ETIČKI KODEKSDRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE("Sl. glasnik RS", br. 117/2021) |
Etički kodeks Državne revizorske institucije (u daljem tekstu: Institucija) bliže uređuje etička načela, etičke vrednosti, opšteprihvaćena pravila ponašanja i profesionalne standarde kojih su dužni da se pridržavaju funkcioneri, državni službenici i nameštenici (u daljem tekstu: zaposleni u Instituciji).
Pravila Etičkog kodeksa dužni su da se pridržavaju i spoljni stručnjaci angažovani u Instituciji u vršenju poslova iz njene nadležnosti, kao i druga angažovana lica.
Etički kodeks (u daljem tekstu: Kodeks) zasniva se na važećim propisima Republike Srbije i Međunarodnom standardu vrhovnih revizorskih institucija ISSAI 130 - Etički kodeks, čime se Instituciji i njenim zaposlenima obezbeđuje okvir za etičko i profesionalno ponašanje.
Svrha Kodeksa je da pomogne zaposlenom u svakodnevnom radu, a posebno zaposlenom koji obavlja poslove revizije, da doprinese osiguranju i jačanju visokih etičkih standarda ponašanja koji su ključna komponenta za dobro i efikasno funkcionisanje Institucije, kao i za uspostavljanje i održavanje poverenja, dobre reputacije i istinskog kredibiliteta kod subjekata revizije, građana i javnosti uopšte.
Cilj Kodeksa je da utvrdi standarde ličnog i profesionalnog ponašanja zaposlenog, da podstakne zaposlenog na njihovo poštovanje, da upozna građane kakvo ponašanje imaju pravo da očekuju i zahtevaju od zaposlenih i da doprinese poverenju građana u Instituciju.
Izrazi koji se u ovom kodeksu koriste za fizička lica u muškom rodu podrazumevaju iste izraze u ženskom rodu.
Termini koji se koriste u ovom kodeksu imaju sledeće značenje:
Etika u Instituciji je oblik poslovne etike i predstavlja skup etičkih vrednosti, etičkih načela, pravila i procedura prema kojima Institucija i njeni zaposleni treba da postupaju pri obavljanju svoje nadležnosti, odnosno svojih dužnosti.
Etičke vrednosti su pojmovi o onome što je od značaja i koji su vodilja pri donošenju odluka Institucije i odluka zaposlenih u njoj.
Etička načela su smernice za primenu etičkih vrednosti u praksi, tj. ono što bi predstavljalo poželjno ponašanje.
Integritet Institucije podrazumeva način rada Institucije, odnosno zaposlenih u njoj, koji rade i deluju nezavisno, nepristrasno, transparentno i pošteno.
Integritet zaposlenog u Instituciji podrazumeva da zaposleni ima potrebna znanja i veštine, da se ponaša etično, u skladu sa zakonom i moralom i da nije podložan neetičkim ili nemoralnim pritiscima.
Sukob interesa je situacija u kojoj su lični, privatni interesi zaposlenih u suprotnosti s javnim interesom, odnosno to je svaka situacija u kojoj zaposleni ima priliku da ostvari bilo kakvu korist ili pogodnost za sebe ili za sa njim povezano lice, na štetu interesa javnosti.
Povezano lice je bračni drug zaposlenog, njegov vanbračni partner, krvni srodnik u pravoj liniji, u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom, usvojilac ili usvojenik zaposlenog, kao i svako drugo fizičko i pravno lice koje se može smatrati interesno povezanim sa njim prema okolnostima slučaja.
Kompetencije u najširem smislu predstavljaju skup znanja, veština i radnih ponašanja zaposlenog potrebnih za delotvorno obavljanje poslova u Instituciji i radnom mestu.
II ETIČKA NAČELA I ETIČKE VREDNOSTI
Od zaposlenih u Instituciji se zahteva da poštuju etička načela i etičke vrednosti utvrđene ovim kodeksom i to: integritet, nezavisnost i objektivnost, kompetentnost i profesionalno ponašanje, poverljivost i transparentnost.
Pored osnovnih načela iz stava 1. ovog člana, u Instituciji se, kao etička vrednost, poštuje i sprovodi načelo političke neutralnosti.
Delovanje i odluke i na nivou Institucije i na nivou zaposlenih moraju da počivaju na etičkim načelima i vrednostima iz st. 1. i 2. ovog člana.
Načelo integriteta je osnovna vrednost Kodeksa.
