar propisuje metodološki okvir određivanja tehničke izvodljivosti i troškovne opravdanosti ugradnje pomenutih uređaja.

U skladu sa Zakonom o energetici Vlada je usvojila Uredbu o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom ("Službeni glasnik RS", broj 63/15) kojom se utvrđuje Metodologija za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom. Metodologija, između ostalog predviđa određivanje tarifnih elemenata, tarifa i način njihovog izračunavanja za obračun toplotne energije koju energetski subjekt isporučuje krajnjim kupcima toplotne energije.

Prema članu 49. stav 1. ZEERUE, operator prenosnog, distributivnog i zatvorenog distributivnog sistema električne energije, odnosno transportnog i distributivnog sistema prirodnog gasa, dužan je da pri zameni mernog uređaja i ugradnji novog mernog uređaja na svim mestima isporuke energije na novim i rekonstruisanim priključcima, kao i na drugim mestima isporuke, u meri u kojoj je to tehnički moguće i ekonomski opravdano i srazmerno potencijalnim uštedama energije, krajnjim kupcima ugrade uređaj za merenje isporučene količine energije koji pruža podatke o stvarno isporučenoj količini energije u stvarnom vremenskom periodu isporuke energije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, odnosno zakonom kojim se uređuje cevovodni transport i distribucija ugljovodonika.

Računi koji pokazuju podatke o potrošnji (informative billing)

U skladu sa članom 53. ZEERUE, javna preduzeća i druge kompanije koje se bave distribucijom i snabdevanjem električnom i toplotnom energijom jednom mesečno dostavljaju veoma detaljne informacije o količini električne energije (toplotne) isporučene kupcima, kao i merama za poboljšanje energetske efikasnosti, odvojeno od računa ili u samom računu. Ista obaveza će se primeniti i na javna preduzeća i druge kompanije koje se bave distribucijom i snabdevanjem prirodnim gasom.

Član 53. Zakona o EKE propisuje sledeće: Javna preduzeća i druge kompanije koje se bave distribucijom i snabdevanjem električnom i toplotnom energijom obezbeđuju sledeće podatke kupcima potrošačima jednom mesečno, odvojeno od računa ili u samom računu za isporučenu energiju:

- količina energije koju je kupac preuzeo tokom prethodnog meseca;

- prosečna cena energije za tog kupca u tom mesecu;

- cene za svaki element na osnovu kojeg je urađen obračun utrošene energije;

- ukupna količina isporučene energije kupcu i nivo njegove mesečne potrošnje energije tokom proteklih 12 meseci;

- odnos količine isporučene energije kupcu tokom prethodnog meseca i energije isporučene kupcu u istom mesecu prethodne godine;

- odnos količine energije isporučene kupcu i prosečne količine energije isporučene kupcima iste kategorije;

- načinima da kupci dobiju informacije o dostupnim merama poboljšanja energetske efikasnosti;

- spisku mera koje kupci mogu da preduzmu u cilju uštede energije, kao i druge informacije koje mogu biti od značaja za racionalno korišćenje i upotrebu energije.

Gore navedene obaveze informisanja kupaca se za toplotnu energiju primenjuju samo na period grejne sezone; one se shodno primenjuje i na isporuku i snabdevanje prirodnim gasom.

Neki od zahtevanih podataka već se nalaze na računu za električnu energiju.

Pametna brojila

Elektrodistribucija Srbije je inicirala projekt "Smart Metering" za nabavku naprednih mernih sistema. Projekat podrazumeva nabavku i zamenu klasičnih mernih uređaja savremenim elektronskim mernim uređajima koji imaju mogućnost komunikacije (pametna brojila), kao i nabavku i uspostavljanje sistema (softvera i hardvera) za njihovo očitavanje, upravljanje i prikupljanje podataka.

Najvažniji ciljevi primene naprednih mernih sistema koji su direktno vezani za energetsku efikasnost su sledeći:

- smanjenje troškova očitavanja mernih uređaja i povećanje broja očitanih mernih uređaja,

- veća preciznost merenja,

- smanjenje gubitaka koji nisu tehničke prirode,

- tehnološka platforma za uvođenje složenijeg tarifnog sistema,

- bolje upravljanje distributivnim sistemom,

- bolja upotreba mrežnih kapaciteta,

- bolje planiranje razvoja distributivne mreže,

- smanjeni troškovi održavanja,

- bolja pouzdanost mreže,

- realizacija glavnih pretpostavki za primenu pametnih mreža.

Prva faza ovog projekta podrazumeva nabavku IT i merne infrastrukture, uređaja i ugradnju oko 200.000 mernih uređaja. Planirano je da se projekat finansira iz zajma Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB).

Pored tehničkih i ekonomskih opravdanosti za uvođenje i primenu ovakvog sistema, očekuje se da će on imati i značajan efekat na razvoj tržišta, kao i da će biti od koristi za pojedinačne kategorije korisnika sistema. Tačno i efikasno očitavanje utrošaka električne energije, obezbeđuje blagovremene i pouzdane podatke o potrošnji i proizvodnji električne energije. Između ostalog, krajnjim kupcima je moguće obezbediti svakodnevni uvid (npr. putem namenskog web sajta) u tačnu potrošnju električne energije na njihovim mernim mestima, što može da stimuliše krajnje kupce da racionalnije troše električnu energiju, čime se, u skladu sa direktivama EU, promoviše energetska efikasnost.

Projekt će predstavljati jezgro budućeg sistema za daljinsko očitavanje mernih uređaja, koji bi trebalo etapno da obuhvati oko 80% mernih uređaja u kategoriji široka potrošnja u Republici Srbiji. Takođe, izvesno je da bi takav sistem postao deo šireg sistema naprednih mreža (SmartGrid) što je i tendencija u svetu.

Pored uvođenja pametnih brojila, u toku je stalna aktivnost ciklusne zamene postojećih mernih uređaja.

3.1.4. Informativni programi za potrošače i obuka (Čl. 12. i 17. EED)

Ministarstvo rudarstva i energetike u okviru svojih aktivnosti sprovodi projekte i programe koji uključuju različite informativne mere, mere podizanja svesti i obuke krajnjih potrošača i kupaca. Informativne i promotivne aktivnosti za naredni period predviđene su da budu sprovedene kroz dva IPA projekta koji se paralelno sprovode: IPA 14 projekat "Tehnička pomoć Ministarstvu rudarstva i energetike za sprovođenje novog zakona o energetici, nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost i direktive o obnovljivim izvorima energije" (EuropeAid/138041/IH/SER/RS) i IPA 16 projekat "Uspostavljanje i jačanje kapaciteta tela za ocenjivanje usaglašenosti za implementaciju direktiva o energetskom označavanju i eko dizajnu" (EuropeAid/139199/DH/SER/RS).

IPA 2014 projekat ima za cilj da se regulativa u Republici Srbiji usaglasi sa regulativom EU u oblasti energetske efikasnosti, da se pomogne njena implementacija ali i da se pripremi petogodišnja strategija podizanja svesti čiji će jedan deo (u vrednosti od 130.000 €) biti i implementiran kroz sam projekat. Strategija i plan treba da obuhvate sve sektore potrošnje energije ali je predviđeno da glavni fokus bude na sektoru domaćinstava. S obzirom da su promotivne aktivnosti predviđene i na projektu IPA 2016, među projektima je uspostavljena komunikacija kako bi se izbegla preklapanja aktivnosti odnosno postigla sinergija efekata promotivnih aktivnosti.

IPA 2016 projekat ima za cilj uspostavljanje sistema infrastrukture kvaliteta za primenu propisa o tehničkim zahtevima za proizvode koji utiču na potrošnju energije. Kako je za adekvatnu primenu navedenih propisa jedan od ključnih činilaca široko i svestrano poznavanje problematike energetskog označavanja i prepoznavanje znaka usaglašenosti, u okviru projekta je samo za aktivnosti podizanja svesti obezbeđeno 200.000 €. U okviru tih aktivnosti biće izvršeno istraživanje o znanju i informisanosti građana o značenju i značaju energetskog označavanja pre i nakon implementacije IPA 2016 projekta, biće pripremljen akcioni plan za podizanje opšte sveti o značaju energetske efikasnosti sa akcentom na energetski efikasne uređaje i biće implementirana kampanja razvijena kroz plan. Ovaj plan biće usaglašen sa strategijom podizanja svesti koja će biti pripremljena u okviru IPA 2014 projekta. Poseban značaj u ovim aktivnostima imaće nacionalne organizacije potrošača koje treba da prepoznaju svoju ulogu u zahtevu da proizvodi koji utiču na potrošnju energije, a koji se plasiraju na tržište, moraju biti usaglašeni sa svim relevantnim tehničkim propisima. Deo aktivnosti u uspostavljanju infrastrukture kvaliteta sprovode proizvođači uređaja koji utiču na potrošnju energije i tela za ocenjivanje usaglašenosti koja će proći kroz obuku u pripremi i primeni propisa iz ove oblasti. Projekat je otpočeo septembra 2019. godine i trajaće 30 meseci.

Što se obuka tiče, sistematske obuke su, u skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije počele da se vrše za potrebe primene sistema energetskog menadžmenta na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a očekuje se da budu nastavljena u skladu sa ZEERUE. Više informacija o obukama u odeljku 3.12 i 3.1.5.

U okviru projekta "Energetska efikasnost u javnim objektima" koji je Ministarstvo realizovalo u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Privrednom komorom Srbije i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju - GIZ razvijena je obuka iz efikasnog korišćenja energije za domare i zaposlene u javnim objektima. Uz mentorsku podršku nemačke trening institucije kreiran je program obuke za domare u školama i vrtićima. Privredna komora Srbija je sprovodila obuke i obuhvaćeno je 320 domara iz ukupno 20 jedinica lokalne samouprave. Ministarstvo planira da u narednim pozivima za korišćenje sredstava Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti predvidi sredstva za obuke domara za one opštine čiji projekti su odobreni. Privredna komora Srbije je organizovala obuke i za četiri opštine koje su obuhvaćene projektom švajcarske Vlade "Projekat energetske efikasnosti i upravljanja energijom u opštinama (PEEUEO) u Srbiji".

3.1.5. Dostupnost šema za kvalifikaciju, akreditaciju i sertifikaciju (Član 16. EED)

U okviru Sistema energetskog menadžmenta zakonom je predviđena obuka i licenciranje energetskih menadžera i energetskih savetnika. Ministarstvo je 2015. godine dalo ovlašćenje Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu za obavljanje poslova obuke energetskih menadžera i energetskih savetnika u trajanju od četiri godine, a 2019. godine je ovlašćenje obnovljeno za period od naredne četiri godine. Do sada su održane brojne obuke i ispiti za energetske menadžere. Licima koja polože ispit za energetskog menadžera Ministarstvo po podnetom zahtevu i nakon provere ispunjenosti propisanih uslova, izdaje licencu EM. U ZEERUE su izmenjeni su uslovi za obuku i licenciranje energetskih savetnika, pa će nakon donošenja podzakonskih akata koji se odnose na obuku i ispit za energetskog savetnika (u daljem tekstu: ES), početi održavanje obuka i ispit za ES, kao i njihovo licenciranje.

Zakonom o planiranju i izgradnji, članom 4, propisano da zgrada koja za svoje funkcionisanje podrazumeva utrošak energije, mora biti projektovana, izgrađena, korišćena i održavana na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva zgrada, a koja se utvrđuju izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima zgrada koji izdaje ovlašćena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, kao i da sertifikat o energetskim svojstvima zgrada čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Ministar nadležan za poslove građevinarstva posebnim rešenjem utvrđuje ispunjenost uslova ovlašćenih organizacija kao i licenciranje odgovornog inženjera za energetsku efikasnost. U cilju definisanja izdavanja sertifikata (energetskih pasoša) kao i izrade energetskih elaborata za zgrade donet je Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada ("Službeni glasnik RS", br. 69/12, 44/18 - dr. propis).

Inženjerska komora Srbije (www.ingkomora.org.rs) organizuje i sprovodi stručno usavršavanje inženjera za oblast energetske efikasnosti u zgradama.

Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma vodi registar licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera, registar licenciranih izvođača i evidenciju stranih lica koja obavljaju stručne poslove.

3.1.6. Energetske usluge - ESCO (Član 18. EED)

Zakon o EKE je sadržao odredbe koje se odnose na zaključivanje ugovora o energetskoj usluzi, koje su u ZEERUE unapređene. Prema ZEERUE, ugovor o energetskoj usluzi se zaključuje u pisanoj formi između pružaoca energetske usluge (ESCO) i korisnika energetske usluge. Ugovor o energetskoj usluzi može biti: ugovor o energetskom učinku, ugovor o efikasnoj isporuci energije (toplotne i/ili električne energije) ili drugi ugovor koji za predmet ima povećanje energetske efikasnosti, odnosno ostvarivanje uštede primarne energije ili vode. Ugovorom o energetskom učinku pružalac energetske usluge se obavezuje da delimično ili u celosti svojim sredstvima sprovede mere energetske efikasnosti kojima se postižu uštede energije i/ili vode u odnosu na referentnu potrošnju, a korisnik energetske usluge se obavezuje da za to plati naknadu pružaocu energetske usluge sredstvima koja ostvari od ušteda energije i/ili vode koje su rezultat mera sprovedenih od strane pružaoca energetske usluge. U slučaju kada se energetska usluga finansira sredstvima budžeta Republike Srbije ili su korisnici energetske usluge korisnici javnih sredstava, ugovor o energetskoj usluzi smatra se javnim ugovorom, pa prava i obaveze ugovornih strana i rok trajanja ugovora moraju biti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje oblast javno-privatnog partnerstva.

Ministar nadležan za poslove energetike doneo je na osnovu Zakona o EKE Pravilnik o utvrđivanju modela ugovora o energetskim uslugama za primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti kada su korisnici iz javnog sektora ("Službeni glasnik RS", broj 41/15- u daljem tekstu: podzakonski akt ESCO). Pomenuti pravilnik propisuje dva modela ugovora, jedan za javne zgrade, a drugi za javnu rasvetu. Oba modela ugovora predstavljaju vrstu javno-privatnog partnerstva između javnog partnera (npr. opštine, javnog preduzeća, države) i privatnog partnera (ESCO kompanije), pri čemu se troškovi primene i upravljanja merama energetske efikasnosti od strane privatnog partnera finansiraju iz ušteda energije koje su ostvarene kroz primenu mera. Pomenuti modeli ugovora uzimaju u obzir specifičnosti ugovornog objekta i imaju priloge koji se odnose na utvrđivanje referentnog stanja, način merenja i verifikaciju ostvarenih ušteda energije, kao i ostale obrasce potrebne u pripremi i izvršavanju ugovora.

ZEERUE je uveo novu vrstu ugovora o energetskoj usluzi - ugovor o isporuci toplotne energije (energy supply contracting) kojim se obavezuje pružalac energetske usluge da uz poboljšanje energetske efikasnosti i/ili smanjenje emisije CO2 vrši isporuku toplotne energije korisniku energetske usluge i za to ostvaruje pravo na ugovorenu naknadu. Prema dosadašnjim iskustvima u Evropskoj uniji, ugovor o isporuci toplotne energije je vrsta ugovora o energetskoj usluzi koji se u praksi najčešće zaključuje.

Stupanjem na snagu podzakonskog akta ESCO, 2015. godine, stvoreni su uslovi za razvoja tržišta ESCO usluga, pre svega u oblasti modernizacije javnog osvetljenja. Projekti modernizacije javnog osvetljenja prelaskom na efikasnije izvore svetlosti su značajan izvor uštede energije i jedna od mera koja podržava ispunjenje nacionalnih ciljeva po pitanju energetske efikasnosti. Od ukupno 161 projekata javno privatnog partnerstva koje je odobrila Komisija za javno privatno partnerstvo (JPP), 43 su projekti modernizacije javnog osvetljenja u gradovima i opštinama, od kojih su za 23 projekta sklopljeni ugovori. Sklopljenim ugovorima predviđeno je da se izvrši zamena preko 100.000 izvora svetlosti. EBRD kroz Regionalni program energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu od 2013. godine pomaže razvoj ESCO tržišta u Srbiji, tako što je pomagao u pripremi podzakonskih akata, kao i u radu sa pilot opštinama na identifikaciji i pripremi tendera za ESCO usluge. Trenutno postoji tehnička pomoć za podršku pripreme ESCO projekata od strane EBRD-a u celom regionu (uključujući Republiku Srbiju).

3.1.7. Druge horizontalne mere energetske efikasnosti (Čl. 19. i 20. EED)

X1 - Naknada za EE

Krajem 2018. godine kroz Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Službeni glasnik RS", br. 95/18 i 49/19) uvedena je naknada za unapređenje energetske efikasnosti. Obveznici naknade su preduzeća koja se bave snabdevanjem krajnjih kupaca električnom energijom i prirodnim gasom i preduzeća koja stavljaju u promet naftu, naftne derivate i komprimovani prirodni gas. Naknada se obračunava prilikom ispostavljanja računa za isporučenu energiju/energent, a visina naknade je određena na nivou od 0,015 dinara/kWh energije. Ministarstvo je u junu 2019. godine donelo Pravilnik o obrascu prijave za evidenciju obveznika naknade za unapređenje energetske efikasnosti, obrascu mesečnog i godišnjeg obračuna količina energije/energenata isporučenih potrošačima ili stavljenih u promet na teritoriji Republike Srbije, odnosno uvezenih na teritoriju Republike Srbije, obrascu mesečnog i godišnjeg obračuna obaveze plaćanja naknade, obrascu izveštaja o uplati, kao i načinu dostavljanja ovih obrazaca ("Službeni glasnik RS", broj 41/19), koji je uredio način obračunavanja naknade i dostavljanje izveštaja Ministarstvu. Prihodi dobijeni od ove naknade nisu direktno usmereni u finansiranje mera energetske efikasnosti, ali se očekuje da će prikupljanje naknade doprineti uvećanju sredstava za tu namenu. Očekuje se da prikupljanje ove naknada može omogućiti uspostavljanju održivog mehanizma finansiranja energetske efikasnosti koji je ključ za uspešno sprovođenje politike i mera u ovoj oblasti. Očekivani godišnji prihod od naknada je oko 9 M€.

X2 - Uprava za finansiranje i podsticanje EE

U periodu od 2017. do 2019. godine realizovan je Okvirni projekat IPA 2013 "Jačanje kapaciteta MRE u implementaciji linije finansiranja za poboljšanje energetske efikasnosti" koji je imao za zadatak da unapredi rad Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti i da predloži novi modalitet za osnivanje i rad fonda u cilju efikasnijeg i održivog finansiranja projekata energetske efikasnosti. Studija je razmatrala tri modaliteta za osnivanje fonda: fond kao organ državne uprave, fond kao javna agencija i fond kao sui generis pravno lice. Posebno je ukazano na izazov pružanja finansijske podrške fizičkim licima za unapređenje energetske efikasnosti gde se prema iskustvima iz Hrvatske može očekivati i više hiljada aranžmana sa građanima. U ZEERUE je predviđeno osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti kao organa uprave u sastavu Ministarstva rudarstva i energetike ali kao posebnog pravnog lica.

