POKRAJINSKI AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI ZA 2021. GODINU ("Sl. list AP Vojvodine", br. 19/2021 i 47/2021)

Novi Sad, april 2021. godine

UVOD

Pokrajinski akcioni plan zapošljavanja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini za 2021. godinu (u daljem tekstu: PAPZ), predstavlja osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

PAPZ-om se definišu ciljevi i prioriteti politike zapošljavanja i utvrđuju mere koji će se realizovati, čime bi se omogućilo održivo povećanje zaposlenosti na teritoriji AP Vojvodine.

Pravni osnov za utvrđivanje PAPZ-a predstavlja Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", broj 36/2009, 88/2010, 38/2015 i 113/2017), Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Sl. glasnik RS", broj 99/2009, 67/2012 - odluka US i 18/2020 - dr. zakon), kojim je definisano donošenje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja i utvrđena obaveza izrade Pokrajinskog akcionog plana zapošljavanja, kao i Akcioni plan za 2021. godinu za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 30/2021), koji je usvojila Vlada Republike Srbije.

Pri izradi PAPZ-a uzeti su u obzir strateški pravci i ciljevi Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 18/2021), kao i ciljevi, prioriteti i planirane aktivnosti usvojenih nacionalnih strategija i razvojnih dokumenata.

PAPZ-om su, takođe, uzeti u obzir prioriteti i smernice, koje se odnose na zapošljavanje, kako bi održiv i inkluzivni rast ekonomije stvorio mogućnost za visok nivo zaposlenosti, produktivnosti, socijalnu i teritorijalnu koheziju, kao i prioritete i planirane aktivnosti usvojenih nacionalnih, pokrajinskih strategija i razvojnih dokumenata.

Prioriteti aktivne politike zapošljavanja za naredni trogodišnji period prvenstveno su usmereni na ulaganje u ljudske resurse, podsticanje socijalne inkluzije na tržištu rada i otvaranje novih radnih mesta. U tom smislu, uvažavajući smernice i preporuke evropske politike zapošljavanja, ciljeve politike zapošljavanja definisane Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, prioriteti politike zapošljavanja na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine za 2021. godinu su:

1. podrška otvaranju novih radnih mesta i smanjenje stope nezaposlenih u AP Vojvodini;

2. veće ulaganje u ljudske resurse poboljšanjem obrazovanja i obuka, kao i maksimalno korišćenje Edukativnog centra, sa ciljem usklađivanja ponude i potražnje na tržištu rada;

3. promovisanje socijalne inkluzije i jednakih mogućnosti na tržištu rada.

U definisanje i izradu PAPZ-a uključeni su socijalni partneri, kao i sve relevantne institucije i akteri, kako bi se različitim pristupima omogućilo svestrano sagledavanje i prilikom realizacije planiranih mera ostvarili što bolji rezultati.

1. MAKROEKONOMSKI OKVIR

 

STRATEGIJA ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE

Imajući u vidu da važećem strateškom dokumentu u oblasti zapošljavanja (Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 37/11)) ističe vremenski opseg i da je potrebno ostvariti kontinuitet u sprovođenju politike zapošljavanja, ali i nadalje je razvijati u skladu sa potrebama nacionalnog tržišta rada i nastaviti sa usaglašavanjem sa standardima u ovoj oblasti koji važe za države članice Evropske unije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pristupilo je izradi nove Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine (u daljem tekstu: Strategija), čiji je predlog usvojila Vlada Republike Srbije.

AKCIONI PLAN ZA PERIOD OD 2021. DO 2023. GODINE ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2021. DO 2026. GODINE

Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije (u daljem tekstu: Akcioni plan) predstavlja dokument javne politike koji se donosi radi operacionalizacije i ostvarivanja opšteg i posebnih ciljeva predviđenih Strategijom.

Opšti cilj Strategije je uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:

1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom;

2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada;

3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja.

