ODLUKA O DONOŠENJU PROGRAMA "KONTROLA NUTRITIVNE I ENERGETSKE VREDNOSTI OBROKA IZ KOLEKTIVNE ISHRANE DECE I ODRASLIH" ("Sl. list grada Kragujevca", br. 40/2021)

1. Donosi se Program "Kontrola nutritivne i energetske vrednosti obroka iz kolektivne ishrane dece i odraslih" (u daljem tekstu: Program), koji je predložio Institut za javno zdravlje Kragujevac, kao nosilac aktivnosti u oblasti delovanja javnog zdravlja za teritoriju grada Kragujevca.

Program će se realizovati tokom 2022. godine, predstavlja program iz oblasti javnog zdravlja i sastavni je deo ove odluke.

2. Sprovođenje Programa prati Savet za zdravlje grada Kragujevca, daje mišljenje na Izveštaj o ostvarivanju Programa i predlaže mere za njegovo unapređenje.

3. Ovu odluku objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".

PROGRAM
KONTROLA NUTRITIVNE I ENERGETSKE VREDNOSTI OBROKA IZ KOLEKTIVNE ISHRANE DECE I ODRASLIH

UVOD

Ishrana ljudi je osnovni činilac zdravlja ali kao što je osnovni zdravstveni resurs tako može biti i osnovni zdravstveni rizik za nastanak ne samo akutnih oboljenja već i brojnih hroničnih nezaraznih bolesti. Dokazano je da je nepravilna ishrana rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, šećerne bolesti tip 2, nekih malignih oboljenja, metabolički i endokrinih poremećaja. Zdravlje je usko povezano sa pravilnom ishranom. Kroz ishranu dobijamo sve što nam je neophodno za održavanje života i zdravlja, jer nam obezbeđuje i strukturu i funkcionisanje organizma.

Dobro zdravlje i zaštitu od bolesti pruža samo izbalansirana, mešovita, pravilna ishrana koja sadrži sve potrebne makro i mikronutrijente. Energiju za odvijanje svih aktivnosti dobijamo iz hrane. Ova energija je hemijskog tipa i sadržana je u hemijskim vezama. Energetske potrebe svakog pojedinca zavise od energije neophodne za odvijanje bazalnog metabolizma, fizičke aktivnosti, specifičnog dinamičkog dejstva hrane, rasta, razvoja i regeneracije. Osnovni poremećaji zdravlja koji se mogu javiti zbog neizbalansirane ishrane su: proteinsko-energetski deficit, malnutricije i gojaznost.

Utvrđena je povezanost visokog unosa energije, zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti. Istraživanja su pokazala da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Kada je energetski unos povećan u odnosu na energetske potrebe i rashode (učestalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima) nastaje najstariji metabolički poremećaj-gojaznost. Visok unos zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim i malignim bolestima, dok eliminacija trans-masti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka ovih oboljenja. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju dobrog zdravlja, adekvatne telesne mase, održavanju u propisanim granicama biohemijske parametre krvi: nivoe ukupnog holesterola i njegovih frakcija, triglicerida, glukoze, jetrinih transaminaza, uree, kreatinina i dr.. Gojaznost je usko povezana sa ostalim faktorima rizika za nastanak KVB kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija.

Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (56,3%), odnosno 35,1% stanovništva je bilo predgojazno i 21,2% stanovništva gojazno. Gojaznost je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 20,1% i žene 22,2%). Rezultati istog istraživanja pokazali su da je 70,1% dece i adolescenata uzrasta 7-14 godina bilo normalno uhranjeno, 15% je bilo prekomerno uhranjeno, a 4,9% je bilo gojazno, dok je 5,0% bilo pothranjeno.

Prekomerna uhranjenost i gojaznost, kako u populaciji odraslih, tako i u populaciji dece i adolescenata predstavlja poremećaje zdravlja od izuzetnog epidemiološkog i kliničkog značaja i jedan je od najvećih javno zdravstvenih problema današnjice. Ako se ne preduzmu odlučne mere u cilju smanjenja prevencije i lečenja gojaznosti, predviđa se da će do 2025. godine 50% svetske populacije biti gojazno.

Analize energetske vrednosti obroka podrazumevaju: određivanje ukupne energetske vrednosti po obroku i po danu uzorkovanja, određivanje sadržaja masti, belančevina, ugljenih hidrata, zasićenih masnih kiselina, prostih šećera, dijetnih vlakana i kuhinjske soli.

Pravilna ishrana je osnova zdravlja kao i adekvatnog rasta i razvoja dece u svim uzrastima. Zdravi stilovi života u prvom planu imaju pravilnu ishranu koja se uvek kombinuje sa adekvatnom fizičkom aktivnošću (intenzitet i učestalost su individualne i zavise od uzrasta, profesionalnih aktivnosti - zahteva i zdravstvenog stanja svakog pojedinca).