X3 - Zahtevi eko-dizajna

U ZEERUE je predviđeno da se proizvodi koji utiču na potrošnju energije za koje su propisani opšti i/ili posebni zahtevi u pogledu eko-dizajna mogu staviti na tržište i/ili pustiti u rad samo ako ispunjavaju propisane zahteve. U odnosu na Zakon o EKE precizno je definisan pravni osnov za donošenje podzakonskih akata iz oblasti eko-dizajna.

Direktiva 2009/125/EZ treba da bude transponovana u vidu uredbe koju donosi Vlada Republike Srbije. Projekat Centra za politiku i pravne savete, PLAC I i PLAC II, omogućio je tehničku pomoć Ministarstvu u okviru koje su pripremljene prva radna verzija uredbe kojom bi se transponovala Direktiva 2009/125/EZ i 27 pojedinačnih pravilnika za pojedine grupe proizvoda. Obaveštenje o primeni člana 7 prepoznalo je značaj uvođenja propisa o eko-dizajnu, kao alternativnu meru koja u periodu od 2021. godine do 2030. godine treba da donese značajne rezultate ušteda u finalnoj energiji kod krajnjih potrošača.

X4 - Svest o energetskoj efikasnosti i obrazovanje

Podizanje svesti o energetskoj efikasnosti je bitan preduslov za smanjenje potrošnje svih vidova energije. Neophodno je da se razvije svest o značaju energije, o potrebi da se ostvare mere energetske efikasnosti i rezultatima koji se na taj način postižu. Podizanje svesti o značaju energetske efikasnosti se realizuje kroz razne informativne kampanje, obuke na različitim nivoima (uključujući uvođenje relevantnih predmeta u sistemu obaveznog obrazovanja, posebno u specijalizovanim školama), organizacijom seminara, radionica i predavanja. Od suštinskog je značaja da se obuhvate sve ciljne grupe, posebno lica na odgovornim funkcijama koja su na svim nivoima zadužena za potrošnju energije, kao i razne društvene grupe.

U martu 2019. godine počela je realizacija IPA projekta iz 2014. godine "Tehnička pomoć Ministarstvu rudarstva i energetike za sprovođenje novog Zakona o energetici, Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost i Direktive o obnovljivim izvorima energije" EuropeAid/138041/IH/SER/RS. Projekat ima za cilj da se regulativa u Republici Srbiji usaglasi sa regulativom EU u oblasti energetske efikasnosti, da se pomogne njena implementacija kroz razvoj određenih alata, analiza i uputstava ali i da se sprovedu aktivnosti na podizanju svesti. Što se podizanja svesti tiče, ovim projektom je predviđeno da se pripremi petogodišnja strategija podizanja svesti u oblasti energetske efikasnosti, čiji će jedan deo (u vrednosti od 130.000 €) biti i implementiran kroz sam projekat a na osnovu plana koji će biti pripremljen na osnovu strategije. Osim toga predviđeno je da se za mala i srednja preduzeća uradi metodologija za energetske preglede kao i da se ti pregledi sprovedu u deset malih i srednjih preduzeća a rezultati promovišu kod svih malih i srednjih preduzeća. Promotivne aktivnosti predviđene su i u okviru realizacije projekta IPA 16 "Uspostavljanje i jačanje kapaciteta tela za ocenu usaglašenosti za implementaciju direktiva o energetskom označavanju i eko dizajnu".

3.1.8. Uštede iz horizontalnih mera

U ovom APEE su planirane i proračunate uštede na osnovu horizontalnih mera date prevashodno u 3.1.1.

3.1.9. Finansiranje horizontalnih mera

Pod 3.1.1 i 3.1.7. H1 i H2 opisani su finansijski mehanizmi koji treba da omoguće finansiranje mera kako horizontalnih tako i ostalih. H3 je regulatorna mera i ne zahteva posebno finansiranje.

3.2. Mere energetske efikasnosti u zgradarstvu

3.2.1. Mere u vezi sa zahtevima inovirane EPBD (2010/31/EU)

U 2018. godini donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 83/18). Ovom izmenom propisano je da je izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima zgrada - energetskih pasoša obavezno kroz Centralni registar energetskih pasoša (CREP), čime je uvedena jedinstvena baza Energetskih pasoša za teritoriju Republike Srbije.

U cilju unapređenja važećih pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada iz 2011. i 2012. godine: Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada ("Službeni glasnik RS", br. 69/12 i 44/18 - dr. propis) i Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 61/11), na zahtev Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (u daljem tekstu: MGSI) EBRD je 2018. godine angažovao ekspertski tim u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti za Zapadni Balkan - REEP Plus projekta za pomoć u pogledu potpune transpozicije odredaba Direktive 2010/31/EU o energetskim performansama zgrada. Pomoć se ogleda u izradi minimalnih zahteva u pogledu energetskih svojstava zgrada, nacionalne metodologije za proračune tih svojstava, energetsku sertifikaciju, i troškovno optimalnu analizu stambenih zgrada.

Za potrebe izrade pravilnika i praćenja tehničke pomoći iz EBRD REEP plus projekta, MGSI je uspostavio međusektorsku tehničku radnu grupu u čijem radu učestvuju priznati stručnjaci iz ove oblasti. Zadatak tehničke radne grupe je da donosi odluke tokom realizacije projekta. U okviru projekta do sada su delimično pripremljeni: Nacrt nacionalne kalkulacione metodologije (National Calculation Methodology - NCM) i Nacrt troškovno-optimalne analize za stambene zgrade (Cost-optimality analysis for the residential buildings). Uz podršku GIZ DKTI EE projekta završena je Troškovno-optimalna analiza za nestambene zgrade (Cost-optimality analysis for the nonresidential buildings).

Preostalo je da angažovani ekspertski tim pripremi predlog poboljšanja postojećih minimalnih zahteva energetskih karakteristika (Minimum Energy Performance Standards - MEPS) i predlog poboljšanja postojećih energetskih sertifikata (Energy Performance Certificates - EPCs).

Alternativne mere u grejanju i hlađenju (čl. 14(4) i 15(4) EPBD)

Republika Srbija se opredelila da obaveze iz EPBD član 14(4) i 15(4) sprovede kroz obavezujuće redovne kontrole sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju, a ne kroz alternativne mere. U tom cilju, usvojena su dva pravilnika koja uređuju ta pitanja i to:

- Pravilnik o kontroli sistema za grejanje i o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju ovlašćena pravna lica za kontrolu sistema za grejanje ("Službeni glasnik RS", broj 58/16); i

- Pravilnik o kontroli sistema za klimatizaciju ("Službeni glasnik RS", broj 82/16).

U ZEERUE je predviđeno da se kontrola sistema za grejanje vrši u slučaju kada je snaga sistema 70 kW i više umesto do sadašnjih 20 kW. Takođe, kontrola sistema za grejanje se vrši kada je snaga sistema 70 kW i više (do sada 12 kW).

3.2.2. Strategija renoviranja zgrada (Član 4. EPBD)

Tokom 2019. godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) započelo je izradu "Dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada", u skladu sa članom 2a Direktive 2010/31/EU a u vezi sa članom 53. Uredbe (EU) 2018/1999 o upravljanju Energetskom unijom i delovanjem u području klime, a na osnovu projektnog zadatka koji je pripremio međunarodni konsultant BPIE (Buildings Performance Institute Europe) uz podršku GIZa (DKTI EE). Za izradu Dugoročne strategije MGSI je formiralo radnu grupu koja prati njenu izradu. Završetak rada na Strategiji planiran je 2021. godine. Sadržina Strategije biće usklađena sa zahtevima EU direktiva.

3.2.3. Dodatne mere energetske efikasnosti i uštede u domenu zgrada i uređaja koji utiču na potrošnju energije u Sektoru domaćinstva

Mere energetske efikasnosti prikazane u Tabeli 13 tiču se pre svega mera prema članu 4. ESD direktive. Ministarstvo je ove mere prepoznalo u 3. APEE, a ovde predlaže njihovo dalje praćenje, uz izveštaj o statusu mere i očekivanoj uštedi u 2021. godini. Inače, ove mere neposredno utiču na ispunjenje cilja zadatog članom 3 EED "cap consumption".

Tabela 13. Pregled mera u Domaćinstvima sa statusom implementacije i očekivanom uštedom u periodu 2019-2021.

Br.	Naziv mere	Status mere	Očekivana ušteda za period 2019-2021. godina
			[Mtoe]
D1	Mere energetske efikasnosti u stambenim zgradama	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	0,0081
D2	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada - Sektor domaćinstva	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	0,053
D3	Promovisanje upotrebe energetski efikasnih uređaja u domaćinstvu	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	0,0279
Domaćinstva sumarno			0,089

Mera D1 odnosi se na rekonstrukcije i rehabilitacije stambenih zgrada i termotehničkih sistema u zgradama, realizovane kroz finansijske podsticaje MFI, plasirane preko domaćih banaka, i ulazi u alternativne mere po članu 7 EED;

Mera D2 odnosi se na primenu Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada ("Službeni glasnik RS", br. 69/12 i 44/18 - dr. propis) i Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 61/11). Ovom merom ostvaruju se uštede energije po osnovu boljih energetskih svojstava novoizgrađenih zgrada u odnosu na prosečnu potrošnju toplotne energije u postojećim zgradama.

Mera D3 koja se u prethodnom periodu odnosila samo na promociju EE kroz regulativu o označavanju proizvoda koji utiču na potrošnju energije, biće dopunjena i eko dizajnom. Ovom merom ostvaruju se uštede na osnovu zamene uređaja za domaćinstvo novim efikasnijim uređajima.

Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, član 63, uvedena je obaveza označavanja proizvoda koji utiču na potrošnju energije oznakom energetske efikasnosti. Energetsko označavanje je uvedeno već u ZEKE, na osnovu kojeg su doneti Uredba o vrstama proizvoda koji utiču na potrošnju energije za koje je neophodno označavanje potrošnje energije i drugih resursa ("Službeni glasnik RS", br. 92/13, 80/16 i 41/21) i 12 pravilnika kojima se propisuju zahtevi u pogledu energetskog označavanja pojedinačnih vrsta uređaja. Pomenutom uredbom i pravilnicima preneta je u pravni sistem Republike Srbije odgovarajuća regulativa EU iz ove oblasti. Iz istog razloga, radi usklađivanja sa pravom EU, prestali su da važe: pravilnik koji se odnosi na označavanje energetske efikasnosti električnih pećnica (zamenjen Pravilnikom o označavanju EE pećnica i napa za domaćinstvo) i Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti usisivača (s obzirom da je presudom Evropskog suda u EU prestao da važi propis o označavanju usisivača). Pomenuta uredba i pravilnici usklađeni su sa evropskom Direktivom 2010/30/EU. Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti električnih sijalica i svetiljki izmenjen je da bi se postigla delimična usklađenost sa odgovarajućim propisom EU koji je stavio van snage označavanje EE svetiljki na dosadašnji način. Kroz IPA projekat "Tehnička pomoć Ministarstvu rudarstva i energetike i relevantnim javnim telima za implementaciju novog Zakona o energetici, NEEAPa, i RES direktive" iz 2014. godine (IPA 14 projekat) izvršiće se dalje usaglašavanje domaće regulative sa Uredbom (EU) 2017/1369 čijim donošenjem je u EU stavljena van snage Direktiva 2010/30/EU.

U Prilogu 4 izlistani su detaljnije pojedinačni opisi svih mera.

3.2.4. Finansiranje energetske efikasnosti u zgradarstvu (u Sektoru domaćinstva)

U ovom trenutku se mere EE u Sektoru domaćinstva finansiraju investicijama vlasnika kuća odnosno stanova, ili iz sredstava MFI preko banaka koje plasiraju komercijalne kredite fizičkim licima. U planu je da se nakon osnivanja i početka rada Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti omogući sufinansiranje u ovom sektoru, pored ostalog i na osnovu sredstava od naknade za EE (poglavlje 3.1.7.)

3.3. Mere energetske efikasnosti u javnom sektoru
(Čl. 5. i 6. EED)

3.3.1. Zgrade centralne vlasti (Član 5.)

Primena člana 5 EED za Republiku Srbiju kao potpisnicu Ugovora o EZ znači da Republika Srbija ima obavezu da počev od 1. decembra 2017. godine na godišnjem nivou energetski sanira (unapredi energetsku efikasnost) 1% od ukupne površine administrativnih zgrada koje su u svojini Republike Srbije i koje koriste organi centralne vlasti, odnosno organi i organizacije koji imaju nadležnost na celoj teritoriji Republike Srbije. Obaveza energetske sanacije odnosi se na zgrade centralne vlasti koje pojedinačno imaju ukupnu grejanu/hlađenu površinu veću od 500 m2, odnosno od 1. decembra 2019. godine površinu veću od 250 m2. Energetska sanacija treba da se izvrši na način da zgrade nakon sanacije dostignu najmanje energetska svojstva definisana u skladu sa članom 4. Direktive 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada. U julu 2016. godine formirana je međuresorna radne grupa za primenu člana 5. Direktive o energetskoj efikasnosti saglasno Odluci Ministarskog saveta Energetske zajednice D/2015/08/MC-EnC, sa zadatkom da sagleda moguće modalitete za primenu člana 5. EED. Radna grupa je imala obezbeđenu tehničku pomoć GIZ kroz projekat "Energetska efikasnost u javnim zgradama u Republici Srbiji". Nakon upoznavanja sa mogućim modalitetima (pristupima) za primenu člana 5 EED - sa glavnim i alternativnim pristupom, radna grupa se opredelila za glavni pristup u izvršavanju obaveza koje proističu iz člana 5. Spisak zgrada centralne vlasti koji je sačinjen obuhvata 57 zgrada čija je površina procenjena na osnovu dostupnih podataka i iznosi oko 405.000 m2. Spisak je u formi Zaključka usvojila Vlada 9. avgusta 2018. godine.

U martu 2019. godine angažovan je nacionalni konsultant, koji uz mentorsku podršku i superviziju od strane evropskog instituta Buildings Performance Insititute Europe (BPIE) pripremio Program za obnovu zgrada centralne vlasti. Programa je prihvaćen od strane Ministarstva i radne grupe u oktobru 2019. godine.

U cilju definisanja minimalnih zahteva energetskih performansi zgrada urađena je troškovno-optimizaciona studija za nestambene zgrade. Nakon serije konsultacija na nivou ekspertske radne grupe kojom upravlja Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, studija je finalizirana od strane RG, odnosno Ministarstva i usvojena u maju 2019. godine. Studija će biti osnova za izradu Nacionalnog programa obnove zgrada centralne vlasti (obaveze po osnovu člana 5. EED), a minimalni zahtevi važan su input za unapređenje postojećih pravilnika o energetskim karakteristikama zgrada.

U cilju realizacije obaveze iz člana 5. EED, obezbeđen je programski zajam Razvojna banka Saveta Evrope (CEB) u visini od 40 miliona evra za realizaciju projekta "Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti". Predviđeno je da se programom rehabilituje do 28 zgrada ZCV. Za tehničku pomoć za realizaciju pomenutog zajma do sada su obezbeđene donacije u iznosu od 900.000 evra ali će u narednom periodu biti potrebno da se obezbede i dodatna sredstva za ove namene.

Osnovna vrsta radova koji će se realizovati u vezi sa energetskom efikasnošću će uključivati: izolaciju termičkog omotača zgrade (prostorije/podovi, fasade); zamenu stare stolarije (prozori i vrata) efikasnijom; prelazak na drugo gorivo, gde je to primenljivo; popravke ili zamenu sistema grejanja, ventilacije i klimatizacije (HVAC-heating, ventilation and air-conditioning); zamenu rasvete efikasnijim sistemom; uvođenje sistema za automatsko upravljanje sistemima HVAC ili integralnih sistema za upravljanje zgradama (BMS-building management system); upotrebu obnovljivih izvora energije gde je moguće, naročito biomase, solarne energije, kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije i sistema za rekuperaciju toplotne energije, toplotnih pumpi iz izvora tlo, vazduh ili voda. Očekuje se da se projektom ostvare uštede primarne energije od oko 30% godišnje uz smanjenje emisija CO2 od oko 20% i smanjenje troškova za energiju i energente od oko 29%. Realizacijom projekta unaprediće se i radni uslovi za zaposlene u ovim zgradama.

3.3.2. Zgrade drugih javnih tela (Član 5.)

Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije uspostavljen je 2013. godine na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije. Sredstvima Budžetskog fonda u periodu od 2014. do 2019. godine sprovedeno je šest javnih poziva za (su)finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalnih samouprava (JLS) sredstvima za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i sklopljeno je 91 ugovora. Projekti su prvenstveno obuhvatili mere unapređenja energetske efikasnosti na termičkom omotaču zgrade (zamena stolarije i postavljanje termoizolacije) i mere unapređenja termotehničkih sistema (ugradnja kotlova na biomasu, ugradnja termostatskih ventila, elektronski regulisanih cirkulacionih pumpi i uređaja za merenje predate količine toplote). Projekti su realizovani najčešće na javnim objektima kao što su: predškolske ustanove, domovi zdravlja, osnovne i srednje škole i upravne zgrade JLS.

Takođe, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima je telo Vlade Republike Srbije, osnovano Uredbom Vlade Republike Srbije 2014. godine, čiji je posao upravljanje projektima obnove i pružanja pomoći nakon elementarnih i drugih nepogoda, a pre svega projekti obnove, u koje spada i energetska obnova zgrada kao što su vrtići, škole, zdravstvene i ustanove socijalne zaštite itd.

U okviru Sistema energetskog menadžmenta organi autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine sa više od 20.000 stanovnika su obveznici SEM, kao i ustanove koje koriste objekte u javnoj svojini. U svojstvu obveznika SEM, oni imaju obavezu da realizuju planirani cilj uštede koji propisuje Vlada, da imenuju potreban broj energetskih menadžera i o tome obaveste Ministarstvo, da donesu program i plan energetske efikasnosti, sprovede mere za efikasno korišćenje energije, dostavljaju Ministarstvu godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede sadržanih u programu odnosno planu i obezbeđuju sprovođenje energetskih pregleda i izvršavaju druge obaveze u skladu sa zakonom. Na osnovu zakonom utvrđenog kriterijuma, 80 opština i gradova su obveznici SEM, a tek treba da se utvrdi broj gradskih opština koje su obveznici SEM.

Pored projekta koji su sprovedeni u okviru Budžetskog fonda i projekta Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti, planirana je i realizacija projekata:

Energetska efikasnost u javnim zgradama i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja ("Ozelenjavanje javnog sektora") VMA. Projekat se odnosi na rehabilitaciju najznačajnije zdravstvene ustanove u Republici Srbiji, bolnice Vojno-medicinske akademije. Sprovođenje projekta je predviđeno u okviru Srpsko-Nemačke finansijske saradnje i podeljeno je u tri faze. Ukupna preliminarno procenjena vrednost sve tri faze projekta je 203 mil. evra, dok je prva faza rehabilitacije procenjena na 110 miliona evra. Osnovni cilj Projekta je smanjenje potrošnje energije i to do 40% prirodnog gasa i do 30% električne energije u odnosu na sadašnju potrošnju objekta. U apsolutnim vrednostima energetske uštede treba da iznose preko 58 GWh/a, što bi za rezultat imalo smanjenje emisije CO2 za 24.000 tona godišnje. Procena je da bi se energetskom rehabilitacijom bolnice postigle uštede energije i smanjenje emisije CO2 koji bi bili jednaki rezultatima energetske sanacije 170 javnih zgrada u nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Projekat energetske efikasnosti i upravljanja energijom u opštinama (PEEUEO) u Srbiji (SECO). Značaj projekta ogleda se u ostvarivanju sistemskog i sveobuhvatnog upravljanja energijom na lokalnom nivou kroz uvođenje sertifikata Evropske nagrade za energiju, sprovođenje energetske sanacije i poboljšanja energetske efikasnosti javnih objekata u gradu Kruševcu (6 objekata), gradu Užicu (4-5 objekata), opštini Vrbas (6 objekata) i opštini Paraćin (2 objekta), a koje će podstaći povećanje životnog standarda, ekonomski razvoj te ublažavanje klimatskih promena. Projekat takođe obuhvata i razvoj kapaciteta. Ovim projektom će se smanjiti potrošnje energije za 609 MWh/godišnje, a redukcija emisije CO2 iznosiće 210 t/godišnje.

