UREDBAO USLOVIMA I KRITERIJUMIMA USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI U OBLIKU NAKNADE ZA OBAVLJANJE USLUGA OD OPŠTEG EKONOMSKOG INTERESA("Sl. glasnik RS", br. 99/2021) |
Ovom uredbom bliže se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa.
Odredbe ove uredbe primenjuju se na državnu pomoć koja se dodeljuje u obliku naknade za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa (u daljem tekstu: naknada) učesniku na tržištu kome je povereno obavljanje takve usluge.
Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na naknadu učesniku na tržištu kome je poverena obaveza obavljanja usluge javnog železničkog i drumskog prevoza i u oblasti javnih medijskih servisa.
Usluga od opšteg ekonomskog interesa je ekonomska delatnost koja u redovnim tržišnim uslovima ne može da se pruži u neophodnom obimu, kvalitetu ili kontinuitetu koji zadovoljava opšti društveni interes, bez učešća države.
Usluga iz stava 3. ovog člana podrazumeva i obavljanje delatnosti od opšteg interesa u smislu zakona kojim se uređuju javna preduzeća i drugi oblici organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa.
Odredbe ove uredbe ne primenjuju se na naknadu učesniku na tržištu u teškoćama u smislu propisa o kontroli državne pomoći.
Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju značenje određeno zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.
Naknada je usklađena sa pravilima o dodeli državne pomoći ako ispunjava sve uslove i kriterijume iz ove uredbe.
II KRITERIJUMI USKLAĐENOSTI NAKNADE
Davalac je dužan da na svojoj internet stranici ili na drugi transparentni način objavljuje podatke i informacije o poverenoj usluzi, i to:
1) o sprovedenim javnim konsultacijama ili na drugi način prikupljenim podacima i informacijama o zainteresovanost korisnika i pružaoca usluge, izuzev u slučaju dodele uvek usklađene naknade,
2) sadržaj i trajanje obaveze pružanja usluge,
3) o učesniku na tržištu i geografskom području na kojem će se usluga obavljati,
4) godišnji iznos naknade koja se dodeljuje učesniku na tržištu.
U slučaju uvek usklađene državne pomoći iz člana 16. stav 1. tačka 1) ove uredbe, koja se dodeljuje učesniku na tržištu koji pored poverene usluge obavlja i druge delatnosti, davalac je dužan da na svojoj internet stranici ili na drugi transparentan način objavljuje podatke i informacije o:
1) sadržaju akta o poveravanju, i
2) godišnjem iznosu naknade koja se dodeljuje učesniku na tržištu.
III USLOVI USKLAĐENOSTI NAKNADE
Poveravanje obavljanja usluge od opšteg ekonomskog interesa
Naknada učesniku na tržištu usklađena je, u smislu člana 3. ove uredbe, ako je tom učesniku na tržištu, odgovarajućim aktom (u daljem tekstu: akt o poveravanju), poverena obaveza obavljanja određene jasno definisane usluge.
Obavezni elementi akta o poveravanju su:
1) naziv učesnika na tržištu (korisnika) kojem je poverena obaveza obavljanja usluge, kao i geografsko područje na kojem će se usluga obavljati,
2) sadržaj i period trajanja obaveze pružanja usluge za koju se naknada dodeljuje,
3) sadržaj isključivih ili posebnih prava koja se dodeljuju učesniku na tržištu,
4) opis načina i parametara za obračun, praćenje i kontrolu naknade,
5) način na koji davalac državne pomoći sprečava dodelu prekomerne naknade.
Period trajanja obaveze pružanja poverene usluge mora biti opravdan u skladu sa objektivnim kriterijumima, kao što je potreban period amortizacije osnovnih sredstava neophodnih za obavljanje poverene usluge.
Pre poveravanja obavljanja usluge davalac može da sprovede javne konsultacije ili na drugi način da prikupi informacije o zainteresovanosti korisnika i pružaoca te usluge.
Visina naknade određuje se na osnovu troškova neophodnih za obavljanje poverene usluge, razumne dobiti i prihoda koji se ostvaruje obavljanjem poverene usluge.
Visina naknade iz stava 1. ovog člana određuje se:
1) na osnovu očekivanih troškova i prihoda, ili
2) na osnovu stvarno nastalih troškova i ostvarenih prihoda.
