STRATEGIJA RAZVOJA STARTAP EKOSISTEMA REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD OD 2021. DO 2025. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 125/2021)

 

1. UVOD

Strategijom razvoja startap ekosistema Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine (u daljem tekstu: Strategija) utvrđuju se ciljevi i mere za razvoj startap ekosistema čija implementacija treba da rezultira ubrzanim razvojem startap ekosistema, podsticanjem inovacija u privredi Republike Srbije, kao i privrednim rastom zasnovanim na ekonomiji znanja.

Startapi su novoosnovani, inovativni privredni subjekti koji imaju potencijal brzog i velikog rasta. Kreiranjem inovacija koje doprinose transformaciji privrede i stvaranju novih radnih mesta, startapi povećavaju izvoz proizvoda sa visokom dodatom vrednošću i doprinose ekonomskom rastu. Uspostavljanjem javne politike razvoja startapa utiče se na broj i kvalitet startapa, ali i celog ekosistema koji se oko njih stvara.

U cilju ekonomskog jačanja Republike Srbije, podsticanje startap ekosistema je prepoznato kao jedan od prioriteta Vlade u periodu od 2021. do 2025. godine.

Opšti cilj ove strategije je ubrzani razvoj startap ekosistema do faze razvoja ekosistema u kojoj postoji između 800 i 1.200 startapa, i koji zbog svoje atraktivnosti privlači veliki broj talenata, odnosno iskusnih osnivača, investitora i mentora iz regiona i sveta koji podržavaju razvoj startap ideja u Republici Srbiji.

Posebni ciljevi Strategije su:

1. Podizanje startap preduzetničkog kapaciteta kroz obrazovne programe;

2. Unapređenje infrastrukturne i programske podrške startapima;

3. Unapređenje mehanizma finansiranja startapa;

4. Unapređenje uslova za poslovanje startapa;

5. Promocija startap kulture i globalne prepoznatljivosti ekosistema.

Predlagač strategije je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu: MPNTR). Nacrt strategije nastao je kao rezultat višemesečnog aktivnog rada članova Radne grupe koju je osnovala Vlada, među kojima su bili predstavnici Kabineta predsednika Vlade, relevantnih ministarstava, ključnih institucija, predstavnika organizacija podrške, privrede, finansijskih institucija, kao i drugih aktera važnih za ekosistem.

Pravni osnov za izradu Strategije je član 38. stav 1. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik PC", broj 30/18) kojim se propisuje da Vlada usvaja dokument javnih politika na republičkom nivou, kao i čl. 10. i 13. istog zakona kojima se određuju vrsta i sadržina dokumenta javne politike tj. Strategije.

Startapi imaju višestruki pozitivan uticaj na ekonomiju i društvo u kojem se osnivaju i razvijaju i polako postaju tvorci novih poslovnih modela 21. veka. Njihov razvoj donosi brojne prednosti ekonomiji i društvu jedne zemlje, na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.

Startapi predstavljaju posebnu vrstu inovativnih mikro, malih i srednjih preduzeća i posluju u uslovima visokog rizika. Kreiranjem novih tržišta ili disrupcijom na postojeće, startapi, kada postignu tržišni uspeh, čija se vrednost meri desetinama i stotinama miliona evra, predstavljaju nove pokretače razvoja.

Povećanje broja startapa stimuliše privredni rast, povećava izvoz i bruto domaći proizvod (BDP). Ako se uvaži pretpostavka da konkurencija dovodi do ekonomskog rasta i činjenica da su startapi najčešće inovativni subjekti sa proizvodima razvijenim za velika globalna tržišta, uviđa se koliko mogu imati snažan uticaj na ekonomski razvoj jedne zemlje.1 Proširujući spektar pionirskih proizvoda, usluga i poslovnih modela, startapi doprinose tehnološkom razvoju, utičući na kreiranje moderne ekonomije i inovativnih proizvoda dostupnih jednom društvu, otvarajući put za razvoj novih aktivnosti zasnovanih na modernim tehnologijama i inovativnim idejama.

