UPUTSTVOZA OCENJIVANJE USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI ZA ZAPOŠLJAVANJE("Sl. glasnik RS", br. 114/2021) |
1. Ovim uputstvom bliže se uređuje način za ocenjivanje usklađenosti državne pomoći za zapošljavanje teže zapošljivih nezaposlenih i osoba sa invaliditetom (u daljem tekstu: državna pomoć za zapošljavanje) sa pravilima o dodeli državne pomoći.
2. Državna pomoć za zapošljavanje može biti usklađena sa pravilima o dodeli državne pomoći ako davalac dokaže da:
a) doprinosi ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa,
b) je mera državne pomoći primerena,
v) je državna pomoć neophodna i ima podsticajni efekat,
g) je državna pomoć proporcionalna (svedena na minimum),
d) pozitivni efekti državne pomoći prevazilaze negativne efekte na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije.
II OCENA USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI ZA ZAPOŠLJAVANJE
1) Doprinos ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa
3. Mera državne pomoći za zapošljavanje treba da doprinese ostvarivanju cilja od zajedničkog interesa odnosno zapošljavanju teže zapošljivih nezaposlenih i/ili osoba sa invaliditetom.
4. Kada ocenjuje doprinos mere ostvarivanju cilja iz tačke 3. ovog uputstva Komisija naročito razmatra:
a) broj i kategorije radnika koji su obuhvaćeni merom državne pomoći,
b) stope zaposlenosti kategorija radnika koji su obuhvaćeni merom državne pomoći na republičkom i/ili regionalnom nivou i u konkretnom/konkretnim učesniku/učesnicima na tržištu,
v) stope nezaposlenosti kategorija radnika koji su obuhvaćeni merom državne pomoći na republičkom i/ili regionalnom nivou,
g) da li su merom državne pomoći obuhvaćene posebno marginalizovane potkategorije u okviru kategorija teže zapošljivih nezaposlenih i/ili osoba sa invaliditetom.
2) Primerenost mere državne pomoći za zapošljavanje
5. Mera državne pomoći za zapošljavanje smatra se primerenom ako nije moguće doprineti cilju iz tačke 3. ovog uputstva drugim merama koje ne sadrže državnu pomoć (smanjenje poreza na dohodak i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, podsticanje ulaganja u obrazovanje i usavršavanje, mere koje se odnose na pružanje usluga savetovanja, podrška i usavršavanje nezaposlenih, izmena propisa o radu i dr.).
6. Mera državne pomoći za zapošljavanje smatra se primerenom ako je davalac državne pomoći razmotrio druge mere koje ne sadrže državnu pomoć i utvrdio prednost korišćenja mere državne pomoći, a Komisija za kontrolu državne pomoći će posebno uzeti u obzir ako je davalac državne pomoći izvršio procenu uticaja predložene mere državne pomoći.
3) Neophodnost i podsticajni efekat
7. Državna pomoć za zapošljavanje ima podsticajni efekat ako podstiče učesnika na tržištu da poveća neto broj zaposlenih iz kategorija teže zapošljivih nezaposlenih i/ili osoba sa invaliditetom.
8. Povećanje neto broja zaposlenih iz tačke 7. ovog uputstva predstavlja popunjavanje novootvorenih radnih mesta ili radnih mesta koja su upražnjena zbog dobrovoljnog odlaska, nastanka invaliditeta, penzionisanja, dobrovoljnog skraćivanja radnog vremena ili otpuštanja u skladu sa zakonom.
9. Povećanje neto broja zaposlenih iz tačke 7. ovog uputstva ne predstavlja popunjavanje radnih mesta nastalih otpuštanjem viška radnika.
10. Državna pomoć za zapošljavanje je neophodna i ima podsticajni efekat naročito ako:
a) korisnik državne pomoći podnosi zahtev za državnu pomoć davaocu pre zapošljavanja novih radnika i
b) teže zapošljivi nezaposleni i/ili osobe sa invaliditetom ne bi bili zaposleni bez državne pomoći, a o čemu davalac dostavlja dokaze Komisiji za kontrolu državne pomoći.