3.3.3. Javne nabavke (Član 6.)

U prethodnom Zakonu o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 124/12, 14/15 i 68/15), kao jedno od načela javne nabavke bilo je predviđeno načelo zaštite životne sredine i obezbeđivanja energetske efikasnosti (član 13.). Prema ovom načelu, naručilac javne nabavke dužan je da nabavlja dobra, usluge i radove koji ne zagađuju, odnosno minimalno utiču na životnu sredinu, odnosno koji obezbeđuju adekvatno smanjenje potrošnje energije - energetsku efikasnost i da kad je to opravdano kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude odredi ekološke prednosti predmeta javne nabavke, odnosno ukupne troškove životnog ciklusa predmeta javne nabavke. U članu 85. kao jedan od kriterijuma za ocenjivanje ekonomski najpovoljnije ponude navedena je energetska efikasnost.

Prema važećem Zakonu o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 91/19), koji je stupio na snagu 1. jula 2020. godine, energetska efikasnost se ne navodi izričito među načelima javne nabavke, što je korak nazad u odnosu na dosadašnje rešenje. U delu pomenutog zakona koji se odnosi na kriterijume za dodelu ugovora, jedan od kriterijuma su i troškovi životnog ciklusa koji pored ostalog obuhvataju i troškove upotrebe, kao što je potrošnja energije i drugih resursa.

Strategija razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine ("Službeni glasnik RS", broj 122/14) prepoznala je zelene nabavke čije je osnovno obeležje da se kupovna moć države koristi za ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, kao i za realizaciju politike energetske uštede. Strateški cilj Republike Srbije je da se dalje promovišu "zelene nabavke". Da bi se postigao ovaj cilj, planirane su sledeće aktivnosti:

- promovisanje energetske uštede u Sektoru javnog saobraćaja i zgrada kojima raspolaže država u cilju ostvarivanja dve grupe ciljeva: ekonomičnosti koja se postiže po osnovu manje potrošnje energije i ekološkog cilja koji se ogleda u smanjenju emisije gasova i manje emisije ugljen-dioksida;

- izrada smernica za naručioce i ponuđače;

- izrada metoda izračunavanja troškova životnog ciklusa predmeta nabavke;

- izrada modela standardnih "ekoloških" tehničkih specifikacija za određene proizvode.

Uprava za javne nabavke formirana je na osnovu Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 39/02) a od 1. jula 2020. na osnovu novog Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 91/19) ima naziv Kancelarija za javne nabavke. KJN je posebna organizacija sa zadatkom da radi na uspostavljanju sistema javnih nabavki koji će biti ekonomičan, efikasan i transparentan i koji će omogućiti jačanje konkurencije, ravnopravan tretman svih ponuđača i suzbijanje korupcije. KJN obavljanjem svojih poslova kao što su učešće u pripremi propisa u oblasti javnih nabavki, pružanje savetodavne pomoći naručiocima i ponuđačima, praćenje postupaka javne nabavke i niz drugih poslova u skladu sa zakonom obezbeđuje da se sprovodi kriterijum energetske efikasnosti u postupku javne nabavke.

Članom 69. Zakona o EKE bilo je propisano da naručilac u postupku javne nabavke roba, usluga i radova uzima u obzir aspekte energetske efikasnosti tokom pripreme tenderske dokumentacije i u tehničkoj specifikaciji roba, usluga i radova, a ministar nadležan za poslove energetike propisuje minimalne kriterijume u pogledu energetske efikasnosti prilikom javne nabavke dobara. Prema pomenutom zakonu, ugovorno telo u postupku javne nabavke je moralo, u procesu pripreme tenderske dokumentacije, da uzme u obzir energetsku efikasnost dobara koje nabavlja.

Članom 70. Zakona o EKE bilo je predviđeno da prilikom odlučivanja o nabavci ili iznajmljivanju nepokretnosti ili delova objekata za potrebe državnih organa i organizacija iz javnog sektora, uključujući i javna preduzeća, treba uzeti u obzir kriterijume za energetsku efikasnost.

Na osnovu Zakona o EKE krajem 2015. godine ministar rudarstva i energetike je doneo Pravilnik o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara ("Službeni glasnik RS", broj 111/15) koji je stupio na snagu početkom 2016. godine. Tim pravilnikom uključeni su minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti u postupak javne nabavke. Obaveze iz Pravilnika su se odnosile na sve naručioce iz javnog sektora odnosno na državne organe, organe autonomne pokrajine i organe lokane samouprave koji sprovode postupak javne nabavke.

Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti propisani pomenutim pravilnikom primenjivali su se na nabavke male vrednosti (od 500.000 do 5.000.000 RSD) i nabavke velike vrednosti (preko 5.000.000 RSD). Visina sredstava za veliku i malu javnu nabavku bila je propisana Zakonom o javnim nabavkama a visine propisanih iznosa u skladu su sa članom 6. EED (koji upućuje na primenu člana 7. Direktive 2004/18/EZ).

Pravilnikom su obuhvaćene sledeće vrste proizvoda:

1) kancelarijska informatička oprema;

2) frižideri i frižideri sa odeljkom za zamrzavanje hrane;

3) uređaji za klimatizaciju;

4) unutrašnje i spoljno osvetljenje,

što je skladu sa prilogom 3. EED u kome se definišu zahtevi energetske efikasnosti za proizvode i usluge i zgrade koje kupuje centralna vlasti.

Primena člana 6. EED prepoznata je kao mera u javno komercijalnom sektoru pod nazivom Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara.

U periodu 2002-2009. godine, u okviru ranih mera, lokalne samouprave su obavile nabavku energetski efikasnih vozila u javnom prevozu. Modernizacija voznog parka javnih prevoznika izvršena je u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Nova nabavljena vozila zadovoljavaju najnovije standarde o emisiji izduvnih gasova, ili imaju nisku potrošnju goriva (energije) i niske CO2 emisije.

U ovom periodu realizovana je aktivnost dobrovoljnih sporazuma sa opštinama za modernizaciju sistema javne rasvete. Ovom merom naložena je zamena postojećih uličnih svetiljki u sistemu javne rasvete energetski-efikasnim svetlosnim izvorima sa poboljšanim optičkim karakteristikama, kao i uvođenje sistema regulacije ulične rasvete.

U periodu od 2012. do 2013. godine MRE je učestvovalo u projektu "EFFECT", koji se realizovao u okviru South East Europe Transnational Cooperation Programme sa ciljem da se poboljšaju kriterijumi energetske efikasnosti u javnim nabavkama u regionu jugoistočne Evrope, SEE. Kroz saradnju sa brojnim partnerima iz regiona, stečeno je iskustvo u uspostavljanju i sprovođenju kriterijuma energetske efikasnosti u javnim nabavkama.

"Vodič za lokalne samouprave za uključivanje aspekta energetske efikasnosti u kriterijume javne nabavke" objavljen je u okviru projekta "Podizanje svesti o energetskoj efikasnosti donosilaca odluka na lokalnom nivou u Srbiji" koji je sproveden od strane SCTM i uz tehničku podršku UNDP.

Procenu o dostignutim uštedama realizovanim za različite vrste proizvoda na koje se primenjuju kriterijumi energetske efikasnosti u javnim nabavkama još uvek nije moguće odrediti zbog nedostatka podataka o obimu takvih nabavki i statusu procesa postavljanja kriterijuma. Međutim, postojanje registra nabavki i prisustvo ovlašćenih službenika za javne nabavke, koji mogu biti obučeni i za izveštavanje, daju dobru osnovu za prikupljanje podataka i buduće procene.

3.3.4. Dodatne mere i uštede u Javno-komercijalnom sektoru

Kako energetski bilans Republike Srbije prati objedinjenu potrošnju u Javno-komercijalnom sektoru i kako je Sistem energetskog menadžmenta, po Zakonu o EKE, kao i po ZEERUE, obuhvatio obveznike i iz javnog i iz komercijalnog sektora, uštede koje se u njima očekuju u narednom periodu sa prikazom statusa mere u odnosu na 3. APEE date su u tabeli 14.

Tabela 14. Pregled mera u Javno-komercijalnom sektoru sa statusom implementacije i očekivanom uštedom u periodu 2019-2021.

Br.	Naziv mere	Status mere	Očekivana ušteda za period 2019-2021.
		[Mtoe]	[Mtoe]
JK1	Unapređenje energetske efikasnosti zgrada u javnom i komercijalnom sektoru	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	0,0029
JK2	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	0,0303
JK3	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u JLS	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	0,0019
JK4	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta (SEM) u javni i komercijalni sektor	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	0,0049
JK5	Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
JK6	Podsticajne mere za visoko efikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas (CHP)	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
JK7	Kontrola sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju zgrada i primena alternativnih mera	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
Javno-komercijalni sumarno			0,04

I u ovom sektoru zadržane su mere koje su već detaljno opisane prethodno u 3. APEE.

Tako se mera JK1 odnosi na uštede koje su rezultat domaćih i/ili međunarodnih projekata rekonstrukcija i rehabilitacija zgrada i termotehničkih sistema.

Mera JK2 (kao i kod mere D2) odnosi se na primenu Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada ("Službeni glasnik RS", br. 69/12 i 44/18 - dr. propis) i Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 61/11). Ovom merom se ostvaruju uštede energije po osnovu boljih energetskih svojstava novoizgrađenih zgrada u odnosu na prosečnu potrošnju toplotne energije u postojećim zgradama.

Mera JK3 prati uštede energije nastale kao rezultat zamene svetiljki novim efikasnim svetiljkama u okviru javnog osvetljenja.

Mera JK4 opisana u 3.1.2, JK5 opisana u 3.3.3. a JK7 je opisana u 3.2.1.

Zakon kojim se uređuje energetika propisao je podsticajne mere za visoko efikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas kapaciteta do 10MW. Kriterijum za ova postrojenja je da imaju godišnji stepen korisnosti 75% i više.

U Prilogu 4 izlistani su pojedinačni opisi svih mera.

3.3.5. Finansiranje mera EE u Javnom sektoru

Na osnovu Zakona o EKE osnovan je Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije kao efikasan način za prikupljanje i plasiranje sredstava u svrhu finansiranja ili sufinansiranja projekata, programa i aktivnosti koje za cilj imaju efikasnije korišćenje energije. Na osnovu ZEERUE, osniva se Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti čiji je jedan od glavnih poslova - priprema i sprovođenje projekata energetske efikasnosti.

U okviru Budžetskog fonda u periodu od 2014-2019. godine sprovedeno je 6 javnih poziva za (su)finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalnih samouprava (JLS) sredstvima za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i sklopljeno je 91 ugovora. Projekti su prvenstveno obuhvatili mere unapređenja energetske efikasnosti na termičkom omotaču zgrade (zamena stolarije i postavljanje termoizolacije) i mere unapređenja termotehničkih sistema (ugradnja kotlova na biomasu, ugradnja termostatskih ventila, elektronski regulisanih cirkulacionih pumpi i uređaja za merenje predate količine toplote). Realizovali su se najčešće na javnim objektima kao što su: predškolske ustanove, domovi zdravlja, osnovne i srednje škole i upravne zgrade JLS.

Realizacija 11 projekata iz prvog javnog poziva, koji je raspisan 2014. godine, završena je tokom 2015. i 2016. godine. Ukupna vrednost svih radova za tih 11 projekata iznosila je oko 80 miliona dinara. Ukupna ušteda u potrošnji energije za grejanje u odnosu na stanje pre energetske rehabilitacije iznosi oko 40%, odnosno oko 2,7 miliona kWh, a smanjenje emisija CO2 oko 1120 t/god. U sledećim JLS su realizovani projekti: Žagubici, Babušnici, Malom Zvorniku, Dimitrovgradu, Ljuboviji, Kikindi, Kuli, Priboju, Gadžinom Hanu, Boru i Gornjem Milanovcu.

Krajem decembra 2017. godine završeni su svi projekti u JLS kojima su dodeljena sredstva na osnovu prvog javnog poziva za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2016. godini. Godišnja ušteda energije iznosi oko 4,5 miliona kWh i smanjenje emisija CO2 oko 1550 t/god. Energetski su rehabilitovani javni objekti u: Mionici, Boljevcu, Bečeju, Kruševcu, Kragujevcu, Svilajncu, Ražnju, Novom Bečeju, Doljevcu, Žagubici, Bačkom Petrovcu, Gadžinom Hanu, Užicu, Babušnici i Novom Sadu.

Treći javni poziv sproveden je krajem 2016 godine. Ukupna raspoloživa bespovratna sredstva koja su dodeljena ovim javnim pozivom iznose do 500 hiljada USD, donacija UNDP (GEF) i do 25 miliona dinara iz Budžetskog fonda. Krajem aprila po osnovu ovog javnog poziva sklopljeni su ugovori sa 13 JLS. Ukupna investiciona vrednost izabranih projekata je oko 136 miliona dinara. Od 13 izabranih projekata čak šest se odnosi na ugradnju kotlova na biomasu ukupnog kapaciteta od 2,5 MW. Procenjena ušteda energije iznosi oko 2,1 miliona kWh godišnje, a smanjenje emisije CO2 oko 1500 tona godišnje. Odobreno je sufinansiranje projekata energetske efikasnosti: Žagubici, Raški, Knjaževcu, Lapovu, Šapcu, Medveđi, Ljuboviji, Lučanima, Pećincima, Svilajncu, Žabarima, Kruševcu i Velikoj Plani.

Sredinom maja 2018. godine raspisan je javni poziv za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2018. godini u JLS. Ukupna raspoloživa bespovratna sredstva koja su se dodelila u javnom pozivu iznosila su 125 miliona dinara. Poziv je završen 4. jula. Krajem oktobra meseca objavljeno je rešenje o dodeli sredstava, kojim su se sredstva dodelila za projekte u 14 JLS i to: Osečini, Krupnju, Ljuboviji, Irigu, Kragujevcu, Ćupriji, Kraljevu, Gadžinom Hanu, Bosilegradu, Velika Plana, Svilajncu, Kanjiži, Beloj Palanki i Knjaževcu. Ugovori o dodeli sredstava su potpisani 8. novembra. Procenjena ušteda energije iznosi oko 2,3 miliona kWh godišnje, a smanjenje emisije CO2 oko 1800 tona godišnje.

Krajem februara meseca, odnosno 26. februara raspisan je javni poziv za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2019. godini u jedinicama lokalne samouprave i gradskim opštinama. Poziv je trajao do 27. marta. Ukupna raspoloživa sredstva po ovom pozivu iznosila su 325 miliona dinara. Rešenjem Ministarstva rudarstva i energetike dodeljena su sredstva za projekte u 24 jedinice lokalnih samouprava/gradskih opština i to: Kikindi, Trgovištu, Surdulici, Subotica, Bela Palanka, Majdanpek, Alibunar, Zemun, Svilajnac, Raška, Kanjiža, Irig, Petrovac na Mlavi, Čačak, Mionica, Valjevo, Despotovac, Lučani, Malo Crniće, Kruševac, Ljubovija, Ćuprija, Niš, Knić. Ugovori o dodeli sredstava su potpisani 17. juna. Ukupna vrednost projekata je 490.628.865,92 dinara, a doprinos JLS iznosi 165.628.865,92 dinara (oko 33,8 %). Procenjena ušteda energije iznosi oko 8,2 miliona kWh godišnje, a smanjenje emisije CO2 oko 3300 t/god.

Krajem oktobra 2019. godine je raspisan Javni poziv 2/19 za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2019. godini u jedinicama lokalne samouprave i gradskim opštinama. Sredstva su obezbeđena za finansiranje 14 projekata.

Izvori finansiranja određenih mera energetske efikasnosti u 2021. godini finansiraju se iz budžeta Republike Srbije, kroz podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti (pre 2021. godine preko Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije) imajući u vidu da je od donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu ("Službeni glasnik RS", br. 149/20 i 40/21) izmenjen način iskazivanja budžetskih fondova, i to kroz Programske aktivnosti u okviru određenog Programa na razdelu ministarstva.

Mere energetske efikasnosti u Industriji

3.3.6. Glavne mere politike koje se odnose na Industriju

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u periodu od 2016. do 2018. godine beleži porast, tako da je 2016. godine bila za 4,7% veća nego 2015. godine, 2017. godine je bila za 3,9% veća nego 2016. godine a 2018. godine je bila za 1,3% veća u odnosu na 2017. godinu7. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u 2016. godini, u odnosu na 2015. godinu, imale su: Proizvodnja prehrambenih proizvoda, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Proizvodnja električne energije, Proizvodnja proizvoda od gume i plastike i Proizvodnja duvanskih proizvoda. Posmatrano po sektorima, u 2016. godini, u odnosu na 2015. godinu, zabeležena su sledeća kretanja: sektor Prerađivačka industrija - rast od 5,3%; sektor Rudarstvo - rast od 4,0%; i sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija - rast od 2,7%. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u 2017. godini u odnosu na 2016. godinu imale su: Proizvodnja proizvoda od gume i plastike, Proizvodnja mašina i opreme na drugom mestu nepomenute, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina i Proizvodnja derivata nafte. Posmatrano po sektorima, u 2017. godini, u poređenju sa prethodnom godinom, zabeležena su sledeća kretanja: sektor Prerađivačka industrija - rast od 6,3%, Sektor rudarstvo - rast od 2,2% i Sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija - pad od 6,2%. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u 2018. godini, u odnosu na 2017. godinu, imale su: Proizvodnja derivata nafte, Proizvodnja osnovnih metala, Proizvodnja mašina i opreme na drugom mestu nepomenute, Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala i Proizvodnja električne energije. Posmatrano po sektorima, u 2018. godini, u poređenju sa prethodnom godinom, zabeležena su sledeća kretanja: Sektor prerađivačka industrija - rast od 1,9%, Sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija - rast od 1,2% i Sektor rudarstvo - pad od 4,8%.

Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 55/11) ima za cilj obezbeđivanje sigurnog snabdevanja energijom kroz povećanje efikasnosti energetskih kompanija i privrede u periodu od 2011. do 2020. godini. U Strategiji industrijske politike od 2021. do 2030. godine energetska efikasnost je prepoznata kao mera 5.3 - Podsticanje efikasnije upotrebe materijalnih resursa i energetska efikasnost u industrijskim procesima radi ostvarivanja cilja 5. - Transformacija industrije od linearnog ka cirkularnom modelu uz smanjenje emisije CO2.

