ODLUKAO PRAVIMA I USLUGAMA SOCIJALNE ZAŠTITE("Sl. list grada Beograda", br. 55/2011, 8/2012 - ispr., 8/2012, 42/2012, 65/2012, 31/2013, 57/2013, 37/2014, 82/2015, 4/2016, 37/2016, 56/2016, 114/2016, 102/2017, 50/2018, 103/2018, 115/2019, 138/2019, 17/2020, 138/2020, 40/2021 i 120/2021) |
Ovom odlukom uređuju se prava i usluge socijalne zaštite koje obezbeđuje grad Beograd u skladu sa zakonom.
Prava i usluge socijalne zaštite iz stava 1. ovog člana ostvaruje pojedinac i porodica u visini, pod uslovima i na način utvrđen ovom odlukom.
Prava i usluge socijalne zaštite utvrđene ovom odlukom mogu da ostvare državljani Republike Srbije koji imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda i lica raseljena sa Kosova i Metohije, koja imaju boravište na teritoriji grada Beograda.
Prava i usluge socijalne zaštite utvrđene ovom odlukom mogu da ostvare i strani državljani sa stalnim nastanjenjem na teritoriji grada Beograda.
Izuzetno od stava 1. ovog člana uslugu socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima i subvenciju po osnovu izdataka za komunalne proizvode, usluge i zakupninu (stanarinu) mogu da ostvare izbegla lica, koja imaju boravište na teritoriji grada Beograda.
Izuzetno od stava 1. ovog člana uslugu svratište mogu da ostvare lica koja žive na ulicama grada Beograda i imaju boravište na teritoriji grada Beograda.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravo na besplatni obrok iz člana 69. stav 1. tačka 3) ove odluke mogu da koriste državljani Republike Srbije koji žive na ulicama Grada Beograda.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, uslugu privremenog smeštaja u prihvatilište za žene žrtve nasilja u porodici, mogu da ostvare deca žrtve bez obzira na prijavu prebivališta.
Lice koje je zaključilo ugovor o doživotnom izdržavanju ne može da ostvari prava i usluge utvrđene ovom odlukom, osim savetodavno-terapijskih i socijalno-edukativnih usluga i usluge dnevnog boravka odraslih i starijih lica.
Usluge utvrđene ovom odlukom su aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno živi u društvu.
Usluge socijalne zaštite u smislu ove odluke su:
1. Dnevne usluge
1.1. Pomoć u kući
1.2. Dnevni boravak
A. Dnevni boravak dece i mladih sa smetnjama u razvoju
B. Dnevni boravak odraslih lica sa smetnjama u razvoju
V. Dnevni boravak odraslih i starih lica
a) Dnevni boravak u klubovima za odrasla i starija lica
b) Dnevni boravak u dnevnim centrima za odrasla i starija lica
1.3. Lični pratilac deteta
1.4. Svratište
2. Usluge podrške za samostalan život
2.2. Stanovanje uz podršku
A. Stanovanje uz podršku dece i mladih sa smetnjama u razvoju
B. Stanovanje uz podršku odraslih i starijih sa smetnjama u razvoju
V. Stanovanje uz podršku dece i mladih sa telesnim invaliditetom
G. Stanovanje uz podršku odraslih lica sa telesnim invaliditetom
2.3. Privremeno stanovanje
2.4. Personalna asistencija
2.5. Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima
2.6. Socijalno preduzetništvo
3. Savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge
Terapijska usluga, medijacijska usluga, socijalno-edukativna usluga i savetovanje
4. Usluge smeštaja
4.1. Privremeni smeštaj
A. Privremeni smeštaj u prihvatilište za odrasla i starija lica
B. Privremeni smeštaj u prihvatilište za decu i mlade
V. Privremeni smeštaj u prihvatilište za trudnice i žene sa decom od kojih je jedno mlađe od tri godine
4.2. Predah smeštaj
4.3. Privremeni smeštaj u prihvatilište za žene žrtve nasilja u porodici.
Pomoć u kući obezbeđuje se odraslim i starijim licima koja usled starosti, hronične bolesti ili invaliditeta imaju ograničene fizičke i psihičke sposobnosti da zadovolje svakodnevne osnovne lične i životne potrebe.
Pomoć u kući obezbeđuje se u trajanju do dva sata dnevno po licu radnim danom, osim subotom i nedeljom, u trajanju od tri ili pet dana u toku nedelje, i to:
1) pet dana u toku nedelje licima iz stava 1. ovog člana za koja je nadležni organ veštačenja penzijskog i invalidskog osiguranja ili izabrani lekar konstatovao da su nepokretna, ili koja su korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica po bilo kom osnovu;
2) tri dana u toku nedelje ostalim licima iz stava 1. ovog člana.
Pomoć u kući koju ostvaruju dva ili više lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu obezbeđuje se u trajanju od ukupno tri sata dnevno za ta lica.
Pomoć u kući obezbeđuje se deci sa smetnjama u razvoju sa procenjenim I. stepenom podrške u skladu sa propisanim standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, osnovnoškolskog i predškolskog uzrasta, koja su uključena u vaspitno-obrazovni proces u kućnim uslovima u skladu s propisima koji regulišu oblast obrazovanja i vaspitanja.
Pomoć u kući iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se u trajanju od dva sata dnevno radnim danom, u trajanju od tri ili pet dana u toku nedelje, i to:
1) pet dana u toku nedelje za dete koje živi u jednoroditeljskoj porodici, odnosno porodici sa više članova sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;
2) tri dana u toku nedelje ostaloj deci iz stava 1. ovog člana.
Za plaćanje troškova ove usluge sredstva se obezbeđuju u budžetu Grada Beograda za svaku tekuću godinu.
Aktivnosti usluge pomoć u kući usmerene su ka održanju i unapređenju kvaliteta života korisnika.
Realizacijom aktivnosti usluge pomoć u kući obezbeđuje se odgovarajuća nega i pomoć koja, u skladu sa procenom potreba korisnika, može obuhvatati:
1) pomoć u obezbeđivanju ishrane (koja uključuje po potrebi nabavku namirnica, obezbeđivanje gotovih obroka, priprema lakih obroka, priprema osvežavajućih napitaka, pomoć pri hranjenju);
2) pomoć u održavanju lične higijene i higijene stana (uključujući po potrebi pomoć pri oblačenju i svlačenju, obavljanju fizioloških potreba, umivanju, kupanju, pranju kose, češljanju, brijanju, sečenju noktiju, pranju i održavanju posteljine, odeće i obuće, održavanju čistoće prostorija, sudova i uređaja u domaćinstvu);
3) pomoć u zagrevanju prostorija (uključujući po potrebi loženje vatre, čišćenje peći, pomoć u nabavci ogreva);
4) pomoć u zadovoljavanju socijalnih, kulturno-zabavnih i drugih potreba (uključujući pomoć pri kretanju unutar i van kuće, nabavku novina i knjiga, iniciranje socijalnih kontakta i uključivanje korisnika u prigodne kulturne aktivnosti u jedinici lokalne samouprave, staranje o plaćanju računa za električnu energiju, telefon, komunalije i sl.);
5) posredovanje u obezbeđivanju različitih vrsta usluga (uključujući po potrebi posredovanje u popravci vodovodnih, električnih i drugih instalacija, stolarije, uređaja za domaćinstvo, krečenje stana i druge usluge);
6) nabavku i nadgledanje uzimanja lekova i primenu saveta propisanih od strane kvalifikovanih medicinskih stručnjaka i odvođenje na lekarske preglede;
7) saniranje i negu manjih povreda;
8) kontrolu vitalnih funkcija (krvni pritisak, telesna temperatura, nivo šećera u krvi, unošenje i izbacivanje tečnosti i sl.);
9) čuvanje, animacija, odnosno provođenje struktuiranog slobodnog vremena u odnosu na potrebe korisnika iz člana 5a. stav 1. (igra, stalna komunikacija sa detetom - verbalna i neverbalna, uključivanje deteta pri obavljanju poslova, šetnja, pomoć pri uključivanju u aktivnosti u lokalnoj zajednici) i pomoć roditeljima pri izgrađivanju osnovnih veština nege deteta.
Pri utvrđivanju potreba i celishodnosti obezbeđivanja pomoći u kući licima iz člana 5. stav 1. Gradski centar za socijalni rad u Beogradu (u daljem tekstu: Gradski centar) dužan je naročito da ceni da li lice kome se pruža ovaj oblik zaštite ima srodnike koji su u mogućnosti da mu ovu pomoć pruže.
Pri utvrđivanju potreba i celishodnosti obezbeđivanja pomoći u kući za dete iz člana 5a stav 1. ove odluke Gradski centar dužan je naročito da ceni sledeće okolnosti: da li dete živi u jednoroditeljskoj porodici, odnosno u porodici koja ima više članova sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i da li koristi druge usluge u zajednici izuzev usluge predah smeštaja.
A) Dnevni boravak dece i mladih sa smetnjama u razvoju
Dnevni boravak dece i mladih sa smetnjama u razvoju do navršenih 26 godina života (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezičke, socio-emocionalne, višestruke) obezbeđuje se u trajanju od 12 sati dnevno svakog radnog dana u sedmici, osim subotom i nedeljom.
U okviru usluge dnevnog boravka korisnicima iz stava 1. ovog člana pruža se dnevni boravak, ishrana, zdravstvena zaštita, vaspitno obrazovni rad, osposobljavanje za rad i radne aktivnosti i kulturno-zabavne i rekreativne aktivnosti, prema njihovim sposobnostima, sklonostima i ispoljenom interesu kao i prevoz od mesta stanovanja do ustanove preko koje se vrši usluga dnevnog boravka i nazad.
Korisnicima iz stava 1. ovog člana pružalac usluge dnevnog boravka obezbeđuje rekreativni boravak, koji se realizuje kolektivno od strane pružaoca usluge ili pojedinačno korisniku u pratnji roditelja / staratelja, a na osnovu procene stručnog tima, u trajanju do sedam dana, najviše dva puta godišnje.