Ako se za obavljanje poverene usluge dodeljuju i podsticaji za povećanje efikasnosti iz člana 12. ove uredbe visina naknade utvrđuje se na osnovu očekivanih troškova i prihoda i stvarno nastalih troškova i ostvarenih prihoda.
Ako poverenu uslugu obavlja više učesnika na tržištu, za sve njih koristi se isti način obračuna naknade.
Obračun naknade na osnovu očekivanih troškova i prihoda
Očekivani troškovi i prihodi moraju biti zasnovani na verodostojnim i jasnim parametrima u datim ekonomskim uslovima, a ako je neophodno procenu mogu dati nezavisni stručnjaci ili regulatorni organi.
Specifikacija očekivanih troškova i prihoda navodi se u aktu o poveravanju, kao i izvor podataka na osnovu kojih je izvršena procena (npr. javni izvori, troškovi pružanja date usluge u prethodnom periodu, troškovi konkurenata, poslovni plan i dr.).
Pri proceni troškova mora da se uzme u obzir i očekivano povećanje efikasnosti u pružanju usluge tokom perioda trajanja obaveze pružanja usluge.
Neto trošak obavljanja poverene usluge je neophodan trošak ili trošak koji se očekuje da će biti neophodan za obavljanje poverene usluge i izračunava se metodom neto izbegnutih troškova, a kada to nije moguće, metodom alokacije troškova.
Metode za izračunavanje neto troška kod uvek usklađene državne pomoći iz člana 16. ove uredbe mogu se primeniti alternativno.
Metoda neto izbegnutih troškova
Neto trošak poverene usluge obračunat metodom neto izbegnutih troškova predstavlja razliku između troškova (rashoda) koji su nastali kao posledica izvršavanja poverene obaveze i troškova ili dobiti koje bi određeni učesnik na tržištu ostvario da nije imao tu obavezu.
Primena metode neto izbegnutih troškova obuhvata procenu troškova koje učesnik na tržištu ne bi imao i prihoda koje ne bi ostvario da ne obavlja poverenu uslugu, kao i koristi (uključujući i nematerijalne koristi) koje ostvaruje ako ima obavezu pružanja poverene usluge.
Metoda alokacije troškova i obračun troškova poverene usluge
Neto trošak poverene usluge obračunat metodom alokacije troškova predstavlja razliku između troškova (rashoda) i prihoda nastalih kao posledica izvršavanja poverene usluge, na način kako su predviđeni i procenjeni u aktu o poveravanju.
Troškovi obavljanja poverene usluge su svi troškovi nastali obavljanjem te usluge i obračunavaju se na osnovu opšteprihvaćenih računovodstvenih načela, i to:
1) ako se celokupna delatnost učesnika na tržištu odnosi isključivo na pružanje poverene usluge, uzimaju se u obzir svi troškovi;
2) ako učesnik na tržištu, pored poverene usluge, obavlja i druge delatnosti, uzimaju se u obzir troškovi povezani sa pružanjem poverene usluge, kao i odgovarajući udeo u troškovima koji su zajednički za poverenu uslugu i druge delatnosti.
Troškovi povezani sa ulaganjem, naročito u infrastrukturu, mogu se uzeti u obzir ako su takva ulaganja neophodna za izvršenje obaveze pružanja poverene usluge.
Udeo u zajedničkim troškovima može se obračunati:
1) na osnovu tržišne cene upotrebe resursa,
2) na osnovu procenjenog nivoa razumne dobiti koju učesnik na tržištu opravdano očekuje da će ostvariti od obavljanja drugih delatnosti koje ne predstavljaju poverene usluge ako nisu poznate tržišne cene upotrebe resursa ili
3) na drugi način kojim se omogućava jasan udeo u zajedničkim troškovima.
Razumna dobit iz stava 3. ovog člana procenjuje se unapred na osnovu očekivane, a ne na osnovu ostvarene dobiti da se ne bi ukinuli podsticaji za povećanje efikasnosti učesniku na tržištu koji osim poverenih usluga obavlja i druge delatnosti.
Prihod od obavljanja poverene usluge
Prihod od obavljanja poverene usluge je celokupan prihod koji je nastao obavljanjem te usluge, koji obuhvata i naknadu bez obzira da li ona predstavlja državnu pomoć ili ne.
