PRAVILNIKO MAKSIMALNIM KONCENTRACIJAMA ODREĐENIH KONTAMINENATA U HRANI("Sl. glasnik RS", br. 81/2019, 126/2020, 90/2021 i 118/2021) |
Ovim pravilnikom propisuju se maksimalne koncentracije određenih kontaminenata u hrani.
Maksimalne koncentracije određenih kontaminenata u hrani date su u Prilogu 1 - Maksimalne koncentracije određenih kontaminenata u hrani, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 1).
Maksimalne koncentracije određenih kontaminenata u hrani primenjuju se na jestivi deo hrane, osim ako u pravilniku nije propisano drugačije.
Hrana navedena u Prilogu 1. ne stavlja se na tržište ako sadrži kontaminent u količini koja premašuje maksimalno dozvoljenu koncentraciju utvrđenu u Prilogu 1.
Maksimalne koncentracije za akrilamid, kontaminent procesa proizvodnje, jesu nivoi referentnih vrednosti prisustva akrilamida kao pokazatelji uspešnosti koji se koriste da bi se proverila efikasnost mera za ublažavanje efekata akrilamida na zdravlje ljudi i zasnovani su na iskustvu i pojavi u velikom broju kategorija hrane (u daljem tekstu: nivoi referentnih vrednosti).
Nivoi referentnih vrednosti iz stava 4. ovog člana utvrđeni su u Prilogu 2 - Nivoi referentnih vrednosti prisustva akrilamida u hrani, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 2).
II PRIMENA MAKSIMALNIH KONCENTRACIJA ODREĐENIH KONTAMINENATA
Sušena, razređena, prerađena i složena hrana
Ako u Prilogu 1. nisu utvrđene maksimalno dozvoljene koncentracije određenih kontaminenata za osušenu, razređenu, prerađenu ili mešovitu hranu u obzir se uzima sledeće:
1) promene koncentracije kontaminenta izazvane procesima sušenja ili razređivanja;
2) promene koncentracije kontaminenta izazvane preradom;
3) relativan sadržaj sastojaka u proizvodu;
4) analitička granica kvantifikacije.
Pri sprovođenju službenih kontrola subjekti u poslovanju hranom i/ili hranom za životinje obezbeđuju i opravdavaju specifičnu koncentraciju ili faktore razređenja koji se razmatraju za operacije sušenja, razblaživanja, preradu i/ili mešanje ili za osušenu, razblaženu, prerađenu i/ili mešovitu hranu.
Ako subjekti u poslovanju hranom i/ili hranom za životinje ne obezbede neophodnu koncentraciju ili faktor razblaženja ili ako se smatra da je faktor neodgovarajući u pogledu opravdanosti, određivanje tog faktora sprovodi se na osnovu raspoloživih podataka i sa ciljem maksimalne zaštite zdravlja ljudi i životinja.
Zabrane upotrebe, mešanje i detoksikacija
Hrana koja nije usaglašena sa maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata utvrđenim u Prilogu 1. ne može se koristiti kao sastojak hrane.
Hrana koja je usaglašena sa maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata utvrđenim u Prilogu 1. ne može se mešati sa hranom koja premašuje te maksimalne koncentracije.
Hrana koja se sortira ili se na neki drugi način fizički (mehanički) obrađuje radi smanjenja nivoa kontaminenata utvrđenih u Prilogu 1, ne može se mešati sa hranom namenjenom za neposrednu ishranu ljudi ili sa hranom koja se koristi kao sastojak druge hrane.
Hrana koja sadrži mikotoksine utvrđene u Prilogu 1. ne može se podvrgavati hemijskim postupcima detoksikacije.
Posebne odredbe za kikiriki, semenke drugih uljarica, jezgrasto voće, sušeno voće, pirinač i kukuruz
Kikiriki, semenke drugih uljarica, jezgrasto voće, sušeno voće, pirinač i kukuruz, koji sadrže aflatoksine iznad odgovarajućih maksimalnih koncentracija utvrđenim u Prilogu 1. Odeljku 2. tač. 2.1.5, 2.1.6, 2.1.7, 2.1.8, 2.1.10. i 2.1.11. može se staviti u promet ako:
1) ta hrana nije namenjena za direktnu ishranu ljudi ili kao sastojak hrane;
2) je ta hrana u skladu sa maksimalnim koncentracijama aflatoksina utvrđenim u Prilogu 1. Odeljku 2. tač. 2.1.1, 2.1.2, 2.1.3, 2.1.4, 2.1.9. i 2.1.12;
3) je ta hrana podvrgnuta obradi koja uključuje sortiranje ili neki drugi postupak fizičke (mehaničke) obrade i kada posle tog postupka maksimalne koncentracije aflatoksina ne prelaze vrednosti utvrđene u Prilogu 1. Odeljku 2. tač. 2.1.3, 2.1.5. i 2.1.6. i ako taj tretman ne dovodi do drugih štetnih ostataka;
4) je za tu hranu pri deklarisanju jasno navedena njena namena, uz stavljanje navoda: "Proizvod, pre upotrebe za ishranu ljudi ili korišćenja kao sastojak hrane, mora biti podvrgnut sortiranju ili drugom fizičkom (mehaničkom) postupku obrade radi smanjenja kontaminacije aflatoksinima", koji treba da se nalazi na etiketi svakog pojedinačnog pakovanja ili na originalnom pratećem dokumentu proizvoda. Na svakom pojedinačnom pakovanju i u originalnom pratećem dokumentu ovih proizvoda treba da se nalazi neizbrisivi identifikacioni kod pošiljke.
Posebne odredbe za kikiriki, semenke drugih uljarica i njihovi proizvodi i žitarice
Na etiketi svakog pojedinačnog pakovanja i u originalnom pratećem dokumentu za kikiriki, semenke drugih uljarica i njihove proizvode i žitarice treba da bude jasno navedena namena ovih proizvoda.
Originalni prateći dokument iz stava 1. ovog člana treba da bude jasno povezan sa pošiljkom, na način da se identifikacioni kod pošiljke navede na svakom pojedinačnom pakovanju.
Poslovna delatnost primaoca pošiljke, koja se navodi u originalnom pratećem dokumentu, treba da bude u skladu sa predviđenom namenom pošiljke.
Ako nije jasno navedeno da proizvodi iz stava 1. ovog člana nisu za ishranu ljudi, na sve proizvode iz stava 1. ovog člana koji se stavljaju na tržište primenjuju se maksimalno dozvoljene količine aflatoksina utvrđene u Prilogu 1. Odeljku 2. tač. 2.1.5 i 2.1.11.
Za kikiriki i semenke drugih uljarica koji su namenjeni drobljenju, izuzeće utvrđeno u Prilogu 1. Odeljku 2. tačka 2.1.1. primenjuje se samo na kikiriki i semenke drugih uljarica na kojima je jasno naznačena upotreba, uz navod: "Proizvod namenjen drobljenju i proizvodnji rafinisanog biljnog ulja", koji treba da se nalazi na svakom pojedinačnom pakovanju i u originalnom pratećem dokumentu, a krajnje odredište ovih proizvoda može biti samo pogon za drobljenje.
Posebne odredbe za zelenu salatu
Ako zelena salata nije proizvedena u zaštićenom prostoru i ako nije obeležena kao "zelena salata proizvedena u zaštićenom prostoru" primenjuju se maksimalne dozvoljene koncentracije utvrđene u Prilogu 1. za zelenu salatu proizvedenu na otvorenom.
Akrilamid je organsko jedinjenje male molekulske mase i visoke rastvorljivosti u vodi koji nastaje iz supstanci asparagin i šećera koji su prirodno prisutni u određenoj hrani pri njenoj pripremi na temperaturama višim od 120°C i uz mali udeo vlage.
Hrana rizična za stvaranje akrilamida jeste:
1) pomfrit, ostali proizvodi od isečenog krompira (prženi u dubokom ulju) i čips od krompira isečenog na listiće, prutiće i slične oblike;
2) proizvodi od krompirovog testa, i to: čips proizvodi, snek proizvodi, krekeri i ostali proizvodi od krompirovog testa;
3) hleb;
4) gotovi proizvodi od žita (osim gotove kaše - poridž (poridge);
5) pekarski i fini pekarski proizvodi: čajno pecivo, keks, dvopek, pločice/barovi od žita, skons (scones) - škotsko pecivo, vafel (vafel listovi i vafel proizvodi - napolitanke), krampets (crumpet), džindžerbred (gingerbread), trajni slatki kolač i medenjaci, kao i krekeri, hrskavi (krisp - srisp) hleb - hrskave hlebne pločice od raži i drugih žita i zamene za hleb. U ovoj grupi proizvoda kreker je suvi keks (pečeni proizvod od brašna žitarica);
6) kafa:
(1) pržena kafa,
(2) instant (rastvorljiva) kafa,
(3) mešavina pržene mlevene kafe i instant (rastvorljive) kafe;
7) zamene za kafu.
Mere za ublažavanje efekata radi smanjenja prisutnosti akrilamida u hrani
Subjekti u poslovanju hranom koji proizvode i stavljaju na tržište hranu iz člana 8. stav 2. ovog pravilnika primenjuju mere za ublažavanje efekata radi ostvarenja najnižih realno ostvarivih nivoa akrilamida ispod nivoa referentnih vrednosti utvrđene u Prilogu 3 - Mere za ublažavanje efekata koje primenjuju subjekti u poslovanju hranom koji proizvode i stavljaju na tržište hranu rizičnu za stvaranje akrilamida, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 3).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, subjekti u poslovanju hranom koji proizvode hranu iz člana 8. stav 2. ovog pravilnika i koji se bave maloprodajom i/ili direktno snabdevaju samo lokalne maloprodajne objekte (u daljem tekstu: mali subjekti u poslovanju hranom) primenjuju mere za ublažavanje efekata utvrđene u Prilogu 4. Deo A - Mere za ublažavanje efekata koje primenjuju mali subjekti u poslovanju hranom, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 4. Deo A).
Ostali subjekti u poslovanju hranom iz člana 8. stav 2. ovog pravilnika, primenjuju mere za ublažavanje efekata utvrđene u Prilogu 4. Deo B - Mere za ublažavanje efekata koje primenjuju ostali subjekti u poslovanju hranom zajedno sa merama za ublažavanje efekata iz Dela A, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 4. Deo B).
Subjekti u poslovanju hranom iz st. 1-3. ovog člana, prilikom službene kontrole, stavljaju na uvid dokaz da su primenjene odgovarajuće mere za ublažavanje efekata radi smanjenja prisutnosti akrilamida u hrani (HACCP program).
Subjekti u poslovanju hranom iz člana 9. st. 1. i 3. ovog pravilnika uspostavljaju sopstveni program uzorkovanja i ispitivanja nivoa akrilamida u hrani iz člana 8. stav 2. ovog pravilnika i vode podatke o primenjenim merama za ublažavanje efekata utvrđenih u Prilogu 3. i Prilogu 4. Deo B.
Subjekti u poslovanju hranom iz člana 9. st. 1. i 3. ovog pravilnika sprovode uzorkovanje i ispitivanje kako bi utvrdili nivo akrilamida u hrani i vode podatke o rezultatima uzorkovanja i ispitivanja, koje se sprovodi u skladu sa zahtevima utvrđenim u Prilogu 5 - Zahtevi u pogledu uzorkovanja i ispitivanja radi praćenja nivoa akrilamida u hrani, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ako rezultati uzorkovanja i ispitivanja pokažu da su nivoi akrilamida viši od nivoa referentnih vrednosti utvrđenih u Prilogu 2, subjekti u poslovanju hranom preispituju primenjene mere za smanjenje efekata i prilagođavaju postupke i kontrole radi ostvarenja najnižih realno ostvarivih nivoa akrilamida koji su ispod nivoa referentnih vrednosti.
Prilikom preispitivanja primenjenih mera iz stava 3. ovog člana, subjekti u poslovanju hranom uzimaju u obzir bezbednost hrane, posebne uslove proizvodnje i geografske uslove ili karakteristike proizvoda.
Subjekti u poslovanju hranom iz člana 9. stav 2. ovog pravilnika prilikom službene kontrole dostavljaju na uvid dokaze o primeni mera za ublažavanje efekata utvrđene u Prilogu 4. Deo A.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi član 7. Pravilnika o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja ("Službeni glasnik RS", br. 22/18, 90/18 i 76/19).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 2. st. 4. i 5. i čl. 8-10. koje se primenjuju od 1. januara 2020. godine.
