ZAKLJUČAKO USVAJANJU STRATEŠKOG PLANA ZA BORBU PROTIV PREVARA I UPRAVLJANJE NEPRAVILNOSTIMA U POSTUPANJU SA FINANSIJSKIM SREDSTVIMA EVROPSKE UNIJE U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2021-2023. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 99/2021) |
1. Usvaja se Strateški plan za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije u Republici Srbiji za period 2021-2023. godine, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
STRATEŠKI PLAN
ZA BORBU PROTIV PREVARA I UPRAVLJANJE NEPRAVILNOSTIMA U POSTUPANJU SA FINANSIJSKIM SREDSTVIMA EVROPSKE UNIJE U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2021-2023. GODINE
Punopravno članstvo u Evropskoj uniji predstavlja jedan od glavnih ciljeva Republike Srbije. Na putu ka ispunjenju navedenog cilja neophodno je, između ostalog, dostizanje standarda Evropske unije, uspostavljanje vladavine prava i unapređenje institucionalnog okvira, kao i ekonomski razvoj i napredak države. S obzirom na zadate ciljeve, Republika Srbija sprovodi reforme i preduzima mere kako bi se ostvarili zadovoljavajući rezultati. Državama kandidatima na evropskom putu, kako finansijsku tako i savetodavnu pomoć pruža Evropska unija.
Evropska unija (u daljem tekstu: EU) je od 2007. godine kroz pretpristupne instrumente, IPA (2007-2013) i IPA II (2014-2020), izdvojila oko 2,85 milijardi evra bespovratnih sredstava, što je čini najvećim donatorom u Republici Srbiji1.
______
1 Izvor: Ministarstvo za evropske integracije
Kako bi upotreba navedenih sredstva bila efikasna i efektivna i u skladu sa predviđenom namenom, potrebno je da Republika Srbija osigura racionalno i odgovorno korišćenje istih, kao i da uspostavi sistem kontrole kako bi se potencijalne nepravilnosti i prevare pravovremeno uočile. S tim u vezi, dana 26. oktobra 2017. godine Vlada je donela Strategiju za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije u Republici Srbiji za period 2017-2020. godine ("Službeni glasnik RSˮ, broj 98/17 - u daljem tekstu: Strategija 2017-2020) sa pratećim akcionim planom.
Strategija 2017-2020 predstavljala je dokument koji prvi put u Republici Srbiji oblast zaštite finansijskih sredstava EU, a samim tim i oblast zaštite sopstvenih budžetskih sredstava, tretira na sistematičan i temeljan način definisanjem oblasti primene, povezivanjem širokog kruga državnih institucija i organa koji kroz saradnju i razmenu informacija doprinose efikasnijem postupanju sa identifikovanim nepravilnostima i procesuiranju počinilaca krivičnih dela. Strategija 2017-2020 doneta je u cilju uspostavljanja sveobuhvatnog i efikasnog sistema zaštite finansijskih interesa EU. Sprovođenje aktivnosti za ispunjenje ciljeva, utvrđenih pomenutom strategijom, bilo je povereno institucijama i državnim organima koji su imali svoje predstavnike u Mreži za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije (u daljem tekstu: Mreža).
Strateški pristup zaštiti finansijskih interesa EU pokazao se kao efikasan mehanizam za uspešno ostvarenje zadatih ciljeva i raspoređivanje resursa potrebnih za njihovo ostvarenje. U periodu važenja Strategije 2017-2020 ostvareni su pozitivni pomaci u brojnim oblastima koje se odnose na zaštitu finansijskih interesa EU, kao što su saradnja sa Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara (u daljem tekstu: OLAF), saradnja sa državnim organima i institucijama potpisivanjem sporazuma o saradnji i razmeni informacija, edukacija zaposlenih u državnim organima o načinu zaštite finansijskih interesa EU, izmena pozitivnog zakonodavstva Republike Srbije, kao i uspostavljanje procesa upravljanja rizicima u vezi sa pojavom nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU.
Radi održavanja kontinuiteta u postignutom nivou zaštite finansijskih interesa EU, Programom reforme upravljanja javnim finansijama za period 2021-2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 70/21), predviđena je izrada posebnog dokumenta koji se odnosi na ovu oblast. Donošenje Strateškog plana za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije u Republici Srbiji za period 2021-2023. godine (u daljem tekstu: Strateški plan) predstavlja nastavak sprovođenja politike Republike Srbije koja se odnosi na zaštitu finansijskih interesa EU, a samim tim i zaštitu sredstava nacionalnog budžeta.
Donošenje i implementacija Strateškog plana ujedno predstavlja i ispunjenje obaveze utvrđene Pregovaračkom pozicijom Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 32 - Finansijski nadzor (u daljem tekstu: Pregovaračka pozicija za poglavlje 32. Finansijski nadzor).
Kroz tekst Strateškog plana prožimaju se sve urađene analize koje su prethodile finalizaciji teksta i definisanju ciljeva, kao i preporuke za poboljšanje u svim fazama ciklusa suzbijanja nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU. Kroz aktivnosti koje su unete u Akcioni plan, koji je sastavni deo ovog dokumenta, konkretizovani su i pojedini koraci ka ispunjavanju zacrtanih ciljeva u otklanjanju uočenih rizika.
Programom reforme upravljanja javnim finansijama za period 2021-2025. godine naznačeno je da je obaveza donošenja strategije utvrđena Pregovaračkom pozicijom za poglavlje 32. Finansijski nadzor, u formi, sa sadržajem i prema metodološkom uputstvu Evropske komisije Guidelines on National Anti - Fraud Strategies Ref. Ares(2016)6943965.
Shodno navedenom uputstvu Evropske komisije, dokument koji se odnosi na zaštitu finansijskih interesa EU, pored ostalog, treba da sadrži pravni okvir, vezu sa drugim nacionalnim strateškim dokumentima, trenutno stanje u borbi protiv prevara, procenu rizika od prevara, utvrđene mere i ciljeve, institucije uključene u proces izrade strateškog dokumenta, kao i instituciju odgovornu za praćenje sprovođenja aktivnosti i izveštavanje. Dokument treba da sadrži i plan aktivnosti, u formatu datom u navedenom metodološkom uputstvu, koji se zasniva na utvrđenim prioritetima i povezanim ciljevima, merama, aktivnostima, institucijama odgovornim za sprovođenje aktivnosti i rokovima za realizaciju istih.
Imajući u vidu da je jedan od zadataka Mreže za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije (u daljem tekstu: Mreža za borbu protiv prevara) izrada strategije i akcionog plana za njeno sprovođenje, konsultacije su sprovedene sa članovima iste, kako prilikom sprovođenja ex-post i ex-ante analize efekata, tako i prilikom izrade teksta Strateškog plana.
Mreža za borbu protiv prevara obrazovana je Odlukom o obrazovanju Mreže za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije ("Službeni glasnik RSˮ, br. 6/21 i 38/21 - u daljem tekstu: Odluka), sa ciljem borbe protiv prevara i upravljanja nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima EU u periodu pružanja finansijske pomoći EU Republici Srbiji.