Ako učesnik na tržištu obavlja i delatnosti za koje su mu dodeljena isključiva ili posebna prava, prihod od obavljanja poverene usluge obuhvata i iznos dobiti koja se ostvaruje zahvaljujući tim pravima.
Dobit iz stava 1. ovog člana predstavlja iznos iznad razumne dobiti, koja mora biti utvrđena unapred uzimajući u obzir rizik ili odsustvo rizika i podsticaje za efikasnost koje dodeljuje davalac državne pomoći.
Ako učesnik na tržištu, osim poverene delatnosti od opšteg ekonomskog interesa, obavlja i druge ekonomske delatnosti koje su povezane preko iste infrastrukture, davalac državne pomoći može obavezati tog učesnika na tržištu da dobit koju ostvaruje iz tih drugih delatnosti, u celosti ili delimično, preraspodeli za finansiranje obavljanja poverene usluge.
Naknada za obavljanje poverene usluge ne može se koristiti za finansiranje troškova obavljanja drugih delatnosti.
Razumna dobit predstavlja stopu prinosa na kapital koja bi bila prihvatljiva tipičnom učesniku na tržištu kada donosi odluku o prihvatanju obaveze pružanja određene usluge, prilikom čega uzima u obzir i nivo rizika koji zavisi od vrste usluge i sektora kome pripada i načina izračunavanja naknade.
Stopa prinosa na kapital iz stava 1. ovog člana predstavlja internu stopu prinosa (IRR) koja se ostvaruje na uloženi kapital tokom trajanja projekta, odnosno na novčane tokove tokom trajanja akta o poveravanju.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, kao pokazatelj razumne dobiti mogu se koristiti i druge stope prinosa, kao što su prosečna stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE), prinos na imovinu (ROA) ili prinos od prodaje (ROS).
Prosečna stopa prinosa na sopstveni kapital predstavlja odnos zarade pre odbitka kamata i poreza (EBIT) i sopstvenog kapitala u datoj godini.
Prosečna godišnja stopa prinosa na sopstveni kapital se obračunava za period trajanja akta o poveravanju primenom diskontne stope koja se određuje pomoću referentne stope u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći ili troška kapitala učesnika na tržištu.
Davalac državne pomoći mora da dostavi Komisiji za kontrolu državne pomoći dokaz da projektovana dobit ne prelazi dobit koju bi očekivao tipičan učesnik na tržištu prilikom donošenja odluke o prihvatanju obaveze pružanja određene usluge (na primer, dostavljanjem podataka o dobiti koja je ostvarena obavljanjem sličnih usluga po tržišnim uslovima), bez obzira na način obračuna.
Stopa prinosa na kapital koja ne premašuje relevantnu zamensku stopu (swap rate) uvećanu za 100 baznih poena je uvek razumna dobit.
Zamenska stopa iz stava 7. ovog člana je stopa čija dospelost i valuta odgovara trajanju i valuti akta o poveravanju.
U slučaju kada obavljanje poverene usluge podrazumeva značajni komercijalni ili ugovorni rizik (npr. zato što naknada ima oblik fiksnog paušalnog iznosa koji pokriva očekivane neto troškove i razumnu dobit, a učesnik na tržištu posluje u konkurentnom okruženju), razumna dobit ne sme preći nivo koji odgovara stopi prinosa na kapital koja je srazmerna nivou rizika.
Stopa prinosa na kapital iz stava 8. ovog člana se određuje na osnovu stope prinosa na kapital koja se ostvaruje obavljanjem sličnih usluga koje su poverene u skladu sa tržišnim principima (npr. sprovođenjem postupka javne nabavke), a kada to nije moguće i kada je opravdano, može se koristiti i drugi način određivanja te stope.
U slučaju kada obavljanje poverene usluge ne podrazumeva značajni komercijalni ili ugovorni rizik (npr. iz razloga što se neto troškovi nastali pružanjem poverene usluge nadoknađuju naknadno u celini), razumna dobit ne sme preći nivo iz stava 6. ovog člana.