Rekreativni boravak iz stava 3. ovog člana koji se korisnicima obezbeđuje kolektivno obuhvata: prevoz, odgovarajući broj pratilaca, smeštaj, ishranu, preventivno zdravstvenu zaštitu, kulturno-zabavne i rekreativne aktivnosti, a korisnicima kojima se rekreativni boravak obezbeđuje pojedinačno u pratnji roditelja/staratelja obuhvata: smeštaj, ishranu, preventivno zdravstvenu zaštitu, kulturno-zabavne i rekreativne aktivnosti u odabranom terminu u toku kalendarske godine.
U slučaju proglašene epidemije od većeg epidemiološkog značaja od strane nadležnog organa, rekreativni boravak organizuje se uz saglasnost referentne zdravstvene ustanove.
B) Dnevni boravak odraslih lica sa smetnjama u razvoju
Dnevni boravak odraslih lica sa smetnjama u razvoju (telesne, intelektualne, senzorne ili mentalne teškoće ili teškoće u komunikaciji) obezbeđuje se u trajanju od 12 sati dnevno svakog radnog dana u sedmici, osim subotom i nedeljom.
U okviru usluge dnevnog boravka korisnicima iz stava 1. ovog člana pruža se dnevni boravak, ishrana, zdravstvena zaštita, radna i okupaciona terapija i kulturno-zabavne i rekreativne aktivnosti, prema njihovim sposobnostima i sklonostima kao i prevoz od mesta stanovanja do ustanove preko koje se vrši usluga dnevnog boravka i nazad.
Korisnicima iz stava 1. ovog člana pružalac usluge dnevnog boravka obezbeđuje rekreativni boravak, koji se realizuje kolektivno od strane pružaoca usluge ili pojedinačno korisniku u pratnji roditelja/staratelja, a na osnovu procene stručnog tima, u trajanju do sedam dana, najviše dva puta godišnje.
Rekreativni boravak iz stava 3. ovog člana koji se korisnicima obezbeđuje kolektivno obuhvata: prevoz, odgovarajući broj pratilaca, smeštaj, ishranu, preventivno zdravstvenu zaštitu, kulturno-zabavne i rekreativne aktivnosti, a korisnicima kojima se rekreativni boravak obezbeđuje pojedinačno u pratnji roditelja/staratelja obuhvata: smeštaj, ishranu, preventivno zdravstvenu zaštitu, kulturno-zabavne i rekreativne aktivnosti u odabranom terminu u toku kalendarske godine.
U slučaju proglašene epidemije od većeg epidemiološkog značaja od strane nadležnog organa, rekreativni boravak organizuje se uz saglasnost referentne zdravstvene ustanove.
V) Dnevni boravak odraslih i starijih lica
Dnevni boravak odraslih i starijih lica ostvaruje se u klubovima za odrasla i starija lica i u dnevnim centrima za odrasla i starija lica.
a) Dnevni boravak u klubovima za odrasla i starija lica
Dnevni boravak u klubovima za odrasla i starija lica obezbeđuje se u trajanju od 12 sati dnevno svakog radnog dana u sedmici, osim subotom i nedeljom.
U dnevnom boravku iz stava 1. ovog člana korisnicima se obezbeđuje zadovoljavanje svakodnevnih životnih potreba a naročito: druženje odnosno socijalna integracija i rehabilitacija, razvijanje solidarnosti odnosno samopomoći, kulturno-zabavne, rekreativne, duhovne i druge potrebe, ishrana, servisne usluge, kao što su pranje i sušenje i peglanje veša, održavanje lične higijene i sl., a u zavisnosti od interesovanja korisnika i radne i proizvodne aktivnosti, kućna radinost, i sl.
b) Dnevni boravak u dnevnim centrima za odrasla i starija lica
Dnevni boravak u dnevnim centrima za odrasla i starija lica obezbeđuje se u trajanju od 12 sati dnevno svakog radnog dana u sedmici, osim subotom i nedeljom.
U dnevnom boravku iz stava 1. ovog člana korisnicima se obezbeđuje dnevno zbrinjavanje, ishrana, zdravstvena nega, radna i okupaciona terapija, kulturno zabavne i rekreativne aktivnosti i druge usluge, zavisno od potreba korisnika.
Uslugu iz člana 11. ove odluke mogu da koriste odrasla i starija mentalno očuvana lica kojima je zbog starosti, hronične bolesti ili invaliditeta, potrebna delimična pomoć i podrška u zadovoljavanju svakodnevnih osnovnih ličnih i životnih potreba.
Pri odlučivanju o korišćenju usluge dnevnog boravka, u smislu člana 11. ove odluke Gradski centar dužan je naročito da ceni mogućnost zbrinjavanja tih lica u okviru porodice.
Normative i standarde za obavljanje usluge dnevnog boravka utvrđuje organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite.
Lični pratilac dostupan je detetu sa invaliditetom, odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.
Za plaćanje troškova ove usluge sredstva se obezbeđuju u budžetu grada Beograda za svaku tekuću godinu.
Aktivnosti ličnog pratioca deteta, planiraju se i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta radi uključivanja u redovno školovanje, aktivnosti u zajednici i uspostavljanja većeg nivoa samostalnosti i uključuju:
a) pomoć kod kuće u oblačenju i održavanju lične higijene;
b) pomoć u zajednici, što uključuje: pomoć u korišćenju gradskog prevoza, pomoć u kretanju, odlazak na mesta za provođenje slobodnog vremena i druge vrste podrške.
Usluga ličnog pratioca deteta obezbeđuje se u trajanju do 40 časova nedeljno, u skladu sa procenjenim potrebama korisnika, o čemu odlučuje Gradski centar za socijalni rad u Beogradu (u daljem tekstu: Gradski centar) rešenjem.
Pri utvrđivanju potreba i celishodnosti obezbeđivanja usluge lični pratilac deteta, Gradski centar posebno će ceniti porodični status domaćinstva deteta sa smetnjama u razvoju, kao i stepene podrške, a u skladu sa propisanim standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.
Prednost će imati deca iz jednoroditeljskih porodica, koje nemaju drugih članova porodičnog domaćinstva koji mogu preuzeti brigu o detetu, kao i deca sa I i II stepenom podrške.
Usluga svratište dostupna je deci, mladima, odraslim i starim licima koji žive ili rade na ulici i dobrovoljno zatraže ili pristanu na uslugu.
Uslugom svratišta obezbeđuje se pružanje privremenih ili povremenih intervencija i zadovoljavanje trenutnih potreba, kao i posredovanje u obezbeđivanju dostupnosti drugih usluga u zajednici.
Aktivnosti u okviru usluge svratište umerene su ka zadovoljavanju trenutnih potreba i osiguranje bezbednog i prijatnog okruženja korisnika.
U okviru usluge svratišta, u skladu sa procenom potreba, korisniku se obezbeđuje:
1) obrok;
2) uslovi za održavanje lične higijene;
3) odeća, obuća i uslovi za njihovo održavanje;
4) boravak;
5) posredovanja u obezbeđivanju dostupnosti usluga u zajednici (zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, pravnih i drugih usluga u zajednici);
6) edukaciju i podršku u sticanju osnovnih životnih veština;
7) pružanje psiho-socijalne podrške.
Pružalac usluge svratišta obaveštava Gradski centar za socijalni rad u Beogradu o prijemu maloletnog korisnika u Svratište, bez odlaganja, a najkasnije narednog dana od prvog prijema.
U okviru prijemne procene pružalac usluge prikuplja informacije o korisniku, njegovom identitetu i porodici.
(Brisano)
2. Usluge podrške za samostalan život
Čl. 16-18
(Brisano)
A) Stanovanje uz podršku dece i mladih sa smetnjama u razvoju
Uslugu stanovanja uz podršku ostvaruju deca i mladi sa smetnjama u razvoju stepena lake i umerene ometenosti, koja su sposobna za postizanje određenog stepena samostalnosti.
Korisnicima stanovanja uz podršku obezbeđuje se stanovanje u stanovima prilagođenim potrebama osoba sa smetnjama u mentalnom razvoju, stručna podrška, realizacija aktivnosti koje podstiču razvoj i održavanje praktičnih veština neophodnih za svakodnevni život (higijena, ishrana), zdravstvena nega i uzimanje lekova, podrška u učenju za decu koja pohađaju školu ili za koju je planiran nastavak obrazovanja, pružanje rehabilitacionih i terapeutskih usluga, podrška u povezivanju sa drugim službama i angažovanju u zajednici i ukoliko je moguće, pri zapošljavanju, podsticanje, podrška i praćenje korisnika u početnim danima novog zaposlenja, nadzor i drugi oblici pomoći u samostalnom življenju.
Stanovanje uz podršku ostvaruje se u trajanju do pet godina.
B) Stanovanje uz podršku odraslih i starijih sa smetnjama u razvoju
Uslugu stanovanja uz podršku ostvaruju odrasli i stariji sa smetnjama u razvoju stepena lake i umerene ometenosti, koja su sposobna za postizanje određenog stepena samostalnosti.
Korisnicima stanovanja uz podršku obezbeđuje se stanovanje u stanovima prilagođenim potrebama osoba sa smetnjama u mentalnom razvoju, stručna podrška, realizacija aktivnosti koje podstiču razvoj i održavanje praktičnih veština neophodnih za svakodnevni život (higijena, ishrana), zdravstvena nega i uzimanje lekova, pružanje rehabilitacionih i terapeutskih usluga, podrška u povezivanju sa drugim službama i angažovanju u zajednici i ukoliko je moguće, pri zapošljavanju, podsticanje, podrška i praćenje korisnika u početnim danima novog zaposlenja, nadzor i drugi oblici pomoći u samostalnom življenju.
Stanovanje uz podršku ostvaruje se u trajanju do pet godina.