Zadaci Mreže za borbu protiv prevara, između ostalog, su:
- prikupljanje, praćenje i analiziranje podataka o preduzetim merama za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima EU;
- iniciranje zakonodavnih i drugih mera sa ciljem borbe protiv prevara i upravljanja nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima EU;
- jačanje međuinstitucionalne saradnje i razmene podataka između državnih organa, organizacija i institucija čiji su predstavnici uključeni u rad Mreže za borbu protiv prevara o prijavljenim slučajevima sumnje na prevaru, korupciju ili drugih nepravilnosti; i
- razmatranje, davanje predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja u vezi sa svim drugim pitanjima od značaja za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima EU.
Članovi i zamenici članova Mreže za borbu protiv prevara su imenovani predstavnici sledećih institucija:
- Ministarstva finansija;
- Ministarstva unutrašnjih poslova;
- Ministarstva pravde;
- Ministarstva za evropske integracije;
- Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
- Republičkog javnog tužilaštva;
- Agencije za sprečavanje korupcije; i
- Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije.
Tačkom 6. Odluke utvrđeno je da se Mreža za borbu protiv prevara sastaje po potrebi, a najmanje jednom u dva meseca.
Shodno tački 9. Odluke, Mreža za borbu protiv prevara, preko Ministarstva finansija, o svom radu podnosi izveštaj nadležnom odboru Vlade svakih 60 dana, a Vladi svakih 90 dana.
Članom 34. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18) propisano je da je nadležni predlagač dužan da omogući učešće organizacijama civilnog društva u procesu konsultacija koje sprovodi tokom izrade dokumenta javnih politika. S tim u vezi, Ministarstvo finansija je, dana 6. marta 2021. godine, u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uputilo javni poziv organizacijama civilnog društva za učešće u procesu izrade novog strateškog dokumenta.
Na javni poziv, koji je bio otvoren u periodu od 9. do 22. marta 2021. godine u 15.30 časova, nije pristigla ni jedna prijava, tako da u proces prethodnih konsultacija, radi izrade Strateškog plana, nisu uključene relevantne organizacije civilnog društva.
Pregovaračkom pozicijom za poglavlje 32. Finansijski nadzor, koju je Vlada usvojila 25. jula 2014. godine, Republika Srbija je prihvatila pravne tekovine EU i primenjive standarde zasnovane na najboljim međunarodnim praksama, koji su obuhvaćeni ovim poglavljem. Pomenutom Pregovaračkom pozicijom za poglavlje 32. Finansijski nadzor, predstavljeno je trenutno stanje institucionalnog i zakonodavnog okvira svih potpoglavlja, kao i dalji plan usklađivanja zakonodavnog i institucionalnog okvira sa pravnim tekovinama EU.
Pregovaračko poglavlje 32. Finansijski nadzor sastoji se od četiri potpoglavlja:
- Interna finansijska kontrola u javnom sektoru;
- Eksterna revizija;
- Zaštita finansijskih interesa EU; i
- Zaštita evra od falsifikovanja.
U okviru potpoglavlja Zaštita finansijskih interesa EU, između ostalog, predviđena je priprema i usvajanje Nacionalne strategije za borbu protiv prevara.
Pregovaračkom pozicijom Republike Srbije u okviru Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava, sa pripadajućim akcionim planom utvrđeno je da Republika Srbija prihvata pravne tekovine EU u Poglavlju 23 - Pravosuđe i osnovna prava, kako bi bila u poziciji da ih u potpunosti sprovede do stupanja u članstvo onako kako one glase na dan 1. januara 2016. godine.
U oblasti pravosuđa, potrebno je uložiti dodatne napore kako bi se u potpunosti obezbedila sudska nezavisnost, nepristrasnost, stručnost i efikasnost. Kada je u pitanju oblast osnovnih prava, Republika Srbija u potpunosti prihvata sve vrednosti i principe Povelje o osnovnim pravima Evropske unije, a svi organi javne vlasti, u okviru svojih nadležnosti, treba da učestvuju u zaštiti i promociji ljudskih prava.
Pregovaračkom pozicijom Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 24 - Pravda, sloboda i bezbednost, sa pripadajućim akcionim planom uređeno je da Republika Srbija prihvata pravne tekovine EU u poglavlju 24 - Pravda, sloboda i bezbednost kako bi bila u poziciji da ih u potpunosti sprovede do stupanja u članstvo onako kako one glase na dan 1. januara 2016. godine.
Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Komisije evropskih zajednica o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 124/07), čl. 27-29. predviđen je nadzor, kontrola i revizija koju vrši Evropska komisija i Evropski sud revizora, sprečavanje nepravilnosti i prevara, mere protiv korupcije, kao i nadoknada novčanih sredstava u slučaju nepravilnosti ili prevare.
Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA II ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 19/14), čl. 50. i 51. predviđena je neophodnost obezbeđivanja zaštite finansijskih interesa EU, uspostavljanje mehanizma nadzora, kontrole, revizije i izveštavanja po pitanju nepravilnosti i prevara u postupanju sa sredstvima EU i određivanja službe sa ciljem da olakša delotvornu saradnju i razmenu informacija, uključujući i informacije operativne prirode, sa OLAF-om.
Očekuje se do kraja 2021. godine ratifikacija okvirnog sporazuma za IPA III koji će se odnositi na period 2021-2027. godine.
Uvođenjem finansijske pomoći EU u javne prihode koji pripadaju budžetu Republike Srbije, kroz odredbe čl. 14. i 23. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19 i 149/20) obezbeđen je zakonski osnov za zaštitu finansijskih interesa EU u pravnom sistemu Republike Srbije.
Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je da Vlada, na predlog ministra finansija, određuje podelu odgovornosti i način upravljanja sredstvima finansijske pomoći EU, u skladu sa međunarodnim sporazumom između Republike Srbije i EU. Na ovaj način je obezbeđeno da su finansijska sredstva EU zaštićena u istoj meri, kao i ostali javni prihodi koji pripadaju budžetu Republike Srbije.
Članom 68b Zakona o budžetskom sistemu propisano je da poslove koordinacije aktivnosti u oblasti sprečavanja nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU, podrške radu Mreže za suzbijanje nepravilnosti i prevara, kao i koordinacije pravne, operativne i tehničke saradnje sa OLAF-om i drugim nadležnim telima i službama Evropske komisije obavlja Ministarstvo finansija.
Članom 19. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", broj 99/16) izvršena je dopuna člana 68b kroz propisivanje da vršenje administrativnih provera prijavljenih nepravilnosti u postupanju sa finansijskim sredstvima EU obavlja Ministarstvo finansija.
Članom 20. Uredbe o upravljanju programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru komponente I Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) - Pomoć u tranziciji i izgradnja institucija za period 2007-2013. godina ("Službeni glasnik RS", broj 10/19) i članom 29. Uredbe o upravljanju programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) za period 2014-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 10/19 - u daljem tekstu: Uredba za IPA II) definisane su nadležnosti AFKOS-a. Odlukom o određivanju odgovornih lica i tela za upravljanje programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) za period 2014-2020. godine ("Službeni glasnik RS", br. 26/19 i 90/21), AFKOS je određen kao organizaciona jedinica u okviru Ministarstva finansija, nadležna za poslove definisane članom 29. Uredbe za IPA II.