Integritet obavezuje sve zaposlene u Instituciji, da u profesionalnim i poslovnim odnosima postupaju pošteno, pouzdano i u javnom interesu.
U obavljanju radnih dužnosti, zaposleni u Instituciji treba da pokaže najviši nivo profesionalnog ponašanja i ličnog integriteta, uz pozitivan stav i samoinicijativu, a naročito:
1) da se ponaša pristojno, s poštovanjem, korektno i objektivno prema kolegama u Instituciji, da u odnosu sa subjektom revizije i licima koja rade u subjektu revizije iskaže poštovanje i uvažavanje;
2) da radne dužnosti izvršava blagovremeno, efikasno i delotvorno;
3) da se u svakoj prilici ponaša na način koji doprinosi očuvanju i podsticanju poverenja javnosti u profesionalni integritet, nepristrasnost, pouzdanost i efikasnost Institucije;
4) da ovlašćenja, informacije i resurse kojima raspolaže koristi isključivo u javnom interesu;
5) da ne daje, niti prima, bilo kakve povlastice, povlašćeni tretman, usluge i lične koristi za sebe ili povezano lice;
6) ne sme da obavlja poslove u kojima jeste ili bi mogao biti u sukobu interesa ili koji bi mogli dovesti u pitanje njegov ugled i ugled Institucije ili bi mogao ostvariti korist za sebe ili povezano lice;
7) da prepozna rizike narušavanja integriteta i načine za njegovo ublažavanje i da postupi u skladu sa tim.
Integritet, takođe podrazumeva da se zaposleni u revizorskoj službi u vršenju revizije:
1) ne ponaša na način koji bi degradirao ulogu revizora u kontroli korišćenja javnih sredstava;
2) da poštuje i dosledno primenjuje Međunarodne standarde vrhovnih revizorskih institucija ISSAI, etičke vrednosti Institucije i najbolju revizorsku praksu;
3) da reviziju vrši savesno, pošteno i nepristrasno, uz otvorenost i odgovornost za donete odluke;
4) da se rukovodi isključivo i van svake sumnje javnim interesom.
Procenjene rizike iz oblasti etike i integriteta svih zaposlenih u svim oblastima poslovanja Institucija evidentira u Planu integriteta.
U vršenju poslova iz svoje nadležnosti Institucija mora očuvati nezavisnost u pogledu statusa, samostalnosti upravljanja i izveštavanja i mora imati slobodu u vršenju svojih nadležnosti u skladu sa Ustavom, Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, ovim Kodeksom i ostalim aktima Institucije, osnovnim načelima nezavisnosti propisanih Meksičkom deklaracijom o nezavisnosti vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI - načelo 10), Međunarodnim standardima vrhovnih revizorskih institucija (ISSAI) i INTOSAI Etičkim kodeksom.
Zaposleni u Instituciji vrši funkciju, odnosno obavlja radnu dužnost bez ikakvog spoljašnjeg uticaja, ograničenja, nagovaranja, pritisaka, pretnji ili mešanja od bilo koga i dužan je da preduzme sve da njegova nezavisnost ne bude ugrožena ličnim ili spoljnim interesima.
Načelo objektivnosti znači obavezu zaposlenog da postupa profesionalno, bez predrasuda, nepristrasno i da izražava stavove i lična uverenja koja se zasnivaju na punoj objektivnosti i tačnosti.
U vršenju revizije, nezavisnost podrazumeva nezavisnost načina mišljenja i ponašanja zaposlenog u revizorskoj službi u odnosu na subjekte revizije i ostale interesne grupe i ne sme biti ugrožena ličnim interesima zaposlenog u revizorskoj službi i spoljašnjim pritiscima i uticajima na njega, njegovim predrasudama o subjektima revizije, osobama, projektima i programima.
Zaposleni u revizorskoj službi ne sme da koristi svoj položaj u privatne svrhe i dužan je da izbegava odnose koji pogoduju riziku korupcije ili koji mogu dovesti u sumnju njegovu nezavisnost i objektivnost.
Zaposleni u revizorskoj službi je dužan da donosi zaključke bez uticaja koji dovode u pitanje profesionalno rasuđivanje, primenjujući objektivnost i profesionalni skepticizam, kao i da se uzdrži od obavljanja poslova u kojima ima lični interes.
O svakoj pretnji, pritisku i uticaju u vršenju revizije, dužan je da obavesti neposrednog rukovodioca.