V) Stanovanje uz podršku dece i mladih sa telesnim invaliditetom
Uslugu stanovanja uz podršku ostvaruju deca i mladi sa telesnim invaliditetom, koji usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju smanjene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, pod uslovom da su korisnici prava na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Korisnicima stanovanja uz podršku obezbeđuje se usluga stanovanja u stanovima prilagođenim potrebama osoba sa telesnim invaliditetom, stručna podrška, pomoć pri pristupanju zdravstvenim i terapeutskim uslugama, podrška radnom angažovanju, podrška u učenju za decu koja pohađaju školu ili za koju je planiran nastavak obrazovanja, podsticanje, podrška i praćenje korisnika u početnim danima novog zaposlenja i drugi oblici pomoći u cilju ostvarivanja što većeg stepena samostalnosti.
Stanovanje uz podršku ostvaruje se do završetka školovanja, a najduže do 30 godina života, ukoliko je korisnik na studijama koje traju pet godina.
G) Stanovanje uz podršku odraslih lica sa telesnim invaliditetom
Uslugu stanovanja uz podršku ostvaruju odrasla lica sa telesnim invaliditetom koja usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju smanjene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, pod uslovom da su korisnici prava na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Korisnicima stanovanja uz podršku obezbeđuje se usluga stanovanja u stanovima prilagođenim potrebama osoba sa telesnim invaliditetom, stručna podrška, pomoć pri pristupanju zdravstvenim i terapeutskim uslugama, podrška radnom angažovanju i drugi oblici pomoći u cilju ostvarivanja što većeg stepena samostalnosti.
Stanovanje uz podršku ostvaruje se do zasnivanja radnog odnosa, a najduže pet godina.
Grad Beograd obezbeđuje stanove za ostvarivanje usluge iz čl. 19. do 22. ove odluke u skladu sa mogućnostima.
Stanovi iz stava 1. ovog člana su u gradskoj svojini, a pravo korišćenja imaju ustanova za smeštaj i dnevni boravak dece i mladih sa smetnjama u razvoju i Gradski centar.
Poslove stručne podrške, nadzora i pružanja drugih oblika pomoći u samostalnom življenju korisnika stanovanja uz podršku vrši ustanova za smeštaj i dnevni boravak dece i mladih sa smetnjama u razvoju i Gradski centar.
U vršenju usluga socijalne zaštite iz stava 1. ovog člana ustanova za smeštaj i dnevni boravak dece i mladih sa smetnjama u razvoju i Gradski centar dužni su da obezbede sigurne uslove za boravak korisnika u stanovima, održavanje higijene prostora i opreme, nabavku namirnica, kuvanje i raspodelu obroka, radno okupacione aktivnosti, brigu o zdravstvenom stanju kao i ostvarivanje saradnje sa porodicama korisnika i odgovarajućim službama.
U budžetu grada Beograda obezbeđuju se sredstva za opremanje i održavanje (investiciono i tekuće) stanova za stanovanje uz podršku.
Normative za opremanje stanova utvrđuje organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite.
Uslugu privremenog stanovanja ostvaruju mladi bez roditeljskog staranja korisnici usluge domskog ili porodičnog smeštaja, po prestanku korišćenja usluge smeštaja.
Uslugu privremenog stanovanja može da ostvari lice iz stava 1. ovog člana pod uslovom:
- da je operativnim planom otpusta utvrđeno da je privremeno rešavanje pitanja daljeg zbrinjavanja na ovaj način najcelishodnije odnosno da nema mogućnosti povratka u sopstvenu porodicu i da na drugi način ne može rešiti problem zbrinjavanja;
- da je završilo školovanje;
- da je preduzelo mere za profesionalno osposobljavanje;
Privremeno stanovanje ostvaruje se u trajanju do dve godine.
Uslugu privremenog stanovanja ostvaruju deca i mladi bez roditeljskog staranja, kojima su oba roditelja preminula, a za staratelja je postavljen brat ili sestra sa kojim čine zajedničko domaćinstvo.
Uslugu privremenog stanovanja može da ostvari lice iz stava 1. ovog člana pod uslovom:
- da u svojini nema imovinu od koje može da ostvari prihod ili pravo svojine na useljivom stanu;
- da najmanje godinu dana ima prebivalište na teritoriji grada Beograda.
Usluga privremenog stanovanja iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se u trajanju do dve godine, a u izuzetnom slučaju ako se iz opravdanih razloga ne može obezbediti drugi oblik zaštite, usluga može trajati i duže.
Grad Beograd obezbeđuje stambene jedinice za ostvarivanje usluge iz čl. 26. i 26a ove odluke, u skladu sa mogućnostima.
Stanovi iz stava 1. ovog člana su u gradskoj svojini, a pravo korišćenja ima Gradski centar.
U budžetu grada Beograda obezbeđuju se sredstva za opremanje i održavanje (investiciono i tekuće) stanova za privremeno stanovanje.
U budžetu grada Beograda obezbeđuju se sredstva za plaćanje troškova po osnovu izdataka na komunalne proizvode i usluge za stanove za privremeno stanovanje do dana zaključenja Ugovora o pružanju usluge sa korisnikom te usluge.
Normative za opremanje stanova utvrđuje organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite.
Troškove usluge privremenog stanovanja snose lica iz čl. 26. i 26a ove odluke.
U slučaju da više lica koristi uslugu iz člana 26. ove odluke, u troškovima korišćenja usluge učestvuju srazmerno.
Gradski centar vrši nadzor nad korišćenjem stanova i pruža stručnu pomoć korisnicima privremenog stanovanja.
Ako se u vršenju nadzora iz stava 1. ovog člana utvrdi da se stan ne koristi namenski, da se isti oštećuje ili ne održava u urednom stanju ili da se ometaju drugi korisnici, privremeno stanovanje može prestati i pre isteka roka na koji je određeno.
Usluga personalne asistencije dostupne su punoletnim licima sa invaliditetom sa procenjenim I ili II stepenom podrške, u skladu sa propisanim standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, sposobna su za samostalno donošenje odluka, radno su angažovana ili su aktivno uključena u rad različitih udruženja građana, sportskih društava, političkih partija i drugih oblika društvenih aktivnosti, odnosno uključena su u redovni ili individualni obrazovni program.
Usluga personalne asistencije ostvaruje se kroz aktivnosti usmerene ka zadovoljavanju ličnih i životnih potreba, radi uspostavljanja većeg nivoa samostalnosti.
Aktivnosti usluge personalne asistencije usmerene su ka održavanju i unapređenju kvaliteta života korisnika, u zavisnosti od identifikovanih potreba i kapaciteta za samostalno obavljanje određenih aktivnosti, kao i kapaciteta porodice korisnika i dostupnih resursa.
Personalni asistent angažovan je u radu sa jednim korisnikom, najmanje 20 a najviše 40 sati nedeljno, prema procenjenim potrebama i kapacitetima korisnika, o čemu odlučuje Gradski centar rešenjem.
2.5. Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima
Uslugu socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima mogu da ostvare socijalno ugrožena i stambeno neobezbeđena lica iz člana 2. st. 1. i 3. ove odluke, ukoliko su smeštena u kolektivnim centrima na teritoriji grada Beograda ili koriste drugi vid smeštaja, pod uslovom da prihodi po članu domaćinstva ne prelaze osnovicu za utvrđivanje novčane socijalne pomoći za pojedince.
Uslugu iz stava 1. ovog člana ostvaruju pojedinci i porodice ukoliko ispunjavaju i jedan od sledećih uslova:
- da su stariji od 65 godina i da su sposobni za samostalan život;
- da član porodičnog domaćinstva ima utvrđeno telesno oštećenje od 80% do 100% po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;
- da je član porodičnog domaćinstva dete sa smetnjama u razvoju i da je korisnik dodatka za pomoć i negu drugog lica po bilo kom osnovu;
- da je roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo;
- da je lice prema kome je izvršeno nasilje u porodici.
Pojedincu odnosno porodici koja ostvari uslugu socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima obezbeđuje se:
- stanovanje u stanovima namenjenim za ovaj oblik zaštite;
- posebna podrška i odgovarajući oblici pomoći u samostalnom življenju koji se realizuju kroz aktivnosti Gradskog centra i domaćina objekta.
Grad Beograd obezbeđuje objekte i stanove za ostvarivanje usluge iz člana 31. ove odluke, u skladu sa mogućnostima.
Objekti i stanovi u tim objektima za ostvarivanje ovog oblika zaštite su u gradskoj svojini.
Korisnici usluge iz člana 31. ove odluke ne mogu steći pravo svojine na stanovima koje koriste.
Sredstva za tekuće i investiciono održavanje objekata i sredstva za investiciono održavanje stanova iz člana 32. ove odluke obezbeđuju se u budžetu grada Beograda.
Troškove stanovanja (struja, telefon, voda, grejanje i druge komunalne usluge i naknade), kao i troškove tekućeg održavanja stanova snose korisnici usluge sopstvenim sredstvima.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, grad Beograd u zavisnosti od ukupnih prihoda domaćinstva korisnika usluge, snosi troškove iz stava 1. ovog člana u celini ili delimično u skladu sa normativima i standardima troškova koji se utvrđuju posebnim aktom koji donosi organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite.
Objekat za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima ima domaćina.
Domaćin objekta je radno sposobno lice koje je istovremeno i korisnik usluge socijalnog stanovanja u tom objektu.
O usluzi socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima odlučuje Gradski centar.
Bliže uslove, merila, kriterijume i postupak za ostvarivanje ove usluge utvrđuje organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite.
Usluga socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima prestaje ako:
- korisnik usluge prestane da ispunjava uslove utvrđene ovom odlukom za ostvarivanje usluge;
- korisnik usluge ili član njegovog porodičnog domaćinstva reši stambenu potrebu na drugi način.
Rešenjem o prestanku usluge iz člana 31. ove odluke utvrđuje se rok za primopredaju stana i otkazni rok, koji ne može biti kraći od 90 dana.
Usluga socijalno preduzetništvo obezbeđuje profesionalno i društveno uključivanje korisnika socijalnog zapošljavanja kroz podizanje obrazovnog nivoa, sticanje određenih znanja i veština i prekvalifikacije, podizanje svesti o ličnoj i društvenoj odgovornosti, socijalizaciju i razvijanje solidarnosti.
Korisnici usluge socijalnog preduzetništva su nezaposlena lica koja koriste prava i usluge socijalne zaštite.