U procesu izrade Strateškog plana, pored navedenih akata, uzeti su u obzir i:
- Strategija razvoja pravosuđa za period 2020-2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 101/20);
- Strateški plan Agencije za sprečavanje korupcije za period 2019-2023. godine;
- Strategija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma za period 2020-2024. godine ("Službeni glasnik RS", broj 14/20);
- Krivični zakonik ("Službeni glasnik RSˮ, br. 85/05, 88/05 ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19);
- Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RSˮ, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 - US i 62/21 - US);
- Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije ("Službeni glasnik RSˮ, br. 94/16 i 87/18 - dr. zakon);
- Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela ("Službeni glasnik RSˮ, broj 97/08);
- Uredba o sprovođenju programa prekogranične i transnacionalne saradnje sa državama članicama Evropske unije u Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) za period 2014-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 37/18);
- Uredba o određivanju tela za reviziju sistema upravljanja programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta pretpristupne pomoći IPA ("Službeni glasnik RS", broj 113/13);
- Uredba o određivanju tela za reviziju sistema upravljanja programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II) ("Službeni glasnik RS", broj 86/15);
- Direktiva o sprovođenju administrativnih provera; i
- Metodološko uputstvo za upravljanje rizicima u vezi sa pojavom nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije.
Glavom II Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (Treaty on the Functioning of the European Union) koja se odnosi na Finansijske odredbe uređena je borba protiv prevara. Članom 325. navedenog ugovora ustanovljena je obaveza EU i država članica da suzbijaju prevare i druge protivpravne aktivnosti usmerene protiv finansijskih interesa EU. Države članice dužne su da, radi suzbijanja prevara koje ugrožavaju finansijske interese EU, preduzimaju iste mere, kao i u slučaju suzbijanja prevara koje štete njihovim sopstvenim finansijskim interesima. Takođe, države članice su u obavezi da koordiniraju svoje delovanje usmereno na zaštitu finansijskih interesa EU, kao i da organizuju redovnu saradnju između nadležnih nacionalnih tela. Pored navedenog, utvrđena je i potreba za donošenjem mera koje imaju za cilj suzbijanje i borbu protiv prevara usmerenih protiv finansijskih interesa EU.
Republika Srbija je, kao država kandidat za članstvo u EU, preuzela obavezu usklađivanja svog nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, kao i obavezu uspostavljanja svih organa i tela koji su potrebni za pravilnu primenu obaveza koje proizilaze iz članstva.
Uspostavljanje zaštite finansijskih interesa EU predstavlja meru institucionalne nadogradnje kojom Republika Srbija pokazuje spremnost da pruži efikasnu zaštitu sredstvima EU, u jednakoj meri i pod istim tretmanom, kao da je reč o sopstvenim budžetskim sredstvima. Zaštita finansijskih interesa EU predstavlja obavezu svih zemalja članica EU, kao i zemalja koje su u procesu pristupanja EU.
Uredba br. 883/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. septembra 2013. godine doneta je u cilju jačanja borbe protiv prevara, korupcije i drugih nezakonitih aktivnosti kojima se ugrožavaju finansijski interesi EU.
Radi ostvarenja navedenog cilja, OLAF pruža pomoć državama članicama u organizovanju redovne saradnje između nadležnih nacionalnih tela kako bi aktivnosti koje imaju za cilj zaštitu finansijskih interesa EU bile usklađene.
Takođe, OLAF sprovodi administrativne istrage u cilju borbe protiv prevara, korupcije i drugih nezakonitih aktivnosti kojima se šteti finansijskim interesima EU. Prilikom sprovođenja ovih istraga, OLAF ima mogućnost da sprovodi provere i inspekcije na licu mesta, kako u državama članicama EU, tako i u trećim zemljama, kao i u prostorijama međunarodnih organizacija.
Navedene kontrolne aktivnosti OLAF sprovodi na osnovu ovlašćenja koja su Evropskoj komisiji dodeljena Uredbom broj 2185/96, kao i u skladu sa važećim sporazumima o saradnji i međusobnoj pomoći. Tokom provera i inspekcija na licu mesta, OLAF postupa saglasno važećem pravu EU, pravilima i praksama države članice, koja je na zahtev OLAF-a dužna pružiti neophodnu pomoć njegovom osoblju u cilju uspešnog obavljanja kontrolnih aktivnosti.
Članom 12a Uredbe br. 883/2013 propisano je, bez detaljnijeg definisanja mandata, zadataka i institucionalnog okvira, da svaka država članica treba da ustanovi službu za koordinaciju borbe protiv prevara (Anti-fraud coordination service - AFCOS) sa ciljem unapređenja saradnje i razmene informacija sa OLAF-om.
S tim u vezi, Evropska komisija i OLAF objavili su "Guidance note on main tasks and responsibilities of an Anti-Fraud Co-ordination Service (AFCOS)" ("Smernice o glavnim zadacima i odgovornostima Službe za koordinaciju borbe protiv prevara (AFCOS)") koje imaju za cilj pružanje podrške državama prilikom uspostavljanja AFCOS-a i utvrđivanja nadležnosti i delokruga istog. Prema ovom dokumentu, mandat AFCOS-a može se razlikovati od zemlje do zemlje uzimajući u obzir specifičnost svake ponaosob. Minimum utvrđen pomenutim smernicama nalaže da AFCOS unutar zemlje koordinira svim zakonodavnim, administrativnim i istražnim obavezama i aktivnostima u vezi sa zaštitom finansijskih interesa EU, kao i da osigura saradnju sa OLAF-om. Na zahtev OLAF-a, navedena služba pruža potrebnu pomoć pre donošenja odluke o sprovođenju istrage, tokom istrage, kao i nakon sprovođenja iste.
U većini država članica EU, AFCOS je pozicioniran u Ministarstvu finansija, dok se nadležnost i uloga istog razlikuju i variraju od koordinacione uloge do nezavisne službe sa istražnim ovlašćenjima (npr. Fight Against Fraud Department - DLAF, Romania).
Uredba 2020/2223 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. decembra 2020. godine odnosi se na izmenu i dopunu Uredbe br. 883/2013, a u pogledu definisanja novih pravila za dalje jačanje OLAF-a i utvrđivanja načina rada i koordinacije sa Evropskom kancelarijom javnih tužilaca (EPPO). Evropska kancelarija javnih tužilaca (EPPO), uspostavljena Uredbom Saveta 2017/1939, predstavlja prvo nadnacionalno javno tužilaštvo koje će delovati u 22 države članice EU, sa osnovnim ciljem koji se odnosi na sprovođenje istraga i procesuiranje izvršilaca krivičnih dela koja pogađaju finansijske interese EU.
