PRAVILNIKO UTVRĐIVANJU PRAVILA ZA SPROVOĐENJE FUNKCIJA MREŽE UPRAVLJANJA VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM (ATM)("Sl. glasnik RS", br. 87/2021) |
Ovim pravilnikom se utvrđuju detaljna pravila za sprovođenje funkcija mreže upravljanja vazdušnim saobraćajem (ATM), kao i pravila za upravljanje kriznim situacijama na mreži.
Preuzimanje propisa Evropske unije
Ovim pravilnikom se u zakonodavstvo Republike Srbije preuzima Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 2019/123 od 24. januara 2019. godine o utvrđivanju detaljnih pravila za sprovođenje funkcija mreže upravljanja vazdušnim saobraćajem (ATM) i stavljanju van snage Uredbe Komisije (EU) br. 677/2011.
Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 2019/123 je data u Prilogu koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Menadžer mreže (Network Manager) je telo uspostavljeno članom 6. Uredbe (EZ) br. 551/2004 sa zadatkom da kroz dodeljene funkcije unapređuje performanse Evropske mreže za upravljanje vazdušnim saobraćajem. Odlukom Evropske komisije za Menadžera mreže do 31. decembra 2029. godine je određen Evrokontrol;
2) Uredba (EZ) br. 2111/2005 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 2111/2005 od 14. decembra 2005. godine o uspostavljanju liste Zajednice koja se odnosi na avio-prevozioce kojima je zabranjeno letenje u Zajednici, o obaveštavanju putnika u vazdušnom saobraćaju o identitetu stvarnih avio-prevozilaca i kojom se ukida član 9. Uputstva 2004/36/EZ, koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o zabrani ili ograničenju letenja avio-prevozilaca iz trećih država ("Službeni glasnik RS", broj 1/20);
3) Uredba Komisije (EZ) br. 2150/2005 je Uredba Komisije (EZ) br. 2150/2005 od 23. decembra 2005. godine koja propisuje zajednička pravila za fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora, koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o preuzimanju propisa Evropske unije o upravljanju vazdušnim prostorom i fleksibilnom korišćenju vazdušnog prostora ("Službeni glasnik RS", broj 69/11);
4) Uredba (EU) br. 996/2010 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EU) br. 996/2010 od 20. oktobra 2010. godine koja se odnosi na istraživanje i prevenciju udesa i nezgoda u civilnom vazduhoplovstvu, koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Zakonom o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 66/15 i 83/18);
5) Uredba (EZ) br. 550/2004 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 550/2004 od 10. marta 2004. godine o pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi u okviru Jedinstvenog evropskog neba (Uredba o pružanju usluga), koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi ("Službeni glasnik RS", br. 26/20, 154/20 i 24/21);
6) Uredba (EZ) br. 549/2004 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 549/2004 od 10. marta 2004. godine kojom se predviđa okvir za formiranje Jedinstvenog evropskog neba (okvirna Uredba), koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi ("Službeni glasnik RS", br. 26/20, 154/20 i 24/21);
7) Uredba (EZ) br. 551/2004 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 551/2004 od 10. marta 2004. godine o organizaciji i korišćenju vazdušnog prostora u Jedinstvenom evropskom nebu (Uredba o vazdušnom prostoru), koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o preuzimanju propisa Evropske unije o upravljanju vazdušnim prostorom i fleksibilnom korišćenju vazdušnog prostora ("Službeni glasnik RS", broj 69/11);
8) Uredba Komisije (EZ) br. 262/2009 je Uredba Komisije (EZ) br. 262/2009 od 30. marta 2009. godine o utvrđivanju zahteva koji se odnose na usaglašenu dodelu i upotrebu Mode S upitnih kodova za Jedinstveno evropsko nebo, koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o utvrđivanju uslova za usaglašenu dodelu i upotrebu Mode S upitnih kodova za Jedinstveno evropsko nebo ("Službeni glasnik RS", broj 96/15);
9) Uredba Komisije (EU) br. 255/2010 je Uredba Komisije (EU) br. 255/2010 od 25. marta 2010. godine o zajedničkim pravilima za upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja, koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o utvrđivanju pravila za upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja ("Službeni glasnik RS", broj 104/17);
10) Uredba Saveta (EEZ) br. 95/93 je Uredba Saveta (EEZ) br. 95/93 od 18. januara 1993. godine o zajedničkim pravilima za dodelu slotova na aerodromima Zajednice, koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o zajedničkim pravilima za dodelu slotova i usklađivanju redova letenja na aerodromima ("Službeni glasnik RS", broj 10/14).
Izrazi "država članica" i "Službeni list Evropske unije" koji se koriste u Prilogu ovog pravilnika tumače se saglasno tač. 2. i 3. Aneksa II Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja.
Ostali izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju značenje koje je navedeno u članu 2. Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 2019/123.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
SPROVEDBENA UREDBA KOMISIJE (EU) BR. 2019/123
OD 24. JANUARA 2019. GODINE O UTVRĐIVANJU DETALJNIH PRAVILA ZA SPROVOĐENJE FUNKCIJA MREŽE UPRAVLJANJA VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM (ATM) I STAVLJANJU VAN SNAGE UREDBE KOMISIJE (EU) BR. 677/2011
OPŠTE ODREDBE
Član 1
1. Ovom uredbom se utvrđuju detaljna pravila za sprovođenje funkcija mreže upravljanja vazdušnim saobraćajem (funkcije mreže) u skladu sa članom 6. Uredbe (EZ) br. 551/2004. Takođe, ovom uredbom se utvrđuju pravila za upravljanje kriznim situacijama na mreži.
2. Predmet ove uredbe su sledeće funkcije mreže:
a) projektovanje evropske mreže ruta (ERND);
b) upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja (ATFM), kako je navedeno u članu 6. stav 7. Uredbe (EZ) br. 551/2004 i u Uredbi (EU) br. 255/2010;
c) kada je reč o koordinaciji upotrebe ograničenih resursa:
(i) radio-frekvencije u okviru vazduhoplovnih frekvencijskih opsega koji se koriste za opšti vazdušni saobraćaj;
(ii) kodovi radarskih transpondera.
3. U svrhu sprovođenja funkcija mreže, ova uredba se primenjuje na države članice, Menadžera mreže, Agenciju Evropske unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (Agencija), korisnike vazdušnog prostora, pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi, operatere aerodroma, koordinatore aerodromskih slotova, na lokalnom, nacionalnom nivou ili nivou funkcionalnog bloka vazdušnog prostora.
4. Ova uredba se primenjuje na vazdušni prostor u ICAO EUR regionu u kojem su države članice odgovorne za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u skladu sa značenjem datim u članu 2. tačka 11) Uredbe (EZ) br. 549/2004. Ova uredba može da se primenjuje i na vazdušni prostor u ICAO EUR, NAT, AFI i MID regionima u kojem su treće države, kako su određene u članu 24. stav 1, odgovorne za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju.
Član 2
Za potrebe ove uredbe primenjuju se definicije iz člana 2. Uredbe (EZ) br. 549/2004, člana 2. Uredbe Komisije (EU) br. 255/2010 i člana 2. Uredbe Komisije (EZ) br. 2150/2005.
Takođe, primenjuju se sledeće definicije:
1) "ograničeni resursi (scarce resources)" su sredstva koja se koriste za efektivno funkcionisanje ATM, čija je dostupnost ograničena i koja su koordinirana centralno od strane Menadžera mreže kako bi se obezbedio učinak Evropske mreže upravljanja vazdušnim saobraćajem (mreža);
2) "vazduhoplovni frekvencijski opseg (aviation frequency band)" je unos u tabeli dodele frekvencija u okviru radio-propisa Međunarodne unije za telekomunikacije, za određeni frekvencijski opseg u kojem se dodeljuju frekvencije namenjene za opšti vazdušni saobraćaj;
3) "operater aerodroma (airport operator)" je telo koje uz druge aktivnosti ili na neki drugi način, prema nacionalnim zakonima ili propisima, obavlja poslove upravljanja aerodromskom infrastrukturom i koordinacije i kontrole aktivnosti raznih operatera koji su prisutni na aerodromu ili u dotičnom aerodromskom sistemu;
4) "koordinator aerodromskih slotova (airport slot coordinator)" je kvalifikovano fizičko ili pravno lice imenovano u skladu sa članom 4. stav 1. Uredbe (EEZ) br. 95/93;
5) "operativni učesnici (operational stakeholders)" su civilni i vojni korisnici vazdušnog prostora, civilni i vojni pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi i operateri aerodroma koji koriste vazdušni prostor iz člana 1. stav 4;
6) "Menadžer mreže (Network Manager)" je telo kojem su povereni zadaci neophodni za izvršavanje funkcija iz člana 6. Uredbe (EZ) br. 551/2004;
7) "pridružene države (associated countries)" su treće države koje su članice Evrokontrola, osim onih koje učestvuju u radu Menadžera mreže u skladu sa članom 24. stav 1;
8) "šema ostvarenog učinka (performance scheme)" je regulatorni okvir za poboljšanje učinka usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcija mreže u okviru Jedinstvenog evropskog neba, kao što je navedeno u članu 11. Uredbe (EZ) br. 549/2004;
9) "zajedničko donošenje odluka (cooperative decision-making)" je proces u kojem se odluke donose na osnovu interakcije i savetovanja sa državama članicama, operativnim učesnicima i drugim učesnicima po potrebi, u skladu sa čl. 15-17;
10) "Telo za pregled učinka (Performance Review Body)" je nezavisna grupa stručnjaka u oblasti učinka usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcija mreže u okviru Jedinstvenog evropskog neba uspostavljena Sprovedbenom odlukom Komisije (EU) br. 2016/2296;
11) "Upravni odbor mreže (Network Management Board)" je odbor uspostavljen ovom uredbom koji prati i usmerava izvršavanje funkcija mreže, uključujući i učinak zadataka koje obavlja Menadžer mreže u skladu sa članom 18;
12) "operativna mera (operational action)" je mera na lokalnom, nacionalnom, FAB nivou ili nivou mreže, utvrđena u Operativnom planu mreže, putem zajedničkog donošenja odluka od strane operativnih učesnika i Menadžera mreže;
13) "krizna situacija na mreži (network crisis)" je stanje nemogućnosti da se pruži usluga u vazdušnoj plovidbi na zahtevanom nivou, koje nastaje nakon neuobičajene i nepredviđene situacije i koje dovodi do velikog gubitka kapaciteta mreže ili velike neravnoteže između kapaciteta mreže i potražnje ili velike smetnje u protoku informacija u jednom ili više delova mreže;
14) "civilno-vojna saradnja (civil-military cooperation)" je interakcija između civilnih i vojnih organa i ATM komponenti iz člana 3. stav 1, koja je neophodna da bi se obezbedilo bezbedno, efikasno i harmonizovano korišćenje vazdušnog prostora;
15) "uslovna ruta (CDR) (conditional route)" je ATS ruta koja je na raspolaganju samo za planiranje leta i koja se koristi pod propisanim uslovima;
16) "evropska predstavnička tela (European representative bodies)" su sva pravna lica ili subjekti koji zastupaju interese jedne ili više kategorija operativnih učesnika na evropskom nivou;
17) "nacionalna kontakt tačka (State focal point)", u kontekstu upravljanja kriznim situacijama, označava osobe u državama članicama koje sarađuju sa relevantnim nacionalnim strukturama i organizacijama za upravljanje kriznim situacijama i Evropskom jedinicom za koordinaciju u kriznim situacijama u vazduhoplovstvu;
18) "uticaj na mrežu (impact on the network)", u kontekstu funkcije radio-frekvencije iz Aneksa III, označava situaciju kada dodela radio-frekvencije narušava, ometa ili prekida funkcionisanje jedne ili više dodeljenih radio-frekvencija na mreži ili je u suprotnosti sa optimalnim korišćenjem vazduhoplovnih frekvencijskih opsega u okviru ove uredbe;
19) "dizajniranje vazdušnog prostora (airspace design)" je proces kojim se obezbeđuje razvoj i primena naprednih navigacionih mogućnosti i tehnika, poboljšanje mreža ruta i sa njima povezane sektorizacije, optimalnih struktura vazdušnog prostora i ATM procedura kojima se povećava kapacitet;
20) "korišćenje vazdušnog prostora (airspace utilisation)" je način na koji se vazdušni prostor operativno koristi;
21) "vazdušni prostor slobodnog planiranja ruta (free route airspace)" je određeni vazdušni prostor unutar kojeg korisnici vazdušnog prostora mogu slobodno da planiraju rute između ulazne i izlazne tačke, bez obzira na mrežu ATS ruta;
22) "sektor kontrole letenja - ATC sektor (air traffic control sector - ATC sector)" je određeni deo vazdušnog prostora u kojem tim kontrolora letenja u svakom trenutku ima odgovornost za pružanje usluge kontrole letenja;
23) "ruta koju zahteva korisnik (user required route)" je traženo rutiranje koje operateri vazduhoplova prijavljuju u fazi dizajniranja vazdušnog prostora kako bi ispunili svoje potrebe;
24) "konfiguracija sektora (sector configuration)" je šema kombinovanja sektora vazdušnog prostora radi obezbeđenja ispunjenosti operativnih zahteva na najbolji način i optimalne raspoloživosti vazdušnog prostora;
25) "ruta na kojoj se pružaju usluge u vazdušnom saobraćaju - ATS ruta (air traffic service route - ATS route)" je određeni deo strukture vazdušnog prostora projektovan za usmeravanje tokova saobraćaja koji je neophodan za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju;
26) "dodela frekvencije (frequency assignment)" je odobrenje koje je država članica dala za korišćenje radio-frekvencije ili radio-frekvencijskog kanala pod određenim uslovima.
Član 3
1. Za potrebe ove uredbe, mreža obuhvata aerodrome, strukture vazdušnog prostora i načine na koji su povezani, kao i infrastrukturu i operativne mogućnosti EATMN koji zajedno služe civilnim i vojnim korisnicima vazdušnog prostora.
2. Operativni učesnici i Menadžer mreže, u okviru svojih odgovornosti, planiraju, projektuju, koriste i prate komponente mreže iz stava 1. u skladu sa Strateškim planom mreže i Operativnim planom mreže definisanim u članu 8, odnosno članu 9, sa ciljem poboljšanja efikasnosti mreže, interoperabilnosti i povezanosti i postizanja lokalnih ciljeva učinka i ciljeva učinka na nivou Unije, na način utvrđen u šemi ostvarenog učinka.
ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE FUNKCIJAMA MREŽE
Član 4
Imenovanje Menadžera mreže i dužnosti Menadžera mreže nakon imenovanja
1. Menadžer mreže se imenuje odlukom Komisije koja se donosi u skladu sa članom 5. stav 2. Uredbe (EZ) br. 549/2004. U toj odluci se navode uslovi imenovanja, uključujući finansiranje Menadžera mreže.
2. Menadžer mreže se imenuje na period koji traje najmanje dva referentna perioda šeme ostvarenog učinka, kao što je utvrđeno u članu 8. Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 390/2013.
3. Telo se imenuje za Menadžera mreže samo ako ispunjava sledeće uslove:
a) dokazalo je svoju stručnost i sposobnost za obavljanje zadataka utvrđenih u članu 7;
b) opisalo je glavne ciljeve koje planira da ostvari tokom perioda na koji se imenuje, kao i način na koji će operativnim učesnicima obezbediti dobar kvalitet svojih usluga;
c) opisalo je pristup i sredstva koja planira da koristi i način na koji planira da obavlja zadatke Menadžera mreže;
d) u slučaju da obavlja druge aktivnosti koje nisu od značaja za izvršavanje funkcija mreže, dokazalo je da će te druge aktivnosti obavljati nezavisno od zadataka Menadžera mreže utvrđenih u članu 7.
