UREDBAO USLOVIMA I KRITERIJUMIMA USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I U SEKTORU ENERGETIKE("Sl. glasnik RS", br. 99/2021) |
Ovom uredbom bliže se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći radi unapređenja zaštite životne sredine i razvoja sektora energetike u Republici Srbiji.
Odredbe ove uredbe primenjuju se na državnu pomoć učesnicima na tržištu u sektoru energetike, kao i na državnu pomoć za zaštitu životne sredine svim učesnicima na tržištu bez obzira na sektor privrede kojem pripadaju, odnosno delatnosti koje obavljaju.
Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na državnu pomoć u cilju olakšavanja zatvaranja nekonkurentnih rudnika uglja niti državnu pomoć koja je uslovljena:
1) izvezenim količinama, osnivanjem i radom distribucione mreže u inostranstvu ili ostalim tekućim troškovima korisnika državne pomoći koji su direktno povezani sa izvoznom delatnošću;
2) davanjem prednosti korišćenju domaće robe u odnosu na uvezenu robu;
3) obavezom korisnika da koristi robu koja je proizvedena u Republici Srbiji ili usluge koje su pružene u Republici Srbiji;
4) ograničavanjem korisnika da koristi rezultate istraživanja, razvoja i inovacija u Republici Srbiji;
5) obavezom korisnika da ima sedište ili predstavništvo u Republici Srbiji, osim u trenutku isplate državne pomoći.
Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju značenje određeno zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.
Iznosi iskazani u evrima u ovoj uredbi predstavljaju iznos u nominalnoj vrednosti ili dinarskoj protivvrednosti, po srednjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.
Usklađena državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike
Državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike je usklađena sa pravilima o dodeli državne pomoći ako ispunjava sve uslove i kriterijume iz ove uredbe.
Republika Srbija smatra se kao jedno područje čiji je BDP po stanovniku niži ili jednak 45% proseka u EU-27, do izrade mape regionalne pomoći, u skladu sa propisima kojima se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti regionalne državne pomoći.
II KRITERIJUMI USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I U SEKTORU ENERGETIKE
Državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike usklađena je ako je moguće unapred izračunati tačan iznos bruto novčane protivvrednosti bez potrebe za procenom rizika od prekomerne državne pomoći (u daljem tekstu: transparentna državna pomoć).
Državna pomoć koja se dodeljuje u obliku bespovratnih sredstava izražava se u bruto iznosu, tj. iznosu pre odbitka poreza i drugih naknada.
Ako se državna pomoć ne dodeljuje u obliku bespovratnih sredstava, iznos državne pomoći davalac izražava u obliku bespovratnih sredstava, tj. u njihovoj (bruto) novčanoj protivvrednosti.
Kriterijum transparentnosti ispunjavaju sledeći instrumenti dodele državne pomoći:
1) subvencija i subvencionisana kamatna stopa na kredite;
2) kredit ako je bruto novčana protivvrednost izračunata na osnovu referentne kamatne stope koja je važeća u trenutku dodele državne pomoći;
3) garancija ako je obračunata u obliku bruto novčane protivvrednosti subvencije;
4) poreska olakšica ako je predviđena gornja vrednost koja obezbeđuje da se ne premaši dozvoljeni intenzitet državne pomoći;
5) drugi instrumenti u skladu sa zakonom.
Utvrđivanje opravdanih troškova i intenziteta državne pomoći
Intenzitet državne pomoći utvrđuje se u odnosu na iznos opravdanih troškova za koje se u skladu sa ovom uredbom može dodeliti državna pomoć.
Opravdanost troškova dokazuje davalac ispravama koje moraju da sadrže jasne, konkretne i ažurirane podatke.
Intenzitet državne pomoći mora da bude u skladu sa dozvoljenim intenzitetima utvrđenim u ovoj uredbi.
Državna pomoć koja se isplaćuje u više rata i opravdani troškovi diskontuju se na njihovu vrednost u trenutku dodele pri čemu se za diskontovanje koristi diskontna stopa koja važi u trenutku dodele.
Iznos državne pomoći koja se ne dodeljuje u obliku bespovratnog sredstva, jednak je bruto novčanoj protivvrednosti bespovratnog sredstva.
Državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike je usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako ima efekat podsticaja.
Državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike ima efekat podsticaja ako je zahtev za dodelu državne pomoći podnet davaocu pre početka radova na projektu ili obavljanja delatnosti.
Zahtev iz stava 2. ovog člana naročito sadrži:
1) naziv i veličinu učesnika na tržištu;
2) opis projekta, datum početka i kraja projekta;
3) lokaciju projekta;
4) pregled troškova projekta;
5) instrument i iznos državne pomoći.
Individualna državna pomoć na osnovu akta davaoca i to unapred određenom učesniku na tržištu koji se razvrstava u velika pravna lica (u daljem tekstu: veliko pravno lice) smatra se usklađenom ako je davalac utvrdio na osnovu priložene dokumentacije korisnika da državna pomoć dovodi do znatnog povećanja:
1) veličine projekta ili obima delatnosti;
2) ukupnog iznosa koji korisnik ulaže u projekat ili delatnost;
3) brzine realizacije projekta ili delatnosti.
Izuzetno od st. 2 i 3. ovog člana, državna pomoć u obliku poreske olakšice ima efekat podsticaja ako:
1) se pravo na državnu pomoć uspostavlja u skladu sa objektivnim kriterijumima i bez dalje primene diskrecionih prava davaoca državne pomoći;
2) postoji pravni osnov za dodelu državne pomoći pre početka rada na projektu ili delatnosti za koju je dodeljena državna pomoć, osim ako se ne radi o šemi državne pomoći koja je nastala na osnovu fiskalne šeme, ako je određena delatnost bila obuhvaćena prethodnom šemom državne pomoći u obliku poreskih olakšica.
Državna pomoć u obliku smanjenja dažbine za zaštitu životne sredine koja se dodeljuje u skladu sa ovom uredbom, uvek ima efekat podsticaja.
Pod početkom radova na projektu iz stava 1. ovog člana smatra se početak građevinskih radova ili nastanak obaveze po osnovu nabavke opreme povezane sa ulaganjem, a kod preuzimanja trenutak sticanja imovine neposredno povezane sa preuzetim učesnikom na tržištu.
Kupovina zemljišta, pribavljanje dozvola, izrada studije izvodljivosti i druge pripremne radnje ne smatraju se početkom radova na projektu iz stava 1. ovog člana.
Državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike smatra se usklađenom ako se dodeljuje učesniku na tržištu koji se ne nalazi u postupku povraćaja državne ili de minimis pomoći, kao i učesnicima na tržištu koji nisu bili u teškoćama u smislu propisa o kontroli državne pomoći na dan 31. decembar 2019. godine.