Strategijom Evropske komisije za borbu protiv prevara COM(2019) 196 final predstavljen je novi pristup borbi protiv prevara kroz prilagođene i pojačane aktivnosti u određenim oblastima, a u cilju zaštite finansijskih interesa EU.
Poseban akcenat u ovoj strategiji stavlja se na intenzivnu borbu protiv prevara koje nanose štetu prihodnoj strani budžeta EU. Ključna područja pokrivena pomenutom strategijom su poreske prevare, zloupotrebe postupaka javnih nabavki, kao i povrede profesionalnih dužnosti od strane osoblja koje pripada institucijama i telima EU.
III. Analiza efekata Strategije 2017-2020
U cilju sprovođenja ex-post analize efekata, sačinjen je upitnik koji je dostavljen članovima Mreže radi davanja odgovora na postavljena pitanja. Upitnik je bio podeljen na četiri oblasti (relevantnost/značaj, efektivnost, efikasnost i održivost) i sadržao je 36 pitanja koja su se odnosila na trenutno stanje i sprovođenje aktivnosti iz Strategije 2017-2020. Članovi Mreže su imali zadatak da opišu trenutno stanje, daju ocenu dosadašnje situacije i predlože mere za primenu u budućnosti.
1. Relevantnost/značaj
Grafikon 1
Uvidom u Grafikon 1 može se konstatovati da je srednja ocena odgovora u pogledu relevantnosti Strategije 2017-2020 visoka (4.4/5) i ukazuje na opravdanost i potrebu nastavka strateškog delovanja u oblasti zaštite finansijskih interesa EU. U prikupljenim odgovorima se ističe prepoznavanje neophodnosti nastavka politike u vezi sa zaštitom finansijskih interesa EU i daljeg razvoja ove oblasti kao "integralnog dela procesa EU integracija".
U isto vreme, prikupljene informacije ukazuju na prostor za poboljšanje "učešća organizacija civilnog društva" dok se u domenu "uočenih problema u toku sprovođenja strategije" može konstatovati da je potrebno osnažiti praćenje implementacije kroz redovne analize problema u toku sprovođenja mera i proaktivno delovanje na njihovom otklanjanju.
U narednom periodu potrebno je javnosti i zainteresovanim stranama aktivnije promovisati rezultate implementacije, što su pojedine institucije iz Mreže predložile u pogledu unapređenja javne dostupnosti buduće strategije i izveštaja o praćenju.
2. Efektivnost
Grafikon 2
Analizom pitanja koja se odnose na efektivnost, uočava se da je srednja ocena dosadašnje implementacije relativno niska (3.6/5). Ciljevi u vezi sa podizanjem nivoa svesti javnosti i jačanjem institucija kroz obuke ocenjeni su niskim vrednostima, dok su ostali strateški ciljevi ocenjeni tek neznatno višim prosečnim vrednostima. Kod cilja koji se odnosi na "jačanje AFKOS-a" sugerisano je da bi dalje kapacitete trebalo poboljšati u skladu sa analizom potreba za delovanjem u narednom periodu. Odgovori prikupljeni u vezi cilja "unapređenje pravnog okvira" ukazuju na potrebu prioritizacije (bržeg usvajanja) onih pravnih rešenja koja su usmerena na usklađivanje sa pravilima EU. Prilikom ocene ciljeva "uspostavljanje efikasnog sistema za suzbijanje nepravilnosti i prevara" i "jačanje saradnje AFKOS-a sa nacionalnim i međunarodnim institucijama" nije prikupljeno dovoljno kvalitativnih informacija tako da je izostala analiza niskih ocena ovih ciljeva i mogućih problema u njihovom ostvarivanju.
Kada se zajedno pogledaju prikupljene informacije u segmentu relevantnosti i efektivnosti, a na osnovu dostavljenih odgovora iz upitnika, može se konstatovati da je Strategija 2017-2020 bila usmerena na prave oblasti.
Kumulativno, nalazi iz ex-post analize ukazuju da bi sagledavanje ciljeva u perspektivi, za period 2021-2023. godine, trebalo početi sa detaljnijom analizom ispunjenosti ciljeva iz Strategije 2017-2020, uz obaveznu analizu rizika i faktora koji su doprineli nižoj realizaciji, kako bi isti mogli biti otklonjeni u narednom periodu.
3. Efikasnost
Grafikon 3
Odgovori u segmentu efikasnosti ukazuju da su parametri efikasnosti u implementaciji Strategije 2017-2020 ocenjeni dosta visoko sa srednjom ocenom (4.37/5). Relativno niže kumulativne vrednosti vezuju se uz "relevantnost", "adekvatnost" i "rokove" u kojima su realizovane aktivnosti za implementaciju Strategije 2017-2020. Navedeno ukazuje na potrebu da se novim strateškim dokumentom ojača pristup praćenju i izveštavanju. Predviđeni jednogodišnji format akcionog plana je pogodan za ažuriranje aktivnosti, saglasno potrebama, i njegovo prilagođavanje u cilju otklanjanja problema koji se javljaju u toku implementacije. To je ujedno i naučena lekcija iz prvog ciklusa strateškog delovanja u ovoj oblasti koja je ukazala na potrebu da se zadrži fleksibilnost kod odgovora na pitanja koja se otvaraju tokom implementacije strateškog dokumenta, a koja nije bilo moguće predvideti u vreme njegovog usvajanja. Prikupljene informacije ukazuju da na realizaciju aktivnosti nije uticalo ograničenje resursa, odnosno da su resursi za implementaciju Strategije 2017-2020 bili adekvatno alocirani.
4. Održivost
Grafikon 4
Srednja ocena u oblasti održivosti je relativno visoka (4.36/5). Odgovori upućuju na to da je AFKOS obezbedio funkcionisanje koordinacione uloge što ne isključuje potrebu za njenim jačanjem u budućnosti. Nešto niža ocena u pogledu "održivosti efekata Strategije" je očekivana jer Strategija 2017-2020 nije precizno utvrdila efekte definisane po SMART kriterijumima.
Trenutno stanje u borbi protiv prevara sa analizom mogućih problema
Kako je Strategija 2017-2020 predstavljala dokument koji je prvi put u Republici Srbiji definisao oblast zaštite finansijskih interesa EU, a samim tim i pitanje zaštite sopstvenih budžetskih sredstava, istom su uspostavljeni institucionalni i administrativni kapaciteti sistema koji je u svom delokrugu imao pomenutu oblast. Sistem je povezao relevantne državne organe i institucije u cilju sprovođenja mera i postupaka za prevenciju, kontrolu, otkrivanje i sankcionisanje prevara i upravljanje nepravilnostima u postupanju sa finansijskim sredstvima EU.
S obzirom na to da je Strategijom 2017-2020 uspostavljen sistem zaštite finansijskih interesa EU sa neophodnim subjektima, ovim strateškim planom će se unaprediti mehanizmi koji će, na efikasniji način, dovesti do ispunjenja zadatih ciljeva, uz efektivnu alokaciju finansijskih i kadrovskih resursa.