4. Nakon imenovanja, Menadžer mreže mora da:
a) bude sertifikovan od strane Agencije u skladu sa Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 2017/373;
b) održava operativnu i tehničku stručnost neophodnu za obavljanje zadataka utvrđenih u članu 7, na nezavisan, nepristrasan i troškovno efikasan način;
c) postupa u skladu sa odredbama o vođenju i savetovanju iz poglavlja III i V;
d) izbegava sukobe interesa;
e) poštuje odgovarajuće zakonodavstvo Unije pri obavljanju svojih zadataka;
f) upravlja osetljivim podacima na siguran način;
g) za predstavnika ima rukovodioca koji je odgovoran za izvršavanje zadataka Menadžera mreže i upravljanje njegovim ljudskim i finansijskim resursima.
5. Komisija redovno prati rad Menadžera mreže i procenjuje da li je Menadžer mreže usaglašen sa uslovima iz st. 3. i 4. ovog člana i da li izvršava zadatke utvrđene u članu 7.
Najkasnije nakon svakog referentnog perioda šeme ostvarenog učinka, Komisija procenjuje da li su funkcije mreže efektivno izvršavane i da li Menadžer mreže efektivno obavlja zadatke u skladu sa članom 4. stav 4.
1. Ukidanje imenovanja Menadžera mreže od strane Komisije je opravdano u sledećim slučajevima:
a) neispunjavanja zahteva iz člana 4. i iz Odluke Komisije o imenovanju Menadžera mreže;
b) neispunjavanja ciljeva učinka u velikoj meri i duže vreme.
2. Menadžer mreže uspostavlja i sprovodi odgovarajuće mere kako bi u slučaju ukidanja imenovanja obezbedio kontinuitet u pružanju usluga kada je reč o izvršavanju funkcija mreže, sve dok se drugo telo ne imenuje za Menadžera mreže.
1. Menadžer mreže podržava izvršavanje funkcija mreže i u tu svrhu:
a) izrađuje i ažurira Strateški plan mreže naveden u članu 8. u skladu sa šemom ostvarenog učinka i ATM Master planom, uzimajući u obzir relevantni ICAO Evropski plan vazdušne plovidbe i povezane dokumente;
b) izrađuje Operativni plan mreže naveden u članu 9. radi sprovođenja Strateškog plana mreže, za kalendarske godine referentnog perioda i godišnje, sezonske, nedeljne i dnevne periode;
c) razvija, organizuje i pruža integrisanu funkciju projektovanja evropske mreže ruta, kao što je utvrđeno u Aneksu I;
d) koordinira upravljanje kapacitetom i protokom vazdušnog saobraćaja i preko centralne jedinice za ATFM koordinira i izvršava ATFM mere, kao što je utvrđeno u Aneksu II;
e) pruža centralizovanu funkciju za koordinaciju radio-frekvencija, kao što se zahteva članom 6. stav 4. tač. a) i b) Uredbe (EZ) br. 551/2004 i kao što je utvrđeno u Aneksu III, uključujući centralni registar za beleženje svih podataka o dodeli radio-frekvencija;
f) koordinira procese dodele kodova radarskih transpondera, kao što je utvrđeno u Aneksu IV;
g) organizuje upravljanje i izvršavanje funkcija mreže;
h) koordinira i podržava upravljanje kriznim situacijama na mreži u skladu sa čl. 19. i 21; obraća se EACCC, nakon savetovanja sa Komisijom;
i) obezbeđuje koordinaciju, u vezi sa funkcijama mreže, sa ICAO regionima u koje ne spada ICAO EUR region i sa državama koje ne učestvuju u radu Menadžera mreže;
j) izrađuje, ažurira i sprovodi višegodišnji program rada Menadžera mreže i s njim u vezi određen budžet;
k) razvija i primenjuje sistem upozoravanja ili alarmiranja da bi Komisiji pružio podatke zasnovane na analizi planova leta, kako bi se pratilo da li se poštuju zabrane letenja koje su avio-prevoziocima izrečene Uredbom (EZ) br. 2111/2005 Evropskog parlamenta i Saveta ili drugim bezbednosnim merama i merama obezbeđivanja, ili i jednim i drugim;
l) obezbeđuje podršku koju traži ICAO za zadatke koji se odnose na izvršavanje funkcija mreže u ICAO EUR regionu, koja je predmet zaključivanja sporazuma o saradnji sa ICAO.
2. Menadžer mreže, takođe, doprinosi konstantnom poboljšanju operacija na mreži u okviru Jedinstvenog evropskog neba i ukupnog učinka mreže, naročito u vezi sprovođenja šeme ostvarenog učinka. Posebno, Menadžer mreže:
a) obezbeđuje da Strateški plan mreže i Operativni plan mreže doprinose postizanju ciljeva na nivou Unije i s tim u vezi lokalnih ciljeva učinka i prati sprovođenje tih planova;
b) priprema Plan učinka mreže u skladu sa šemom ostvarenog učinka i sprovodi ga nakon što ga odobri Komisija;
c) inicira, podržava i koordinira saradnju operativnih učesnika tokom donošenja i sprovođenja operativnih mera, da bi se obezbedilo efikasno korišćenje raspoloživog vazdušnog prostora i kapaciteta i smanjila kašnjenja na mreži;
d) utvrđuje u Operativnom planu mreže sve inicijative kojima se podstiče razvoj prekogranične koordinacije i prekogranično upravljanje vazdušnim saobraćajem i pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, ističući one od kojih posebno zavisi realizacija Plana učinka mreže;
e) u saradnji sa operativnim učesnicima utvrđuje opasnosti po bezbednost na operativnom nivou mreže i s tim u vezi procenjuje bezbednosne rizike na mreži i prijavljuje ih Agenciji;
f) dostavlja operativnim učesnicima i odgovarajućim telima država članica, kao i Komisiji, informacije o prognozi saobraćaja i analizu operativnog učinka u kontekstu sprovođenja šeme ostvarenog učinka;
g) podržava operativne učesnike u pripremi i sprovođenju planova tranzicije kod uvođenja velikih poboljšanja u pogledu vazdušnog prostora ili ATM sistema;
h) izrađuje procedure za dodeljivanje ATFM kašnjenja kroz zajedničko donošenje odluka i organizuje proces post-operativnog prilagođavanja koji uključuje pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi, aerodrome i nacionalna nadzorna tela, kako bi se razmotrila pitanja koja se odnose na merenje, klasifikaciju i dodeljivanje ATFM kašnjenja;
i) podržava operativne učesnike u primeni fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora u skladu sa Uredbom (EZ) br. 2150/2005.
3. Radi obavljanja zadataka iz st. 1. i 2. Menadžer mreže:
a) obezbeđuje da su alati, procesi i usklađeni podaci dostupni kao podrška procesu zajedničkog donošenja odluka na nivou mreže, kao i razmenu takvih podataka. Takvi podaci uključuju, naročito, obradu plana leta, evropske sisteme upravljanja podacima i vazduhoplovne informacije od značaja za izvršavanje funkcija mreže, kao i elektronski integrisani portal za informisanje kojem mogu pristupiti zainteresovani učesnici iz člana 3a Uredbe (EZ) br. 551/2004;
b) pruža objedinjen i koordinisan pristup svim aktivnostima planiranja i operativnim aktivnostima na mreži, uključujući praćenje i poboljšanje ukupnog učinka mreže, kako bi se poboljšala efikasnost mreže, interoperabilnost i povezanost;
c) doprinosi izmenama ICAO dokumenata koji se odnose na funkcije mreže u skladu sa procesima na nivou Unije;
d) podržava operativne učesnike u izvršavanju njihovih obaveza koje su im nametnute, u korišćenju sistema i procedura za upravljanje vazdušnim saobraćajem ili za usluge u vazdušnoj plovidbi (ATM/ANS) u skladu sa ATM Master planom, a naročito zajedničkih projekata utvrđenih u skladu sa Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 409/2013;
e) pomaže Komisiji i rukovodiocu realizacije projekta, kao što je navedeno u članu 9. Sprovedbene uredbe (EU) br. 409/2013, u postavljanju, usvajanju i sprovođenju zajedničkih projekata u skladu sa članom 5. te uredbe;
f) sklapa sporazume o saradnji sa rukovodiocem realizacije projekta, u skladu sa članom 9. stav 7. tačka a) i članom 12. stav 2. Sprovedbene uredbe (EU) br. 409/2013;
g) prati učinak infrastrukture od značaja za izvršavanje funkcija mreže, i to:
(i) pokrivenost zemaljskim navigacionim sistemima kao podrška uvođenju i radu navigacionih aplikacija;
(ii) pokrivenost satelitskim navigacionim sistemima kao podrška uvođenju i radu navigacionih aplikacija na osnovu informacija dostavljenih od:
a) Galileo referentnog centra (GRC) za glavne konstelacije Globalnih navigacionih satelitskih sistema (GNSS);
b) pružaoca usluga Evropskog geostacionarnog navigacionog pokrivanja (EGNOS) za EGNOS sistem;
(iii) nadzorne interogatore i avioniku;
(iv) komunikacije putem veze za prenos podataka;
(v) sisteme za izbegavanje sudara u vazduhu (ACAS);
(vi) merenje visine iz vazduha;
h) razvija, organizuje i pruža zajedničke usluge za podršku mreži u vezi sa funkcijama mreže koje zahtevaju operativni učesnici i koje se obavljaju na centralizovan način u korist operativnog učinka mreže i troškovne efikasnosti, odnosno:
(i) centar ATM za slanje poruka;
(ii) uslugu upravljanja adresama na mreži;
i) pomaže subjektima kojima je povereno istraživanje udesa i nezgoda u civilnom vazduhoplovstvu ili analiza događaja, kako je predviđeno u Uredbi (EU) br. 996/2010 Evropskog parlamenta i Saveta, ako oni zatraže takvu pomoć;
j) razmenjuje operativne podatke sa operativnim učesnicima u skladu sa članom 13. Uredbe (EZ) br. 550/2004;
k) prikuplja, objedinjuje i analizira sve podatke iz Aneksa I-VI i dostavlja, na zahtev, ove podatke Komisiji, Agenciji i Telu za pregled učinka.
4. Menadžer mreže odgovara na "ad hoc" zahteve Komisije, država članica ili Agencije, za pružanje informacija, saveta, analiza ili drugih pomoćnih zadataka povezanih sa raznim funkcijama.
1. Menadžer mreže izrađuje i ažurira Strateški plan mreže u skladu sa ATM Master planom i posredstvom zajedničkog donošenja odluka. Strateški plan mreže služi kao smernica za dugoročni razvoj mreže i on mora da bude u skladu sa referentnim periodima šeme ostvarenog učinka i da pokriva period imenovanja Menadžera mreže.
2. Strateški plan mreže se izrađuje na osnovu strukture utvrđene Aneksom V. Plan potvrđuje Upravni odbor mreže i odobrava Komisija nakon savetovanja sa državama članicama.
3. Cilj Strateškog plana mreže je postizanje ciljeva učinka za funkcije mreže koji su predviđeni šemom ostvarenog učinka.
4. Strateški plan mreže se ažurira najkasnije 12 meseci pre početka svakog referentnog perioda.
1. Menadžer mreže izrađuje detaljan Operativni plan mreže u saradnji sa operativnim učesnicima radi kratkoročnog i srednjoročnog sprovođenja Strateškog plana mreže na operativnom nivou kroz zajedničko donošenje odluka.
2. Operativni plan mreže obuhvata kalendarske godine referentnog perioda i godišnje periode, uključujući operativne mere u tim periodima.
3. Operativni plan mreže sadrži informacije utvrđene Aneksom VI. Operativni plan mreže odobrava Upravni odbor mreže.
4. Operativni plan mreže posebno uključuje:
a) zahteve operativnog učinka mreže i lokalne referentne vrednosti ATFM kašnjenja kao doprinos postizanju ciljeva učinka na nivou Unije;
b) operativne mere koje doprinose postizanju ciljeva učinka na nivou Unije i lokalnih ciljeva učinka iz šeme ostvarenog učinka, obuhvatajući kalendarske godine referentnog perioda i godišnje, sezonske, nedeljne i dnevne periode uzimajući u obzir najnoviju prognozu saobraćaja i njen razvoj.
5. Operativni plan mreže obuhvata operativne mere koje se odnose na sve funkcije mreže i vojne zahteve, ako su te zahteve postavile države članice. Te operativne mere utvrđuju se kroz zajedničko donošenje odluka i njihovu međusobnu usklađenost procenjuje Menadžer mreže.
6. Ako Menadžer mreže utvrdi operativna ograničenja i prepreke na mreži koji sprečavaju postizanje ciljeva učinka na nivou Unije i lokalnom nivou, on predlaže dodatne operativne mere. Takve mere se utvrđuju kroz zajedničko donošenje odluka.
7. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi i operateri aerodroma obezbeđuju usklađenost svojih planova sa Operativnim planom mreže i sprovode operativne mere iz stava 4. tačka b).
8. Menadžer mreže ažurira Operativni plan mreže po potrebi, a najmanje svakih šest meseci.
1. Ako nivoi učinka dogovoreni kroz zajedničko donošenje odluka nisu postignuti ili ako operativne mere iz člana 9. stav 4. tačka b) nisu sprovedene, Menadžer mreže u okviru izvršavanja svojih zadataka i ne dovodeći u pitanje odgovornosti država članica, predlaže dodatne mere koje moraju da preduzmu operativni učesnici. Pri tome se prvo savetuje sa operativnim učesnicima na koje te mere utiču, zatim podnosi na razmatranje predlog dodatnih mera radnoj grupi za operativne poslove iz člana 18. stav 2. i na kraju pribavlja odobrenje Upravnog odbora mreže na predlog dodatnih mera. Operativni učesnici na koje te mere utiču moraju da te mere sprovedu ili da obaveste Upravni odbor mreže o razlozima zbog kojih ih nisu sproveli.
2. Menadžer mreže obaveštava države članice i nacionalno nadzorno telo odgovorno za nadzor operativnih učesnika na koje se odnose dodatne mere o sadržaju mere i bilo kom aspektu koji se odnosi na promene operativnog učinka.
3. Države članice bez nepotrebnog odlaganja obaveštavaju Komisiju i Menadžera mreže u slučaju da njihove nadležnosti sprečavaju sprovođenje dodatnih mera ili ako njihovo sprovođenje dovodi do neusklađenosti sa planovima učinka.
4. Menadžer mreže izrađuje i ažurira registar operativnih mera i dodatnih mera koje operativni učesnici nisu sproveli, uključujući razloge koji sprečavaju njihovo sprovođenje i o tome obaveštava Komisiju.
Odnosi sa operativnim učesnicima
1. Kako bi pratio i poboljšao ukupan učinak mreže, Menadžer mreže zaključuje odgovarajuće radne aranžmane sa operativnim učesnicima u skladu sa članom 17.
2. Menadžer mreže i operativni učesnici koordiniraju razvoj i primenu alata i sistema neophodnih za izvršavanje funkcija mreže kako bi ispunili zahteve iz člana 3. stav 2.
3. Operativni učesnici obezbeđuju da su operativne mere koje se sprovode na lokalnom nivou ili nivou funkcionalnog bloka vazdušnog prostora u skladu sa onim koje su utvrđene kroz zajedničko donošenje odluka.
4. Operativni učesnici dostavljaju Menadžeru mreže odgovarajuće podatke navedene u Aneksima I-VI, poštujući rokove i zahteve utvrđene kroz zajedničko donošenje odluka.
1. U izvršavanju svojih zadataka Menadžer mreže uzima u obzir odgovornosti država članica koje se odnose na suverenitet nad njihovim vazdušnim prostorom i javni red, javnu bezbednost i pitanja odbrane.
2. Države članice ostaju odgovorne za detaljan razvoj, odobravanje i uspostavljanje struktura vazdušnog prostora za vazdušni prostor u njihovoj nadležnosti.
3. Kada su tela država članica uključena u operativna pitanja koja se odnose na funkcije mreže, a posebno u koordinaciju upotrebe ograničenih resursa navedenih u članu 1. stav 2. tačka c), Menadžer mreže se savetuje sa njima tokom procesa zajedničkog donošenja odluka i ona sprovode rezultate tog procesa na nacionalnom nivou.