Samostalni član Pravilnika o izmenama
Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani
("Sl. glasnik RS", br. 126/2020)
Član 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Pravilnika o izmenama
Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani
("Sl. glasnik RS", br. 118/2021)
Član 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
MAKSIMALNE KONCENTRACIJE ODREĐENIH KONTAMINENATA U HRANI(¹)
NITRATI
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (mg NO 3/kg) |
||
1.1. |
Sveži spanać (Spinacia oleracea)(2) |
- |
3.500 |
|
1.2. |
Prerađeni, duboko zamrznuti ili zamrznuti spanać |
- |
2.000 |
|
1.3. |
Sveža zelena salata (Lactuca sativa L.) (proizvedena u zatvorenom prostoru i na otvorenom - u polju), izuzev zelene salate navedene pod tačkom 1.4. |
Ubrana od 1. oktobra do 31. marta |
Proizvedena u zatvorenom prostoru |
5.000 |
Proizvedena na otvorenom - u polju |
4.000 |
|||
Ubrana od 1. aprila do 30. septembra |
Proizvedena u zatvorenom prostoru |
4.000 |
||
Proizvedena na otvorenom - u polju |
3.000 |
|||
1.4. |
Zelena salata tipa ajsberg (Iceberg) |
Proizvedena u zatvorenom prostoru |
2.500 |
|
Proizvedena na otvorenom |
2.000 |
|||
1.5. |
Rukola (Eruca sativa, Diplotaxis sp, Brassica tenuifolia, Sisymbrium tenuifolium) |
Proizvedena od 1. oktobra do 31. marta |
7.000 |
|
Proizvedena od 1. aprila do 30. septembra |
6.000 |
|||
MIKOTOKSINI
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg) |
|||
B1 |
Suma B1, B2, G1 i G2 |
M1 |
|||
2.1.1. |
Kikiriki i semenke drugih uljarica(3) koji su predmet sortiranja ili se drugačije fizički (mehanički) obrađuju pre upotrebe za ishranu ljudi ili korišćenja kao sastojak hrane, osim: |
8,0(4) |
15,0(4) |
- |
|
2.1.2. |
Bademi, pistaći i jezgra iz koštica kajsija koji su predmet sortiranja ili se drugačije fizički (mehanički) obrađuju pre upotrebe za ishranu ljudi ili korišćenja kao sastojak hrane |
12,0(4) |
15,0(4) |
- |
|
2.1.3. |
Lešnici i brazilski orah koji su predmet sortiranja ili se drugačije fizički (mehanički) obrađuju pre upotrebe za ishranu ljudi ili korišćenja kao sastojak hrane |
8,0(4) |
15,0(4) |
- |
|
2.1.4. |
Jezgrasto voće i orašasti plodovi, osim jezgrastog voća i orašastih plodova navedenih u tač. 2.1.2. i 2.1.3. koje je predmet sortiranja ili se drugačije fizički (mehanički) obrađuje pre upotrebe za ishranu ljudi ili korišćenja kao sastojak hrane |
5,0(4) |
10,0(4) |
- |
|
2.1.5. |
Kikiriki i semenke drugih uljarica(3) i njihovi prerađeni proizvodi namenjeni za neposrednu ishranu ljudi ili korišćenje kao sastojak hrane, osim: |
2,0(4) |
4,0(4) |
- |
|
2.1.6. |
Bademi, pistaći i jezgra iz koštica kajsija namenjeni za neposrednu ishranu ljudi ili korišćenje kao sastojak hrane(5) |
8,0(4) |
10,0(4) |
- |
|
2.1.7. |
Lešnici i brazilski orah namenjeni za neposrednu ishranu ljudi ili korišćenje kao sastojak hrane(5) |
5,0(4) |
10,0(4) |
- |
|
2.1.8. |
Jezgrasto voće i orašasti plodovi, osim jezgrastog voća i orašastih plodova navedenih u tač. 2.1.6. i 2.1.7. i proizvodi dobijeni od njih namenjeni za neposrednu ishranu ljudi ili korišćenje kao sastojak hrane |
2,0(4) |
4,0(4) |
- |
|
2.1.9. |
Sušeno voće, osim suvih smokvi, koje je predmet sortiranja ili se drugačije fizički (mehanički) obrađuje pre upotrebe za ishranu ljudi ili korišćenja kao sastojak hrane |
5,0 |
10,0 |
- |
|
2.1.10. |
Sušeno voće, osim suvih smokvi i prerađeni proizvodi od voća namenjeni za neposrednu ishranu ljudi ili korišćenje kao sastojak hrane |
2,0 |
4,0 |
- |
|
2.1.11. |
Sve žitarice i svi proizvodi od žitarica, uključujući i prerađene proizvode na bazi žitarica, osim hrane navedene u tački 2.1.12. |
2,0 |
4,0 |
- |
|
2.1.12. |
Kukuruz i pirinač koji su predmet sortiranja ili se drugačije fizički (mehanički) obrađuju pre upotrebe za ishranu ljudi ili korišćenja kao sastojak hrane |
5,0 |
10,0 |
- |
|
2.1.13. |
Sirovo mleko,(6) termički obrađeno mleko i mleko za proizvodnju mlečnih proizvoda |
Do 30. novembra 2022. godine |
- |
- |
0,25 |
Od 1. decembra 2022. godine |
|
|
0,050 |
||
2.1.14. |
Sledeće vrste začina: |
5,0 |
10,0 |
- |
|
2.1.15. |
Suve smokve |
6,0 |
10,0 |
- |
|
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg) |
||
2.2.1. |
Neprerađene žitarice |
5,0 |
||
2.2.2. |
Svi proizvodi dobijeni od neprerađenih žitarica, uključujući prerađene proizvode od žitarica i žitarice za neposrednu ishranu ljudi, osim proizvoda navedenih u tački 2.2.11. |
3,0 |
||
2.2.3. |
Suvo grožđe (sve vrste) |
10,0 |
||
2.2.4. |
Pržena kafa i mlevena pržena kafa, osim instant kafe |
5,0 |
||
2.2.5. |
Instant kafa |
10,0 |
||
2.2.6. |
Vino (uključujući penušavo vino, osim likerskih vina i vina sa sadržajem alkohola ne manjim od 15% vol) i voćna vina(7) |
2,0(8) |
||
2.2.7. |
Aromatizovana vina, aromatizovana pića na bazi vina i aromatizovani kokteli na bazi vina(9) |
2,0(8) |
||
2.2.8. |
Sok od grožđa, rekonstituisani koncentrovani sok od grožđa, nektar od grožđa, šira i rekonstituisana koncentrovana šira namenjeni za neposrednu ishranu ljudi(10) |
2,0(8) |
||
2.2.9. |
Začini, uključujući sušene začine |
2.2.9.1. |
Piper spp. (plodovi, uključujući beli i crni biber) |
15 |
2.2.9.2. |
Myristica fragrans (muskatni oraščić) |
15 |
||
2.2.9.3. |
Zingiber officinale (đumbir) |
15 |
||
2.2.9.4. |
Curcuma longa (kurkuma) |
15 |
||
2.2.9.5. |
Capsicum spp. (sušeni plodovi, celi ili samleveni, uključujući čili, čili u prahu, feferone i papričicu) |
20 |
||
2.2.9.6. |
Mešavine začina koje sadrže jedan ili više prethodno pomenutih začina |
15 |
||
2.2.10. |
Sladić - gospino bilje (Glycyrrhiza glabra, G. inflate i druge vrste) |
2.2.10.1. |
Koren sladića/gospinog bilja, sastojak za biljne vodene tinkture |
20 |
2.2.10.2. |
Ekstrakt korena sladića/gospinog bilja(11) koji se koristi u hrani za posebna pića i slatkiše |
80 |
||
2.2.11. |
Pšenični gluten koji koji se ne prodaje direktno potrošaču |
8,0 |
||
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg) |
2.3.1. |
Voćni sokovi, rekonstituisani koncentrovani voćni sokovi i voćni nektari(10) |
50 |
2.3.2. |
Alkoholna pića,(12) sajder (cider) i druga fermentisana pića dobijena od jabuka ili koja sadrže sok od jabuke |
50 |
2.3.3. |
Proizvodi od jabuke u čvrstom stanju, uključujući kompot od jabuke i pire od jabuke, namenjeni za neposrednu ishranu ljudi |
25 |
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg) |
2.4.1. |
Neprerađene žitarice,(14)(15) osim durum pšenice, ovsa i kukuruza |
1.250 |
2.4.2. |
Neprerađena durum pšenica i ovas(14)(15) |
1.750 |
2.4.3. |
Neprerađeni kukuruz,(14) osim neprerađenog kukuruza namenjenog za preradu vlažnim mlevenjem (16) |
1.750(17) |
2.4.4. |
Žitarice namenjene za neposrednu ishranu ljudi, brašno, mekinje i klice kao konačni proizvodi stavljen na tržište za neposrednu ishranu ljudi, osim proizvoda navedenih u tač. 2.4.7. i 2.4.8. |
750 |
2.4.5. |
Testenina (suva)(18) |
750 |
2.4.6. |
Hleb (uključujući male pekarske proizvode), pecivo, keks, snek proizvodi od žitarica i žita za doručak |
500 |
2.4.7. |
Frakcije mlevenog kukuruza sa veličinom čestica > 500 mikrona, koji pripadaju CN tarifnoj oznaci 1103 13 ili 1103 20 40 i drugi proizvodi mlevenja kukuruza sa veličinom čestica > 500 mikrona, koji se ne koriste za neposrednu ishranu ljudi, a koji pripadaju CN tarifnoj oznaci 1904 10 10 |
750(17) |
2.4.8. |
Frakcije mlevenog kukuruza sa veličinom čestica ≤ 500 mikrona, koji pripadaju CN tarifnoj oznaci 1102 20 i drugi proizvodi mlevenja kukuruza sa veličinom čestica ≤ 500 mikrona, koji se ne koriste za neposrednu ishranu ljudi, a koji pripadaju CN tarifnoj oznaci 1904 10 10 |
1.250(17) |
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg) |
2.5.1. |
Neprerađene žitarice,(14)(15) osim kukuruza |
100 |
2.5.2. |
Neprerađeni kukuruz,(14) osim neprerađenog kukuruza namenjenog za preradu vlažnim mlevenjem(16) |
350(17) |
2.5.3. |
Žitarice namenjene za neposrednu ishranu ljudi, brašno, mekinje i klice kao konačni proizvodi stavljen na tržište za neposrednu ishranu ljudi, osim proizvoda navedenih u tač. 2.5.6, 2.5.7. i 2.5.8. |
75 |
2.5.4. |
Rafinisano kukuruzno ulje |
400(17) |
2.5.5. |
Hleb (uključujući male pekarske proizvode), pecivo, keks, snek proizvodi i žita za doručak, osim snek proizvoda od kukuruza i žitarica za doručak na bazi kukuruza |
50 |
2.5.6. |
Kukuruz namenjen za neposrednu ishranu ljudi, snek proizvodi od kukuruza i žita za doručak na bazi kukuruza |
100(17) |
2.5.7. |
Frakcije mlevenog kukuruza sa veličinom čestica > 500 mikrona, koji pripadaju CN tarifnoj oznaci 1103 13 ili 1103 20 40 i drugi proizvodi mlevenja kukuruza sa veličinom čestica > 500 mikrona, koji se ne koriste za neposrednu ishranu ljudi, a koji pripadaju CN tarifnoj oznaci 1904 10 10 |
200(17) |
2.5.8. |
Frakcije mlevenog kukuruza sa veličinom čestica ≤ 500 mikrona, koji pripadaju CN tarifnoj oznaci 1102 20 i drugi proizvodi mlevenja kukuruza sa veličinom čestica ≤ 500 mikrona, koji se ne koriste za neposrednu ishranu ljudi, a koji pripadaju CN tarifnoj oznaci 1904 10 10 |
300(17) |
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg)Suma B1 i B2 |
2.6.1. |
Neprerađeni kukuruz,(14) osim neprerađenog kukuruza namenjenog za preradu vlažnim mlevenjem(16) |
4.000(17) |
2.6.2. |
Kukuruz za neposrednu ishranu ljudi, proizvodi na bazi kukuruza namenjeni za neposrednu ishranu ljudi, osim proizvoda navedenih u tački 2.6.3. |
1.000(17) |
2.6.3. |
Žita za doručak na bazi kukuruza i snek proizvodi od kukuruza |
800(17) |
2.6.4. |
Frakcije mlevenog kukuruza sa veličinom čestica > 500 mikrona, koji pripadaju CN tarifnoj oznaci 1103 13 ili CN tarifnoj oznaci 1103 20 40, i drugi proizvodi mlevenja kukuruza sa veličinom čestica > 500 mikrona, koji se ne koriste za neposrednu ishranu ljudi, a koji pripadaju CN tarifnoj oznaci 1904 10 10 |
1.400(17) |
2.6.5. |
Frakcije mlevenog kukuruza sa veličinom čestica ≤ 500 mikrona, koji pripadaju CN tarifnoj oznaci 1102 20 i drugi proizvodi mlevenja kukuruza sa veličinom čestica ≤ 500 mikrona, koji se ne koriste za neposrednu ishranu ljudi, a koji pripadaju CN tarifnoj oznaci 1904 10 10 |
2.000(17) |
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg) |
2.7.1. |
Neprerađene žitarice(14) i proizvodi od žitarica |
- |
2.8. Sklerocije glavnice raži (ergot sklerocije) i alkaloidi glavnice raži (ergot alkaloidi)
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija |
|||
2.8.1. |
Sklerocije glavnice raži (ergot sklerocija) |
2.8.1.1. |
Neprerađene žitarice,(14) osim kukuruza, raži i pirinča |
0,2 g/kg |
|
2.8.1.2. |
Neprerađena raž(14) |
Do 30. juna 2024. godine |
0,5 g/kg |
||
Od 1. jula 2024. godine |
0,2 g/kg |
||||
2.8.2. |
Alkaloidi glavnice raži(19) (ergot alkalidi) |
2.8.2.1. |
Proizvodi mlevenja ječma, pšenice, spelte i ovsa (sa udelom pepela manjim od 900 mg/100 g) |
Do 30. juna 2024. godine |
100 μg/kg |
Od 1. jula 2024. godine |
50 μg/kg |
||||
2.8.2.2. |
Proizvodi mlevenja ječma, pšenice, spelte i ovsa (sa udelom pepela jednakim ili većim od 900 mg/100 g). |
150 μg/kg |
|||
2.8.2.3. |
Proizvodi mlevenja raži. |
Do 30. juna 2024. godine |
500 μg/kg |
||
Od 1. jula 2024. godine |
250 μg/kg |
||||
2.8.2.4. |
Pšenični gluten |
400 μg/kg |
|||
METALI
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija |
||
3.1.1. |
Sirovo mleko(6) termički obrađeno mleko i mleko za proizvodnju mlečnih proizvoda |
0,020 |
||
3.1.2. |
Meso (osim iznutrica) goveda, ovaca, svinja i živine(6) |
0,10 |
||
3.1.3. |
Iznutrice(6) |
3.1.3.1. |
Goveda i ovaca |
0,20 |
3.1.3.2. |
Svinja |
0,15 |
||
3.1.3.3. |
Živine |
0,10 |
||
3.1.4. |
Meso riba(20)(21) |
0,30 |
||
3.1.5. |
Glavonošci(22) |
0,30 |
||
3.1.6. |
Ljuskari(23)(24) |
0,50 |
||
3.1.7. |
Školjkaši(23) |
1,50 |
||
3.1.8. |
Žitarice i mahunarke |
0,20 |
||
3.1.9. |
Korenasto i krtolasto povrće, osim turovca (turovet, beli koren), svežeg đumbira i sveže kurkume), lukovičasto povrće, cvetajuće kupusnjače, glavičaste kupusnjače, keleraba, mahunarke i stabljičasto povrće(25)(26) |
0,10 |
||
3.1.10. |
Lisnate kupusnjače, turovac (turovet, beli koren), sledećih pečurki: Agaricus bisporus (šampinjoni), Pleurotus ostreatus (bukovača), Lentinula edodes (šitaki pečurke) i lisnato povrće (osim svežeg aromatičnog bilja)(25) |
0,30 |
||
3.1.11. |
Divlje gljive, sveži đumbir i sveža kurkuma |
0,80 |
||
3.1.12. |
Plodovičasto povrće |
3.1.12.1. |
Kukuruz šećerac(25) |
0,10 |
3.1.12.2. |
Plodovičasto povrće, osim kukuruza šećerca(25) |
0,05 |
||
3.1.13. |
Voće, osim brusnica, ribizli, bobica zove i plodova obične planike (arbutus bobica) (25) |
0,10 |
||
3.1.14. |