Kroz pregled ostvarenja ciljeva Strategije 2017-2020, izvedeni su sledeći zaključci po oblastima na koje se ciljevi odnose:
Tabela 1 - Identifikovani mogući problemi po fazama ciklusa borbe protiv prevara
Faza |
Identifikovani mogući problemi |
Prevencija |
1. nedostatak koordinacije i razmene informacija u proceni rizika od prevara; |
Otkrivanje, prijavljivanje i postupanje po nepravilnosti i sumnji na prevaru |
6. nedovoljno razvijena svest zaposlenih u sistemu indirektnog upravljanja o pojmu prevare; |
Istraga u vezi sa zloupotrebama prilikom korišćenja finansijskih sredstava EU |
11. nedovoljno poznavanje važećih pravila EU zahteva dodatno vreme za obradu sumnji na prevare; nedostatak izvornih dokumenata na srpskom jeziku i ograničeni prevodilački resursi dovode do pogoršanja problema koji rezultiraju potencijalno manjem broju optužnica i nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja; |
Povraćaj finansijskih sredstava i praćenje sudskih postupaka |
12. |
Mogući problemi, identifikovani kroz analizu rizika, ukazuju na potrebu da sve institucije u Mreži za borbu protiv prevara, svaka u domenu svojih nadležnosti, usmere kontrolne aktivnosti na otklanjanje uzroka problema i samim tim doprinesu smanjenju ukupne izloženosti riziku. S tim u vezi, potrebno je intenzivirati rad Mreže za borbu protiv prevara i obezbediti blagovremenu informisanost članova o ostvarenim rezultatima i pravcima delovanja u budućem periodu.
Aktivnosti Mreže za borbu protiv prevara sprovode se kroz sve četiri faze ciklusa borbe protiv prevara koje horizontalno prožima međuinstitucionalna saradnja, kao i koordinacija, koju sprovodi AFKOS.
Analizom rizika razmatran je način funkcionisanja sistema zaštite finansijskih interesa EU po fazama ciklusa borbe protiv prevara. Za potrebe analize rizika sistema borbe protiv prevara, pored četiri osnovne faze ciklusa borbe protiv prevara (prevencija, prijavljivanje i postupanje po nepravilnosti i sumnji na prevaru, istraga sumnji na prevaru, povraćaj finansijskih sredstava) uzeta je u obzir i međuinstitucionalna koordinacija i saradnja, koja prožima sve faze u domenu saradnje relevantnih institucija. Pomenutim postupkom identifikovani su i opisani rizici sa mogućim uzrocima i sprovedena je kvalitativna analiza i procena ukupne izloženosti riziku.
Radi umanjenja ukupne izloženosti rizicima, uočenih u ciklusu borbe protiv prevara, neophodno je, aktivnim sprovođenjem mitigacionih mera, delovati na generički rizik iz kog isti proizilaze. Nedovoljna politička posvećenost svih relevantnih institucija Republike Srbije sprovođenju aktivnosti, u okviru samog ciklusa borbe protiv prevara, koje bi imale za cilj suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU, predstavlja opšti rizik u oblasti nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU.
U nastavku sledi Tabela 2. koja sadrži rizike, identifikovane u fazama ciklusa borbe protiv prevara, i ocenu ukupne izloženosti riziku shodno metodološkom uputstvu Evropske komisije Guidelines on National Anti - Fraud Strategies.
Tabela 2: Ocena ukupne izloženosti riziku po fazama ciklusa borbe protiv prevara
Redni broj |
Opis rizika |
Ukupna izloženost riziku |
|
Prevencija |
|
1. |
Izostanak saradnje prilikom uspostavljanja sistemskih kontrola usmerenih ka prevenciji nepravilnosti i prevara; |
visoka |
2. |
Zloupotreba resursa institucije od strane zaposlenih (informacije, kadrovi…); |
srednja ka visokoj |
3. |
Zloupotrebljena znanja o slabostima u upravljanju finansijskim sredstvima EU i procedurama; |
srednja ka visokoj |
4. |
Nedovoljno razvijena svest javnosti o potrebi i važnosti kontrole korišćenja EU sredstava i suzbijanja nepravilnosti i prevara; |
srednja ka visokoj |
5. |
Neadekvatno sagledavanje procesa upravljanja rizicima od prevara kroz akcione planove korisnika za postupanje po preporukama revizorskog tela; |
srednja |
|
Otkrivanje, prijavljivanje i postupanje po nepravilnosti i sumnji na prevaru |
|
6. |
Neznatan broj prijava nepravilnosti od strane zaposlenih u sistemu indirektnog upravljanja; |
visoka |
7. |
Mali broj prijava nepravilnosti iz eksternih izvora; |
srednja ka visokoj |
8. |
Nedovoljno razvijena svest javnosti o potrebi i važnosti prijavljivanja potencijalnih nepravilnosti i prevara nastalih prilikom korišćenja EU sredstava; |
srednja ka visokoj |
9. |
Nedovoljno razvijena struktura za izveštavanje kroz interne informacione sisteme kao i Informacioni sistem za upravljanje nepravilnostima (IMS); |
srednja |
10. |
Potpunost, kvalitet (pouzdanost) i dokumentovanost prijavljenih signala nepravilnosti; |
srednja |
|
Istraga u vezi sa zloupotrebama prilikom korišćenja finansijskih sredstava EU |
|
11. |
Reakcija odgovornih tela na prijavljene nepravilnosti i sumnje na prevaru neće biti blagovremena i/ili adekvatna; |
visoka |
|
Povraćaj finansijskih sredstava i praćenje sudskih postupaka |
|
12. |
Dužina trajanja postupaka; |
visoka |
13. |
Nemogućnost povraćaja nezakonito i nenamenski utrošenih sredstava u budžet Republike Srbije. |
srednja ka visokoj |
Analiza rizika u pogledu načina funkcionisanja sistema zaštite finansijskih interesa EU je ukazala da postoji značajan prostor za unapređenje kontrolnih mehanizama u svim fazama ciklusa borbe protiv prevara.
Opšti cilj Strateškog plana je unapređenje zaštite finansijskih interesa EU u Republici Srbiji primenom načela "nulte tolerancije" koje podrazumeva neselektivnu primenu zakona od strane relevantnih institucija Republike Srbije kroz faze ciklusa borbe protiv prevara.
Načelom "nulte tolerancije" obezbeđuje se efikasna i kvalitetna zaštita finansijskih interesa EU, u jednakoj meri i na isti način kao i kada je reč o sopstvenim interesima i sredstvima, koja se ogleda kroz koordinaciju aktivnosti usmerenih na jačanje normativnog, institucionalnog i operativnog okvira koji doprinosi efikasnijoj borbi protiv nepravilnosti, prevara i korupcije.
Razrađujući navedeni opšti cilj, izdvojeni su posebni ciljevi na temelju analiza postojećeg stanja, prethodno postignutih rezultata i prioriteta za delovanje putem novog strateškog dokumenta.
