PRAVILNIKO POPUNJAVANJU RADNIH MESTA U SLUŽBI POVERENIKA ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI("Sl. glasnik RS", br. 99/2021) |
Ovim pravilnikom se bliže uređuje popunjavanje izvršilačkih radnih mesta i položaja u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Služba Poverenika), način podnošenja obrasca prijave, faze izbornog postupka, imenovanje, sastav i način rada konkursne komisije, način provere kompetencija i kriterijumi i merila za izbor kandidata.
Premeštaj, interni i javni konkurs
Popunjavanje upražnjenog sistematizovanog radnog mesta u Službi Poverenika može se izvršiti premeštajem državnog službenika iz druge unutrašnje jedinice unutar Službe Poverenika, po odluci Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Poverenik), sa napredovanjem ili bez njega, premeštajem na osnovu sporazuma o preuzimanju, premeštajem državnog službenika po sprovedenom internom ili javnom konkursu i zasnivanjem radnog odnosa ako je na javnom konkursu izabran kandidat koji nije državni službenik.
Kada nema mogućnosti da se upražnjeno radno mesto popuni premeštajem, sprovešće se konkurs.
U slučaju premeštaja, odnosno preuzimanja državnog službenika obavezno se proveravaju ponašajne i posebne funkcionalne kompetencije potrebne za obavljanje poslova na radnom mestu na koje se državni službenik premešta, odnosno preuzima ako te kompetencije nisu određene kao zahtev za obavljanje poslova rasnog mesta koje je državni službenika obavljao pre premeštaja, odnosno preuzimanja.
Interni konkurs za popunjavanje upražnjenog mesta oglašava se na internet prezentaciji i oglasnoj tabli Poverenika i na drugi način koji odredi Poverenik.
Poverenik odlučuje iz kojih državnih organa državni službenici mogu da učestvuju na internom konkursu.
Rok za podnošenje prijava je osam dana od dana oglašavanja internog konkursa.
Kada interni konkurs nije uspeo ili nije sproveden, sprovodi se javni konkurs.
Javni konkurs se oglašava na internet prezentaciji Poverenika, na internet prezentaciji Službe za upravljanje kadrovima, na portalu e-uprave, na oglasnoj tabli, internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje.
Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne može biti kraći od osam dana od dana oglašavanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje.
Uz interni i javni konkurs objavljuje se i obrazac prijave sa popunjenim podacima za određeno radno mesto u delu koje popunjava Poverenik, izuzev podatka koji se odnosi na šifru prijave.
Prijava na konkurs podnosi se na obrascu koji je sastavni deo ovog pravilnika.
Prijava se podnosi na način koji odredi konkursna komisija, elektronskim putem, poštom ili neposredno na adresu navedenu u tekstu javnog konkursa.
Imenovanje, sastav i način rada konkursne komisije
Radi sprovođenja internog i javnog konkursa, pre oglašavanja, u Službi Poverenika se imenuje konkursna komisija (u daljem tekstu: komisija).
Članove komisije imenuje Poverenik iz reda državnih službenika zaposlenih u Službi Poverenika, drugom državnom organu i iz reda stručnih lica za određenu oblast.
Poverenik određuje sastav komisije u zavisnosti od uslova za rad na radnom mestu koje se popunjava, predviđenih pravilnikom kojim se uređuje sistematizacija radnih mesta u Službi Poverenika, vodeći računa da jedan član komisije bude neposredni rukovodilac unutrašnje jedinice u kojoj se vrši popuna, odnosno prijem, dok ostali članovi komisije treba da imaju najmanje isti stepen obrazovanja, stručnih sposobnosti, znanja i veština kao i kandidat u izbornom postupku.
Članovi komisije će, nakon uvida u podnete prijave učesnika konkursa, dati pismenu izjavu Povereniku o tome da li oni ili sa njima povezana lica, imaju interes za sprovođenje konkursa, odnosno da kod njih ne postoji sukob interesa.
Krugom povezanih lica sa članovima komisije smatraju se: bračni ili vanbračni drug, srodnici po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen, u pobočnoj liniji i tazbini zaključno sa drugim stepenom srodstva, ako su u odnosu staratelja, štićenika, usvojioca, usvojenika, hranitelja ili hranjenika, kao i lica čija delatnost može imati uticaja na nepristrasno i odgovorno sprovođenje izbornog postupka i na imovno stanje članova konkursne komisije.