Vlada Republike Srbije u martu 2015. godine usvojila je Strategiju za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine, sa Akcionim planom, koja utvrđuje okvir, ciljeve, prioritete i mere za unapređenje razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u srednjoročnom periodu. Jedan od ciljeva ove strategije je unapređenje podrške za visokoinovativna mala i srednja privredna preduzeća (MSPP), eko-inovacije, unapređenje energetske efikasnosti i efikasno korišćenje resursa.

Zakon o efikasnom korišćenju energije uveo je, a Zakon energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije dalje razvija obavezu sprovođenja sistema energetskog menadžmenta (SEM) kod velikih potrošača energije u sektoru industrije. Uredbom o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuje koja privredna društva su obveznici sistema energetskog menadžmenta, godišnjih ciljeva uštede energije i obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije ("Službeni glasnik RS", broj 18/16), definisano je da su obveznici SEM privredna društva i javna preduzeća čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru i koja na lokaciji ostvaruju godišnju potrošnju primarne energije veću od 2.500 toe.

Na osnovu člana 80. Zakona o energetici, doneta je Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije ("Službeni glasnik RS" broj 56/16), kojom se podstiče izgradnja visoko efikasnih postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplote i električne energije.

Na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije, doneta je Uredba o minimalnim zahtevima energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i revitalizovana postrojenja ("Službeni glasnik RS", broj 112/17) i Pravilnik o sadržini elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja za proizvodnju električne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, sistema za prenos i distribuciju električne energije, postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne energije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18). Pomenuti akti propisuju minimalne zahteve energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, odnosno sistema za prenos električne energije i sistema za distribuciju električne i toplotne energije, kao i sadržinu elaborata kojim se dokazuje ispunjenost propisanih minimalnih zahteva energetske efikasnosti u cilju dobijanja energetske/građevinske dozvole za nova i rekonstruisana postrojenja.

_______
7 Statistički godišnjak Republike Srbije 2017, Statistički godišnjak Republike Srbije 2018 i Statistički godišnjak Republike Srbije 2019, Republički zavod za statistiku, https://www.stat.gov.rs/oblasti/industrija/

3.3.7. Očekivane mere i uštede u Sektoru industrije

Mere koje će se sprovoditi u industriji u narednom trogodišnjem periodu su mere koje su već prepoznate u 3. APEE i date su u Tabeli 15.

Tabela 15. Pregled mera u Sektoru industrije sa statusom implementacije i očekivanom uštedom u periodu 2019-2021.

Br.	Naziv mere	Status implementacije	Očekivane uštede u periodu 2019-2021.
			[Mtoe]
I1	Uvođenje Sistema energetskog menadžmenta u velikim industrijskim potrošačima	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	0,0546
I2	Program poboljšanja energetske efikasnosti u industriji	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	0,0089
I3	Podsticajne tarife za visoko efikasne CHP u industriji	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
I4	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i renovirana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, ili sisteme za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
Industrija sumarno			0,0635

Uštede po meri I1 proističu iz primene Zakona o EKE, a procenjene su na osnovu dosadašnje implementacije.

Za meru I2 uzeto je u obzir da su prijavljene uštede u poslednjem trogodišnjem periodu manje u odnosu na period pre 2015. godini, pa su predviđene na nivou vrednosti prijavljenih za period 2016-2019. godina.

Mera I3 je bila propisana Zakonom kojim se uređuje energetika i odnosi se na podsticajne mere za visoko efikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas kapaciteta do 10 MW. Kriterijum za ova postrojenja je da imaju godišnji stepen korisnosti 75% i više. Kroz izmene Zakona o energetici i novi zakon kojim će biti uređena energetska efikasnosti ove odredbe biće revidirane u skladu sa EU regulativom i ograničenjima koja se nameću po osnovu propisa u vezi državne pomoći.

I4 mera se opisuje u poglavlju 3.4.1.

U Prilogu 4 izlistani su detaljnije pojedinačni opisi svih mera.

3.3.8. Finansiranje mera EE u Industriji

Međunarodne finansijske institucije putem direktnog finansiranja ili preko komercijalnih banaka plasiraju sredstva privatnim preduzećima koja su zainteresovana da investiraju u moderne tehnologije koje smanjuju potrošnju energije ili emisiju CO2, u sanaciju i optimizaciju zgrada i samostalne projekte obnovljivih izvora energije. Ove investicije imaju za rezultat smanjenje troškova i postizanje bolje konkurentnosti, zamenu stare opreme i modernizaciju proizvodnje, povećanje obima proizvodnje, poboljšanje standarda kvaliteta i izvoznog tržišta. Mera finansijske podrške industrijskom sektoru je u okviru Sektora industrije prepoznata kao I2, a istovremeno spada u alternativne mere po članu 7. EED.

Od međunarodnih finansijskih institucija i fondova izdvajamo:

- WeBSEFF - Kreditna linija za održivu energiju za Zapadni Balkan je kreditna linija u okviru koje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbeđuje sredstva partnerskim bankama, a koje ta sredstva dalje pozajmljuju preduzećima i lokalnim samoupravama koji žele da investiraju u energetsku efikasnost i manje projekte obnovljivih izvora energije. WeBSEFF je deo EBRD-jeve SEFF porodice (Kreditna linija za održivu energiju).

- GGF (Green for Growth Fund - Fond "Zeleni za rast"): Fond investira u energetsku efikasnost, obnovljivu energiju i tehničku pomoć. Fond je zasnovan na modelu partnerstva između javnog i privatnog sektora. Investitori su Evropska komisija, Nemačko federalno ministarstvo za ekonomski razvoj, zajedno sa Evropskom investicionom bankom, KfW, Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj i Međunarodnom finansijskom korporacijom.

- KfW je u Nemačkoj vodeća finansijska institucija za domaću privredu, kao i za države u razvoju i tranziciji. Savezna Republika Nemačka ima 80% udela u osnivačkom kapitalu, dok nemačke pokrajine imaju udeo od 20%. Sa bilansom od oko 500 milijardi evra Nemačka razvojna banka KfW se ubraja u najveće banke u Nemačkoj. Od 2001. godine grupaciji KfW pripada i Nemačka organizacija za ulaganje i razvoj (DEG) sa sedištem u Kelnu. DEG ulaže u privatna preduzeća koja su profitabilna i ekološki i društveno održiva, kako bi na taj način podržala privatni sektor u državama u razvoju i tranziciji.

3.4. Mere energetske efikasnosti u Saobraćaju

3.4.1. Glavne mere politike koje se odnose na Saobraćaj

Mere ovde navedene odnose se pre svega na povećanje energetske efikasnosti drumskog i gradskog saobraćaja u Republici Srbije. Strateški dokumenti koji se bave unapređenjem energetske efikasnosti u saobraćaju i uticajem na životnu sredinu mogu biti međunarodnog karaktera, republičkog i na nivou JLS.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije za period od 2015. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 1/17), u okviru stuba 3 - Bezbednija vozila, cilja 3 - tehnološkog unapređenja vozila i stimulisanja korišćenja ekoloških goriva i ekoloških vozila, za period od 2018. do 2020. godine predviđa sledeće aktivnosti:

a) definisanje propisa za nova i polovna vozila u skladu sa standardima UN/EU iz oblasti zaštite životne sredine,

b) stimulisanje korišćenja ekoloških goriva i ekoloških vozila i monitoring emisije CO2,

v) šira implementacija vozila na ekološka goriva (pogone), OIE i fleksibilna vozila (u pogledu smeše goriva),

g) primena UNECE pravilnika, praćenje vozila u saobraćaju koja ispunjavaju zahtevane kriterijume i

d) uvođenje carinskih/poreskih olakšica za vozila na alternativne pogone.

Prva od ovih aktivnosti treba da unapredi propise koji se tiču uvoza polovnih i novih vozila na tržište Republike Srbije. Što se tiče uvoza polovnih vozila, u poslednjih pet godina uočen je trend rasta uvoza iz Evropske unije korišćenih motornih vozila standarda emisije najmanje EURO 3, u skladu sa Uredbom o uvozu motornih vozila ("Službeni glasnik RS", br. 23/10 i 5/18). S obzirom da je obavezna primena EURO 3 standarda počela od 2001. i trajala do 2006. godine, u EU starost potencijalno najstarijih vozila čiji je uvoz dozvoljen danas iznosi 18 godina, tako da se od mere T6 koja je pratila uštede u prethodnom periodu odustaje dok se ne uvede novi minimalni standard bolji od EURO 3.

Aktivnost data pod tačkom d) opisana je u poglavlju 3.5.3.

Što se tiče međunarodnih zahteva koji regulišu sektor transporta, pristup tržištu transporta robe Evropske unije ostvaruje se dobijanjem bilateralnih ili multilateralnih dozvola (CEMT), koje se raspodeljuju na bazi kvaliteta voznog parka, odnosno za neke države EU uslovljen je posedovanjem određenog procenta vozila koja ispunjavaju najstrože propise o standardu emisije štetnih gasova i bezbednosti vozila.

JLS takođe učestvuju u planiranju strateških dokumenata koji regulišu oblast saobraćaja. Grad Beograd treba da dobije svoj prvi plan održive urbane mobilnosti - strateški dokument koji na inovativan način planira gradski transportni i urbani sistem, a koji na održiv način zadovoljava pre svega potrebe njegovih stanovnika. U pogledu popularizacije bicikala, usvojena je i Odluka o postavljanju stanica za iznajmljivanje bicikala na teritoriji grada Beograda na sednici Skupštine grada Beograda 28. aprila 2016. godine i objavljena u "Službenom listu grada Beograda", broj 37/16. Ovom odlukom su propisani uslovi i način postavljanja i korišćenja stanica za iznajmljivanje javnih bicikala, a tokom 2017. godine okončano je podnošenje prijava na javni konkurs za postavljanje stanica za iznajmljivanje oko 750 javnih bicikala na 150 stanica. Tokom 2017. godine u gradu Beogradu je realizovan: "Projekat smanjenja izduvne emisije vozila javnog prevoza na teritoriji Beograda uvođenjem sistema ECO-DRIVING". Trenutno se realizuje istraživanje uticaja stila vožnje na energetsku efikasnost kod autobusa na električni pogon. Privatni prevoznik u javnom gradskom, prigradskom i međumesnom prevozu putnika "Arriva" je ugradio u svaki autobus uređaje za aktivnu pomoć i ocenjivanje vozača u pogledu njegove energetske efikasnosti i na tome zasniva sistem nagrađivanja vozača. Tekući problem u javnom prevozu putnika predstavlja značajan nedostatak profesionalnih vozača i njihova fluktuacija, pa se prevoznici retko opredeljuju za ulaganje u njihovu obuku i u njihovo dosledno sankcionisanje u slučaju energetski neefikasne vožnje. U junu 2019. godine pokrenuta je izrada studije pod nazivom "Upravljanje saobraćajem u Beogradu kroz model tarifiranja pristupa centralnoj zoni", koja je trebalo da predstavlja preduslov za uvođenje sistema kontrole pristupa, odnosno smanjenje ulazaka u centar, odnosno u kritične zone grada individualnim putničkim vozilima i za uvođenje tzv. naplate za saobraćajna zagušenja (engl. Congestion charging) koju poznaju mnoge svetske metropole.

3.4.2. Očekivane mere i uštede u Sektoru saobraćaja

U tabeli 16. date su mere preuzete iz 3. APEE koje se mogu relativno lako pratiti, koje nisu zastarele i ostaju legitimne do 2021. godine za izračunavanje ušteda primarne energije. Bolji rezultati ušteda očekuju se od trenutka kada bude doneta nova Uredba o uvozu motornih vozila sa normom strožom od za sada postavljene EURO 3 norme, što se očekuje početkom 2021. godine.

U Prilogu 4 izlistani su detaljnije pojedinačni opisi svih mera.

Tabela 16. Pregled mera u Sektoru saobraćaja sa statusom implementacije i očekivanom uštedom u periodu 2019-2021.

Br.	Naziv mere	Status implementacije	Očekivane uštede u periodu 2019-2021.
			[Mtoe]
T1	Implementacija EC 443/2009 o smanjenju emisije CO2 novih putničkih vozila	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	0,011
T2	Eko-vožnja	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
T3	Upravljanje mobilnošću	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
T4	Unapređenje energetske efikasnosti u sistemu javnog transporta putnika	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Procena uključena u okviru T1
T5	Unapređenje energetske efikasnosti u sistemu transporta robe	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
T6	Regulisanje EURO standarda u pogledu nivoa emisije za uvezene putničke automobile	Od mere se odustalo. Ponovo će biti uspostavljena nakon usvajanja strožeg EURO standarda za uvezena vozila
T7	Efikasne gume (pneumatici) za drumska vozila	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
T8	Poboljšanje kvaliteta redovnih (godišnjih) tehničkih pregleda vozila	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
T9	Modernizacija voznog parka u cilju ispunjenja tehničkih uslova za obavljanje domaćeg i međunarodnog transporta	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	0,0342
T10	Markiranje goriva i monitoring kvaliteta goriva		Nije procenjeno
T11	Obavezna zamena letnjih guma (pneumatika)	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
	Uvođenje podsticajnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka	Mera nije aktivna. Ukoliko bude novih podsticaja biće ponovo uvedena.
Saobraćaj sumarno			0,0452

3.4.3. Finansiranje mera EE u Sektoru saobraćaj

U Evropskoj uniji postoje tri aktuelna paketa afirmativnih mera:

- zelena (javna) nabavka i davanje "ličnog" primera (dobre prakse) kroz nabavku energetski efikasnijih i ekološki povoljnijih komunalnih i službenih vozila organa lokalne samouprave i državnih organa, javnih preduzeća i državnih institucija;

- subvencionisanje i carinske/poreske olakšice prilikom individualne nabavke energetski efikasnijih, ekološki povoljnijih vozila ili vozila sa pogonom na obnovljive izvore energije (OIE) i

- posebne pogodnosti ili prava prilikom korišćenja energetski efikasnijih, ekološki povoljnijih vozila ili vozila sa pogonom na OIE (korišćenje besplatnih ili rezervisanih parking mesta, besplatno snabdevanje pogonskom energijom, pravo korišćenja posebnih rezervisanih saobraćajnih traka za javni prevoz, tzv. žutih traka i drugo).

Kao ilustracija prvog paketa afirmativnih mera, u martu 2014. godine potpisan je Sporazum o donaciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Japana, na osnovu kog je realizovana donacija od 100 miliona jena za nabavku 33 nova hibridna putnička automobila.

U duhu drugog paketa afirmativnih mera, vlasnici motornih vozila čiji pogon je isključivo električni, odnosno čiji je jedan od pogona električni (hibridna vozila) ne plaćaju porez na upotrebu motornih vozila prema članu 5. tačka 6) Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 80/02, 43/04, 31/09, 101/10, 24/11, 68/14 - dr zakon, 112/15 i 86/19).

Treći paket afirmativnih mera je pokriven besplatnim stanicama za snabdevanje električnom energijom. U Republici Srbiji trenutno postoji preko 30 javnih stanica za punjenje. Sve neophodne informacije o lokacijama, karakteristikama (vrstama konektora, snazi, broju mesta) i funkcionalnosti (ispravnosti) punjača mogu da se pronađu na mapama punjača ili u srodnim aplikacijama za pametne mobilne telefone.

3.5. Promocija energetske efikasnosti pri grejanju i hlađenju (Član 14. EED)

Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije uređuju se finansijski i nefinansijski podsticaji za visokoefikasnu kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije: U finansijske podsticaje spadaju: podsticaji kroz sistem tržišnih premija (za kapacitete od 500 kW do 10 MW) koje će se sticati po osnovu aukcija, podsticaji kroz sistem fid-in tarifa (za kapacitete do 500 kW) i podsticaje koje dodeljuje Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti (mikrokogeneracija, ukoliko nisu ostvareni drugi podsticaji u skladu sa zakonom). Nefinansijski podsticaji obuhvataju: prioritetni pristup sistemu za visokoefikasnu kogeneraciju i pojedine učesnike na tržištu energije, uslove za priključenje visokoefikasne kogeneracije, garancije porekla za visokoefikasnu kogeneraciju.

Za nova i rekonstruisane energetske objekte koja imaju snagu 1 MW i više, u ZEERUE je propisana obaveza izrade elaborata o energetskoj efikasnosti. Predviđeno je i da se u slučaju izgradnje novih ili rekonstruisanih energetskih objekata za proizvodnju toplotne ili električne energije odnosno kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije koja imaju snagu 5 MW i više, izveštaj o termotehničkim ispitivanjima podnosi uz zahtev za dobijanje upotrebne dozvole kako bi se dokazala ispunjenost minimalnih zahteva energetske efikasnosti koja se propisana u skladu sa zakonom, pri radu ovih postrojenja. Za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju toplotne ili električne energije kapaciteta iznad 5 MW, postoji i obaveza izrade analize isplativosti primene kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije. Zahtev se odnosi na nove i rekonstruisane energetske objekte, koji kao gorivo koriste fosilna goriva i/ili biomasu.

U ZEERUE je predviđena i izrada analize potencijala za visokoefikasnu kogeneraciju i mogućnost korišćenja efikasnog daljinskog grejanja/hlađenja u skladu sa članom 14. EED.

3.6. Konverzija energije, prenos, distribucija i odziv potrošnje (Član 15. EED)

3.6.1. Kriterijumi vezani za energetsku efikasnost u mrežarinama i propisima

Cena električne energije je relativno niska što doprinosi upotrebi električne energije za potrebe grejanja. Bez obzira na nivo cene električne energije, tarife u Metodologiji za određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje obezbeđuju da je grejanje električnom energijom korišćenjem kotlova i grejalica (direktno grejanja) među najskupljim. Grejanje električnom energijom je povoljnije ukoliko se koriste TA peći i to samo u periodu niske potrošnje (noć). Međutim i grejanje TA pećima postaje skupo ukoliko se energija koristi neefikasno i ako se troši mnogo energije iz crvene zone (mesečno je to sva energija preko 1.600 kWh).

Uredba o uslovima i proceduri za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije takođe obavezuje operatore prenosnog i distributivnog sistema da ispune uslove i zahteve propisane, između ostalog, tehničkim propisima, propisima o energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine.

Snabdevač i garantovani snabdevač električnom energijom će obezbediti potrošaču informacije o udelu pojedinačnih izvora energije u ukupnoj količini električne energije koju je prodao taj snabdevač u protekloj godini i to informaciju koja je razumljiva i lako uporediva na nacionalnom nivou.

Takođe, Zakon o energetici propisuje zahtev da je za izdavanje energetske dozvole potrebno ispuniti uslove vezane za energetsku efikasnost.

Da bi se povećala efikasnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom putem tržišnih mehanizama uvedena je konkurenciju u sektor električne energije donošenjem Zakona o energetici 2014. godine. Potpuno otvaranje tržišta usledilo je nakon ratifikacije Ugovora o Energetskoj zajednici iz januara 2015. godine.

Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) usvaja Metodologiju za određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje sa glavnim tarifnim podsticajem za efikasniju upotrebu energije na osnovu potrošnje (progresivni tarifni blok). Tarifni sistem za domaćinstva se primenjuje modulacijom komponenata kojima se isplaćuju mrežarine. Progresivna struktura tarife uvedena je 15. aprila 2001. godine radi zaštite mreže od preopterećenja. Tarifa za "racionalnu potrošnju" (zelena zona) uključuje mesečnu potrošnju do 350 kWh; a taj prag se menjao vremenom. "Umerena potrošnja" (plava zona) podrazumeva potrošnju između 350 kWh i 1.600 kWh, dok "velika potrošnja" (crvena zona) podrazumeva potrošnju veću od 1.600 kWh.

