ODLUKA
O DONOŠENJU PROGRAMA "KONTROLA ZDRAVSTVENE BEZBEDNOSTI HRANE SA GRADSKIH TRŽNICA"

("Sl. list grada Kragujevca", br. 40/2021)

1. Donosi se Program "Kontrola zdravstvene bezbednosti hrane sa gradskih tržnica" (u daljem tekstu: Program), koji je predložio Institut za javno zdravlje Kragujevac, kao nosilac aktivnosti u oblasti delovanja javnog zdravlja za teritoriju grada Kragujevca.

Program će se realizovati tokom 2022. godine, predstavlja program iz oblasti javnog zdravlja i sastavni je deo ove odluke.

2. Sprovođenje Programa prati Savet za zdravlje grada Kragujevca, daje mišljenje na Izveštaj o ostvarivanju Programa i predlaže mere za njegovo unapređenje.

3. Ovu Odluku objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".

PROGRAM
KONTROLA ZDRAVSTVENE BEZBEDNOSTI HRANE SA GRADSKIH TRŽNICA

UVOD

Ishrana ljudi je osnovni činila zdravlja pa hrana predstavlja i zdravstveni resurs ali i veliki zdravstveni rizik po zdravlje cele populacije. O uticaju hrane i ishrane na zdravlje se mnogo zna ali i istražuje svuda u svetu. Prve zapise o bezbednoj i nebezbednoj hrani možemo naći u Svetom pismu (Stari zavet) ali i u medicine svih starih, antičkih naroda. Još je Hipokrat, otac medicine, rekao: "Hrana neka bude tvoj lek, lek neka bude hrana tvoja". Zdravlje je usko povezano sa pravilnom ishranom. Sva živa bića se hrane.

Hrana čoveku obezbeđuje:

1. strukturu organizma (izgradnju ćelija i tkiva, rast, razvoj i regeneraciju) i

2. funkciju organizma (energetsku, metaboličko-regulatornu i zaštitnu).

Dobro zdravlje i zaštitu od bolesti pruža samo izbalansirana, mešovita, ishrana koja sadrži sve potrebne makro i mikronutrijente i koja je:

1. kvantitativno dovoljna

2. kvalitativno zadovoljavajuća i

3. zdravstveno bezbedna.

Džordž Herbert je rekao "Ma ko bio otac jedne bolesti, nepravilna ishrana joj je majka"

Hranu čine kombinacije namirnica, bilo da su u prerađenom, neprerađenom ili poluprerađenom stanju. Svaka namirnica je i hrana, ali nijedna pojedinačna namirnica sama ne može da zadovolji sve potrebe organizma- nema kompletne namirnice. U hemijskom smislu namirnice su kombinacije različitih hranljivih materija, dok prema fiziološkoj definiciji namirnice su uglavnom prirodni proizvodi složenog hemijskog sastava, koje u odgovarajućim odnosima sa drugim namirnicama obezbeđuju normalan život jedinke.

Pod namirnicama podrazumeva se sve što se upotrebljava za hranu ili piće u prerađenom ili neprerađenom stanju: i voda i sirovine za proizvodnju namirnica, začini, aditivi.

Hrana koja se konzumira mora da bude zdravstveno bezbedna i u fizičko-hemijskom i u mikrobiološkom pogledu. To znači da hrana/namirnice ne treba da budu zagađene- kontaminirane štetnim agensima koji mogu da oštete zdravlje ljudi i to:

FIZIČKIM (metalni opiljci, čestice, radioaktivnost...)

HEMIJSKIM (teškim metalima, pesticidima, hormonima, antibioticima i dr.)

BIOLOŠKIM (insektima, glodarima, bakterijama, virusima

Hrana i biljnog i životinjskog porekla može biti kontaminirana različitim vrstama mikroorganizama. Bakterijska kontaminacija je posebno specifična za domaće proizvode od mleka (sir i kajmak) i jaja, kao i za meso i proizvode od mesa. U zavisnosti od vrste hrane mikrobiološka analiza podrazumeva ispitivanje prisustva različitih mikrobioloških parametara (Enterobacteriaceae, Salmonella sp. Escherichia coli, broj aerobnih kolonija, plesni i kvasac, i Bacillus cereus, Listeria monocitogenes….). Hemijska kontaminacija može biti veoma raznovrna: teški metali (olovo, živa, arsen, kadmijum, bakar, cink... Svi teški metali u povećanim koncentarcijama u odnosu na one predviđene Pravilnicima mogu ozbiljno oštetiti zdravlje a simptomi i znaci bolesti se razlikuju i zavise od samog teškog metala, načina unosa, unešene količine i dužine unosa - vremena kao i od zdravstvenog stanja svakog pojedinca.), pesticidi i to: organohlorni pesticidi, organofosforni pesticidi, karbamati, triazini, piretrini... (simptomatologija trovanja zavisi od hemijskih osobina grupe pesticida, dužine trajanja unosa, unetih koncentracija, zdravstvenog stanja ljudi...), antibiotici, hormoni i dr.

Da bi se kontrolisala zdravstvena bezbednost hrane, hrana mora da se uzorkuje na za to propisan način, transportuje (na propisan način) do akreditovane laboratorije za mikrobiološka i hemijska ispitivanja hrane.