Prve navike u ishrani se stiču u porodici te je najznačajnije razvijati ovaj segment - pravilnu porodičnu ishranu, zato je neophodno edukovati roditelje o značaju pravilne ishrane za život i zdravlje.

Obavezan segment bezbednosti hrane su dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija svih prostora u kojima se hrana proizvodi, prerađuje, priprema, distribuira i konzumira. Neophodno je redovno obavljati ove poslove prema stručnim preporukama.

CILJEVI PROGRAMA

Opšti cilj:

Očuvanje i unapređenje zdravlja dece i odraslih sa teritorije grada Kragujevca koji koriste kolektivnu ishranu u osnovnim ili srednjim školama i Crvenom krstu kontrolu zdravstvene energetske vrednosti obroka.

Specifični ciljevi:

1. Obezbediti adekvatnu kolektivnu ishranu dece u osnovnim školama

2. Obezbediti adekvatnu kolektivnu ishranu dece u srednjim školama

3. Obezbediti adekvatnu kolektivnu ishranu odraslih u Crvenom krstu

AKTIVNOSTI PROGRAMA

U cilju sprovođenja aktivnosti definišu se prioritetni programski zadaci za 2022. godinu i to:

1. uzorkovanje obroka u osnovnim školama, domovima učenika - internatima u srednjim školama i Crvenom krstu Kragujevac

2. analize energetske vrednosti hrane

3. stručno mišljenje

INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA

Uzorkovanje obroka će se vršiti adekvatnim, stručnim metodama. Analize će se vršiti akreditovanim laboratorijskim metodama odgovarajućim za ovu vrstu uzoraka. Lekar specijalista higijene daje stručno mišljenje o energetskim vrednostima obroka na osnovu analiziranih parametara i laboratorijskih izveštaja.

Indikatori koji će se pratiti:

1. Broj uzoraka obroka

2. Broj hemijskih analiza

OČEKIVANI EFEKTI

6. Smanjenje broja obroka koji ne odgovaraju aktuelnim Pravilnicima

7. Smanjenje broja neadekvatno uhranjene dece

8. Bolje zdravlje opšte populacije

RIZICI PO PROJEKAT

9. Nedostatak finansijskih sredstava

PRAVNI OKVIR

• Zakon o javnom zdravlju ("Sl. glasnik RS" br. 15/16),

• Pravilnika o bližim uslovima za organizovanje, ostvarivanje i praćenje ishrane učenika u osnovnoj školi (Sl. gl. br. 68/18),

• Pravilnika o standardima kvaliteta ishrane učenika i studenata (Sl. gl. br. 67/11).

ODRŽIVOST PROJEKTA

• Kontinuirana saradnja stručnih službi grada Kragujevca i IZJZ Kragujevac

• Opredeljenje dodatnih finansijskih sredstava za preventivne aktivnosti na nivou lokalne zajednice

• Preventivne programe sprovoditi kao redovne radne aktivnosti

POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTVA

Finansijska sredstva koja se potražuju od Grada Kragujevca za realizaciju programa "Kontrola nutritivne i energetske vrednosti obroka iz kolektivne ishrane dece i odraslih" u 2022. godini iznose 1 192 100,00 dinara.

Vrsta uzoraka	Vrsta analize	Broj uzoraka	Cena po uzorku	Ukupna cena
Obroci za decu u produženom boravku u osnovnoj školi	Hemijska analiza	16 (16 objekata - škola*15 uzoraka obroka =240)	63 200,00*	1 011 200,00
Celodnevni obroci za učenike medicinske škole	Hemijska analiza	2 (2 puta   u toku školske godine*15 uzoraka obroka=30)	63 200,00*	126 400,00
Obroci   koje priprema Crveni krst	Hemijska analiza	2 (2 puta u toku godine* 5 uzoraka obroka=10)	27 250,00*	54 500,00
Ukupno				1 192 100,00

*- cene analiza su iz Cenovnika IZJZ Kragujevac- CENOVNIK USLUGA ZA KORISNIKE NA TRŽIŠTU (KOJE SE NE UGOVARAJU SA RZZO) Centar za higijenu i humanu ekologiju, broj 01-4787-1 od 30.08.2021. godine.

NOSILAC PROGRAMA

Institut za javno zdravlje Kragujevac,

Nikole Pašića 1, 34000 Kragujevac; Doc. dr

Dragan Vasiljević

PODACI O UČESNICIMA PROGRAMA

1) Lekar spec. Higijene-4

2) Diplomirani hemičar, specijalista sanitarne hemije-3

3) Diplomirani hemičar-2

4) Sanitarni/ medicinski tehničar-9

5) Hemijski tehničari-6