Prema Tarifnom sistemu za obračun električne energije tarifnim kupcima ("Službeni glasnik RS", br. 1/07, 31/07, 50/07, 81/07, 21/08 i 109/09, 100/10 i 96/11) tarifa je vezana za vreme korišćenja, sa četiri puta višim cenama tokom perioda većih opterećenja u poređenju sa "noćnom" potrošnjom. Razlika je četiri puta jer je niža tarifa samo tokom noći, čime se stimuliše korišćenje električne energije van vršnog opterećenja, a time se smanjuje i potreba za povećanjem instalisanih kapaciteta i u mrežama. Ovakva naplata prema vremenskim periodima datim u odnosu na trenutno opterećenje šalje dobar signal potrošačima. U skladu sa Metodologija za određivanje tarifnih elemenata za izračunavanje cena pristupa i korišćenja sistema za distribuciju električne energije ("Službeni glasnik RS", br. 68/06, 18/07 i 116/08), drugi podsticaj (za potrošače sa merenjem vršnog opterećenja) je kažnjavanje za vršno opterećenje veće od ugovorenog (četiri puta veća cena za razliku između ugovorene i izmerene aktivne snage). Ovim se stimulišu kupci da pri priključenju traže da im se omogući korišćenje stvarno potrebne snage, a da njeno prekoračenje znači dodatni trošak.

Druga prepreka aktivnijem učešću potrošača u signalu koji daje strana potražnje je učešće zastupnika ili udruženja potrošača (agregatora) na tržištu usluga. EED, član 15(8), podrazumeva da države članice moraju da traže od nacionalnih regulatornih tela, OPS ili ODS, gde to nacionalni regulatorni sistemi zahtevaju, da promovišu pristup i učešće odziva potrošnje u balansiranju, rezervama i drugim tržištima pomoćnih usluga.

Trenutni nacionalni okvir za tržište električne energije ne pominje agregatore za tržište pomoćnih usluga i balansno tržište. Agregatori jedino imaju ulogu da podnose ponude za kupovinu na "dan - unapred" tržištu i ponude za prodaju nerelevantnih proizvodnih jedinica koje koriste obnovljive izvore energije kako bi se adekvatno rasporedili troškovi u slučaju neizbalansiranosti sistema. Zakon o energetici iz 2014. godine pominje ulogu operatora distributivnog sistema u upravljanju potražnjom (član 139) ali ne baš eksplicitno.

3.6.2. Mere kojima se olakšava i promoviše "demand response"

Razvijanje odziva potrošnje je moguće samo ukoliko se uvedu pametna brojila koja će omogućiti veću slobodu u definisanju tarifa. MFI (Međunarodne finansijske institucije) (npr. - EBRD, EIB) će izdvojiti sredstva za zamenu starih brojila mernih uređaja pametnim brojilima.

3.6.3. Energetska efikasnost u modelu mreže i upravljanju

Na osnovu projekta "Smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži" nedavno je pokrenuto pet novih projekata i predložen niz mera kako bi se povećala efikasnost ili smanjili (i) tehnički gubici, itd. u koje spadaju: ugradnja transformatora sa smanjenim gubicima, optimalan izbor transformatora i provodnika za vodove (u skladu sa očekivanim opterećenjem), korekcija faktora snage (kompenzacija reaktivne snage), balansiranje opterećenja po fazama, regulacija napona, rekonfiguracija mreže (optimizacija tipa mreže) i drugo.

3.6.4. Očekivane mere i uštede energije na strani snabdevanja energijom

U Tabeli 17. dat je pregled mera na strani snabdevanja energijom koje će doprineti uštedama u periodu od 2019. do 2021. godine. Tabela 17. odnosi se na mere koje su predviđene u sektoru DG, dok se Tabela 18. odnosi na mere u sektoru proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije.

Tabela 17. Očekivane mera i uštede u Sektoru SDG za period 2019. do 2021. godine

Br.	Naziv mere	Status mere	Očekivane uštede u periodu 2019. do 2021. godine (ktoe)
SDG 1	Rekonstrukcija sistema za distribuciju toplotne energije DG	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	7
SDG 2	Rekonstrukcija i modernizacija proizvodnih sistema DG	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	2,38
SDG 3	Kontrola sagorevanja gasovitog goriva u toplanama	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE
SDG 4	Kontrola sagorevanja tečnog goriva u toplanama	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
SDG 5	Kontrola sagorevanja čvrstog goriva u toplanama	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
SDG 6	Kontrola distribucije toplotne energije	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE
SDG 7	Rekonstrukcija termoelektrane Nikola Tesla A na kogenaraciju	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije realizovano
SDG 8	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstrukcija postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije za SNR postrojenja	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
Daljinsko grejanje sumarno			9,38

U okviru Program "Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji" u toku je V faza njegove realizacije. Projektom je predviđena rehabilitacija i modernizacija sistema daljinskog grejanja u do osam toplana i to kroz implementaciju oko 30 investicija/pod-projekata koji će obuhvatiti:

- izgradnju, rekonstrukciju i/ili zamenu postrojenja za proizvodnju toplotne energije,

- zamenu i/ili proširenje toplovoda,

- rekonstrukciju, zamenu i/ili ugradnju podstanica,

- ugradnju, nadogradnja i/ili proširenje savremenih SCADA sistema.

Osim tehničkih mera, Projektom su predviđene i institucionalne mere koje imaju za cilj da toplane posluju po ekonomskim principima. Očekuje se da se u okviru faze V ostvari povećanje energetske efikasnosti, odnosno smanjenje toplotnih gubitaka od najmanje 15% godišnje, godišnje smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte izraženo kao ekvivalent emisije CO2 od 70,000 tona CO2/godišnje (najmanje 22%). Osim toga, očekuje se povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i ekonomska stabilnost toplana.

Tabela 18. Očekivane mera i uštede u Elektroenergetskom sektoru za period 2019. do 2021. godine

Br.	Naziv mere	Status mere	Očekivane uštede u periodu 2019. do 2021. godine ktoe
E1	Unapređenje efikasnosti kotlova	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	70
E2	Sistem upravljanja kvalitetom uglja	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	10
E3	Unapređenje efikasnosti parnih turbina	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	76
E4	Smanjenje sopstvene potrošnje energije u termoelektranama	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	5,9
E5	Rekonfiguracija distributivne mreže	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	1,1
E6	Regulacija napona distributivne mreže	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	4,83
E7	Pojačanje distributivne mreže	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
E8	Ugradnja pametnih brojila	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
E9	Minimalni zahtevi EE za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije ili CHP postrojenja	Zadržana mera. Nastavak aktivnosti iz 3. APEE	Nije procenjeno
	Ukupno		167,83

 

Prilog 1

TABELA KONVERZIJE ENERGIJE I ENERGENATA

 

Energija/gorivo			Jed.	Gustina	Finalna energija (MJ/jedinici)	Finalna energija (kWh/jedinici)	Finalna energija (toe/jedinici)	Primarna energija (toe/jedinici)	CO2 faktor (kg CO2/kWh)	CO2 (kg CO2/jedinici)
					A	B = A/3,6	C = B/11630	D = C/efikasnost	E	F = E*B
Gorivo		Lignit	t	1,35 t/m3	7,523	2,090	0.1797	0.1797	0.36	752
		Lignit Kolubara	t	1,35 t/m3	7,500	2,083	0.1791	0.1791	0.36	750
		Lignit Kostolac	t	1,35 t/m3	8,500	2,361	0.2030	0.2030	0.36	850
		Sušeni lignit	t	1,35 t/m3	17,600	4,889	0.4204	0.4204	0.36	1,760
		Mrki ugalj	t	1,55 t/m3	15,988	4,441	0.3819	0.3819	0.35	1,554
		Kameni ugalj	t	1,35 t/m3	26,900	7,472	0.6425	0.6425	0.34	2,541
		Koksni ugalj	t	0,50 t/m3	29,300	8,139	0.6998	0.6998	0.38	3,093
		Visoko pećni gas	1000 m3	1,25 kg/m3	4,212	1,170	0.1006	0.1006	0.21	246
		Rafinerijski gas	1000 m3		36,950	10,264	0.8825	0.8825	0.21	2,155
		Benzin (motorni benzin)	1000 L	0,71 t/kl	31,807	8,835	0.7597	0.7597	0.25	2,209
		Biodizel	1000 L	0,88 t/kl	32,600	9,056	0.7786	0.7786	0.252	2,282
		Primarni benzin	t		44,938	12,483	1.0733	1.0733	0.25	3,121
		Primarni benzin/Piro ulje	t	1,057 t/m3	41,000	11,389	0.9793	0.9793	0.20	2,278
		Primarni benzin/Loživi gas (RG)	t	0,680 t/m3	52,080	14,467	1.2439	1.2439	0.28	4,051
		Primarni benzin/Rafinat II	t	0,680 t/m3	44,000	12,222	1.0509	1.0509	0.215	2,628
		Avionski benzini i mlazna goriva (Kerozin)	1000 L	0,80 t/kl	34,722	9,645	0.8293	0.8293	0.26	2,508
		Dizel gorivo - Gasno ulje 0,1	1000 L	0,86 t/kl	36,800	10,222	0.8790	0.8790	0.27	2,760
		Gasno ulje ekstra lako evro el	1000 L	0,87 t/kl	37,334	10,371	0.8917	0.8917	0.28	2,904
		Ulje za loženje srednje S - Ulje za loženje srednje (mazut)	t	0,95 t/m3	40,872	11,353	0.9762	0.9762	0.28	3,179
		Ulje za loženje srednje evro S	t	0,95 t/m3	40,872	11,353	0.9762	0.9762	0.28	3,179
		Ulje za loženje nisko sumporno	t	0,95 t/m3	41,302	11,473	0.9865	0.9865	0.28	3,212
		Naftni koks	t	0,98 t/m3	38,000	10,556	0.9076	0.9076	0.35	3,694
		Tečni naftni gas	t	0,558 t/m3	46,340	12,872	1.1068	1.1068	0.23	2,961
		Propan-butan u boci	t	0,558 t/m3	46,080	12,800	1.1006	1.1006	0.227	2,906
		Prirodni gas	1000 m3	0,68 kg/m3	33,338	9,261	0.7963	0.7963	0.20	1,852
		Komprimovani prirodni gas - CNG - metan	1000 m3	0,68 kg/m3	33,338	9,261	0.7963	0.7963	0.22	2,037
		Biogas	1000 m3	1,22 kg/m3	26,500	7,361	0.6329	0.6329	0.20	1,472
		Ogrevno drvo	prostorni m3	0,40 t/m3	6,624	1,840	0.1582	0.1582	0.0098	18
		Drvni pelet	t	0,64 t/m3	17,640	4,900	0.4213	0.4213	0.0267	131
		Drvni briket	t	1,025 t/m3	16,560	4,600	0.3955	0.3955	0.0294	135
		Drvna sečka	nasipni m3	0,362 t/m3	2,695	749	0.0644	0.0644	0.0212	16
		Drveni ugalj	t	0,60 t/m3	25,900	7,194	0.6186	0.6186	0.35	2,518
		Ljuska suncokreta	t	0,10 t/m3	17,500	4,861	0.4180	0.4180	0.04	194
		Slama	t	0,17 t/m3	14,500	4,028	0.3463	0.3463	0.04	161
		Biomasa 1	t			0	0.0000	0.0000		0
		Biomasa 2	t			0	0.0000	0.0000		0
		Ostalo 1				0	0.0000	0.0000		0
		Ostalo 2				0	0.0000	0.0000		0
		Ostalo 3				0	0.0000	0.0000		0
		Ostalo 4				0	0.0000	0.0000		0
Toplotna energija	kupljena	Para	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.1344	0.287	287
		Topla voda	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.1344	0.287	287
	sopstvena proizvodnja	Solarna energija	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.0860	0.00	0
		Geotermalna energija	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.0860	0.00	0
		Ostalo 1	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.0860		0
		Ostalo 2	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.0860		0
Električna energija	kupljena	EPS snabdevanje	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.2593	1.099	1099
		Ostali snabdevači	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.2593	1.099	1099
	sopstvena proizvodnja	Solarna energija	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.0860	0.00	0
		Geotermalna energija	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.0860	0.00	0
		Energija vetra	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.0860	0.00	0
		Ostalo 1	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.0860		0
		Ostalo 2	1000 kWh	-	3,600	1,000	0.0860	0.0860		0

 

Prilog 2

GODIŠNJI IZVEŠTAJ PO EED

A1 Nacionalni cilj po EED za 2020. godinu

Shodno ovom cilju, i istoj primenjenoj metodologiji, postavljen je indikativni cilj za Republiku Srbiju za 2020. godinu koji je definisao da potrošnja primarne energije ne bi trebalo da pređe 17,981 miliona toe primarne energije, a potrošnja finalne energije za energetske svrhe 13,103 miliona toe. Cilj za Republiku Srbiju definisan je u POS.

A.2 Ključna statistika za 2018. godinu

Tabela A2. Procenjene vrednosti ključnih statističkih podataka koji se odnose na energetsku potrošnju u 2018. godini8

Ukupna potrošnja primarne energije	15,527 Mtoe
Ukupna potrošnja finalne energije	8,470 Mtoe
Potrošnja finalne energije - Industrija	2,397 Mtoe
Potrošnja finalne energije - Saobraćaj	2,138 Mtoe
Potrošnja finalne energije - Domaćinstva	2,872 Mtoe
Potrošnja finalne energije - Usluge	0,891 Mtoe
Bruto dodata vrednost - Industrija	9.008,5 MEUR 589.486,9 MRSD
Bruto dodata vrednost - Usluge	1.805.238,9 MRSD
Prihod domaćinstva	59198 RSD
Ukupan broj domaćinstava	2.487.886
Bruto domaći proizvod	3.737.370,6 MRSD
Proizvodnja električne energije iz termoelektrana	2,147 Mtoe
Proizvodnja električne energije iz termoelektrana - toplane	0,024 Mtoe
Proizvodnja toplotne energije iz termoelektrana	0,516 Mtoe
Proizvodnja toplotne energije iz termoelektrana - toplana
Utroška za proizvodnju transformacijom u termoelektranama	6,273 Mtoe
Utroška za proizvodnju transformacijom u termoelektranama - toplanama	0,092 Mtoe
Gubici	0,554 Mtoe
Putnički kilometar (pkm) za 2015. godinu	7752 mil
Tonski kilometar (tkm) za 2015. godinu	8014 mil
Total kilometres (if pkm and tkm are not available) (3)
Total population	6.982.604
Generisana toplota u DSG
Utroška za proizvodnju transformacijom u toplanama

A.3 Analiza trenda potrošnje energije

Slika 1. Finalna i primarna potrošnja energije (levo) i finalna potrošnja energije po sektorima (desno) za period 2016. do 2018.

Finalna potrošnja energije (TFC) smanjila se za 2% u periodu 2010-2018. Tačnije, TFC je smanjen u periodu 2012-2014, dok je u periodu 2015-2018. došlo do određenog povećanja nakon rasta ekonomskih aktivnosti. Potrošnja primarne energije (TPES) smanjena je za oko 13% u periodu od 2010-2014, dok je u periodu od 2014-2018. došlo do povećanja rezultirajući rastom od 15%.

A.4 Glavne mere donete u 2019. godini

Regulatorne mere

U nastavku su navedeni podzakonski akti ovog ministarstva koji su doneti tokom 2019. godine:

- Uredba o utvrđivanju programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2019. godini ("Službeni glasnik RS", broj 4/19),

- Pravilnik o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i kriterijumima za izuzimanje od obaveze vršenja energetskog pregleda ("Službeni glasnik RS", broj 12/19),

- Pravilnik o prestanku važenja Pravilnika o označavanju energetske efikasnosti usisivača ("Službeni glasnik RS", broj 20/19),

- Pravilnik o obrascu prijave za evidenciju obveznika naknade za unapređenje energetske efikasnosti, obrascu mesečnog i godišnjeg obračuna količina energije/energenata isporučenih potrošačima ili stavljenih u promet na teritoriji Republike Srbije, odnosno uvezenih na teritoriju Republike Srbija, obrascu mesečnog i godišnjeg obračuna obaveze plaćanja naknade, obrascu izveštaja o uplati, kao i načinu dostavljanja ovih obrazaca ("Službeni glasnik RS", broj 41/19),

- Rešenje kojim se ovlašćuje Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu za obavljanje poslova obuke energetskih menadžera i ovlašćenih energetskih savetnika ("Službeni glasnik RS", broj 84/19).

Neregulatorne mere

- Budžetski fond, odnosno Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

Poglavlje 3.3.5.

- Sistem energetskog menadžmenta

Poglavlje 3.1.2.

- Investicioni projekti

Projekat Energetska efikasnost u javnim zgradama i obnovljivi izvori energije u sektoru daljinskog grejanja ("Ozelenjavanje javnog sektora") VMA (KfW) (Poglavlje 3.3.2),

Program "Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji" - faza V (KfW) (Poglavlje 3.6.4),

Projekat "Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti" - (CEB) (Poglavlje 3.3.1),

"Projekat energetske efikasnosti i upravljanja energijom u opštinama (PEEUEO) u Srbiji" SECO (Poglavlje 3.3.2).

A.5 Zgrade centralne vlasti

Spisak zgrada centralne vlasti koji je sačinjen obuhvata 56 zgrada čija je površina procenjena na osnovu dostupnih podataka i iznosi oko 405.000 m2. Spisak je utvrdila Vlada Republike Srbije u formi Zaključka od 9. avgusta 2018. godine.

Unapređenje energetske efikasnosti u ovim zgradama realizuje se u okviru Projekta "Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti" - (CEB) (Poglavlje 3.3.1).

A.6 Obavezujuća šema energetske efikasnosti

Obaveza po članu 7 EED je detaljno obrazložena u Obaveštenju o primeni člana 7 i u poglavlju 3.1.1. kao i ostvarene uštede u periodu od 2017. do 2019. godine po merama, a za koje su postojali podaci.

_______
8 Više podataka u Energetskom bilansu Republike Srbije za 2020. godinu i na sajtu EUROSTATA i Republičkog zavoda za statistiku

Prilog 3

PLAN RENOVIRANJA ZGRADA

Plan će biti dat u okviru dokumenta "Dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada" koji je u statusu izrade.