U vršenju revizije, načelo objektivnosti podrazumeva:
1) da planiranje, sprovođenje i izveštavanje o reviziji bude tačno i uravnoteženo, a da se zaključci i mišljenja zasnivaju isključivo na revizijskim dokazima prikupljanim u skladu sa relevantnim smernicama i metodologijama zasnovanim na Međunarodnim standardima vrhovnih revizorskih institucija (ISSAI);
2) da zaposleni u revizorskoj službi ne može da vrši kontrolu sopstvenog rada i izveštaja koje je sačinio;
3) da je zaposleni u revizorskoj službi dužan da rukovodiocu prijavi sumnju na sukob interesa i predloži izuzeće iz postupka revizije u institucijama u kojima je prethodno bio rukovodioc ili zaposleni, kod subjekata sa kojima je imao neki drugi vid poslovne saradnje u toku svog prethodnog rada, kod poslovnih subjekata kod kojih je zaposleni ili član njegove porodice na rukovodećim pozicijama ili pozicijama od uticaja na poslovanje, kao i u svim ostalim situacijama za koje procenjuje da su mu neophodne smernice za očuvanje nezavisnosti i objektivnosti, od strane rukovodioca.
Zaposleni u Instituciji dužan je da prijavi nedozvoljen uticaj u pogledu lobiranja, u skladu sa propisima koji uređuju ovu oblast.
Kompetentnost i profesionalno ponašanje
Zaposleni u Instituciji dužan je da postupa profesionalno, sa dužnom pažnjom i da u radu primenjuje najviše standarde ponašanja i kompetencija predviđenih važećim propisima, Međunarodnim standardima vrhovnih revizorskih institucija (ISSAI) i internim aktima Institucije.
Ukoliko je određeno ponašanje važećim propisom dozvoljeno, ali isto ne zadovoljava standarde profesionalnog ponašanja, zaposleni u Instituciji dužan je da se suzdrži od takvog ponašanja
Zaposleni u revizorskoj službi treba da poseduje teorijsko i praktično znanje i veštine potrebne za odgovorno, stručno i delotvorno obavljanje poslova i dužan je da dosledno primenjuje standarde revizije, računovodstva i finansijskog poslovanja, postupaka i prakse. Takođe, on mora i da dobro razume ustavne, pravne i institucionalne principe i standarde koji rukovode poslovanjem subjekta revizije.
Zaposleni u revizorskoj službi ne može i ne sme da preduzima bilo koju aktivnost za koju nije u potpunosti kompetentan.
Zaposleni u Instituciji dužan je da se stalno stručno usavršava, tj. da razvija znanja, veštine i sposobnosti za obavljanje poslova radnog mesta, u skladu sa potrebama Institucije. Stručno znanje stečeno profesionalnim usavršavanjem dužan je da nenametljivo i strpljivo prenosi svojim saradnicima, a posebno da pruža pomoć i podršku tokom rada i obuke novozaposlenim licima i pripravnicima.
Institucija, uspostavljanjem politike zapošljavanja i ljudskih resursa zasnovanih na potrebnim kompetencijama, obezbeđuje da zaposleni imaju potrebna znanja, veštine i iskustvo za obavljanje poslova i pruža podršku za kontinuirano profesionalno usavršavanje svojih kadrova. Navedeno podrazumeva i sastavljanje, po potrebi, multidisciplinarnih timova koji kolektivno poseduju potrebna znanja za obavljanje određene revizije i drugih poslova iz nadležnosti Institucije, kao i raspoređivanje zaposlenih na radna mesta koja odgovaraju njihovim znanjima i kompetencijama.
Profesionalno ponašanje zahteva od svakog zaposlenog u Instituciji da obavlja svoju dužnost u okviru datog ovlašćenja, pažljivo, temeljno i blagovremeno, u skladu sa zakonom, drugim propisom i pravilima struke, kao i da izbegava ponašanje koje može dovesti u pitanje njegov ugled i ugled Institucije.
Poverljivost i transparentnost
Zaposleni u Instituciji dužan je da čuva i štiti poverljivost informacija do kojih je došao u obavljanju poslova na način koji je uravnotežen sa zahtevom transparentnosti i odgovornosti, a u skladu sa važećim propisima, internim aktima Institucije i datim ovlašćenjima.
Podaci i dokumenti pribavljeni u toku obavljanja revizije ne smeju se otkrivati trećim licima, osim ako postoji zakonski ili profesionalni osnov ili obaveza njihovog obelodanjivanja, a čuvaju se u skladu sa propisima koji uređuju tajnost podataka.