Bliže uslove, kriterijume i postupak za ostvarivanje usluge socijalnog preduzetništva utvrđuje organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite.
3. Savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge
Savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge pružaju se kao vid pomoći pojedincima i porodicama, radi unapređivanja porodičnih odnosa, prevazilaženja kriznih situacija i sticanja veština za samostalan i produktivan život u društvu.
Terapijske usluge obuhvataju (sistemsku) porodičnu psihoterapiju i druge psihoterapije koje su usmerene na funkcionisanje pojedinca i porodice u socijalnom kontekstu. Sistemska porodična terapija u socijalnoj zaštiti je jedan od psihoterapijskih pristupa usmerenih na sistemsku promenu odnosa unutar i izvan porodice u cilju razumevanja i rešavanja problema na psihološki zdraviji i socijalno prihvatljiviji način i za dobrobit pojedinca, para i porodice.
Korisnici usluga porodične terapije mogu koristiti uslugu neposrednim samoinicijativnim obraćanjem ustanovi u kojoj se ta usluga realizuje ili drugim pružaocima te usluge ili posredno, upućivanjem od strane Gradskog centra i drugih relevantnih službi.
Usluga porodične terapije realizuju se u skladu sa svrhom usluge, potrebama, motivacijom i kapacitetima korisnika, a u zavisnosti od procene pružaoca usluge porodične terapije, gde se usluga sprovodi.
Medijacijska usluga je usluga posredovanja u konfliktu ili pregovaranju preko prihvatljive, nepristrasne i neutralne treće strane koja nema autoritativnu moć donošenja odluke, već pomaže stranama u konfliktu da svojom voljom postignu vlastiti, obostrano prihvatljiv dogovor i sporazum u slučajevima gde je procenjeno da nema nasilja. Usluga je namenjena korisnicima ako su za nju motivisani, gde nema nasilja i imaju potrebu za posredovanjem u konfliktu a u cilju mirnog pregovaranja i rešavanja istog bez pritiska i prisile.
Uslugu medijacije korisnici mogu dobiti neposrednim, samoinicijativnim obraćanjem ustanovi u kojoj se ta usluga realizuje ili posredno upućivanjem od strane Gradskog centra i drugih relevantnih službi.
Socijalno-edukativna usluga sprovodi se u okviru osnovnih poslova socijalne zaštite. Obuhvata unapred strukturisane aktivnosti na sticanju kompetencija i veština definisanih grupa korisnika, kako bi korisnici stekli socijalne veštine i kompetencije za rešavanje problema, resocijalizaciju i unapređenje socijalnog funkcionisanja.
Savetovanje u socijalnom radu je usluga namenjena svim korisnicima u zavisnosti od njihovih potreba i procene stručnih radnika ustanove gde se savetovanje sprovodi. Savetodavne usluge mogu biti pravne, psihološke i socijalne u sklopu redovnih delatnosti ustanove odnosno pružaoca ove usluge.
Svrha savetovanja u socijalnoj zaštiti je raznovrsna i usmerena u radu na pojedinca, grupu ili porodicu, u zavisnosti od specifičnih korisničkih potreba.
Usluga smeštaja u prihvatilište korisniku obezbeđuje kratkotrajni smeštaj i osigurava bezbednost, iznalaženje održivih rešenja za krizne situacije, zadovoljenjem njegovih osnovnih potreba i pristup drugim uslugama.
A) Privremeni smeštaj u prihvatilište za odrasla i starija lica
Uslugu privremenog smeštaja u prihvatilište za odrasla i starija lica imaju odrasla i starija lica:
- koja su se usled društveno negativnih navika ili zbog neadekvatnog ponašanja našla u stanju neodložne socijalne potrebe;
- egzistencijalno ugrožena lica sa ograničenim sposobnostima za kretanje, komunikaciju, bez ličnih dokumenata, dezorijentisani, ne znaju identifikacione podatke o sebi;
- koja nemaju rešeno stambeno pitanje u Beogradu, bez sredstava za osnovne životne potrebe;
- koja su u stanju egzistencijalne ugroženosti usled elementarnih nepogoda;
- kojima je iz drugih razloga neophodan privremeni smeštaj.
Usluga privremenog smeštaja u prihvatilište za odrasla i starija lica obezbeđuje privremeno zbrinjavanje u vidu smeštaja i ishrane, zdravstvenu zaštitu i kulturno zabavne aktivnosti, dok se ne utvrdi odgovarajući oblik zaštite, a najduže šest meseci.
Izuzetno od stava 1. ovog člana privremeni smeštaj može da traje i duže, ukoliko u tom roku iz opravdanih razloga ne može da se obezbedi drugi oblik zaštite.
B) Privremeni smeštaj u prihvatilište za decu i mlade
Usluga privremenog smeštaja u prihvatilište za decu i mlade pruža se deci i mladima kojima je potrebno neodložno osigurati bezbednost u kriznim situacijama, a radi zadovoljenja osnovnih potreba.
Usluga je usmerena ka proceni potreba za drugim uslugama i započinjanju procesa pomoći deci i mladima za uspostavljanje stabilnog porodičnog okruženja, prevazilaženje krizne situacije i uspostavljanje osećanja sigurnosti kao osnove za dalje osnaživanje korisnika radi podizanja njihove sposobnosti za bezbedan život i uključivanje u zajednicu.
Usluga privremenog smeštaja u prihvatilište za decu i mlade pruža se:
1) deci i mladima žrtvama nasilja u porodici, zlostavljanja ili zanemarivanja;
2) deci i mladima koji se nalaze u skitnji bez pratnje i u različitim kriznim situacijama, kojima je potreban privremeni smeštaj i procena potreba radi upućivanja na korišćenje drugih usluga.
Usluga iz stava 1. ovog člana može trajati najduže do šest meseci.
V) Privremeni smeštaj u prihvatilište za trudnice i žene sa decom od kojih je jedno mlađe od tri godine
Uslugu privremenog smeštaja u situacijama koje zahtevaju urgentno izdvajanje radi sprečavanja posledica porodičnog nasilja odnosno odbacivanja mogu da ostvare:
- trudnice i
- žene sa detetom (decom), od kojih je jedno mlađe od tri godine.
Usluga privremenog smeštaja iz stava 1. ovog člana traje dok se ne utvrdi odgovarajući oblik zaštite, a najduže šest meseci.
Izuzetno od stava 2. ovog člana privremeni smeštaj može da traje i duže, ukoliko u tom roku iz opravdanih razloga ne može da se obezbedi drugi oblik zaštite.
Korisniku usluga iz čl. 49, 51. i 53. ove odluke obezbeđuju se sredstva za lične potrebe.
Rok za odlučivanje o korišćenju usluge privremenog smeštaja iz člana 49, 51. i 53. ove odluke je 15 dana za prihvatilište, a tri dana za prihvatnu stanicu i teče od dana saznanja o potrebi smeštaja korisnika.
Usluga predah smeštaja je kratkoročni i povremeni smeštaj deteta sa smetnjama u razvoju i odraslog i starijeg lica sa smetnjama u funkcionisanju, koji se obezbeđuje kao dnevni, vikend ili višednevni smeštaj, čime se pruža podrška kako detetu i odraslom i starijem licu, tako i porodici deteta i porodici odraslog i starijeg lica, u održavanju i poboljšanju kvaliteta njihovog života s ciljem ostanka deteta, odnosno odraslog i starijeg lica u porodici.
Predah smeštajem obezbeđuje se kratkoročna i povremena nega deci i mladima sa smetnjama u razvoju, odraslim i starijim licima sa smetnjama u funkcionisanju, očuvanje postojećih potencijala, unapređuju se i razvijaju veštine samostalnog života, stvaraju mogućnosti za uključivanje u zajednicu, kao i za razvijanje, očuvanje i unapređenje snaga porodice.
Usluga predah smeštaja pruža se deci i mladima sa smetnjama u razvoju uzrasta od pet do 26 godina života i odraslim i starijim licima sa smetnjama u funkcionisanju, i to:
1) sa intelektualnim i mentalnim teškoćama ili teškoćama u psihičkom funkcionisanju i autizmom;
2) sa višestrukim smetnjama u razvoju, odnosno funkcionisanju;
3) sa senzornim invaliditetom;
4) sa fizičkim invaliditetom.
Usluga iz stava 1. ovog člana pruža se do 45 dana u toku kalendarske godine, s tim što može trajati najduže 20 dana u kontinuitetu.
Usluga predah smeštaja ostvaruje se kroz programske aktivnosti kojima se, u skladu sa procenom potreba korisnika pružaju smeštaj, ishrana, zdravstvena zaštita, pomoć pri oblačenju, hranjenju, obavljanju lične higijene i kretanju, radno-okupacione, edukativne aktivnosti i organizovanje slobodnog vremena, u skladu sa propisanim standardima za pružanje usluge predah smeštaja.
O usluzi predah smeštaja odlučuje Gradski centar rešenjem.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisniku se može pružiti urgentno zbrinjavanje uslugom predah smeštaj, o čemu pružalac usluge obaveštava Gradski centar u roku od tri dana, nakon čega će Gradski centar doneti rešenje.
4.3. Privremeni smeštaj u prihvatilište za žene žrtve nasilja u porodici
Usluga privremenog smeštaja u prihvatilište za žene žrtve nasilja u porodici obezbeđuje se ženi žrtvi nasilja, kojoj je neophodno osigurati bezbednost, u situaciji koja zahteva neodložno izdvajanje iz porodice radi sprečavanja vršenja nasilja nad njom, a u cilju zadovoljavanja osnovnih potreba u vidu: smeštaja, ishrane, pravne podrške, podrške pri zapošljavanju i drugih oblika podrške.
Gradski centar za socijalni rad u Beogradu donosi rešenje o privremenom smeštaju u prihvatilište za žene žrtve nasilja u porodici.
Uslugu privremenog smeštaja, pored žene žrtve nasilja u porodici, mogu da ostvare i deca žrtve.
Usluga privremenog smeštaja iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se u trajanju do šest meseci, a u izuzetnom slučaju ako se iz opravdanih razloga ne može obezbediti drugi oblik zaštite usluga može trajati i duže.