Prilog 4

LISTA MERA EE ČIJA SE IMPLEMENTACIJA NASTAVLJA DO 2021. GODINE

SEKTOR DOMAĆINSTVA

Naziv mere	Mere energetske efikasnosti u stambenim zgradama
Oznaka mere	D1
Kategorija	2. Informacije i obavezne informacione mere (2.4. energetski pregledi) 3. Finansijski instrumenti (kreditne linije, subvencije, zajmovi),
Vremenski okvir	Datum početka 2010, produžena do 2021. godine Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Unapređenje energetske efikasnosti zgrada: smanjenje potrebne energije za grejanja i hlađenja primenom mera na termičkom omotaču zgrade i unapređenjem termotehničkog sistema zgrade
Ciljani krajnji potrošači	Postojeće zgrade (termički omotač zgrade, termotehnički sistemi u zgradama)
Ciljna grupa	Sektor domaćinstva - stambene zgrade
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Uštede energije će se postići smanjenjem potrebne energija za grejanja i hlađenja kroz aktivnosti: • Zamenom spoljnih prozora i vrata; • Unapređenjem ostalih elemenata termičkog omotača zgrade (dodavanje toplotne izolacije) • Smanjenjem potrošnje energije u termotehničkom sistemu zgrade korišćenjem: ⸰ Opreme za KGH više klase energetske efikasnosti sa elektronskom kontrolom rada; ⸰ Kotlova za sagorevanje biomase visokog stepena korisnosti; ⸰ Solarnih kolektora; ⸰ Toplotnih pumpi; Implementaciju će voditi MRE, putem javnih kampanja i promocija. Osnov za sprovođenje su: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o energetici, ZEERUE, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada i odgovarajući podzakonski akti.
Izvori finansiranja	- Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti/ili drugi mehanizam finansiranja energetsku efikasnost RS, od koje se očekuje da obezbedi sredstva za subvencioniranje kamata ili sredstva za garancije ili neku drugu vrstu subvencija koja će omogućiti da sredstva budu dostupna pod povoljnijim uslovima u skladu sa godišnjim programom finansiranja. U okviru poslova kojima se bavi Uprava sprovodiće se aktivnosti u Sektoru domaćinstva u pogledu energetske sanacije stambenih zgrada i kuća - Uprava može davati poticaje za izradu energetskih pregleda za veće objekte. - Kreditne linije sa povoljnim uslovima otplate uz podršku MFI (KfW, WB, EBRD itd.) - Komercijalne banke (namenski krediti sa povoljnim uslovima otplate). - Budžet AP Vojvodina - Budžet JLS - Budžet investitora koji ulažu u rekonstrukciju zgrade. - Bilateralne donacije i sredstva namenjena za borbu protiv klimatskih promena.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, MGSI, relevantne institucije u AP Vojvodina, JLS
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Metodologija OPG (BU): OPG5, OPG6, OPG4, OPG8, OPG9, OPG11. Metodologija TD
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	4,78 ktoe
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	8,1 ktoe
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada
Oznaka mere	D2
Kategorija	1. Propisi (1.1. Pravilnici, standardi i primena) 2. Informacije i mere obaveznih informacija 2.2 Energetski pasoš zgrade (Šeme obeležavanja EE)
Vremenski okvir	Datum početka 2011, produžena do 2021. godine Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Ostvarivanje ušteda energije kod izgradnje novih zgrada i rekonstrukcije postojećih zgrada u Sektoru domaćinstva: - primenom nove građevinske regulative koja definiše obaveznu upotrebu relevantnih standarda (u kojima su definisani minimalni kriterijumi za energetsku efikasnost zgrada) - izradom sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.
Ciljani krajnji potrošači	Nove zgrade i rekonstruisane postojeće zgrade
Ciljna grupa	Sektor domaćinstva - stambene zgrade
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacija o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Propisi koji prate Zakon o planiranju i izgradnji koji su vezani za energetsku efikasnost su sledeći: Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, kojim se propisuju energetske performanse i metodologija za izračunavanje toplotnih performansi zgrada kao i potrebe za energijom novih i postojećih zgrada. Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada kojim se propisuju uslovi, sadržaj i način izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada. Pravilnik o polaganju stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenja i energetske efikasnosti i o izdavanju i oduzimanju licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera ("Službeni glasnik RS", br. 27/15 i 92/15) koji je prestao da važi 27. jula 2019. godine. Ovim pravilnicima izvršena je transpozicija odredbi EPBD direktive koje se odnose na energetsku efikasnost zgrada u nacionalno zakonodavstvo. Energetski razred nove zgrade, koji se iskazuje energetskim pasošem zgrade, mora biti najmanje "C" ili viši. Energetski razred za postojeće zgrade, nakon izvođenja radova na rekonstrukciji, dogradnji, obnovi, adaptaciji, sanaciji i energetskoj sanaciji, mora biti poboljšan najmanje za jedan razred.
Izvori finansiranja	Sredstva investitora koji gradi novu zgradu, kao i vlasnici zgrada
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MGSI, Inženjerska komora i ovlašćene organizacije za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata, kao i projektantska preduzeća.
Institucije zadužene za nadzor	MGSI, MRE
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Metodologija OPG (BU): OPG7 Metodologija TD
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	63 ktoe
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	53 ktoe
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Nema preklapanja. Rekonstrukcija se uzima u obzir samo kod D1, a ovde novogradnja, dogradnja i adaptacija nestambenog prostora u stambeni

 

Naziv mere	Promovisanje upotrebe energetski efikasnih uređaja u domaćinstvu
Oznaka mere	D3
Kategorija	1. Propis: standardi za minimalne energetske performanse opreme 2. Informacije i mere obaveznih informacija 2.1 Kampanje sa ciljem promovisanja energetski efikasnih proizvoda, 2.2 Pravilnici o označavanju energetske efikasnosti proizvoda 3. Finansijski instrumenti (subvencije, kreditne linije)
Vremenski okvir	Datum početka 2010, produžena do 2021. godine Rane mere: EM1, EM2
Cilj/kratak opis	Smanjenje potrošnje električne energije korišćenjem energetski efikasnih proizvoda: sijalica, svetiljki i ostalih uređaja za domaćinstvo (frižideri, pećnice i nape, mašine za pranje veša, mašine za sušenje veša, mašine za pranje sudove, televizori, uređaji za klimatizaciju, usisivači, uređaji za grejanje prostora, uređaji za grejanje vode.)
Ciljani krajnji potrošači	Potrošači električne energije u domaćinstvima
Ciljna grupa	Sektor domaćinstva
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	ZEERUE definiše obavezu označavanja energetske efikasnosti na uređajima koji troše energiju što je dalje uređeno: - Uredbom o vrstama proizvoda koji utiču na potrošnju energije za koje je neophodno označavanje potrošnje energije i drugih resursa ("Službeni glasnik RS", broj 92/13), - Uredbom o izmenama i dopunama uredbe o vrstama proizvoda koji utiču na potrošnju energije za koje je neophodno označavanje potrošnje energije i drugih resursa ("Službeni glasnik RS", broj 80/16), Uredbom o izmenama Uredbe o vrstama proizvoda koji utiču na potrošnju energije za koje je neophodno označavanje potrošnje energije i drugih resursa ("Službeni glasnik RS", broj 41/21), - pravilnicima o označavanju energetske efikasnosti koji su doneti pojedinačno za više vrsta proizvoda. Očekuje se da označavanje energetske efikasnosti proizvoda promeni tržište kao što je to bio slučaj u mnogim državama članicama EU. Za uspešno sprovođenje mera potrebna je organizacija kampanje informisanja i javnosti (potrošača) i zaposlenih u prodaji. Prva kampanja koja je podrazumevala raspodelu oko milion obaveštenja organizovana je 2006. godine. Predviđeno je da MRE, organi APV i JLS, udruženja potrošača, nevladine organizacije organizuju još sličnih kampanja. Da bi se ubrzao prelaz na efikasnije uređaje, treba razmotriti neku meru finansijskog podsticaja.
Izvori finansiranja	Kampanje u vezi sa efikasnim osvetljenjem mogu da dobiju podršku iz budžetskih sredstava i drugih izvora finansiranja.
Institucije zadužene za implementaciju aktivnosti pod merom	MRE, AP Vojvodina, JLS, EPS, Tržišna inspekcija MTTT, NVO, udruženja potrošača
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Metodologija OPG metod OPG2 Metodologija OPD pokazatelj P4 za uređaje u domaćinstvima Ovu meru je relativno teško nadzirati. S jedne strane, mera će biti nadzirana OPD tako što će se nadzirati rast prodaje efikasnih uređaja u domaćinstvima i/ili istraživanjem potrošnje u domaćinstvima. S druge strane, nadziraće se OPG tako što će se sakupljati podaci o promotivnim aktivnostima i kampanjama koje sprovode javni sektor i javna preduzeća, ali ka krajnjem korisniku što omogućava procenu uštede.
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	23,6 ktoe
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	28 ktoe
Preklapanja, efekti umnožavanja, sinergija	Nema preklapanja

JAVNI I KOMERCIJALNI SEKTOR

Naziv mere	Unapređenje energetske efikasnosti zgrada u javnom i komercijalnom sektoru
Oznaka mere	JK1
Kategorija	2. Informacije i mere obaveznih informacija (2.7 Javni sektor ima ulogu da da primer) 3. Finansijski instrumenti (kreditna linija, subvencija, zajam)
Vremenski okvir	Datum početka 2010, produžena do 2021. godina Rane mere:EM4, EM6, EM7, EM8.
Cilj/kratak opis	Unapređenje energetske efikasnosti zgrada: smanjenje potrebne energija za grejanja i hlađenja primenom mera na termičkom omotaču zgrade i unapređenjem termotehničkog sistema zgrade
Ciljani krajnji potrošači	Postojeće zgrade (termički omotač zgrade, termotehnički sistemi u zgradama, osvetljenje u zgradama)
Ciljna grupa	Javni i komercijalni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Uštede energije će se postići smanjenjem potrebne energija za grejanja i hlađenja kroz aktivnosti: - Zamenom spoljnih prozora i vrata; - Unapređenjem ostalih elemenata termičkog omotača zgrade (dodavanje toplotne izolacije) - Smanjenjem potrošnje energije u termotehničkom sistemu zgrade korišćenjem: ● Opreme za KGH više klase energetske efikasnosti sa elektronskom kontrolom rada; ● Kotlova za sagorevanje biomase visokog stepena korisnosti; ● Solarnih kolektora; ● Toplotnih pumpi; Smanjenjem potrošnje električne energije za unutrašnje osvetljenja: zamena klasičnih sijalica (incadescent) energetski efikasnim sijalicama (CFL i LED) i druge mere kojima se unapređuje sistem osvetljenja (napredni plan osvetljenja, senzori pokret itd.). Implementaciju će voditi MRE, uz prateću javnu kampanju i promocije. Osnova za sprovođenje su: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o energetici, ZEERUE, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada i drugi odgovarajući podzakonski akti.
Izvori finansiranja	- Budžet JLS - Budžet AP Vojvodina - Uprava za kapitalna ulaganja, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj - Budžetski fond za energetsku efikasnost RS, odnosno Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, ili drugi održivi mehanizam finansiranja energetske efikasnosti, od kojih se očekuje da obezbede sredstva za subvencioniranje kamata ili sredstva za garancije ili neku drugu vrstu subvencija, koje će omogućiti da sredstva budu dostupna pod povoljnijim uslovom u skladu sa godišnjim programom finansiranja, a može finansirati i izradu energetskih pregleda za veće projekte. Zahtev za dodelu sredstava iz programa je urađen energetski pregled zgrade i eleborata o energetskoj efikasnosti. - Kreditne linije sa povoljnim uslovima otplate uz podršku MFI (KfW, WB, EBRD itd.) - komercijalne banke (namenski krediti sa povoljnim uslovima otplate). - budžet investitora koji ulažu u rekonstrukciju zgrade. - bilateralne donacije i sredstva namenjena za borbu protiv klimatskih promena.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, MGSI, SKGO Relevantne institucije u AP Vojvodina i JLS
Institucija nadležne za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod nadzora/merenje ostvarenih ušteda	Metodologija OPG (BU): OPG3, OPG4, OPG5, OPG6, OPG8, OPG9, OPG11.
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	2,48 ktoe
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	2,9 ktoe
Preklapanja, efekti umnožavanja, sinergija	Nema preklapanja. Mera je isključivo vezana za projekte o kojima se izveštava po OPG obrascima

 

Naziv mere	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada
Oznaka mere	JK2
Kategorija	1. Propisi (1.1. Pravilnici, standardi i primena) 2. Informacije i mere obaveznih informacija 2.2 Energetski pasoš zgrade (Šeme obeležavanja EE)
Vremenski okvir	Datum početka 2011, produžena do 2021. godine Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Ostvarivanje ušteda energije kod izgradnje novih zgrada i rekonstrukcije postojećih zgrada u javnom i komercijalnom sektoru: - primenom nove građevinske regulative koja definiše obaveznu upotrebu relevantnih standarda (u kojima su definisani minimalni kriterijumi za energetsku efikasnost zgrada) - izradom sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.
Ciljani krajnji potrošači	Postojeće zgrade u rekonstrukciji i nove zgrade
Ciljna grupa	Javni i komercijalni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Propisi koji prate Zakon o planiranju i izgradnji koji su u vezi sa energetskom efikasnošću su sledeći: • Pravilnik o energetskoj efikasnosti u zgradama, koji propisuje energetske performanse i metodologiju za izračunavanje toplotnih performansi zgrade kao i potrebu za energijom u novim i postojećim zgradama, • Pravilnik o energetskoj sertifikaciji zgrada koji propisuje uslove, sadržaj i način obavljanja energetske sertifikacije zgrada. Ovi pravilnici su omogućili transpoziciju odredbi EPBD vezanih za energetsku efikasnost u zgradama u nacionalno zakonodavstvo. U skladu sa zahtevima definisanim u ovim propisima, sve nove zgrade i zgrade koje se renoviraju moraju da imaju energetske pasoše i da ispunjavaju minimum zahteve "C" klase zgrada.
Izvori finansiranja	Budžet Republike Srbije. Sredstva investitora koji gradi novi objekat ili rekonstruiše stari.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MGSI, Inženjerska komora Srbije i druge relevantne institucije
Institucije zadužene za nadzor	MGSI, MRE
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Metodologija OPD Metodologija OPG (metoda OPG7)
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	33,6 ktoe
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	30,3 ktoe
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Sve uštede energije prilikom izgradnje novih i nadogradnje postojećih objekata pripisuju se meri JK2.

 

Naziv mere	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u JLS
Oznaka mere	JK3
Kategorija	2. Informacije i obavezne mere informisanja (2.7 Ugledni primer javnog sektora) 3. Finansijski instrumenti (Uprava) 4. Dobrovoljni sporazumi kooperativni instrumenti (4.3 energetski efikasne javne nabavke)
Vremenski okvir	Datum početka 2010, produženo do 2021. godine Rane mere: EM5.
Cilj/kratak opis	Uštede energije postignute sledećim aktivnostima: 1) Zamena postojećih uličnih svetiljki u sistemu javnog osvetljenja modernim svetiljkama sa energetski-efikasnim izvorima svetlosti i bolje optičke karakteristike koje omogućavaju veću efikasnost svetiljki. 2) Uvođenje mehanizma regulacije u sistem javnog osvetljenja. Ubuduće, unapređenje energetske efikasnosti u javnom osvetljenju može biti snažno podstaknuto i horizontalnom merom H3 o zahtevima ekološkog dizajna (eco-design) od kojih se očekuje da promene tržište izvora svetlosti.
Ciljani krajnji potrošači	Sistemi javnog osvetljenja u opštinama/gradovima
Ciljna grupa	Preduzeća nadležna za javno osvetljenje na nivou lokalne samouprave
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Troškove utrošene električne energije i održavanja sistema javnog osvetljenja snosiće lokalne samouprave. One će takođe odlučivati o investicijama u proširenje i rekonstrukciju sistema. Procenjene uštede energije nakon modernizacije su veoma visoke, prosečno oko 30%. Na osnovu Zakona o EKE 2015. godine donet je Pravilnik o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara, u kome se definišu kriterijumi za energetsku efikasnost prilikom javne nabavke efikasnijih sistema javnog osvetljenja.
Izvori finansiranja	Budžet lokalnih samouprava i autonomne pokrajine (donacije od 2007. godine), ESCO Subvencije, zajmovi ili kreditne linije po povoljnim uslovima otplate omogućeni su kroz Budžetski fond za energetsku efikasnost/Upravu za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti i druge povoljne kreditne linije
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Javna preduzeća zadužena za javno osvetljenje; JLS; MRE, SKGO
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Metodologija OPG (metoda OPG1) Ova mera je pokazala rezultate slabije od predviđanja s obzirom na nedovoljno izveštavanje po OPG obrascima
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	0,72 ktoe
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	1,9 ktoe
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Ne preklapa se

 

Naziv mere	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta (SEM) u javni i komercijalni sektor
Oznaka mere	JK4
Kategorija	1. Propisi (Uredba o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuje koja privredna društva su obveznici sistema energetskog menadžmenta, godišnjih ciljeva uštede energije i obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije i pravilnici kojima se uspostavlja sistem energetskog menadžmenta) 2. Informacije i obavezne mere informisanja (2.7 Ugledni primer javnog sektora)
Vremenski okvir	Datum početka: 2017. godina - Trajna aktivnost Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Mera se primenjivala u skladu sa Zakonom o EKE, a u buduće će se primenjivati u skladu sa ZEERUE: 1) Prikupljanjem i analizom podataka o potrošnji energije, predlozima mera i aktivnosti sa ciljem povećanja EE, 2) razvojem programa i planova za efikasnu upotrebu energije i informiše MRE, 3) Primenom predloženih mera i aktivnosti, 4) Izradom i podnošenjem periodičnih izveštaja MRE-u (o potrošnji energije i ostvarenim uštedama), 5) Sprovođenjem periodičnih energetskih revizija. Aktivnost obavlja energetski menadžer koji poseduje odgovarajuću licencu u skladu sa Zakonom o EKE, odnosno ZEERUE.
Ciljani krajnji potrošači	Obveznici sistema su jedinice lokalne samouprave sa preko 20.000 stanovnika, organi državne uprava i drugi organi RS i organi autonomne pokrajine koje koriste zgrade preko 2.000 m2, javne službe (javna preduzeća, škole, bolnice…), privredna društva čija je pretežna delatnost u sektoru trgovine i usluga sa godišnjom potrošnjom energije većom od 1000 toe
Ciljna grupa	Sektor usluga
Regionalna primena	Nacionalna, lokalna: JLS sa više od 20.000 stanovnika
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Vlada je uredbom utvrdila granične vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuju obveznici sistema energetskog menadžmenta u javno komercijalnom sektoru, godišnje ciljeve uštede energije i obrasce prijave o ostvarenoj potrošnji energije. Obveznici SEM su u obavezi da imenuju energetskog menadžera (EM), sa odgovarajućom licencom koji je odgovoran da prati i analizira podatke o potrošnji energije, planira i sprovodi mere UEE. Obveznik SEM priprema planove i programe energetske efikasnosti i informiše MRE o rezultatima njihovog sprovođenja na godišnjem nivou. Obaveza obveznika iz ova dva sektora je da obave energetski pregled bar jednom u deset godina. Sistem ima za cilj da se za SEM propišu obaveze smanjenja potrošnje energije ali da SEM ima slobodu da svoje obaveze ispuni na način koji je za njega najpogodniji. Svoje ciljeve SEM može da ostvari organizacionim i investicionim merama. U okviru mere predviđeno je i podsticanje razvoja sistema energetskog menadžmenta kod subjekata koji nisu obveznici sistema. Uspostavljanje SEM, MRE je obezbedilo iz donacija Japana, Norveške i UNDP. Japanskim projektom uspostavljena su tri program obuke za energetske menadžere, pripreme podzakonskih akata, osnovan je centar za obuku energetskih menadžera i energetskih savetnika, kao i baza podataka i integrisana platforma za prikupljanje i analizu podataka koje dostave izabrane organizacije. Norveška donacija je pomogla da se finansira stvaranje SEMIS baze podataka i integrisane platforme za prikupljanje podataka o obavljenim energetskim revizijama. UNDP je donirao ISEM bazu podataka za energetski menadžment na lokalnom nivou, kojom se prati potrošnja različitih vrsta energije po objektima. Prve uštede preko ove mere mogu se pratiti na osnovu dostavljenih godišnjih izveštaja obveznika JLS za 2017. i 2018. godinu. 24 JLS su podnele godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva ušteda energija za 2018. godinu, od kojih 12 nije ušlo u razmatranje ušteda energije iz razloga što je došlo do povećanja potrošnje iz opravdanih razloga ili su odbačeni zato što nije bilo podataka za 2017. godinu. Posmatrajući 12 godišnjih izveštaja kod kojih je došlo do smanjenja potrošnje primarne energije izračunata je ukupno smanjenje potrošnje primarne energije od 2,894.03 toe a finalne energije 1,495.75 toe.
Izvori finansiranja	Sredstva imenovanih organizacija, Budžetski fond za energetsku efikasnost/Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, ESCO, Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre IFI, Drugi izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, obveznici sistema energetskog menadžmenta
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Imenovane organizacije šalju izveštaje
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	1,63 ktoe
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	4,8 ktoe
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	-