Strategijom je predviđeno donošenje dva akciona plana radi ostvarivanja ciljeva i planiranih mera. Predviđeno je da se prvi akcioni plan donese za period od 2021. do 2023. godine, a drugi za period od 2024. do 2026. godine.

Pre isteka perioda važenja prvog trogodišnjeg akcionog plana pristupiće se izradi izveštaja o rezultatima sprovođenja akcionog plana, odnosno rezultatima o realizaciji aktivnosti predviđenih akcionom planom.

Na osnovu rezultata sprovedenih aktivnosti, a pre isteka prvog akcionog plana, započeće se sa procesom izrade drugog akcionog plana koji treba, zajedno sa realizovanim aktivnostima iz prvog akcionog plana, da dovede do realizacije opšteg i posebnih ciljeva utvrđenih Strategijom.

2. STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA

Zaposlenost u AP Vojvodini i Republici Srbiji

*podaci Republičkog zavoda za statistiku od 26.02.2021.

Osnovni indikatori, IV kvartal 2020. godine

Stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosila je 49,9%, i to muškog stanovništva 57,7%, a ženskog 42,2%. Region Šumadije i Zapadne Srbije beleži najveću stopu zaposlenosti (51,6%), iza kojeg slede Beogradski region i Region Vojvodine (51,0% i 49,3% respektivno), dok Region Južne i Istočne Srbije beleži najmanju vrednost (46,7%).

Stopa neformalne zaposlenosti u navedenom kvartalu na nivou svih delatnosti iznosila je 16,7%. Stopa neformalne zaposlenosti u delatnosti poljoprivrede1 iznosila je 55,9%, dok je u delatnostima van poljoprivrede ova stopa imala vrednost od 8,0%.

Stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina iznosila je 9,9%, i to 9,6% za muškarce i 10,3% za žene. Gledano na nivou regiona, ova stopa imala je najmanju vrednost u Regionu Vojvodine (8,7%), a zatim slede Beogradski region (8,9%) i Region Šumadije i Zapadne Srbije (10,3%). U Regionu Južne i Istočne Srbije i dalje se beleži najlošija situacija na tržištu rada, što pokazuje najveća stopa nezaposlenosti od 12,2%.

COVID-19 i dodatni indikatori o kretanju na tržištu rada

Dodatnim indikatorima, preporučenim od strane Evropske statističke organizacije - Evrostata, mogu bolje da se prate kretanja na tržištu rada pogođenog pandemijom koronavirusa. Dodatni indikatori odnose se na ukupan zastoj na tržištu rada (total labour market slack), odsustvo s posla, rad od kuće i izvršene časove rada.

Zastoj na tržištu rada predstavlja učešće: 1) nezaposlenih; 2) zaposlenih koji rade kraće od punog radnog vremena, a želeli bi da rade više; 3) onih koji traže posao, ali ne mogu da rade i 4) onih koji mogu da rade, ali ne traže posao, u proširenoj radnoj snazi, pri čemu se pod proširenom radnom snagom podrazumevaju svi zaposleni, nezaposleni i potencijalna radna snaga (oni koji mogu da rade, ali ne traže posao i oni koji traže posao, ali ne mogu odmah da počnu da rade).

Zastoj na tržištu rada u četvrtom kvartalu 2020. godine iznosi 19,0% i manji je za 0,6 p. p. u odnosu na isti period 2019. godine, dok je u odnosu na treći kvartal 2020. veći za 0,3 p. p, što sugeriše da je tzv. nezadovoljena potreba za zaposlenjem manja nego pre godinu dana, odnosno pre krize izazvane pandemijom.

Odsustvo sa posla meri se učešćem zaposlenih koji su odsutni sa posla u ukupnom broju zaposlenih. U četvrtom kvartalu 2020. godine s posla je odsustvovalo 4,6% zaposlenih, što je za 1,6 p. p. manje u odnosu na treći kvartal 2020. godine, a za 0,1 p. p. više u odnosu na isti period 2019. godine.

