POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA JAVNA I JAVNO KOMUNALNA PREDUZEĆA ČIJI OSNIVAČ JE GRAD ZRENJANIN("Sl. list Grada Zrenjanina", br. 19/2021) |
Ovim Posebnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) u skladu sa zakonom uređuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih (u daljem tekstu: zaposleni), u javnim preduzećima u komunalno-stambenoj delatnosti i drugim javnim preduzećima čiji je osnivač grad Zrenjanin (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita zaposlenih na radu, zarade i ostale naknade zaposlenih i prava sindikata i poslodavaca.
Ovaj Ugovor zaključuje se između osnivača i reprezentativnih sindikata organizovanih u komunalno-stambenoj delatnosti za teritoriju grada Zrenjanina (u daljem tekstu: potpisnici), u ime svih zaposlenih u javnim komunalnim i drugim javnim preduzećima čiji osnivač je grad Zrenjanin.
Osnivač javnih preduzeća je grad Zrenjanin.
Zaposleni je lice koje je u skladu sa zakonom, zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavac u smislu ovog ugovora je javno komunalno i drugo javno preduzeće čiji osnivač je grad Zrenjanin.
Komunalne delatnosti su delatnosti određene zakonom kojim je uređena komunalna delatnost, kao i druge delatnosti od lokalnog interesa koje su kao takve određene odlukom grada Zrenjanina, u skladu sa zakonom kojim se uređuje komunalna delatnost.
Osnivač preduzećima, koja je osnovao i kojima je poverio vršenje komunalne, kao i drugih delatnosti, obezbeđuje materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne delatnosti, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju komunalnih i ostalih delatnosti.
Poslodavci organizuju izvršenje posla, obezbeđuju kvalitet i obim usluga i proizvoda i isplatu zarada, obračunatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade utvrđenih zakonom i ovim kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Sredstva za isplatu zarada obezbeđuje poslodavac.
Kada sredstva ne mogu biti obezbeđena iz sredstava poslodavca, ista može da obezbedi osnivač, u skladu sa opštim aktom, na osnovu posebne odluke, u skladu sa zakonom.
Ovaj Ugovor neposredno se primenjuje i osnov je za zaključivanje opštih akata kod poslodavaca iz člana 2. ovog Ugovora.
Specifičnosti, koje se odnose na osnovnu delatnost, regulisaće se opštim aktom kod poslodavca.
Opštim aktom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvrđenih zakonima i ovim Ugovorom.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte i posebne uslove utvrđene zakonom i opštim aktom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu koji u pisanom obliku zaključuju zaposleni i poslodavac pre stupanja zaposlenog na rad.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.
Prijem novozaposlenih može da se vrši u skladu sa usvojenim Programom poslovanja od strane Skupštine grada, tačnije definisanom dinamikom zapošljavanja i planiranim sredstvima za zarade zaposlenih u istom i uz upućeno obaveštenje sa obrazloženom potrebom za novim zapošljavanjem od strane poslodavca Gradonačelniku grada Zrenjanina.
Zaposleni ostvaruje prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom, u skladu sa zakonom i opštim aktom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava omogući sindikalnoj organizaciji, uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova predviđenih zakonom, ovim Ugovorom i opštim aktom kod poslodavca.
Gradonačelnik grada Zrenjanina daje prethodnu saglasnost na Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: Pravilnik) kod poslodavca, u skladu sa Statutom grada.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja traje pet radnih dana.
Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, a ne kraće od 36 časova nedeljno u skladu sa zakonom.
Nepuno radno vreme jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor poslodavca.
Direktor poslodavca, u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđenja potrebnog obima i kvaliteta usluga;
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada;
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena, u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Opštim aktom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.
Zaposleni je dužan da na zahtev poslodavca, pored slučajeva utvrđenih zakonom i ovim Kolektivnim ugovorom, radi duže od punog radnog vremena u slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, a naročito:
1. radi izvršenja poslova čije se trajanje nije moglo predvideti, a čije bi neizvršenje prouzrokovalo materijalnu ili drugu štetu poslodavcu, Osnivaču, drugom pravnom ili fizičkom licu i
2. radi održavanja kontinuiteta procesa rada u obavljanju poverenih poslova od strane Osnivača.
Zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena na osnovu pisanog ili usmenog naloga neposrednog rukovodioca.
Kada se sa radom dužim od punog radnog vremena započne na osnovu usmenog naloga neposrednog rukovodioca, o tome se sačinjava beleška.
Poslodavac je dužan da u roku od 24 časa od davanja naloga za rad duži od punog radnog vremena, o tome donese pisanu odluku.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca se mogu predvideti i drugi slučajevi rada dužeg od punog radnog vremena.
Puno radno vreme se skraćuje zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima (radna mesta sa povećanim rizikom).
Skraćivanje radnog vremena se vrši srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca a najviše 10 časova nedeljno.
Poslovi na kojima se skraćuje puno radno vreme utvrđuju se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u skladu sa zakonima i drugim propisima, a na osnovu stručne analize referentne institucije.
Na osnovu izvršene procene rizika i stručne analize, za radno mesto sa povećanim rizikom, može da se kao preventivna mera za bezbedan i zdrav rad utvrditi skraćeno radno vreme, dodatne i jednokratne pauze, kao i druge mere.
Zaposleni koji rade skraćeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku rada: dnevni odmor, nedeljni odmor i godišnji odmor, u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i opštim aktom.
Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.
Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz st. 1- do 3. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.
Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni koji radi u preraspodeli radnog vremena ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, kojem se dodaje vreme dnevnog odmora, ako zakonom nije drukčije određeno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora, ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u stavu 1. ovog člana, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, Poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.
Zaposleni imaju pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorima i opštim aktom poslodavca, tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa u radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog, složenosti poslova, zdravstvenog i socijalnog stanja i drugih kriterijuma utvrđenih kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom utvrdi dužinu godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:
1) radnog iskustva:
- zaposlenom od 25 do 30 godina radnog staža - za 4 radna dana,
- zaposlenom od 15 do 25 godina radnog staža- za 3 radna dana,
- zaposlenom od 5 do 15 godina radnog staža - za 2 radna dana,
- zaposlenom do 5 godina staža - za 1 radni dan;
2) po osnovu stepena obrazovanja i osposobljenosti za rad:
- za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, počev od 10. septembra 2005. godine i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine - 5 radnih dana,
- za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine, više obrazovanje i specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja - 4 radna dana,
- za srednje obrazovanje u trajanju od tri ili četiri godine - 3 radna dana,
- za osnovno obrazovanje, osposobljeno za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje u trajanju od dve godine - 1 radni dan,
3) po osnovu uslova rada:
- za radnike koji rade na naročito teškim poslovima u veoma nepovoljnim uslovima rada i koji imaju pravo na skraćeno radno vreme - 5 radnih dana,
- za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom, a koji nemaju skraćeno radno vreme - 3 radna dana i
- za rad u smenama - 1 radni dan;
4) Po osnovu utvrđene invalidnosti - za 5 radnih dana.
5) Po osnovu brige o deci i članovima uže porodice:
- roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom - 2 radna dana, a za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan;
- samohranom roditelju sa detetom do 14 godina - za 3 radna dana, s tim što se ovaj broj dana uvećava za po 2 radna dana za svako naredno dete mlađe od 14 godina;
- zaposlenom koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan - 5 radnih dana.
Pod članom uže porodice u smislu stava 2. tačka 5. alineja 3. ovog člana smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Opštim aktima se mogu utvrditi i drugi kriterijumi za uvećanje dužine godišnjeg odmora.
Zaposleni sa navršenih 55 godina života ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Godišnji odmor zaposlenog, utvrđen po svim osnovama iz stava 2. ovog člana ne može trajati duže od 30 radnih dana, osim za zaposlene koji rade na posebno teškim poslovima kojima godišnji odmor može trajati i duže od 30 radnih dana i za zaposlene sa navršenih 30 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, kome se utvrđuje pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana, a u skladu sa opštim aktom poslodavca.
Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa zakonom.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje poslodavac prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, u skladu sa potrebama procesa rada poslodavca uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Direktor poslodavca je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
1. stupanja u brak - pet radnih dana;
2. porođaja supruge ili usvajanja deteta - pet radnih dana;
3. za slučaj porođaja drugog člana uže porodice - tri radna dana;
4. smrti člana uže porodice - pet radnih dana;
5. smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koje žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim - dva radna dana;
6. teže bolesti člana uže porodice, pet radnih dana;
7. selidbe sopstvenog domaćinstva:
- na području istog naseljenog mesta - dva radna dana
- van područja naseljenog mesta stanovanja - tri radna dana;
8. polaganja stručnog ispita u okviru stručnog usavršavanja ili obrazovanja koje zahteva proces rada, jedan do šest radnih dana;
9. elementarnih nepogoda - tri radna dana;
10. korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - sedam radnih dana;
11. učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima - pet radnih dana;
12. dobrovoljnog davanja krvi za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi - dva uzastopna radna dana.
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i naredni dan.
Izuzetno, u slučajevima iz stava 1. ovog člana, tačke 2, 4, 10. i 12. ukupan broj radnih dana koji se koriste kao plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine uvećava se za broj dana koji je utvrđen kao vreme odsustva u svakom od tih slučajeva.
Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana tačka 10. zaposleni može ostvariti jednom godišnje.
Članovima uže porodice smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojitelj usvojenik i staratelj.
Poslodavac može da odobri zaposlenom odsustvo iz stava 1. ovog člana za srodnike koji nisu navedeni u stavu 5. ovog člana i za druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca.
Plaćeno odsustvo se odobrava, na pisani zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva).
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo na poziv državnog organa, organa jedinice lokalne samouprave i pravosudnih organa u skladu sa zakonom.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet dana, a najduže do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja (izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja).
Na zahtev zaposlenog, ako odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen može mu se odobriti neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:
1) radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 60 dana;
2) radi nege člana uže porodice - do 60 dana;
3) radi obavljanja ličnih poslova - do 7 radnih dana;
4) za slučaj smrti srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - 2 radna dana.
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor poslodavca.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
V BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi bezbednosti i zdravlja na radu, uređuju se zakonom, ovim Ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu i da omogući predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu da učestvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Potpisnici kolektivnog ugovora kod poslodavca su dužni da donesu opšti akt o bezbednosti i zdravlju na radu u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i drugim propisima.
Direktor poslodavca se obavezuje da zaposlenima obezbedi sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svakog preduzeća, odnosno radnog mesta.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi mere za njihovo otklanjanje, kao i da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu omogući uvid u sva akta koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Kada su na osnovu izvršene procene rizika utvrđena radna mesta sa povećanim rizikom, zaposleni može biti određen da radi na tim radnim mestima ako ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, u skladu sa planiranim sredstvima Programom poslovanja preduzeća.
Zaposleni su dužni da se osposobljavaju za bezbedan i zdrav rad i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da kontrolišu svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti i da ako radi na radnom mestu sa povećanim rizikom obavlja lekarske preglede na koje ga upućuje poslodavac, svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno da usavršavaju, obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi sredstva i opremu lične zaštite adekvatnu radnom mestu na kojem radi.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
Poslodavac je dužan da, na svoj teret, kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.
Poslodavac je dužan da, pored osiguranja iz stava 1. ovog člana osigura zaposlene koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, u uvećanom iznosu, utvrđenom kolektivnim ugovorom kod poslodavca, od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac može uz saglasnost osnivača i u skladu sa finansijskim mogućnostima, mesečno da na poseban račun reprezentativnim sindikatima kod poslodavca, uplati sredstva u iznosu do 1 % ukupne bruto mase sredstava isplaćenih za zarade zaposlenih, a srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Za učešće u finansiranju edukacije zaposlenih, kulturnih, sportskih i radno proizvodnih takmičenja, poslodavac može uz saglasnost osnivača i u skladu sa finansijskim mogućnostima, mesečno da uplaćuje 0,3 % na poseban račun reprezentativnog sindikata potpisnika ovog Kolektivnog ugovora, od ukupne mase sredstava isplaćene za zarade svih zaposlenih shodno broju članova reprezentativnih sindikata.