Odnosi sa funkcionalnim blokovima vazdušnog prostora
1. Menadžer mreže blisko sarađuje i koordinira sa pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi na nivou funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, naročito u vezi strateškog planiranja i taktičkog upravljanja dnevnim protokom i kapacitetom.
2. Menadžer mreže uspostavlja, u bliskoj saradnji sa pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi na nivou funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, harmonizovane procese, procedure i interfejse, kako bi se olakšala operativna povezanost između funkcionalnih blokova vazdušnog prostora.
3. Države članice koje sarađuju u okviru funkcionalnog bloka vazdušnog prostora nastoje da usklađuju stavove o strateškim pitanjima funkcija mreže navedenim u članu 21. stav 2.
4. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi koji sarađuju u okviru funkcionalnog bloka vazdušnog prostora nastoje da usklađuju stavove kako bi podržali zajedničko donošenje odluka.
1. Države članice obezbeđuju odgovarajuće učešće nacionalnih vojnih organa u svim aktivnostima koje se odnose na izvršavanje funkcija mreže.
2. Države članice obezbeđuju odgovarajuće zastupanje vojnih pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi i vojnih korisnika vazdušnog prostora u procesu savetovanja i radnim aranžmanima koje uspostavlja Menadžer mreže.
3. Menadžer mreže obezbeđuje uspostavljanje odgovarajućih aranžmana kako bi se omogućila i podržala njegova koordinacija sa nacionalnim vojnim organima i drugim odgovarajućim vojnim organima, uključujući Evropsku odbrambenu agenciju (EDA). Obim koordinacije pokriva sve aspekte koji se odnose na izvršavanje funkcija mreže koje imaju uticaj na vojne aktivnosti.
4. Funkcije ERND i ATFM izvršavaju se ne dovodeći u pitanje rezervacije ili ograničenja vazdušnog prostora za isključivu ili posebnu upotrebu od strane država članica. Menadžer mreže podstiče i koordinira dostupnost uslovnih ruta u tom vazdušnom prostoru i olakšava ispunjavanje vojnih zahteva i odgovore u kriznim situacijama.
VOĐENJE FUNKCIJA MREŽE
1. Države članice i operativni učesnici izvršavaju funkcije mreže uz podršku Menadžera mreže kroz zajedničko donošenje odluka, koje uključuje sledeće elemente:
a) proces savetovanja propisan u članu 16;
b) detaljne radne aranžmane i procese rada propisane u članu 17.
2. Menadžer mreže pomaže Upravnom odboru mreže u usvajanju mera koje se odnose na vođenje funkcija mreže na način propisan u članu 18.
3. Ako aktivnosti Menadžera mreže ospori jedan ili više operativnih učesnika, Menadžer mreže upućuje to pitanje Upravnom odboru mreže na rešavanje.
1. Menadžer mreže uspostavlja proces za odgovarajuće i redovno savetovanje sa zainteresovanim stranama iz člana 1. stav 3.
2. Savetovanje obuhvata detaljne radne aranžmane i procese rada propisane u članu 17, Strateški plan mreže, Operativni plan mreže i Plan učinka mreže, kao i napredak u sprovođenju planova, izveštavanju Komisije i operativnim pitanjima.
3. Menadžer mreže prilagođava proces savetovanja potrebama pojedinačnih funkcija mreže. Kako bi se obezbedilo da se regulatorna pitanja mogu rešavati, uključuju se, po potrebi, tela država članica.
4. Ako operativni učesnici tvrde da njihovi stavovi po određenom pitanju nisu na odgovarajući način uzeti u obzir, to pitanje se prvo upućuje Menadžeru mreže na dalje razmatranje. Ako se pitanje ne može na taj način rešiti, ono se upućuje Upravnom odboru mreže na rešavanje.
Radni aranžmani i procesi rada
1. Menadžer mreže uspostavlja detaljne radne aranžmane sa operativnim učesnicima, državama članicama, trećim državama iz člana 24. stav 1. i, po potrebi, sa pridruženim državama, kao i procese rada u vezi sa aspektima planiranja i operativnim aspektima koji se odnose na izvršavanje funkcija mreže, uzimajući naročito u obzir specifične karakteristike i zahteve pojedinačnih funkcija mreže, kako je navedeno u Aneksima I-IV.
2. Menadžer mreže obezbeđuje da detaljni radni aranžmani i procesi rada sadrže pravila za obaveštavanje o dodatnim merama koje su rezultat zajedničkog donošenja odluka i koje su upućene zainteresovanim stranama iz člana 1. stav 3.
3. Ti detaljni radni aranžmani i procesi rada moraju da budu usaglašeni sa zahtevima za razdvajanje pružanja usluga od regulatornih pitanja propisanih u članu 4. stav 2. Uredbe (EZ) br. 549/2004.
1. Upravni odbor mreže je odgovoran za:
a) potvrđivanje nacrta Strateškog plana mreže;
b) odobravanje operativnih planova mreže;
c) odobravanje predloga dodatnih mera iz člana 10;
d) odobravanje specifikacija za procese savetovanja, kao i za detaljne radne aranžmane i procese rada za funkcije mreže iz čl. 15. i 17. i proces post-operativnog prilagođavanja iz člana 7. stav 2. tačka h);
e) odobravanje Poslovnika o radu Evropske jedinice za koordinaciju u kriznim situacijama u vazduhoplovstvu iz člana 19. stav 5. i njenog programa rada;
f) praćenje napretka u sprovođenju Strateškog plana mreže, Operativnog plana mreže i Plana učinka mreže iz člana 7. stav 2. tačka b) i razmatranje mogućih odstupanja od početnih planova;
g) praćenje procesa savetovanja operativnih učesnika;
h) praćenje aktivnosti povezanih sa upravljanjem funkcijama mreže i izvršavanjem zadataka Menadžera mreže, uključujući kvalitet usluga koje pruža operativnim učesnicima;
i) praćenje aktivnosti Menadžera mreže povezanih sa kriznim situacijama na mreži;
j) odobravanje godišnjeg izveštaja iz člana 22. stav 3;
k) razmatranje pitanja iz člana 15. stav 3. i člana 16. stav 4. koja nisu rešena na nivou pojedinačne funkcije mreže;
l) potvrđivanje godišnjeg budžeta Menadžera mreže;
m) odobravanje poslovnika o radu Odbora;
n) odobravanje programa rada iz člana 7. stav 1. tačka j) i praćenje njegovog sprovođenja;
o) potvrđivanje Plana učinka mreže iz člana 7. stav 2. tačka b);
p) davanje mišljenja o mogućim dodatnim funkcijama koje bi mogle biti dodeljene Menadžeru mreže primenom člana 6. stav 3. ili člana 6. stav 4. tačka c) Uredbe (EZ) br. 551/2004;
q) davanje preporuka u svrhu praćenja učinka infrastrukture iz člana 7. stav 3. tačka g), uključujući odgovarajuće analize opravdanosti troškova;
r) davanje mišljenja o razvoju i pružanju zajedničkih usluga za podršku mreži iz člana 7. stav 3. tačka h), uključujući odgovarajuće analize opravdanosti troškova;
s) odobravanje sporazuma o saradnji iz člana 7. stav 1. tačka l), člana 7. stav 3. tačka f) i člana 24;
t) davanje mišljenja o imenovanju rukovodioca Menadžera mreže kako je navedeno u članu 4. stav 4. tačka g).
2. Upravni odbor mreže osniva radne grupe koje mu pružaju podršku u radu, naročito radnu grupu za operativne poslove sastavljenu od direktora operativnih poslova operativnih učesnika.
3. Upravni odbor mreže ima sledeće članove sa pravom glasa:
a) jednog predstavnika pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi po funkcionalnom bloku vazdušnog prostora, uspostavljenom ili koji se uspostavlja, sa ukupnim brojem od četiri glasa za sve pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi;
b) četiri predstavnika komercijalnih i nekomercijalnih civilnih korisnika vazdušnog prostora;
c) dva predstavnika operatera aerodroma;
d) dva predstavnika vojnih pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi i vojnih korisnika vazdušnog prostora.
4. Upravni odbor mreže ima sledeće članove bez prava glasa:
a) predsedavajućeg Upravnog odbora mreže;
b) jednog predstavnika Komisije;
c) rukovodioca Menadžera mreže kako je navedeno u članu 4. stav 4. tačka g);
d) predsedavajućeg radne grupe za operativne poslove iz stava 2;
e) dva predstavnika pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi pridruženih država koje daju doprinos radu Menadžera mreže;
f) jednog predstavnika Evrokontrola.
5. Svaki član Upravnog odbora mreže ima svog zamenika.
6. Komisija imenuje predsedavajućeg Upravnog odbora mreže na osnovu njegovih ili njenih tehničkih kompetencija i stručnosti, a na predlog članova Upravnog odbora mreže sa pravom glasa. Takođe imenuje i dva potpredsedavajuća iz redova članova sa pravom glasa.
7. Komisija imenuje članove sa pravom glasa i njihove zamenike iz stava 3. tačka a) na osnovu predloga njihovih organizacija. Ona imenuje članove sa pravom glasa i njihove zamenike iz stava 3. tač. b) i c) na osnovu predloga odgovarajućih evropskih predstavničkih tela. Ona imenuje člana sa pravom glasa i njegove zamenike iz stava 3. tačka d) na predlog EDA. Ona imenuje članove bez prava glasa iz stava 4. tačka e) na predlog Evrokontrola, na osnovu rotacije koja omogućava svakoj pridruženoj državi da bude imenovana u jednom krugu i na osnovu operativnih potreba u trenutku imenovanja.
8. Komisija može da imenuje posmatrače i nezavisne stručnjake kao savetnike koji postupaju u svoje ime i predstavljaju širok spektar struka koje obuhvataju funkcije mreže.
9. Članovi iz stava 4. tač. a) i b) imaju pravo da odbiju predloge koji imaju uticaj na:
a) usklađenost aktivnosti Upravnog odbora mreže sa ciljevima ove uredbe;
b) nepristrasnost i pravičnost u izvršavanju funkcija mreže.
10. Odluke iz stava 1. tač. a)-e), j), l)-o) i s) usvaja Upravni odbor mreže prostom većinom glasova svojih članova s pravom glasa.
11. Sastanke Upravnog odbora mreže saziva njegov predsedavajući. Odbor održava najmanje tri redovna sastanka godišnje. Pored toga, odbor se sastaje na zahtev predsedavajućeg ili Komisije. Menadžer mreže obavlja poslove sekretarijata za Upravni odbor mreže i predsedavajućeg.
12. Menadžer mreže obezbeđuje sredstva potrebna za uspostavljanje i rad Upravnog odbora mreže i njegovih radnih grupa.
UPRAVLJANJE KRIZNIM SITUACIJAMA NA MREŽI
Evropska jedinica za koordinaciju u kriznim situacijama u vazduhoplovstvu
1. Upravljanje kriznim situacijama na mreži podržano je osnivanjem Evropske jedinice za koordinaciju u kriznim situacijama u vazduhoplovstvu (EACCC). EACCC doprinosi, kroz svoj rad, koordinaciji odgovora na krizne situacije na mreži.
2. EACCC ima kao stalne članove po jednog predstavnika:
a) države članice koju su za tu svrhu ovlastile sve države članice;
b) Komisije;
c) Agencije;
d) Evrokontrola;
e) Menadžera mreže;
f) vojske;
g) pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi;
h) operatera aerodroma;
i) korisnika vazdušnog prostora.
Komisija imenuje te članove i njihove zamenike. Imenovanje se obavlja na predlog:
1) država članica u slučaju iz podstava 1. tačka a);
2) Agencije, Evrokontrola i Menadžera mreže u slučajevima iz podstava 1. tač. c), d) i e), u zavisnosti od slučaja;
3) EDA u slučaju iz podstava 1. tačka f);
4) odgovarajućih evropskih predstavničkih tela u slučajevima iz podstava 1. tač. g), h) i i).
3. Svaka država članica imenuje kontakt tačku (nacionalna kontakt tačka) i njenog zamenika za EACCC i olakšava njihov pristup odgovarajućim informacijama iz nacionalnih struktura za upravljanje kriznim situacijama, koje nisu ograničene na oblast vazduhoplovstva. Nacionalne kontakt tačke izvršavaju svoje dužnosti u skladu sa Poslovnikom o radu EACCC.
4. EACCC može da uključi, od slučaja do slučaja, stručnjake u zavisnosti od prirode određene krizne situacije, kako bi mu pomogli u osmišljavanju odgovora u upravljanju kriznim situacijama.
5. EACCC priprema Poslovnik o radu i njegove izmene za odobrenje od strane Upravnog odbora mreže u skladu sa članom 18. stav 1. tačka e).
6. Menadžer mreže obezbeđuje sredstva potrebna za uspostavljanje i rad EACCC.
Menadžer mreže je dužan, po potrebi uz podršku EACCC, da:
a) koordinira odgovore na krizne situacije na mreži, uključujući blisku saradnju sa odgovarajućim strukturama u državama članicama;
b) podržava aktiviranje i koordinaciju planova za slučaj posebnih okolnosti na nivou države članice, a naročito preko mreže nacionalnih kontakt tačaka;
c) priprema mere umanjenja na nivou mreže kako bi obezbedio pravovremeno pružanje odgovora na kriznu situaciju na mreži u cilju zaštite i obezbeđenja neprekidnog i bezbednog funkcionisanja mreže. U tu svrhu, Menadžer mreže nezavisno:
(i) prati situaciju na mreži u vezi kriznih situacija 24 časa dnevno;
(ii) obezbeđuje efektivno upravljanje informacijama i komunikaciju
širenjem tačnih, pravovremenih i usklađenih podataka radi podrške državama članicama i operativnim učesnicima u donošenju odluka o načinu oporavka od kriznih situacija na mreži i/ili ublažavanju njihovog uticaja na mrežu;
(iii) olakšava organizovano prikupljanje i centralizovano pohranjivanje podataka;
d) ukazuje, gde je potrebno, Komisiji, Agenciji ili državama članicama na mogućnosti dodatne podrške za ublažavanje kriznih situacija na mreži, uključujući povezivanje sa operaterima drugih vidova saobraćaja koji mogu da utvrde i primene intermodalna rešenja;
e) prati i izveštava EACCC o oporavku i otpornosti mreže;
f) organizuje, omogućava i sprovodi dogovoreni program vežbi simulacija kriznih situacija na mreži koji uključuje države članice i operativne učesnike, kako bi predvideli stvarne krizne situacije na mreži;
g) izrađuje, sprovodi i prati program rada i registar rizika.
SAVETOVANJE SA DRŽAVAMA ČLANICAMA, PRAĆENJE, IZVEŠTAVANJE I NADZOR
Informisanje država članica i savetovanje sa njima
1. Menadžer mreže redovno izveštava Komisiju o napretku u izvršavanju funkcija mreže i preduzetim merama. Komisija obaveštava države članice o tom napretku i tim merama.
2. Komisija se savetuje sa državama članicama o strateškim pitanjima funkcija mreže i uzima u obzir njihovo mišljenje.
Ova pitanja uključuju:
a) ukupan učinak mreže;
b) sprovođenje dodatnih mera od strane Menadžera mreže iz člana 10;
c) imenovanje predsedavajućeg i članova Upravnog odbora mreže;
d) nacrt Strateškog plana mreže, a naročito ciljeve plana u ranoj fazi;
e) nacrt Plana učinka mreže;
f) nacrt godišnjeg budžeta Menadžera mreže;
g) godišnji izveštaj Menadžera mreže;
h) nacrt poslovnika o radu EACCC;
i) specifikacije za procese savetovanja i detaljne radne aranžmane i procese rada iz čl. 16. i 17;
j) pitanja iz člana 12. stav 3. koja nisu rešena na nivou pojedinačnih funkcija mreže;
k) slučajeve iz člana 10. stav 3;
l) procenu iz člana 5;
m) razvoj i izvršavanje zadataka praćenja koji se odnose na ATM/CNS infrastrukturu i pružanje zajedničkih usluga za podršku mreži koje se odnose na izvršavanje funkcija mreže, uključujući odgovarajuće analize opravdanosti troškova i budžet.