Brusnice, ribizle, bobice zove i plodovi obične planike (arbutus bobice)(25) |
0,20 |
||
3.1.15. |
Masti i ulja, uključujući mlečnu mast |
0,10 |
||
3.1.16. |
Voćni sokovi, rekonstituisani koncentrovani voćni sokovi i voćni nektari |
3.1.16.1. |
Isključivo od bobičastog i sitnog voća(10) |
0,05 |
3.1.16.2. |
Od voća, osim bobičastog i sitnog voća(10) |
0,03 |
||
3.1.17. |
Vino (uključujući penušavo vino, osim likerskih vina), sajder (cider), peri (perry) i voćna vina(7) |
3.1.17.1. |
Proizvodi proizvedeni od plodova berbe od 2001. godine do 2015. godine |
0,20 |
3.1.17.2. |
Proizvodi proizvedeni od plodova berbe od 2016. godine do 2021. godine |
0,15 |
||
3.1.17.3. |
Proizvodi proizvedeni od plodova berbe 2022. godine i nadalje |
0,10 |
||
3.1.18. |
Aromatizovana vina, aromatizovana pića na bazi vina i aromatizovani kokteli na bazi vina(9) |
3.1.18.1. |
Proizvodi proizvedeni od plodova berbe od 2001. godine do 2015. godine |
0,20 |
3.1.18.2. |
Proizvodi proizvedeni od plodova berbe od 2016. godine do 2021. godine |
0,15 |
||
3.1.18.3. |
Proizvodi proizvedeni od plodova berbe 2022. godine i nadalje |
0,10 |
||
3.1.19. |
Likerska vina(7) proizvedena od grožđa: proizvodi proizvedeni od plodova berbe 2022. godine i nadalje |
0,15 |
||
3.1.20. |
Med |
0,10 |
||
3.1.21. |
Začini (suvi) |
3.1.21.1. |
Od plodova i bobica |
0,60 |
3.1.21.2. |
Od korenova i rizoma |
1,50 |
||
3.1.21.3. |
Od kore |
2,0 |
||
3.1.21.4. |
Od pupoljaka i začini od cvetne stigme (žigova tučka) |
1,0 |
||
3.1.21.5. |
Od semenki |
0,90 |
||
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija |
|||
3.2.1. |
Voće(25); jezgrasto voće i orašasti plodovi(25) |
3.2.1.1. |
Citrusi (citrusno voće/agrumi), jabučasto voće, koštičavo voće, stone masline, kivi, banane, manga, papaje, ananasi |
0,020 |
|
3.2.1.2. |
Bobičasto i sitno voće, osim malina |
0,030 |
|||
3.2.1.3. |
Maline |
0,040 |
|||
3.2.1.4. |
Voće, osim navedenog u podtač. 3.2.1.1, 3.2.1.2. i 3.2.1.3. |
0,050 |
|||
3.2.1.5. Jezgrasto voće i orašasti plodovi(27) |
3.2.1.5.1. |
Jezgrasto voće i orašasti plodovi, osim navedenog u podtački 3.2.1.5.2. |
0,20 |
||
3.2.1.5.2. |
Pinjole |
0,30 |
|||
3.2.2. |
Korenasto i krtolasto povrće(25) |
3.2.2.1. |
Korenasto i krtolasto povrće, osim navedenog u podtač. 3.2.2.2, 3.2.2.3, 3.2.2.4, 3.2.2.5. i 3.2.2.6. Za krompir maksimalne dozvoljene koncentracije odnose se na oljušteni krompir |
0,10 |
|
3.2.2.2. |
Rotkvice |
0,020 |
|||
3.2.2.3. |
Tropsko korenasto i krtolasto povrće, peršun korenaš (hamburški korenasti peršun), bele repe (repe ugarnjače) |
0,050 |
|||
3.2.2.4. |
Cvekle |
0,060 |
|||
3.2.2.5. |
Celer korenaš |
0,15 |
|||
3.2.2.6. |
Ren, paškanati (paskanati/paštrnaci), beli koren (turovac/turovet) |
0,20 |
|||
3.2.3. |
Lukovičasto povrće(25) |
3.2.3.1. |
Lukovičasto povrće, osim belog luka |
0,030 |
|
3.2.3.2. |
Beli luk |
0,050 |
|||
3.2.4. |
Plodovičasto povrće(25) |
3.2.4.1. |
Plodovičasto povrće, osim patlidžana |
0,020 |
|
3.2.4.2. |
Patlidžani |
0,030 |
|||
3.2.5. |
Kupusnjače(25) |
3.2.5.1. |
Kupusnjače, osim lisnatih kupusnjače |
0,040 |
|
3.2.5.2. |
Lisnate kupusnjače |
0,10 |
|||
3.2.6. |
Lisnato povrće i sveže aromatično bilje(25) |
3.2.6.1. |
Lisnato povrće, osim navedenog u poodtački 3.2.6.2. |
0,10 |
|
3.2.6.2. |
Spanać i slično povrće (listovi), klijanci slačice (gorušice) i sveže aromatično bilje |
0,20 |
|||
3.2.7. |
Mahunarke (sveže) (25) |
0,020 |
|||
3.2.8. |
Stabljičasto povrće(25) |
3.2.8.1. |
Stabljičasto povrće, osim navedenog u podtač. 3.2.8.2. i 3.2.8.3. |
0,030 |
|
3.2.8.2. |
Praziluk |
0,040 |
|||
3.2.8.3. |
Celeri rebraši |
0,10 |
|||
3.2.9. |
Gljive(25) |
3.2.9.1. |
Pitome gljive, osim navedenih u podtački 3.2.9.2. |
0,050 |
|
3.2.9.2. |
Lentinula edodes (šitake pečurka) i Pleurotus ostreatus (bukovača) |
0,15 |
|||
3.2.9.3. |
Divlje gljive |
0,50 |
|||
3.2.10. |
Mahunarke (suve) i proteini iz mahunarki |
3.2.10.1. |
Mahunarke (suve), osim proteina iz mahunarki |
0,040 |
|
3.2.10.2. |
Proteini iz mahunarki |
0,10 |
|||
3.2.11. |
Semenke uljarica(27) |
3.2.11.1. |
Semenke uljarica, osim navedenih u podtač. od 3.2.11.2. do 3.2.11.6. |
0,10 |
|
3.2.11.2. |
Semenke uljane repice |
0,15 |
|||
3.2.11.3. |
Kikiriki i zrna soje |
0,20 |
|||
3.2.11.4. |
Semenke slačice (gorušice) |
0,30 |
|||
3.2.11.5. |
Semenke lana i suncokreta |
0,50 |
|||
3.2.11.6. |
Semenke maka |
1,20 |
|||
3.2.12. |
Žitarice (cerealije)(28) |
3.2.12.1. |
Žitarice (cerealije), osim navedenih u podtač. od 3.2.12.2. do 3.2.12.5. |
0,10 |
|
3.2.12.2. |
Raž i ječam |
0,050 |
|||
3.2.12.3. |
Pirinač, kinoa, pšenične mekinje i pšenični gluten |
0,15 |
|||
3.2.12.4. |
Triticum durum (durum pšenice) |
0,18 |
|||
3.2.12.5. |
Pšenične klice |
0,20 |
|||
3.2.13. |
Određeni kakao i čokoladni proizvodi kako su ovde navedeni(29) |
3.2.13.1. |
Mlečna čokolada sa <30% ukupne suve materije kakao delova |
0,10 |
|
3.2.13.2. |
Čokolada sa <50% ukupne suve materije kakao delova; mlečna čokolada sa ≥ 30% ukupne suve kakao mase |
0,30 |
|||
3.2.13.3. |
Čokolada sa ≥ 50% ukupne suve materije kakao delova |
0,80 |
|||
3.2.13.4. |
Kakao prah koji se prodaje krajnjem potrošaču ili kao sastojak u zaslađenom kakao prahu koji se prodaje krajnjem potrošaču (čokoladni napici) |
0,60 |
|||
3.2.14. |
Proizvodi životinjskog porekla - kopnene životinje(6) |
3.2.14.1. |
Meso (osim iznutrica) goveda, ovaca, svinja i živine |
0,050 |
|
3.2.14.2. |
Konjsko meso, osim iznutrica |
0,20 |
|||
3.2.14.3. |
Jetra goveda, ovaca, svinja, živine i konja |
0,50 |
|||
3.2.14.4. |
Bubreg goveda, ovaca, svinja, živine i konja |
1,0 |
|||
3.2.15. |
Proizvodi životinjskog porekla - ribe, proizvodi od ribe i svi drugi morski i slatkovodni prehrambeni proizvodi |
3.2.15.1. |
Meso riba(20)(21) osim mesa riba navedenih u podtač. 3.2.15.2, 3.2.15.3. i 3.2.15.4. |
0,050 |
|
3.2.15.2. |
Meso sledećih riba(20)(21): skuša (Scomber sp.), tuna (Thunnus sr., Euthynnus sp., Katsuwonus pelamis), crvenorepi gobi (Sicyopterus lagocephalus) |
0,10 |
|||
3.2.15.3. |
Meso sledećih riba(20)(21) : torpedaste tune vrsta Auxis sp. |
0,15 |
|||
3.2.15.4. |
Meso sledećih riba(20)(21): inćuni (Engraulis species), sabljarke (Xiphias gladius), sardine (Sardina pilchardus) |
0,25 |
|||
3.2.15.5. |
Ljuskari(23): meso iz dodataka/klešta i abdomena(24). U slučaju rakova i rakovima sličnih ljuskara (vrste roda Brachyura i Anomura) meso iz klešta |
0,50 |
|||
3.2.15.6. |
Školjkaši(23) |
1,0 |
|||
3.2.15.7. |
Glavonošci (bez utrobe)(23) |
1,0 |
|||
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija |
3.3.1. |
Proizvodi ribarstva(23) i meso riba,(21)(22) osim mesa riba i proizvoda ribarastva navedenih u tački 3.3.2. |
0,50 |
3.3.2. |
Meso sledećih riba(20)(21): |
1,0 |
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija |
3.4.1. |
Hrana u limenoj ambalaži, osim pića |
200 |
3.4.2. |
Pića u limenoj ambalaži, uključujući sokove od voća i povrća |
100 |
3.5. Arsen (neorganski) (30)(31)
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija |
3.5.1. |
Valjani pirinač koji nije delimično skuvan (polirani ili beli pirinač) |
0,20 |
3.5.2. |
Delimično skuvan pirinač i oljušteni pirinač |
0,25 |
3.5.3. |
Pirinčani vafli, pirinčane oblande, pirinčani krekeri i pirinčani keksi |
0,30 |
3-MONOHLORPROPAN-1,2-DIOL (3-MCPD), 3-MCPD ESTRI MASNIH KISELINA I GLICIDIL ESTRI MASNIH KISELINA
4.1. 3-monohloropropan-1,2-diol (3-MCPD)
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg) |
4.1.1. |
Hidrolizovani protein povrća(32) |
20 |
4.1.2. |
Sos od soje(32) |
20 |
4.2. Glicidil estri masnih kiselina izraženi kao glicidol
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg) |
4.2.1. |
Biljna ulja i masti, riblja ulja i ulja iz drugih morskih organizama koji se stavljaju na tržište za krajnjeg korisnika ili za upotrebu kao sastojak hrane, osim devičanskog maslinovog ulja |
1.000(33) |
4.3. Suma 3-monohloropropan-1,2-diola (3-MCPD) i estara masnih kiselina 3-MCPD, izražena kao 3-MCPD(34)
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg) |
||
4.3.1. |
Biljna ulja i masti, riblja ulja i ulja iz drugih morskih organizama koji se stavljaju na tržište za krajnjeg korisnika ili za upotrebu kao sastojak hrane i pripadaju sledećim kategorijama, osim devičanskih maslinovih ulja |
4.3.1.1. |
Ulja i masti od kokosovog oraha, kukuruza, uljane repice, suncokreta, soje, palminih koštica i ulja od masline (od rafinisanog maslinovog ulja i devičanskog maslinovog ulja), kao i mešavine ulja i masti sa uljima i mastima samo iz ove kategorije |
1.250 |
4.3.1.2. |
Ostala biljna ulja (uključujući ulja od komine maslina), riblja ulja i ulja iz drugih morskih organizama, kao i mešavine ulja i masti sa uljima i mastima samo iz ove kategorije |
2.500 |
||
4.3.1.3. |
Mešavine ulja i masti iz dve prethodno navedene kategorije |
--- (35) |
||
DIOKSINI I POLIHLOROVANI BIFENILI (PCBS) (36)
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija |
||||
Suma dioksina (WHO-PCDD/F-TEQ)(37) |
Suma dioksina i dioksinima sličnih PCBs (WHO-PCDD/F-PCB-TEQ)(37) |
Suma PCB 28, PCB 52, PCB 101, PCB 138, PCB 153 i PCB 180 (ICES-6)(37) |
||||
5.1. |
Meso i proizvodi od mesa (osim jestivih iznutrica) sledećih životinja(6) : |
5.1.1. |
Goveda i ovaca |
2,5 pg/g masti(38) |
4,0 pg/g masti(38) |
40 ng/g masti(38) |
5.1.2. |
Živine |
1,75 pg/g masti(38) |
3,0 pg/g masti(38) |
40 ng/g masti(38) |
||
5.1.3. |
Svinja |
1,0 pg/g masti(38) |
1,25 pg/g masti(38) |
40 ng/g masti(38) |
||
5.2. |
Jetra kopnenih životinja iz tačke 5.1, osim jetre ovaca i proizvoda dobijenih iz jetre ovaca |
0,30 pg/g vlažne mase |
0,50 pg/g vlažne mase |
3,0 ng/g vlažne mase |
||
5.2a. |
Jetra ovaca i proizvodi dobijeni od jetre ovaca |
1,25 pg/g vlažne mase |
2,00 pg/g vlažne mase |
3,0 ng/g vlažne mase |
||
5.3. |
Meso riba i proizvodi ribarstva(21)(39), osim: |
3,5 pg/g vlažne mase |
6,5 pg/g vlažne mase |
75 ng/g vlažne mase |
||
5.4. |
Meso divlje izlovljenih slatkovodnih riba, osim diadromnih vrsta riba izlovljenih u slatkoj vodi i proizvoda dobijenih od njih(21) |
3,5 pg/g vlažne mase |
6,5 pg/g vlažne mase |
125 ng/g vlažne mase |
||
5.4.a |
Meso divlje izlovljene grbave male ajkule (Squalus acanthias) i proizvodi dobijeni od nje(39) |
3,5 pg/g vlažne mase |
6,5 pg/g vlažne mase |
200 ng/g vlažne mase |
||
5.5. |
Meso divlje izlovljene jegulje (Anguilla anguilla) i proizvodi dobijeni od nje |
3,5 pg/g vlažne mase |
10,0 pg/g vlažne mase |
300 ng/g vlažne mase |
||
5.6. |
Riblja jetra i proizvodi od riblje jetre, osim ulja morskih organizama iz tačke 5.7. |
- |
20,0 pg/g vlažne mase(40) |
200 ng/g vlažne mase(40) |
||
5.7. |
Ulja iz morskih organizama (ulje iz tela ribe, ulje iz riblje jetre i ulja iz drugih morskih organizama) namenjena za ishranu ljudi |
1,75 pg/g masti |
6,0 pg/g masti |
200 ng/g masti |
||
5.8. |
Sirovo mleko(6) i proizvodi od mleka(6), uključujući maslac |
2,5 pg/g masti(38) |
5,5 pg/g masti(38) |
40 ng/g masti(38) |
||
5.9. |
Kokošija jaja i proizvodi od jaja(6) |
2,5 pg/g masti(38) |
5,0 pg/g masti(38) |
40 ng/g masti(38) |
||
5.10. |
Masti sledećih životinja: |
5.10.1. |
Goveda i ovaca |
2,5 pg/g masti |
4,0 pg/g masti |
40 ng/g masti |
5.10.2. |
Živina |
1,75 pg/g masti |
3,0 pg/g masti |
40 ng/g masti |
||
5.10.3. |
Svinje |
1,0 pg/g masti |
1,25 pg/g masti |
40 ng/g masti |
||
5.11. |
Mešane životinjske masti |
1,5 pg/g masti |
2,50 pg/g masti |
40 ng/g masti |
||
5.12. |
Biljna ulja i masti |
0,75 pg/g masti |
1,25 pg/g masti |
40 ng/g masti |
||
POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI
6.1. Benzo(a)piren, benz(a)antracen, benzo(b)fluoranten i krizen
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg) |
|
Benzo(a)piren |
Suma benzo(a)pirena, benzo(a) antracena, benzo(b)fluorantena i krizena(41) |
||
6.1.1. |
Ulja i masti (osim kakao maslaca i kokosovog ulja) namenjene za neposrednu ishranu ili za upotrebu kao sastojak hrane |
2,0 |
10,0 |
6.1.2. |
Kakao zrno i proizvodi od kakao zrna, osim proizvoda iz tačke 6.1.8. |
5,0 μg/kg masti od 1. aprila 2013. godine |
35 μg/kg masti od 1. aprila 2013. godine do 31. marta 2015. godine |
6.1.3. |
Kokosovo ulje namenjeno za neposrednu ishranu ili za upotrebu kao sastojak hrane |
2,0 |
20,0 |
6.1.4. |
Dimljeno meso i dimljeni proizvodi od mesa |
2,0 |
12,0 |
6.1.5. |
Dimljeno meso ribe i dimljeni proizvodi ribarstva(21)(39), osim proizvoda iz tač. 6.1.6. i 6.1.7. |
5,0 μg/kg do 31. avgusta 2014. godine |
30 μg/kg od 1. septembra 2012. godine do 31. avgusta 2014. godine |
6.1.6. |