Rad od kuće je meren učešćem broja zaposlenih koji su radili od kuće u ukupnom broju zaposlenih. Rad od kuće u četvrtom kvartalu 2020. godine iznosio je 9,2%, što je za 0,1 p. p. manje u odnosu na treći kvartal 2020. godine, a za 0,5 p. p. više u odnosu na isti period 2019. godine.

Prosečni nedeljni izvršeni časovi rada na glavnom poslu po zaposlenom u četvrtom kvartalu 2020. godine iznosili su 39,5, što predstavlja smanjenje od 1,1% u odnosu na prošli kvartal. Prosečni nedeljni izvršeni časovi rada na glavnom poslu po zaposlenom u četvrtom kvartalu 2020. godine manji su i u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine za 1,5%, kada su iznosili 40,1.

_______
1 Delatnost poljoprivrede obuhvata ceo sektor delatnosti Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, kao i deo sektora Delatnost domaćinstava kao poslodavca koji se odnosi na poslove u poljoprivredi.

Nezaposlena lica u AP Vojvodini

* Svi podaci o nezaposlenim licima u APV su povučeni iz Statistike Jedinstvenog Informacionog Sistema NZS

Karakteristike lica koja traže zaposlenje

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje - AP Vojvodina, na dan 31.12.2020. godine nalazilo se 118.672 lica koja traže zaposlenje, od čega žena 65.271 ili 55,0%.

• 99.502 nezaposlenih (aktivnih) lica,

• 13.140 privremeno nesposobna ili nespremna za rad,

• 5.196 lica kojima miruju prava po Zakonu,

• 229 zaposlenih koji traže promenu zaposlenja i

• 605 drugih lica koja traže zaposlenje.

Karakteristike nezaposlenih lica

Na kraju 2020. godine registrovano je 99.502 nezaposlenih lica, od čega žena 53.245 ili 53,5%.

Od ukupnog broja nezaposlenih lica prvi put traži zaposlenje 47.653 od čega žena 27.281 (57,2%).

Pregled broja nezaposlenih lica po okruzima u Vojvodini

Region/oblast/opština	Nezaposleni 31.12.2020.
Region Vojvodine	99.502
Severnobačka oblast	7.122
Srednjebanatska oblast	11.086
Severnobanatska oblast	7.278
Južnobanatska oblast Pančevo	12.921
Južnobanatska oblast Vršac	6.256
Zapadnobačka oblast	12.743
Južnobačka oblast	29.808
Sremska oblast	12.288

Nezaposlenost posmatrana po stepenima stručne spreme i zanimanjima

Najviše nezaposlenih lica evidentirano bez kvalifikacija, odnosno sa I SSS, zatim sa IV i III, kao i sa VII1 SSS.

Sa IV stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:

• Maturant gimnazije (IV SSS),

• Ekonomski tehničar (IV SSS),

• Mašinski tehničar - konstruktor (IV SSS),

• Poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja (IV SSS),

• Prehrambeni tehničar i tehničar za biotehnologiju (IV SSS),

• Prodavac (IV SSS),

• Hemijsko - tehnološki tehničar (IV SSS),

• Veterinarski tehničar (IV SSS) i

• Građevinski tehničar (IV SSS).

Sa III stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:

• Prodavac (III SSS i KV),

• Krojač i konfekcionar (III SSS i KV),

• Prerađivač hrane i pića (III SSS i KV),

• Frizer za žene i

• Kelner.

Sa VII 1 stepenom stručne spreme registrovano je najviše nezaposlenih sa sledećim zanimanjima:

• Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije (VII1 SSS),

• Diplomirani pravnik,

• Diplomirani ekonomista,

• Profesor razredne nastave i

• Diplomirani menadžer (VII 1 SSS) / master menadžer.