Posebni ciljevi su:
1. jačanje preventivnog delovanja na zaštiti finansijskih interesa EU;
2. unapređenje procesa ranog otkrivanja prevara;
3. unapređenje sprovođenja istražnih radnji;
4. unapređenje mehanizma za povraćaj sredstava; i
5. podizanje nivoa svesti javnosti o potrebi i važnosti kontrole korišćenja EU sredstava i suzbijanja nepravilnosti i prevara.
Ispunjenje opšteg i posebnih ciljeva, putem utvrđenih mera i aktivnosti prikazanih u akcionom planu, doprineće promenama u odnosu korisnika i javnosti prema finansijskim sredstvima EU i njihovoj zaštiti. Aktivan pristup u realizaciji mera i aktivnosti uticaće na poboljšanje funkcionalnosti i delotvornosti institucija Republike Srbije, što će za posledicu imati unapređenje zaštite finansijskih interesa EU, a samim tim i finansijskih interesa Republike Srbije.
VI. Mere za ostvarivanje ciljeva
Imajući u vidu da ispunjenje posebnih ciljeva predstavlja preduslov za ostvarivanje opšteg cilja, pratećim akcionim planom predviđene su mere, kao skup međusobno povezanih aktivnosti, čije sprovođenje će biti povereno nadležnim institucijama.
Saglasno utvrđenim posebnim ciljevima, predviđene su, u okviru istih, sledeće mere:
1. jačanje preventivnog delovanja na zaštiti finansijskih interesa EU:
- mera 1.1 - Jačanje kadrovskog potencijala u okviru preventivnog delovanja na zaštiti finansijskih interesa EU,
- mera 1.2 - Unapređenje internih procedura u oblasti preventivnog delovanja na zaštiti finansijskih interesa EU,
- mera 1.3 - Razvijanje saradnje i razmene informacija u sferi preventivnog delovanja na zaštiti finansijskih interesa EU,
- mera 1.4 - Podizanje nivoa svesti o značaju zaštite finansijskih interesa EU i finansijskih interesa Republike Srbije;
- mera 1.5 - Izmena i/ili usklađivanje pravnog okvira radi jačanja preventivnog delovanja na zaštiti finansijskih interesa EU;
2. unapređenje procesa ranog otkrivanja prevara:
- mera 2.1 - Kontinuirano upravljanje rizicima sa ciljem unapređenja procesa ranog otkrivanja prevara,
- mera 2.2 - Razvijanje saradnje i razmene informacija u oblasti ranog otkrivanja prevara,
- mera 2.3 - Jačanje kadrovskog potencijala radi unapređenja procesa ranog otkrivanja prevara;
3. unapređenje sprovođenja istražnih radnji:
- mera 3.1 - Jačanje saradnje i razmene informacija u cilju unapređenja sprovođenja istražnih radnji,
- mera 3.2 - Jačanje kadrovskog potencijala radi unapređenja sprovođenja istražnih radnji,
- mera 3.3 - Izmena i/ili usklađivanje pravnog okvira u cilju sprovođenja istražnih radnji,
- mera 3.4 - Realizacija organizacionih promena radi unapređenja sprovođenja istražnih radnji,
- mera 3.5 - Poboljšanje materijalno tehničkih kapaciteta institucija nadležnih za sprovođenje istražnih radnji;
4. unapređenje mehanizma za povraćaj sredstava:
- mera 4.1 - Izmena i/ili usklađivanje pravnog okvira sa ciljem unapređenja mehanizma za povraćaj sredstava,
- mera 4.2 - Razvijanje saradnje i razmene informacija radi poboljšanja mehanizma za povraćaj sredstava;
5. podizanje nivoa svesti javnosti o potrebi i važnosti kontrole korišćenja EU sredstava i suzbijanja nepravilnosti i prevara
- mera 5.1 - Jačanje saradnje i razmene informacija u cilju podizanja nivoa svesti javnosti o potrebi i važnosti kontrole korišćenja EU sredstava i suzbijanja nepravilnosti i prevara.
VII. Institucije uključene u proces sprovođenja aktivnosti i izveštavanje o ostvarenim rezultatima
Ostvarivanje ciljeva Strateškog plana i otklanjanje uočenih rizika konkretizovano je kroz pojedine korake, odnosno aktivnosti utvrđene Akcionim planom koji čini sastavni deo Strateškog plana.
Stepen ostvarenih ciljeva trasira put sprovođenju budućih aktivnosti kako bi se njihovom realizacijom postigli željeni efekti. Merenje rezultata sprovođenja aktivnosti pružaće potrebne informacije o efektima planiranih aktivnosti i njihovom doprinosu ostvarivanju posebnih ciljeva, kao i doprinosu posebnih ciljeva ostvarenju opšteg cilja.
Sprovođenje Strateškog plana je u nadležnosti institucija koje imaju imenovane predstavnike u Mreži za borbu protiv prevara. Navedene institucije su Akcionim planom određene za nosioce pojedinačnih aktivnosti, a praćenje sprovođenja Strateškog plana u nadležnosti je AFKOS-a i predstavlja kontinuiranu aktivnost. O svim realizovanim aktivnostima AFKOS informiše Mrežu za borbu protiv prevara, kroz redovne sastanke.
Ministarstvo finansija - AFKOS na kraju prvog kvartala tekuće godine, izveštava Vladu putem godišnjeg izveštaja o sprovođenju ciljeva i aktivnosti iz Strateškog plana za prethodnu godinu. Prilikom izrade navedenog izveštaja, institucije određene za nosioce pojedinačnih aktivnosti, pisanim putem, izveštavaju AFKOS o realizaciji aktivnosti za koje su zadužene.
VIII. Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje Strateškog plana
Za postupak usvajanja Strateškog plana nisu potrebna finansijska sredstva.
Sprovođenje mera, odnosno aktivnosti, planirano je u okviru redovnih (odobrenih) budžetskih sredstava, tako da nisu potrebna dodatna finansijska sredstva u budžetima nadležnih institucija.
Akcioni plan sadrži skup mera i aktivnosti koje je potrebno preduzeti radi ostvarenja predviđenih ciljeva. Pored navedenog, istim su utvrđene institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti, organi partneri u sprovođenju aktivnosti, rok za sprovođenje aktivnosti, izvor finansiranja, kao i pokazatelji.
Akcioni plan čini sastavni deo ovog dokumenta.