Zaposleni u Instituciji dužan je da vodi računa da se podaci do kojih je došao i informacije koje je saznao ne zloupotrebe, tako što ih ne sme i neće koristi radi pribavljanja lične koristi ili koristi za povezano lice ili nanošenje štete drugom.
Zaposleni u Instituciji dužan je da ovu obavezu poštuje i prilikom razmene informacija sa kolegama na poslu, ali i izvan radnog okruženja, sa članovima porodice, prijateljima i prilikom korišćenja servisa različitih društvenih mreža.
Dužnost čuvanja profesionalne tajne obavezuje zaposlenog i nakon prestanka funkcije, prestanka radnog odnosa ili radnog angažovanja u Instituciji.
Zaposleni je dužan da se ponaša politički neutralno i da u obavljanju svojih dužnosti očuva političku neutralnost Institucije, kao i svoju nezavisnost, štiteći je od mogućeg političkog uticaja.
U službenim prostorijama zaposleni ne sme da nosi i ističe obeležja političkih stranaka, niti njihov propagandni materijal.
Zaposleni ne sme da utiče na političko opredeljenje drugih zaposlenih, da na njih vrši pritisak u vezi sa podrškom političkim strankama, odnosno političkim subjektima koji imaju kandidate na izborima, a javne skupove i susrete kojima prisustvuje ne sme da koristi u svrhu njihove promocije.
Javna sredstva koja su mu poverena u vršenju dužnosti zaposleni ne sme da koristi u svrhu političke promocije i kampanje.
Zaposleni je odgovoran da prijavi svaki pokušaj političkog uticaja neposrednom rukovodiocu, kao i da prepozna situacije u kojima lični politički stavovi mogu ugroziti njegovu nezavisnost ili objektivnost ili mogu izložiti opasnosti ugled Institucije i kredibilitet njenog rada.
Etička kultura u Instituciji ima strateški značaj.
Najviše rukovodstvo Institucije promoviše etička načela i etičke vrednosti i tonom sa vrha podržava njihovu primenu u svakodnevnom radu Institucije.
Etička načela i etičke vrednosti iz ovog kodeksa realizuju se kroz sledeća akta Institucije:
1) Strateški plan Institucije i akcioni planovi za njegovo sprovođenje;
2) Plan integriteta i mere za otklanjanje prepoznatih rizika u cilju unapređenja integriteta, transparentnosti i profesionalne etike, kao i akt o određivanju zaposlenog odgovornog za praćenje sprovođenja Plana integriteta;
3) Strategija upravljanja rizicima Institucije i Registar rizika u Instituciji;
4) Politika zapošljavanja u Instituciji zasnovana na kompetencijama, vrednovanju radne uspešnosti i profesionalnom razvoju zaposlenih;
5) Program stručnog usavršavanja i osposobljavanja zaposlenih, u skladu sa potrebama Institucije i planovima razvoja, uz obavezu svakog zaposlenog da pohađa obuku o etici i integritetu;
6) Metodološka pravila i smernice utvrđene u Instituciji;
7) Procedure za kontrolu kvaliteta i uveravanje u kvalitet revizije, u skladu sa ISSAI 140;
8) Akti o uspostavljanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole, čiji kontrolni deo čini i Etički kodeks i procedure;
9) Akt o određivanju tajnosti podataka u Instituciji i akt o određivanju rukovaoca tajnim podacima;
10) Akt o određivanju zaposlenog zaduženog za zaštitu podataka o ličnosti;
11) Akt o određivanju zaposlenog zaduženog za prijem poklona u javnoj svojini;
12) Akt o određivanju zaposlenog za prijem obaveštenja o primljenom poklonu, formiranje zbirke obaveštenja i vođenje evidencije poklona javnih funkcionera;
13) Pravilnik o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja u Instituciji i akt o određivanju zaposlenog za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem;
14) Akt o određivanju zaposlenog za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Strateškim planom Institucije definisane su kontinuirane aktivnosti na podizanju nivoa svesti o značaju poštovanja standarda integriteta i Etičkog kodeksa i utvrđene su procedure radi njihovog obezbeđenja, a doslednost primene se redovno prati i izveštava.
U Planu integriteta, Institucija evidentira procenjene rizike iz oblasti etike i integriteta zaposlenih u revizorskim službama i zaposlenih u pratećim službama, u svim oblastima poslovanja i u radu sprovodi primenu mera za otklanjanje prepoznatih rizika.