Nezaposlena lica prema trajanju nezaposlenosti

Učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema trajanju nezaposlenosti:

Trajanje nezaposlenosti	%
Do 3 meseca	15,0
3-6 meseci	11,6
6-9 meseci	7,3
9-12 meseci	5,8
1-2 godine	15,1
2-3 godine	8,1
3-5 godine	9,8
5-8 godina	9,7
8-10 godina	5,3
Preko 10 godina	12,4

Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci (dugotrajna nezaposlenost) posao traži 60.127 lica ili 60,4%, od čega je žena 32.938 ili 54,8%.

Nezaposlena lica prema godinama starosti

Učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti

Godine starosti	%
15-19	3,6
20-24	7,1
25-29	9,6
30-34	9,7
35-39	10,8
40-44	11,3
45-49	11,3
50-54	12,2
55-59	13,6
60-65	10,8

Mladi do 30 godina starosti čine 20,3% (20.196) nezaposlenih od ukupnog broja registrovanih nezaposlenih lica u AP Vojvodini, od čega je žena 11.021 ili 54,6%. Mladih do 24 godine starosti je nezaposleno 10,7% (10.619), od čega žena 50,6% (5.378).

Registrovano je 47,9% ili 47.692 nezaposlena lica koja su starija od 45 godina, od čega žena 49,5% ili 23.629.

Nezaposlena lica prema obrazovnoj strukturi

Struktura nezaposlenih lica u APV prema stručnoj spremi i polu:

Stepen stručne spreme	BROJ NEZAPOSLENIH DECEMBAR 2020.			% UČEŠĆE NEZAPOSLENIH PO SSS
	Ukupno	Žene	Muškarci	Ukupno	Žene	Muškarci
I	37.622	18.980	18.642	37,8	35,6	40,3
II	3.483	1.671	1.812	3,5	3,1	3,9
III	18.679	8.200	10.479	18,8	15,4	22,7
IV	25.774	15.371	10.403	25,9	28,9	22,5
V	450	107	343	0,5	0,2	0,7
VI-1	2.153	1.375	778	2,2	2,6	1,7
VI-2	2.161	1.534	627	2,2	2,9	1,4
VII-1	9.035	5.928	3.107	9,1	11,1	6,7
VII-2	110	62	48	0,1	0,1	0,1
VIII	35	17	18	0,0	0,0	0,0
UKUPNO APV	99.502	53.245	46.257	100,0	100,0	100,0

Regionalna struktura nezaposlenosti

Na kraju 2020. godine najveće učešće u ukupnom broju nezaposlenih lica u Vojvodini, zabeleženo je u Južno-bačkom okrugu (29,96%), a najmanje (6,29%) u Južno-banatskom okrugu - Vršac.

Učešće nestručnih lica u ukupnom broju nezaposlenih lica je 41,3% ili 41.105 lica, a stručnih 58,7% ili 58.397 lica.

Posmatrano po okruzima, najveće učešće nestručnih lica u ukupnom broju nezaposlenih na nivou okruga registrovano je u Severno-banatskom okrugu (56.3%), dok je učešće stručnih lica bilo najveće u Južno-bačkom okrugu (68,8%).

Dugotrajno nezaposleni učestvuju sa 60,4% u ukupnoj nezaposlenosti APV. Prema podacima o dužini čekanja na zaposlenje, najveće učešće dugotrajno nezaposlenih lica (koja na zaposlenje čekaju preko 12 meseci) registrovano je u Južno-banatskom okrugu - Vršac (64,8%), a najmanje učešće dugotrajno nezaposlenih je u Sremskom okrugu (58,5%).