Na prvom sastanku komisija, pre oglašavanja konkursa, utvrđuje koje funkcionalne kompetencije se proveravaju u izbornom postupku, kao i oblasti znanja i veština koje se proveravaju, redosled njihove provere, način i oblike provera kompetencija i vremenski okvir provere.
U izbornom postupku komisija može da proverava samo one kompetencije koje su navedene u oglasu o konkursu i na način koji je naveden u oglasu o konkursu.
Komisija odluke donosi saglasnošću svih članova.
Komisija vodi zapisnik o svom radu, koji potpisuju članovi komisije.
Članovi komisije dužni su da čuvaju podatke do kojih su došli tokom sprovođenja konkursa.
Spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak
Po isteku roka za podnošenje prijava na konkurs, komisija pregleda sve prispele prijave i na osnovu podataka iz prijave sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak.
Ako se na javni konkurs za popunjavanje položaja prijavilo lice koje nema položen državni stručni ispit, komisija će sve prispele prijave pregledati tek pošto istekne rok za dostavljanje dokaza da je to lice položilo državni stručni ispit.
Spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak potpisuju svi članovi komisije. Spisak kandidata iz stava 2. ovog člana objavljuje se na internet prezentaciji Poverenika.
Obaveštavanje kandidata o sprovođenju izbornog postupka
Kandidati među kojima se sprovodi izborni postupak obaveštavaju se o tome kada počinje izborni postupak, najmanje tri dana pre otpočinjanja izbornog postupka.
Poverenik slobodno bira način obaveštavanja kandidata, o čemu se sačinjava beleška u konkursnoj dokumentaciji određenog kandidata.
Kandidati se na početku svake faze izbornog postupka obaveštavaju o tome kad počinje provera kompetencija u istoj ili narednoj fazi izbornog postupka.
Kandidat koji ne ispuni unapred određeno merilo za proveru određene kompetencije ili se ne odazove pozivu da učestvuje u proveri jedne kompetencije isključuje se iz daljeg toka izbornog postupka o čemu će biti obavešten u skladu sa stavom 2. ovog člana.
Konkursna komisija određuje način provere kompetencija.
Izborni postupak sprovodi se iz više faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne, posebne funkcionalne i ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa komisijom.
Izuzetno na internom konkursu za izvršilačka radna mesta koja nisu rukovodeća, ne proveravaju se opšte funkcionalne i ponašajne kompetencije, a za radna mesta koja su rukovodeća ne proveravaju se opšte funkcionalne kompetencije.
Na javnom konkursu za prijem pripravnika ne proveravaju se posebne funkcionalne kompetencije, osim stranog jezika kada je određen kao potrebna kompetencija za obavljanje poslova tog radnog mesta.
Kandidat koji ne ispuni merilo za proveru određene kompetencije u jednoj fazi izbornog postupka, obaveštava se o rezultatu provere kompetencije i ne poziva se da učestvuje u proveri sledeće kompetencije u istoj ili narednoj fazi izbornog postupka.
Kandidat koji u roku od pet radnih dana od dana prijema obaveštenja ne dostavi dokaze koji se prilažu u izbornom postupku, pismeno se obaveštava da se isključuje iz daljeg dela izbornog postupka zbog nedostavljanja dokaza.
Izborni postupak sprovodi se prema šiframa prijave kandidata.
Lica koja obavljaju stručne i administrativne poslove za komisiju utvrđuju, pre svake faze izbornog postupka, da su lica koja učestvuju u izbornom postupku pod odgovarajućom šifrom istovremeno lica koja su podnela prijavu kojoj je dodeljena navedena šifra.
Lica koja obavljaju stručne i administrativne poslove za komisiju dužna su da se staraju da komisija prati kandidate samo pod šifrom njihove prijave.
NAČIN PROVERE KOMPETENCIJA I KRITERIJUMI I MERILA ZA IZBOR KANDIDATA
Vrednovanje kompetencija bodovanjem
Kompetencije kandidata vrednuju se dodeljivanjem određenog broja bodova kandidatu nakon svake provere kompetencija.