Dimljene papaline i konzervisane dimljene papaline(21)(42) (Sprattus sprattus); dimljena baltička haringa dužine ≤14 cm i konzervisana dimljena baltička haringa dužine ≤14 cm(21)(42) (Clupea harengus membras); Katsuobushi (sušeni bonito, Katsuwonus pelamis); školjkaši (sveži, rashlađeni ili zamrznuti)(23); termički obrađeno meso i termički obrađeni proizvodi od mesa(43) koji se prodaju krajnjem potrošaču |
5,0 |
30,0 |
6.1.7. |
Školjkaši(39) (dimljeni) |
6,0 |
35,0 |
6.1.8. |
Kakao vlakna i proizvodi dobijeni od njih, namenjeni za upotrebu kao sastojak hrane |
3,0 |
15,0 |
6.1.9. |
Čips od banane |
2,0 |
20,0 |
6.1.10. |
Sušeno aromatično bilje |
10,0 |
50,0 |
6.1.11. |
Sušeni začini, osim kardamona i sušenog Capsicum spp. |
10,0 |
50,0 |
6.1.12. |
Praškovi od hrane biljnog porekla za pripremu (proizvodnju) pića, osim proizvoda navedenih u tač. 6.1.2. i 6.1.8.(44) |
10,0 |
50,0 |
SVOJSTVENI BILJNI TOKSINI
7.1. Eruka kiselina, uključujući eruka kiselinu vezanu u masti
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (g/kg) |
7.1.1. |
Biljna ulja i masti stavljeni na tržište za krajnjeg potrošača ili za upotrebu kao sastojak u hrani, sa izuzetkom ulja lanika (divljeg lana), ulja slačice (gorušice) i ulja borača (boražine) |
20,0 |
7.1.2. |
Ulje lanika (divljeg lana), ulje slačice (gorušice)(45) i ulje borača (boražine) |
50,0 |
7.1.3. |
Slačica/gorušica (začin) |
35,0 |
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg) |
|
Atropin |
Skopolamin |
||
7.2.1. |
Prerađena hrana na bazi žita(47) |
1,0 |
1,0 |
|
Suma atropina i skopolamina |
||
7.2.2. |
Neprerađeni proso i sirak(14) |
5,0 μg/kg od 1. septembra 2022. godine |
|
7.2.3. |
Neprerađeni kukuruz(14), osim |
15 μg/kg od 1. septembra 2022. godine |
|
7.2.3. |
Neprerađena heljda(14) |
10 μg/kg od 1. septembra 2022. godine |
|
7.2.4. |
Kukuruz za kokice |
5,0 μg/kg od 1. septembra 2022. godine |
|
7.2.5. |
Heljda koja se stavlja na tržište za krajnjeg potrošača |
10 μg/kg od 1. septembra 2022. godine |
|
7.2.6. |
Biljni čajevi (osušeni proizvod), osim biljnih čajeva iz tačke 7.2.8. |
25 μg/kg od 1. septembra 2022. godine |
|
7.2.7. |
Biljni čajevi (osušeni proizvod) od semenki anisa |
50 μg/kg od 1. septembra 2022. godine |
|
7.2.8. |
Biljni čajevi (tečni) |
0,20 μg/kg od 1. septembra 2022. godine |
|
7.3. Cijanovodonična kiselina, uključujući cijanovodičnu kiselinu vezanu u cijanogene glikozide
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg) |
7.3.1. |
Neprerađena cela, drobljena, mlevena, gnječena i seckana jezgra kajsije stavljena na tržište za krajnjeg potrošača(48)(49) |
20 |
7.4. Pirolizidninski alkaloidi
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (μg/kg(50) |
7.4.1. |
Biljni čajevi (osušeni proizvod)(51)(52) osim biljnih čajeva iz tačke 7.4.2. |
200 |
7.4.2. |
Biljni čajevi roibosa, anisa (Pimpinella anisum), matičnjaka, majčine dušice, pitomne nane, biljke Aloysia citrodora (osušeni proizvod) i mešavina koja se sastoje isključivo od tog osušenog bilja(51)(52) |
400 |
7.4.3. |
Čaj (Camellia sinensis) i aromatizovani čaj(53) (Camellia sinensis) (osušeni proizvod)(52) |
150 |
7.4.4. |
Polen i proizvodi od polena |
500 |
7.4.5. |
Listovi borača/boražine (sveži, zamrznuti) stavljeni na tržište za krajnjeg potrošača(51) |
750 |
7.4.6. |
Osušeno aromatično bilje, osim osušenog aromatičnog bilja navedenog u tački 7.3.7.(51) |
400 |
7.4.7. |
Borač/boražina, ljupčac, mažoran i origano (osušeni) i mešavin koje se sastoje isključivo od tog osušenog bilja(51) |
1.000 |
7.4.8. |
Semenke kumina (začini od semenki) |
400 |
PERHLORAT
Tačka |
Hrana(1) |
Maksimalno dozvoljena koncentracija (mg/kg) |
||
8.1. |
Voće i povrće |
8.1.1. |
Cucurbitaceae (tikve, kukurbite) i lisnati kelj |
0,10 |
8.1.2. |
Lisnato povrće i aromatično bilje |
0,50 |
||
8.1.3. |
Voće i ostalo povrće |
0,05 |
||
8.2. |
Čaj (Camellia sinensis), osušen |
0,75 |
||
Napomene:
(1) Kada je u pitanju voće, povrće i žitarice, upućuje se na hranu navedenu u relevantnoj kategoriji kako je utvrđeno posebnim propisom kojim se uređuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje. To znači, između ostalog, da je heljda (Fagopyrum sp.) uključena u žitarice, a proizvodi od heljde u proizvode od žitarica. Maksimalna dozvoljena koncentracija utvrđena za voće ne primenjuje se na jezgrasto voće i orašaste plodove.
(2) Maksimalno dozvoljene koncentracije ne primenjuju se na sveži spanać koji se prerađuje i direktno transportuje u rasutom stanju sa polja u objekat za preradu.
(3) Semenke uljarica obuhvaćene CN tarifnom oznakom 1201, 1202, 1203, 1204, 1205, 1206, 1207 i proizvodi dobijeni od njih obuhvaćeni CN tarifnom oznakom 1208. Semenke lubenice su obuhvaćene tarifnom oznakom eh 1207 99.
(4) Maksimalno dozvoljene koncentracije odnose se na jestivi deo kikirikija i jezgrastog voća i orašastih plodova. Ako se ispituje kikiriki i jezgrasto voće i orašasti plodovi u ljusci, pri izračunavanju sadržaja aflatoksina smatra se da se ukupna kontaminacija odnosi na jestivi deo, izuzev u slučaju brazilskog oraha.
(5) Ako se dobijeni/prerađeni proizvodi dobijaju/prerađuju isključivo ili skoro isključivo od određenog jezgrastog voća i orašastih plodova, maksimalno dozvoljene koncentracije koje su utvrđene za odgovarajuće jezgrasto voće i orašaste plodove primenjuju se i na njihove dobijene/prerađene proizvode. U ostalim slučajevima, za dobijene/prerađene proizvode primenjuje se član 2. st. 1. i 2. ovog pravilnika.
(6) Kategorije hrane u skladu sa propisom kojim se uređuju opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla.
(7) Kategorija proizvoda u skladu sa propisom kojim se uređuju proizvodnja, kategorisanje i deklarisanje vina, kao i proizvodnja, kvalitet i deklarisanje alkoholnih pića.
(8) Maksimalno dozvoljene koncentracije odnose se na proizvode proizvedene iz berbe 2005. godine i nadalje.
(9) Maksimalno dozvoljena koncentracija za OTA koja se primenjuje utvrđena je prema udelu vina ili grožđa koji se nalazi u gotovom proizvodu.
(10) Kategorije proizvoda u skladu sa propisom kojim se uređuju voćni sokovi i određeni srodni proizvodi za ljudsku upotrebu.
(11) Maksimalno dozvoljena koncentracija se odnosi na čist i nerazređen ekstrakt, dobijen tako da se 1 kg ekstrakta dobija od 3-4 kg korena sladića - gospinog bilja.
(12) Kategorije proizvoda u skladu sa zakonom kojim se uređuju jaka alkoholna pića.
(13) U svrhu primene maksimalno dozvoljenih koncentracija za deoksinivalenol, zearalenon, T-2 i NT-2, utvrđene u tač. 2.4, 2.5. i 2.7, pirinač nije uključen u žitarice, a proizvodi od pirinča nisu obuhvaćeni proizvodima od žitarica.
(14) Maksimalno dozvoljena koncentracija se primenjuje na neprerađene žitarice koje se stavljaju na tržište pre prvog stupnja prerade. U integrisanim sistemima proizvodnje i prerade maksimalni nivo se primenjuje u proizvodnom lancu u fazi pre prve faze obrade. Integrisani sistemi proizvodnje i obrade podrazumevaju sisteme u kojima se sve ulazne partije čiste, sortiraju i obrađuju u istom objektu. Sušenje i čišćenje, uključujući sortiranje (sortiranje boja prema potrebi) i ljuštenje, ne smatraju se "prvom fazom prerade" jer celo zrno ostaje netaknuto. Ljuštenje je čišćenje žitarica intenzivnim četkanjem ili ribanjem, u kombinaciji sa uklanjanjem prašine (npr. aspiracija). U slučaju da se ljuštenje primenjuje u prisustvu sklerocija glavnice raži, žitarice pre ljuštenja moraju prvo proći korak čišćenja.
(15) Maksimalno dozvoljena koncentracija odnosi se na požnjevene i preuzete žitarice počev od 2005/06 godine.
(16) Izuzetak se primenjuje samo na kukuruz kod koga je jasno navedeno (obeležavanjem, odredištem) da je namenjen samo za preradu vlažnim mlevenjem (proizvodnja skroba).
(17) Maksimalno dozvoljena koncentracija primenjuje se od 1. oktobra 2007. godine.
(18) Suva testenina je testenina koja sadrži 12% vode.
(19) Maksimalna koncentracija za alkaloide glavnice raži odnosi se na donju granicu sume sledećih 12 alkaloida glavice raži: ergokornin/ergokorninin, ergokristin/ergokristinin, ergokriptin/ergokriptinin (oblik α i β), ergometrin/ergometrinin, ergozin/ergozinin, ergotamin/ergotaminin. U donjoj granici sume ovih alkaloida, doprinos svakog nekvantifikovanog epimera je utvrđen kao 0 (nula).
(20) U slučaju sušenih, razređenih, prerađenih i/ili mešovitih prehrambenih proizvoda primenjuje član 3. st. 1. i 2. ovog pravilnika.
(21) Ako su ribe namenjene da se konzumiraju cele, maksimalno dozvoljena koncentracija se odnosi na celu ribu.
(22) Maksimalno dozvoljena koncentracija odnosi se na životinju prodatu bez utrobe.
(23) Hrana navedena u ovoj kategoriji je hrana u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje kvalitet za proizvode ribarstva, školjkaše, morske ježeve, morske krastavce, žabe, kornjače, puževe i njihove proizvode. U slučaju sušenih, razređenih, prerađenih i/ili mešovitih prehrambenih proizvoda primenjuje član 3. st. 1. i 2. ovog pravilnika. U slučaju jakovljeve kapice (Pecten maximus) maksimalni nivoi se odnose samo na mišiće aduktore i polne ćelije.
(24) Meso iz klešta i abdomena. Iz ove definicije isključen je cefalotoraks ljuskara. U slučaju rakova i rakovima sličnih ljuskara (Brachyura i Anomura) meso iz klešta.
(25) Maksimalno dozvoljena koncentracija odnosi se na voće i povrće posle pranja i odvajanja jestivih delova.
(26) Za krompir se maksimalna dozvoljena koncentracija odnosi na oguljeni krompir.
(27) Maksimalne koncentracije se ne primenjuju na jezgrasto voće i orašaste plodove ili semenke uljarica za mlevenje i rafinisanje ulja, pod uslovom da se preostalo presovano jezgrasto voće i orašasti plodovi ili semenke uljarica ne stavljaju na tržište kao hrana. Ako se preostalo presovano jezgrasto voće i orašasti plodovi ili semenke uljarica stavljaju na tržište kao hrana, primenjuju se maksimalne koncentracije, uzimajući u obzir član 3. st. 1. i 2. ovog pravilnika.
(28) Maksimalne koncentracije se ne primenjuju na žitarice (cerealije) koje se upotrebljavaju za slad za proizvodnju piva ili destilata, pod uslovom da se preostali slad ne stavlja na tržište kao hrana. Ako se preostali slad stavlja na tržište kao hrana, primenjuju se maksimalne koncentracije, uzimajući u obzir član 3. st. 1. i 2. ovog pravilnika.
(29) Za određene kakao i čokoladne proizvode primenjuju se definicije navedene u propisu kojim se uređuje kvalitet i drugi zahtevi za kakao-proizvode, čokoladne proizvode, proizvode slične čokoladnim i krem-proizvode.
(30) Suma trovalentnog i petovalentnog arsena (As(III) i As(V)).
(31) Pirinač, ljušteni pirinač, valjani pirinač i delimično kuvan pirinač kako je definisano u Codex standardu 198-1995.
(32) Maksimalno dozvoljena koncentracija odnosi se na proizvod u tečnom obliku koji sadrži 40% suve materije, što odgovara dozvoljenoj količini od 50 μg/kg u suvoj materiji. Koncentracija se prilagođava srazmerno sadržaju suve materije u proizvodu.
(33) Maksimalno dozvoljene koncentracije za riblje ulje i ulja iz drugih morskih organizama primenjuju se od 1. januara 2021. godine.
(34) Maksimalno dozvoljene koncentracije primenjuju se od 1. januara 2021. godine.
(35) Ulja i masti koja se koriste kao sastojak mešavine moraju biti u skladu sa maksimalno dozvoljenom koncentracijom utvrđenom za ta ulja i masti. Stoga, suma 3-monohlorpropandiola (3-MCPD) i estara masnih kiselina 3-MCPD, izražena kao 3-MCPD u mešavini, ne sme prelaziti koncentraciju izračunatu u skladu sa članom 3. stav 1. tačka 3) ovog pravilnika. Ako nadležni organ i subjekat u poslovanju hranom koji ne proizvodi mešavinu nisu upoznati sa kvantitativnim sastavom mešavine, suma 3-monohlorpropandiola (3-MCPD) i estara masnih kiselina 3-MCPD, izražena kao 3-MCPD u mešavini, ni u kom slučaju ne smije prelaziti 2 500 μg/kg.
(36) Dioksini (suma polihlorovanih dibenzo-para-dioksina (PCDDs) i polihlorovanih dibenzofurana (PCDFs), izraženi kao toksični ekvivalent prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), koristeći faktore ekvivalentne toksičnosti (WHO-TEFs) i suma dioksina i dioksinu sličnih PCBs (suma PCDDs, PCDFs i polihlorovanih bifenila (PCBs), izražena kao toksični ekvivalent WHO koristeći WHO-TEFs). WHO-TEFs za procenu rizika za zdravlje ljudi zasnovana je na zaključcima zasedanja Međunarodnog programa o bezbednosti hemikalija (International Programme on Chemical Safety) Svetske zdravstvene organizacije, održanog u Ženevi, juna 2005. godine (Martin van den Berg et al., The 2005 World Health Organization Re-evaluation of Human and Mammalian Toxic Equivalency Factors for Dioxins and Dioxin-like Compounds. Toxicological Sciences 93(2), 223-241 (2006)).