III USLOVI USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I U SEKTORU ENERGETIKE
Državna pomoć za ulaganje radi dostizanja viših standarda za zaštitu životne sredine od propisanih u Republici Srbiji ili za povećanje nivoa zaštite životne sredine u odsustvu tehničke regulative
Državna pomoć za ulaganje radi dostizanja viših standarda usklađena je ako ulaganje omogućava korisniku:
1) da poveća nivo zaštite životne sredine kao rezultat njegove aktivnosti iznad propisanih standarda u Republici Srbiji, ili;
2) da poveća nivo zaštite životne sredine kao rezultat njegovih aktivnosti u odsustvu propisane tehničke regulative za zaštitu životne sredine u Republici Srbiji.
Državna pomoć iz stava 1. ovog člana nije usklađena ako se dodeljuje za dostizanje standarda u Republici Srbiji koji su propisani, ali se još ne primenjuju.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, državna pomoć je usklađena ako se dodeljuje za:
1) nabavku novih transportnih vozila za drumski, železnički, unutrašnji plovni i rečni saobraćaj u skladu sa propisanim standardima Republike Srbije, pod uslovom da se nabavka sprovede pre početka primene standarda, a za koje ne postoji obaveza primene na vozila, koja su kupljena pre početka primene standarda;
2) prilagođavanje postojećih transportnih vozila za drumski, železnički, unutrašnji plovni i rečni saobraćaj, ako standardi Republike Srbije nisu u primeni na dan početka korišćenja tih vozila i da se, kada počnu sa primenom, ti standardi ne primenjuju retroaktivno na ta vozila.
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja neophodni da bi se dostigli viši standardi od propisanih u Republici Srbije ili povećao nivo zaštite životne sredine u odsustvu tehničke regulative Republike Srbije.
Opravdani troškovi iz stava 4. ovog člana utvrđuju se na sledeći način:
1) ako se troškovi ulaganja u zaštitu životne sredine jasno mogu identifikovati u ukupnim troškovima ulaganja, opravdani troškovi su ti zasebni troškovi koji se odnose na zaštitu životne sredine;
2) u svim ostalim slučajevima troškovi ulaganja u zaštitu životne sredine identifikuju se u odnosu na slično, ekološki manje prihvatljivo ulaganje koje bi inače bilo sprovedeno u odsustvu državne pomoći, pri čemu razlika između troškova oba ulaganja predstavlja opravdane troškove za zaštitu životne sredine.
Troškovi koji nisu direktno povezani sa postizanjem višeg nivoa zaštite životne sredine ne predstavljaju opravdane troškove.
Intenzitet državne pomoći je do 40% opravdanih troškova, a najviše 15 miliona evra po učesniku na tržištu.
Intenzitet državne pomoći može da se poveća za 10% za učesnika na tržišta koji se razvrstava u srednja pravna lica (u daljem tekstu: srednje pravno lice) i za 20% učesniku na tržištu koji se razvrstava u mala pravna lica (u daljem tekstu: malo pravno lice).
Intenzitet državne pomoći može da se poveća za 15% za ulaganja koja se vrše u području nivoa 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica čiji je bruto društveni proizvod (u daljem tekstu: BDP) po stanovniku niži ili jednak 75% proseka u EU-27.
Državna pomoć za rano usklađivanje sa novim standardima Republike Srbije
Državna pomoć za rano usklađivanje sa novim standardima se smatra usklađenom ako su novi standardi propisani, a ulaganje se realizuje i završava najranije godinu dana pre početka primene tih standarda.
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja neophodni da bi se prevazišli standardi Republike Srbije koji su već u primeni i odnose se na:
1) troškove koji se jasno mogu identifikovati u ukupnim troškovima ulaganja i izdvojiti kao zasebno ulaganje, a odnose se na ulaganje u zaštitu životne sredine;
2) u svim ostalim slučajevima troškovi ulaganja u zaštitu životne sredine identifikuju se u odnosu na slično, ekološki manje prihvatljivo ulaganje koje bi inače bilo izvedeno u odsustvu državne pomoći, pri čemu razlika između troškova oba ulaganja predstavlja opravdane troškove za zaštitu životne sredine.
Troškovi koji nisu direktno povezani za rano usklađivanje sa novim standardima ne predstavljaju opravdane troškove.
Intenzitet državne pomoći ne prelazi:
1) 20% opravdanih troškova za mala pravna lica, 15% opravdanih troškova za srednja pravna lica i 10% opravdanih troškova za velika pravna lica ako se ulaganje završi tri ili više godina pre početka primene novog standarda Republike Srbije;
2) 15% opravdanih troškova za mala pravna lica, 10% opravdanih troškova za srednja pravna lica i 5% opravdanih troškova za velika pravna lica ako se ulaganje završi između jedne i tri godine pre početka primene novog standarda Republike Srbije.
Intenzitet državne pomoći može se povećati za 15% za ulaganja koja se vrše u području nivoa 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica čiji je BDP po stanovniku niži ili jednak 75% proseka u EU-27.
Iznos državne pomoći iz st. 4 i 5. ovog člana je najviše do 15 miliona evra.
Državna pomoć za ulaganje u mere energetske efikasnosti
Državna pomoć za ulaganje u mere energetske efikasnosti smatra se usklađenom ako se učesniku na tržištu omogućava da dostigne viši nivo energetske efikasnosti od propisane standardima.
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja neophodni za postizanje višeg nivoa energetske efikasnosti i odnose se na:
1) troškove povezane sa energetskom efikasnošću ako se jasno mogu identifikovati u ukupnim troškovima ulaganja kao posebno ulaganje;
2) sve ostale slučajeve u kojima se troškovi ulaganja u energetsku efikasnost identifikuju u odnosu na slično, ekološki manje prihvatljivo ulaganje koje bi inače bilo izvedeno u odsustvu državne pomoći, pri čemu razlika između troškova oba ulaganja predstavlja opravdane troškove za mere energetske efikasnosti.
Troškovi koji nisu direktno povezani sa postizanjem višeg nivoa energetske efikasnosti ne predstavljaju opravdane troškove.
Državna pomoć za ulaganje u mere energetske efikasnosti nije usklađena ako se dodeljuje učesniku na tržištu za dostizanje propisanih standarda u Republici Srbiji a koji se još ne primenjuju.
Intenzitet državne pomoći je do 30% opravdanih troškova.
Intenzitet državne pomoći može se povećati za 20% za državnu pomoć koja se dodeljuje malim pravnim licima i za 10% državne pomoć koja se dodeljuje srednjim pravnim licima.
Intenzitet državne pomoći može se povećati za 15% za ulaganja koja se vrše u području nivoa 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica čiji je BDP po stanovniku niži ili jednak 75% proseka u EU-27.
Iznos državne pomoći iz st. 4-6. ovog člana je najviše do 15 miliona evra.