Savetovanje o tački a) podstava 2. održava se redovno.
1. Menadžer mreže uspostavlja proces stalnog praćenja svih sledećih elemenata:
a) operativnog učinka mreže;
b) preduzetih mera i postignutog učinka od strane operativnih učesnika i država članica;
c) efektivnosti i efikasnosti zajedničkog donošenja odluka u izvršavanju svake od funkcija;
d) kvaliteta usluga koje pruža operativnim učesnicima putem posebnih indikatora.
2. Stalno praćenje ima za cilj utvrđivanje svih mogućih odstupanja od Strateškog plana mreže i Operativnog plana mreže. Operativni učesnici pružaju podršku Menadžeru mreže u ovom procesu dostavljajući mu podatke.
3. Menadžer mreže svake godine podnosi izveštaj Komisiji, Upravnom odboru mreže i Agenciji o merama preduzetim radi ispunjavanja njegovih zadataka i o preporukama za rešavanje pitanja na mreži. U izveštaju se navode pojedinačne funkcije mreže, kao i ukupno stanje na mreži i sprovođenje Strateškog plana mreže, Operativnog plana mreže i Plana učinka mreže i postizanje ciljeva Menadžera mreže kojima obezbeđuje kvalitet svojih usluga operativnim učesnicima. Komisija prosleđuje izveštaj državama članicama.
Komisija obezbeđuje nadzor nad Menadžerom mreže, u pogledu usklađenosti sa zahtevima sadržanim u ovoj uredbi i ostalom zakonodavstvu Unije, a naročito u Uredbi (EZ) br. 2150/2005, Sprovedbenoj uredbi (EU) br. 390/2013 i Sprovedbenoj uredbi Komisije (EU) br. 391/2013, Sprovedbenoj uredbi (EU) br. 409/2013 i zajedničkim projektima uspostavljenim u skladu sa tom uredbom. Komisija izveštava države članice o ishodu nadzora.
ODNOSI SA TREĆIM DRŽAVAMA
Učešće trećih država u radu Menadžera mreže
1. Treće države učestvuju u radu Menadžera mreže u skladu sa pravom Unije, u zavisnosti od sporazuma sa Unijom i u skladu sa njima.
2. Pridružene države i njihovi operativni učesnici mogu da doprinose radu Menadžera mreže.
3. Menadžer mreže može da zaključi sporazume o saradnji sa pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi uspostavljenim u državama u koje ne spadaju one navedene u st. 1. i 2. u ICAO EUR, NAT, AFI i MID regionima, ako ove države učestvuju u funkcionalnom bloku vazdušnog prostora ili njihovo učešće ima direktan uticaj na učinak mreže, da bi se obezbedila odgovarajuća regionalna interoperabilnost i povezanost.
4. Da bi poboljšao izvršavanje funkcija mreže i učinak mreže, Menadžer mreže može, takođe, zaključiti sporazume o saradnji sa pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi uspostavljenim u državama unutar ICAO regiona, osim onih koji su navedeni u stavu 3, radi razmene podataka u vezi funkcija mreže.
FINANSIRANJE I BUDŽET
Finansiranje i budžet Menadžera mreže
1. Države članice preduzimaju potrebne mere za finansiranje zadataka poverenih Menadžeru mreže putem naknada za usluge u vazdušnoj plovidbi.
2. Menadžer mreže vodi svoje troškove na jasan i transparentan način.
3. Menadžer mreže utvrđuje budžet koji je:
a) odgovarajući za postizanje ciljeva učinka u skladu sa Planom učinka mreže iz člana 7. stav 2. tačka b);
b) odgovarajući za sprovođenje programa rada iz člana 7. stav 1. tačka j);
c) raspoređen na zasebnim računima u situacijama kada telo koje je imenovano za Menadžera mreže obavlja i druge zadatke pored onih iz člana 7.
ZAVRŠNE ODREDBE
Uredba (EU) br. 677/2011 stavlja se van snage.
Ova uredba stupa na snagu dvadesetog dana od dana objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.
Primenjuje se od 1. januara 2020. godine.
Ova uredba je obavezujuća u celini i neposredno se primenjuje u svim državama članicama.
FUNKCIJA PROJEKTOVANJA EVROPSKE MREŽE RUTA (ERND)
DEO A
Cilj i obim
1. Cilj funkcije projektovanja evropske mreže ruta (ERND) je da:
a) razvije i sprovede Plan poboljšanja evropske mreže ruta za bezbedno i efikasno odvijanje vazdušnog saobraćaja, uzimajući u obzir uticaj na životnu sredinu;
b) olakša, u okviru Plana poboljšanja evropske mreže ruta, razvoj strukture vazdušnog prostora koja nudi potreban nivo bezbednosti, kapaciteta, fleksibilnosti, reagovanja, uticaja na životnu sredinu i nesmetanog pružanja ekspeditivnih usluga u vazdušnoj plovidbi, vodeći računa o potrebama bezbednosti i odbrane;
c) obezbedi regionalnu povezanost i interoperabilnost evropske mreže ruta unutar ICAO EUR regiona i sa susednim ICAO regionima.
2. Plan poboljšanja evropske mreže ruta je promenljivi plan kojeg izrađuje Menadžer mreže u koordinaciji sa državama članicama i operativnim učesnicima. Taj plan uključuje rezultat operativnih aktivnosti u pogledu kratkoročnog i dugoročnog projektovanja mreže ruta u skladu sa vodećim načelima Strateškog plana mreže. U njemu se moraju navesti svi elementi koji su potrebni kako bi se obezbedilo da se evropski vazdušni prostor dizajnira kao celina i da ispunjava ciljeve učinka na nivou Unije koji su za Menadžera mreže utvrđeni u šemi ostvarenog učinka.
3. Plan poboljšanja evropske mreže ruta čini deo Operativnog plana mreže koji se odnosi na projektovanje evropske mreže ruta i sadrži detaljna pravila za sprovođenje dela Strateškog plana mreže koji se odnosi na projektovanje evropske mreže ruta.
4. Plan poboljšanja evropske mreže ruta uključuje:
a) zajedničke opšte principe dopunjene tehničkim specifikacijama za dizajniranje vazdušnog prostora;
b) vojne zahteve za korišćenje vazdušnog prostora;
c) evropsku mrežu ruta i, ako je izvodljivo, strukturu vazdušnog prostora slobodnog planiranja ruta, projektovanu za ispunjavanje svih zahteva korisnika, sa detaljima koji obuhvataju sve promene vazdušnog prostora;
d) pravila korišćenja i raspoloživost mreže ruta i vazdušnog prostora slobodnog planiranja ruta;
e) podelu vazdušnog prostora na sektore kontrole letenja (ATC) kao podrška vazdušnom prostoru u kome se pružaju usluge u vazdušnom saobraćaju;
f) postupke za upravljanje vazdušnim prostorom;
g) detaljni raspored razvoja promena u dizajniranju vazdušnog prostora;
h) kalendar zajedničkog ciklusa objavljivanja i uvođenja promena u strukturama vazdušnog prostora i pravilima korišćenja, putem Operativnog plana mreže;
i) pregled trenutne i očekivane situacije na mreži, uključujući očekivane učinke na osnovu trenutnih i dogovorenih planova za dizajniranje vazdušnog prostora.
DEO B
Postupak razvoja Plana poboljšanja evropske mreže ruta
1. Menadžer mreže, države članice, korisnici vazdušnog prostora, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, delujući kao deo funkcionalnih blokova vazdušnog prostora ili pojedinačno, putem procesa zajedničkog odlučivanja, izrađuju Plan poboljšanja evropske mreže ruta, kao što je navedeno u članu 15. Oni primenjuju načela dizajniranja vazdušnog prostora utvrđena u delu C ovog Aneksa.
2. Proces zajedničkog odlučivanja zasniva se na detaljnim radnim aranžmanima i procesima rada koje na stručnom nivou određuje Menadžer mreže, uključujući civilno-vojnu dimenziju. Ti radni aranžmani se izrađuju nakon savetovanja sa svim učesnicima. Radni aranžmani se donose u redovnim intervalima kako bi predstavili potrebe funkcije projektovanja evropske mreže ruta.
3. Kako bi se obezbedila odgovarajuća povezanost Plana poboljšanja evropske mreže ruta, Menadžer mreže i države članice u proces zajedničkog odlučivanja uključuju treće države, u skladu sa članom 24. Mora se obezbediti odgovarajuća saradnja između, s jedne strane, Menadžera mreže i njegovih detaljnih radnih aranžmana utvrđenih na stručnom nivou koji podržavaju razvoj Plana poboljšanja evropske mreže ruta i, s druge strane, relevantnih radnih aranžmana utvrđenih na ICAO stručnom nivou koji obuhvataju poboljšanja mreže ruta u pogledu povezivanja.
4. Projekti dizajniranja vazdušnog prostora moraju da budu u skladu s Planom poboljšanja evropske mreže ruta. Za najmanje sledeće promene projekata dizajniranja vazdušnog prostora je potrebno izvršiti proveru usklađenosti i obavestiti Menadžera mreže:
a) promene u trasiranju rute;
b) promene u smeru rute;
c) promene u nameni rute;
d) opis vazdušnog prostora slobodnog planiranja ruta, uključujući odgovarajuća pravila korišćenja;
e) pravila korišćenja i raspoloživost rute;
f) promene u vertikalnoj ili horizontalnoj granici sektora;
g) dodavanje ili uklanjanje značajnih tačaka;
h) promene u korišćenju prekograničnog vazdušnog prostora;
i) promene koordinata značajnih tačaka;
j) promene koje utiču na prenos podataka;
k) promene koje utiču na podatke objavljene u zbornicima vazduhoplovnih informacija;
l) promene koje utiču na sporazume o koordinaciji u vezi sa dizajniranjem i korišćenjem vazdušnog prostora.
5. Plan poboljšanja evropske mreže ruta redovno se preispituje prilikom njegovog sprovođenja, kako bi se uzela u obzir nova ili promenljiva potražnja za vazdušnim prostorom. U tom procesu preispitivanja mora da se obezbedi stalna koordinacija sa vojnim telima.
DEO C
Načela dizajniranja vazdušnog prostora
1. Prilikom izrade Plana poboljšanja evropske mreže ruta, Menadžer mreže, države članice i pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, delujući kao deo funkcionalnih blokova vazdušnog prostora ili pojedinačno, putem procesa zajedničkog odlučivanja, moraju da se pridržavaju sledećih načela dizajniranja vazdušnog prostora:
a) uspostavljanje i oblikovanje struktura vazdušnog prostora se zasnivaju na operativnim zahtevima, bez obzira na nacionalne granice ili granice funkcionalnih blokova vazdušnog prostora ili granice oblasti informisanja vazduhoplova u letu i nisu nužno ograničeni nivoom podele između gornjeg i donjeg vazdušnog prostora;
b) oblikovanje struktura vazdušnog prostora se zasniva na transparentnom procesu u kojem se dozvoljava razmatranje donetih odluka i shvataju razlozi za njihovo donošenje, uzimaju u obzir zahtevi svih korisnika, usklađujući istovremeno bezbednost, kapacitet i aspekte životne sredine i vodi računa o vojnim potrebama i potrebama nacionalne bezbednosti;
c) sadašnja i prognozirana saobraćajna potražnja na nivou mreže i na lokalnom nivou i ciljevi učinka su ulazni podaci za Plan poboljšanja evropske mreže ruta, kako bi se zadovoljile potrebe glavnih tokova saobraćaja i aerodroma;
d) obezbeđuje se vertikalna i horizontalna povezanost, uključujući terminalni vazdušni prostor i strukturu vazdušnog prostora na mestima spajanja;
e) mogućnost obavljanja letova duž ruta i profila leta koje korisnik traži tokom faze leta na ruti ili najbliže moguće tim rutama i profilima leta;
f) prihvatanje svih predloga struktura vazdušnog prostora na procenjivanje i mogući razvoj, uključujući vazdušni prostor slobodnog planiranja ruta, višestruke mogućnosti rutiranja i uslovne rute (CDRs), primljenih od učesnika koji imaju operativni zahtev na tom području;
g) pri oblikovanju struktura vazdušnog prostora, uključujući vazdušni prostor slobodnog planiranja ruta i ATC sektore, uzimaju se u obzir postojeće ili predložene strukture vazdušnog prostora namenjene aktivnostima koje zahtevaju rezervaciju ili ograničenje vazdušnog prostora. U tu svrhu se uspostavljaju samo strukture koje su u skladu s primenom fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora (FUA). Takve strukture moraju da budu usklađene i dosledne u najvećoj mogućoj meri u celoj evropskoj mreži;
h) razvoj projektovanja ATC sektora započinje traženim trasiranjem rute ili toka saobraćaja u okviru iterativnog procesa kojim se obezbeđuje kompatibilnost između ruta ili tokova i sektora;
i) ATC sektori se projektuju tako da omogućavaju izradu sektorskih konfiguracija koje zadovoljavaju tokove saobraćaja i koje su prilagodljive i srazmerne promenljivoj saobraćajnoj potražnji;
j) u slučajevima u kojima iz operativnih razloga ATC sektori moraju da budu projektovani preko nacionalnih granica, granica funkcionalnih blokova vazdušnog prostora ili FIR granica, sklapaju se sporazumi o pružanju usluga između predmetnih operativnih učesnika.
2. Menadžer mreže, države članice, funkcionalni blokovi vazdušnog prostora i pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi (kao deo funkcionalnih blokova vazdušnog prostora ili pojedinačno), putem procesa zajedničkog odlučivanja, obezbeđuju primenu sledećih načela u vezi sa korišćenjem vazdušnog prostora i upravljanjem kapacitetom:
a) strukture vazdušnog prostora planiraju se tako da olakšaju fleksibilnu i pravovremenu upotrebu vazdušnog prostora i upravljanje njime u vezi sa mogućnostima rutiranja, tokovima saobraćaja, šemama sektorskih konfiguracija i konfiguracijom drugih struktura vazdušnog prostora;
b) strukture vazdušnog prostora pružaju mogućnost za uspostavljanje dodatnih mogućnosti rutiranja, obezbeđujući pri tome njihovu kompatibilnost sa pitanjima postojećeg kapaciteta i ograničenjima u projektovanju sektora.
DEO D
Stalno praćenje ostvarenog učinka na nivou mreže
1. Kako bi se obezbedilo redovno poboljšanje učinka, Menadžer mreže sprovodi redovno post-operativno preispitivanje delotvornosti uvedenih struktura vazdušnog prostora putem procesa zajedničkog odlučivanja.
2. To preispitivanje uključuje naročito:
a) razvoj saobraćajne potražnje;
b) učinak i ograničenja u pogledu kapaciteta i efikasnosti letova na nivou države, funkcionalnog bloka vazdušnog prostora ili mreže;
c) ocenu aspekata upotrebe vazdušnog prostora sa civilnog i vojnog stanovišta;
d) ocenu sektorizacije i primenjenih sektorskih konfiguracija;
e) ocenu integriteta i kontinuiteta struktura vazdušnog prostora.
FUNKCIJA UPRAVLJANJA PROTOKOM VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
DEO A
Cilj i obim
1. Cilj funkcije upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja (ATFM) je da:
a) obezbedi efikasno korišćenje raspoloživog kapaciteta evropske mreže za upravljanje vazdušnim saobraćajem (EATMN);
b) olakša planiranje, koordinaciju i izvršenje ATFM mera svih operativnih učesnika;
c) olakša ispunjavanje vojnih zahteva i odgovore na krizne situacije;
d) obezbedi regionalnu povezanost i interoperabilnost evropske mreže unutar ICAO EUR regiona i sa susednim ICAO regionima.