Startapi stvaranjem novih tržišta generišu nove poslove, naročito za preduzetne, mlade i obrazovane ljude, a ulaganjem u startape kreira se ljudski kapital sa kompetencijama i veštinama potrebnim za modernu ekonomiju zasnovanu na znanju i inovacijama.

Svojom inovativnošću, startapi doprinose promociji zemlje i regiona. Sa ciljem kreiranja proizvoda za globalna tržišta oni promovišu domaći talenat u najrazličitijim industrijama širom sveta. Njihov razvoj je katalizator stvaranja povoljnog nacionalnog ekosistema, koji potom postaje magnet kako za domaće, tako i za strane investitore i talente.

Startapi uglavnom koriste visokotehnološke inovacije da bi stvorili proizvode i usluge koji su novi na globalnom nivou što uključuje nanotehnologiju, biotehnologiju, računarstvo ili telekomunikacije i time doprinose povezivanju nauke i privrede. Vremenom se otvaraju i nove mogućnosti za iskorišćavanje inovacija koje kreiraju startapi, imajući u vidu da revolucija informacionih tehnologija (u daljem tekstu: IT) seže dalje od digitalnog sektora i ima kapacitet da transformiše i tradicionalne industrije, kao što su proizvodnja, zdravstvo, maloprodaja i transport. Startapi time doprinose stvaranju novih industrija i novih radnih mesta koja će zameniti ona koja su uzdrmana globalizacijom i tehnologijama2.

Time što kreiraju inovacije koje mogu snažno doprineti transformaciji jedne privrede i stvaranju radnih mesta potrebnih za razvoj ekonomije zasnovane na znanju, startapi povećavaju izvoz proizvoda sa visokom dodatom vrednošću i doprinose ekonomskom rastu, što dovodi do zaključka da su startapi nesporna poluga državnog razvoja i da bi država trebalo da kreira javne politike koje mogu snažno uticati na broj i kvalitet startapa, ali i celog ekosistema koji se oko njih stvara.

Kada je u pitanju startap ekosistem Republike Srbije, prema podacima Startap Džinoma3 (engl. Startup Genome) iz 2020. godine, vrednost startap ekosistema u Beogradu i Novom Sadu je procenjena na 434 miliona evra. Međutim, ova vrednost izračunata je na osnovu javno dostupnih podataka koji ne uzimaju u obzir samofinansirane startape, kao ni investicije i izlaze koji nisu javno objavljeni. Prema njihovom zapažanju procenjena vrednost bi mogla biti i do tri puta viša od navedene. Iako se razvoj beogradskog i novosadskog startap ekosistema nalazi u fazi aktivacije4, pokazao se značajan rast u periodu od 2018. do 2020. godine, a prema istraživanju naš ekosistem se rangira u prvih pet startap ekosistema u fazi aktivacije prema stopi rasta. Većina startapa u Republici Srbiji je skoncentrisana u Beogradu (71%), zatim u Novom Sadu (15%) i Nišu (4%). Sa 200-400 startapa, Beograd i Novi Sad su u rangu sa prosečnim brojem startapa u ekosistemima poput Berlina i Tel Aviva. Međutim, evidentno je da postoji veliki prostor za unapređenje promocije i podrške razvoju startap ekosistema u drugim regionima Republike Srbije kako bi se ispunio pun potencijal razvoja.

U cilju ekonomskog jačanja Republike Srbije, stimulacija startap ekosistema je prepoznata kao jedan od prioriteta Vlade u periodu od 2021. do 2025. godine5. Da bi se postigao zacrtani cilj u pogledu nelinearnog ubrzanog prelaska startap ekosistema iz faze aktivacije u sledeću fazu životnog ciklusa, fazu globalizacije, Vlada se usvajanjem Strategije fokusira na dva ključna cilja: (1) podizanje broja startapa i (2) povećanje kvaliteta startapa. Kreiranjem većeg broja startapa višeg kvaliteta, odnosno većeg potencijala, kreiraće se dovoljni broj prilika za privatne investitore čije bi aktivno učešće u ekosistemu obezbedilo dalju održivost ekosistema koja bi bila podržana merama Vlade, ali i aktivnostima privatnog sektora.