Državna pomoć za ulaganje u projekte energetske efikasnosti objekata
Opravdani troškovi za državnu pomoć za ulaganje u projekte energetske efikasnosti objekata su troškovi projekta energetske efikasnosti koji se odnose na zgrade.
Državna pomoć je usklađena ako se dodeljuje u obliku finansijskog doprinosa, vlasničkog kapitala, garancije ili zajma fondu za energetsku efikasnost, odnosno drugom finansijskom posredniku, koji će je u potpunosti preneti krajnjim korisnicima koji su vlasnici zgrada ili zakupci.
Finansijski doprinos iz stava 2. ovog člana je javno ulaganje u fond za energetsku efikasnost ili drugog finansijskog posrednika za potrebe daljeg ulaganja u projekte energetske efikasnosti u objektima, pri čemu se iznos i prihodi vraćaju javnom ulagaču po završetku projekta.
Državna pomoć koju fond za energetsku efikasnost ili drugi finansijski posrednik dalje dodeljuje za prihvatljive projekte energetske efikasnosti može biti u obliku zajma ili garancije.
Nominalna vrednost zajma ili garantovanog iznosa je najviše do deset miliona evra po projektu po krajnjem korisniku, dok pokrivenost iznosa garancijom po pravilu ne može preći 80% iznosa osnovnog zajma.
Vlasnik objekta je dužan da fondu za energetsku efikasnost ili drugom finansijskom posredniku vrati iznos koji ne može biti manji od iznosa nominalne vrednosti zajma.
Državnom pomoći za energetsku efikasnost mora da se podstakne dodatna ulaganja privatnih ulagača koji moraju učestvovati sa najmanje 30% ukupnog finansiranja predviđenog za projekat energetske efikasnosti.
Učešće privatnih ulagača može se sagledavati na nivou fonda za energetsku efikasnost i/ili na nivou pojedinačnog projekta energetske efikasnosti, tako da se postigne minimum ulaganja iz stava 7. ovog člana.
Davalac državne pomoći može da osnuje fond za energetsku efikasnost i/ili može da koristi finansijske posrednike prilikom dodele pomoći za energetsku efikasnost, pri čemu moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) upravnici finansijskih posrednika, kao i menadžeri fondova za energetsku efikasnost, biraju se putem otvorenog, transparentnog i nediskriminatornog postupka u skladu sa zakonom, pri čemu se može zahtevati da ispunjavaju unapred definisane kriterijume koji su objektivno opravdani prirodom ulaganja;
2) nezavisni privatni ulagači biraju se putem otvorenog, transparentnog i nediskriminatornog postupka u skladu sa zakonom u cilju uspostavljanja odgovarajućih aranžmana za podelu rizika i nagrade, pri čemu će, za ulaganja koja nisu garancije, asimetrična podela dobiti imati prednost u odnosu na zaštitu od gubitaka, a ako privatni investitori nisu izabrani takvim pozivom, pravičnu stopu prinosa privatnim investitorima utvrdiće nezavisni stručnjak odabran putem otvorenog, transparentnog i nediskriminatornog poziva;
3) u slučaju asimetrične podele gubitaka između javnih i privatnih ulagača prvi gubitak koji preuzima javni ulagač ograničen je na 25% ukupnog iznosa ulaganja;
4) u slučaju garancija, stopa garancije je ograničena na 80% a ukupni gubici koje preuzima davalac državne pomoći ograničeni su na 25% osnovnog zagarantovanog portfelja;
5) ulagačima mora biti dozvoljeno da budu zastupljeni u organima upravljanja fonda za energetsku efikasnost ili finansijskom posredniku, kao što je nadzorni odbor ili savetodavni odbor;
6) fond za energetsku efikasnost ili finansijski posrednik osniva se u skladu sa važećim zakonima, a davalac državne pomoći mora da obezbedi postupak detaljne analize (due diligence) da bi se obezbedila komercijalno zdrava strategija ulaganja u svrhu sprovođenja mere pomoći za energetsku efikasnost.
Samo garancije koje pokrivaju očekivane gubitke osnovnog zagarantovanog portfelja mogu se pružiti besplatno, a ako garancija uključuje i pokriće neočekivanih gubitaka, finansijski posrednik je dužan da plati premiju garancije u skladu sa tržišnim uslovima za deo garancije koji pokriva neočekivane gubitke.
Finansijski posrednik, uključujući fondove za energetsku efikasnost, posluju u skladu sa tržišnim principima (na komercijalnoj osnovi, vodeći se prevashodno profitabilnošću) i moraju da ispune sledeće uslove, i to da:
1) postupaju sa pažnjom profesionalnog menadžera u dobroj veri i izbegava sukob interesa, u vezi sa čime se primenjuju najbolje prakse i regulatorni nadzor;
2) je njihova naknada u skladu sa tržišnim uslovima (npr. u slučaju kada se menadžer ili finansijski posrednik bira putem otvorenog, transparentnog i nediskriminatornog javnog poziva, na osnovu objektivnih kriterijuma povezanih sa iskustvom, stručnošću i operativnim i finansijskim kapacitetima);
3) primaju naknadu koja je povezana sa učinkom ili učestvuju u riziku ulaganja istovremenim ulaganjem sopstvenih sredstava da bi se osiguralo da njihovi interesi budu trajno usklađeni sa interesima javnog ulagača;
4) utvrde strategiju ulaganja, kriterijume i predloženi rok ulaganja u projekte energetske efikasnosti, i time unapred utvrđuje finansijsku održivost i njihov očekivani uticaj na energetsku efikasnost;
5) postoji jasna i realna strategija izlaska za javna sredstva uložena u fond za energetsku efikasnost ili dodeljena finansijskom posredniku, da bi se omogućilo finansiranje projekata energetske efikasnosti na tržištu, kada tržište na to bude spremno.
Državna pomoć za visokoefikasnu kogeneraciju
Državna pomoć za ulaganje u visokoefikasnu kogeneraciju dodeljuje se samo za novoizgrađene ili obnovljene kapacitete.
Ulaganjem u visokoefikasnu kogeneraciju mora da se obezbedi ukupna ušteda primarne energije u poređenju sa odvojenom proizvodnjom toplotne i električne energije.
Rezultat poboljšanja postojeće jedinice za kogeneraciju ili pretvaranja postojeće jedinice za proizvodnju električne energije u jedinicu za kogeneraciju se sastoji u uštedi primarne energije u poređenju sa prvobitnom situacijom koja ne uključuje ulaganje.
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja u opremu potrebnu da bi postrojenje funkcionisalo kao postrojenje za visokoefikasnu kogenerciju u poređenju sa konvencionalnim postrojenjima za električnu ili toplotnu energiju istog kapaciteta ili dodatni troškovi ulaganja za nadogradnju, kojim se omogućava viši stepen efikasnosti iako je postojeće postrojenje dovoljno visoko efikasno prema odgovarajućim standardima.