Poslodavac može zaposlenima da uplaćuje premiju za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i dobrovoljno penzijsko osiguranje.
Visina osiguranja se određuje u skladu sa raspoloživim sredstvima.
VI ZARADE, NAKNADA ZARADA I DRUGA PRIMANJA
Zarada se obračunava i isplaćuje na osnovu planiranih sredstava za zarade, u skladu sa zakonom i programom poslovanja, na koju saglasnost daje osnivač.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje zakonom, ovim Ugovorom, opštim aktom kod poslodavca i ugovorom o radu.
Zarada se sastoji iz:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog, poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Pod zaradom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se zarada koja sadrži poreze i doprinose koji se isplaćuju iz zarade.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zarada zaposlenog za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
- osnovne zarade;
- dela zarade za radni učinak;
- uvećane zarade.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se kao proizvod:
- koeficijenta posla;
- vrednosti radnog časa;
- mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Vrednost radnog časa za zaposlene u javnim komunalnim i ostalim javnim preduzećima, čiji je osnivač grad Zrenjanin, za tekući mesec utvrđuje se na osnovu planirane bruto mase za odgovarajući mesec i vremena provedenog na radu, srazmerno broju zaposlenih u odnosu na planirani broj zaposlenih u tekućem mesecu.
Bruto masa zarada zaposlenih u javnim komunalnim i ostalim javnim preduzećima, čiji je osnivač Grad Zrenjanin, utvrđuje se Programom poslovanja preduzeća za odgovarajuću godinu na koji saglasnost daje Osnivač.
Masa zarada za zaposlene, utvrđena članom 37. ovog Ugovora, raspodeljuje se na principima i kriterijumima utvrđenim zakonom i ovim Ugovorom.
Koeficijent posla utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova kod svakog poslodavaca.
Koeficijent iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom kod poslodavaca.
Odnos između najnižeg i najvišeg koeficijenta vrednosti poslova za obračun i isplatu zarada određuje se u najmanjem rasponu od 1 do 3, a najviše od 1 do 5.
Zarada iz člana 36. ovog Ugovora, ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi;
- radnog iskustva;
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada;
- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova;
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti javnog preduzeća;
- radne discipline.
Osnovna zarada po satu utvrđuje se na osnovu vrednosti radnog časa i koeficijenta posla utvrđenog u skladu sa članom 39. ovog Ugovora.
Poslodavac se obavezuje da isplatu zarade vrši najmanje jednom mesečno, najkasnije do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu iz redovne mase i to za:
1) noćni rad;
2) r ad u smeni;
3) dodatak na zaradu - minuli rad.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 43. ovog Ugovora, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;
- za rad noću (između 22.00 i 6.00 časova narednog dana) ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;
- za rad u smeni ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;
- za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;
- za rad nedeljom - najmanje 10% od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Kod utvrđivanja rasporeda rada zaposlenog za rad na dan praznika, za rad noću, u smeni i nedeljom, ako proces rada to zahteva, vodiće se računa da se obezbedi raspored rada tako da svaki radnik iz osnovne delatnosti u toku godine bude uključen za obavljanje rada po ovim osnovama.