 

Naziv mere	Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara
Oznaka mere	JK5
Kategorija	1. Propisi 2. Informacije i obavezne mere informisanja 2.7 Ugledni primer javnog sektora
Vremenski okvir	Datum početka 2016, produženo do 2021. godine Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Ova mera uključuje minimalne kriterijume u pogledu energetske efikasnosti u postupak javne nabavke u skladu sa Zakonom o EKE/ZEERUE i podzakonskim aktom. Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti propisani ovim pravilnikom primenjuju se na nabavku: 1) kancelarijske informatičke opreme; 2) frižidera i frižidera sa odeljkom za zamrzavanje hrane; 3) uređaja za klimatizaciju; 4) unutrašnjeg i spoljnog osvetljenja. Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti propisani pravilnikom se primenjuju bez obzira na to da li je za ocenjivanje ponuda i dodelu ugovora (u smislu zakona kojim se uređuju javne nabavke) određen kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude ili najniže ponuđene cene. Javni sektor kao veliki kupac usluga i dobara može delovati da se na tržištu nađu energetski efikasniji uređaji Uštede energije rezultiraju iz obezbeđivanja energetski efikasne opreme, aparata i vozila, zgrada, iznajmljivanja prostora i usluga
Ciljani krajnji potrošači	Objekti i uređaji koji su svojina javnog sektora
Ciljna grupa	Javni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	U skladu sa Zakonom o EKE/ZEERUE i EED, od javnog sektora se traži da obezbedi primerenu implementaciju politike energetske efikasnosti korišćenjem kriterijuma energetske efikasnosti u postupcima javnih nabavki. Tokom sprovođenja postupka javne nabavke, kada se biraju ponuđači, javne institucije treba da uzmu u obzir energetsku efikasnost proizvoda i usluga koji se kupuju. Preporučuje se kupovina samo onih proizvoda koji zadovoljavaju kriterijume najviših performansi i koji pripadaju najvišoj klasi energetske efikasnosti Implementacija ove mere počela je donošenjem Pravilnika o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara ("Službeni glasnik RS", broj 111/15) od strane MRE.
Izvori finansiranja	Sredstva organizacija koje sprovode javne nabavke
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, KJN, JLS, javna preduzeća
Institucije zadužene za nadzor	MRE, KJN
Uštede energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	Nije procenjeno
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Nije procenjeno
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija
Naziv mere	Podsticajne mere za visoko efikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas (CHP)
Oznaka mere	JK6
Kategorija	1. Propisi 3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2013, produžena do 2021. godine Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Povećanje energetske efikasnosti u javnim i komercijalnim zgradama implementacijom projekata proizvodnje kombinovane toplotne i električne energije
Ciljno krajnje korišćenje	Objekti u vlasništvu javnog i komercijalnog sektora
Ciljna grupa	JK sektor
Regionalna implementacija	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za implementaciju mere	Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije ("Službeni glasnik RS", broj 56/16) Uredba o ugovoru o otkupu električne energije ("Službeni glasnik RS", br. 56/16, 61/17 i 106/20) Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 8/19) Podsticajne mere, odnosno podsticajne otkupne cene električne energije donosi Vlada kroz Uredbu o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visoko efikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije. Institucije i kompanije u sektoru usluga koji se bave spregnutom/kombinovanom proizvodnjom toplotne i el. energije imaju pravo na status povlašćenog proizvođača električne energije i stiču pravo na otkup električne energije po podsticajnim cenama. Zgrade u sektoru usluga koje imaju značajnu i kontinuiranu potražnju za toplotnom energijom (obično u obliku tople vode) imaju tehnički potencijal za primenu CHP. Takve zgrade obuhvataju kliničke centre, glavne bolnice, zgrade socijalne zaštite (staračke domove, specijalne bolnice itd.), sportske centre, itd.
Izvori finansiranja	EPS kroz naplatu računa za utrošenu električnu energiju. Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2016. godini Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE
Institucija zadužena za monitoring	MRE
Uštede energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	OPG metodologija (metoda OPG12)
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	Nije procenjeno
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Nije procenjeno
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija
Naziv mere	Kontrola sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju zgrada i primena alternativnih mera
Oznaka mere	JK7
Kategorija	1. Propisi 2. Informacije i mere obaveznih informacija
Vremenski okvir	Datum početka: 2016. godina - Trajna aktivnost Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Ušteda energije se postiže periodičnom kontrolom sistema za grejanje i sistema za i klimatizaciju. i realizacijom predloženih mera EE.
Ciljani krajnji potrošači	Vlasnici sistema za grejanje snage preko 50 kW, kao i vlasnici sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW.
Ciljna grupa	Javna i komercijalna preduzeća, vlasnici sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju.
Regionalna implementacija	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za implementaciju mere	Pravilnik o kontroli sistema za grejanje i o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju ovlašćena pravna lica za kontrolu sistema za grejanje ("Službeni glasnik RS", broj 58/16) Pravilnik o kontroli sistema za klimatizaciju ("Službeni glasnik RS", broj 82/16) Zakon EKE je propisivao obavezu vlasnika kotlova i drugih postrojenja za sagorevanje sa instaliranim kapacitetom preko 50 kW da periodično vrše kontrole procesa sagorevanja uz istovremenu kontrolu sistema za grejanje u skladu sa zahtevima EPBD. Ovaj prag je podignut u ZEERUE na 70 kW. Zakon EKE je propisivao obavezu vlasnika sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW da vrše regularne periodične kontrole. Ovaj prag je podignut u ZEERUE na 70 kW. U cilju sprovođenja mere, ZEERUE propisuje da će MRE uspostaviti proceduru ovlašćivanja pravnih lica/preduzetnika koji mogu da vrše kontrolu. Kontrolu implementacije će obavljati inspekcijske službe MRE.
Budžet i izvori finansiranja	Vlasnici sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju, snage preko 70 kW, u okviru sredstava dodeljenih za redovne popravke i održavanje ovih sistema.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE
Institucija zadužena za monitoring	MRE
Uštede energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Revizorski izveštaji koje pripremaju ovlašćena lica
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	Nije procenjeno
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Nije procenjeno
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija

SEKTOR INDUSTRIJA

Naziv mere	Uvođenje Sistema energetskog menadžmenta u velikim industrijskim potrošačima
Oznaka mere	I1
Kategorija	1. Propisi 2. Informacije i obavezne informacione mere. 3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka: 2017. godina - Trajna aktivnost - Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Mera se primenjuje u skladu sa Zakonom o EKE/ZEERUE i uključuje ostvarenje ušteda energije putem mera za UEE, u skladu sa ciljnim uštedama postavljenim od strane državnih organa. 1) Sakupljanje i analiza podataka o potrošnji energije, predlaganje mera i aktivnosti koje imaju za cilj povećanje EE, 2) Izrada i dostavljanje programa i planova za efikasno korišćenje energije MRE, 3) Implementiranje predloženih mera i aktivnosti, 4) Pripremanje i podnošenje periodičnih izveštaja MRE (o potrošnji energije i postignutim uštedama), 5) Sprovođenje obaveznih energetskih pregleda - revizija. Ovu aktivnost vrši energetski menadžer koji poseduje odgovarajuću licencu u skladu za zakonom.
Ciljani krajnji potrošači	U skladu sa Uredbom o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuje koja privredna društva su obveznici sistema energetskog menadžmenta, godišnjih ciljeva uštede energije i obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije ("Službeni glasnik RS", broj 18/16) privredna društva su Obveznici sistema ukoliko na najmanje jednoj lokaciji, koja se vodi na posebnoj adresi, imaju objekte za obavljanje delatnosti čija je ostvarena godišnja potrošnja primarne energije veća od sledećih graničnih vrednosti potrošnje energije: 1) 2.500 toe (104,67 TJ ili 29,08 GWh) godišnje za privredna društva čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru i koja obavljaju delatnosti navedene u Sektoru A-F Uredbe o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 54/10); 2) 1.000 toe (41,87 TJ ili 11,63 GWh) godišnje za privredna društva čija je pretežna delatnost u sektoru trgovine i usluga i koja obavljaju delatnosti navedene u Sektoru G-N i P-S Uredbe o klasifikaciji delatnosti. Privredna društva čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru, koja ne spadaju u Obveznike sistema iz stava 1. tačka 1) ovog člana su Obveznici sistema ukoliko im je godišnja potrošnja primarne energije u svim objektima koje poseduju u zbiru veća od 1.000 toe (41,87 TJ ili 11,63 GWh). U smislu ove uredbe lokaciju čine svi objekti za obavljanje delatnosti Obveznika sistema koji se nalaze na istoj adresi, a čija godišnja potrošnja primarne energije u zbiru prelazi granične vrednosti propisane potrošnje energije. Godišnji cilj uštede energije za Obveznike sistema za tekuću kalendarsku godinu iznosi 1% od ostvarene potrošnje primarne energije u prethodnoj kalendarskoj godini.
Ciljna grupa	Privredna društva u Sektoru industrija
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Vlada je uredbom utvrdila granične vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuju obveznici sistema energetskog menadžmenta u sektoru, industrije, godišnje ciljeve uštede energije i obrasce prijave o ostvarenoj potrošnji energije. Aktivnosti sprovode Obveznici sistema EMS u skladu sa zakonom: - realizuju planirani cilj uštede energije koji propisuje Vlada: godišnji cilj uštede energije za Obveznike sistema za tekuću kalendarsku godinu iznosi 1% od ostvarene potrošnje primarne energije u prethodnoj kalendarskoj godini - donose program i plan za unapređenje EE u privrednom društvu, sa merama EE koje treba sprovesti - imenuju energetske menadžere (EM) - sprovode donesene mere EE, - prikupljanje i analiza podataka o potrošnji energije, - izrada godišnjih izveštaja, Dostavljanje MRE: - planova za unapređenje EE - periodične (godišnje) izveštaje: prijava o godišnjoj potrošnji primarne energije i proračun o godišnjoj potrošnji primarne energije - sprovode energetski pregled u predviđenom roku. Aktivnost obavlja energetski menadžer koji poseduje odgovarajuću licencu u skladu sa zakonom.. Ministarstvo je prikupilo 76 godišnjih izveštaja za 2018. godinu od obveznika iz industrije u koje spadaju EPS i toplane. Analizirano je 41 godišnji izveštaj obveznika SEM iz industrije u kojima je prikazano smanjenje potrošnje primarne energije od 1% do 23%, Kod 35 godišnjih izveštaja je došlo do porasta potrošnje primarne energije. Industrija bez EPS-a i toplana ima smanjenje potrošnje energije na 22 lokacije. Na tri lokacije pored smanjenja potrošnje primarne energije došlo je do povećanja energetskih indikatora i godišnji izveštaji nisu uzete u razmatranje ušteda. Šest godišnjih izveštaja nije ušlo u razmatranje ušteda zbog problema sa parametrima i energetskim indikatorima. Kod trinaest godišnjih izveštaja je došlo do smanjenja potrošnje primarne energije i smanjenja indikatora. Izračunato smanjenje potrošnje primarne energije je 23,452.59 toe a finalne energije 18,173.39 toe.
Budžet i izvori finansiranja	Sredstva za implementaciju investicionih mera obezbeđuju obveznici iz sopstvenih sredstava, putem povoljnih kredita koje dodeljuju MFI-e, iz Budžetskog fonda za EE/iz sredstava Uprave, kredita dodeljenih od strane komercijalnih banaka i drugih izvora. Implementacija mera takođe može uključivati ESCO model finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Obveznici SEM MRE
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Redovni godišnji izveštaji obveznika SEM Izveštaji o energetskom pregledu koje je uradio energetski savetnik po metodologiji propisanoj od strane MRE u skladu sa zakonom.
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	18,2 ktoe
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	54,6 ktoe
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Sve uštede koje su dobijene kroz mere EE, koje su sproveli obveznici SEM, bez obzira na izvore finansiranja biće prikazani kroz ovu meru.

 

Naziv mere	Program poboljšanja energetske efikasnosti u industriji
Oznaka mere	I2
Kategorija	2. Informacije i obavezne informacione mere. 3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2010, produženo do 2021. godine Ranih mera nije bilo.
Cilj/kratak opis	Ušteda energije se postiže primenom mera EE u skladu sa preporukama energetskog pregleda: 1) Sakupljanje i analiza podataka o potrošnji energije, 2) Izrada energetskih pregleda 3) Izrada predloga mera i aktivnosti sa ciljem unapređenja EE 4) Sprovode predložene mere EE i aktivnosti.
Ciljani krajnji potrošači	Industrijska preduzeća
Ciljna grupa	Industrijska preduzeća koja nisu obveznici SEM
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	ZEERUE propisuje uslove za vršenje energetskih pregleda, a metodologija će biti regulisana Pravilnikom. Uprava za finansiranje i podsticanje EE obezbediće podsticaje za vršenje energetskih pregleda, što će imati za cilj podizanje svesti o mogućnostima uštede energije i stimulisanje industrije da investira u mere UEE. Uprava će može obezbediti podsticaje za realizaciju mera UEE koje su predložene energetskim pregledom. MFI-e i/ili komercijalne banke će obezbediti povoljne uslove kreditiranja mera UEE i u okviru njih biće primenjene njihove procedure za procenjivanje uštede energije Mere u skladu sa sprovedenim pregledima mogu se finansirati i iz drugih izvora finansiranja i primenom ESCO principa Mogu se koristiti i drugi izvori finansiranja. Uprava će podsticati primenu individualnih mera EE koje ne zahtevaju energetski pregled (npr. zamena električnih motora itd.). Ključne tehničke mere za UEE su: - Mere UEE u kotlovima, pećima i ložištima (optimizacija procesa sagorevanja, iskorišćavanje otpadne toplote, unapređenje izolacije), - Mere UEE u sistemu za distribuciju pare i povraćaj kondenzata - Mere UEE u elektroenergetskim pogonima, - Mere UEE u rekuperacijom otpadne toplotne energije, - Mere UEE u grejanju prostora, - Uvođenje integrisanog sistema upravljanja za potrošnju energije
	Sprovođenje gore pomenutih mera u industrijskim kompanijama moglo bi da u industrijskom sektoru smanji FPE za 8% u proseku. MFI će obezbediti povoljne kreditne linije za unapređenje energetske efikasnosti u okviru kojih će primeniti svoje procedure za ocenu ušteda energije. Uštede su u periodu 2010-2012. godine u velikoj meri ostvarene iz EBRD kreditne linije.
Izvori finansiranja	- Uprava; Način i iznos podsticaja koje daje Uprava za svaku godinu određuje Vlada putem programa finansiranja - Krediti MFI-a; Regionalna kreditna linija EBRD koja nadgleda implementaciju projekta EBRD-REPP - Krediti komercijalnih banaka; - ESCO; - Industrijska preduzeća iz sopstvenih sredstava; - Iz drugih izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	- Industrijska preduzeća koja nisu obveznici SEM MRE
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Izveštaji o energetskim pregledu.
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	8,9 ktoe
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	8,9 ktoe
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Rezultati postignutih ušteda energije od svih investicija u Sektoru industrije do uvođenja SEM prikazani su pod ovom merom. Posle uvođenja SEM, ovde će biti prikazani samo rezultati postignutih ušteda energije industrijskih preduzeća koja nisu obveznici SEM. To važi za uštede koje se ostvaruju počev od 2017. godine.

 

Naziv mere	Podsticajne tarife za visoko efikasne CHP u industriji
Oznaka mere	I3
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2010, produženo do 2021. godina
Cilj/kratak opis	UEE u industrijskim preduzećima ugradnjom visokoefikasnih postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (CHP) na prirodni gas
Ciljani krajnji potrošači	Energetska postrojenja u industrijskim preduzećima
Ciljna grupa	Sektor industrije
Regionalna primena	Nacionalni, regionalni i lokalni nivo
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Industrijska preduzeća imaju tokom cele godine potrebu za toplotnom energijom (para ili voda za tehnološke procese ili za grejanje objekata). Industrijska preduzeća koja ugrade visokoefikaska postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (CHP) na prirodni gas snage do 10 (MW) imaju pravo na sticanje statusa povlašćenog proizvođača energije i podsticajnu otkupnu cenu za isporučenu električnu energiju. Postoji veliki potencijal za primenu kogeneracije - CHP postrojenja u svim industrijskim oblastima.
Izvori finansiranja
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	OPG12
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	Nije procenjeno
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Nije procenjeno
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija

 

Naziv mere	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i renovirana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, ili sisteme za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije
Oznaka mere	I4
Kategorija	1. Propisi (standardi i norme)
Vremenski okvir	Datum početka: 2016. godina - Trajna aktivnost Ranih mera nije bilo.
Cilj/kratak opis	UEE za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja ostvariće se primenom minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti, što će biti uslov za dobijanje energetske i/ili građevinske dozvole.
Ciljani krajnji potrošači	Energetska postrojenja u industrijskim preduzećima
Ciljna grupa	Sektor industrije
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Zakon o EKE uveo je zahtev prema kome je potrebno, za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja, da budu ispunjeni minimalnim zahtevima energetske efikasnosti. Uslov za dobijanje energetske i/ili građevinske dozvole sadržaće obavezu izrade elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja, kako bi se dokazala ispunjenost minimalnim zahtevima energetske efikasnosti. Uredba o minimalnim zahtevima energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i revitalizovana postrojenja ("Službeni glasnik RS", broj 112/17) propisala je minimalne zahteve koje moraju da ispunjavaju postrojenja za proizvodnju električne energije, kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, sistemi za prenos i distribuciju električne energije, postrojenja za proizvodnju toplotne energije i sistemi za distribuciju toplotne energije. Pravilnik o sadržini elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja za proizvodnju električne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, sistema za prenos i distribuciju električne energije, postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne energije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18) propisao je sadržinu elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja za proizvodnju električne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, sistema za prenos i distribuciju električne energije, postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne energije
Izvori finansiranja	Industrijska preduzeća iz sopstvenih sredstava Ostali investitori zainteresovani za izgradnju postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Industrijska preduzeća MRE
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	OPG-12
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	Nije procenjeno
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Nije procenjeno
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija

SEKTOR SAOBRAĆAJA

Naziv mere	Implementacija EC 443/2009 o smanjenju emisije CO2 novih putničkih vozila
Oznaka mere	T1
Kategorija	1. Propisi
Vremenski okvir	Datum početka 2011, produženo do 2021. godine
Cilj/kratak opis	Sprovođenje strožih graničnih vrednosti emisija CO2 kod novih putničkih automobila poboljšava njihovu potrošnju goriva u poređenju sa prethodnim graničnim nivoima emisija. Nivo EURO 5 postao je uslov za nova putnička vozila i laka dostavna vozila od 1. aprila 2011.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva putničkih vozila
Ciljna grupa	Kupci novih putničkih automobila
Regionalno primena	Nacionalni
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 40/12, 102/12, 19/13, 41/13, 102/14, 41/15, 78/15, 111/15, 14/16, 108/16, 7/17 - ispravka, 63/17, 45/18, 70/18, 95/18, 104/18, 93/19, 2/20 - ispravka i 64/21) Usklađivanje standarda o emisiji motornih vozila sa standardima EU
Izvori finansiranja	Nije potrebno
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Agencija za bezbednost saobraćaja, MTTT (Sektor tržišne inspekcije), Ministarstvo finansija - Uprava carina
Institucije zadužene za nadzor	MRE, Agencija za bezbednost saobraćaja
Ušteda energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Redovna (godišnja) registracija vozila
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	88,5 ktoe
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	11 ktoe
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja. Za period od 2016. do 2018. godine u uštedu je uračunata mera T6 koja se posle 2018. godine više ne uzima u obzir. Za period od 2019. do 2021. godine u uštedu je uračunata i mera T4.