Intenzitet državne pomoći je do 45% opravdanih troškova, a najviše 15 miliona evra.
Intenzitet državne pomoći može se povećati za 20% za državnu pomoć koja se dodeljuje malim pravnim licima i za 10% za državnu pomoć koja se dodeljuje srednjim pravnim licima.
Intenzitet državne pomoći može se povećati za 15% za ulaganja koja se vrše u području nivoa 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica čiji je BDP po stanovniku niži ili jednak 75% proseka u EU-27.
Operativna državna pomoć za podsticanje proizvodnje električne energije iz visokoefikasne kogeneracije usklađena je ako se dodeljuje pod uslovima iz člana 14. ove uredbe.
Državna pomoć za ulaganje u podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora
Državna pomoć za ulaganje u podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora usklađena je u smislu člana 3. ove uredbe ako se dodeljuje za ulaganje u proizvodnju održivih biogoriva koja nisu zasnovana na prehrambenim sirovinama, kao i za ulaganje u prenamenu postojećih postrojenja za proizvodnju biogoriva iz prehrambenih sirovina u postrojenja za proizvodnju naprednih biogoriva ako se na takav način proizvodnja iz prehrambenih sirovina smanji srazmerno novom kapacitetu.
Državna pomoć iz stava 1. ovog člana ne dodeljuje se za proizvodnju biogoriva koja su obavezna u snabdevanju ili za dalje mešanje, kao i za hidroenergetska postrojenja koje nisu u skladu sa propisom o zaštiti životne sredine.
Državna pomoć je usklađena ako se dodeljuje samo za nova postrojenja, pre puštanja u rad i ako ne zavisi od proizvodnog učinka.
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja neophodni za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, i to:
1) kao troškovi ulaganja u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koji se mogu identifikovati u ukupnim troškovima ulaganja kao zasebno ulaganje (npr. u slučaju kada trošak ulaganja u vezi sa obnovljivom energijom može lako da se prepozna kao dodatna komponenta na već postojeće postrojenje);
2) ako se troškovi ulaganja u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora mogu identifikovati prema sličnom, manje ekološki prihvatljivom ulaganju koje bi bilo pouzdano izvedeno u odsustvu državne pomoći, opravdani troškovi predstavljaju razliku između troškova oba ulaganja;
3) za mala postrojenja za koja se ne može uspostaviti manje ekološki prihvatljivo ulaganje (npr. ne postoji postrojenje određene veličine ili kapaciteta), opravdani troškovi predstavljaju ukupne troškovi ulaganja za postizanje višeg nivoa zaštite životne sredine.
Troškovi koji nisu direktno povezani sa postizanjem višeg nivoa zaštite životne sredine ne predstavljaju opravdane troškove.
Intenzitet državne pomoći ne može preći:
1) 45% opravdanih troškova ako se opravdani troškovi izračunavaju na osnovu stava 4. tač. 1) ili 2) ovog člana;
2) 30% opravdanih troškova ako se opravdani troškovi izračunavaju na osnovu stava 4. tačke 3) ovog člana.
Intenzitet državne pomoći može se povećati za 20% ako se državna pomoć dodeljuje malim pravnim licima i za 10% ako se dodeljuje srednjim pravnim licima.
Intenzitet državne pomoći može se povećati za 15% za ulaganja koja se vrše u području nivoa 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica čiji je BDP po stanovniku niži ili jednak 75% proseka u EU-27.
Ako se državna pomoć dodeljuje u konkurentnom postupku na osnovu jasnih, transparentnih i nediskriminatornih kriterijuma, u kome mogu učestvovati svi zainteresovani učesnici na tržištu na nediskriminatornoj osnovi, intenzitet državne pomoći može dostići 100% opravdanih troškova, pod uslovom da:
1) je iznos sredstava za finansiranje troškova ograničen,
2) postupak omogućava selektivnost odnosno onemogućava da svi zainteresovani učesnici dobiju državnu pomoć,
3) je odluka davaoca zasnovana na početnoj (inicijalnoj) ponudi koju je ponuđač podneo, uz zabranu naknadnih pregovora.
Iznos državne pomoći iz st. 6-8. ovog člana je najviše do 15 miliona evra.
Operativna pomoć za podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora
Operativna pomoć za podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora usklađena je ako se dodeljuje u konkurentnom postupku na osnovu jasnih, transparentnih i nediskriminatornih kriterijuma koji su dostupni svim proizvođačima koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora energije na nediskriminatornoj osnovi.
Postupak iz stava 1. ovog člana može sadržati ograničenja u pogledu određene tehnologije, ako bi u suprotnom postupak koji je otvoren za sve proizvođače doveo do manje optimalnog rezultata i koji se ne može rešiti oblikovanjem postupka na drugačiji način, a naročito u vezi sa:
1) dugoročnim potencijalom nove i inovativne tehnologije; ili
2) potrebom za postizanjem diversifikacije; ili
3) mrežnim ograničenjima i stabilnošću mreže; ili
4) sistemskim (integracionim) troškovima; ili
5) potrebom da se izbegne narušavanje tržišta sirovina koja zavise od biomase.
Državna pomoć iz stava 1. ovog člana dodeljuje se za nove i inovativne tehnologije obnovljivih izvora energije u konkurentnom postupku koje je otvoreno za najmanje jednu takvu tehnologiju na osnovu jasnih, transparentnih i nediskriminatornih kriterijuma.
Državna pomoć dodeljuje se u konkurentnom postupku za najviše 5% planiranog novog godišnjeg kapaciteta električne energije iz obnovljivih izvora energije a najviše 150 miliona evra.
Državna pomoć se dodeljuje u obliku premija koja se dodaje na tržišnu cenu po kojoj proizvođači prodaju svoju električnu energiju direktno na tržištu, pod uslovom da cena nije negativna.
Korisnici državne pomoći preuzimaju balansnu odgovornost, koju mogu da prenesu na drugu balansno odgovornu stranu u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike i pravilima o radu tržišta.
Izuzetno od obaveze sprovođenja postupka iz stava 1. ovog člana, državna pomoć može se dodeliti neposredno za postrojenja sa instalisanim kapacitetom električne energije manjim od 1 MW za proizvodnju električne energije iz svih obnovljivih izvora, osim iz energije vetra za koju se ovakva pomoć može dodeliti za postrojenja sa instalisanim kapacitetom proizvodnje električne energije manjim od 6 MW ili za postrojenja sa manje od šest (6) proizvodnih jedinica.
Na pomoć iz stava 7. ovog člana shodno se primenjuju uslovi iz st. 5. i 6. ovog člana i člana 15. st. 5-8. ove uredbe.