Za plaćanje troškova ove usluge sredstva se obezbeđuju u budžetu Grada Beograda za svaku tekuću godinu.
Pravo na materijalnu podršku ostvaruje se radi obezbeđenja egzistencijalnog minimuma i podrške socijalnoj uključenosti pojedinca i porodice.
Materijalna podrška ostvaruje se kao pravo i to:
1. jednokratna pomoć;
2. povremena jednokratna novčana pomoć;
3. interventna jednokratna novčana pomoć;
4. stalna novčana pomoć;
4a sredstva za lične potrebe;
5. besplatni obrok;
6. stipendija;
6a. posebno organizovani prevoz osoba sa invaliditetom.
7. (brisana)
Jednokratna pomoć obezbeđuje se licu koje se iznenada ili trenutno nađe u stanju socijalne potrebe, kao i licu koje se upućuje na domski ili porodični smeštaj, a koje nema sredstava da obezbedi odeću, obuću i troškove prevoza neophodne za realizaciju smeštaja.
Jednokratna pomoć može biti novčana ili u naturi.
Postupak za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć i isplatu jednokratne novčane pomoći sprovodi Gradski centar.
Postupak za ostvarivanje prava na pomoć u naturi sprovodi organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite.
Pravo na jednokratnu novčanu pomoć imaju pojedinci i porodice koje se nalaze u stanju trenutne izuzetno teške situacije koju ne mogu samostalno prevazići, bez delimične ili potpune finansijske podrške društvene zajednice za određene namene i to naročito u slučajevima: otklanjanja posledica elementarnih nepogoda; postpenalne zaštite; prihvata po prestanku smeštaja i u drugim situacijama prema proceni stručnih radnika Gradskog centra.
Licu koje se upućuje na domski ili porodični smeštaj ili u prihvatilište, a koje nema sredstava da obezbedi odeću i obuću, niti mu je mogu obezbediti srodnici koji su, prema propisima o porodičnim odnosima dužni da učestvuju u njegovom izdržavanju, obezbeđuje se jednokratna pomoć za opremu koja treba da zadovolji minimum najneophodnijih potreba u momentu smeštaja lica u ustanovu socijalne zaštite ili u drugu porodicu, a sastoje se iz: jednog para cipela, jednog para papuča, tri para čarapa, dva para donjeg veša, dve košulje, dve pidžame i jednog kompleta gornjih i donjih delova odeće, u zavisnosti od uzrasta i pola korisnika.
Licu koje se upućuje na domski ili porodični smeštaj ili u prihvatilište, a koje nema sredstava da obezbedi troškove prevoza neophodne za realizaciju smeštaja obezbeđuju se i putni troškovi do ustanove, odnosno porodice u koju se korisnik upućuje na smeštaj i podrazumevaju stvarne troškove prevoza, a o vrsti i načinu prevoza odluku donosi Gradski centar, uzimajući u obzir pre svega, zdravstveno stanje i uzrast korisnika.
Licu koje se nalazi u beskućništvu ili riziku od beskućništva obezbeđuju se sredstva za pribavljanje ličnih dokumenata i to: lične karte, pasoša i zdravstvene knjižice u visini troškova određenih zakonom.
Pravo na jednokratnu pomoć pojedinac ili porodica mogu da ostvare najviše jednom u kalendarskoj godini, s time što ukupan iznos jednokratne novčane pomoći ne može biti veći od 80% od prosečne zarade po zaposlenom, bez poreza i doprinosa, u gradu Beogradu u mesecu koji prethodi mesecu u kome je podnet zahtev, a određuje se prema stvarnim potrebama pojedinca ili porodice, na osnovu procene stručnih radnika Gradskog centra.
Licu iz člana 60. stav 1. ove odluke obezbeđuje se jednokratna novčana pomoć u iznosu do 50% prosečne zarade po zaposlenom, bez poreza i doprinosa, u gradu Beogradu u mesecu koji prethodi mesecu u kome je podnet zahtev.
Licu iz člana 60. stav 2. ove odluke obezbeđuje se jednokratna novčana pomoć u iznosu stvarnih troškova prevoza do mesta gde se vrši realizacija smeštaja.
Licu iz st. 2. i 3. ovog člana jednokratna novčana pomoć obezbeđuje se jednom godišnje, a izuzetno pomoć se može obezbediti dva puta godišnje.
U postupku rešavanja o pravu na jednokratnu pomoć Gradski centar je dužan da ceni da li se pružanjem i drugih oblika socijalne zaštite može efikasnije postići zadovoljavanje potrebe korisnika.
Rok za odlučivanje o pravu na jednokratnu pomoć je trideset dana od dana podnošenja zahteva.
2. Povremena jednokratna novčana pomoć
Pravo na povremenu jednokratnu novčanu pomoć mogu da ostvare:
1) učenici osnovnih i srednjih škola čije su porodice korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć, deca i mladi koji koriste uslugu domskog ili porodičnog smeštaja i deca i mladi sa telesnim invaliditetom koji koriste uslugu stanovanja uz podršku, za troškove prevoza od mesta stanovanja do obrazovne ustanove i nazad do visine najniže cene javnog linijskog prevoza, pod uslovom da se troškovi prevoza ne obezbeđuju po drugom osnovu;
2) učenici osnovnih i srednjih škola čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije, čije su porodice korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć, za troškove nabavke školskog pribora, u iznosu od 65% od visine nominalnog iznosa novčane socijalne pomoći za pojedinca, koju utvrđuje ministar nadležan za poslove socijalne zaštite u skladu sa zakonom;
3) korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć stariji od 65 godina u procentualnom iznosu od 65% od visine nominalnog iznosa novčane socijalne pomoći za pojedinca, koju utvrđuje ministar nadležan za poslove socijalne zaštite u skladu sa zakonom.
Pravo iz stava 1. tačka 1) ovog člana isplaćuje se jednom mesečno, pravo iz tačke 2) ovog člana jednom godišnje, a pravo iz tačke 3) ovog člana dva puta godišnje.
3. Interventna jednokratna novčana pomoć
Pravo na interventnu jednokratnu novčanu pomoć mogu da ostvare:
1. pojedinac i porodica kojima je elementarnom nepogodom potpuno oštećen stan koji koriste po osnovu vlasništva ili po osnovu zakupa na neodređeno vreme, bez obzira na visinu prihoda pojedinca, odnosno porodice - u iznosu od jedne do tri zarade;
2. porodica u kojoj je nesrećnim slučajem nastupila smrt jednog ili više članova porodice, a čiji prihodi u prethodna tri meseca ne prelaze jednu prosečnu zaradu isplaćenu u prethodnom mesecu - u iznosu od jedne do pet zarada;
3. pojedinac i porodica u kojoj je član porodice potpuno nesposoban za rad, pod uslovom da prihod u prethodna tri meseca ne prelazi jednu prosečnu zaradu isplaćenu u prethodnom mesecu i da osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca odnosno porodice i zemljišta u površini od 0,5 ha nema drugih nepokretnosti - u iznosu do jedne zarade;
4. pojedinac odnosno porodica, koja je stambeno ugrožena i to za plaćanje zakupnine, pod uslovom da prihodi u prethodna tri meseca ne prelaze jednu prosečnu zaradu isplaćenu u prethodnom mesecu, i da je on ili član porodičnog domaćinstva potpuno nesposoban za rad - u iznosu do jedne zarade;
5. pojedinac odnosno porodica, koja je stambeno ugrožena, i to za poboljšanje uslova stanovanja, pod uslovom da prihodi u prethodna tri meseca ne prelaze jednu prosečnu zaradu isplaćenu u prethodnom mesecu, i da je on ili član porodičnog domaćinstva potpuno nesposoban za rad - u iznosu od jedne do pet zarada.
Pod zaradom iz stava 1. ovog člana smatra se prosečna zarada po zaposlenom bez poreza i doprinosa u gradu Beogradu u prethodnom mesecu (u daljem tekstu: zarada).
Prethodnim mesecom smatra se mesec za koji je u momentu podnošenja zahteva poznat podatak o isplaćenoj prosečnoj zaradi u gradu.
Pod prihodima pojedinca i porodice podrazumevaju se prihodi ostvareni u prethodna tri meseca po svim osnovima izuzev prihoda po osnovu dečijeg dodatka, roditeljskog dodatka, dodatka za pomoć i negu drugog lica i uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, naknade za telesno oštećenje, primanja po osnovu nagrada i otpremnina za odlazak u penziju i primanja po osnovu učeničkog i studentskog standarda.
Pod prethodna tri meseca podrazumevaju se tri meseca koja prethode mesecu u kome je zahtev podnet.
Potpuna nesposobnost za rad dokazuje se nalazom i mišljenjem organa veštačenja penzijsko-invalidskog osiguranja ili rešenjem suda o potpunom lišavanju poslovne sposobnosti ili produženju roditeljskog prava.
Stambeno ugroženim smatra se pojedinac odnosno porodica, pod uslovom da nema stan ili porodičnu stambenu zgradu u svojini ili susvojini na teritoriji Republike Srbije, da ne koristi društveni stan po osnovu zakupa na neodređeno vreme na teritoriji grada Beograda, da nema mogućnosti da reši stambeno pitanje na drugi način i da ne ispunjava uslove za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite.
Stambeno ugroženim smatra se pojedinac i porodica pod uslovom da, kao vlasnik odnosno zakupac živi u neuslovnom stanu, u podrumskim ili tavanskim prostorijama, vlažnim, bez električne energije, vodovodne ili kanalizacione instalacije.
Odgovarajućim stambenim prostorom u smislu ove odluke smatra se soba po članu porodice odnosno dve sobe za lice koje ostvaruje pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica odnosno interventnu novčanu naknadu za pomoć i negu.
Visinu iznosa interventne jednokratne novčane pomoći iz stava 1. tač. 1. do 5. utvrđuje Gradski centar na osnovu procene stručnih radnika.