Broj bodova koji se mogu dodeliti kandidatu u proveri kompetencija u izbornom postupku iznosi:
1) 70 bodova za položaje od čega za:
(1) opšte funkcionalne kompetencije - najviše 9 bodova,
(2) posebne funkcionalne kompetencije - najviše 20 bodova,
(3) ponašajne kompetencije - najviše 35 bodova,
(4) intervju sa konkursnom komisijom - najviše 6 bodova;
2) 65 bodova za radna mesta rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica od čega za:
(1) opšte funkcionalne kompetencije - najviše 9 bodova,
(2) posebne funkcionalne kompetencije - najviše 20 bodova,
(3) ponašajne kompetencije - najviše 30 bodova,
(4) intervju sa konkursnom komisijom - najviše 6 bodova;
3) 60 bodova za izvršilačka radna mesta od čega za:
(1) opšte funkcionalne kompetencije - najviše 9 bodova,
(2) posebne funkcionalne kompetencije - najviše 20 bodova,
(3) ponašajne kompetencije - najviše 25 bodova,
(4) intervju sa konkursnom komisijom - najviše 6 bodova;
4) 45 bodova za pripravnike od čega za:
(1) opšte funkcionalne kompetencije - najviše 9 bodova,
(2) posebne funkcionalne kompetencije (strani jezik) - najviše 5 bodova,
(3) ponašajne kompetencije - najviše 25 bodova,
(4) intervju sa konkursnom komisijom - najviše 6 bodova.
Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isključuju se iz daljeg izbornog postupka.
Nezavisno od stava 3. ovog člana, komisija može pre početka izbornog postupka, da odredi veći broj bodova koji kandidate u proveri jedne ili više posebnih funkcionalnih kompetencija isključuje iz daljeg izbornog postupka.
Način provere opštih funkcionalnih kompetencija
Kandidatima koji učestvuju u izbornom postupku prvo se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije: organa.
Provera kompetencije "Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije"
Kompetencija "Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije" proverava se putem testa sa pitanjima zatvorenog tipa koji kandidati rešavaju obeležavanjem jednog od više ponuđenih odgovora.
Test sačinjava Komisija metodom slučajnog izbora iz baze pitanja zatvorenog tipa.
Testiranje se obavlja na računaru ili u papirnoj formi.
Test ne može trajati duže od jednog sata.
Vrednovanje ove kompetencije iskazuje se na bodovnoj skali i to:
1) do 50% tačnih odgovora - 1 bod;
2) 51 do 75% tačnih odgovora - 2 boda;
3) 76 do 100% tačnih odgovora - 3 boda.
Kandidati se neposredno usmeno obaveštavaju o rezultatima testa nakon isteka vremena za njegovo rešavanje.
Provera kompetencije "Digitalna pismenost"
Kompetencija "Digitalna pismenost" proverava se rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru.
Rešavanje zadatka praktičnim radom na računaru ne može trajati duže od jednog sata.
Proveru tačnosti urađenih zadataka vrši Komisija vrednovanjem ove kompetencije iskazivanjem na bodovnoj skali na sledeći način:
1) do 50% tačno rešenih zadataka - 1 bod;
2) 51% i više tačno rešenih zadataka - 3 boda.
Provera kompetencije "Poslovna komunikacija"
Kompetencija "Poslovna komunikacija" proverava se pismenom simulacijom.
Provera se obavlja na računaru ili u papirnoj formi i ne može trajati duže od jednog sata.
Zadatke bira Komisija metodom slučajnog izbora iz baze zadataka zatvorenog tipa.
Proveru tačnosti urađenog zadatka vrši Komisija vrednovanjem ove kompetencije na bodovnoj skali na sledeći način:
1) do 50% tačno rešenih zadatka - 1 bod;
2) 51 do 75% tačno rešenih zadatka - 2 boda;
3) 76 do 100% tačno rešenih zadatka - 3 boda.
Način provere posebnih funkcionalnih kompetencija
Nakon prijema izveštaja o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija, komisija među kandidatima koji su ispunili merila za proveru opštih funkcionalnih kompetencija, vrši proveru onih posebnih funkcionalnih kompetencija koje su utvrđene kao uslov za rad na radnom mestu u pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta Poverenika i koje su navedene u oglasu.