Na osnovu Plana integriteta zaposleni potpisuje izjavu da nije angažovan po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima ili ugovora o dopunskom radu u nekom drugom pravnom licu; da nije osnivač ili vlasnik privrednog društva ili javne službe; da ne obavlja samostalnu delatnost u smislu zakona kojim se uređuje preduzetništvo; da ne vrši funkciju upravljanja, nadzora ili zastupanja privatnog ili državnog kapitala u privrednom društvu, privatnoj ustanovi ili drugom pravnom licu i obavezuje se da će, ako nastupe navedene okolnosti u toku vršenja funkcije ili trajanja radnog odnosa u Instituciji, bez odlaganja o tome obavestiti Službu za ljudske resurse.
Zaposleni ne sme da dozvoli da njegov privatni interes dođe u sukob sa javnim interesom i dužan je da vodi računa o stvarnom ili mogućem sukobu interesa identifikovanjem slučajeva koji mogu dovesti do toga.
Pre stupanja na rad, lice koje se prima u radni odnos upoznaje se sa zakonom propisanim ograničenjima i zabranama koje imaju za cilj sprečavanje sukoba interesa.
Zaposleni ne sme da koristi svoju zvaničnu poziciju u privatne svrhe i treba da izbegava odnose koji uključuju rizik od korupcije ili dovode do sumnje u njegovu objektivnost i nezavisnost.
Zaposleni je dužan da pismeno obavesti neposrednog rukovodioca o sumnji u postojanje sukoba interesa koje on ili sa njim povezano lice ima, kao i da preduzme mere predviđene zakonom radi izbegavanja sukoba interesa, a funkcioner u istoj situaciji da obavesti organ nadležan za sprečavanje korupcije.
U vršenju svojih dužnosti zaposleni ne sme da primi poklon, bilo kakvu uslugu ili korist i pogodnost za sebe ili sa njim povezano lice, osim protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti, saglasno propisima kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.
Sa prigodnim i protokolarnim poklonom funkcioner Institucije postupa u skladu sa propisima koji uređuju sprečavanje korupcije.
Ako je zaposleni u nedoumici da li se ponuđeni poklon može smatrati prigodnim poklonom manje vrednosti dužan je da o tome zatraži mišljenje od neposrednog rukovodioca.
IV NADZOR NAD PRIMENOM I POŠTOVANJEM ETIČKOG KODEKSA
Zaposleni je dužan da se upozna sa etičkim načelima, etičkim vrednostima i očekivanim standardima ponašanja i da se u svakoj prilici pridržava Kodeksa.
Služba za ljudske resurse upoznaje zaposlene, novozaposlene i spoljne saradnike Institucije sa Kodeksom i obezbeđuje potpisivanje pisanih izjava o prihvatanju i pridržavanju njegovih odredaba. Navedene izjave obnavljaju se svake kalendarske godine, najkasnije do 15. januara. Izjava zaposlenog čini sastavni deo njegovog personalnog dosijea.
Zaposleni u Instituciji potpisuju izjavu o poštovanju Plana integriteta u delu regulisanja etike i ličnog integriteta, a zaposleni u revizorskoj službi i Izjavu o proveri etičkog ponašanja pre i posle obavljanja revizije, i to za svaku pojedinačnu reviziju.
Postupanje zaposlenog u skladu sa Kodeksom je obaveza koje su dužni da se pridržavaju svi zaposleni.
Zaposleni, koji nije funkcioner, a koji prekrši odredbe ovog kodeksa, podleže disciplinskoj odgovornosti, saglasno propisu kojim se uređuje disciplinska odgovornost u Instituciji.
Kršenje odredaba Kodeksa zaposleni je dužan da prijavi neposrednom rukovodiocu, a u slučaju da je rukovodilac subjekt kršenja, predsedniku Institucije.
Za praćenje primene Kodeksa zadužen je Etički odbor Institucije.
Etički odbor prati poštovanje odredaba Kodeksa i o tome izveštava najmanje jedanput godišnje predsednika Institucije.
Za tumačenje Kodeksa, njegove izmene i dopune zadužen je Savet Državne revizorske institucije.
Ovaj kodeks stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Stupanjem na snagu ovog kodeksa, prestaje da važi Etički kodeks za državne revizore i druge zaposlene u Državnoj revizorskoj instituciji ("Službeni glasnik RS", broj 44/09).