11. Prilikom ocene neophodnost i podsticajnog efekta državne pomoći za zapošljavanje Komisija za kontrolu državne pomoći će naročito razmatrati:
a) dokumenta korisnika državne pomoći o troškovima zapošljavanja zaposlenih iz kategorija teže zapošljivih nezaposlenih i/ili osoba sa invaliditetom koje bi korisnik imao sa i bez državne pomoći,
b) postojeće subvencije i subvencije zarada u prethodnom periodu, kategorije i broj radnika za koje se dobijaju ili su dobijene subvencije,
v) godišnja stopa fluktuacije kategorija zaposlenih na koje se odnosi mera državne pomoći.
12. Davalac državne pomoći dokazuje da je iznos državne pomoći ograničen na minimum neophodan za postizanje cilja iz tačke 3. ovog uputstva.
13. Davalac državne pomoći dostavlja dokaz o tome da iznos državne pomoći ne premašuje neto dodatne troškove zapošljavanja kategorija teže zapošljivih nezaposlenih i/ili osoba sa invaliditetom u odnosu na troškove zapošljavanja radnika koji ne pripadaju tim kategorijama.
14. Neto dodatni troškovi zapošljavanja iz tačke 13. ovog uputstva obuhvataju dodatne troškove zapošljavanja teže zapošljivih nezaposlenih i/ili osoba sa invaliditetom (npr. zbog niže produktivnosti) od kojih se oduzimaju koristi koje korisnik državne pomoći stiče zapošljavanjem ovih kategorija zaposlenih.
15. Maksimalni dozvoljeni intenziteti državne pomoći za zapošljavanje odgovaraju intenzitetima u skladu sa uredbom kojom se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći za zapošljavanje.
5) Negativni efekti na konkurenciju i trgovinu sa Evropskom unijom
16. Ako je državna pomoć za zapošljavanje svedena na minimum neophodan za postizanje cilja iz tačke 3. ovog uputstva, smatra se da pozitivni efekti državne pomoći prevazilaze negativne efekte na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije.
17. Ako dodela državne pomoći za zapošljavanje, čak i ako je proporcionalna, menja ponašanje korisnika državne pomoći na način da dolazi do prekomernog narušavanja konkurencije na tržištu, Komisija za kontrolu državne pomoći sprovodi analizu u kojoj meri je konkurencija narušena a u zavisnosti od karakteristika državne pomoći i tržišta.
18. Karakteristike državne pomoći koje mogu uticati na prekomerno narušavanje konkurencije na tržištu su:
a) selektivnost,
b) iznos državne pomoći,
v) obnavljanje i dužina trajanja državne pomoći,
g) efekat državne pomoći na troškove učesnika na tržištu.
19. Šema državne pomoći čiji je cilj da podstakne učesnike na tržištu da zaposle više teže zapošljivih nezaposlenih i/ili osoba sa invaliditetom manje narušava konkurenciju na tržištu u odnosu na individualnu državnu pomoć koja se dodeljuje unapred određenom korisniku za iste namene.
20. Narušavanje konkurencije je veće ako se radi o učesniku na tržištu kod koga troškovi rada učestvuju u visokom procentu u odnosu na ukupne troškove (radno-intenzivne delatnosti).
21. Prilikom ocene karakteristika tržišta, Komisija za kontrolu državne pomoći će naročito uzeti u obzir:
a) strukturu tržišta,
b) karakteristike sektora ili industrije,
v) situaciju na republičkom i/ili regionalnom tržištu rada.
22. Struktura tržišta se ocenjuje u odnosu na stepen koncentracije tržišta, značaj diferencijacije proizvoda, barijere ulaska ili izlaska sa tržišta i veličinu učesnika na tržištu, koja može da se meri u odnosu na tržišno učešće ili u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći kojim se određuje veličina učesnika na tržištu u zavisnosti od broja zaposlenih i godišnjeg prometa.
23. Državna pomoć koja se dodeljuje učesniku na tržištu za proizvodnju proizvoda nižeg stepen diferencijacije ima veći efekat na dobit tog učesnika na tržištu.
24. Učešće na tržištu i stepen koncentracije izračunava se nakon što se relevantno tržište definiše, pri čemu, po pravilu, manji broj učesnika na određenom tržištu znači da su njihova učešća na tržištu veća i takva tržišta su manje konkurentna.