Kongener |
TEF vrednost |
Kongener |
TEF vrednost |
Dibenzo-p-dioksini (PCDDs): |
|
Dioksinu slični PCBs: Non-ortho PCBs + mono-orto PCBs: Non ortho PCBs: |
0,0001 |
Dibenzofurani (PCDFs): |
0,1 |
|
0,0003 |
Korišćene skraćenice: "T" = tetra; "Pe" = penta; "Hh" = heksa; "Hp" = hepta; "O" = okta; "CDD" = hlorodibenzodioksin, "CDF" = hlorodibenzofuran, "CB" = hlorobifenil. |
|||
(37) Gornje koncentracije izračunavaju se na osnovu pretpostavke da su sve vrednosti različitih kongenera koje su ispod granice kvantifikacije jednake granici kvantifikacije.
(38) Maksimalno dozvoljena koncentracija izražena na sadržaj masti ne primenjuje se na hranu koji sadrži < 2 % masti. Za hranu koja sadrži < 2% masti maksimalni primenljivi nivo je nivo na osnovu proizvoda koji odgovara nivou na bazi proizvoda za hranu koja sadrži 2% masti, izračunato iz maksimalnog nivoa utvrđenog na osnovu masti, koristeći sledeću formulu:
Maksimalni nivo izražen na bazi proizvoda za hranu koja sadrži manje od 2% masti = maksimalni nivo izražen na mast za tu hranu H 0,02.
(39) Hrana u ovoj kategoriji je hrana navedena u skladu sa propisom kojim se uređuje kvalitet za proizvode ribarstva, školjkaše, morske ježeve, morske krastavce, žabe, kornjače, puževe i njihove proizvode.
(40) U slučaju konzervisane riblje jetre, maksimalna dozvoljena koncentracija se odnosi na jestivi sadržaj konzerve.
(41) Donje granice koncentracije se izračunavaju pod pretpostavkom da su za sve četiri supstance dobijene vrednosti ispod granice određivanja jednake nuli.
(42) Kada se ispituju konzervisani proizvodi, ispitivanje se sprovodi na sadržaj čitave limenke. Kako bi se odredila maksimalna dozvoljena koncentracija za složene proizvode primenjuje se član 3. stav 1. tačka 3) i član 3. stav 2. ovog pravilnika.
(43) Meso i proizvodi od mesa, koji su prethodno bili podvrgnuti termičkoj obradi, potencijalno dovode do formiranja PAH, odnosno samo pečenje i sa meso sa roštilja.
(44) Priprema (proizvodnja) pića odnosi se na upotrebu fino samlevenih praškova koje treba umešati u pića.
(45) Ako nadležni organ prihvati, maksimalno dozvoljena koncentracija se ne primenjuje na ulje slačice/gorušice koje se lokalno proizvodi i konzumira.
(46) Navedeni tropanski alkaloidi jesu atropin i skopolamin. Atropin je racemska smeša (-)-hiosciamina i (+)-hiosciamina od kojih samo (-)-enantiomer hiosciamina pokazuje antiholinergičko delovanje. Budući da zbog analitičkih razloga nije uvek moguće razlikovati enantiomere hiosciamina, utvrđuju se maksimalno dozvoljene koncentracije atropina i skopolamina.
(47) Maksimalno dozvoljena koncentracija odnosi se na gotov proizvod.
(48) "Neprerađena" odnosi se na neprerađene proizvode u skladu sa propisom kojim se uređuje higijena hrane.
(49) "Tržište za krajnjeg potrošača" odnosi na promet hrane i hrane za životinje i na krajnjeg potrošača u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane;
(50) Maksimalno dozvoljena koncentracija odnosi se na donju granicu sume sledeća 21 pirolizidin alkaloida:
- intermedin/likopsamin, intermedin-N-oksid/likopsamin-N-oksid,
- senecionin/senecivernin, senecionin-N-oksid/senecivernin-N-oksid,
- senecifilin, senecifilin-N-oksid,
- retrorsin, retrorsin-N-oksid,
- ehimidin, ehimidin-N-oksid,
- lasiokarpin, lasiokarpin-N-oksid,
- senkirkin,
- europin, europin-N-oksid,
- heliotrin i heliotrin-N-oksid i sledeća dodatna 14 pirolizidin alkaloida za koje je poznato da koeluiraju sa jednim ili više gore identifikovana 21 pirolizidin alkaloida, koristeći određene trenutno korišćene analitičke metode:
- indicin, ehinatin, rinderin (moguća koelucija s likopsaminom/intermedinom),
- indicin-N-oksid, ehinatin-N-oksid, rinderin-N-oksid (moguća koelucija s likopsamin-N-oksidom/intermedin-N-oksidom),
- integerimin (moguća koelucija sa seneciverninom/senecioninom),
- integerimin-N-oksid (moguća koelucija sa senecivernin-N-oksidom/senecionin-N-oksidom),
- heliosupin (moguća koelucija s ehimidinom),
- heliosupin-N-oksid (moguća koelucija s ehimidin-N-oksidom),
- spartioidin (moguća koelucija sa senecifilinom),
- spartioidin-N-oksid (moguća koelucija sa senecifilin-N-oksidom),
- usaramin (moguća koelucija s retrorsinom),
- usaramin-N-oksid (moguća koelucija s retrorsin-N-oksidom).
Pirolizidinski alkaloidi, koji se mogu pojedinačno i odvojeno odrediti korišćenom metodom ispitivanja, moraju se kvantifikovati i uključiti u sumu.
(51) Ne dovodi se u pitanje postojanje strožijih nacionalnih pravila o stavljanju na tržište biljaka koje sadrže pirolizidinske alkaloide.
(52) Pojam "biljni čaj (osušeni proizvod)" i "čaj (Camellia sinensis) (osušeni proizvod)" odnosi se na sledeće:
- biljni čaj (osušeni proizvod) od cvetova, listova i nadzemnog dela biljke, korena i svih drugih delova biljke (u vrećicama ili u rasutom stanju)/čaj (Camellia sinensis) (osušeni proizvod) od sušenih listova, stabljika i cvetova (u vrećicama ili u rasutom stanju) koje se upotrebljavaju za pripremu biljnog čaja (tečni proizvod)/čaj (tečni proizvod);
- instant biljni čajevi/čajevi. U slučaju ekstrakata čaja u prahu primenjuje se faktor koncentracije 4.
(53) Aromatizovani čaj je čaj sa aromama i određenim sastojcima hrane sa aromatičnim svojstvima koje su propisane propisom kojim se uređuju arome. Na čajeve sa voćem i drugim biljem primenjuje se član 3. ovog pravilnika.
- Prilog 1. ovog pravilnika usklađen je sa Uredbom Komisije broj 1881/2006 od 19. decembra 2006. godine o utvrđivanju maksimalnih nivoa određenih kontaminenata u namirnicama (Commission Regulation No. 1881/2006/EC of 19 December 2006 setting maximum levels for certain contaminants in foodstaffs), odnosno sa njenim izmenama.
NIVOI REFERENTNIH VREDNOSTI PRISUSTVA AKRILAMIDA U HRANI(¹)
Broj |
Hrana |
Nivo referentne vrednosti (μg/kg) |
|
1.(2) |
Pomfrit (gotov) |
500 |
|
2.(3) |
Čips od krompira |
750 |
|
3.(4) |
Hleb |
(a) Hleb na bazi pšenice |
50 |
(b) Hleb koji nije na bazi pšenice |
100 |
||
(v) Crni ražani švapski (nemački) hleb (rumpernickel) |
300 |
||
4.(5) |
Gotovi proizvodi od žita (nekada žita za doručak), uključujući ekspandirane proizvode od žita (osim kukuruznih kokica), instant pahuljice, korn fleks i srodni proizvodi, instant mlinski proizvodi, osim kaše - poridža (poridge), ovsene kaše, muslija, pahuljica od žita |
Proizvodi od mekinja i gotovi proizvodi od žita (nekada žita za doručak) od celog zrna, ekspandirani proizvodi od žita |
300 |
Proizvodi na bazi pšenice i raži(6) |
300 |
||
Proizvodi na bazi kukuruza, ovsa, spelte, ječma i pirinča(6) |
150 |
||
5.(7) |
Keksi, čajno pecivo, vafle (vafel listovi i vafel proizvodi - napolitanke) i dvopek |
350 |
|
Krekeri, osim krekera na bazi krompira, uključujući i slana peciva (male perece, slani štapići i sl.) |
400 |
||
Hrskavi (krisp - crisp) hleb - hrskave hlebne pločice od raži i drugih žita |
350 |
||
Džindžerbred (gingerbread), trajni slatki kolač i medenjaci |
800 |
||
Proizvodi slični drugim proizvodima iz ove kategorije, kao što su: pločice/barovi od žitarica, skonsi (scones) - škotsko pecivo, krampets (crumpets), maco (matzo) - jevrejski bekvasni hrskavi hleb, zamene za hleb (kao što su hrskavi hlebni grisini |
300 |
||
6. |
Pržena kafa |
400 |
|
7. |
Instant (rastvorljiva) kafa |
850 |
|
8. |
Mešavina pržene mlevene kafe i instant (rastvorljive) kafe |
(*) |
|
9. |
Zamene za kafu |
(a) Zamene za kafu isključivo na bazi žitarica |
500 |
(b) Zamene za kafu na bazi mešavine žitarica i cikorije |
(*) |
||
(v) Zamene za kafu isključivo na bazi cikorije |
4000 |
||
Napomene:
(1) Prilog 2. ovog pravilnika je usklađen sa Prilogom 4. Uredbe Komisije (EU) broj 2017/2158 od 20. novembra 2017. godine o uspostavljanju mera za ublažavanje efekata i nivoa referentnih vrednosti radi smanjenja prisustva akrilamida u hrani (Commission Regulation (EU) 2017/2158 of 20 November 2017 establishing mitigation measures and benchmark levels for the reduction of the presence of acrylamide in food).
(2) Uključuje i pržene proizvode od krompira čija se obrada dovršava u rerni. Ne uključuje rešti (rösti) - švajcarske palačinke od rendanog krompira, čips od sirovog krompira isečenog na listiće i prutiće.
(3) Uključuje čips od krompirovog testa, pikantne snek proizvode na bazi krompirovog testa, krekere od krompirovog testa i druge proizvode od krompirovog testa.Obuhvata proizvode pržene i pečene u rerni, peći. Obuhvata sve proizvode od krompira napravljene od krompirovog testa. Obuhvata mešano testo (mešavina krompirovog testa i npr. mahunarki), gde je krompir glavni sastojak testa. Ne uključuje proizvode poput francuskog peciva od krompirovog testa (pommes duchesse), krokete, kuglice od krompirovog testa (pommes noisettes).
(4) Ovde spadaju obični pekarski proizvodi, u koje spada hleb (npr. pšenični hleb, ražani hleb, integralni hleb, hleb od mešanog brašna, hleb od slada), hleb koji se kuva na pari i francuski hleb. Mere ublažavanja koje se primenjuju na hleb važe i za proizvodnju zemički (zemičke za hamburger, integralne zemičke i mlečne zemičke). Pšenični hleb je hleb kod koga je pšenica najmanje 50% sadržaja žitarica (ili proizvoda koji potiče od pšenice). Ostale vrste hleba su one kod koga pšenica (ili proizvodi od pšenice) čine manje od 50% sadržaja žitarica.Ne obuhvata proizvode kao što su pita hleb ili meksičke tortilje.
(5) Obuhvata sve gotove proizvode od žita. Odnosi se na proizvod u obliku u kojem se stavlja na tržište. Neki primeri: integralni proizvodi za doručak, granola i slične pahuljice, kornfleks, ekspandirana pšenica ili pirinač, mešani gotovi proizvodi od žita (npr. pirinač, pšenica i kukuruz), gotovi proizvodi od žita, od mekinja i gotovi proizvodi od žita napravljeni od brašna ili zrna u prahu). Gotovi proizvodi od žita proizvedeni na visokim temperaturama, kao što su prepržene i ekspandirane žitarice, sadrže viši nivo akrilamida (bez mogućnosti primene dodatnih mera ublažavanja da bi se dobili niži nivoi akrilamida) od ostalih gotovih proizvoda od žita proizvedenih pod uslovima nižih temperatura, kao što je granola. Primeri uključuju prepržene pahuljice od celog zrna sa višim nivoima akrilamida u poređenju sa muslima i ovsenim pahuljicama bez akrilamida ili sa vrlo malim sadržajem akrilamida. Ne obuhvata proizvode kao što su: kaša - poridž (poridge), ovsena kaša, musli, pahuljice (na primer ovsene pahuljice).
(6) Gotovi proizvodi od žita u ovoj kategoriji ne sadrže mekinje, celo zrno ili ekspandirane proizvode od žita kao sastojke prisutne u najvećoj količini. Kategoriju određuju žitarice prisutne u najvećoj količini.
(7) Uključuje fine pekarske proizvode i pekarske prizvode: kolačiće, kekse, dvopek, pločice/barovi od žitarica, skonse (scones) - škotsko pecivo, vafle (korneti, oblande), krampete (crumpet) - male palačinke (čajni kolač) i džindžerbred (gingerbread), trajni slatki kolač i medenjaci kao i krekere, hrskavi (krisp - srisp) hleb - hrskave hlebne pločice od raži i drugih žitarica i zamene za hleb (kao što su hrskavi hlebni grisini). U ovoj kategoriji kreker je suvi biskvit (pečeni proizvod na bazi žitnog brašna), tj. slano pecivo sa sodom kao što su perece i slani štapići. Hrskave hlebne pločice uključuju hrskave hlebne pločice od svih vrsta žitarica, uključujući i njihove mešavine: na primer ražane, maco (matzo) - jevrejski bekvasni hrskavi hleb. Hrskavi (krisp - srisp) hleb je suvi ravni hleb koji se pravi od integralnih žitarica, integralnog brašna ili brašna od raži, pšenice i drugih žitarica ili njihovih mešavina, kao i od druge hrane. Hrskavi (krisp - srisp) hleb proizvodi se sa kvascem, kvasnim testom, fizičkim ili drugim postupcima. Vlažnost konačnog proizvoda ne prelazi 10 % (w/w). Džindžerbred (gingerbread), trajni slatki kolač i medenjaci se odnosi na veliku kategoriju finih pekarskih proizvoda, tipično aromatizovanih sa đumbirom, karanfilićem, muskatnim oraščićem ili cimetom, zaslađenim sa medom, šećerom ili melasom. Džindžerbred (gingerbread) trajni slatki kolač i medenjaci variraju, u rasponu od mekog, vlažnog kolača do proizvoda sličnog biskvitu od đumbira (proizvodi mogu imati specifična regionalna imena). Ne obuhvata proizvode kao što su: đevreci, krofne, mafini, torte, ekleri, kroasani, pirinčane galete, masni biskviti, uključujući galete i bakin kolač.
(*) Za mešavine pržene mlevene kafe i instant (rastvorljive) kafe i zamene za kafu na bazi mešavine žitarica i cikorije za nivo referentne vrednosti koja se primenjuje uzima se u obzir relativni odnos tih sastojaka u konačnom proizvodu.
MERE ZA UBLAŽAVANJE EFEKATA KOJE PRIMENJUJU SUBJEKTI U POSLOVANJU HRANOM KOJI PROIZVODE I STAVLJAJU NA TRŽIŠTE HRANU RIZIČNU ZA STVARANJE AKRILAMIDA (*)
Ako mere za ublažavanje efekata u ovom prilogu uključuju upotrebu prehrambenih aditiva, prehrambenih enzima i drugih supstanci, prehrambeni aditivi, prehrambeni enzimi i druge supstance upotrebljavaju se u skladu sa propisima kojima se uređuju prehrambeni aditivi, prehrambeni enzimi i arome.