Izuzetno, uslovi iz stava 8. ovog člana ne odnose se na državnu pomoć za postrojenja sa instalisanim kapacitetom manjim od 500 kW za proizvodnju električne energije iz svih obnovljivih izvora, osim iz energije vetra za koju se ova pomoć može dodeliti za postrojenja sa instalisanim kapacitetom proizvodnje električne energije manjim od 3 MW ili postrojenjima sa manje od tri (3) proizvodne jedinice.
U svrhu izračunavanja gornjih maksimalnih kapaciteta iz st. 7. i 9. ovog člana, postrojenja sa zajedničkom tačkom priključenja na električnu mrežu smatraju se jednim postrojenjem.
Iznos državne pomoći iz stava 7. ovog člana je najviše do 15 miliona evra po učesniku na tržištu po projektu.
Državna pomoć iz ovog člana dodeljuje se dok postrojenje koje proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora ne bude u potpunosti amortizovano, u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim principima.
Operativna pomoć za podsticanje električne energije iz obnovljivih izvora uvek se umanjuje za iznos prethodno dodeljene državne pomoć za ulaganje, bez obzira da li je sproveden konkurentan postupak ili ne.
Operativna državna pomoć za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u malim postrojenjima
Operativna državna pomoć za podsticanje energije iz obnovljivih izvora u malim postrojenjima usklađena je ako se dodeljuje postrojenjima instalisane snage manje od 500 kW za proizvodnju energije iz svih obnovljivih izvora, osim iz energije vetra za koju se ova pomoć dodeljuje postrojenjima sa instalisanim kapacitetom proizvodnje električne energije manjim od 3 MW ili postrojenjima sa manje od tri (3) proizvodne jedinice, odnosno za biogoriva sa instalisanim kapacitetom manjim od 50 000 tona godišnje.
Državna pomoć za biogoriva u smislu stava 1. ovog člana dodeljuje se postrojenjima za proizvodnju održivih biogoriva koja nisu zasnovana na prehrambenim sirovinama.
Državna pomoć nije usklađena ako se dodeljuje za biogoriva koja podležu obavezi snabdevanja ili za dalje mešanje.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, operativna državna pomoć može se dodeliti postrojenjima koja proizvode biogoriva zasnovana na prehrambenim sirovinama koja su započela sa radom pre 31. decembra 2020. godine i još uvek nisu u potpunosti amortizovana a najkasnije do 31. decembra 2027. godine.
U svrhu izračunavanja maksimalnih kapaciteta, mala postrojenja sa zajedničkom tačkom priključenja na električnu mrežu smatraju se jednim postrojenjem.
Državna pomoć po jedinici energije ne sme da pređe razliku između ukupnih nivelisanih troškova proizvodnje energije iz konkretnog obnovljivog izvora i tržišne cene predmetnog oblika energije, a najviše 15 miliona evra po učesniku na tržištu po projektu.
Nivelisani troškovi iz stava 6. ovog člana ažuriraju se redovno i najmanje svake godine.
Maksimalna stopa prinosa korišćena za izračunavanje nivelisanih troškova ne sme da pređe relevantnu stopu zamene uvećanu za premiju od 100 baznih poena.
Relevantna stopa zamene (swap rate) je stopa zamena valute u kojoj se državna pomoć dodeljuje sa dospećem u roku koji odražava period amortizacije postrojenja za koja se dodeljuje državna pomoć.
Državna pomoć iz ovog člana dodeljuje se dok postrojenje ne bude u potpunosti amortizovano u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim principima.
Operativna državna pomoć za podsticanje energije iz obnovljivih izvora u malim postrojenjima uvek se umanjuje za iznos prethodno dodeljene državne pomoć za ulaganje, bez obzira da li je sproveden konkurentan postupak ili ne.
Operativna državna pomoć za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora izuzev električne energije
Operativna državna pomoć za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, izuzev električne energije, je usklađena pod sledećim uslovima:
1) da pomoć po jedinici energije ne prelazi razliku između ukupno nivelisanih troškova proizvodnje energije prema određenoj tehnologiji i tržišne cene predmetnog oblika energije,
2) da ukupno nivelisani troškovi proizvodnje mogu uključiti uobičajeni povraćaj kapitala, dok se iznos ukupnog ulaganja prilikom obračuna ukupnih nivelisanih troškova proizvodnje za iznos prethodno dodeljene državne pomoć za ulaganje,
3) da se proizvodni troškovi ažuriraju najmanje jedanput godišnje,
4) da se državna pomoć iz ovog člana dodeljuje dok postrojenje ne bude u potpunosti amortizovano u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim principima.
Operativna državna pomoć za postojeća postrojenja na biomasu nakon amortizacije
Operativna državna pomoć za postojeća postrojenja na biomasu nakon amortizacije postrojenja je usklađena ako davalac dokaže da su operativni troškovi korisnika (proizvođača) nakon amortizacije postrojenja i dalje veći od tržišne cene energije koja se proizvodi u postrojenju pri čemu:
1) se pomoć dodeljuje na osnovu energije proizvedene iz obnovljivih izvora,
2) iznos pomoći nadoknađuje razliku između operativnih troškova korisnika prilikom proizvodnje i tržišne cene energije,
3) je uspostavljen mehanizam nadzora kojim se kontinuirano vrši provera da li su operativni troškovi još uvek veći od tržišne cene energije, koji je zasnovan na ažurnim informacijama o proizvodnim troškovima i sprovodi se najmanje jednom godišnje.
Operativna državna pomoć za postojeća postrojenja na biomasu nakon amortizacije je usklađena ako davalac dokaže da je, nezavisno od tržišne cene te energije, upotreba fosilnih goriva kao resursa ekonomičnija od korišćenja biomase, pri čemu:
1) se pomoć dodeljuje na osnovu energije proizvedene iz obnovljivih izvora,
2) iznos državne pomoći nadoknađuje razliku između operativnih troškova proizvodnje na biomasu konkretnog korisnika u poređenju sa proizvodnjom na alternativna fosilna goriva;
3) su dostavljeni verodostojni dokazi koji pokazuju da bi bez državne pomoći došlo do prelaska s korišćenja biomase na fosilna goriva unutar istog postrojenja,
4) je uspostavljen mehanizam nadzora kojim se kontinuirano vrši provera da li je korišćenje fosilnih goriva isplativije od korišćenja biomase, koji je zasnovan na ažurnim informacijama o proizvodnim troškovima i sprovodi se najmanje jednom godišnje.