Ova strategija se donosi da bi se različite pojedinačne inicijative u okviru ekosistema uskladile u delovanju i da bi se osigurao strateški i sistemski pristup delovanju javnih institucija u cilju podrške kreiranju okruženja koje će startapima u različitim fazama razvoja podelom rizika, deljenjem znanja i pristupom informacijama i finansiranju olakšati poslovanje i stvoriti nove prilike.

Prilikom izrade Strategije razmatrane su i druge opcije kojima bi se značaj oblasti startap ekosistema mogao prepoznati i podržati. Zbog višestrukog pozitivnog uticaja na ekonomiju i društvo u kojem se osnivaju i razvijaju startapi, prepoznata je potreba za postojanjem posebnog strateškog dokumenta koji uređuje ovu oblast i prema kome će i ostali akti biti usaglašavani. Tako da je i jedna od mera ove strategije i usvajanje novog Zakona o inovacionoj delatnosti u kojoj će i startap biti prepoznat kao inovativni subjekt.

Dana 5. februara 2021. godine Vlada je Odlukom6 obrazovala Radnu grupu za izradu Predloga strategije razvoja startap ekosistema Republike Srbije od 2021. do 2025. godine. Predlagač Strategije je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Radna grupa je sastavljena od predstavnika: Kabineta predsednika Vlade, relevantnih ministarstava, Narodne banke Srbije, ključnih institucija (Republički sekretarijat za javne politike, Fond za inovacionu delatnost, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Agencija za finansiranje i osiguranje izvoza Republike Srbije, Naučno-tehnološki park Beograd, Naučno-tehnološki park Čačak, Naučno-tehnološki park Novi Sad, Naučno-tehnološki park Niš, predstavnika organizacija podrške (Vojvođanski IKT Klaster, Niški klaster naprednih tehnologija, Zrenjaninski IKT klaster, Subotički IT klaster, IKT klaster Centralne Srbije, IKT Mreža Serbian Venture Network, Srpska blokčejn inicijativa, Serbian Entrepreneurs, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, Inicijativa "Digitalna Srbija", Privredna komora Srbije, ICT Hub, Impact Hub), privrede, finansijskih institucija (Svetska banka), kao i drugih aktera važnih za ekosistem (Netokracija, South Central Ventures).

_______
1 Acs J, Zoltan. Armington, Cathrine. Endogenous Growth and Entrepreneurial Activity in Cities. Center for Economic Studies. 2003.
2 Mandel, Michael. How the Startup Economy is Spreading Across the Country - and How It Can Be Accelerated, Progessive Policy Institute. 2017.
3 Startap Džinom, Globalni izveštaj o startap ekosistemima.
4 Videti str. 15-17.
5 Program Vlade - kandidata za predsednika Vlade Ane Brnabić, Narodna skupština, 28. oktobra 2020. Godine.
6 Odluka o obrazovanju Radne grupe za izradu Predloga strategije razvoja startap ekosistema Republike Srbije od 2021. do 2025. godine, 05 broj 02-1087/2021 ("Službeni glasnik RS", broj 9 od 5. februara 2021. godine).

2. POJMOVI VEZANI ZA STARTAPE I STARTAP EKOSISTEM KORIŠĆENI U OVOJ STRATEGIJI

Startap tim je skup fizičkih lica koji razvija inovativni proizvod koji demonstrira potencijal velikog i brzog poslovnog rasta na globalnom tržištu. Startap tim nije registrovan kao privredni subjekt u odgovarajućem registru. Startap timovi koji se registruju kao privredni subjekti postaju startap u punom značenju tog pojma.