I. MERE ZA PROIZVODE OD SIROVOG KROMPIRA
Izbor odgovarajućih sorti krompira
1. Subjekti u poslovanju hranom treba da identifikuju i koriste sorte krompira koje su odgovarajuće za vrstu proizvoda u kojima je sadržaj prekursora akrilamida, kao što su redukujući šećeri (fruktoza i glukoza) i asparagin, najniži s obzirom na regionalne uslove.
2. Subjekti u poslovanju hranom treba da koriste sorte krompira koje su skladištene u uslovima primenjivim za određenu sortu krompira i u periodu skladištenja koji je propisan za određenu sortu. Uskladišteni krompir upotrebljava se u okviru optimalnog perioda skladištenja.
3. Subjekti u poslovanju hranom treba da utvrde sorte krompira sa nižim potencijalom stvaranja akrilamida u toku gajenja, skladištenja i prerade hrane. Rezultati se dokumentuju.
Kriterijumi prihvatljivosti
1. Subjekti u poslovanju hranom u svojim merama, u pogledu snabdevanja krompirom, navode najveći zabeleženi sadržaj redukujućih šećera u krompiru, a takođe i maksimalne količine modrih, pegavih ili oštećenih krompira.
(*) Usklađeno sa Prilogom 1. Uredbe Komisije (EU) broj 2017/2158 od 20. novembra 2017. godine o uspostavljanju mera za ublažavanje efekata i nivoa referentnih vrednosti radi smanjenja prisustva akrilamida u hrani (Commission Regulation (EU) 2017/2158 of 20 November 2017 establishing mitigation measures and benchmark levels for the reduction of the presence of acrylamide in food).
2. Ako se navedeni sadržaj redukujućih šećera u krompiru i količina modrih, pegavih ili oštećenih krompira prekorače, subjekti u poslovanju hranom mogu prihvatiti snabdevanje krompirom tako što će navesti dodatne dostupne mere za ublažavanje efekata koje je potrebno sprovesti kako bi se osiguralo da prisutnost akrilamida u konačnom proizvodu bude najniža realno ostvariva ispod nivoa referentne vrednosti utvrđenih u Prilogu 2.
Skladištenje i prevoz krompira
1. U skladištima kojima subjekti u poslovanju hranom sami upravljaju:
- temperatura skladištenja treba da odgovara sorti krompira koji se skladišti i treba da bude viša od 6°C,
- nivo vlažnosti treba da bude takav da se povećanje sadržaja šećera u krompiru usled starenja svede na najmanju moguću meru,
- klijanje krompira koji je dugo uskladišten sprečava se odgovarajućim sredstvima za zaštitu bilja, ako je dozvoljeno,
- u toku skladištenja proverava se nivo redukujućih šećera u krompiru.
2. Za vreme berbe prate se redukujući šećeri u lotovima krompira.
3. Subjekti u poslovanju hranom navode uslove u toku prevoza krompira u pogledu temperature i trajanja, naročito ako su spoljne temperature znatno niže od temperaturnog režima koji se primenjuje u toku skladištenja, kako bi osigurali da temperatura u toku prevoza krompira ne bude niža od temperaturnog režima koji se primenjuje u toku skladištenja. Ti podaci se dokumentuju.
A) Mere za čips od krompira isečenog na listiće, prutiće i slične oblike
Receptura i postavljanje procesa
1. Subjekat u poslovanju hranom navodi temperaturu ulja za prženje na izlazu iz friteze za svaku vrstu proizvoda. Te temperature moraju biti što je moguće niže za određenu liniju i za određeni proizvod, u skladu sa standardima kvaliteta i bezbednosti hrane i uzimajući u obzir relevantne faktore kao što su proizvođač friteze, vrsta friteze, sorta krompira, ukupna suva materija, veličina krompira, uslovi gajenja, sadržaj šećera, uticaj sezone i ciljni sadržaj vlage u proizvodu.
2. Ako je temperatura ulja za prženje na izlazu iz friteze viša od 168°C zbog određenog proizvoda, oblikovanja ili tehnologije, subjekti u poslovanju hranom dostavljaju podatke kojima dokazuju da je nivo akrilamida u gotovom proizvodu najniži realno ostvarljiv, kao i da je ostvaren nivo referentne vrednosti utvrđen u Prilogu 2.
3. Za svaku vrstu proizvoda subjekti u poslovanju hranom navode najveći realno ostvarivi sadržaj vlage u proizvodu posle prženja za određenu proizvodnu liniju i za određeni proizvod, u skladu sa očekivanim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane i uzimajući u obzir relevantne faktore kao što su sorta krompira, uticaj sezone, veličina krtola i temperatura na izlazu iz friteze. Sadržaj vlage u proizvodu treba da bude manji od 1,0%.
4. Subjekti u poslovanju hranom posle prženja koriste trake (ručne i/ili optičko-elektronske) za razvrstavanje čipsa od krompira po bojama.
B) Mere za pomfrit i ostale proizvode od sečenog krompira prženih u dubokom ulju ili pečenih
Receptura i postavljanje procesa
1. Redukujući šećeri u krompiru ispituju se pre njegove upotrebe. Ispitivanje se može sprovesti kontrolnim prženjem uz upotrebu boja kao pokazatelja mogućeg velikog sadržaja redukujućeg šećera: indikativno ispitivanje prženjem 20-25 štapića iz sredine krompira koji se prže kako bi se uporedile boje prženih štapića krompira sa bojom štapića sa grafikona za ocenu boje, npr. sistem Munsell koji upotrebljava Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država, odnosno sa kalibracionih skica pojedinih proizvođača za male subjekte u poslovanju hranom. Konačna boja prženog proizvoda može se izmeriti i pomoću posebnih uređaja (npr. Agtron).
2. Subjekti u poslovanju hranom treba da uklone nezrele krtole koji imaju malu masu kada se potope u vodu i visoke nivoe redukujućih šećera. Te krtole se mogu ukloniti stavljanjem u rasol ili sličan rastvor u kojoj nezrele krtole plutaju ili prethodnim pranjem krompira kako bi se otkrile loše krtole.
3. Subjekti u poslovanju hranom moraju ukloniti previše tanke komadiće odmah posle rezanja kako bi se izbegla pojava zagorelih komada u konačnom pripremljenom proizvodu.
4. Subjekti u poslovanju hranom treba da blanširaju štapiće krompira kako bi uklonili deo redukujućih šećera sa spoljne strane štapića.
5. Subjekti u poslovanju hranom treba da prilagode sisteme blanširanja posebnim atributima kvaliteta ulaznih sirovina i oni treba da ostanu unutar granica specifikacije u pogledu boje gotovog proizvoda.
6. Subjekti u poslovanju hranom treba da spreče (enzimsku) promenu boje i tamnjenje proizvoda od krompira posle pripreme. To se može osigurati primenom dinatrijum difosfata (E450) kojim se i snižava pH-vrednost vode za ispiranje i sprečava reakcija koja dovodi do tamnjenja.
7. Treba izbegavati upotrebu redukujućih šećera kao sredstva za posmeđivanje. Mogu se koristiti samo ako je potrebno dosledno ostati u granicama specifikacije. Subjekti u poslovanju hranom kontrolišu finalni proizvod proverom njegove boje. Ako je to potrebno posle blanširanja, postizanje tražene boje konačnog proizvoda omogućava se kontrolisanim dodavanjem dekstroze. Kontrolisano dodavanje dekstroze posle blanširanja dovodi do nižih nivoa akrilamida u konačnom pripremljenom proizvodu čija je boja istovetna boji zapaženoj kod neblanširanih proizvoda koji sadrže samo prirodno nakupljene redukujuće šećere.
Informacije za krajnje korisnike
1. Subjekti u poslovanju hranom za krajnje korisnike na ambalaži i/ili putem drugih komunikacioih kanala navode preporučene metode pripreme u kojima navode vreme, temperaturu i količinu predviđenu za pećnicu/fritezu/tiganj. Način preporučene pripreme mora biti jasno prikazan potrošačima na svim pakovanjima proizvoda u skladu sa propisima kojima se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane.
Preporučene metode pripreme moraju biti u skladu sa potrebama kupca i zahtevima za profesionalne krajnje korisnike i potrebno ih je potvrditi za svaku vrstu proizvoda kako bi se osiguralo da proizvodi imaju optimalan senzorni kvalitet i najsvetliju prihvatljivu boju za navedenu metodu pripreme (npr. u fritezi, pećnici), kao i nastojanje da njihov nivo akrilamida bude niži od nivoa referentne vrednosti utvrđene u Prilogu 2.
Subjekti u poslovanju hranom treba da preporuče krajnjim korisnicima koji nisu potrošači da osobama koje rade sa hranom (npr. kuvarima) obezbede potrebne alate za osiguranje dobrih metoda pripreme i obezbede im kalibrisanu opremu (npr. vremenske prekidače, krivulje prženja, grafikone za ocenu boje (npr. sistem Munsell koji upotrebljava Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država) ili barem jasne fotografije sa ciljanim bojama konačnog proizvoda.
2. Konkretno, subjekti u poslovanju hranom treba da krajnjim korisnicima preporuče da:
- pri prženju održavaju temperaturu između 160°C i 175°C, a između 180°C i 220°C pri upotrebi pećnice (niža temperatura se može upotrebljavati kada je uključen ventilator),
- uređaj za kuvanje (npr. pećnica, friteza na vruć vazduh) prethodno zagreju na odgovarajuću temperaturu između 180°C i 220°C, u skladu sa uputstvom za pripremu koje se nalazi na pakovanju, u zavisnosti od specifikacija proizvoda i lokalnih zahteva,
- peku ili prže krompir dok ne dobije zlatnožutu boju,
- ne prepeku krompir,
- proizvode koji se pripremaju u pećnici okrenu posle 10 minuta ili po isteku polovine ukupnog vremena pripreme,
- slede preporučena uputstva proizvođača za pripremu,
- u slučaju pripreme manje količine krompira od one navedene na pakovanju, smanje vreme pripreme kako bi izbegli prekomerno smeđenje proizvoda,
- ne prepune korpicu za prženje, već je napune do oznake koja označava polovinu kako bi se izbeglo prekomerno upijanje ulja pri dužem vremenu prženja.
II. MERE ZA ČIPS PROIZVODE, PROIZVODE NA BAZI PELETA, FLIPS, EKSPANDIRANE PROIZVODE, KREKER I OSTALE PROIZVODE OD TESTA OD KROMPIRA
Sirovine
1. Subjekti u poslovanju hranom za svaki proizvod navode ciljane vrednosti za redukujuće šećere u sastojcima na bazi dehidriranog krompira.
2. Ciljane vrednosti redukujućih šećera u predmetnim proizvodima postavljaju se na najniži mogući nivo, uzimajući u obzir sve relevantne faktore u oblikovanju i proizvodnji gotovog proizvoda, kao što je količina sastojaka na bazi krompira u recepturi za proizvod, moguće dalje mere za ublažavanje efekata, dodatnu preradu testa, uticaj sezone i sadržaj vlage u gotovom proizvodu.
3. Ako je sadržaj redukujućih šećera veći od 1,5%, subjekti u poslovanju hranom dostavljaju podatke kojima se dokazuje da je nivo akrilamida u gotovom proizvodu najniži realno ostvariv ispod nivoa referentne vrednosti utvrđene u Prilogu 2.
Receptura i postavljanje procesa
1. Sastojci na bazi dehidriranog krompira analiziraju se pre nego što ih dobavljač ili korisnik upotrebi kako bi se dokazalo da sadržaj šećera ne prekoračuje utvrđeni nivo.
2. Ako sastojci na bazi dehidriranog krompira prekoračuju utvrđeni nivo šećera, subjekti u poslovanju hranom navode dodatne mere za ublažavanje efekata koje je potrebno sprovesti kako bi se osiguralo da je nivo akrilamida u konačnom proizvodu najniži realno ostvariv ispod nivoa referentne vrednosti utvrđene u Prilogu 2.
3. Subjekti u poslovanju hranom za svaki proizvod treba da preispitaju mogućnost delimične zamene sastojaka na bazi krompira sastojcima koji imaju manji potencijal za stvaranje akrilamida.
4. U sistemima koji se zasnivaju na mokrom testu, subjekti u poslovanju hranom uzimaju u obzir upotrebu sledećih supstanci (ako je to moguće i uzimajući u obzir da efekti smanjenja tih supstanci ne mogu biti sinergistički, što se posebno odnosi na upotrebu asparaginaze i snižavanje pH-vrednosti):
- asparaginaze,
- kiselina ili njihovih soli (radi snižavanja pH-vrednosti testa),
- kalcijumovih soli.
5. Ako se čips, grickalice ili krekeri od krompirovog testa prže, subjekti u poslovanju hranom za svaki proizvod određuju temperaturu ulja za prženje na izlazu iz friteze, kontrolišu te temperature i vode podatke kako bi dokazali sprovođenje kontrola.
6. Temperature ulja na izlazu iz friteze moraju biti što je moguće niže za određenu liniju i za određeni proizvod, u skladu sa propisanim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane i uzimajući u obzir relevantne faktore kao što su proizvođač friteze, vrsta friteze, sadržaj šećera i ciljni sadržaj vlage u proizvodu.
Ako je temperatura viša od 175°C na izlazu iz friteze, subjekti u poslovanju hranom dostavljaju podatke kojima dokazuju da je nivo akrilamida u gotovom proizvodu ispod nivoa referentne vrednosti utvrđene u Prilogu 2.
Napomena: većina proizvoda u obliku peleta prži se na temperaturama višim od 175°C zbog njihovog vrlo kratkog vremena prženja i temperatura potrebnih da bi se postiglo potrebno širenje i tekstura tih proizvoda.
7. Ako se čips, grickalice ili krekeri od krompirovog testa peku, subjekti u poslovanju hranom za svaki proizvod treba da odrede temperaturu pečenja na izlazu iz pećnice i vode podatke kako bi dokazali sprovođenje kontrola.
8. Temperature ulja na izlazu iz pećnice/kraju postupka sušenja moraju biti što je moguće niže za određenu liniju i za određeni proizvod, u skladu sa očekivanim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane i uzimajući u obzir relevantne faktore kao što su vrsta uređaja, sadržaj redukujućeg šećera u sirovom proizvodu i sadržaj vlage u proizvodu.
9. Ako je temperatura na kraju postupka pečenja/sušenja viša od 175°C, subjekti dostavljaju podatke kojima dokazuju da je nivo akrilamida u gotovom proizvodu ispod nivoa referentne vrednosti utvrđene u Prilogu 2.
10. Za svaki pojedinačni proizvod, subjekti u poslovanju hranom navode najveći realno ostvarivi sadržaj vlage u proizvodu posle prženja ili pečenja za određenu proizvodnu liniju i za određeni proizvod, u skladu sa standardima kvaliteta proizvoda i bezbednosti hrane i uzimajući u obzir temperaturu na izlazu iz friteze i temperaturu pečenja, odnosno sušenja. Sadržaj vlage u konačnom proizvodu treba da bude manji od 1,0%.
III. MERE ZA FINE PEKARSKE PROIZVODE
Mere za ublažavanje efekata primenjuju se na fine pekarske proizvode kao što su kolači, keks, dvopek, pločice od žitarica, slatke pogačice, korneti, vafli, čajni keks i medenjaci i na nezaslađene proizvode kao što su krekeri, hrskavi hleb i zamene za hleb. U ovoj kategoriji kreker je suvi keks (pečeni proizvod od brašna od žitarica), npr. slani krekeri, ražani crispy hleb i macot (maces).