Rok za odlučivanje o pravu na uvećanu interventnu novčanu pomoć je trideset dana od dana pokretanja postupka.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, Gradski centar može, po prethodno pribavljenoj saglasnosti organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove socijalne zaštite, priznati pravo na interventnu jednokratnu novčanu pomoć pojedincu ili porodici koji su se našli u stanju izuzetno teške situacije koja je nastupila kao posledica elementarnih nepogoda u kojima je potpuno ili znatno oštećen stan koji koriste po osnovu vlasništva ili zakupa, ili je u porodici nesrećnim slučajem nastupila smrt jednog ili više članova porodice, u roku od 24 sata od saznanja za navedeni slučaj, bez sprovedenog kompletnog postupka, samo na osnovu utvrđenog identiteta oštećenog (hitan postupak).
Pojedinac i porodica mogu u toku kalendarske godine više puta ostvariti pravo na interventnu jednokratnu novčanu pomoć iz člana 65. stav 1. ove odluke, s tim da ukupna sredstva po tom osnovu za tu kalendarsku godinu ne prelaze petostruki iznos prosečne zarade.
Pravo na stalnu novčanu pomoć mogu da ostvare:
1) korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć u iznosu od 10% od ostvarenog iznosa novčane socijalne pomoći, pod uslovom da su pojedinac, odnosno svi članovi porodice nesposobni za rad u skladu sa zakonom kojim se reguliše oblast socijalne zaštite;
2) pravo iz stava 1. tačka 1) isplaćuje se mesečno;
3) roditelji trojki, četvorki, petorki, šestorki i duplih blizanaca, i to:
(1) roditelji dece predškolskog uzrasta - u iznosu od jedne prosečne zarade,
(2) roditelji dece osnovnoškolskog uzrasta - u iznosu od dve prosečne zarade,
(3) roditelji dece koja pohađaju srednju školu do kraja školovanja, a najduže do 20. godine života, pod uslovom da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije i da sva deca pohađaju srednju školu - u iznosu od tri prosečne zarade;
4) pravo iz stava 1. tačke 3) podtački (1), (2) i (3) isplaćuje se jednom godišnje;
5) deca i mladi bez roditeljskog staranja korisnici usluge domskog ili porodičnog smeštaja koji su sposobni za rad, u mesečnom iznosu od jedne prosečne zarade, od dana prestanka usluge smeštaja, najduže godinu dana, pod uslovom da najmanje dve godine pre završetka školovanja imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda;
6) deca i mladi bez roditeljskog staranja, korisnici usluge privremenog stanovanja iz člana 26a ove odluke, u mesečnom iznosu od 25% od prosečne zarade, do kraja redovnog školovanja, pod uslovom da se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije, da najmanje godinu dana imaju prebivalište na teritoriji Grada Beograda i da ne ostvaruju prihode od kojih mogu da se izdržavaju;
7) brat ili sestra korisnika usluge privremenog stanovanja iz člana 26a ove odluke, koji je postavljen za staratelja detetu iz člana 26a, u mesečnom iznosu od 50% od prosečne zarade, a najduže do navršene 26. godine života, pod uslovom da najmanje godinu dana ima prebivalište na teritoriji grada Beograda i da ne ostvaruje prihode od kojih može da se izdržava;
8) deca bez roditeljskog staranja, čija su oba roditelja preminula, i nalaze se pod starateljskom zaštitom brata ili sestre, sa kojim čine zajedničko domaćinstvo, u mesečnom iznosu od 25% od prosečne zarade, pod uslovom da najmanje godinu dana imaju prebivalište na teritoriji Grada Beograda;
(1) ako dete iz tačke 8) ovog člana ostvaruje prihod, pravo na stalnu novčanu pomoć može da ostvari u visini razlike između ostvarenog prihoda i 25% od prosečne zarade;
9) mladi koji su se nalazili pod starateljskom zaštitom brata ili sestre sa kojima čine zajedničko domaćinstvo, a čija su oba roditelja preminula, u mesečnom iznosu od 25% od prosečne zarade, do kraja redovnog školovanja, pod uslovom da se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije, a najduže do navršene 26. godine života, i da najmanje godinu dana imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda;
(1) ako lice iz tačke 9) ovog člana ostvaruje prihod, pravo na stalnu novčanu pomoć može da ostvari u visini razlike između ostvarenog prihoda i 25% od prosečne zarade;
10) brat ili sestra deteta bez roditeljskog staranja čija su oba roditelja preminula, a koji su mu postavljeni za staratelja i sa kojim čine zajedničko domaćinstvo, u iznosu od 50% od prosečne zarade, pod uslovom da najmanje godinu dana imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda;
(1) ako lice iz tačke 10) ovog člana ostvaruje prihod, pravo na stalnu novčanu pomoć može da ostvari u visini razlike između ostvarenog prihoda i 50% od prosečne zarade;
11) lice (žena i muškarac) prema kome je izvršeno nasilje u porodici, koje se kao žrtva porodičnog nasilja, nalazilo na evidenciji Gradskog centra, državnog organa (policije, suda, javnog tužilaštva) ili pružaoca usluga socijalne zaštite, koji je za to licenciran, pod uslovom:
(1) da ima prebivalište na teritoriji grada Beograda najmanje godinu dana pre evidentiranog nasilja,
(2) da ukupni mesečni prihodi lica po svim osnovama, osim prihoda iz člana 65. stav 4. ove odluke, ne prelaze visinu minimalne zarade za mesec koji prethodi mesecu u kome je pokrenut postupak,
(3) da u svojini nema imovinu od koje može da ostvari prihod ili pravo svojine na useljivom stanu ili stanu u kome ne živi učinilac nasilja;
12) licu iz tačke 11) iznos prava isplaćuje se mesečno i to:
(1) licu bez dece u iznosu od 25% od prosečne zarade,
(2) licu sa jednim detetom u iznosu od 40% od prosečne zarade,
(3) licu sa dvoje dece u iznosu od 50% od prosečne zarade,
(4) licu sa troje i više dece u iznosu od 70% od prosečne zarade;
13) licu iz tačke 11) ovog člana, pravo iz stava 1. ovog člana priznaje se najduže godinu dana od prvog evidentiranja nasilja;
14) jednoroditeljska porodica, koja je korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć, pravo može da ostvari jednom godišnje, u iznosu od 65% od visine nominalnog iznosa novčane socijalne pomoći za pojedinca, koju utvrđuje ministar nadležan za poslove socijalne zaštite u skladu sa zakonom.
Pod prosečnom zaradom iz stava 1. ovog člana smatra se prosečna zarada bez poreza i doprinosa ostvarena po zaposlenom u gradu Beogradu u mesecu koji prethodi mesecu u kome je pokrenut postupak, objavljena od strane organizacije nadležne za poslove statistike.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako u momentu pokretanja postupka nije poznat podatak o prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa ostvarenoj po zaposlenom u gradu Beogradu za mesec koji prethodi mesecu u kome je pokrenut postupak, visina stalne novčane pomoći iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se prema poslednjem poznatom podatku o isplaćenoj prosečnoj zaradi u gradu Beogradu u momentu pokretanja postupka, a objavljenom od strane organizacije nadležne za poslove statistike.
Pod minimalnom zaradom iz stava 1. tačka 11) podtačka (2) ovog člana smatra se minimalna zarada utvrđena odlukom nadležnog organa za tekuću godinu.
Pod nominalnim iznosom novčane socijalne pomoći iz stava 1. tačka 14) ovog člana smatra se poslednji poznati podatak o nominalnom iznosu novčane socijalne pomoći za pojedinca, utvrđen odlukom ministra nadležnog za poslove socijalne zaštite u skladu sa zakonom, u momentu pokretanja postupka.
Sredstva za lične potrebe obezbeđuju se korisniku privremenog smeštaja u prihvatilište za žene žrtve nasilja u porodici za vreme dok traje usluga smeštaja, ukoliko korisnik ne može sam da ih obezbedi iz prihoda i primanja koja ostvaruje po osnovu rada, odnosno od prihoda od imovine.
Sredstva iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u procentualnom iznosu od prosečne zarade bez poreza i doprinosa ostvarene po zaposlenom u gradu Beogradu za mesec za koji je, u momentu pokretanja postupka, poznat poslednji podatak o isplaćenoj prosečnoj zaradi, objavljen od strane organizacije nadležne za poslove statistike i to:
1) 5,5% za decu i omladinu,
2) 3,5% za odrasla lica.
Sredstva za lične potrebe korisnicima se isplaćuju jednom mesečno, u tekućem mesecu za prethodni mesec.
O pravu na sredstva za lične potrebe rešava Gradski centar za socijalni rad u Beogradu posebnim rešenjem.
Korisnik sredstava za lične potrebe, obavezan je da svaku promenu od uticaja na ostvarivanje prava, prijavi Gradskom centru za socijalni rad koji je rešenje doneo, u roku od 15 dana od dana nastanka promene.
Pravo na besplatni obrok mogu da koriste pojedinac i porodica i to:
1) korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć,
2) lica čiji prihod po članu domaćinstva ne prelazi 50% minimalne zarade za mesec koji prethodi mesecu u kome je podnet zahtev pod uslovom da su:
(1) stara i iznemogla lica čiji srodnici nisu u mogućnosti da im ovu pomoć pruže, ili
(2) imaju u porodici lice koje je ostvarilo pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
3) Lica bez prihoda i imovine, koja žive na ulicama grada Beograda, za vreme vanrednog stanja ili vanredne situacije koja je proglašena od strane nadležnog organa;
(1) ako lice iz stava 1. tačka 3) ovog člana nema lična dokumenta, te nije moguće potpuno utvrditi sve činjenice za odlučivanje, nadležni organ donosi privremeno rešenje o pravu na besplatni obrok do okončanja postupka.
Pravo na besplatni obrok obezbeđuje se jedanput dnevno prema standardima i normativima koje utvrđuje specijalizovana zdravstveno preventivna ustanova i obuhvata izdavanje toplog obroka radnim danom i suvog obroka subotom, nedeljom i neradnim danima za vreme državnih i verskih praznika.