Opšti cilj: Unapređenje zaštite finansijskih interesa EU u Republici Srbiji primenom načela "nulte tolerancije" koje podrazumeva neselektivnu primenu zakona od strane relevantnih institucija Republike Srbije kroz faze ciklusa borbe protiv prevara |
||||||
|
||||||
Posebni cilj 1. Jačanje preventivnog delovanja na zaštiti finansijskih interesa EU |
||||||
Mera 1.1 Jačanje kadrovskog potencijala u okviru preventivnog delovanja na zaštiti finansijskih interesa EU |
||||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
1.1.1 |
Održavanje obuka i radionica u cilju jačanja kapaciteta svih relevantnih učesnika u procesu upravljanja projektima/ugovorima radi obezbeđivanja sveobuhvatnije zaštite finansijskih interesa EU, kao i sopstvenih budžeta korisnika |
Ministarstvo finansija, Sektor za upravljanje sredstvima Evropske unije |
Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije, AFKOS |
IV kvartal 2023. |
Donatorska sredstva ili IPA |
Održane obuke i radionice |
1.1.2 |
Održavanje radionica u cilju jačanja kapaciteta korisnika za samostalno sprovođenje projektnih aktivnosti radi obezbeđivanja sveobuhvatnije zaštite finansijskih interesa EU, kao i sopstvenih budžeta korisnika |
Ministarstvo za evropske integracije |
Upravljačka tela programa prekogranične i transnacionalne saradnje, Zajednički sekretarijati |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva (06020004, 4002, 4003, 4004, 4004, 4005, 4008, 4009) |
Održane radionice |
1.1.3 |
Održavanje radionica za sve krajnje primaoce u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (sektori i uprave) u vezi sa nepravilnostima u IPA projektima - IPARD |
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede |
Uprave i sektori u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Održane radionice |
Mera 1.2 Unapređenje internih procedura u oblasti preventivnog delovanja na zaštiti finansijskih interesa EU |
||||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
1.2.1 |
Izrada procedura Nacionalnog tela o sprovođenju programa prekogranične i transnacionalne saradnje sa državama članicama Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) za period 2021-2027. godine |
Ministarstvo za evropske integracije |
/ |
II kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Izrađene procedure |
1.2.2 |
Unapređenje internih procedura u skladu sa preporukama iz analize povezanosti nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije sa zaštitom finansijskih interesa EU |
Agencija za sprečavanje korupcije |
/ |
II kvartal 2022. |
Budžetska sredstva |
Unapređene interne procedure |
1.2.3 |
Izrada izveštaja sa preporukama na osnovu sprovedene kontrole kvaliteta planova integriteta u trećem ciklusu na odabranom uzorku institucija |
Agencija za sprečavanje korupcije |
/ |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Izrađen izveštaj |
Mera 1.3 Razvijanje saradnje i razmene informacija u sferi preventivnog delovanja na zaštiti finansijskih interesa EU |
||||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
1.3.1 |
Uspostavljanje i rad regionalne mreže službenika za nepravilnosti |
Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije |
Ministarstvo finansija, Sektor za upravljanje sredstvima Evropske unije |
IV kvartal 2023. |
Donatorska sredstva ili IPA |
Uspostavljena operativna regionalna mreža |
1.3.2 |
Uspostavljanje regionalne softverske platforme za razmenu podataka i informacija iz oblasti upravljanja nepravilnostima kao podrška radu regionalne mreže |
Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije |
Ministarstvo finansija, Sektor za upravljanje sredstvima Evropske unije |
IV kvartal 2023. |
Donatorska sredstva ili IPA |
Uspostavljena funkcionalna regionalna softverska platforma |
Mera 1.4 Podizanje nivoa svesti o značaju zaštite finansijskih interesa EU i finansijskih interesa Republike Srbije |
||||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
1.4.1 |
Izrada informatora za potencijalne korisnike finansijskih sredstava EU |
Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije |
Ministarstvo finansija, Sektor za upravljanje sredstvima Evropske unije, AFKOS |
IV kvartal 2023. |
Donatorska sredstva ili IPA |
Izrađen informator |
1.4.2 |
Održavanje obuka u cilju podizanja svesti korisnika (institucije koje sprovode projekte prekogranične i transnacionalne saradnje u deljenom upravljanju) o nepravilnostima i njihovim posledicama |
Ministarstvo za evropske integracije |
Upravljačka tela programa prekogranične i transnacionalne saradnje, Zajednički sekretarijati |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Održane obuke |
1.4.3 |
Sprovođenje obuka za javne funkcionere u oblasti prijave i provere imovine i rešavanja o sukobu interesa tako da sadrže i segment zaštite finansijskih interesa EU |
Agencija za sprečavanje korupcije |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Sprovedene obuke za javne funkcionere |
1.4.4 |
Sprovođenje obuka o primeni Metodologije za procenu rizika korupcije u propisima za ovlašćene predlagače propisa tako da sadrže i segment zaštite finansijskih interesa EU |
Agencija za sprečavanje korupcije |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Sprovedene obuke |
Mera 1.5 Izmena i/ili usklađivanje pravnog okvira radi jačanja preventivnog delovanja na zaštiti finansijskih interesa EU |
||||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
1.5.1 |
Priprema i donošenje Uredbe o sprovođenju programa prekogranične i transnacionalne saradnje sa državama članicama Evropske unije u Republici Srbiji u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) za period 2021-2027. godine |
Ministarstvo za evropske integracije |
Ministarstvo finansija |
II kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Doneta uredba |
1.5.2 |
Priprema i donošenje Uredbe o upravljanju programima pretpristupne pomoći Evropske unije u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III) za period 2021-2027. godine |
Ministarstvo finansija, Sektor za upravljanje sredstvima Evropske unije |
Ministarstvo za evropske integracije |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Doneta uredba |
1.5.3 |
Revidiranje Akcionog plana nakon ratifikacije okvirnog sporazuma za IPA III |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
Mreža za borbu protiv prevara |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Revidirani Akcioni plan |
|
|
|
|
|
|
|
Posebni cilj 2. Unapređenje procesa ranog otkrivanja prevara |
|
|||||
Mera 2.1 Kontinuirano upravljanje rizicima sa ciljem unapređenja procesa ranog otkrivanja prevara |
|
|||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
2.1.1 |
Izrada godišnje analize procene rizika od prevara u skladu sa Metodološkim uputstvom za upravljanje rizicima u vezi sa pojavom nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
Ministarstvo za evropske integracije, Evropska komisija |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Izrađena godišnja analiza procena rizika od prevara |
2.1.2 |
Razmena izveštaja/rezultata revizije kao pokazatelja za rano otkrivanje rizika |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
Evropska komisija, Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Kontinuitet u razmeni izveštaja/rezultata revizije |
Mera 2.2 Razvijanje saradnje i razmene informacija u oblasti ranog otkrivanja prevara |
|
|||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
2.2.1 |
Razmena informacija u vezi sa slučajevima u što kraćem roku (posebno sa ino partnerima) |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
Tužilaštvo, OLAF, nadležni policijski organi |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Kontinuitet u razmeni informacija |
2.2.2 |
Kvartalno održavanje sastanaka AFKOS - OLAF sa ciljem uzajamne razmene informacija o aktuelnim slučajevima kao i praćenja izveštavanja kroz Informacioni sistem za upravljanje nepravilnostima (IMS) uspostavljen od strane Evropske komisije i izveštavanje putem istog |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