Startap je novoosnovani, inovativni privredni subjekt7 koji obavlja inovacionu delatnost i ima potencijal brzog i velikog rasta.

Kriterijum novoosnovanosti se, u kontekstu Strategije, određuje tako da je novoosnovani subjekt onaj od čijeg osnivanja nije prošlo više od deset godina. Ovakav kriterijum kreiran je sa ciljem da podrškom obuhvati startape koji relativno dugo razvijaju svoj proizvod ili uslugu8.

Kriterijum inovativnosti i potencijala brzog i velikog rasta posmatra se na tri alternativna načina gde bi se startapom smatrao novoosnovani privredni subjekt:

- koji putem potvrde nezavisnog eksperta demonstrira potencijal da u doglednoj budućnosti razvije proizvod, uslugu ili proces koji je nov ili značajno unapređen u poređenju sa najboljim trenutno dostupnim rešenjem u svojoj industriji, i koji sa sobom nosi rizik od tehnološkog ili tržišnog neuspeha,

- kod kog troškovi istraživanja i razvoja čine najmanje 10% ukupnih rashoda, ili

- koji je nosilac nekog od prava intelektualne svojine ili drugog intelektualnog dobra, ili korisnik licence prava intelektualne svojine ili drugog intelektualnog dobra, koje je neposredno povezano sa inovacionom delatnošću koju obavlja.

Pomenuti kriterijumi novoosnovanosti, inovativnosti, potencijala rasta i rizika od neuspeha su ključne karakteristike koje izdvajaju startap u odnosu na ostala mikro, mala i srednja preduzeća.

Jednorog je međunarodno prepoznat izraz za startap čija je procenjena vrednost viša od milijardu evra.

Startap ekosistem je okruženje u kojem se razvijaju startapi, a koji čine pojedinci, timovi, startapi u različitim fazama razvoja i različiti tipovi organizacija i institucija koje uzajamno deluju kao sistem da kreiraju i ubrzaju razvoj novih startapa.

Činioci ekosistema su i: univerziteti, naučno-istraživačke organizacije, finansijske institucije i organizacije, organizacije podrške, predstavnici privrede i državne organizacije koje kreiraju politike i programe.

_____
7 Privredno društvo ili preduzetnik.
8 Startapi koji se bave istraživanjem i razvojem u oblastima poput biologije, hemije, elektronike, medicine, poljoprivrede i sl. često zbog prirode svog proizvoda zahtevaju period od nekoliko godina da dokažu koncept na kojem rade, i u prvih nekoliko godina ne mogu generisati prihode.

FAZE ŽIVOTNOG CIKLUSA STARTAP EKOSISTEMA
(prema metodologiji Startap Džinoma)

Faza aktivacije se odnosi na ekosistem sa ograničenim startap iskustvom (uključujući know-how osnivača, investitora i mentora, donosioce odluka, kao i šire zajednice koja podržava razvoj startapa) u kojem se razvija relativno mali broj startapa i koji se suočava sa izazovima poput odliva talenata i resursa ka ekosistemima koji se nalaze u kasnijim fazama životnog ciklusa ekosistema.

Faza globalizacije sledi nakon faze aktivacije, kada dođe do generisanja dovoljno kolektivnog znanja i iskustva koje rezultira većim brojem startapa (u zavisnosti od populacije broj varira između 800 i 1.200, ali nije striktno definisan). U ovoj fazi dolazi do nekoliko ključnih "okidača" koji služe kao katalizatori razvoja ekosistema, a oni obuhvataju: seriju izlaza iz investicije većih od 100 miliona evra i privlačenje većeg broja resursa (talenata, investitora, mentora, itd.) iz drugih ekosistema. Međutim, u fazi globalizacije i dalje dolazi do odliva domaćih talenata u ekosisteme na višem stupnju razvoja.