Operativna državna pomoć dodeljena primenom tržišnog mehanizma kroz sertifikate
Operativna državna pomoć za obnovljive izvore energije dodeljena primenom tržišnih mehanizama, kao što su zeleni sertifikati, koji obezbeđuju svim proizvođačima obnovljive energije indirektnu korist od garantovane potražnje za njihovom energijom po ceni većoj od tržišne cene za konvencionalnu energiju je usklađena pod sledećim uslovima:
1) ako se cena zelenih sertifikata ne određuje unapred nego zavisi od ponude i tražnje na tržištu;
2) ako je pomoć neophodna da se obezbedi održivost odgovarajućih izvora obnovljive energije;
3) ako šema državne pomoći ne omogućava prekomernu naknadu protekom vremena ili u zavisnosti od vrste tehnologije, ili prekomernu naknadu za pojedinačne tehnologije koje se manje koriste a uvedeni su različiti nivoi sertifikata po jedinici proizvodnje;
4) ako ne destimuliše proizvođače obnovljive energije da postanu konkurentniji.
Državna pomoć dodeljena pomoću zelenih sertifikata nije usklađena ako se dodeljuje prema uslovima koji bi potencijalnim korisnicima obezbeđivali veći nivo podsticaja, osim u slučaju kada davalac dokaže potrebu za diferencijacijom u prelaznom periodu prelaska na subvencije u obliku premije iznad tržišne cene.
Državna pomoć iz ovog člana uvek se umanjuje za iznos prethodno dodeljene državne pomoć za ulaganje.
Državna pomoć za prikupljanje i skladištenje ugljenika (tehnologija CCS)
Državna pomoć za prikupljanje i skladištenje ugljenika smatra se usklađenom ako se dodeljuje za investicije u tehnologiju CCS i kao operativna državna pomoć.
Državna pomoć iz stava 1. ovog člana dodeljuje se radi podsticanja ulaganja u elektrane (uključujući elektrane na fosilna goriva, biomasu i koje rade kombinovano) ili drugo industrijsko postrojenje koje je opremljeno skladištima objektima za transport i skladištenje CO2, odnosno pojedinačnim elementima lanca tehnologije CCS.
Državna pomoć za prikupljanje i skladištenje ugljenika (tehnologija CCS) ne odnosi se na elektrane i industrijska postrojenja koja emituju CO2 nego isključivo za troškove koji proizlaze iz projekta povezanog sa instaliranjem tehnologije CCS.
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja u prikupljanje, prenos i skladištenje emitovanog CO2, odnosno kao nedostatak finansijskih sredstava u poređenju sa konvencionalnim tehnologijama koje ne podrazumevaju navedenu tehnologiju.
Iznos državne pomoći za prikupljanje i skladištenje ugljenika je najviše do 50 miliona EUR po investicionom projektu.
Državna pomoć u obliku smanjenja dažbina na životnu sredinu
Državna pomoć u obliku smanjenja dažbina na životnu sredinu smatra se usklađenom ako se dodeljuje u obliku šeme državne pomoći.
Korisnici državne pomoći iz stava 1. ovog člana biraju se na osnovu transparentnih i objektivnih kriterijuma i plaćaju najmanje iznos dažbina koji odgovara minimalnom nivou oporezivanja u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine.
Šema državne pomoći u obliku smanjenja dažbina zasniva se na smanjenju primenljive stope dažbina na životnu sredinu ili na plaćanju fiksnog iznosa naknade ili na kombinaciji navedenih mehanizama.
Državna pomoć ne dodeljuje se za biogoriva koja podležu obavezi snabdevanja ili daljeg mešanja.
Državna pomoć za ulaganje u remedijaciju kontaminiranih lokacija
Državna pomoć za ulaganje u remedijaciju kontaminiranih lokacija usklađena je u smislu člana 3. ove uredbe ako ulaganje dovodi do sanacije štete prema životnoj sredini, uključujući štetu u vidu pogoršanja kvaliteta zemljišta ili površinskih ili podzemnih voda.
Državna pomoć iz ovog člana ne dodeljuje se pravnom ili fizičkom licu koje odgovorno za štetu prema životnoj sredini u skladu sa zakonom (načelo zagađivač plaća).
Državna pomoć za ulaganje u remedijaciju kontaminiranih lokacija može se dodeliti licu koje je zaduženo za izvođenje radova na sanaciji ili dekontaminaciji lokacija, ako nije identifikovano odgovorno lice ili odgovorno lice ne može da snosi troškove u skladu sa propisima.
Opravdani troškovi su troškovi nastali tokom sanacije, umanjeni za povećanje vrednosti zemljišta.
Svi troškovi koje je učesnik na tržištu preuzeo za sanaciju svog lokaliteta, bez obzira da li se takvi troškovi mogu prikazati kao osnovno sredstvo u njegovom bilansu stanja, smatraju se opravdanim troškovima ulaganja u slučaju sanacije zagađenih lokacija.
Procenu povećanja vrednosti zemljišta koje je rezultat sanacije vrši nezavisni procenitelj.
Intenzitet državne pomoći je do 100% opravdanih troškova, a najviše do 20 miliona evra po učesniku na tržištu po projektu ulaganja.
Državna pomoć za ulaganje u energetski efikasno daljinsko grejanje i hlađenje
Državna pomoć za ulaganje u energetski efikasno daljinsko grejanje i hlađenje usklađena je ako se dodeljuje za ulaganje u proizvodnju i distributivnu mrežu.
Opravdani troškovi za ulaganje u proizvodnju su dodatni troškovi ulaganja potrebnih za izgradnju, proširenje i obnovu jedne ili više proizvodnih jedinica kako bi funkcionisale kao energetski efikasan sistem daljinskog grejanja i hlađenja u poređenju sa konvencionalnom proizvodnjom.
Ulaganje mora biti sastavni deo energetski efikasnog sistema daljinskog grejanja i hlađenja.
Intenzitet državne pomoći za proizvodni pogon je do 45% opravdanih troškova.
Intenzitet državne pomoći iz stava 4. ovog člana može se povećati za 20% ako se državna pomoć dodeljuje malim pravnim licima i za 10% ako se dodeljuje srednjim pravnim licima.
Intenzitet državne pomoći može se povećati za 15% za ulaganja koje se vrši u području nivoa 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica čiji je BDP po stanovniku niži ili jednak 75% proseka u EU-27.
Opravdani troškovi za ulaganje u distributivnu mrežu su ukupni troškovi ulaganja u tu mrežu.
Iznos državne pomoći za ulaganje u distributivnu mrežu ne može da pređe razliku između opravdanih troškova i operativne dobiti, pri čemu se operativna dobit oduzima od opravdanih troškova unapred ili putem mehanizma povraćaja novca, a najviše 20 miliona evra po učesniku na tržištu po projektu.
Državna pomoć za ulaganje u reciklažu i ponovnu upotrebu otpada
Državna pomoć za ulaganje u reciklažu i ponovnu upotrebu otpada usklađena je ako se dodeljuje za reciklažu i ponovnu upotrebu otpada koji su proizveli drugi učesnici na tržištu i koji bi se inače odlagali ili bi se tretirali na ekološki manje prihvatljiv način.