OLAF, Evropska komisija |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Održani sastanci |
2.2.3 |
Održavanje sastanaka Mreže za borbu protiv prevara u cilju blagovremene razmene informacija o uočenim nepravilnostima i sumnjama na prevaru |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
Članovi Mreže za borbu protiv prevara |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Održani sastanci |
Mera 2.3 Jačanje kadrovskog potencijala radi unapređenja ranog otkrivanja prevara |
|
|||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
2.3.1 |
Profesionalno usavršavanje službenika na izvršilačkim radnim mestima koji se bave poslovima u vezi sa upravljanjem projektima/ugovorima, u cilju ranog otkrivanja nepravilnosti |
Ministarstvo finansija, Sektor za upravljanje sredstvima Evropske unije |
Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije, Sektor za budžetsku inspekciju |
IV kvartal 2023. |
Donatorska sredstva ili IPA |
Sprovedeno profesionalno usavršavanje službenika |
2.3.2 |
Jačanje AFKOS-a kvantitativno i kvalitativno |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
Ministarstvo finansija -Sekretarijat |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Povećan broj zaposlenih i sprovedeno usavršavanje postojećih i novozaposlenih kadrova |
|
|
|
|
|
|
|
Posebni cilj 3. Unapređenje sprovođenja istražnih radnji |
|
|||||
Mera 3.1 Jačanje saradnje i razmene informacija u cilju unapređenja sprovođenja istražnih radnji |
|
|||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
3.1.1 |
Održavanje regionalne konferencije |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
AFKOS jedinice iz zemalja regiona, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Tužilaštvo, Mreža za borbu protiv prevara, OLAF |
IV kvartal 2022. |
Donatorska sredstva |
Održana regionalna konferencija |
3.1.2 |
Jačanje saradnje sa ino partnerima u cilju stvaranja zajedničkih timova za sprovođenje istraga |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
Tužilaštvo, OLAF, Ministarstvo finansija, AFKOS |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Oformljeni zajednički timovi za sprovođenje istraga |
3.1.3 |
Održavanje sastanaka Mreže za borbu protiv prevara i izveštavanje članova o toku istraga i pokrenutim postupcima |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
Članovi Mreže za borbu protiv prevara |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Kontinuitet u izveštavanju članova Mreže za borbu protiv prevara o toku istraga i pokrenutim postupcima |
3.1.4 |
Razmena informacija i održavanje redovne komunikacije sa predstvanicima OLAF-a |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
OLAF |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Kontinuitet u razmeni informacija i održavanju komunikacije |
Mera 3.2 Jačanje kadrovskog potencijala radi unapređenja sprovođenja istražnih radnji |
|
|||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
3.2.1 |
Održavanje obuka/radionica za javne tužioce u vezi sa zaštitom finansijskih interesa EU |
Republičko javno tužilaštvo |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
IV kvartal 2023. |
Donatorska sredstva |
Održane obuke/radionice za javne tužioce |
Mera 3.3 Izmena i/ili usklađivanje pravnog okvira u cilju unapređenja sprovođenja istražnih radnji |
|
|||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
3.3.1 |
Izrada Tabele usklađenosti krivičnog zakonodavstva sa Direktivom 1371/17 |
Ministarstvo pravde |
Donator |
IV kvartal 2023. |
Donatorska sredstva |
Izrađena tabela usklađenosti |
Mera 3.4 Realizacija organizacionih promena radi unapređenja sprovođenja istražnih radnji |
|
|||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
3.4.1 |
Formiranje posebne organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova u čiji delokrug spadaju zloupotrebe vezane za raspolaganje sredstvima EU |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
/ |
I kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Oformljena posebna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova |
Mera 3.5 Poboljšanje materijalno tehničkih kapaciteta institucija nadležnih za sprovođenje istražnih radnji |
|
|||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
3.5.1 |
Nabavljanje opreme i korišćenje iste u svrhu unapređenja istraga koje bi se vodile po konkretnom predmetu (informatička, kancelarijska i sredstva veze) |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
/ |
I kvartal 2022. |
Budžetska sredstva |
Nabavljena oprema i upotreba iste |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Posebni cilj 4. Unapređenje mehanizma za povraćaj sredstava |
|
|||||
Mera 4.1 Izmena i/ili usklađivanje pravnog okvira sa ciljem unapređenja mehanizma za povraćaj sredstava |
|
|||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
4.1.1 |
Angažovanje ekspertske pravne pomoći za analizu relevantnih pravnih akata, utvrđivanje nedostataka u postojećim aktima, kao i predlaganje izmena u cilju unapređenja akata |
Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije |
Ministarstvo finansija, Sektor za upravljanje sredstvima Evropske unije |
IV kvartal 2023. |
Donatorska sredstva ili IPA |
Izrađena analiza i predložene izmene za unapređenje akata |
Mera 4.2 Razvijanje saradnje i razmene informacija radi poboljšanja mehanizma za povraćaj sredstava |
|
|||||
4.2.1 |
Razmena informacija u slučaju neopravdano isplaćenih ili neutrošenih sredstava projekata, finansiranih iz programa prekogranične i transnacionalne saradnje, koji se sprovode u deljenom upravljanju (SHARED PROGRAMME) |
Ministarstvo za evropske integracije |
Upravljačka tela programa prekogranične i transnacionalne saradnje, Ministarstvo finansija, AFKOS |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Pokrenuti odgovarajući postupci za povraćaj sredstava |
|
|
|||||
Posebni cilj 5. Podizanje nivoa svesti javnosti o potrebi i važnosti kontrole korišćenja EU sredstava i suzbijanja nepravilnosti i prevara |
||||||
Mera 5.1 Jačanje saradnje i razmene informacija u cilju podizanja nivoa svesti javnosti o potrebi i važnosti kontrole korišćenja EU sredstava i suzbijanja nepravilnosti i prevara |
||||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
5.1.1 |
Održavanje okruglih stolova sa organizacijama civilnog društva u cilju upoznavanja istih sa implementacijom Strateškog plana i potrebi informisanja javnosti u vezi sa finansijskom pomoći EU |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
Organizacije civilnog društva |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Održani okrugli stolovi |
5.1.2 |
Prisustvo konferencijama organizacija civilnog društva i držanje prezentacija na istim u cilju informisanja određenih ciljnih grupa o važnosti prijavljivanja nepravilnosti i prevara i kontrole korišćenja sredstava EU |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
Organizacije civilnog društva |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Održane prezentacije na konferencijama |
|
|
|||||
IZVEŠTAVANJE O SPROVOĐENJU STRATEŠKOG PLANA |
|
|||||
Aktivnosti |
Nadležne institucije |
Organi partneri u sprovođenju aktivnosti |
Krajnji rok za sprovođenje aktivnosti |
Izvori finansiranja |
Pokazatelji |
|
Izrada izveštaja o ispunjenosti aktivnosti iz Strateškog plana na osnovu prikupljenih informacija i njihove analize |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
Mreža za borbu protiv prevara |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Izrađen izveštaj |
|
U saradnji sa članovima Mreže za borbu protiv prevara razviti ili redefinisati rezultate ostvarenih strateških ciljeva i uticaj radi unapređenja istih |
Ministarstvo finansija, AFKOS |
Mreža za borbu protiv prevara |
IV kvartal 2023. |
Budžetska sredstva |
Analiza rezultata ostvarenih ciljeva i eventualno redefinisanje u skladu sa istom |
|