Procenat učešća dugotrajno nezaposlenih lica po okruzima u APV:

Red. broj	Okrug/Filijala	%
1.	Severno - bački	62,1
2.	Srednje - banatski	59,7
3.	Severno - banatski	60,2
4.	Južno - banatski Pančevo	63,9
5.	Južno - banatski Vršac	64,8
6.	Zapadno - bački	59,6
7.	Južno - bački	59,1
8.	Sremski	58,5
	AP Vojvodina	60,4

Da bi se smanjio broj nezaposlenih lica potrebno je promeniti sistem obrazovanja i prilagoditi ga potrebama tržišta rada, na šta sve više ukazuje broj suficitarnih zanimanja. U toku 2021. godine slično kao i prethodnih godina, za veliki broj zanimanja, najviše sa III i IV stepenom stručne spreme, u toku cele posmatrane godine oglašeno je vrlo malo slobodnih radnih mesta. To ponovo pokazuje da je nomenklatura zvanja zastarela i da su mnoga zanimanja na današnjem nivou tehnološkog razvoja nepotrebna. Takođe se uočava neusaglašenost obrazovnog sistema i tržišta rada odnosno da se ne prate nove tehnologije i tehnička dostignuća. Povećanju zapošljavanja bi značajno doprinela promena Zakona kojim bi se ponovo obavezali poslodavci na obavezno oglašavanja slobodnih radnih mesta preko NSZ, što bi omogućilo praćenje potreba za zapošljavanjem, kao i potrebu za koordinacijom i zajedničkim planiranjem obrazovnih institucija, tržišta rada, nadležnih ministarstava i lokalne samouprave.

Kroz obuke u Edukativnom centru u Novom Sadu ili kroz obuke NSZ, kao što su dodatne obuke, prekvalifikacija i obrazovanje odraslih, moguće je prevazilaženje nepovoljne kvalifikacione strukture nezaposlenih koja predstavlja jedan od glavnih razloga velike nezaposlenosti.

Viškovi zaposlenih i korisnici novčane naknade

Ovom aktivnošću su obuhvaćeni:

• Zaposleni za čijim radom prestaje potreba,

• Poslodavci koji iskazuju višak zaposlenih i

• Poslodavci koji zapošljavaju višak zaposlenih.

Aktivnost se odvijala kroz uspostavljanje saradnje sa poslodavcima preko stručno operativnih timova, u cilju identifikacije viška zaposlenih i preduzimanja odgovarajućih mera, pravovremeno rešavanje njihovog statusa (informisanje zaposlenih, saradnja prilikom izrade programa viška, sagledavanje mogućnosti i preduzimanje mera i dr.).

U pogledu rešavanja viškova zaposlenih sarađivalo se sa poslodavacima i preduzećima koja su u procesu restrukturiranja, a u cilju pružanja pomoći radnicima koji su potencijalni tehnološki viškovi, odnosno za čijim radom prestaje potreba.

Cilj sprovođenja aktivnosti bio je da se pre prestanka radnog odnosa, uz saradnju sa socijalnim partnerima, pomogne pri zapošljavanju potencijalnih viškova. Problem je i dalje prisutan u smislu da poslodavci kontaktiraju NSZ kada su već proglasili viškove bez mogućnosti njihovog zbrinjavanja, osim dolaska na evidenciju NSZ.

Preduzimanje mera i aktivnosti u cilju zapošljavanja viška zaposlenih se vrši kroz:

• iznalaženje rešenja za ponovno zapošljavanje viška zaposlenih pre otpuštanja,

• veće učešće u korišćenju mera aktivne politike zapošljavanja,

• uključivanje viška zaposlenih u javne radove,

• raspoređivanje na druge poslove sa punim ili nepunim radnim vremenom u istom privrednom društvu, javnom preduzeću ili ustanovi, uz dodatno obrazovanje ili obuku, kod poslodavca sledbenika, nastalog statusnim promenama poslodavca prethodnika,

• samozapošljavanje korišćenjem raspoložive pokretne ili nepokretne imovine, udruživanjem sredstava radi osnivanja različitih oblika udruženja, pružanjem stručne pomoći, savetovanjem i organizovanjem obuka i

• novo zapošljavanje kod drugog poslodavca, uz mogućnost dodatnog obrazovanja ili obuke.