Državna pomoć iz stava 1. ovog člana ne oslobađa zagađivača troškova koje bi trebalo da snosi u skladu sa zakonom i koji se smatraju normalnim troškovima u poslovanju zagađivača.
Ulaganje iz stava 1. ovog člana mora da dovede do povećanja tražnje za materijalima koji se recikliraju, kao i povećanja obima organizovanja i sakupljanja tih materijala, pri čemu ulaganje obuhvata i prevazilazi poslednja tehnološka dostignuća.
Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja neophodni za realizaciju ulaganja koje vodi ka boljim ili efikasnijim aktivnostima recikliranja ili ponovne upotrebe u poređenju sa konvencionalnim postupkom ponovne upotrebe i reciklažnim aktivnostima istog kapaciteta koji bi bio izgrađen u odsustvu državne pomoći.
Intenzitet državne pomoći je do 35% opravdanih troškova.
Intenzitet državne pomoći iz stava 5. ovog člana može se povećati za 20% ako se državna pomoć dodeljuje malim pravnim licima i za 10% ako se dodeljuje srednjim pravnim licima.
Intenzitet državne pomoći može se povećati za 15% za ulaganja koje se vrši u području nivoa 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica čiji je BDP po stanovniku niži ili jednak 75% proseka u EU-27.
Državna pomoć za ulaganje u energetsku infrastrukturu
Državna pomoć za ulaganje u energetsku infrastrukturu usklađena je ako se dodeljuje za energetsku infrastrukturu koja se nalazi u području nivoa 2 nomenklature statističkih teritorijalnih jedinica čiji je BDP po stanovniku niži ili jednak 75% proseka u EU-27.
Energetskom infrastrukturom u smislu ove uredbe smatra se svaka fizička oprema ili objekat koji sa nalazi u Republici Srbiji ili povezuje Republiku Srbiju sa najmanjem jednom zemljom, a razvrstava se u infrastrukturu za električnu energiju, infrastrukturu za gas, infrastrukturu za naftu i infrastrukturu za CO2.
Energetska infrastruktura je dostupna pod uslovima i na način iz propisa Republike Srbije koji uređuju oblast energetike.
Opravdani troškovi su troškovi ulaganja u energetsku infrastrukturu.
Iznos državne pomoći ne može da pređe razliku između opravdanih troškova i operativne dobiti ulaganja, pri čemu se operativna dobit oduzima od opravdanih troškova unapred ili putem mehanizma povraćaja novca, a najviše 50 miliona evra po učesniku na tržištu po projektu ulaganja.
Državna pomoć za izradu studije životne sredine
Opravdani troškovi za državnu pomoć za izradu studije životne sredine su troškovi izrade studije, uključujući energetske preglede, direktno povezane sa ulaganjima u skladu sa ovom uredbom.
Intenzitet državne pomoći je do 50% opravdanih troškova.
Intenzitet državne pomoći može se povećati za 20% za studije preduzete u ime malih pravnih lica i za 10% za studije preduzete u ime srednjih pravnih lica.
Državna pomoć ne dodeljuje se velikim pravnim licima za energetske preglede koje sprovode nezavisni kvalifikovani i/ili akreditovani stručnjaci po tržišnim uslovima ili nezavisni organi i skladu sa zakonom, osim ako se energetski pregled sprovodi pored obaveznog energetskog pregleda u skladu sa zakonom.
Državna pomoć za adekvatnost proizvodnje
Državna pomoć za mere adekvatnosti proizvodnje proizvođačima električne energije smatra se usklađenom ako se time obezbeđuje stabilno i kontinuirano snabdevanje tržišta električnom energijom, podsticanjem investicija u proizvodne kapacitete, odnosno dodeljivanjem državne pomoći proizvođačima za osiguranje raspoloživosti proizvodnih kapaciteta.
Državna pomoć iz stava 1. ovog člana je investiciona ili operativna državna pomoć.
Ukupan iznos državne pomoći ne može da pređe iznos razumne stope prinosa kod korisnika, pri čemu se smatra da konkurentan postupak nadmetanja uvek dovodi do prihvatljivih stopa prinosa u uobičajenim okolnostima.
Iznos državne pomoći u obliku mere adekvatnosti proizvodnje je najviše do 15 miliona EUR po projektu po učesniku na tržištu.
Investiciona državna pomoć za izmeštanje privrednih subjekata na nove lokacije radi zaštite životne sredine usklađena je:
1) ako je promena lokacije izvršena iz razloga zaštite životne sredine ili sprečavanja štete za životnu sredinu, na osnovu odluke nadležnog organa, sudske presude ili rezultata sporazuma učesnika na tržištu sa nadležnim organima,
2) ako učesnik na tržištu zadovoljava najviše standarde zaštite životne sredine koji se primenjuju na novoj lokaciji nakon izmeštanja.
Korisnik državne pomoći za izmeštanje je učesnik na tržištu koji ima sedište u urbanom području ili u posebnim sredinama u Republici Srbiji zaštićenim zakonom kao prirodna staništa biljnog i životinjskog sveta, koji obavljaju delatnost u skladu sa zakonom, ali zbog većeg stepena zagađivanja životne sredine izazvanog tim aktivnostima, moraju da budu izmeštena na drugu lokaciju.
Iznos opravdanih troškova za izmeštanje predstavlja razliku između prihoda (od prodaje ili iznajmljivanja napuštenog postrojenja ili zemljišta, naknade plaćene privrednom subjektu u slučaju eksproprijacije, svih drugih prihoda povezanih sa izmeštanjem postrojenja, naročito u trenutku izmeštanja koja proizlazi iz unapređenja tehnologije i računovodstvene dobiti u vezi sa boljom upotrebom postrojenja, investicije u vezi sa povećanjem kapaciteta) i troškova (troškova povezanih s kupovinom zemljišta, odnosno izgradnjom ili kupovinom novog postrojenja istog kapaciteta, kao postrojenja koja su napuštena, troškova penala koje snosi privredni subjekat zbog raskida ugovora o zakupu zemljišta ili zgrade ako je zbog odluke nadležnog organa o promeni lokacije došlo do prevremenog raskida ugovora).
Intenzitet državne pomoći iznosi:
1) za velika pravna lica do 65% opravdanih troškova;
2) za srednja pravna lica do 75% opravdanih troškova;
3) za mala pravna lica do 85% opravdanih troškova.