25. Ako je određeno tržište koncentrisano i ima visoke ulazne barijere, a korisnik državne pomoći ima najveće učešće na tom tržištu, veća je verovatnoća da će konkurenti morati da promene svoje ponašanje, na način da, na primer, odlože ili odustanu od uvođenja novog proizvoda ili tehnologije ili da napuste to tržište.
26. Komisija za kontrolu državne pomoći će razmotriti i karakteristike sektora, u smislu postojanja prekomernih kapaciteta i da li tržišta u konkretnoj industriji rastu, sazrevaju ili opadaju.
27. Ako postoje prekomerni kapaciteti ili u konkretnoj industriji postoji zrelo tržište, može doći do povećanja rizika da državna pomoć dovode do neefikasnosti i izmeštanja proizvodnje učesnika na tržištu koji nisu korisnici državne pomoći za zapošljavanje, dok je takva mogućnost manja kada je tržište u razvoju.
28. Mera državne pomoći se ocenjuje u zavisnosti od opšteg stanja na tržištu rada, stopa zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, visina zarada i propisa o radu.
29. Negativan efekat državne pomoći za zapošljavanje može dovesti do efekta supstitucije kada državna pomoć u obliku subvencija zarada koja cilja određenu kategoriju radnika, deli radnu snagu na subvencionisane radnike i nesubvencionisane radnike i može da podstakne učesnike na tržištu da nesubvencionisane radnike zamene subvencionisanim radnicima jer se na taj način menjaju odgovarajući troškovi rada.
30. Negativan efekat državne pomoći za zapošljavanje može se javiti i u slučaju kada učesnik na tržištu koji zapošljava subvencionisane radnike povećava proizvodnju, a istovremeno se proizvodnja učesnika na tržištu koji ne zapošljavaju subvencionisane radnike smanjuje.
31. Državna pomoć za zapošljavanje ima negativan efekat na ulazak i izlazak sa tržišta ako:
a) utiče na smanjenje troškova zapošljavanja koji čine deo uobičajenih operativnih troškova svakog učesnika na tržištu,
b) smanjuje tekuće troškove proizvodnje i na taj način može da omogući učenicima na tržištu sa inače lošim komercijalnim izgledima da uđu na tržište ili uvedu nove proizvode na štetu efikasnijih konkurenata,
v) može uticati na odluku učesnika na tržištu da napusti tržište na kojem već posluje,
g) može da smanji veličinu gubitaka i omogući učesniku na tržištu da duže ostane na tržištu, a sa druge strane, drugi, efikasniji učesnici na tržištu koji ne dobijaju državnu pomoć mogu biti primorani da ga napuste.
32. Državna pomoć za zapošljavanje može uticati na opadanje opšteg nivoa ulaganja u određenoj industriji ako:
a) korisnici državne pomoći smanjuju obim ulaganja i pokušaje za povećanje efikasnost i uvođenja inovacija i odvraćaju se od nadmetanja na tržištu,
b) korisnici državne pomoći kasne sa uvođenjem novih manje radno intenzivnih tehnologija zbog promene relativnih troškova radno intenzivnih i tehnološki intenzivnih načina proizvodnje, i
v) proizvođači konkurentskih ili komplementarnih proizvoda smanjuju obim ili odlažu ulaganja.
33. Negativan efekat državne pomoći za zapošljavanje može biti i stvaranje povoljnijih uslova proizvodnje u određenim područjima u odnosu na druga, što može dovesti do pomeranja trgovinskih tokova u korist područja u kojima se ta pomoć dodeljuje.
6) Ocena negativnih efekata u poređenju sa pozitivnim efektima
34. Komisija za kontrolu državne pomoći će, od slučaja do slučaja, ceniti u kojoj meri pozitivni efekti državne pomoći za zapošljavanje nadmašuju njene negativne efekte na proizvođače i potrošače na relevantnim tržištima, prilikom čega će koristiti, pre svega, kvantitativne informacije, a po potrebi i kvalitativne informacije.
35. Veći stepen narušavanja konkurencije prihvatljiviji je u slučaju kada je državna pomoć neophodna, proporcionalna i dobro usmerena na postizanje cilja iz tačke 3. ovog uputstva.
36. Izrazi upotrebljeni u ovom uputstvu imaju značenje određeno zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.