Opštim aktom kod poslodavca i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u iznosu - najmanje 0,4% od osnovice, a najviše 0,5% od osnovice.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je otpočeo sa odsustvovanjem sa rada i to:
1. korišćenja godišnjeg odmora;,
2. korišćenja plaćenog odsustva utvrđenog zakonom i ovim ugovorom;
3. odsustva sa rada u dane državnog i verskog praznika za koje je zakonom propisano da su neradni;
4. vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih državnih organa, ako to zakonom nije drugačije određeno;
5. prisustvovanja sednicama državnih organa i njihovih tela, prisustvovanje sednicama organa sindikata i drugim telima po osnovu delegiranja iz statusa člana sindikata ili zaposlenog;
6. stručnog osposobljavanja n usavršavanja na koje je upućen od strane poslodavca;
7. učešće na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;
8. privremeno odsustvo sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID - 19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja njihovih poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakata sa licima kojima je potvrđena bolest COVID - 19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije, i to:
- za prvih 30 dana odsustva sa rada, visinu naknade zarade poslodavac će isplatiti iz svojih sredstava,
- počev od 31 dana odsustva sa rada, visina naknade zarade isplatiće se tako što će se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbediti zakonom propisani iznos naknade zarade, a poslodavac će iz svojih sredstava obezbediti razliku do visine od 100% osnova za naknadu zarade.
9. privremene sprečenosti za rad ako je sprečenost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
10. privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od 3 godine, osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu;
11. za davanje krvi, tkiva i drugog dela tela;
12. za održavanja trudnoće.
Odsustvo sa rada iz stava 1. tačka 8. ovog člana zaposleni dokazuje rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova i dr.) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka) u skladu sa zakonom.
Opštim aktom utvrđuje se visina prava na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u slučaju:
1. prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa, ili nadležnog organa poslodavca;
2. ukoliko odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog nesprovođenja propisanih mera za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa propisima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
1) u visini od najmanje 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;
2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno;
3) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana epidemijom zarazne bolesti, što dokazuje medicinskom dokumentacijom.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom kod poslodavca i ugovorom o radu i to:
- naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
- opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu utvrđuje se na koji način se zaposlenom obezbeđuje naknada troškova prevoza izvan teritorije grada Zrenjanina;
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim šo se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, izuzev u hotelu prve kategorije;
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvu koja ne može preći 50 evra dnevno u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate;
- troškova prevoza sopstvenim putničkim automobilom do iznosa 30% cene jednog litra goriva po pređenom kilometru na službenom putovanju;
- troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade.
Zaposleni ima pravo na naknadu za troškove ishrane u toku rada najmanje 180,00 dinara/dnevno bez pripadajućih poreza i doprinosa, a najviše mesečno u visini do 15 % od prosečne mesečne neto zarade isplaćene po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Mesečna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog člana isplaćuje se po isteku meseca istovremena sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva pa radu zaposlenog za tekući mesec.
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, sa pripadajućim porezima i doprinosima, godišnje u visini od najmanje 75% prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, za prethodnu godinu.
Godišnji iznos regresa, utvrđen na način iz prethodnog stava, uvećava se za fiksni iznos od 33.000,00 dinara, bez poreza i doprinosa.
Regres se isplaćuje zaposlenom prema dinamici koju utvrdi poslodavac.
Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, ili je iskoristio manji broj dana od prava na puni godišnji odmor ima pravo na srazmerni iznos regresa.
Poslodavac je dužan da isplati:
- zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju najmanje u visini tri prosečne zarade koja je za radnika povoljnija - proseka zarade Republike Sr6ije za prethodni mesec, proseka zarade preduzeća za prethodni mesec ili proseka zarade zaposlenog za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina;
- pomoć članu uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, a zaposlenom u slučaju smrti člana uže porodice ili člana zajedničkog porodičnog domaćinstva za kojeg je aktom nadležnog državnog organa utvrđena obaveza izdržavanja od strane zaposlenog, u visini do neoporezivog iznosa, a prema priloženim računima pogrebnih usluga;
- zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
U slučaju smrti zaposlenog, ako zaposleni nema članove uže porodice, naknada troškova pogrebnih usluga, isplatiće se licu koje je snosilo troškove sahrane u visini pogrebnih usluga, do neoporezivog iznosa, a prema priloženim računima pogrebnih usluga.
Članovima uže porodice iz ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, roditelji, usvojenik i staratelj.
Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina da obezbedi poklon za Božić ili Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30 i 40 godina rada u neprekidnom trajanju kod poslodavca.
Poslodavac može isplatiti jubilarnu nagradu, u skladu sa finansijskim mogućnostima i zaposlenima koji su iz drugih javnih preduzeća i ostalih javnih službi zasnovali radni odnos kod poslodavca, a čiji osnivač je grada Zrenjanin.
Pod radom u neprekidnom trajanju iz stava 1. ovog člana u smislu ovog Kolektivnog ugovora smatraju se i slučajevi prelaska iz jednog u drugo javno i javno komunalno preduzeće, kao i iz ostalih javnih službi čiji je osnivač grad Zrenjanin.
Jubilarna nagrada isplaćuje se u godini kada zaposleni stiče pravo.
Poslodavac će isplatiti zaposlenom jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada kod poslodavca za 10, 20, 30 i 40 godina rada u iznosu koji se utvrđuje opštim aktom poslodavca.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati solidarnu pomoć za slučajeve:
1. duže i teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice;
2. zdravstvene rehabilitacije zaposlenog usled teže bolesti;
3. nastupanja teže invalidnosti zaposlenog;
4. ublažavanja posledica elementarnih i drugih nepogoda;
5. nabavka medicinsko-tehničkih pomagala za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
6. nabavka lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
7. poslodavac je dužan da planira i zaposlenom isplati solidarnu pomoć, radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja, pod uslovom da za to ima obezbeđena finansijska sredstva, visina solidarne pomoći po zaposlenom na godišnjem nivou iznosi 41.800,00 dinara, bez poreza i doprinosa;
8. poslodavac može da u slučaj u smrti zaposlenog, koj a j e nastupila kao posledica nesreće na poslu, isplati jednokratnu solidarnu pomoć užoj porodici u visini pet prosečnih mesečnih zarada preduzeća, za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata;
9. poslodavac može, isplatiti jednokratnu solidarnu pomoć zaposlenom prilikom rođenja deteta, u visini do neoporezivog iznosa predviđenog zakonom;
10. poslodavac može, da stipendira redovno školovanje dece i usvojenika zaposlenog i preminulog zaposlenog u skladu sa finansijskim mogućnostima.
Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije do visine jednog neoporezivog iznosa predviđenog Zakonom o porezu na dohodak građana.
U slučajevima utvrđenim u stavu 1. tačke 2, 5 i 6. ovog člana visina pomoći u toku godine priznaje se ako ovo pravo nije ostvareno na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Članovima uže porodice iz stava 1. ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, roditelji, usvojenik i staratelj.
Poslodavac može zaposlenom da odobri zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika do iznosa dvostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike sa rokom vraćanja od šest meseci.
Obezbeđenje prava n način isplate primanja iz čl. 48., 49., 50., 51., 52., 53. i 54. ovog Ugovora regulišu se opštim aktom kod poslodavaca.
Usled utvrđenog poremećaja poslovanja poslodavaca, zaposlenima se može isplaćivati minimalna zarada u skladu sa opštim aktom.
Poslodavac minimalnu zaradu, iz člana 56. može isplaćivati na osnovu posebne odluke Nadzornog odbora donete uz mišljenje reprezentativnih sindikata u periodu ne dužem od šest (6) meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke, poslodavac će zajedno sa reprezentativnim sindikatima, precizirati rokove za isplatu razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, Poslodavac je dužan da poštuje proceduru propisanu Zakonom o radu i donese Program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, u skladu sa zakonom.
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, određivanje kriterijuma za proglašavanje tehnološkog viška utvrđivaće Poslodavac u saradnji sa reprezentativnim sindikatom.
Osnovni kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih predstavljaju rezultati rada, odnosno ostvareni radni učinak zaposlenog u proteklih godinu dana, zatim imovinsko stanje zaposlenog i njegove porodice, broj članova uže porodice zaposlenog koji ostvaruju zaradu, dužina radnog staža zaposlenog, zdravstveno stanje zaposlenog, invalidu rada koji je invalidnost stekao radom kod poslodavca, samohranom roditelju, roditelju deteta sa posebnim potrebama, broj dece na školovanju.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, zaposlenom isplati otpremninu.