Način pripreme i distribucije obroka iz stava 1. ovog člana kao i mreža punktova za izdavanje besplatnog obroka utvrđuje se aktom organizacione jedinice Gradske uprave grada Beograda nadležne za poslove socijalne zaštite.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravo na besplatni obrok može se obezbediti izdavanjem gotovog paketa namirnica prema standardima i normativima koje utvrđuje specijalizovana zdravstveno preventivna ustanova, a prema rešenju Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.
U naročito opravdanim slučajevima, kada ne postoji mogućnost izdavanja toplog obroka, suvog obroka ili gotovog paketa namirnica, korisniku prava može se izvršiti davanje primerenog iznosa u gotovom novcu.
Pravo iz člana 69. ove odluke prestaje:
1. ako se utvrdi da je pravo priznato na osnovu netačno prikazanih podataka,
2. ako se utvrdi da korisnik neopravdano ne koristi priznato pravo duže od 5 dana u toku meseca.
Korisnik prava može podneti zahtev za besplatan obrok najviše dva puta u toku kalendarske godine, ukoliko ispunjava uslove iz člana 69.
Pravo na stipendiju imaju učenici srednjih škola i studenti korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć, prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica i usluge domskog ili porodičnog smeštaja, pod uslovom da se njihovo školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije.
Učenici srednjih škola imaju pravo na stipendiju pod uslovom da su završni razred osnovnoškolskog obrazovanja završili sa vrlo dobrim ili odličnim uspehom ili da su isti uspeh postigli u školskoj godini koja prethodi podnošenju zahteva iz stava 5. ovog člana.
Studenti imaju pravo na stipendiju pod uslovom da su završni razred srednje škole završili sa vrlo dobrim ili odličnim uspehom ili da su u školskoj godini koja prethodi podnošenju zahteva iz stava 5. ovog člana u roku položili ispite propisane planom i programom za tu školsku godinu i stekli pravo upisa u narednu godinu studija.
Studenti na masters studijama imaju pravo na stipendiju pod uslovom da su u roku položili ispite propisane planom i programom za završnu godinu studija.
Pravo na stipendiju utvrđuje se rešenjem za svaku školsku godinu od dana podnetog zahteva.
Stipendija se isplaćuje mesečno i iznosi:
1) za studente 50% od minimalne zarade bez poreza i doprinosa ostvarene po zaposlenom u Republici Srbiji u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome je pokrenut postupak;
2) za učenike srednjih škola 50% od minimalne zarade bez poreza i doprinosa ostvarene po zaposlenom u Republici Srbiji u prethodnom mesecu u odnosu na mesec u kome je pokrenut postupak.
Međusobni odnosi između Gradskog centra i korisnika stipendije uređuju se pisanim ugovorom o stipendiranju, na osnovu rešenja o priznavanju prava na stipendiju.
Korisniku stipendije pravo na stipendiju prestaje:
- ako se utvrdi da je stipendija dodeljena na osnovu netačno prikazanih podataka i
- ako napusti školovanje.
6a Posebno organizovani prevoz osoba sa invaliditetom
Posebno organizovani prevoz osoba sa invaliditetom obezbeđuje se za potrebe osoba koje zbog invalidnosti ne mogu samostalno da koriste javni linijski prevoz.
Prevoz iz stava 1. ovog člana mogu da ostvare osobe sa motoričkim smetnjama nastalim usled mišićne distrofije, dečije i cerebralne paralize, multiple skleroze, paraplegije, kvadriplegije i slepa lica, sa prebivalištem, odnosno boravištem u Beogradu, pod uslovom da nemaju na drugi način obezbeđen prevoz.
Za plaćanje troškova prevoza sredstva se obezbeđuju u budžetu Grada Beograda za svaku tekuću godinu.
Korisnici prevoza iz člana 74a stav 2. ove odluke jesu zaposlena i radno angažovana lica, učenici, studenti, lica koja pohađaju edukaciju i lica na redovnom nestacioniranom medicinskom tretmanu.
O ostvarivanju prava na posebno organizovani prevoz osoba sa invaliditetom, rešenjem odlučuje Gradski centar za socijalni rad u Beogradu.
Aktom organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove socijalne zaštite određuju se dokazi i drugi elementi potrebni za ostvarivanje prava iz člana 74a ove odluke.
Čl. 75-78
(Brisano)
IV PROGRAMI OD JAVNOG INTERESA
Programima od javnog interesa u smislu ove odluke smatraju se programi koje realizuju udruženja u oblasti: socijalne zaštite, boračko invalidske zaštite, zaštite lica sa invaliditetom, zaštite izbeglica i interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, zaštite i promovisanja ljudskih i manjinskih prava, a od interesa su za grad Beograd (u daljem tekstu: programi).
Pod udruženjem u smislu ove odluke, podrazumeva se dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom, upisana u registar nadležnog organa u skladu sa zakonom.
Sredstva za finansiranje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa obezbeđuju se u budžetu Grada Beograda.
Sredstva iz stava 1. ovog člana dodeljuju se udruženjima na osnovu sprovedenog javnog konkursa i zaključenih ugovora o realizaciji odobrenih programa.
Programi u smislu ove odluke su:
1) projekti
2) programi
Projekti predstavljaju programe od javnog interesa koji ne traju duže od 12 meseci u okviru pojedinačnog javnog konkursa i ispunjavaju uslove predviđene javnim konkursom.
Programi predstavljaju programe od javnog interesa koji se sprovode u kontinuitetu minimum pet godina na teritoriji grada Beograda za korisnike sa prebivalištem na teritoriji grada Beograda i ispunjavaju uslove predviđene javnim konkursom.
Organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite objavljuje Godišnji plan raspisivanja javnih konkursa najkasnije do 31. januara na zvaničnoj internet stranici grada Beograda.
Izbor programa vrši se primenom sledećih kriterijuma:
1) oblast u kojoj se realizuje program, dužina trajanja programa, broj korisnika programa, mogućnost razvijanja programa i njegova održivost;
2) ciljevi koji se postižu: obim zadovoljavanja javnog interesa, stepen unapređenja stanja u oblasti u kojoj se program sprovodi, usklađenost aktivnosti programa sa ciljevima;
3) sufinansiranje programa iz drugih izvora: sopstvenih prihoda, budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, fondova Evropske unije, poklona, donacija, legata, kredita i drugo, u slučaju nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa;
4) zakonitost i efikasnost korišćenja sredstava i održivost ranijih programa: ako su ranije korišćena sredstva budžeta grada Beograda, da li su ispunjene ugovorne obaveze.
Bliža merila za izbor programa primenom kriterijuma iz stava 1. ovog člana, kao i dopunske kriterijume koji su specifični za određenu oblast propisuje Komisija za izbor programa (u daljem tekstu: Komisija) za svaki pojedinačni javni konkurs.
Komisiju za izbor programa obrazuje Gradonačelnik grada Beograda na predlog organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove socijalne zaštite.
Posebna Komisija se obrazuje za svaki pojedinačni javni konkurs.
Komisiju čine predsednik i najmanje dva člana.
Članovi komisije dužni su da potpišu izjavu da nemaju privatni interes u vezi sa radom i odlučivanjem komisije, odnosno sprovođenjem konkursa (Izjava o nepostojanju sukoba interesa).
Konkurs se objavljuje na zvaničnoj internet-prezentaciji Grada Beograda i Portalu e-Uprava.
Rok za podnošenje prijava na konkurs ne može biti kraći od 15 dana od dana objavljivanja konkursa.
Komisija utvrđuje predlog liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih programa.
Predlog liste iz stava 1. ovog člana objavljuje se na zvaničnoj internet stranici grada Beograda i portalu e-Uprava.
Učesnici konkursa imaju pravo uvida u podnete prijave i priloženu dokumentaciju u roku od tri radna dana od dana objavljivanja liste iz stava 1. ovog člana.
Na predlog liste iz stava 1. ovog člana učesnici konkursa imaju pravo prigovora u roku od osam dana od dana njenog objavljivanja.
Prigovor se podnosi preko organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove socijalne zaštite, Gradskom veću grada Beograda, koje o prigovoru odlučuje rešenjem, u roku od 15 dana.
Komisija utvrđuje konačnu rang listu, po odlučivanju o svim prigovorima.
Odluku o izboru programa donosi Gradonačelnik grada Beograda na osnovu konačne rang liste u roku od 30 dana, na predlog organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove socijalne zaštite i ovlašćuje rukovodioca organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove socijalne zaštite da zaključi ugovor sa izabranim udruženjima - korisnicima sredstava.
Odluka o izboru programa objavljuje se na zvaničnoj internet stranici grada Beograda i portalu e-Uprava.
Ugovorom iz člana 81v stav 7. uređuju se međusobna prava, obaveze i odgovornosti ugovornih strana, a naročito sredstva finansijskog obezbeđenja za slučaj nenamenskog trošenja sredstava obezbeđenih za realizaciju programa, odnosno za slučaj neizvršenja ugovornih obaveza, u skladu sa zakonom.
Organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite prati realizaciju programa za koja su odobrena sredstva, tako što obrazuje komisiju za praćenje realizacije programa (u daljem tekstu: Komisija za praćenje) za svaki konkurs pojedinačno.
Komisija za praćenje prikuplja informacije o realizaciji programa, vrši monitoring posete, vrši kontrolu dokumentacije koja prati realizaciju programa, pregleda i razmatra izveštaje udruženja o realizaciji programa i obavlja druge poslove u skladu sa ugovorom iz člana 81v. stav 7.
Pod monitoring posetom, u smislu ove odluke, smatra se: poseta udruženju, održavanje sastanaka članova Komisije za praćenje sa ovlašćenim predstavnicima udruženja, prisustvo određenim događajima i manifestacijama ili drugim programskim aktivnostima koje udruženje sprovodi u sklopu realizacije programa.
Monitoring poseta može biti najavljena ili nenajavljena.
Komisija za praćenje izrađuje izveštaj o monitoring poseti u roku od deset dana od dana sprovedene posete.
Pored izveštaja iz stava 5. ovog člana, Komisija za praćenje može izraditi i preporuke za otklanjanje nedostataka i rokove za njihovu realizaciju i uputiti ih korisniku sredstava.