Na području AP Vojvodine u 2020. godini ukupan broj korisnika novčane naknade bio je 21.764 lica, od čega žena 11.844. Svi korisnici novčane naknade za vreme isplate novčane naknade ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, kao i članovi njihovih porodica koji nisu osigurani po drugom osnovu. Isplata novčane naknade nastavljena je, u skladu sa zakonom, i po isteku utvrđenog isplatnog perioda, i to za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, privremene nesposobnosti za rad i dok se nezaposleno lice nalazi na dodatnom obrazovanju i obuci.

Institucije na tržištu rada

Za sprovođenje politike zapošljavanja u Republici Srbiji nadležno je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, određeno je da su nosioci poslova zapošljavanja Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije za zapošljavanje, te je definisan njihov položaj i nadležnost.

Pokrajinskom skupštinskom odlukom o pokrajinskoj upravi ("Sl. list AP Vojvodine", br. 37/2014, 54/2014, 37/2016 - dr. odluka, 29/2017, 24/2019 i 66/2020), određeno je da je nosilac poslova zapošljavanja i sprovođenja politike zapošljavanja na teritoriji AP VojvodinePokrajinski sekretarijat za privredu i turizam.

Nacionalna služba za zapošljavanje obavlja poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti i drugih prava, kao i vođenje evidencije u oblasti zapošljavanja na celoj teritoriji Republike Srbije.

U okviru NSZ, radi efikasnog obavljanja poslova, u AP Vojvodini obrazovana je Pokrajinska služba za zapošljavanje koja koordinira u radu osam filijala za zapošljavanje, koje su organizovane po okruzima.

3. POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA U AP VOJVODINI

Pravni i institucionalni okvir politike zapošljavanja predstavljaju u oblasti zapošljavanja, i to:

• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", broj 36/2009, 88/2010, 38/2015 i 113/2017),

• Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. glasnik RS", broj 36/2009 i 32/2013),

• Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", broj 18/2021) i

• Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine ("Sl. glasnik RS", br. 30/2021).

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti usaglašen je sa načelima i standardima politike zapošljavanja Evropske unije (EU) i konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR).

Ovaj zakon obezbeđuje sadržajan i fleksibilan zakonski okvir za planiranje i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom obezbeđuje potpuno redefinisanje odnosa između osoba sa invaliditetom kao potencijalnih zaposlenih i radnog okruženja, odnosno poslodavaca.

Tržište rada, kao deo celokupnog ekonomskog sistema, odražava sve strukturne i dinamične promene koje se događaju u društvu, ali istovremeno i utiče na njih. Rast zapošljavanja i održivo povećanje zaposlenosti, u velikoj meri, zavisiće od uspeha države u drugim ekonomskim aktivnostima, posebno na razvoju privrede, privlačenju stranih direktnih investicija, unapređenju sistema obrazovanja i sistema socijalne zaštite, kao i napredovanja u procesima decentralizacije i regionalnog razvoja.

U narednom trogodišnjem periodu 2021- 2023. godine aktivna politika zapošljavanja biće usmerena na realizaciju aktivnosti koje će dati rezultate na kratak rok, ali i na one koje će u srednjoročnom periodu dovesti do uspostavljanja stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti, smanjivanja regionalnih razlika, povećanja produktivnosti, sprečavanja isključenosti sa tržišta rada i socijalnu inkluziju, zbrinjavanju viškova radnika kojima će radni odnos prestati po osnovu restrukturiranju preduzeća.

Strategijom je, kao opšti cilj politike zapošljavanja, utvrđeno povećanje zaposlenosti, kao i strateški pravci i prioriteti za ostvarenje tog cilja:

• podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima i razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja,

• unapređenje ljudskog kapitala i veće socijalno uključivanje i

• unapređenje institucija i razvoj tržišta rada.