2. ATFM i procedure za slučaj posebnih okolnosti iz tačke 15. Dela B ovog aneksa obezbeđuju veću predvidljivost saobraćaja i optimiziraju raspoloživ kapacitet EATMN (uključujući na aerodromima) i imaju za cilj povećanje usklađenosti aerodromskih slotova i planova leta.
3. ATFM funkcija mora da bude u skladu sa detaljnim radnim aranžmanima za sprovođenje ATFM mera. Svi uključeni operativni učesnici moraju da se pridržavaju pravila i procedura kojima se obezbeđuje da se kapacitet kontrole letenja upotrebljava na bezbedan način i u najvećoj mogućoj meri.
4. ATFM funkcija mora da obuhvati sve faze ATFM (stratešku, pre-taktičku, taktičku i post-operativnu), kako je utvrđeno u ICAO odredbama navedenim u Dodatku. ATFM funkcija mora da bude u skladu s tim ICAO odredbama.
5. ATFM funkcija se primenjuje na sledeće učesnike ili zastupnike koji postupaju u njihovo ime, a koji su uključeni u ATFM procese:
a) operatere vazduhoplova;
b) pružaoce usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS), uključujući ATS jedinice, ATS prijavne biroe i jedinice aerodromske kontrole letenja;
c) pružaoce usluga vazduhoplovnog informisanja;
d) tela uključena u upravljanje vazdušnim prostorom;
e) operatere aerodroma;
f) centralnu jedinicu za ATFM, kojom upravlja Menadžer mreže;
g) lokalne ATFM jedinice, kako su navedene u tački 6. Dela A ovog aneksa;
h) koordinatore slotova na koordinisanim aerodromima.
6. "Lokalna ATFM jedinica" je telo za upravljanje protokom koje postupa u ime jednog ili više drugih tela za upravljanje protokom, kao posrednik između centralne jedinice za ATFM i ATS jedinice ili grupe ATS jedinica. Ona može da postupa na nivou ATS jedinice, na nacionalnom nivou, na nivou funkcionalnog bloka vazdušnog prostora ili na bilo kom drugom podregionalnom nivou.
7. Lokalne ATFM jedinice i Menadžer mreže preko centralne jedinice za upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja podržavaju sprovođenje ATFM funkcije.
DEO B
Planiranje i operativna načela
1. Menadžer mreže i operativni učesnici planiraju i izvršavaju zadatke kojima se podržava ATFM funkcija za:
a) sve faze svih letova koji nameravaju da budu ili jesu deo opšteg vazdušnog saobraćaja i u skladu su sa pravilima instrumentalnog letenja (IFR) u celosti ili delimično;
b) sve faze letova iz tačke a) i upravljanje vazdušnim saobraćajem.
2. Mora da se obezbedi odgovarajuća saradnja i koordinacija između radnih aranžmana Menadžera mreže kojima se podržava ATFM funkcija i odgovarajućih ICAO radnih aranžmana kojima su obuhvaćeni ATFM aspekti, u delu povezivanja.
3. Vojni vazduhoplovi koji su deo opšteg vazdušnog saobraćaja podležu ATFM merama kada lete ili nameravaju da lete unutar vazdušnog prostora ili aerodroma na koje se primenjuju ATFM mere.
4. ATFM funkcija se rukovodi sledećim načelima:
a) ATFM mere moraju da:
(i) doprinose bezbednom odvijanju operacija i sprečavaju prekomernu potražnju vazdušnog saobraćaja u odnosu na deklarisani ATC kapacitet sektora i aerodroma, uključujući poletno-sletne staze;
(ii) koriste EATMN kapacitet u najvećoj mogućoj meri u cilju optimizacije efikasnosti EATMN i minimiziranja negativnih efekata na operatere;
(iii) optimizuju EATMN kapacitet koji je stavljen na raspolaganje kroz razvoj i primenu mera za povećanje kapaciteta od strane ATS jedinica;
(iv) podržavaju upravljanje kritičnim događajima;
b) pri dodeli ATFM slotova za poletanje prioritet se daje letovima prema rasporedu njihovog planiranog ulaska na lokaciju na kojoj će se konkretna ATFM mera primenjivati, osim ako posebne okolnosti, poput onih koje proizilaze iz potreba bezbednosti i odbrane, zahtevaju primenu drugačijeg pravila prioriteta koje je dogovoreno i od koristi je za EATMN;
c) vremena putanje leta u fazi planiranja i fazi izvršenja moraju da budu u skladu sa svim primenjenim ATFM merama i Menadžer mreže mora o njima da obavesti operatere vazduhoplova, ATS jedinice i lokalne ATFM jedinice;
d) letovi iz geografskog područja na kojem se primenjuju ATFM mere i susednih oblasti informisanja vazduhoplova u letu, kako su opisana u odgovarajućoj ICAO dokumentaciji, podležu dodeli ATFM slotova. Letovi iz drugih područja izuzeti su od dodele ATFM slotova, ali su ipak podložni rutama, šemama orijentacije saobraćaja i ograničenjima vremena putanje leta.
5. Države članice obezbeđuju da:
a) ATFM funkcija bude na raspolaganju zainteresovanim stranama 24 sata dnevno i da lokalna ATFM jedinica isključivo pokriva određeno područje s obzirom na vazdušni prostor u njenoj nadležnosti unutar geografskog područja u kojem se primenjuju ATFM mere;
b) budu uspostavljeni usklađeni postupci za saradnju strana uključenih u ATFM funkciju, ATS jedinica i tela uključenih u upravljanje vazdušnim prostorom, kako bi se obezbedilo efikasno planiranje alokacije vazdušnog prostora i njegova efikasna upotreba, kao i direktne veze između upravljanja vazdušnim prostorom i ATFM;
c) zajednički postupci za traženje izuzeća od ATFM slotova na poletanju budu u skladu sa ICAO odredbama iz Dodatka. Ti postupci se moraju koordinisati sa Menadžerom mreže preko njegove centralne jedinice za ATFM i objaviti u nacionalnim zbornicima vazduhoplovnih informacija.
6. Menadžer mreže:
a) optimizira ukupan učinak EATMN kroz planiranje, koordinaciju i sprovođenje dogovorenih ATFM mera, uključujući i za planove tranzicije pri uvođenju značajnih poboljšanja vazdušnog prostora ili ATM sistema i za nepovoljne vremenske uslove, putem procesa zajedničkog odlučivanja;
b) savetuje se sa operaterima o definisanju ATFM mera;
c) zaključuje radne aranžmane sa lokalnim ATFM jedinicama;
d) obezbeđuje razvoj, raspoloživost i efikasno sprovođenje ATFM mera (u svim fazama ATFM) zajedno sa lokalnim ATFM jedinicama; ako takve ATFM mere imaju širi uticaj na mrežu, Menadžer mreže mora putem procesa zajedničkog odlučivanja da utvrdi prirodu tih ATFM mera koje treba primeniti;
e) u koordinaciji sa lokalnim ATFM jedinicama utvrđuje alternativna rutiranja kako bi se izbegla ili rasteretila zagušena područja, uzimajući u obzir ukupni učinak EATMN;
f) nudi preusmeravanje letovima kojima bi optimizirao efekat tačke e);
g) u koordinaciji sa ATS jedinicama i lokalnim ATFM jedinicama određuje, koordinira i obezbeđuje sprovođenje odgovarajućih mera u cilju obezbeđivanja neophodnog kapaciteta za zadovoljavanje saobraćajne potražnje u odgovarajućim delovima pod njihovom odgovornošću;
h) pravovremeno daje informacije o ATFM operacijama operaterima vazduhoplova, lokalnim ATFM jedinicama i ATS jedinicama, uključujući:
(i) planirane ATFM mere;
(ii) uticaj ATFM mera na vreme poletanja i profil leta pojedinih letova;
i) prati zabeležene slučajeve nedostajućih ili podnetih višestrukih planova leta;
j) suspenduje plan leta kada, s obzirom na vremensku toleranciju, ATFM slot za poletanje ne može biti ispoštovan, a novo predviđeno vreme početka kretanja nije poznato;
k) prati broj izuzeća od ATFM odobrenih mera;
l) razvija, održava i objavljuje planove za slučaj posebnih okolnosti, kojima se definišu radnje koje moraju preduzeti odgovarajući operativni učesnici u slučaju većeg otkaza neke komponente ATFM funkcije na nivou mreže koji bi doveo do znatnih smanjenja kapaciteta ili većeg narušavanja protoka saobraćaja ili do jednog i drugog;
m) sa operativnim učesnicima deli sve odgovarajuće post-operativne analize i procene;
n) omogućava odgovarajuću pripremu i predvidljivost EATMN, obezbeđuje radne aranžmane za prikupljanje pravovremenih i ažuriranih informacija o saobraćajnoj potražnji za sve ATFM faze od korisnika vazdušnog prostora i to deli sa lokalnim ATFM jedinicama.
7. ATS jedinice:
a) koordiniraju ATFM mere preko lokalne ATFM jedinice, odnosno lokalnih ATFM jedinica, sa Menadžerom mreže, kako bi se obezbedilo da odabrane mere imaju za cilj optimizaciju ukupnog učinka EATMN;
b) obezbeđuju da se ATFM mere koje se primenjuju na aerodrome koordiniraju sa operaterom predmetnog aerodroma, kako bi se obezbedila efikasnost planiranja na aerodromima i njihova upotreba u korist svih predmetnih operativnih učesnika;
c) obaveštavaju Menadžera mreže, preko lokalne ATFM jedinice, o svim događajima, kao i o planovima tranzicije za uvođenje značajnih poboljšanja vazdušnog prostora ili ATM sistema i za nepovoljne vremenske uslove, koji bi mogli da utiču na kapacitet kontrole letenja ili potražnju vazdušnog saobraćaja, i predložena umanjenja;
d) pravovremeno dostavljaju Menadžeru mreže i lokalnim ATFM jedinicama sledeće podatke, kao i naknadne izmene i dopune, ako je to tehnički izvodljivo, i obezbeđuju njihov kvalitet:
(i) strukture vazdušnog prostora i ruta;
(ii) raspoloživost vazdušnog prostora i ruta, uključujući raspoloživost primenom fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora u skladu sa Uredbom Komisije (EZ) br. 2150/2005;
(iii) konfiguracije i aktivacije sektora ATS jedinice;
(iv) vremena rulanja na aerodromu i konfiguracije poletno-sletne staze;
(v) kapacitet sektora kontrole letenja i aerodroma, uključujući poletno-sletne staze;
(vi) ažurirane položaje tokom leta;
(vii) odstupanja od planova leta;
(viii) stvarna vremena poletanja;
(ix) informacije o operativnoj raspoloživosti komunikacione, navigacione i nadzorne (CNS)/ATM infrastrukture.
8. Podaci iz tačke 7. podtačka d) se stavljaju na raspolaganju Menadžeru mreže i operativnim učesnicima, koji takođe stavljaju na raspolaganje svoje podatke.
9. Kako bi se obezbedila predvidljivost mreže, ATS jedinica na aerodromu poletanja obezbeđuje da odobrenje za poletanje ne dobiju letovi koji ne poštuju predviđena vremena početka kretanja, uzimajući u obzir utvrđenu vremensku toleranciju, ili čiji je plan leta odbijen ili suspendovan.
10. Lokalne ATFM jedinice:
a) deluju kao kontakt i posrednik između Menadžera mreže kao centralne jedinice za ATFM, s jedne strane, i utvrđenih oblasti i njihovih aerodroma i ATS jedinica (vojnih i civilnih) u okviru njihove nadležnosti, s druge strane, na osnovu uloga i odgovornosti dogovorenih putem odgovarajućih radnih aranžmana sa Menadžerom mreže;
b) uspostavljaju odgovarajuće lokalne postupke u skladu sa postupcima koje je uspostavio Menadžer mreže koji pruža centralni ATFM, uključujući privremene postupke;
c) dostavljaju Menadžeru mreže koji pruža centralni ATFM sve potrebne lokalne podatke za sprovođenje ATFM funkcije;
d) u saradnji sa relevantnim ATS jedinicama i Menadžerom mreže koji pruža centralni ATFM, obezbeđuju odgovarajuće sprovođenje ATFM mera u cilju optimalnog protoka saobraćaja i usklađene potražnje i kapaciteta koordinacijom efikasne upotrebe raspoloživog kapaciteta. Ako te mere imaju širi uticaj na mrežu, mora se obezbediti regionalna koordinacija pod nadležnošću Menadžera mreže;
e) obaveštavaju Menadžera mreže o svim događajima, kao i o planovima tranzicije za uvođenje značajnih poboljšanja vazdušnog prostora ili ATM sistema i za nepovoljne vremenske uslove, koji bi mogli da utiču na kapacitet kontrole letenja ili potražnju vazdušnog saobraćaja, i predložena umanjenja;
f) obezbeđuju, u koordinaciji sa relevantnim ATS jedinicama i Menadžerom mreže, post-operativne analize kako bi se utvrdile metode poboljšanja učinka mreže;
g) uspostavljaju unapred utvrđene planove za slučaj posebnih okolnosti, koji se stalno ažuriraju i kojima se opisuje način na koji će se postupati u oblasti njihove nadležnosti, kako bi Menadžer mreže mogao pomoći lokalnim ATFM jedinicama u rešavanju posebnih okolnosti. Ti lokalni planovi se moraju podeliti i koordinirati sa Menadžerom mreže.
11. Ako je uspostavljen ATS prijavni biro, on će olakšati razmenu informacija između pilota ili operatera i lokalne ATFM jedinice ili Menadžera mreže koji pruža centralni ATFM.
12. Operateri vazduhoplova:
a) dostavljaju jedan plan leta za svaki planirani let. Podneti plan leta mora tačno da odražava planirani profil leta;
b) obezbeđuju da sve odgovarajuće ATFM mere i njihove izmene budu uključene u planirano izvođenje leta;
c) učestvuju u radnim aranžmanima koje je utvrdio Menadžer mreže, a kojima se olakšava dobijanje pravovremenih i ažurnih informacija o potražnji vazdušnog saobraćaja za sve ATFM faze.
13. Operateri aerodroma:
a) imaju aranžmane sa lokalnom ATS jedinicom da:
(i) razmenjuju i koordiniraju sve informacije o kapacitetu i potražnji vazdušnog saobraćaja i njihovom razvoju u svim ATFM fazama sa odgovarajućim lokalnim ATFM jedinicama i Menadžerom mreže, posebno pre objave reda letenja;
(ii) obaveštavaju odgovarajuće lokalne ATFM jedinice i Menadžera mreže o svim događajima koji mogu da utiču na kapacitet kontrole letenja ili potražnju vazdušnog saobraćaja;
b) uspostavljaju procese za procenu potražnje i uticaja specijalnih događaja na potražnju koji su primenjivi na sve ATFM faze.
14. Kad je reč o usklađenosti planova leta i aerodromskih slotova:
a) na zahtev aerodromskog koordinatora slotova ili operatera koordinisanog aerodroma, Menadžer mreže ili lokalna ATFM jedinica im dostavlja plan leta za let koji se izvodi sa tog aerodroma, pre obavljanja leta. Aerodromski koordinator slotova ili operater koordinisanog aerodroma obezbeđuju infrastrukturu neophodnu za prijem planova leta koje je dostavio Menadžer mreže ili lokalna ATFM jedinica;
b) pre leta operateri vazduhoplova dostavljaju aerodromima poletanja i sletanja neophodne informacije kako bi se omogućilo povezivanje oznake leta koja je sadržana u planu leta i oznake leta koja je prijavljena za odgovarajući aerodromski slot; tu vezu obezbeđuju Menadžer mreže, lokalna ATFM jedinica, lokalna ATS jedinica ili operater aerodroma, u zavisnosti od slučaja;
c) svaki operater vazduhoplova, operater aerodroma i ATS jedinica obaveštavaju aerodromskog koordinatora slotova o učestalom obavljanju javnog avio-prevoza u vremenima koja se značajno razlikuju od dodeljenih aerodromskih slotova ili o korišćenju slotova na način koji se bitno razlikuje od onog koji je naveden u vreme dodeljivanja, ako to dovodi u pitanje funkcionisanje aerodroma ili vazdušnog saobraćaja;
d) Menadžer mreže izveštava aerodromske koordinatore slotova o učestalom obavljanju javnog avio-prevoza u vremenima koja se značajno razlikuju od dodeljenih aerodromskih slotova ili o korišćenju slotova na način koji se bitno razlikuje od onog koji je naveden u vreme dodeljivanja, ako to dovodi u pitanje ATFM.