Određivanje naknade na način iz stava 10. ovog člana ne obezbeđuje podsticaje za efikasnost za pružaoca usluge i stoga se isključivo primenjuje u slučaju kada davalac može da opravda da nije izvodljivo ili primereno da obaveza pružanja usluge podrazumeva i podsticaje za povećanje efikasnosti.
Podsticaji za povećanje efikasnosti
Naknada može sadržati podsticaje za povećanje efikasnosti koji se dodeljuju radi povećanja efikasnosti i kvaliteta pružanja dodeljene usluge tokom perioda na koji je usluga poverena, a koji sadrže fiksni iznos ili iznos uslovljen nivoom postignute efikasnosti.
Visina podsticaja određena u fiksnom iznosu predstavlja unapred određen fiksni deo naknade za predviđeno i očekivano povećanje efikasnosti pružanja poverene usluge tokom perioda na koji je poverena.
Visina podsticaja uslovljena nivoom postignute efikasnosti utvrđuje se u odnosu na postignute ciljeve određene u aktu o poveravanju.
Učesniku na tržištu koji ne ostvari ciljeve iz stava 3. ovog člana naknada se umanjuje, a u suprotnom naknada se može uvećati.
Način određivanja visine podsticaja, nivo postignute efikasnosti i način obračuna naknade, kao i umanjenja i uvećanja naknade određuje se u aktu o poveravanju.
Podsticaji za povećanja nivoa efikasnosti pružanja usluga zasnivaju se na objektivnim i merljivim kriterijumima i transparentnoj proceni koju sprovodi lice nezavisno od pružaoca usluge.
Povećanje efikasnosti pružanja usluge ne sme dovesti do umanjenja kvaliteta te usluge i odstupanja od odgovarajućih standarda u skladu sa zakonom.
Obaveza vođenja odvojenih računa
Učesnik na tržištu koji pored poverene usluge obavlja i druge delatnosti uključujući i druge poverene usluge koje nisu u međusobnoj vezi, dužan je da vodi odvojene račune za svaku delatnost pojedinačno u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji, da bi se imao jasan uvid da nema prekomerne naknade za svaku od poverenih usluga pojedinačno i prelivanja na druge delatnosti.
Odvojeni računi iz stava 1. ovog člana treba da prikažu na jasan i nedvosmislen način razdvojene troškove i prihode u vezi sa obavljanjem poverene usluge u odnosu na troškove i prihode u vezi sa obavljanjem druge delatnosti.
Naknada za obavljanje poverene usluge koja je veća od iznosa utvrđenog u skladu sa članom 6. ove uredbe, predstavlja prekomernu naknadu, odnosno neusklađenu državnu pomoć.
Dobit ostvarena u višem iznosu od razumne koja je rezultat postignutog većeg nivoa efikasnosti od očekivanog, u skladu sa aktom o poveravanju, ne predstavlja prekomernu dobit.
Davalac državne pomoći u obliku naknade za pružanje poverene usluge dužan je da:
1) vodi računa o tome da iznos naknade nije veći od iznosa utvrđenog u skladu sa članom 6. ove uredbe (prekomerna naknada) i na zahtev Komisije za kontrolu državne pomoći dostavi dokaze o tome, i
2) vrši proveru najmanje svake dve godine tokom trajanja i nakon isteka akta o poveravanju da li je dodeljena prekomerna naknada.
Ako se unapred određuje fiksni deo naknade za podsticanje efikasnosti iz člana 12. ove uredbe davalac državne pomoći unapred proverava da li je naknada prekomerna tako što utvrđuje da li je predviđena dobit razumna.
Korisnik državne pomoći dužan je da vrati prekomernu naknadu.
Davalac je dužan da predloži mere obezbeđenja zaštite konkurencije (npr. mere ponašanja) i o tome pruži dokaze Komisiji za kontrolu državne pomoći ako:
1) period trajanja akta o poveravanju neopravdano dugo traje (npr. duže od vremena potrebnog za amortizaciju osnovnih sredstava) ili obuhvata nepotrebne zadatke koje pružalac usluge mora da obavlja,
2) je povereno obavljanje usluge na tržištu na kome se već obavljaju slične usluge ili se očekuje da će se u skorijoj budućnosti obavljati bez potrebe za poveravanjem takve usluge,
3) poveravanje usluge obuhvata i dodelu isključivih ili posebnih prava koja ozbiljno narušavaju konkurenciju na tržištu, npr. kao što je omogućavanje prednosti učesniku na tržištu koja ne može pravilno da se proceni i izračuna u skladu sa članom 5. ove uredbe,
4) naknada omogućava stvaranje ili korišćenje infrastrukture koja ne može da se duplira čime se zatvara tržište za druge učesnike,
5) je poverena usluga mogla da se obavlja na tržišni način.