Agronomija
U slučaju ugovorne poljoprivredne proizvodnje, u okviru koje proizvođači direktno dostavljaju svoje poljoprivredne proizvode subjektima u poslovanju hranom, subjekti u poslovanju hranom osiguravaju primenu sledećih zahteva kako bi se sprečili povećani nivoi asparagina u žitaricama:
- primenu pravila dobre poljoprivredne prakse u pogledu đubrenja, naročito da bi se održali ujednačeni nivoi sumpora u zemljištu i osigurala pravilna primena azota,
- primenu pravila dobre fitosanitarne prakse kako bi se osigurala primena dobre prakse u pogledu mera za zaštitu bilja radi sprečavanja gljivičnih infekcija.
Subjekti u poslovanju hranom sprovode kontrole kako bi proverili efikasnost primene prethodno navedenih zahteva.
Receptura i postavljanje procesa
Subjekti u poslovanju hranom u toku procesa proizvodnje sprovode sledeće mere za ublažavanje efekata:
1. za relevantne proizvode, razmatraju mogućnosti potpune ili delimične zamene amonijum hidrogenkarbonata sa alternativnim sredstvima za dizanje testa, kao što su:
- natrijum hidrogenkarbonat (soda bikarbona) i regulatori kiselosti,
- smanjenje količine sode bikarbone i dinatrijum difosfata, odnosno njihovu potpunu ili delimičnu zamenu sa organskim kiselinama ili njihovim jedinjenjima sa kalijumom.
U okviru tog razmatranja, osiguravaju da upotreba navedenih alternativnih agenasa za dizanje testa ne dovede do organoleptičikih promena (ukus, izgled, tekstura itd.) ili povećanja ukupnog sadržaja natrijuma koji bi uticali na identitet proizvoda i njegovo prihvatanje od strane potrošača;
2. u proizvodima čije oblikovanje to dozvoljava, zamenjuju fruktozu ili sastojke koji sadrže fruktozu (kao što su sirupi i med) glukozom ili neredukujućim šećerima kao što je saharoza i to posebno, ako je moguće, u recepturama koji sadrže amonijum bikarbonat i uzimajući u obzir činjenicu da zamena fruktoze ili ostalih redukujućih šećera može prouzrokovati izmenu identiteta proizvoda zbog gubitka ukusa i nastanka boje;
3. upotrebljavaju asparaginazu tamo gde je efikasna i ako je njena upotreba moguća radi smanjenja asparagina i smanjenja potencijala za formiranje akrilamida, uzimajući u obzir da upotreba asparaginaze ima ograničen ili nikakav efekat na nivoe akrilamida u recepturama sa visokim sadržajem masti, niskom vlagom ili visokim pH-vrednostima;
4. preispituju mogućnost delimične zamene (kada je to moguće s obzirom na karakteristike proizvoda) pšeničnog brašna drugim brašnom od žitarica, kao što je pirinač, uzimajući u obzir da će se svaka promena odraziti na postupak pečenja i organoleptička svojstva proizvoda i imajući u vidu da različite vrste žitarica sadrže različite nivoe asparagina (obično su nivoi asparagina najviši u raži, a potom opadajućim redosledom, u ovsu, pšenici, kukuruzu, a najniže su u pirinču);
5. uzimaju u obzir, u okviru procene rizika, uticaj sastojaka finih pekarskih proizvoda koji mogu prouzrokovati povećane nivoe akrilamida u konačnom proizvodu i upotrebljavaju sastojke koji nemaju takve efekte, a zadržavaju fizička i organoleptička svojstva (kao bademi pečeni na nižoj umesto na višoj temperaturi i suvo voće kao izvor fruktoze);
6. osiguravaju da dobavljači sastojaka koji su obrađeni toplotom i podložni nastajanju akrilamida sprovedu procenu rizika nastajanja akrilamida i odgovarajuće mere za ublažavanje efekata;
7. osiguravaju da promena proizvoda koja potiče od dobavljača u takvim slučajevima ne dovede do povećanih nivoa akrilamida;
8. razmatraju mogućnost, koliko je to moguće, dodavanja organskih kiselina u postupku proizvodnje ili smanjenja pH-vrednosti u kombinaciji sa ostalim merama za ublažavanje efekata i uzimajući u obzir da to može dovesti do organoleptičkih promena (slabije tamnjenje, promena ukusa).
Prerada
Subjekti u poslovanju hranom u proizvodnji finih pekarskih proizvoda preduzimaju sledeće mere za ublažavanje efekata i osiguravaju da preduzete mere budu u skladu sa karakteristikama proizvoda i zahtevima u pogledu bezbednosti hrane:
1. primenjuju ulazne parametre u pogledu toplote, odnosno kombinacije vremena i temperature kojom se najefikasnije ograničava nastajanje akrilamida i istovremeno ostvaruju ciljane karakteristike proizvoda;
2. povećavaju sadržaj vlage u konačnom proizvodu uzimajući u obzir postizanje ciljanog kvaliteta proizvoda, potreban rok trajanja proizvoda i standarde bezbednosti hrane;
3. proizvodi se peku dok ne postignu krajnju svetliju nijansu gotovog proizvoda kako bi se ostvario ciljani kvalitet proizvoda, potreban rok trajanja proizvoda i standardi bezbednosti hrane;
4. pri razvoju novih proizvoda, uzimaju u obzir veličinu i površinu određenog proizvoda u okviru svoje procene rizika, imajući u vidu da mala veličina proizvoda može dovesti do viših nivoa akrilamida zbog uticaja toplote;
5. s obzirom na to da se određeni sastojci koji se upotrebljavaju u proizvodnji finih pekarskih proizvoda mogu obraditi toplotom nekoliko puta (npr. proizvodi od prethodno prerađenih žitarica, jezgrasto voće, semenke, suvo voće itd.), prilagođavaju oblikovanje proizvoda i postupaka kako bi proizvod bio u skladu sa nivoima referentnih vrednosti akrilamida utvrđenim u Prilogu 2. Konkretnije, subjekti ne obrađuju ponovo zagorele proizvode;
6. za predmešavine proizvoda, koji se stavljaju na tržište da bi se pripremili kod kuće ili u ugostiteljskim objektima, subjekti u poslovanju hranom svojim kupcima obezbeđuju uputstva za pripremu kako bi osigurali da nivoi akrilamida u konačnim proizvodima budu najniže realno ostvarivi ispod nivoa referentnih vrednosti.
Agronomija
U slučaju ugovorne poljoprivredne proizvodnje, u okviru koje proizvođači direktno dostavljaju svoje poljoprivredne proizvode subjektima u poslovanju hranom, subjekti u poslovanju hranom osiguravaju primenu sledećih zahteva kako bi se sprečile povećani nivoi asparagina u žitaricama:
- primenu pravila dobre poljoprivredne prakse u pogledu đubrenja, naročito da bi se održali ujednačeni nivoi sumpora u zemljištu i osigurala pravilna primena azota,
- primenu pravila dobre fitosanitarne prakse kako bi se osigurala primena dobre prakse u pogledu mera za zaštitu bilja radi sprečavanja gljivičnih infekcija.
Subjekti u poslovanju hranom sprovode kontrole kako bi proverili efikasnost primene prethodno navedenih zahteva.
Receptura
1. S obzirom na to da proizvodi od kukuruza ili pirinča uglavnom imaju manje akrilamida od proizvoda pripremljenih od pšenice, raži, ovsa i ječma, subjekti u poslovanju hranom prema potrebi razmatraju upotrebu kukuruza i pirinča pri razvoju novih proizvoda uzimajući u obzir da će se svaka promena odraziti na postupak proizvodnje i organoleptička svojstva proizvoda.
2. Subjekti u poslovanju hranom kontrolišu stope dodavanja u trenutku dodavanja redukujućih šećera (npr. fruktoze i glukoze) i sastojaka koji sadrže redukujuće šećere (npr. med), uzimajući u obzir njihov uticaj na organoleptička svojstva i funkcionalnosti postupka (stvaranje nakupljanja povezivanjem), a koji mogu imati efekat prekursora za nastajanje akrilamida ako se dodaju pre faze toplotne obrade.
3. Subjekti u poslovanju hranom u okviru procene rizika u obzir uzimaju udeo akrilamida iz toplotom obrađenih, suvih sastojaka kao što su pečeno i tostirano jezgrasto voće i voće sušeno u pećnici i upotrebljavaju alternativne sastojke ako je izvesno da će zbog udela akrilamida njegov nivo u gotovom proizvodu biti iznad nivoa referentne vrednosti utvrđene u Prilogu 2.
4. Za sastojke koji su obrađeni toplotom i koji sadrže 150 μg/kg ili više, subjekti u poslovanju hranom preduzimaju sledeće mere:
- uspostavljaju registar takvih sastojaka,
- sprovode revizije i/ili analize dobavljača,
- osiguravaju da dobavljač ne napravi nikakve izmene takvih sastojaka kojima bi se povećali nivoi akrilamida.
5. Ako se žitarice nalaze u testu, a postupak proizvodnje omogućava dovoljno vremena, temperaturu i sadržaj vlage za smanjenje nivoa asparagina uz pomoć asparaginaze, subjekti u poslovanju hranom, ako je to neophodno, upotrebljavaju asparaginazu pod uslovom da nema štetnog uticaja na ukus ili rizik od rezidualne enzimske aktivnosti.
Prerada
Subjekti u poslovanju hranom u proizvodnji žita za doručak preduzimaju sledeće mere za ublažavanje efekata i osiguravaju da preduzete mere budu u skladu sa karakteristikama proizvoda i zahtevima u pogledu bezbednosti hrane:
1. utvrđuju ključne korake toplotne obrade u postupku proizvodnje u toku kojih nastaje akrilamid;
2. utvrđuju efikasnu kombinaciju temperature i vremena zagrevanja, s obzirom na to da viša temperatura i duže vreme zagrevanja dovode do viših nivoa akrilamida, kako bi nastajanje akrilamida sveli na najmanju moguću meru, a da ne ugroze ukus, teksturu, boju, bezbednost i rok trajanja proizvoda;
3. kako bi se izbeglo naglo povećanje akrilamida, kontrolišu temperaturu, vreme i stope unošenja, radi ostvarenja sledećeg najmanjeg mogućeg sadržaja vlage u konačnom proizvodu posle konačne toplotne obrade, uzimajući u obzir postizanje ciljanog kvaliteta proizvoda, potreban rok trajanja proizvoda i standarde bezbednosti hrane:
- tostirani proizvodi: 1 g/100 g za ekstrudirane proizvode, 1 g/100 g za proizvode pripremljene u serijama, 2 g/100 g za proizvode podvrgnute parenju i valjanju,
- direktno ekspandirani proizvodi: 0,8 g/100 g za ekstrudirane proizvode,
- pečeni proizvodi: 2 g/100 g za proizvode koji se kontinuirano peku,
- punjeni proizvodi: 2 g/100 g za ekstrudirane proizvode,
- ostalo sušenje: 1 g/100 g za proizvode pripremljene u serijama, a 0,8 g/100 g za ekspandirane proizvode.
Subjekti u poslovanju hranom mere sadržaj vlage i navode koncentraciju akrilamida u suvoj materiji kako bi se otklonila mogućnost zabune zbog promena sadržaja vlage;
4. procenjuju uticaj ponovne obrade na nivoe akrilamida i smanjuju ili uklanjaju ponovnu obradu jer je tim postupkom moguće proizvesti više nivoe akrilamida zbog višekratne izloženosti koracima toplotne obrade;
5. uspostavljaju postupke kao što su kontrole temperature i praćenje radi sprečavanja pojave zagorelih proizvoda.
Receptura
Subjekti u poslovanju hranom, u okviru procene rizika pri razmatranju sastava mešavine kafe u obzir uzimaju da proizvodi od zrna kafe vrste robusta obično imaju više nivoe akrilamida od proizvoda od zrna kafe vrste arabika.
Prerada
1. Subjekti u poslovanju hranom određuju ključne uslove prženja kako bi osigurali nastajanje najmanje mogućeg nivoa akrilamida u okviru ciljanog profila ukusa.
2. Kontrola uslova prženja uključuje se u preduslovni program (PRP) kao deo dobre proizvođačke prakse (DPP).
3. Ako je moguće i ako bi se time smanjila prisutnost akrilamida, subjekti u poslovanju hranom razmatraju upotrebu tretmana asparaginazom.
VI. MERE ZA ZAMENE ZA KAFU KOJE SADRŽE VIŠE OD 50% ŽITARICA
Agronomija
U slučaju ugovorne poljoprivredne proizvodnje, u okviru kojeg proizvođači direktno dostavljaju svoje poljoprivredne proizvode subjektima u poslovanju hranom, subjekti u poslovanju hranom osiguravaju primenu sledećih zahteva kako bi se sprečile povećani nivoi asparagina u žitaricama:
- primenu pravila dobre poljoprivredne prakse u pogledu đubrenja, naročito da bi se održali ujednačeni nivoi sumpora u zemljištu i osigurala pravilna primena azota,
- primenu pravila dobre fitosanitarne prakse kako bi se osigurala primena dobre prakse u pogledu mera za zaštitu bilja radi sprečavanja gljivičnih infekcija.
Subjekti u poslovanju hranom sprovode kontrole kako bi proverili efikasnost primene prethodno navedenih zahteva.
Receptura
1. S obzirom na to da proizvodi od kukuruza ili pirinča uglavnom imaju manje akrilamida od proizvoda pripremljenih od pšenice, raži, ovsa i ječma, subjekti u poslovanju hranom prema potrebi razmatraju upotrebu kukuruza i pirinča pri razvoju novih proizvoda uzimajući u obzir da će se svaka promena odraziti na postupak proizvodnje i organoleptička svojstva proizvoda.
2. Subjekti u poslovanju hranom kontrolišu stope dodavanja u trenutku dodavanja redukujućih šećera (npr. fruktoze i glukoze) i sastojaka koji sadrže redukujuće šećere (npr. med), uzimajući u obzir njihov uticaj na organoleptička svojstva i funkcionalnosti postupka (stvaranje nakupljanja povezivanjem), a koji mogu imati efekat prekursora za nastajanje akrilamida ako se dodaju pre faze toplotne obrade.
3. Ako se zamene za kafu ne rade isključivo na bazi žitarica, subjekti u poslovanju hranom, prema potrebi, upotrebljavaju druge sastojke koji dovode do nižih nivoa akrilamida posle prerade na visokoj temperaturi.
Prerada
1. Subjekti u poslovanju hranom određuju ključne uslove prženja kako bi osigurali nastajanje najmanje mogućeg nivoa akrilamida u okviru ciljanog profila ukusa.
2. Kontrola uslova prženja uključuje se u preduslovni program (PRP), kao deo dobre proizvođačke prakse (DPP).
VII. MERE ZA ZAMENE ZA KAFU KOJE SADRŽE VIŠE OD 50% CIKORIJE
Subjekti u poslovanju hranom kupuju samo sorte sa niskim nivoom asparagina i osiguravaju da u toku rasta cikorije nije bilo naknadne i prekomerne primene azota.
Receptura
Ako zamene za kafu nisu isključivo od cikorije, odnosno sadržaj cikorije je manji od 100% a veći od 50%, subjekti u poslovanju hranom dodaju druge sastojke, kao što su vlakna cikorije i pržene žitarice, jer su se oni pokazali efikasnim u smanjenju sadržaja akrilamida u konačnom proizvodu.