15. Pri primeni informacija o planiranju dolazaka i odlazaka (DPI) lokalni operativni učesnici na aerodromu moraju u potpunosti da sarađuju sa Menadžerom mreže u pogledu uspostavljanja i rada te funkcionalnosti i povezane razmene podataka.
16. Kad je reč o kritičnim događajima:
a) Menadžer mreže izrađuje, ažurira i objavljuje ATFM procedure za postupanje u slučaju kritičnih događaja na nivou mreže. ATFM procedurama se uspostavljaju radnje koje moraju da preduzmu odgovarajući operativni učesnici u slučaju većeg otkaza neke komponente mreže koji bi doveo do znatnog smanjenja kapaciteta ili većeg narušavanja protoka saobraćaja ili do jednog i drugog;
b) u pripremi za kritične događaje, ATS jedinice i operateri aerodroma usklađuju značaj i sadržaj procedura u slučaju posebnih okolnosti sa Menadžerom mreže i lokalnim ATFM jedinicama, operaterima vazduhoplova pogođenim kritičnim događajima i, po potrebi, sa aerodromskim koordinatorima slotova, uključujući svako prilagođavanje pravilima prioriteta. Procedure u slučaju posebnih okolnosti obuhvataju:
(i) organizacione aranžmane i aranžmane o koordinaciji;
(ii) ATFM mere za kontrolu pristupa pogođenim oblastima radi sprečavanja prekomerne potražnje vazdušnog saobraćaja u odnosu na deklarisani kapacitet čitavog vazdušnog prostora ili njegovog dela ili predmetnih aerodroma;
(iii) okolnosti, uslove i postupke za primenu pravila prioriteta za letove, poštujući suštinske interese bezbednosti ili odbrambene politike država članica;
(iv) postupke za vraćanje u redovno stanje.
DEO C
Praćenje ATFM funkcije
1. Kako bi se obezbedila predvidljivost i na taj način efikasnost EATMN, od ključnog značaja su informacije o planiranim operacijama i ATFM merama, kao i poštovanje tih operacija i mera. Stoga se mora uspostaviti posebno praćenje ATFM funkcije.
2. Države članice obezbeđuju da ATS jedinice na aerodromu poletanja na kojem poštovanje ATFM slotova za poletanje iznosi 80% ili manje tokom godine, kao što je utvrdio Menadžer mreže, dostavljaju odgovarajuće informacije o nepoštovanju i preduzetim radnjama kako bi se obezbedilo poštovanje ATFM slotova za poletanje. Takve radnje moraju da budu navedene u izveštaju koji dotična država članica podnosi Komisiji.
3. U slučaju bilo kakvog nepoštovanja odbijanja ili suspenzije plana leta, ATS jedinica na predmetnom aerodromu dostavlja Menadžeru mreže odgovarajuće informacije o tom nepoštovanju i preduzetim radnjama kako bi se obezbedilo poštovanje. Takve radnje moraju da budu navedene u izveštaju koji Menadžer mreže podnosi Komisiji.
4. Ako su odobrena izuzeća veća od 0,6% godišnjih poletanja u državi članici, Menadžer mreže obaveštava tu državu članicu. Ako je država članica obaveštena, ona mora da izradi izveštaj sa detaljima odobrenih izuzeća i da ga podnese Komisiji.
5. Menadžer mreže obezbeđuje da operater vazduhoplova bude obavešten o nepoštovanju ATFM mera koje proizilaze iz primene zahteva povezanih sa nedostajućim i višestrukim planovima leta. Ako je operater vazduhoplova obavešten, on mora da sastavi izveštaj sa detaljnim opisom okolnosti i radnjama koje su preduzete da bi se ispravilo takvo nepoštovanje. Menadžer mreže sastavlja godišnji izveštaj koji podnosi Komisiji, a u kojem navodi podatke o nedostajućim ili podnetim višestrukim planovima leta.
6. Menadžer mreže vrši godišnje preispitivanje poštovanja ATFM mera, kako bi se obezbedilo da svi operativni učesnici povećaju nivo poštovanja tih mera.
7. Menadžer mreže izrađuje godišnje izveštaje i podnosi ih Komisiji. Izveštaji moraju da pokažu kvalitet ATFM funkcije i da sadrže detalje o:
a) uzrocima primene ATFM mera;
b) uticaju ATFM mera;
c) poštovanju ATFM mera;
d) doprinosima svih operativnih učesnika optimizaciji ukupnog učinka mreže;
e) preporukama o ovim raznim tačkama kako bi se poboljšao učinak mreže.
8. Menadžer mreže obezbeđuje uspostavljanje i održavanje arhive ATFM podataka navedenih u ovom aneksu, planova leta, operativnih dnevnika i relevantnih kontekstualnih podataka. Ti podaci se čuvaju dve godine nakon podnošenja i stavljaju na raspolaganje Komisiji, državama članicama, ATS jedinicama i operaterima vazduhoplova, po potrebi. Ti podaci se, takođe, stavljaju na raspolaganje i aerodromskim koordinatorima slotova i operaterima aerodroma kako bi im se pomoglo u redovnoj proceni deklarisanog kapaciteta.
SPISAK ODREDBI ICAO-A O UPRAVLJANJU PROTOKOM VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
1. Poglavlje 3. stav 3.7.5 (Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja) Aneksa 11 Čikaške konvencije - Usluge u vazdušnom saobraćaju (14. izdanje - jul 2016. godine, uključujući amandman br. 50A).
2. Poglavlje 3. (ATS kapacitet i upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja) ICAO dokumenta 4444, Postupci za usluge u vazdušnoj plovidbi - Upravljanje vazdušnim saobraćajem (PANS-ATM) (16. izdanje - 2016. godina, uključujući amandman br. 7A).
3. Poglavlja 2 i 8 (Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja) ICAO dokumenta 7030, Evropski (EUR) regionalni dopunski postupci (5. izdanje, 2007. godine).
FUNKCIJA RADIO-FREKVENCIJE
DEO A
Cilj i obim
1. Ciljevi ove funkcije su:
a) povećati upotrebu evropskog vazduhoplovnog radio-spektra poboljšanjem postupaka za upravljanje frekvencijama i kriterijuma za planiranje, kako bi se sprečio nedostatak frekvencija koji bi smanjio kapacitet mreže;
b) poboljšati transparentnost praksi upravljanja frekvencijama, omogućujući tačnu procenu efikasnosti upotrebe frekvencija i utvrđivanje rešenja za zadovoljavanje buduće potražnje za frekvencijama;
c) povećati efektivnost procesa upravljanja frekvencijama promovisanjem najboljih praksi i razvojem odgovarajućih alata.
2. Menadžer mreže i nacionalni menadžeri za frekvencije se dogovaraju o sveobuhvatnim prioritetima ove funkcije u svrhu poboljšanja projektovanja i rada evropske vazduhoplovne mreže. Ti prioriteti se moraju dokumentovati u obliku dela Strateškog plana mreže i Operativnog plana mreže koji se odnosi na frekvencije, o čemu se savetuju sa učesnicima. Naročito, određivanje prioriteta može da se odnosi na posebne opsege, područja i usluge.
DEO B
Zahtevi za izvršenje funkcije
1. Države članice imenuju nadležnu osobu, organ ili organizaciju za nacionalnog menadžera za frekvencije, koji je odgovoran da obezbedi da se dodele frekvencija obavljaju, menjaju i ukidaju u skladu sa ovom uredbom. Države članice dostavljaju Komisiji i Menadžeru mreže imena i adrese nacionalnih menadžera za frekvencije i blagovremeno ih obaveštavaju o svim promenama imenovanja.
2. Menadžer mreže priprema i koordinira aspekte strateškog spektra u vezi sa mrežom, koji moraju da budu na odgovarajući način dokumentovani u Strateškom planu mreže i Operativnom planu mreže. Menadžer mreže pomaže Komisiji i državama članicama pri izradi zajedničkih stavova u vazduhoplovstvu za usklađene doprinose država članica međunarodnim forumima, a posebno Evropskoj konferenciji poštanskih i telekomunikacionih uprava (CEPT) i Međunarodnoj uniji za telekomunikacije (ITU).
3. Na zahtev država članica Menadžer mreže obaveštava Komisiju i preduzima mere sa Komisijom i Evropskom konferencijom poštanskih i telekomunikacionih uprava (CEPT) kako bi se rešila sva pitanja sa drugim industrijskim sektorima.
4. Nacionalni menadžeri za frekvencije obaveštavaju Menadžera mreže o slučajevima radio-smetnji koje utiču na evropsku vazduhoplovnu mrežu. Menadžer mreže beleži pojavu slučajeva radio-smetnji i pomaže nacionalnim menadžerima za frekvencije u njihovoj proceni. Na zahtev nacionalnih menadžera za frekvencije, Menadžer mreže koordinira radnje ili pruža svu potrebnu podršku u rešavanju ili umanjenju takvih slučajeva.
5. Menadžer mreže i nacionalni menadžeri za frekvencije dalje razvijaju i poboljšavaju postupke za upravljanje frekvencijama, kriterijume za planiranje, skupove podataka i procese za poboljšanje upotrebe i zauzetosti radio-spektra od strane korisnika opšteg vazdušnog saobraćaja. Na zahtev država članica, Menadžer mreže predlaže proširenje primene ovih razvoja na regionalni nivo.
6. Kad je potrebna dodela frekvencije, pojedinac ili organizacija podnose zahtev za upotrebu frekvencije nadležnom nacionalnom menadžeru za frekvencije, uključujući sve relevantne podatke i obrazloženja.
7. Nacionalni menadžeri za frekvencije i Menadžer mreže procenjuju i određuju prioritete zahteva za dodelu frekvencija na osnovu operativnih zahteva i dogovorenih kriterijuma. Menadžer mreže u saradnji sa nacionalnim menadžerima za frekvencije određuje uticaj zahteva za dodelu frekvencija na mrežu. Menadžer mreže utvrđuje kriterijume za procenu i utvrđivanje prioriteta u konsultaciji sa nacionalnim menadžerima za frekvencije i nakon toga ih održava i ažurira po potrebi.
8. Ako nema uticaja na mrežu, nacionalni menadžeri za frekvencije određuju odgovarajuću(e) frekvenciju(e) u odgovoru na zahtev za dodelu frekvencije, uzimajući u obzir zahteve iz tačke 12.
9. Ako postoji uticaj na mrežu, Menadžer mreže određuje odgovarajuću(e) frekvenciju(e) u odgovoru na zahtev za dodelu frekvencije, uzimajući u obzir sledeće zahteve:
a) potrebu za pružanjem bezbednih komunikacionih, navigacionih i nadzornih infrastrukturnih usluga;
b) potrebu za optimizovanjem upotrebe ograničenih resursa radio-spektra;
c) potrebu za isplativim, pravednim i transparentnim pristupom radio-spektru;
d) operativne zahteve podnosioca/podnosilaca zahteva i operativnih učesnika;
e) predviđene buduće zahteve za radio-spektrom;
f) odredbe sadržane u ICAO priručniku za upravljanje evropskim frekvencijama.
10. Ako se ne može utvrditi odgovarajuća frekvencija navedena u tač. 11. i 12, nacionalni menadžeri za frekvencije mogu od Menadžera mreže zatražiti da preduzme posebno pretraživanje frekvencija. Kako bi pronašao rešenje za nacionalne menadžere za frekvencije, Menadžer mreže može uz pomoć nacionalnih menadžera za frekvencije da preduzme posebno ispitivanje situacije u pogledu upotrebe frekvencija na predmetnom geografskom području.
11. Nacionalni menadžer za frekvencije dodeljuje odgovarajuću(e) frekvenciju(e) utvrđenu(e) u tač. 12. ili 13.
12. Nacionalni menadžer za frekvencije unosi svaku dodelu frekvencije u centralni registar upisujući sledeće informacije:
a) podatke koji su navedeni u ICAO priručniku za upravljanje evropskim frekvencijama, uključujući relevantne povezane tehničke i operativne podatke;
b) zahteve za dodatne podatke koji proizilaze iz tačke 6;
c) opis operativne upotrebe dodeljene frekvencije;
d) kontakt podatke operativnog učesnika koji koristi dodeljenu frekvenciju.
Države članice koriste centralni registar za ispunjavanje svojih administrativnih obaveza prema ICAO u pogledu registracije dodele frekvencije.
13. Pri dodeli frekvencije podnosiocu zahteva, nacionalni menadžer za frekvencije uključuje uslove upotrebe. Tim uslovima se navodi, najmanje, da dodela frekvencije:
a) ostaje na snazi sve dok se upotrebljava za ispunjavanje operativnih zahteva koje je opisao podnosilac zahteva;
b) može da bude predmet zahteva za promenom frekvencije i da takve promene moraju da se sprovedu u ograničenom vremenskom okviru;
c) podleže izmeni kad se promeni operativna upotreba koju je opisao podnosilac zahteva.
14. Nacionalni menadžer(i) za frekvencije obezbeđuje(u) da pojedinci ili organizacije kojima je dodeljena predmetna frekvencija obave sve potrebne promene, izmene ili oslobađanja frekvencije u dogovorenom vremenskom okviru i da se u skladu s tim ažurira centralni registar. Ako se te aktivnosti ne mogu izvršiti, nacionalni menadžer(i) za frekvencije prosleđuje(u) odgovarajuće obrazloženje Menadžeru mreže.
15. Nacionalni menadžeri za frekvencije obezbeđuju da informacije iz tačke 12. Dela B, koje se odnose na sve dodeljene frekvencije koje se koriste u evropskoj vazduhoplovnoj mreži, budu dostupne u centralnom registru.
16. Menadžer mreže i nacionalni menadžer(i) za frekvencije obavljaju praćenje i ocenjivanje vazduhoplovnih frekvencijskih opsega i dodeljenih frekvencija na osnovu transparentnih postupaka kako bi se obezbedila njihova ispravna i efikasna upotreba. Menadžer mreže uspostavlja takve postupke u konsultaciji sa nacionalnim menadžerima za frekvencije i nakon toga ih, po potrebi, održava i ažurira. Menadžer mreže posebno utvrđuje bilo kakva odstupanja između centralnog registra, operativne svrhe i stvarne upotrebe dodeljene frekvencije koja bi mogla imati nepovoljan uticaj na funkciju radio-frekvencije. Menadžer mreže u dogovorenom vremenskom okviru obaveštava nacionalnog menadžera za frekvencije o takvim odstupanjima radi njihovog rešavanja.
17. Menadžer mreže obezbeđuje raspoloživost zajedničkih alata za podršku centralnom i nacionalnom planiranju, koordinaciji, registraciji, nadzoru i optimizaciji. Menadžer mreže, pre svega, mora razviti alate za podršku analizi podataka iz centralnog registra za praćenje efikasnosti funkcije i za utvrđivanje i sprovođenje procesa optimizacije frekvencija u skladu sa tačkom 7.