Komisija za praćenje izrađuje izveštaj o realizaciji programa u okviru sprovedenog javnog konkursa.
Korisnik sredstava, u izuzetnim situacijama iz opravdanih razloga može da traži saglasnost od organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove socijalne zaštite, da izvrši preraspodelu sredstava za realizaciju planiranih aktivnosti u okviru odobrenog programa.
Zahtev za preraspodelu sredstava ne može se podneti radi povećanja rashoda koji se odnose na ljudske resurse.
Preraspodela sredstava se može izvršiti po dobijanju pismene saglasnosti organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove socijalne zaštite.
Organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite obaveštava korisnika sredstava da će pokrenuti postupak za raskid ugovora i povraćaj sredstava sa pripadajućom kamatom ukoliko su nepravilnosti takve prirode da onemogućavaju da organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite utvrdi da su dodeljena sredstva namenski korišćena, odnosno ako utvrdi nenamenski utrošak sredstava.
Ukoliko Komisija za praćenje u toku realizacije programa utvrdi nenamensko trošenje sredstava, u obavezi je da podnese izveštaj organizacionoj jedinici Gradske uprave nadležnoj za poslove socijalne zaštite, koja će nakon razmatranja izveštaja, raskinuti ugovor, zahtevati povraćaj prenetih sredstava, odnosno aktivirati instrumente obezbeđenja, a korisnik sredstava je u obavezi da sredstva vrati sa zakonskom kamatom.
Organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite izrađuje izveštaj o realizovanoj finansijskoj podršci programima udruženja iz budžetskih sredstava u prethodnoj kalendarskoj godini.
Izveštaj se objavljuje na zvaničnoj internet stranici grada Beograda i na portalu e-Uprava.
Metodologiju formiranja cena usluga socijalne zaštite propisuje Gradsko veće grada Beograda.
U skladu sa propisanom metodologijom cenu usluga iz stava 1. ovog člana određuje organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite.
Sredstva za finansiranje prava i usluga socijalne zaštite obezbeđuju se u budžetu grada Beograda, učešćem korisnika i lica koja su u skladu sa zakonom dužna da učestvuju u izdržavanju pojedinca i porodice, od donatora, sponzora i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Kriterijume i merila za određivanje učešća korisnika i njegovih srodnika obaveznih na izdržavanje u troškovima usluga socijalne zaštite iz čl. 5,7, 8, 10. (ishrana i servisne usluge), 11, 19, 20, 21, 22, 30a, 49, 51, 53. i 55a ove odluke i za određivanje sredstava za lične potrebe korisnika usluga socijalne zaštite iz čl. 49, 51. i 53. ove odluke utvrđuje organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite.
VI OSTVARIVANJE PRAVA I USLUGA
O pravima i uslugama iz ove odluke, osim usluge iz čl. 10. i 14g, u prvom stepenu rešava Gradski centar za socijalni rad u Beogradu (u daljem tekstu: Gradski centar), u skladu sa zakonom.
Gradski centar preispituje uslove za dalje korišćenje prava iz člana 68. stav 1. tačke 1), 5), 11), 12) i 13), člana 68a i člana 72. ove odluke šestomesečno.
Gradski centar preispituje uslove za dalje korišćenje prava iz člana 68. stav 1. tačke 6), 7), 8), 9) i 10) jednom godišnje.
Gradski centar preispituje uslove za dalje korišćenje prava iz člana 69. stav 1. tačke 1) i 2) jednom godišnje, a iz stava 1. tačke 3) šestomesečno.
Gradski centar preispituje uslove za dalje korišćenje usluga iz čl. 7, 14a, 19, 21, 26, 49, 51, 53 i 55d ove odluke šestomesečno.
Gradski centar preispituje uslove za dalje korišćenje usluga iz čl. 5, 5a, 8, 9, 11, 20, 22, 30a i 31. ove odluke jednom godišnje.
O žalbi na rešenje Gradskog centra rešava organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite.
Reviziju rešenja o priznatom pravu iz ove odluke vrši organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite, na način i po postupku utvrđenom Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Isplatu novčanih iznosa ostvarenih po osnovu prava utvrđenih ovom odlukom, vrši Gradski centar.
Usluge pomoći u kući, dnevnog boravka, personalne asistencije i privremenog smeštaja u prihvatilište u obimu i pod uslovima utvrđenim ovom odlukom, obezbeđuju se preko ustanova socijalne zaštite na teritoriji Beograda.
Usluga svratište i usluga privremenog smeštaja u prihvatilište za žene žrtve nasilja u porodici obezbeđuje se naručivanjem od pružaoca usluge.
Pravo na besplatan obrok (priprema i distribucija obroka) i usluga prevoza dece i mladih i odraslih ometenih u razvoju obezbeđuje se u postupku javne nabavke.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Postupci za ostvarivanje prava i pružanje usluga socijalne zaštite koji su započeti a nisu okončani do dana stupanja na snagu ove odluke okončaće se po odredbama ove odluke.
Gradski centar pokrenuće po službenoj dužnosti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke postupak za usklađivanje prava na stalnu novčanu pomoć iz člana 68. stav 1. tač. 1), 3) i 4), prava na besplatni obrok i prava na stipendiju sa odredbama ove odluke.
Do okončanja postupka iz st. 1. ovog člana zatečeni korisnici tih prava ostvarivaće ta prava prema rešenjima koja važe na dan stupanja na snagu ove odluke.
Rešenje kojim je, u skladu sa propisom koji je bio na snazi do stupanja na snagu ove odluke, priznato pravo na pomoć u kući, dnevni boravak, stanovanje uz podršku, privremeno stanovanje i smeštaj u prihvatilište i prihvatnu stanicu, važeće na dan početka primene ove odluke, zamenjuje uput za korišćenje usluge propisan odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti.
Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o pravima u socijalnoj zaštiti Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 23/05, 4/07, 14/09, 37/10 i 10/11).
Gradsko veće grada Beograda doneće propise iz člana 82. stav 1. ove odluke u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
Propise potrebne za sprovođenje ove odluke doneće organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, izuzev propisa iz člana 40. ove odluke, koji će se doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove odluke.
Propisi doneti do dana stupanja na snagu ove odluke primenjivaće se ako nisu u suprotnosti sa ovom odlukom, do donošenja propisa po osnovu ove odluke.
Skupština grada Beograda doneće program unapređenja socijalne zaštite u roku od dvadeset četiri meseca od dana stupanja na snagu ove odluke.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda", a odredbe čl. 8, 20, 21, 22. i 40. ove odluke primenjivaće se istekom roka od dvadeset četiri meseca dana od dana stupanja na snagu ove odluke.
Samostalni član Odluke o izmeni i dopuni
Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite
("Sl. list grada Beograda", br. 8/2012)
Član 3
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Samostalni članovi Odluke o izmeni i dopuni
Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite
("Sl. list grada Beograda", br. 65/2012)
Član 4
Postupci za pružanje usluge pomoći u kući koji su započeti a nisu okončani do dana stupanja na snagu ove odluke okončaće se po odredbama ove odluke.
Član 5
Gradski centar pokrenuće po službenoj dužnosti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke postupak za usklađivanje usluge pomoći u kući sa odredbama ove odluke.
Član 6
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Samostalni član Odluke o izmeni
Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite
("Sl. list grada Beograda", br. 31/2013)
Član 3
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Samostalni članovi Odluke o izmenama i dopunama
Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite
("Sl. list grada Beograda", br. 57/2013)
Član 9
Postupci za ostvarivanje prava koji su započeti a nisu okončani do dana stupanja na snagu ove odluke okončaće se po odredbama propisa koji je važio na dan podnošenja zahteva.
Član 10
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
Samostalni članovi Odluke o izmenama i dopunama
Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite
("Sl. list grada Beograda", br. 37/2014)
Član 15
Postupci za ostvarivanje prava i pružanje usluga socijalne zaštite koji su započeti, a nisu okončani do dana stupanja na snagu ove odluke okončaće se po odredbama propisa koji je važio na dan podnošenja zahteva.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda", a odredbe člana 10. ove odluke primenjivaće se od 1. septembra 2014. godine.
Samostalni članovi Odluke o izmenama i dopunama
Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite
("Sl. list grada Beograda", br. 82/2015)
Član 5
Akt iz člana 4. ove odluke doneće organizaciona jedinica Gradske uprave nadležna za poslove socijalne zaštite u roku od 90 dana od dana donošenja ove odluke.
Član 6
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda", a čl. 1. i 4. ove odluke primenjuju se od 1. marta 2016. godine.
Samostalni članovi Odluke o izmenama i dopunama
Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite
("Sl. list grada Beograda", br. 4/2016)
Prelazne i završne odredbe
Član 12
Stupanjem na snagu ove odluke, prestaje da važi Pravilnik o uslovima, kriterijumima i načinu finansiranja programa od javnog interesa sredstvima Sekretarijata za socijalnu zaštitu za period od 2015. do 2018. godine ("Službeni list Grada Beograda", broj 3/15).
Ugovori koji su zaključeni na osnovu pravilnika iz stava 1. ovog člana ostaju na snazi do isteka roka za koji su zaključeni.
Član 13
Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda".
Samostalni član Odluke o izmeni i dopuni
Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite
("Sl. list grada Beograda", br. 102/2017)
Član 6
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda".
Samostalni član Odluke o izmeni i dopuni
Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite
("Sl. list grada Beograda", br. 115/2019)
Član 4
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda", osim odredbe člana 5a koja se primenjuje počev od 1. marta 2020. godine.
Samostalni član Odluke o izmeni i dopuni
Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite
("Sl. list grada Beograda", br. 138/2019)
Član 5
Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda".
Samostalni član Odluke o izmenama i dopunama
Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite
("Sl. list grada Beograda", br. 138/2020)
Član 7
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda".
Samostalni član Odluke o izmeni i dopuni
Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite
("Sl. list grada Beograda", br. 120/2021)
Član 3
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Beograda", a primenjuje se od 1. januara 2022. godine.