Visina otpremnine iz prethodnog stava utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu dana rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Poslodavac može da isplati i veći iznos otpremnine u odnosu na iznos iz stava 1. ovog člana, u skladu sa opštim aktom poslodavca.
Zabrana konkurencije utvrđuje se za zaposlene iz člana 2. stav 2. ovog Kolektivnog ugovara i važi na teritoriji grada Zrenjanina, a van teritorije Grada na području koje se utvrdi kolektivnim ugovorom kod poslodavca u zavisnosti od delatnosti poslodavca.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuje se za koje poslove ugovorom o radu može da se utvrdi zabrana konkurencije.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, koje štetu prouzrokovao i kako se naknađuje - utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Aka se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog člana, o naknadi štete odlučuje nadležni sud.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
IX UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:
1) ako je protiv njega započeto krivično gonjenje u skladu sa zakonom zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom;
2) ako se nepoštovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze ugrožava imovina veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;
3) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanja radne discipline ili je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca u skladu sa zakonom.
Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada:
1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;
2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa zakonom;
3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa zakonom;
4) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava u skladu sa zakonom;
5) radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa zakonom;
6) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.
Radni odnos prestaje:
1. istekom roka za koji je zasnovan;
2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6. smrću zaposlenog;
7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke;
3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
5) u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
XII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje:
1) u pravnom licu - nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili višim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste;
2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica - preduzetnik ili lice koje on ovlasti.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.
Reprezentativni sindikati učestvuju u postupku statusnih promena preduzeća, davanjem mišljenja i predloga, uz razmatranje primedbi, predloga i sugestija ostalih sindikata kod poslodavca.
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici kolektivnih ugovora su dužni da poštuju proceduru propisanu Zakonom o radu i donesu Program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja, javnog privatnog partnerstva i koncesija i pripreme za privatizaciju.
U Programu poslovanja prilikom utvrđivanja politike zaposlenosti, poslodavci su obavezni da predvide potreban broj zaposlenih poštujući princip produktivnosti i planirajući povećanje obima poslova i proširenje obima delatnosti, na osnovu potreba korisnika i odluka osnivača.
Visina otpremnine po navedenom osnovu koju je poslodavac dužan da isplati pre otkaza ugovora o radu, ne može biti niža od od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Ukoliko nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i štrajk, primene sporazuma između poslodavca i sindikata, ostvarivanja prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju u skladu sa zakonom, smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, odnosno propisi koji donese nadležno ministarstvo, a preciziraće se u kolektivnim ugovorima kod poslodavaca.
Poslodavac je dužan da, u skladu sa zakonom, zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanju njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice. Pristupnicu obračunskoj službi dostavlja sindikat.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se poziva sa dostavljenim materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan da reprezentativnom sindikatu u skladu sa mogućnostima bez naknade troškova obezbedi:
- obavljanje stručno-administrativno i tehničkih poslova, korišćenje telefona, telefaksa, računara, aparata za kopiranje i umnožavanje, i druge uslove za obavljanje poslova vezanih za osnovnu sindikalnu aktivnost;
- obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade;
- korišćenje sale za sastanke;
- oglasni prostor pristupačan zaposlenima radi isticanja obaveštenja i informacija;
- obračun iznosa sindikalne članarine od zarade zaposlenog i uplati ga na odgovarajuće račune sindikata u skladu sa Statutom najvišeg organa sindikata;
- stručnu pomoć za izradu godišnjeg finansijskog izveštaja.
Poslodavac može da ostalim sindikatima ukoliko mu to dozvoljavaju prostorne, finansijske i tehničke mogućnosti omogući uslove iz stava 1. ovog člana.
Opštim aktom ili sporazumom poslodavca i sindikata utvrđuje se broj ovlašćenih predstavnika sindikata koji imaju pravo na plaćeno odsustvo.