Opšti cilj Strategije je uspostavljen stabilan i održivi rast zaposlenosti zasnovan na znanju i dostojanstvenom radu, dok su kao posebni ciljevi utvrđeni:

1. Ostvaren rast kvalitetne zaposlenosti kroz međusektorske mere usmerene na unapređenje ponude rada i tražnje za radom,

2. Unapređen položaj nezaposlenih lica na tržištu rada i

3. Unapređen institucionalni okvir za politiku zapošljavanja.

A. Zapošljavanje nezaposlenih lica, i povećanje formalne zaposlenosti

1. Podsticanje zapošljavanja i prevencija nezaposlenosti:

• Promovisanje zapošljavanja i smanjenje nezaposlenosti,

• Savetovanje i posredovanje u zapošljavanju,

• Organizovanje i sprovođenje dodatnog obrazovanja i obuka,

• Promocija zapošljavanja nezaposlenih lica i zapošljavanja podsticanjem preduzetništva i samozapošljavanja dodelom subvencija i

• Promocija i organizovanje javnih radova.

2. Podsticanje zapošljavanja mladih:

• Razvoj karijernog vođenja i savetovanja,

• Povećanje zapošljivosti mladih sticanjem dodatnih znanja i veština,

• Osposobljavanje i usavršavanje za samostalan rad,

• Promovisanje stručne prakse za učenike i studente,

• Podsticaji poslodavcima za zapošljavanje mladih i

• Pružanje podrške mladim preduzetnicima.

3. Podrška smanjivanju regionalnih razlika:

• Promocija jačanja odgovornosti i nivoa nadležnosti u podršci kreiranju politike zapošljavanja na lokalnom i regionalnom nivou i

• Jačanje kapaciteta na lokalnom nivou za kreiranje i implementaciju mera aktivne politike zapošljavanja.

4. Podrška smanjivanju neformalnog rada:

• Jačanje mehanizama kontrole i borbe protiv sive ekonomije,

• Promovisanje i podsticanje fleksibilnih oblika rada i

• Promovisanje pristojnog rada i podsticanje preduzetnika i poslodavaca na legalan rad.

B. Unapređivanje socijalne inkluzije i jednakog pristupa tržištu rada

1. Ujednačavanje položaja žena i muškaraca na tržištu rada:

• Stvaranje sistemskih preduslova za politiku jednakih mogućnosti,

• Podsticanje ženskog preduzetništva i samozapošljavanja,

• Podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja žena iz kategorije teže zapošljivih lica (žene sa invaliditetom, Romkinje, žene u situaciji partnerskog i porodičnog nasilja, samohrani roditelj, žene starije od 50 i mlađe od 30 godina, žene sa sela) i

• Podrška usklađivanju profesionalnom i porodičnog života i stvaranje preduslova za veće uključivanje žena.

2. Stvaranje uslova za socijalnu inkluziju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglih i raseljenih lica:

• Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom,

• Podsticanje zapošljavanja Roma i

• Podsticanje zapošljavanja izbeglih i raseljenih lica.

V. Razvoj ljudskih resursa

Unapređivanje sistema obrazovanja i obuka i usklađivanje sa potrebama tržišta rada:

• Promovisanje doživotnog učenja kao osnovnog uslova za održivi razvoj zasnovan na znanju,

• Jačanje kapaciteta institucija i uspostavljanja saradnje u cilju unapređenja sistema i politika obrazovanja i zapošljavanja i

• Razvoj sistema kratkih obuka - standardizacija obuka, akreditacija obrazovnih ustanova i sertifikacija znanja.

4. MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA U AP VOJVODINI

Mere aktivne politike zapošljavanja koje se finansiraju sredstvima iz budžeta AP Vojvodine, a realizuju se preko NSZ na teritoriji AP Vojvodine, su:

1. Subvencija nazaposlenim licima za samozapošljavanje koja predstavlja dodeljena sredstva i stručnu pomoć koju može da ostvari nezaposleni koji se samozapošljava, dodeljuje se nezaposlenom licu koje se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine, radi osnivanja radnje ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Subvencija za samozapošljavanje predstavlja državnu pomoć male vrednosti (de minimis).

Subencija se dodeljuje se nezaposlenom licu u jednokratnom iznosu od 250.000,00 dinara.

Odobravanje subvencije za samozapošljavanje određuje se na osnovu ocene biznis plana.

U slučaju samozapošljavanja osoba sa invaliditetom subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 270.000,00 dinara.

Nezaposleno lice koje ostvari pravo na subvenciju za samozapošljavanje u obavezi je da novoregistrovanu delatnost obavlja najmanje 12 meseci i redovno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Stručnu pomoć u cilju podsticanja samozapošljavanja nezaposleni ostvaruje kroz informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima, obuke iz preduzetništva, mentoring i specijalističke obuke NSZ.

2. Subvencija poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih lica odobrava se poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru, radi zapošljavanja nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine.

Subvencija za zapošljavanje nezaposelnih lica predstavlja državnu pomoć male vrednosti (de minimis).

Subvencija se dodeljuje poslodavcu po nezaposlenom licu, u jednokratnom iznosu od 250.000,00 dinara.

Namena sredstava je subvencionisanje iznosa obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Poslodavac koji ostvari pravo na subvenciju u obavezi je da omogući da radni odnos lica traje najmanje 12 meseci.

3. Javni radovi se organizuju u cilju radnog angažovanja nezaposlenog i nezaposlenog u stanju socijalne potrebe, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.

Organizovanje javnih radova u trajanju od najviše 4 meseca organizovaće se u 2021. godini u oblasti socijalnih, humanitarnih, kulturnih i drugih delatnosti; održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.

Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju udruženja upisana u Registar Agencije za privredne registre. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za isplatu naknade za obavljen posao nezaposlenim licima uključenim u javne radove, naknadu dela ili ukupnih troškova za dolazak i odlazak sa rada i troškove sprovođenja javnih radova.

4. Stručna praksa - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Namenjena je nezaposlenim licima bez radnog iskustva u struci, sa najmanje srednjim obrazovanjem i realizuje se bez zasnivanja radnog odnosa.

Stručna praksa se realizuje kod poslodavca koji pripada privatnom i/ili javnom sektoru.

U javnom sektoru stručna praksa će se sprovoditi:

• na poslovima zdravstvenih radnika;

• na poslovima socijalne zaštite;

• na poslovima obrazovanja i vaspitanja;

• na poslovima pravosuđa i

• na poslovima u pokrajinskim organima i stručnim službama Pokrajinske vlade, kao i javnim službama čiji je osnivač Autonomna pokrajina Vojvodina.

Trajanje stručne prakse utvrđeno je zakonom, odnosno pravilnikom, a Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam istu finansira najduže do 12 meseci.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam utvrđuje visinu mesečne novčane pomoći nezaposlenom licu uključenom u stručnu praksu, srazmerno ukupno planiranom broju učesnika i raspoloživim sredstvima, u skladu sa propisom u oblasti zapošljavanja.

FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA

 

5. SREDSTVA

Mere aktivne politike zapošljavanja finansiraju se iz sredstava budžeta AP Vojvodine, sredstava poklona, donacija, kao i iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti i drugih izvora.

Br.	Naziv mere	Sredstva iz budžeta AP Vojvodine
1.	Subvencija nezaposlenim licima za samozapošljavanje	15.000.000,00
2.	Subvencija poslodavcima za zapošljavanje nezaposlenih lica	22.000.000,00
3.	Finansiranje mere Javni radovi	5.000.000,00
4.	Finansiranje mere Stručna praksa	20.000.000,00
UKUPNO:		62.000.000,00