Pored članova komisije, u postupku provere određenih posebnih funkcionalnih kompetencija mogu učestvovati stručnjaci iz oblasti u kojoj se vrši provera, ako članovi komisije procene da je za proveru te kompetencije neophodna stručna podrška.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, komisija može odlučiti da proveru posebnih funkcionalnih kompetencija poveri stručnjacima izvan organa ili odgovarajućoj organizaciji u oblasti u kojoj se vrši provera, komisija prihvata rezultate provere ovih lica, odnosno organizacije kao utvrđene.
Komisija utvrđuje najmanje tri, a najviše šest posebnih funkcionalnih kompetencija za kandidate za radna mesta sa visokim obrazovanjem, odnosno najmanje dve, a najviše šest posebnih funkcionalnih kompetencija za kandidate za radna mesta sa srednjom školom, koje će se proveravati u izbornom postupku. Komisija utvrđuje redosled i oblik provere posebnih funkcionalnih kompetencija.
Posebne funkcionalne kompetencije mogu se proveravati pisanim i usmenim putem.
Oblici pismene provere posebnih funkcionalnih kompetencija mogu biti test i razgovor.
Komisija sastavlja tri različita zadatka (testa) za svaku usmenu i pismenu proveru posebnih funkcionalnih kompetencija najranije 24 sata pre početka provere.
Pred početak provere, jedan od kandidata slučajnim izborom bira zadatak (test) koji rade svi kandidati.
Svaki zadatak izrađuje se u onoliko primeraka koliko ima kandidata i čuva u odvojenoj zapečaćenoj koverti.
Zadatke ocenjuju članovi komisije u skladu sa unapred utvrđenim merilima i kriterijumima za ocenu.
U slučaju da razgovor predviđa i simulacija (uzorak rada ili studija slučaja) kao zahtev da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koje je tipično za obavljanje poslova na radnom mestu, pri rešavanju zadatka kandidati mogu da koriste jedino tekstove zakona i drugih propisa.
Vreme za izradu testa ne može biti duže od jednog sata, a vreme za pripremu usmenog zadatka ne može biti duže od 30 minuta.
Vrednovanje posebnih funkcionalnih kompetencija
Jedna posebna funkcionalna kompetencija može biti proveravana pomoću jednog ili više oblika provere.
Pismeni test sastoji se od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora.
Kada se proverava posebna funkcionalna kompetencija koja se odnosi na znanje stranog jezika na pismenom testu pet pitanja moraju biti iz oblasti provere stranog jezika.
Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora.
Vreme za izradu pisanog zadatka ne može biti duže od jednog sata.
Tačan odgovor na pitanje donosi jedan bod. Maksimalan broj bodova je 15 bodova. Kada se proverava posebna funkcionalna kompetencija koja se odnosi na znanje stranog jezika, kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri kompetencije znanje stranog jezika, isključuju se iz daljeg izbornog postupka.
Za vrednovanje jedne posebne funkcionalne kompetencije putem razgovora koristi se pet merila.
Merila mogu biti: stručna zasnovanost, analitičnost, sistematičnost, poznavanje postupaka, metoda i tehnika rada, preciznost i tačnost u navođenju podataka, struktura rada, stvaralački doprinos u analizi podataka i rešavanju problema, kompletnost rada, jasnoća u iznošenju ličnog stava i mišljenja, usaglašenost naslova i sadržaja rada, prikladan rečnik i stil pisanja/izražavanja, jasnoća i konciznost iznetog zaključka i drugo merilo koje odredi komisija.
Ispunjenost svakog merila vrednuje se ocenom na skali od 1 do 3, sa sledećim značenjem:
1) ocena 1 - nije ispunio merilo;
2) ocena 2 - delimično ispunio merilo;
3) ocena 3 - u potpunosti ispunio merilo.
Ocene svakog pojedinačnog merila sabiraju se i prebacuju na bodovnu skalu, na sledeći način:
1) 0 do 7 - 1 bod;
2) 8 do 9 - 2 boda;
3) 10 do 11 - 3 boda;
4) 12 do 13 - 4 boda;
5) 14 do 15 - 5 bodova.
Maksimalan broj bodova na razgovoru je pet bodova.
Ukupan broj bodova kandidata ostvarenog putem razgovora iskazuje se tako što se izračunava prosečna vrednost ocena kojima je kandidat vrednovan od svakog člana Komisije.
Broj bodova za posebne funkcionalne kompetencije iskazuje se sa najviše dve decimale.