DEO C
Zahtevi za organizaciju funkcije frekvencije
1. Zajedničko odlučivanje nacionalnih menadžera za frekvencije i Menadžera mreže se zasniva na aranžmanima u kojima se navode najmanje:
a) kriterijumi za procenjivanje operativnih zahteva i njihovi prioriteti;
b) najkraći rokovi za koordinaciju dodela novih ili izmenjenih radio-frekvencija;
c) mehanizmi kojima se obezbeđuje da Menadžer mreže i nacionalni menadžeri za frekvencije ispunjavaju relevantne ciljeve učinka na nivou Evropske unije;
d) da poboljšani postupci, kriterijumi i procesi upravljanja frekvencijama ne utiču negativno na one koji se primenjuju u drugim državama u okviru ICAO Regionalnih postupaka;
e) zahtevi kojima se obezbeđuje da države članice sprovode odgovarajuće savetovanje o novim ili izmenjenim aranžmanima upravljanja sa svim učesnicima kojih se to tiče, na nacionalnom i evropskom nivou.
2. Razvoj aranžmana o koordinaciji radio-frekvencija se utvrđuje u saradnji sa nacionalnim menadžerima za frekvencije i mora da smanji režijske troškove u najvećoj mogućoj meri.
3. Koordinacija strateške i taktičke upotrebe radio-frekvencija sa trećim državama koje ne učestvuju u radu Menadžera mreže izvodi se putem ICAO regionalnih radnih aranžmana. To se obavlja sa ciljem da se trećim državama omogući pristup radu Menadžera mreže.
4. Države članice obezbeđuju da je upotreba vazduhoplovnih frekvencijskih opsega od strane vojnih korisnika putem zajedničkog odlučivanja odgovarajuće usklađena sa nacionalnim menadžerima za frekvencije i sa Menadžerom mreže.
FUNKCIJA KODOVA RADARSKIH TRANSPONDERA
DEO A
Ciljevi i opšti zahtevi
Kod transpondera (TC):
1. Ciljevi ove funkcije su:
a) poboljšati strukture procesa dodele kodova kroz dodelu jasnih uloga i odgovornosti svim uključenim učesnicima, pri čemu je učinak celokupne mreže u središtu odlučivanja o dodeli kodova;
b) obezbediti veću transparentnost dodela kodova i stvarne upotrebe kodova, čime se omogućava bolje procenjivanje celokupne efikasnosti mreže.
2. Menadžer mreže dodeljuje kodove transpondera sekundarnog nadzornog radara (SSR) državama članicama i pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi na način kojim se optimizuje njihova bezbedna i efikasna distribucija, uzimajući u obzir sledeće:
a) operativne zahteve svih operativnih učesnika;
b) stvarne i predviđene nivoe vazdušnog saobraćaja;
c) zahtevanu upotrebu kodova SSR transpondera u skladu sa odgovarajućim odredbama ICAO Regionalnog plana vazdušne plovidbe, u delu Dokument o implementaciji uređaja i usluga, za evropski region, kao i smernicama.
3. Menadžer mreže u svakom trenutku stavlja na raspolaganje državama članicama, pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi i trećim državama spisak dodeljenih kodova SSR transpondera u kojem je opisana potpuna i ažurna dodela kodova SSR transpondera.
4. Menadžer mreže sprovodi formalni proces za uspostavljanje, procenu i koordinaciju zahteva za dodelu kodova SSR transpondera, uzimajući u obzir sve potrebne civilne i vojne upotrebe kodova SSR transpondera.
5. Formalni proces iz tačke 4. uključuje, najmanje, odgovarajuće dogovorene postupke, rokove i ciljeve učinka za sprovođenje sledećih aktivnosti:
a) podnošenje zahteva za dodelu kodova SSR transpondera;
b) procenu zahteva za dodelu kodova SSR transpondera;
c) koordinaciju predloženih izmena u vezi sa dodeljenim kodovima SSR transpondera sa državama članicama u skladu sa zahtevima utvrđenim u Delu B;
d) periodičnu proveru dodeljenih kodova i potreba za njima radi optimizacije situacije, uključujući preraspodelu postojećih dodeljenih kodova;
e) periodičnu izmenu, odobrenje i distribuciju sveobuhvatnog spiska dodeljenih kodova SSR transpondera navedenog u tački 3;
f) prijavljivanje, procenu i rešavanje nepredviđenih konflikata između dodeljenih kodova SSR transpondera;
g) prijavljivanje, procenu i rešavanje pogrešnih dodela kodova SSR transpondera, otkrivenih u proverama zadržavanja kodova;
h) prijavljivanje, procenu i rešavanje neplaniranih manjkavosti pri dodeli kodova SSR transpondera;
i) pružanje podataka i informacija u skladu sa zahtevima utvrđenim u Delu C.
6. Menadžer mreže proverava usklađenost zahteva za dodelu kodova SSR transpondera, primljenih kao deo procesa utvrđenog u tački 4, sa zahtevima procesa dogovaranja o formatu i podacima, zatim u vezi sa potpunošću, tačnošću, pravovremenošću i opravdanošću.
7. Države članice obezbeđuju da se kodovi SSR transpondera dodeljuju vazduhoplovima u skladu sa spiskom dodeljenih kodova SSR transpondera iz tačke 3.
8. Menadžer mreže vodi, u ime država članica i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, centralizovani sistem za dodelu i upravljanje kodovima SSR transpondera za automatsko dodeljivanje kodova SSR transpondera za opšti vazdušni saobraćaj.
9. Menadžer mreže sprovodi postupke i implementira alate za redovno ocenjivanje i procenu stvarne upotrebe kodova SSR transpondera od strane država članica i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.
10. Menadžer mreže, države članice i pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi se usaglašavaju sa planovima i postupcima radi pružanja podrške periodičnoj analizi i utvrđivanja budućih zahteva u vezi sa kodovima SSR transpondera. Ova analiza uključuje utvrđivanje mogućih uticaja na učinak koji nastaju kao posledica bilo kakvih predviđenih manjkavosti pri dodeli kodova SSR transpondera.
11. Menadžer mreže izrađuje i ažurira operativne priručnike koji sadrže potrebna uputstva i informacije, kako bi se omogućilo obavljanje funkcije ove mreže u skladu sa zahtevima ove uredbe. Ovi operativni priručnici se dostavljaju i ažuriraju u skladu sa odgovarajućim procesima upravljanja kvalitetom i dokumentima.
Mod S upitni kod (MIC):
12. Ciljevi ovog procesa su sledeći:
a) sprovođenje koordinisane dodele Mod S upitnih kodova, čime se omogućava sveobuhvatna efikasnost mreže;
b) uspostavljanje regulatornog osnova koji omogućava bolju primenu i nadzor.
13. Menadžer mreže dodeljuje upitne kodove civilnim i vojnim Mod S interogatorima na način kojim se optimizira bezbedno i efikasno sprovođenje nadzora vazdušnog saobraćaja i civilno-vojna koordinacija, uzimajući u obzir sledeće:
a) operativne zahteve svih operativnih učesnika;
b) Uredbu Komisije (EZ) br. 262/2009;
c) zahtevano upravljanje Mod S upitnim kodovima u skladu sa odredbama evropskih načela i postupaka za dodelu Mod S upitnih kodova sekundarnog nadzornog radara (IC) (ICAO EUR Doc 024).
14. Menadžer mreže u ime država članica upravlja centralizovanim sistemom za dodelu upitnih kodova, u cilju koordinisane dodele upitnih kodova Mod S interogatorima.
15. Države članice pružaju centralizovanu uslugu dodele upitnih kodova Mod S operaterima, posredstvom sistema za dodelu upitnih kodova.
16. Menadžer mreže u svakom trenutku stavlja na raspolaganje državama članicama, Mod S operaterima i trećim državama, plan dodele upitnih kodova, u kojem se navodi poslednji odobreni potpuni spisak dodeljenih upitnih kodova u ICAO evropskom regionu.
17. Menadžer mreže sprovodi formalni proces za uspostavljanje, procenu i koordinaciju zahteva za dodelu upitnih kodova, uzimajući u obzir sve tražene civilne i vojne upotrebe upitnih kodova.
18. Formalni proces utvrđen u tački 17. uključuje, najmanje, odgovarajuće dogovorene postupke, rokove i ciljeve učinka za sprovođenje sledećih aktivnosti:
a) podnošenje zahteva za dodelu upitnih kodova;
b) procenu zahteva za dodelu upitnih kodova;
c) koordinaciju predloženih izmena u vezi sa dodelama upitnih kodova sa državama članicama, u skladu sa zahtevima utvrđenim u delu B;
d) periodične provere dodela upitnih kodova i potreba za njima radi poboljšanja situacije, uključujući preraspodelu postojećih dodela upitnih kodova;
e) periodične izmene, odobrenja i distribuciju kompletnog plana dodela upitnih kodova utvrđenog u tački 16;
f) prijavljivanje, procenu i rešavanje nepredviđenih konflikata upitnih kodova među Mod S interogatorima;
g) prijavljivanje, procenu i rešavanje nepredviđenih manjkavosti pri dodeli upitnih kodova;
h) pružanje podataka i informacija u skladu sa zahtevima utvrđenim u delu C.
19. Menadžer mreže proverava usklađenost zahteva za dodelu upitnih kodova, primljenih kao deo procesa utvrđenog u tački 18, sa zahtevima procesa dogovaranja o formatu i podacima, kao i u vezi sa potpunošću, tačnošću, pravovremenošću i opravdanošću.
20. U okviru procesa utvrđenog u tački 18, Menadžer mreže:
a) sprovodi simulacije ažuriranja plana dodele upitnih kodova na osnovu nerešenih zahteva;
b) priprema predlog ažuriranja plana dodele upitnih kodova koji šalje na odobrenje državama članicama kojih se to tiče;
c) obezbeđuje da predloženo ažuriranje plana dodele upitnih kodova u najvećoj mogućoj meri ispunjava operativne zahteve zahteva za dodelu upitnih kodova;
d) ažurira i dostavlja državama članicama plan dodele upitnih kodova odmah nakon odobrenja, ne dovodeći u pitanje nacionalne postupke za dostavu informacija o Mod S interogatorima kojima upravlja vojska.
21. Menadžer mreže sprovodi postupke i implementira alate za redovno ocenjivanje i procenu stvarne upotrebe Mod S upitnih kodova među civilnim i vojnim Mod S operaterima.
22. Menadžer mreže, države članice i Mod S operateri usaglašavaju planove i postupke radi davanja podrške periodičnoj analizi i utvrđivanju budućih zahteva Mod S upitnih kodova. Ta analiza uključuje utvrđivanje mogućih uticaja na učinak koji nastaju kao posledica bilo kakvih predviđenih manjkavosti pri dodeli upitnih kodova.
23. Menadžer mreže izrađuje i ažurira operativne priručnike koji sadrže potrebna uputstva i informacije, kako bi se omogućilo obavljanje funkcije mreže u skladu sa zahtevima ove uredbe. Ti operativni priručnici se distribuiraju i ažuriraju u skladu sa odgovarajućim procesima upravljanja kvalitetom i dokumentima.
DEO B
Zahtevi u vezi sa posebnim mehanizmima savetovanja
Kod transpondera:
1. Menadžer mreže uspostavlja namenski mehanizam za koordinaciju i savetovanje u vezi sa detaljnim aranžmanima o dodeli kodova SSR transpondera. Tim mehanizmom se:
a) obezbeđuje uvažavanje uticaja upotrebe kodova SSR transpondera u trećim državama, kroz učestvovanje u radnim aranžmanima o upravljanju kodovima SSR transpondera navedenim u odgovarajućim odredbama ICAO Regionalnog plana vazdušne plovidbe, u delu Dokument o implementaciji uređaja i usluga, za evropski region;
b) obezbeđuje da je spisak dodeljenih kodova SSR transpondera iz tačke 3. Dela A u skladu sa planom za upravljanje kodovima navedenim u odgovarajućim odredbama ICAO Regionalnog plana vazdušne plovidbe, u delu Dokument o implementaciji uređaja i usluga, za evropski region;
c) određuju zahtevi kako bi se obezbedilo da je sprovedeno odgovarajuće savetovanje o novim ili izmenjenim aranžmanima za upravljanje kodovima SSR transpondera sa predmetnim državama članicama;
d) određuju zahtevi kako bi se obezbedilo odgovarajuće savetovanje o novim ili izmenjenim aranžmanima za upravljanje kodovima SSR transpondera, koje sprovode države članice sa svim predmetnim učesnicima na nacionalnom nivou;
e) obezbeđuje koordinacija sa trećim državama u vezi sa strateškom i taktičkom upotrebom kodova SSR transpondera, putem radnih aranžmana o upravljanju kodovima SSR transpondera navedenih u odgovarajućim odredbama ICAO Regionalnog plana vazdušne plovidbe, u delu Dokument o implementaciji uređaja i usluga, za evropski region;
f) određuju minimalni rokovi za koordinaciju i savetovanje o predloženim novim ili izmenjenim dodelama kodova nadzornih interogatora i SSR transpondera;
g) obezbeđuje da izmene u spisku dodeljenih kodova SSR transpondera podležu odobravanju onih država članica na koje se izmena odnosi;
h) određuju zahtevi kojima se obezbeđuje da se izmene u spisku dodeljenih kodova SSR transpondera dostavljaju svim učesnicima odmah nakon odobrenja, ne dovodeći u pitanje nacionalne postupke za dostavu informacija o upotrebi kodova SSR transpondera od strane vojnih organa.
2. Menadžer mreže, u saradnji sa nacionalnim vojnim organima, obezbeđuje preduzimanje potrebnih mera kako bi se utvrdilo da dodela i upotreba kodova SSR transpondera za vojne potrebe nema štetan uticaj na bezbednost ili efikasnost protoka opšteg vazdušnog saobraćaja.
Mod S upitni kod:
3. Menadžer mreže uspostavlja namenski mehanizam za koordinaciju i savetovanje u vezi sa detaljnim aranžmanima o dodeli Mod S upitnog koda. Tim mehanizmom se:
a) određuju rokovi za koordinaciju i savetovanje o predloženim novim ili izmenjenim dodelama Mod S upitnih kodova;
b) obezbeđuje da izmene u planu dodele Mod S upitnih kodova podležu odobrenju onih država članica na koje se izmena odnosi;
c) obezbeđuje koordinacija sa trećim državama u vezi sa strateškom i taktičkom upotrebom Mod S upitnih kodova putem radnih aranžmana za upravljanje Mod S upitnim kodovima;
d) određuju zahtevi kojima se obezbeđuju da se izmene u planu dodele Mod S upitnih kodova dostavljaju svim učesnicima odmah nakon odobrenja, ne dovodeći u pitanje nacionalne postupke za dostavljanje informacija o upotrebi Mod S upitnih kodova i kodova SSR transpondera od strane vojnih organa.
4. Menadžer mreže obezbeđuje odgovarajuće savetovanje o novim ili izmenjenim aranžmanima za upravljanje upitnim kodovima sa državama članicama putem zajedničkog odlučivanja.
5. Menadžer mreže, u saradnji sa nacionalnim vojnim organima, obezbeđuje preduzimanje potrebnih mera kako bi se utvrdilo da dodela i upotreba Mod S upitnih kodova za vojne potrebe nema štetan uticaj na bezbednost ili efikasnost protoka opšteg vazdušnog saobraćaja.
DEO C
Zahtevi za dostavljanje podataka
Kod transpondera:
1. Zahtevi koji se podnose za nove ili izmenu dodeljenih kodova SSR transpondera moraju da budu u skladu sa konvencijama o formatu i podacima, kao i zahtevima u vezi sa potpunošću, tačnošću, pravovremenošću i opravdanošću procesa utvrđenog u tački 4. Dela A.