 

Naziv mere	Eko-vožnja
Oznaka mere	T2
Kategorija	2.5 Obuka i obrazovanje
Vremenski okvir	Datum početka 2016, datum produženo do 2021. godine
Cilj/kratak opis	Pružanje obuke iz domena eko-vožnje periodično zaposlenima u državnim službama koji puno voze i vozačima autobusa javnog transporta putnika i integracija eko-vožnje u zahteve prilikom polaganja vozačkog ispita.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva autobusa, putničkih automobila
Ciljna grupa	Profesionalni vozači autobusa javnog linijskog i vanlinijskog transporta putnika i vozači putničkih automobila u državnom vlasništvu Menadžeri (rukovodioci) voznih parkova
Regionalno primena	Nacionalni
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Obavezna obuka za profesionalne vozače autobusa i vozače zaposlene ili angažovane u državnim institucijama koja obuhvata kako državne službenike, tako i javni transport putnika. Profesionalni vozači treba da pohađaju godišnje periodične obuke u koje bi se mogla integrisati i eko-vožnja. Međutim, ne treba svakom vozaču obuka svake godine, već u intervalima od 3-5 godina, sa redovnim monitoringom i analizom ekstremnih vrednosti. Eko-vožnja bi mogla da postane deo plana i programa obuke koja se sprovodi u auto školama i da postane deo programa obavezne obuke za polaganje vozačkog ispita.
Izvori finansiranja	Budžet javnih preduzeća za transport Nema potrebe za subvencijama
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Agencija za bezbednost saobraćaja Stručne (profesionalne) škole i institucije za edukaciju profesionalnih vozača Auto škole
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Ministarstvo finansija/potrošnja goriva u godišnjim izveštajima javnih ustanova. Direkcija za imovinu/podaci iz godišnjih registracija vozila
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	Nije procenjeno
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Nije procenjeno
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Upravljanje mobilnošću
Oznaka mere	T3
Kategorija	6. Transportne mere : 6.1 Vidovna preraspodela, 6.2 Naknade
Vremenski okvir	Datum početka 2016, produženo do 2021. godina
Cilj/kratak opis	Upravljanje mobilnošću je koncept promovisanja održivog transporta i upravljanja tražnjom za korišćenjem putničkih automobila promenom stavova i ponašanja putnika. U srži upravljanja mobilnošću su "meke mere" poput informisanja i komunikacije, organizovanja usluga i koordiniranja aktivnosti različitih partnera. "Meke mere" najčešće olakšavaju delotvornost "tvrdih" (investicionih) mera u gradskom transportu (npr. nove tramvajske linije, novi putevi/ulice i nove biciklističke staze). Aktivnosti predložene za Republiku Srbiju opisane su od "Spisak i opis aktivnosti".
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva putničkih vozila
Ciljna grupa	Vlasnici vozila, gradske uprave, poslodavci, studenti
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Parkiranje Upravljanje parkiranjem je način da se redukuje korišćenje putničkih automobila. Bolje mogućnosti za koncept "parkiraj i vozi se" time što će se obezbediti parking prostor u blizini važnih čvorišta javnog transporta putnika. Pored toga, gradovi mogu da: - uvedu zone vremenskog ograničenja parkiranja - smanje dozvole za parkiranje stanara na najviše 3-4 okolne ulice, umesto na čitavu zonu - povećaju cene uličnog parkiranja - smanje cene vanuličnog parkiranja (na parkinzima i u garažama) kako bi privukli više korisnika i povećali iskorišćenost ovih objekata, i - uvedu efikasniji sistem informisanja o raspoloživim parking mestima kako bi se smanjilo vreme vožnje sa ciljem traženja parkinga. Poslodavci (radna mesta) mogu se podstaći da smanje broj besplatnih parking mesta. To, međutim, ne bi trebalo sprovesti bez istovremenih promotivnih mera za korišćenje javnog ili nemotorizovanih vidova transporta. Povećanje udela nemotorizovanih vidova transporta u ukupnom obimu transporta Implementacija projekata promene ponašanja: informativne kampanje, tematske nedelje, itd. Implementacija planova mobilnosti u velikim organizacijama. Implementacija transportnih planova u svim većim opštinama. Poboljšanja infrastrukture: obavezna dostupnost parkirališta za bicikle (po mogućstvu pokrivenih) u svim javnim ustanovama (školama, univerzitetima, objektima za sport i rekreaciju) i komercijalnim objektima (šoping centri i sl.), kao i na autobuskim i železničkim stanicama i drugim čvorištima javnog transporta. Mera se najbolje može primeniti u ravničarskim oblastima, za razliku od brdovitih područja ili uskih gradskih ulica.
	Izgradnja biciklističkih staza. Održavanje pešačke i biciklističke infrastrukture. Poboljšanje bezbednosti saobraćaja u pogledu osetljivih grupa, posebno u blizini škola. Promovisanje korišćenja javnog transporta putnika Obezbediti veću dostupnost informacija o redovima vožnje. Poboljšanje intermodalnosti, što znači jedinstveno korišćenje više različitih vidova transporta u jednom lancu putovanja, na primer sa varijantom "parkiraj i vozi se" ili prelazak sa jednog vida transporta na drugi. Kampanje za dane bez automobila sa eventualnim popustom za korišćenje sistema javnog transporta putnika. Zajednička vožnja i uparivanje vožnje Državne i javne ustanove da poboljšaju situaciju sa zajedničkim vožnjama na posao i "uparivanjem" vožnji svojih zaposlenih pomoću odgovarajućih informacija i alatima zasnovanim na internetu ili internetu.
Izvori finansiranja	Javni troškovi: Poboljšanja infrastrukture u javnom transportu putnika, biciklističke staze i parkirališta za bicikle, izgradnja objekata koncept "parkiraj i vozi se", upravljanje troškovima u okviru upravljanja mobilnošću, informisanje. Mere upravljanja mobilnošću (u poređenju sa "tvrdim merama") ne zahtevaju nužno velike finansijske investicije i mogu da budu vrlo isplative. Troškovi za privatna lica: mera povećava trošak za vlasnike vozila u gradskim područjima. Zajednička vožnja (eng. Car sharing) u istom automobilu može da smanji transportne troškove zaposlenih. Koristi: Smanjuje korišćenje motorizovanih vidova transporta, posebno putničkih automobila, i samim tim smanjuje potrošnju goriva, zagađenje i saobraćajna zagušenja. Ukoliko se pravilno primenjuje, povećava i bezbednost saobraćaja. Povećano korišćenje nemotorizovanih vidova transporta smanjuje opterećenje u javnom transportu putnika i donosi i zdravstvene prednosti
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Gradska saobraćajna preduzeća i parking servisi, Agencije za upravljanje zemljištem
Institucije zadužene za nadzor	MGSI
Ušteda energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	Nije procenjeno
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Nije procenjeno
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Unapređenje energetske efikasnosti u sistemu javnog transporta putnika
Oznaka mere	T4
Kategorija	4.3 Javne nabavke zasnovane na energetskoj efikasnosti 6.1 Vidovna preraspodela
Vremenski okvir	Datum početka 2016, produženo do 2021. godine
Cilj/kratak opis	Ušteda energije od unapređenja energetske efikasnosti u javnom transportu putnika ponovnim korišćenjem kinetičke energije.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva putničkih vozila Potrošnja goriva vozila javnog transporta putnika
Ciljna grupa	Vlasnici vozila Menadžeri (rukovodioci) voznih parkova
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Ušteda energije od unapređenja energetske efikasnosti u vozilima javnog transporta putnika ponovnim korišćenjem kinetičke energije. Uvođenje sistema za povraćaj kinetičke energije (KERS) u svim novim autobusima u javnom gradskom transportu putnika. Uvođenje sistema za povraćaj energije u vozilima na električni pogon. Popust na elektrificirani vidove javnog transporta u odnosu na autobuski sa pogonom na fosilna goriva. Smanjene tražnje za trošenjem energije dok vozila miruju (rad u praznom hodu) elektrifikacijom terminala javnog transporta putnika i obezbeđivanjem električnog grejanja, hlađenja, klimatizacije i start-up podrške.
Budžet i izvori finansiranja
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Gradske vlasti i organi javnog gradskog transporta putnika(Sekretarijat za saobraćaj/Direkcija za javni prevoz u Beogradu)
Institucije zadužene za nadzor	MGSI, MRE
Uštede energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Izveštaji o realizaciji javnog transporta putnika
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	8,54 ktoe
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Prati se za ovaj period u okviru T1
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja.

 

Naziv mere	Unapređenje energetske efikasnosti sistema transporta robe
Oznaka mere	T5
Kategorija	6. Transportne mere 6.1 Vidovna preraspodela
Vremenski okvir	Sprovođenje bi moglo da započne u periodu 2016-2020, ali će uštede biti realizovane tek kasnije zbog dugoročnog planiranja i perioda implementacije infrastrukture.
Cilj/kratak opis	Poboljšanje logistike u transportu robe radi unapređenja energetske efikasnosti putem bolje infrastrukture i planiranja.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva kod prevoza teških proizvoda
Ciljna grupa	Izvoznici i uvoznici komercijalne robe Prevoznici Urbanistički organi
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Izgradnja istovarnih/pretovarnih stanica u gradovima kako bi se omogućila isporuka robe u vanvršnim periodima. Stanice za isporuku su transportna čvorišta izvan najzagušenijih zona, gde se roba isporučuje u vršnim časovima ili u većim količinama. Roba se pretovaruje u manja vozila i isporučuje se u vanvršnim periodima. Poboljšanje logistike kako bi se izbegle prazne vožnje, tj. koncipiranjem inteligentnih transportnih sistema (e-logistika). Korekcije u urbanističkim/transportnim planovima kako bi se omogućila vidovna preraspodela između sledećih vidova transporta: unutrašnjim plovnim putevima, drumskog, železničkog i vazdušnog.
Izvori finansiranja	Razvojni krediti/koncesije NSV nije izračunata
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	grad Beograd, MGSI
Institucije zadužene za nadzor	MP, MTTT
Uštede energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Transportne statistike Statistike o uvozu i izvozu
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	Nije procenjeno
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Nije procenjeno
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Regulisanje EURO-standarda u pogledu nivoa emisije za uvezene putničke automobile
Oznaka mere	T6
Kategorija	Propisi
Vremenski okvir	Datum početka 2010, datum završetka: 2018. godina
Cilj/kratak opis	Uvoz korišćenih (polovnih) putničkih automobila u Republici Srbiji je uobičajena pojava. Veći deo prvi put registrovanih vozila su korišćeni, a ne novi putnički automobili. Prema tome, minimalni zahtevi u pogledu putničkih automobila iz uvoza u velikoj meri utiču na energetsku efikasnost. Predloženo je povećanje minimalnog zahteva u pogledu standarda emisije. Mera će tada ponovo postati aktivna
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva uvezenih vozila
Ciljna grupa	Uvoznici vozila (fizička i pravna lica)
Regionalno primena	U čitavoj zemlji
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Uredba o uvozu motornih vozila ("Službeni glasnik RS", br. 23/10 i 5/18)
Budžet i izvori finansiranja	Bez uticaja na budžet
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MGSI, Agencija za bezbednost saobraćaja, MTTT (Sektor tržišne inspekcije)
Institucije zadužene za nadzor	Ministarstvo nadležno za poslove trgovine (Sektor tržišne inspekcije), Agencija za bezbednost saobraćaja,
Uštede energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Metoda OPG13 na osnovu broja uvezenih putničkih automobila.
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	Nije procenjeno zato što su rezultati mere obuhvaćeni merom T1
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Nije aktivna
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Efikasne gume (pneumatici) za drumska vozila
Oznaka mere	T7
Kategorija	2.2 Programi energetskog označavanja 3.2 Povraćaj poreza
Vremenski okvir	Datum početka 2019, produženo do 2021. godine
Cilj/kratak opis	Uvođenje sistema označavanja energetske efikasnosti guma (pneumatika) kako bi se promovisale niskoprofilne štedljive gume. Uvođenje privremenog poreskog kredita kako bi se podstakla brza promena tržišta.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva putničkih automobila
Ciljna grupa	Vlasnici vozila, vulkanizerske radnje, menadžeri (rukovodioci) voznog parka
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Uvođenje ekoloških oznaka za energetski štedljive gume. Uvođenje poreskog kredita za ugradnju i korišćenje štedljivih guma.
Izvori finansiranja	Nije neophodan poseban budžet
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE i MTTT (Sektor tržišne inspekcije)
Institucije zadužene za nadzor	MRE i MTTT (Sektor tržišne inspekcije)
Ušteda energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Godišnja registracija, Tehnički pregledi vozila
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	Nije procenjeno
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Nije procenjeno
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja.

 

Naziv mere	Poboljšane kvaliteta redovnih (godišnjih) tehničkih pregleda vozila
Oznaka mere	T8
Kategorija	6. Mere u sektoru transporta
Vremenski okvir	Datum početka 2019, produženo do 2021. godine
Cilj/kratak opis	Bolje sprovođenje redovnog tehničkog pregleda, posebno u pogledu testiranja emisije i prilagođavanje pregleda stvarnim vrednostima standarda za emisije.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva vozila
Ciljna grupa	Linije tehničkog pregleda vozila
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Bolje sprovođenje redovnog tehničkog pregleda, posebno u pogledu testiranja emisija i prilagođavanje pregleda stvarnim vrednostima standarda za emisije.
Izvori finansiranja
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MGSI, MUP i Agencija za bezbednost saobraćaja
Institucije zadužene za nadzor	MUP i Agencija za bezbednost saobraćaja
Ušteda energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Statistike godišnjih tehničkih pregleda vozila
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	Nije procenjeno
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Nije procenjeno
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Modernizacija voznog parka u cilju ispunjenja tehničkih uslova za obavljanje domaćeg i međunarodnog transporta
Oznaka mere	T9
Kategorija	1.2 Minimalni standardi za energetske performanse opreme
Vremenski okvir	Datum početka: 2011. godina - Trajna aktivnost
Cilj/kratak opis	Kupovina novih vozila koja ispunjavaju najnovije EURO standarde u pogledu emisija izduvnih gasova ili koja imaju nisku potrošnju i niske emisije CO2 što obuhvata: - Nove autobuse, i - Nova komercijalna vozila.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva u drumskom transportu
Ciljna grupa	Kompanije koje se bave međunarodnim drumskim transportom putnika i robe.
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	T4 u 2. APEE Jedan od kriterijuma za bavljenje međunarodnim drumskim transportom koji srpski prevoznici moraju da ispune je kvalitet voznog parka. Primenjuju se zahtevi koje komercijalna vozila u međunarodnom transportu moraju da ispune (u skladu sa Uredbama EU), pored bezbednosti saobraćaja, na uslove u pogledu emisija izduvnih gasova i suspendovanih čestica vozila (takva vozila imaju nižu potrošnju i nižu emisiju CO2). Međunarodni transport, odnosno pristup tržištu međunarodnog transporta u EU vrši se uglavnom režimom dozvola (bilateralnih ili multilateralnih) i sve više je uslovljen korišćenjem vozila koja ispunjavaju propise o emisijama i bezbednosti vozila (EURO 3, EURO 4, EURO 5 vozila, itd.)
Izvori finansiranja	Pojedinačna sredstva od transportnih kompanija.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MGSI
Institucije zadužene za nadzor	MGSI
Ušteda energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	30 ktoe
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	30 ktoe
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	/

 

Naziv mere	Markiranje goriva i monitoring kvaliteta goriva
Oznaka mere	T10
Kategorija	Propisi
Vremenski okvir	Trajna aktivnost
Cilj/kratak opis	U skladu sa Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 145/14, 95/18 - dr. zakon i 40/21 - u daljem tekstu: Zakon) derivati nafte koji se stavljaju na tržište moraju biti markirani. Takođe, u skladu sa Zakonom ministarstvo nadležno za poslove energetike vrši monitoring kvaliteta derivata nafte. Kontrolom koncentracije markera u derivatima nafte utvrđuje se legalnost tokova robe, tj. sprečava se mešanje sa neakciznim proizvodima, a monitoringom kvaliteta derivata nafte kontroliše se da li je kvalitet derivata usaglašen sa tehničkim zahtevima za ovaj proizvod. Oba vida kontrole doprinose poboljšanju kvaliteta derivata nafte koji se stavljaju na tržište Republike Srbije.
Ciljani krajnji potrošači	privredna društva, preduzetnici, zadruge i fizička lica.
Ciljna grupa
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Aktivnosti se sprovode u skladu sa Uredbom o obeležavanju (markiranju) derivata nafte i Uredbom o monitoringu derivata nafte. - MRE vrši izbor lica na javnom pozivu koja vrše uslugu markiranja, odnosno monitoringa - Na zahtev energetskog subjekta vrši se usluga markiranja i izdaje potrebne izveštaje - Inspekcijski nadzor vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora
Budžet i izvori finansiranja	Energetski subjekti snose troškove markiranja, odnosno monitoringa po ceni koji objavljuje lice koje pruža uslugu markiranja, odnosno monitoringa u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, MTTT
Institucije zadužene za nadzor	Nadzor nad sprovođenjem markiranja, odnosno monitoringa vrše ministarstvo nadležno za poslove energetike, ministarstvo nadležno za poslove trgovine i ministarstvo nadležno za poslove finansija
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda
Realizovane uštede u periodu 2016-2018. god.	Nije procenjeno
Očekivane uštede u periodu 2019-2021. godina	Nije procenjeno
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	-