Prerada
1. Subjekti u poslovanju hranom određuju ključne uslove prženja kako bi osigurali nastajanje najmanjeg mogućeg nivoa akrilamida u okviru ciljanog profila ukusa.
2. Kontrola uslova prženja uključuje se u preduslovni program (PRP), kao deo dobre proizvođačke prakse (DPP).
Agronomija
U slučaju ugovorne poljoprivredne proizvodnje, u okviru kojeg proizvođači direktno dostavljaju svoje poljoprivredne proizvode subjektima u poslovanju hranom, subjekti u poslovanju hranom osiguravaju primenu sledećih zahteva kako bi se sprečile povećani nivoi asparagina u žitaricama:
- primenu pravila dobre poljoprivredne prakse u pogledu đubrenja, naročito da bi se održali ujednačeni nivoi sumpora u zemljištu i osigurala pravilna primena azota,
- primenu pravila dobre fitosanitarne prakse kako bi se osigurala primena dobre prakse u pogledu mera za zaštitu bilja radi sprečavanja gljivičnih infekcija.
Subjekti u poslovanju hranom sprovode kontrole kako bi proverili efikasnost primene prethodno navedenih zahteva.
Oblikovanje, prerada i zagrevanje proizvoda
1. Subjekti u poslovanju hranom osiguravaju da se hleb peče dok ne postigne krajnju svetliju nijansu kako bi se smanjilo nastajanje akrilamida, uzimajući u obzir oblikovanje pojedinačnog proizvoda i tehničke mogućnosti. Subjekti u poslovanju hranom produžavaju vreme dizanja testa, uzimajući u obzir oblikovanje i tehničke mogućnosti proizvoda.
2. Ako je moguće, subjekti u poslovanju hranom smanjuju ulaznu toplotnu snagu optimizacijom temperature i vremena pečenja.
3. Subjekti u poslovanju hranom osiguravaju uputstva za pečenje hleba koji se dovršava kod kuće, u prostorijama za odmrzavanje i završetak pečenja (eng. bake-off), trgovinama na malo ili ugostiteljskim objektima.
4. Ako je to spojivo sa oblikovanjem proizvoda i tehničkim mogućnostima, subjekti u poslovanju hranom zamenjuju sastojke koji imaju mogućnost podizanja nivoa akrilamida u konačnom proizvodu, primera radi jezgrastim voćem i semenkama, koji se peku na nižim umesto na višim temperaturama.
6. Subjekti u poslovanju hranom zamenjuju fruktozu glukozom, posebno u recepturama koji sadrže amonijum bikarbonat (E503), što je moguće više i ako to dopušta oblikovanje proizvoda. To podrazumeva, na primer, zamenu sirupa invertnog šećera i meda, koji sadrže visoke nivoe fruktoze, glukoznim sirupom.
7. U proizvodima sa malim sadržajem vlage subjekti u poslovanju hranom upotrebljavaju asparaginazu kako bi smanjili asparagin što je moguće više, uzimajući u obzir recepturu, sastojke, sadržaj vlage i postupak proizvodnje.
MERE ZA UBLAŽAVANJE EFEKATA KOJE PRIMENJUJU MALI SUBJEKTI U POSLOVANJU HRANOM (*)
1. Mere koje primenjuju subjekti u poslovanju hranom koji proizvode proizvode od krompira
Mere za pomfrit i ostale sečene proizvode od krompira (pržene u dubokom ulju)
Koriste se sorte krompira sa manjim sadržajem šećera, ako su dostupne i ako su, što je moguće više, kompatibilne sa željenim prehrambenim proizvodom. U tom smislu, treba konsultovati dobavljača za najbolje prilagođene sorte krompira.
Krompir se skladišti na temperaturi višoj od 6°C.
Pre postupka prženja
Osim za zamrznute proizvode od krompira kod kojih treba slediti uputstva za pripremu, za sirovi pomfrit preduzimaju se sledeće mere za smanjenje sadržaja šećera, ako su dostupne i ako su, što je moguće više, kompatibilne sa željenim prehrambenim proizvodom:
- pranje i natapanje u hladnoj vodi po mogućnosti od 30 minuta do dva sata i ispiranje štapića u čistoj vodi pre prženja,
- natapanje nekoliko minuta u hladnoj vodi i ispiranje štapića u čistoj vodi pre prženja,
- blanširanjem krompira, ako je moguće, jer se blanširanjem postižu niži nivoi akrilamida.
Mere pri prženju pomfrita ili ostalih proizvoda od krompira
Za prženje se koriste ulja i masti koje omogućavaju brže prženje i/ili prženje na nižim temperaturama. Od dobavljača ulja za prženje traži se savet za najprikladnija ulja i masti.
Temperature prženja moraju biti niže od 175°C, a u svakom slučaju najniže moguće s obzirom na zahteve u pogledu bezbednosti hrane.
Kvalitet ulja i masti za prženje održava se čestim uklanjanjem čestica i mrvica sa površine.
Za pripremu pomfrita subjekti u poslovanju hranom treba da upotrebljavaju dostupne vodiče za procenu boje koji sadrže smernice o optimalnoj kombinaciji boje i niskih nivoa akrilamida.
Vodič za procenu boje koji sadrži smernice o optimalnoj kombinaciji boje i niskih nivoa akrilamida treba vidljivo istaći u prostorijama za osoblje koje priprema hranu.
2. Mere koje primenjuju subjekti u poslovanju hranom koji proizvode hleb i fine pekarske proizvode
Subjekti u poslovanju hranom koji proizvode hleb i fine pekarske proizvode u postupku pečenja, ako je moguće i spojivo sa postupkom proizvodnje i higijenskim zahtevima, primenjuju sledeće mere za ublažavanje efekata:
- produženje vremena za dizanje testa,
- za proizvode sa malim sadržajem vlage određuje se optimalni sadržaj vlage u testu,
- snižava se temperatura pećnice i produžava se vreme pripreme.
(*) Usklađeno sa Prilogom 2. Uredbe Komisije (EU) broj 2017/2158 od 20. novembra 2017. godine o uspostavljanju mera za ublažavanje efekata i nivoa referentnih vrednosti radi smanjenja prisustva akrilamida u hrani (Commission Regulation (EU) 2017/2158 of 20 November 2017 establishing mitigation measures and benchmark levels for the reduction of the presence of acrylamide in food).
Proizvodi se peku dok ne postignu krajnju svetliju nijansu i izbegava se tamna boja pečene kore u slučaju da je tamna boja kore rezultat snažnog pečenja, a ne posebnog sastava ili prirode hleba koji uzrokuje tamnu koru.
Subjekti u poslovanju hranom osiguravaju da se pri pripremi sendviča oni tostiraju dok ne postignu optimalnu boju. Pri proizvodnji tih posebnih proizvoda treba koristiti vodič za procenu boje, ako je dostupan, koji sadrži smernice o optimalnoj kombinaciji boje i niskih nivoa akrilamida. Pri upotrebi pakovanog hleba ili pekarskih proizvoda koje je potrebno dovršiti, treba slediti uputstva za pripremu.
Prethodno navedeni vodič za procenu boje, koji sadrži smernice o optimalnoj kombinaciji boje i niskih nivoa akrilamida, treba vidljivo istaći u prostorijama za osoblje koje priprema određenu hranu.
MERE ZA UBLAŽAVANJE EFEKATA KOJE PRIMENJUJU OSTALI SUBJEKTI U POSLOVANJU HRANOM ZAJEDNO SA MERAMA ZA UBLAŽAVANJE EFEKATA IZ DELA A
Subjekti u poslovanju hranom prihvataju proizvode utvrđene u članu 8. stav 2. ovog pravilnika jedino od subjekata koji su sproveli sve mere za ublažavanje efekata utvrđene u Prilogu 3.
2. Mere za pomfrit i ostale sečene proizvode od krompira (pržene u dubokom ulju)
Subjekti u poslovanju hranom:
- slede uputstva o skladištenju proizvoda koje su dostavili subjekti u poslovanju hranom ili dobavljači, odnosno koje su predviđene u okviru relevantnih mera za ublažavanje efekata utvrđene u Prilogu 3,
- rade u skladu sa standardnim operativnim procedurama i sa kalibrisanim fritezama koje su opremljene kompjuterskim vremenskim prekidačima i programirane na standardne postavke (vreme - temperatura),
- prate nivoe akrilamida u gotovim proizvodima kako bi utvrdili da li su mere za ublažavanje efekata efikasne za održavanje nivoa akrilamida ispod nivoa referentne vrednosti.
Subjekti u poslovanju hranom prate nivoe akrilamida u gotovim proizvodima kako bi utvrdili da li su mere za ublažavanje efekata efikasne za održavanje nivoa akrilamida ispod nivoa referentne vrednosti.
Subjekti u poslovanju hranom osiguravaju da nivoi akrilamida u dostavljenoj kafi budu niži od nivoa referentne vrednosti utvrđene u Prilogu 2, uzimajući u obzir da to možda nije moguće za sve vrste kafe s obzirom na mešavinu i način prženja. U takvim slučajevima dobavljač prilaže obrazloženje.
ZAHTEVI U POGLEDU UZORKOVANJA I ISPITIVANJA RADI PRAĆENJA NIVOA AKRILAMIDA U HRANI (*)
1. ZAHTEVI U POGLEDU UZORKOVANJA
1.1. Uzorak treba da bude reprezentativan za uzorkovani lot/seriju.
(*) Usklađeno sa Prilogom 3. Uredbe Komisije (EU) broj 2017/2158 od 20. novembra 2017. godine o uspostavljanju mera za ublažavanje efekata i nivoa referentnih vrednosti radi smanjenja prisustva akrilamida u hrani (Commission Regulation (EU) 2017/2158 of 20 November 2017 establishing mitigation measures and benchmark levels for the reduction of the presence of acrylamide in food).
1.2. Subjekti u poslovanju hranom osiguravaju sprovođenje reprezentativnog uzorkovanja i analize svojih proizvoda u pogledu prisustva akrilamida, radi provere efikasnosti mera za ublažavanje efekata, tj. da li su nivoi akrilamida dosledno ispod nivoa referentnih vrednosti.
1.3. Subjekti u poslovanju hranom osiguravaju uzimanje reprezentativnog uzorka za svaku vrstu proizvoda radi analize koncentracije akrilamida. "Vrsta proizvoda" obuhvata grupe proizvoda sa istovetnim ili sličnim sastojcima, recepturama, postupcima i/ili kontrolnim postupcima ako oni mogu potencijalno uticati na nivoe akrilamida u gotovom proizvodu. U okviru programa praćenja kao prioriteti se postavljaju vrste proizvoda koji su pokazali potencijal za prekoračenje nivoa referentne vrednosti, a ako su ostvarive druge mere za ublažavanje efekata, programi treba da su zasnovani na riziku.
2. ZAHTEVI U POGLEDU ISPITIVANJA
2.1. Subjekti u poslovanju hranom treba da pruže dovoljno podataka kako bi omogućili procenu nivoa akrilamida i verovatnoće da bi ta vrsta proizvoda mogla prekoračiti nivo referentne vrednosti.
2.2. Uzorak se ispituje u laboratoriji koji učestvuje u odgovarajućim programima za ispitivanje osposobljenosti (koji su u skladu sa "Međunarodnim usaglašenim protokolom za proveru osposobljenosti (hemijskih) analitičkih laboratorija"(1) razvijenim pod pokroviteljstvom IUPAC/ISO/AOAC(2)) i koja koristi odobrene analitičke metode za detekciju i kvantifikaciju. Laboratorije treba da dokažu da imaju uspostavljene interne postupke za kontrolu kvaliteta. Za to kao primeri služe "Smernice IUPAC/ISO/AOAC o internoj kontroli kvaliteta u analitičkim hemijskim laboratorijima"(3).
Kad god je to moguće, istinitost ispitivanja se procenjuje tako da se u ispitivanje uključe sertifikovani referentni materijali.
2.3. Metoda koja se koristi za ispitivanje akrilamida treba da bude u skladu sa sledećim kriterijumima:
Parametar |
Kriterijum |
Primenljivost |
Hrana utvrđena u članu 8. stav 2. ovog pravilnika |
Specifičnost |
Bez matričnih ili spektralnih interferencija |
Slepi uzorci sa terena |
Manje od granica određivanja (LOD) |
Ponovljivost (RSDr) |
0,66 × RSDR dobijen uz pomoć (modifikovane) Horwitz-ove jednačine |
Reproduktivnost (RSDR) |
Dobijen uz pomoć (modifikovane) Horwitz-ove jednačine |
Prinos |
75-110% |
Granica određivanja (LOD) |
Tri desetine LOQ-a |
Granica kvantifikacije (LOQ) |
Za nivo referentne vrednosti < 125 μg/kg: ≤ dve petine nivoa referentne vrednosti (međutim, ne mora biti niža od 20 μg/kg) |
2.4. Ispitivanje akrilamida moguće je zameniti merenjem karakteristika proizvoda (npr. boje) ili parametara postupka uz uslov da se može dokazati statistička povezanost između karakteristike proizvoda ili parametara postupaka i nivoa akrilamida.
3.1. Subjekti u poslovanju hranom obavljaju uzorkovanje i ispitivanje barem jednom godišnje za proizvode sa poznatim nivoom akrilamida koji se uspešno kontroliše. Subjekti u poslovanju hranom sprovode češća uzorkovanja i ispitivanja proizvoda koji imaju potencijal za prekoračenje nivoa referentne vrednosti i oni treba da se zasnivaju na riziku, ako su izvodljive druge mere za ublažavanje efekata.
_______
(1) M. Thompson i ostali, Pure and Applied Chemistry, 2006, 78, 145-196.
(2) IUPAC - Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju (International Union of Pure and Applied Chemistry)
ISO - Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Organisation for Standardisation)
AOAC - Udruženje zvaničnih analitičkih hemičara (Association of Official Analytical Chemists)
(3) Uredili M. Thompson i R. Wood, Pure and Applied Chemistry, 1995, 67, 649-666.
3.2. Na osnovu te procene iz Odeljka 2. tačka 2.1. ovog priloga subjekti u poslovanju hranom određuju odgovarajuću učestalost ispitivanja za svaku vrstu proizvoda. Procena se ponavlja ako se proizvod ili postupak promeni na način koji bi mogao dovesti do promene nivoa akrilamida u gotovom proizvodu.
Ako rezultat ispitivanja, ispravljen u pogledu iskorišćenja, ali ne uzimajući u obzir mernu nesigurnost, pokaže da je proizvod prekoračio nivo referentne vrednosti ili sadrži viši nivo akrilamida od očekivanog (s obzirom na prethodna ispitivanja, ali niži od nivoa referentne vrednosti), subjekti u poslovanju hranom sprovode preispitivanje primenjenih mera za ublažavanje efekata i preduzimaju dodatne mere za ublažavanje efekata kako bi osigurali da nivo akrilamida u gotovom proizvodu bude ispod nivoa referentne vrednosti. To je potrebno dokazati sprovođenjem novog reprezentativnog uzorkovanja i ispitivanja posle uvođenja dodatnih mera za ublažavanje efekata.
5. INFORMISANJE NADLEŽNOG ORGANA
Subjekti u poslovanju hranom svake godine na zahtev stavljaju na raspolaganje nadležnom organu analitičke rezultate dobijene ispitivanjem i opise ispitivanih proizvoda. Pojedinosti o merama za ublažavanje efekata preduzetim radi smanjenja nivoa akrilamida ispod nivoa referentne vrednosti dostavljaju se za one proizvode koji prekoračuju nivo referentne vrednosti.