2. Države članice dostavljaju Menadžeru mreže u dogovorenim rokovima sledeće podatke i informacije koje određuje Menadžer mreže radi podrške obavljanju funkcije mreže za kodove SSR transpondera:
a) ažuriranu evidenciju dodeljivanja i upotrebe svih kodova SSR transpondera unutar njihove oblasti nadležnosti, na koje se primenjuju bilo kakva bezbednosna ograničenja u vezi sa potpunim otkrivanjem dodela određenih vojnih kodova koji se ne upotrebljavaju za opšti vazdušni saobraćaj;
b) obrazloženje kojim se dokazuje da su postojeće i tražene dodele kodova SSR transpondera minimalni uslov potreban za ispunjavanje operativnih zahteva;
c) detalje o bilo kakvim dodelama kodova SSR transpondera koji više nisu operativno potrebni i koji se mogu osloboditi za ponovno dodeljivanje unutar mreže;
d) izveštaje o bilo kakvoj aktuelnoj nepredviđenoj manjkavosti u dodeli kodova SSR transpondera;
e) detalje o bilo kojim promenama u planiranju ugradnje ili u operativnom statusu sistema ili sastavnih delova, koje bi mogle da utiču na dodeljivanje kodova SSR transpondera letovima.
3. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi dostavljaju Menadžeru mreže u dogovorenim rokovima sledeće podatke i informacije koje određuje Menadžer mreže radi podrške obavljanju funkcije mreže za kodove SSR transpondera:
a) Izveštaje o korelativnim pozicijama u Sistemu za poboljšano taktičko upravljanje protokom, koji sadrže dodeljene kodove SSR transpondera za opšti vazdušni saobraćaj za letove koji se obavljaju po pravilima instrumentalnog letenja;
b) izveštaje o bilo kakvom aktuelnom nepredviđenom konfliktu ili opasnosti koji su prouzrokovani stvarnim operativnim dodeljivanjem koda SSR transpondera, uključujući informacije o načinu na koji je konflikt rešen.
4. Odgovori država članica i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, u okviru koordinacije predloženih izmena dodeljivanja kodova SSR transpondera i ažuriranja spiska dodeljenih kodova SSR transpondera moraju najmanje da:
a) utvrde da li se predviđa bilo kakav konflikt ili opasnost između dodeljenih kodova SSR transpondera;
b) potvrde da li će doći do negativnog uticaja na operativne zahteve ili efikasnost;
c) potvrde da se izmene dodeljenih kodova SSR transpondera mogu sprovesti u skladu sa zahtevanim rokovima.
Mod S upitni kod:
5. Podneti zahtevi za nove ili izmenjene dodele upitnih kodova moraju da budu u skladu sa konvencijama o formatu i podacima, kao i zahtevima u vezi sa potpunošću, tačnošću, pravovremenošću i opravdanošću procesa utvrđenog u tački 17. Dela A.
6. Države članice dostavljaju Menadžeru mreže u dogovorenim rokovima sledeće podatke i informacije koje određuje Menadžer mreže radi podrške pružanju usluge dodele upitnih kodova:
a) karakteristike Mod S interogatora, kako je utvrđeno u Uredbi (EZ) br. 262/2009;
b) detalje o bilo kakvim promenama u planiranju ugradnje ili u operativnom statusu Mod S interogatora ili sastavnih delova, koje bi mogle da utiču na dodelu upitnih kodova Mod S interogatorima;
c) obrazloženje kojim se dokazuje da su postojeće i tražene dodele upitnih kodova minimum potreban za ispunjavanje operativnih zahteva;
d) dodele upitnih kodova koji više nisu operativno potrebni i koji se mogu osloboditi za ponovno dodeljivanje unutar mreže;
e) izveštaje o bilo kakvoj aktuelnoj nepredviđenoj manjkavosti u dodelama upitnih kodova.
7. Menadžer mreže koristi odgovore država članica za predlog plana dodele upitnih kodova, uključujući:
a) utvrđivanje bilo kojeg predviđenog konflikta ili opasnosti među dodelama Mod S upitnih kodova;
b) potvrdu da li će doći do negativnog uticaja na operativne zahteve ili efikasnost;
c) potvrdu da se izmene dodela Mod S upitnih kodova mogu sprovesti u skladu sa zahtevanim rokovima.
8. Menadžer mreže pomaže državama članicama u rešavanju MIC konflikta koji prijave države članice ili Mod S operateri.
STRUKTURA STRATEŠKOG PLANA MREŽE
Strateški plan mreže se zasniva na sledećoj strukturi:
1. UVOD
1.1. Područje primene Strateškog plana mreže (geografsko i vremensko);
1.2. Priprema plana i proces potvrđivanja.
2. CELOKUPNI KONTEKST I ZAHTEVI
2.1. Opis trenutne i planirane situacije na mreži, uključujući ERND, ATFM, aerodrome i ograničene resurse;
2.2. Izazovi i mogućnosti povezani sa vremenskim okvirom plana (uključujući prognoze saobraćajne potražnje i svetski razvoj);
2.3. Ciljevi učinka i poslovni zahtevi kako ih izražavaju različiti učesnici i ciljevi učinka na nivou Unije.
3. STRATEŠKA VIZIJA
3.1. Opis strateškog načina na koji će se mreža razvijati i napredovati kako bi uspešno odgovorila na ciljeve učinka i poslovne zahteve;
3.2. Usklađenost sa šemom ostvarenog učinka;
3.3. Usklađenost sa Evropskim ATM Master planom;
3.4. Usklađenost sa zajedničkim projektima pokrenutim u skladu sa Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 409/2013.
4. STRATEŠKI CILJEVI
4.1. Opis strateških ciljeva mreže:
a) uključuje aspekte saradnje participirajućih operativnih učesnika u smislu uloga i odgovornosti;
b) navodi način na koji će strateški ciljevi odgovoriti na zahteve;
c) utvrđuje način merenja napretka u dostizanju tih ciljeva;
d) navodi kako će strateški ciljevi uticati na industriju i druge predmetne oblasti.
5. STRATEŠKO PLANIRANJE
5.1. Opis kratkoročnog i srednjoročnog planiranja:
a) prioriteti za svaki od strateških ciljeva;
b) implementacija svakog od strateških ciljeva u smislu zahtevanog uvođenja tehnologije, arhitektonskog uticaja, ljudskih aspekata, uključenih troškova, koristi, kao i potrebnog upravljanja, sredstava i propisa;
c) potrebno učešće operativnih učesnika u svakom elementu plana, uključujući njihove uloge i odgovornosti;
d) dogovoreni nivo učešća Menadžera mreže u podršci prilikom implementacije svakog elementa plana za svaku pojedinu funkciju.
5.2. Opis dugoročnog planiranja:
a) namera postizanja svakog od strateških ciljeva u smislu zahtevanih aspekata tehnologije i odgovarajućeg istraživanja i razvoja, arhitektonskog uticaja, ljudskih aspekata, poslovnih procena, potrebnog upravljanja i potrebnih propisa, kao i povezane bezbednosne i ekonomske opravdanosti za ova ulaganja;
b) potrebno učešće operativnih učesnika u svakom elementu plana uključujući njihove uloge i odgovornosti.
6. PROCENA RIZIKA
6.1. Opis rizika povezanih sa implementacijom plana;
6.2. Opis procesa praćenja (uključujući moguće odstupanje od početnih ciljeva).
7. PREPORUKE
7.1. Utvrđivanje mera koje će preduzeti Unija i države članice u cilju podrške implementaciji plana.
STRUKTURA OPERATIVNOG PLANA MREŽE
Operativni plan mreže se zasniva na sledećoj opštoj strukturi (koja se prilagođava različitim pojedinačnim funkcijama i vremenskoj dimenziji Operativnog plana mreže, kako bi se predstavila njegova promenljiva priroda i njegov period od tri do pet godina, godišnji, sezonski, nedeljni i dnevni periodi):
1. UVOD
1.1. Područje primene Operativnog plana mreže (geografsko i vremensko);
1.2. Priprema plana i proces potvrđivanja.
2. OPIS OPERATIVNOG PLANA MREŽE I OPERATIVNIH CILJEVA
- uključuje aspekt saradnje participirajućih operativnih učesnika u smislu uloga i odgovornosti;
- navodi kako će operativni ciljevi biti obuhvaćeni u taktičkoj, pre-taktičkoj, kratkoročnoj i srednjoročnoj fazi Operativnog plana mreže i u drugim ciljevima učinka uspostavljenim u skladu sa šemom ostvarenog učinka;
- postavljeni prioriteti i potrebni resursi za period planiranja;
- navodi uticaj na delatnost ATM i druge predmetne oblasti.
3. CELOKUPNI PROCES PLANIRANJA OPERACIJA NA MREŽI
- opis celokupnog procesa planiranja operacija na mreži;
- opis strateškog načina na koji će se Operativni plan mreže razvijati i napredovati kako bi uspešno odgovorio na zahteve operativnog učinka i druge ciljeve učinka utvrđene u skladu sa šemom ostvarenog učinka;
- opis upotrebljenih alata i podataka.
4. CELOKUPNI KONTEKST I OPERATIVNI ZAHTEVI
4.1. Kratak opis prethodnog operativnog učinka mreže;
4.2. Izazovi i mogućnosti povezani sa vremenskim okvirom plana;
4.3. Prognoza saobraćaja na mreži u skladu sa Dodacima 1 i 2, uključujući:
- prognozu za mrežu;
- prognozu za pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, funkcionalni blok vazdušnog prostora i centar oblasne kontrole letenja (ACC);
- prognozu za glavne aerodrome;
- analizu prognoze saobraćaja, uključujući razne scenarije;
- analizu uticaja specijalnih događaja.
4.4. Zahtevi u vezi sa operativnim učinkom mreže, uključujući:
- sveukupne zahteve u vezi sa kapacitetom mreže;
- zahteve u vezi sa kapacitetom pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, funkcionalnog bloka vazdušnog prostora i ACC;
- kapacitet aerodroma;
- analizu zahteva u vezi sa kapacitetom;
- sveukupne zahteve mreže u vezi sa životnom sredinom/efikasnosti leta;
- sveukupne zahteve u vezi sa bezbednošću mreže;
- zahteve za slučaj posebnih okolnosti i kontinuitet usluga koji utiču na mrežu.
4.5. Operativne potrebe kako su ih izrazili različiti učesnici, uključujući i vojne.
5. PLANOVI ZA POBOLJŠANJE OPERATIVNOG UČINKA MREŽE I MERE NA NIVOU MREŽE
- opis planova i mera čija se implementacija očekuje na nivou mreže, uključujući vazdušni prostor, ograničene resurse i ATFM;
- opis doprinosa operativnom učinku svakog pojedinog plana i mere.
6. PLANOVI ZA POBOLJŠANJE OPERATIVNOG UČINKA I MERE NA LOKALNOM NIVOU
- uključuje opis svakog plana i svih operativnih mera čija se implementacija očekuje na lokalnom nivou;
- opis doprinosa operativnom učinku svakog pojedinog plana i mere;
- opis odnosa sa trećim državama i poslova povezanih sa ICAO.
7. SPECIJALNI DOGAĐAJI
- pregled specijalnih događaja koji imaju značajan uticaj na ATM;
- pojedinačni specijalni događaji i postupanje sa njima sa aspekta mreže;
- velike vojne vežbe.
8. VOJNI ZAHTEVI ZA VAZDUŠNIM PROSTOROM
- raspoloživost vazdušnog prostora: unapred određeni dani/vremena raspoloživosti rezervisanog vazdušnog prostora;
- "ad-hoc" zahtevi za nepredviđenu upotrebu rezervisanog vazdušnog prostora;
- oslobađanje rezervisanog vazdušnog prostora za civilnu upotrebu kad god nije potreban, uz što ranije obaveštavanje.
9. OBJEDINJENO PROGNOZIRANJE I ANALIZA OPERATIVNOG UČINKA MREŽE
- ciljevi i prognoze ATFM kašnjenja/kapaciteta na mreži, na nivou pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, funkcionalnog bloka vazdušnog prostora i ACC;
- operativni učinak aerodroma;
- cilj i prognoza učinka mreže po pitanju zaštite životne sredine/efikasnosti leta;
- uticaj specijalnih događaja;
- analiza ciljeva i prognoza operativnog učinka.
10. UTVRĐIVANJE PODRUČJA OPERATIVNIH USKIH GRLA I REŠENJA ZA UMANJENJA NA NIVOU MREŽE I NA LOKALNOM NIVOU
- utvrđivanje operativnih uskih grla (bezbednost, kapacitet, efikasnost leta) i mogućih uskih grla, njihovih uzroka i dogovorenih rešenja ili mera za umanjenje, uključujući mogućnosti za usklađivanje potražnje i kapaciteta.
CENTRI OBLASNE KONTROLE LETENJA (ACCs)
Operativni plan mreže daje za svaki ACC detaljan opis svih oblasti utvrđenih u ovom dodatku, opisujući njihove planirane mere za operativno poboljšanje, izglede za dati period, prognozu saobraćaja, cilj i prognozu u vezi sa kašnjenjem, značajne događaje koji mogu da utiču na saobraćaj, operativne kontakte.
Menadžer mreže uključuje za svaki ACC:
- prognozu saobraćaja;
- analizu trenutnog operativnog učinka;
- kvantitativnu procenu dostignutog kapaciteta (osnovni kapacitet);
- kvantitativnu procenu potrebnog kapaciteta za različite scenarije razvoja saobraćaja (profil potrebnog kapaciteta);
- kvantitativnu procenu planiranih mera za operativno poboljšanje na nivou ACC, kako je dogovoreno sa pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi;
- cilj i prognozu u vezi sa kašnjenjem;
- analizu očekivanog operativnog učinka (bezbednost, kapacitet, životna sredina).
Svaki pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dostavlja Menadžeru mreže sledeće informacije koje se uključuju u opis pojedinačnog ACC:
- lokalni cilj u vezi sa kašnjenjem;
- procenu/potvrdu prognoze saobraćaja, uzimajući u obzir lokalna saznanja;
- broj raspoloživih sektora: konfiguracija sektora/plan otvaranja sektora po sezoni/danu u nedelji/periodu tokom dana;
- kapacitete/vrednosti za praćenje za svaki sektor/obim saobraćaja po konfiguraciji/planu otvaranja sektora;
- planirane ili poznate specijalne događaje, uključujući datume/vremena i njihov uticaj na operativni učinak;
- detalje planiranih mera za operativno poboljšanje, plan njihovog sprovođenja i sa njima povezani negativni/pozitivni uticaj na kapacitet i/ili efikasnost;
- detalje o predloženim i potvrđenim promenama strukture i upotrebe vazdušnog prostora;
- dodatne aktivnosti dogovorene sa Menadžerom mreže;
- ACC operativne kontakte.
AERODROMI
Za one evropske aerodrome koji imaju uticaj na učinak mreže Operativni plan mreže daje detaljan opis svih oblasti utvrđenih u ovom dodatku i opisuje planirane mere za operativno poboljšanje, izglede za dati period, prognozu saobraćaja i kašnjenja, značajne događaje koji mogu da utiču na saobraćaj i operativne kontakte.
Menadžer mreže uključuje za svaki aerodrom, posebno na osnovu informacija dobijenih od operatera aerodroma i pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi:
- prognozu saobraćaja;
- analizu očekivanog operativnog učinka planiranih mera za operativno poboljšanje (bezbednost, kapacitet, životna sredina).
Za svaki aerodrom uključen u Operativni plan mreže, operater aerodroma i lokalna ATS jedinica moraju da imaju aranžmane kako bi pružili Menadžeru mreže sledeće informacije koje se uključuju u opis pojedinačnog aerodroma:
- procenu/potvrdu prognoze saobraćaja, uzimajući u obzir lokalna saznanja;
- kapacitet poletno-sletne staze za svaku konfiguraciju poletno-sletne staze, sadašnje i predviđene dolaske i odlaske;
- specifikaciju kapaciteta za noćni period i trajanje noćnog perioda, ako je primenjivo;
- detalje planiranih mera za operativno poboljšanje, plan njihovog sprovođenja i sa njima povezani negativni/pozitivni uticaj na kapacitet i/ili efikasnost;
- planirane ili poznate specijalne događaje, uključujući datume/vremena i njihov uticaj na operativni učinak;
- druge planirane načine poboljšanja kapaciteta;
- dodatne aktivnosti dogovorene sa Menadžerom mreže.