Državna pomoć u obliku sistema trgovanja dozvolama za emisijama štetnih gasova
Državna pomoć kroz trgovinu dozvolama za emisiju štetnih gasova smatra se usklađenom ako je dodeljena na osnovu šeme, a ukupan iznos propisan dozvolom koju izdaje Republika Srbija za trgovanje emisijama štetnih gasova s ciljem smanjenja emisija zagađivača (npr. radi smanjenja emisije NOx) ili prava dodeljenih na osnovu njih, manji su od ukupnih očekivanih potreba učesnika na tržištu koji emituju štetne supstance, pri čemu ti zagađivači moraju ili da smanje svoje emisije ili da obezbede dopunska prava kupovinom dozvola na tržištu, plaćajući na takav način naknadu za svoje zagađenje.
Sistem trgovanja dozvolama mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da se šemom realizuju ciljevi zaštite životne sredine koji su iznad onih koji se postižu primenom postojećih obaveznih standarda za učesnike na tržištu koji proizvode zagađenje,
2) da se preraspodela dozvola izvrši na transparentan i objektivan način, zasnovana na objektivni kriterijumima i na kvalitetnim podacima, pri čemu ukupan broj dozvola ili prava dodeljenih na osnovu njih svakom učesniku na tržištu po ceni ispod tržišne vrednosti ne sme da bude veći od očekivanih potreba takvog učesnika na tržištu, prema proceni situacije u kojoj se ne primenjuje sistem dozvola,
3) da metodologija raspodele dozvola ne pogoduje određenim učesnicima na tržištu ili određenim sektorima, osim ako to nije opravdano razlozima zaštite životne sredine u samom sistemu trgovanja, ili ako su takva pravila potrebna zbog postizanja usklađenosti s drugim politikama zaštite životne sredine,
4) da novi učesnici na tržištu ne dobiju dozvole ili prava po povoljnijim uslovima u odnosu na postojeće učesnike koji posluju na istom tržištu, ni da dodela većeg broja dozvola postojećim postrojenjima u poređenju s novim ne dovede do neopravdanih prepreka ulaska na tržište.
Državna pomoć iz stava 1. ovog člana je neophodna i proporcionalna ako:
1) je izbor korisnika državne pomoći izvršen na osnovu objektivnih i transparentnih kriterijuma i pod uslovom da se državna pomoć dodeljuje svim korisnicima na istovetan način i pod istim uslovima, kao i drugim učesnicima koji posluju u istom sektoru i nalaze se u sličnoj faktičkoj situaciji,
2) celokupna prodaja na aukciji dovodi do znatnog povećanja proizvodnih troškova za svaki sektor ili kategoriju pojedinih korisnika,
3) povećanje proizvodnih troškova se preliva na potrošače što dovodi posledično do umanjenja prodaje, što se utvrđuje sprovođenjem analiza koje se zasnivaju na proceni elastičnosti cena u odgovarajućem sektoru ili drugim analizama,
4) učesnik na tržištu koji je manje efikasan u ostvarivanju ciljeva zaštite životne sredine ostvaruje i manja prava na državnu pomoć proporcionalno svojoj efikasnosti u zaštiti životne sredine.
Intenzitet državne pomoći iznosi 100% opravdanih troškova.
Dopunski uslovi za ocenu usklađenosti državne pomoći
Državne pomoći za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike koja ne ispunjava uslove i kriterijume iz ove uredbe, a naročito ako prelazi dozvoljene iznose u skladu sa ovom uredbom izuzetno može biti usklađena u smislu člana 3. ove uredbe ako ispunjava dopunske uslove:
1) da doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa,
2) da postoji potreba za intervencijom države,
3) da državna pomoć ima podsticajni efekat,
4) da je mera državne pomoći primerena,
5) da je držana pomoć proporcionalna (svedena na minimum),
6) da pozitivni efekti državne pomoći prevazilaze negativne efekte na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije,
7) da su podaci dostupni javnosti.
Dopunski uslovi iz stava 1. ovog člana se primenjuju se na državnu pomoć predviđenu čl. 16, 17, 18, 19, 26, 27. i 28. ove uredbe i ako:
1) se operativna državna pomoć za proizvodnju obnovljive električne energije i/ili proizvodnju obnovljive toplotne energije dodeljuje postrojenjima za proizvodnju te energije na onim lokacijama gde je kapacitet proizvodnje obnovljive električne energije prevazišao 250 megavata (MW);
2) se operativna državna pomoć za proizvodnju biogoriva dodeljuje postrojenju za proizvodnju biogoriva na onim lokacijama na kojima proizvodnja prelazi 150.000 tona (t) godišnje;
3) se operativna državna pomoć za kogeneraciju dodeljuje postrojenju kogeneracije čiji kapacitet električne energije proizvedene kogeneracijom prelazi 300 MW, dok će se državna pomoć za proizvodnju toplotne energije kogeneracijom procenjivati u kontekstu prijava na osnovu kapaciteta proizvodnje električne energije;
4) iznos planiranog novog godišnjeg kapaciteta prelazi procenat ili iznos iz člana 14. stav 4. ove uredbe.
Komisija za kontrolu državne pomoći bliže uređuje način za ocenjivanje dopunskih uslova iz ovog člana.
Državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike može da se kumulira sa drugom državnom pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove (istu namenu) bilo da je državna pomoć dodeljena kao individualna ili putem šeme državne pomoći do dozvoljenog intenziteta propisanog ovom uredbom.
Državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike može da se kumulira sa de minimis pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove (istu namenu) do dozvoljenog intenziteta propisanog ovom uredbom.
Državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike može da se kumulira sa bilo kojom drugom državnom pomoći i de minimis pomoći koja se dodeljuje za različite opravdane troškove i te pomoći mogu biti dodeljene nezavisno jedna od druge do maksimalno dozvoljenih iznosa i intenziteta u skladu sa zakonom, ovom uredbom i drugim podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.
Kontrola trošenja javnih sredstava
Davalac državne pomoći je dužan da vrši kontrolu trošenja javnih sredstava i korišćenja tih sredstava za dodelu državne pomoći za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike i u obavezi je da vrši nadzor da li korisnik državne pomoći troši sredstva u predviđenom iznosu i za namenu za koju su mu ta sredstva dodeljena, kao i to da li je korisnik državne pomoći ispunio svoju obavezu zbog koje su mu sredstva i dodeljena i koja je bila predviđena kao uslov za dodelu državne pomoći.
Davalac državne pomoći bliže uređuje način i postupak vršenja kontrole i nadzora iz stava 1. ovog člana.
Postupci koji do dana stupanja na snagu ove uredbe nisu okončani okončaće se po odredbama propisa koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ove uredbe.
Ako posle početka primene ove uredbe rešenje Komisije za kontrolu državne pomoći doneto u skladu sa stavom 1. ovog člana bude poništeno ili ukinuto, ponovni postupak sprovodi se po odredbama ove uredbe.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaju da važe član 3. stav 1. tačka 2.1, podtačka 4) i čl. 29-61. Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći ("Službeni glasnik RS", br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/12, 37/13, 97/13, 119/14 i 23/21 - dr. propisi).
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".