CILJEVI PROGRAMA

Opšti cilj:

Očuvanje zdravlja populacije grada Kragujevca redovnom, kontinuiranom, kontrolom zdravstvene bezbednosti hrane koja se prodaje na gradskim tržnicama.

Specifični ciljevi:

1. Obezbediti prodaju zdravstveno bezbedne hrane na gradskim tržnicama

2. Smanjenje alimentarnih oboljenja izazvanih mikrobiološkom kontaminacijom hrane (mlečnih proizvoda, jaja, meda, sirovog mesa i suhomesnatih proizvoda)

3. Smanjenje alimentarnih oboljenja izazvanih hemijskom kontaminacijom hrane teškim metalima i pesticidima (voće i povrće)

AKTIVNOSTI PROGRAMA

U cilju sprovođenja aktivnosti definišu se prioritetni programski zadaci za 2022. godinu i to:

1. uzorkovanje hrane/namirnica na gradskim tržnicama

2. mikrobiološke analize hrane i briseva

3. hemijske analize hrane

4. stručno mišljenje

Uzorkovanje hrane kao i plan uzorkovanja po mesecima će se sprovoditi u saradnji sa JKP "Šumadija".

INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA

Uzorkovanje hrane/namirnica na gradskim tržnicama će se vršiti adekvatnim, stručnim metodama. Analize i mikrobiološke i hemijske će se vršiti akreditovanim laboratorijskim metodama odgovarajućim za svaku vrstu uzoraka. Lekar specijalista higijene daje stručno mišljenje o zdravstvenoj bezbednosti uzoraka na osnovu analiziranih parametara i laboratorijskih izveštaja.

Indikatori koji će se pratiti:

1. Broj uzoraka hrane/namirnica

2. Broj mikrobioloških analiza

3. Broj hemijskih analiza

OČEKIVANI EFEKTI

3. Smanjenje broja kontaminiranih namirnica na gradskim tržnicama.

4. Smanjenje broja alimentarnih bolesti izazvanih kontaminiranom hranom sa tržnica

5. Bolje zdravlje opšte populacije

RIZICI PO PROJEKAT

7. Nedostatak finansijskih sredstava

8. Smanjeni obim prodaje mlečnih i drugih poljoprivrednih proizvoda zbog nedostatka prodajnog prostora (Zelena pijaca)

PRAVNI OKVIR

• Zakon o javnom zdravlju

• Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

• Zakon o zdravstvenoj zaštiti

• Zakon o bezbednosti hrane i brojna podzakonska akta - Pravilnici

ODRŽIVOST PROJEKTA

• Kontinuirana saradnja stručnih službi grada Kragujevca i IZJZ Kragujevac

• Opredeljenje dodatnih finansijskih sredstava za preventivne aktivnosti na nivou lokalne zajednice

• Preventivne programe sprovoditi kao redovne radne aktivnosti

POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTVA

Finansijska sredstva koja se potražuju od Grada Kragujevca za realizaciju programa "Kontrola zdravstvene bezbednosti hrane sa gradskih tržnica"u 2022. godini iznose 637 030,00 dinara.

Vrsta uzoraka

Vrsta analize

Broj uzoraka

Cena po uzorku

Ukupna cena

Mlečni proizvodi

Mikrobiološka analiza

44 ukupno

 

153 800,00 ukupno

Sir

34

3700,00*

125 800,00

Kajmak

10

2 800,00*

28 000, 00

Voće i povrće

Hemijska analiza: pesticidi i teški metali

31

11 940,00*

370 140,00

Meso i prerađevine

Mikrobiološka analiza

13 ukupno

 

35 500,00 ukupno

Meso

3

2 500,00*

7 500,00

Prerađevine

10

2 800,00*

28 000,00

Med

Zdravstvena bezbednost Mikrobiološka i fizičko-hemijska analiza

3

5 130,00*

15 390,00

Jaja

Mikrobiološka analiza

20

1 900,00*

38 000,00

Brisevi

Mikrobiološka analiza

20

1 210,00 *

24 200,00

Ukupno

 

 

 

637 030,00

*- cene analiza su iz Cenovnika IZJZ Kragujevac- CENOVNIK USLUGA ZA KORISNIKE NA TRŽIŠTU (KOJE SE NE UGOVARAJU SA RZZO) Centar za higijenu i humanu ekologiju, broj 01-4787-1 od 30.08.2021. godine.

NOSILAC PROGRAMA

Institut za javno zdravlje Kragujevac, Nikole Pašića 1, 34000 Kragujevac; Doc. dr Dragan Vasiljević

PODACI O UČESNICIMA PROGRAMA

1) Lekar spec. Higijene-6

2) Lekar specijalista Mikrobiologije-2

3) Diplomirani hemičar, specijalista sanitarne hemije-3

4) Diplomirani hemičar-3

5) Sanitarni/ medicinski tehničar-9

6) Laboratorijski tehničari-4

7) Hemijski tehničari-6

Napomene

Redakcija je zadržala numeraciju tačaka u pojedinim delovima ovog programa kako je objavljeno u "Sl. listu grada Kragujevca", br. 40/2021.