U slučaju iz stava 1. tačka 3) ovog člana davalac naknade može da zahteva od korisnika da pristup infrastrukturi bude omogućen konkurentima na otvoren i nediskriminatoran način.
Državna pomoć koja se dodeljuje u obliku naknade za obavljanje poverene usluge od opšteg ekonomskog interesa je uvek usklađena i ne prijavljuje se Komisiji za kontrolu državne pomoći ako je usluga poverena na period od najviše deset godina i ako:
1) godišnji ili prosečni godišnji iznos naknade ne prelazi 15 miliona evra u nominalnoj vrednosti ili dinarskoj protivvrednosti, po srednjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije, u svim sektorima osim u sektoru saobraćaja i saobraćajne infrastrukture, ili
2) se dodeljuje za pružanje usluga obavezne zdravstvene i socijalne zaštite, kao i za prateće aktivnosti (npr. kod istraživanja), ili
3) se dodeljuje za usluge upravljanja aerodromom čiji prosečni godišnji promet putnika u toku dve finansijske godine koje prethode godini u kojoj je usluga poverena ne prelazi 200.000 putnika, odnosno pristaništem čiji prosečni godišnji promet putnika u istom periodu ne prelazi 300.000 putnika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana kada je za potrebe obavljanja usluge neophodno izvršiti značajno ulaganje u sredstva koja se amortizuju period poveravanja može biti duži od deset godina.
Pored uslova iz ovog člana uvek usklađena državna pomoć mora da ispuni i uslove iz čl. 2-15. ove uredbe.
Ako iznos prekomerne naknade iz člana 14. stav 1. ove uredbe ne prelazi 10% iznosa prosečene godišnje naknade, prekomerna naknada može da se prenese za sledeću godinu, pri čemu se iznos naknade za tu godinu umanjuje za iznos te prekomerne naknade.
Davalac državne pomoći dužan je da tokom celog perioda trajanja obaveze obavljanja poverene usluge i najmanje deset godina od završetka tog perioda, vodi evidenciju, čuva podatke i dokumenta o tome i da Komisiji za kontrolu državne pomoći, na njen zahtev, dostave sve podatke i dokumenta.
Izveštavanje i vođenje evidencije
Davalac državne pomoći dužan je da, svake druge godine, tokom trajanja perioda akta o poveravanju, Komisiji za kontrolu državne pomoći dostavi izveštaj o usklađenosti državne pomoći u smislu člana 3. ove uredbe, koji sadrži:
1) opis usluge, načina obračuna naknade i načina kontrole prekomerne naknade i sl.,
2) ukupan iznos dodeljene naknade,
3) podatke o podnetim inicijativama za pokretanje postupka naknadne kontrole dodeljene naknade,
4) ostale relevantne podatke i informacije.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici Komisije za kontrolu državne pomoći, osim za državnu pomoć iz člana 16. ove uredbe.
Postupci koji do dana stupanja na snagu ove uredbe nisu okončani okončaće se po odredbama propisa koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ove uredbe.
Ako posle početka primene ove uredbe rešenje Komisije za kontrolu državne pomoći doneto u skladu sa stavom 1. ovog člana bude poništeno ili ukinuto, ponovni postupak sprovodi se po odredbama ove uredbe.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaju da važe član 3. stav 1. tačka 4a i čl. 97a-97g Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći ("Službeni glasnik RS", br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/12, 37/13, 97/13, 119/14, 23/21 - dr. propisi i 62/21 - dr. propisi).
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredbe člana 2. stav 2. ove uredbe koja počinje da se primenjuje danom početka primene propisa koji uređuju uslove i kriterijume usklađenosti državne pomoći koja se dodeljuje u obliku naknade učesniku na tržištu kome je poverena obaveza obavljanja usluge javnog železničkog i drumskog prevoza i u oblasti javnih medijskih servisa.