Izabrani, odnosno imenovani predstavnik reprezentativnog sindikata potpisnika ovog ugovora u višim organima i telima i to: predsednik i potpredsednik republičkog sindikata, kao i predsednik, odnosno poverenik pokrajinskog, okružnog, regionalnog i gradskog reprezentativnog organa sindikata ima pravo na 70 plaćenih časova rada mesečno, ako sindikat na tom nivou organizovanja ima najmanje 200 članova i po dva časa mesečno za svakih sledećih 100 članova.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to predstavniku zaposlenih u Nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
Osnivač, poslodavac i svi sindikati koji deluju kod poslodavca zalagaće se za najveći mogući stepen međusobne saradnje, uvažavanja, demokratskog dijaloga i razumevanja.
XVI ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka za sva javna preduzeća.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored javnih preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da javna preduzeća pružaju usluge koje su nezamenljiv uslov života i rada.
Ukoliko se zbog neobezbeđenja prava, iz ovog Ugovora i kolektivnih ugovora kod poslodavaca organizuje štrajk, sprovodiće se u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se prava u skladu sa zakonima.
XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Učesnici ovog Ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredbi.
Ovaj Ugovor je osnov za zaključivanje kolektivnih ugovora kod poslodavaca iz člana 2. ovog Kolektivnog ugovora, a neposredno se primenjuje kod poslodavaca kod kojih nije potpisan kolektivni ugovor.
Za praćenje primene i tumačenje odredbi ovog Ugovora i kolektivnih ugovora kod poslodavaca, nadležna je komisija koju imenuje gradonačelnik grada, na predlog potpisnika ovog Ugovora.
Komisiju sačinjavaju po dva predstavnika potpisnika ovog Ugovora.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Komisija je obavezna u roku od 15 dana po zahtevu potpisnika ovog Ugovora da dostavi svoje zaključke i tumačenje o njegovoj primeni i o tome obavesti potpisnike.
Zaključci i tumačenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju kolektivnih ugovora kod poslodavaca.
Ovaj Kolektivni ugovor se zaključuje na tri godine.
Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolektivnom ugovoru započnu najkasnije 60 dana pre isticanja roka na koji je ovaj Ugovor zaključen.
Važenje ovog Ugovora može prestati i pre roka iz stava 1. člana 85. sporazumom svih učesnika ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza ovaj Ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Potpisnici mogu pokrenuti postupak zaključivanja novog ugovora, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Izmene i dopune ovog Ugovora vrše se na način i po postupku po kojem je i zaključen.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim Ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona i granskog kolektivnog ugovora.
Ovaj Kolektivni ugovor je osnov za zaključivanje ili usklađivanje kolektivnog ugovora kod poslodavaca u skladu sa zakonom.
Učesnici Kolektivnog ugovora kod poslodavca, dužni su da, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ugovora, započnu pregovore za zaključivanje Kolektivnog ugovora kod poslodavca koji mora da se okonča u roku od 60 dana od dana potpisivanja ovog ugovora.
Opšti akt poslodavca, zaključen pre stupanja na snagu ovog ugovora, koji nije u saglasnosti sa ovim ugovorom, mora se usaglasiti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog ugovora.
Odredbe opšteg akta poslodavca, koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog ugovora, a koje nisu u suprotnosti sa ovim ugovorom, primenjuje se do usaglašavanja opšteg akta poslodavca sa ovim ugovorom.
Ovaj Kolektivni ugovor se objavljuje u "Službenom listu grada Zrenjanina".
Stupanjem na snagu ovog Kolektivnog ugovora prestaje da važi Poseban kolektivni ugovor za javna komunalna i druga javna preduzeća grada Zrenjanina ("Službeni list grada Zrenjanina", broj 6/15 i 3/18 - Sporazum).
Ovaj ugovor sačinjen je u 4 (četiri) istovetna primerka od kojih svakoj ugovornoj strani pripadaju po 2 (dva) primerka.
Ovaj Kolektivni ugovor stupa na snagu i primenjuje se osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Zrenjanin".