Ukupan broj bodova prilikom provera posebnih funkcionalnih kompetencija testa i usmenog razgovora sa kandidatima dobija se sabiranjem bodova sa pisanog testa i razgovora sa kandidatom.
Maksimalan broj bodova je 20.
Ako se jedna posebna funkcionalna kompetencija proverava pomoću više oblika provere, uzima se u obzir ona provera na kojoj je kandidat ostvario bolji rezultat.
Nakon provere posebnih funkcionalnih kompetencija proveravaju se ponašajne.
Ponašajne kompetencije proveravaju se putem intervjua baziranog na kompetencijama, i vrednuje se konsenzusom članova komisije, ocenama od 1 do 5, a u skladu sa unapred definisanim kriterijumima, i to:
1) odsustvo dokaza da poseduje kompetenciju po svim indikatorima - ocena 1;
2) minimum dokaza da poseduje kompetenciju po većini indikatora - ocena 2;
3) pokazuje dokaze da poseduje kompetenciju za polovinu indikatora - ocena 3;
4) jasno pokazuje posedovanje kompetencije po većini indikatora - ocena 4;
5) jasno pokazuje posedovanje kompetencije po svim indikatorima - ocena 5.
Sa kandidatima koji su dokazali posedovanje ponašajnih kompetencija i dostavili dokaze o ispunjenosti uslova za zaposlenje, komisija obavlja intervju u cilju provere motivacije za rad. Komisija u vrednovanju odgovora kandidata na pitanja koja su mu postavljena procenjuje koliko je kandidat pokazao izraženu motivaciju za rad na radnom mestu i stepen prihvatanja vrednosti državnih organa (u daljem tekstu: motivacija), na trostepenoj skali na sledeći način:
1) 6 bodova - veoma visoko izražena motivacija;
2) 4 boda - osrednje izražena motivacija;
3) 2 boda - nisko izražena motivacija.
Posle intervjua s kandidatima o motivaciji za rad na radnom mestu i prihvatanju vrednosti državnih organa, konkursna komisija na osnovu postignutih rezultata kandidata u svim fazama izbornog postupka, sačinjava listu svih kandidata koji su ispunili merila propisana za izbor za izvršilačka radna mesta i radna mesta za prijem pripravnika, rangiranjem prema rezultatima kandidata od najvećeg ka najmanjem i dostavlja je Povereniku.
Uz listu kandidata za izvršilačka radna mesta, Povereniku se dostavlja i spisak kandidata koji nisu ispunili merila propisana za izbor, sa navođenjem kratkog razloga za njihovo isključenje iz daljeg izbornog postupka.
Lista za izbor mora da sadrži sve podatke o rezultatima koje su kandidati postigli u izbornom postupku.
Uz listu kandidata komisija dostavlja i zapisnik o svom radu.
U oglasu o javnom konkursu za popunjavanje položaja posebno se naznačava podatak o tome koliko traje rad na položaju i da su oni koji nemaju položen državni stručni ispit dužni da dostave dokaz o položenom državnom stručnom ispitu u roku od 20 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na javni konkurs.
Komisija na osnovu postignutih rezultata kandidata u svim fazama izbornog postupka, sačinjava i dostavlja Povereniku listu za izbor najviše tri kandidata koja su sa najboljim rezultatom ispunila merila propisana za izbor na položaj, rangiranjem prema rezultatima kandidata od najvećeg ka najmanjem.
Uz listu kandidata za izbor na položaj, Povereniku se dostavlja i spisak kandidata koji su ispunili merila propisana za izbor a nisu stavljena na listu, sa navođenjem rezultata njihove provere i kandidata koji nisu ispunili merila propisana za izbor, sa navođenjem kratkog razloga za njihovo isključenje iz daljeg izbornog postupka.
Poverenik može obaviti razgovor sa prva tri kandidata koja se nalaze na listi za izbor na položaje, pre donošenja odluke o izboru kandidata.
Državni službenik koji se prvi put postavlja na položaj dužan je da u roku od jedne godine od dana postavljenja na položaj pohađa program obuke u oblastima stručnog usavršavanja utvrđenim za državne službenike koji se prvi put postavljaju na položaj.
U delu koji nije regulisan ovim pravilnikom shodno će se primenjivati odredbe zakona i podzakonskih akata kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe Pravilnika o popunjavanju radnih mesta u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, broj 021-00-15/2019-04 od 17. juna 2019. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Poverenika.