Faza ekspanzije nastupa kada startap ekosistem broji više od 2.000 lokalnih startapa (u zavisnosti od veličine populacije), postoji niz globalno impresivnih jednoroga i izlaza iznad milijardu evra (veći u vodećim zemljama) koji dovode do privlačenja globalnih resursa.

Faza integracije je finalna faza razvoja startap ekosistema u kojem broj startapa prevazilazi 3.000, a globalno privlačenje resursa dovodi do visoke i samoodržive globalne povezanosti i protoka znanja u ekosistemu.

Inkubatorski program je koncept koji obuhvata široku paletu podrške startap timovima i startapima u vidu aktivnosti koje su kreirane tako da podrže začetak i rast startapa kroz učenje o poslovnim procesima i mogućnostima. U procesu inkubacije startapi oblikuju svoje ideje i procese, razvijaju tim i u određenoj meri umanjuju rizik od neuspeha svog preduzetničkog poduhvata za kasnije investitore. Primarna uloga i cilj inkubatorskih programa je da kroz set usluga podstiču kreiranje uspešnih startapa sa težnjom da isti pri napuštanju inkubatora budu finansijski likvidni i samoodrživi.

Akceleratorski program je kratak intenzivan program čiji je koncept kreiran za startape koji su prešli najraniju fazu razvoja, u većini slučajeva već imaju kreiran minimalno održivi proizvod (engl. minimum viable product) koji je na neki način procenjen i koji im pruža podršku prilikom testiranja tržišta, razvoja poslovnog modela, pripreme za investitore i slično. Akceleratorski programi uglavnom imaju strože kriterijume selekcije od inkubatorskih, precizan rok trajanja i fokusiraju se na rast startapa od čijeg uspeha i sami mogu zaraditi kroz sticanje udela u startapima u programu ili naplatom procenta od uspešnih investicija u startap. Akceleratori su ključni za razvoj ekosistema jer pripremaju startape za rast i prezentaciju investitorima što olakšava ulazak na nova tržišta i podizanje investicije.

Spinof (engl. spin-off) je startap koji je osnovalo postojeće pravno lice sa ciljem komercijalne eksploatacije inovacija. Spinof naučnoistraživačke organizacije jeste startap osnovan sa ciljem komercijalne eksploatacije inovacija proisteklih iz naučnoistraživačkog rada.

Naučno-tehnološki park je privredno društvo čiji je cilj podsticanje ekonomskog razvoja kroz promociju i razvoj inovacione delatnosti putem stimulacije i upravljanja tokovima znanja i tehnologija između univerziteta, naučnoistraživačkih organizacija, privrednih subjekata i tržišta, kao i putem olakšavanja kreiranja i rasta inovativnih privrednih subjekata kroz programe inkubacije i podršku formiranju spinofova. Naučno-tehnološki park pruža i druge usluge sa ciljem podsticanja inovacione delatnosti.

Poslovni anđeli su investitori u inovacionu delatnost, koji u startap ulažu finansijska sredstva. Oni su pojedinačni investitori koji odlučuju da deo svoje imovine usmere prema startap kompanijama, kao vrstu sopstvene investicije. Pored obezbeđivanja sredstava u najranijim fazama razvoja, poslovni anđeli dodatno mogu doprineti startapima kroz aktivno učešće u njihovom razvoju.

U kontekstu ove strategije, poslovni anđeo je fizičko lice koje ulaže sredstva u iznosu većem od 5.000 evra u kapital startapa, a koje pored finansijskih sredstava može da ulaže i sopstveno znanje, iskustvo i mrežu kontakata radi pružanja podrške razvoju startapa, ali u startapu nije zaposleno niti angažovano sa punim radnim vremenom.

Fond preduzetničkog kapitala (engl. venture capital fund) je alternativni investicioni fond sa privatnom ponudom čija se imovina pretežno ulaže u privredne subjekte koji su novoosnovani ili su u početnim fazama poslovanja, a pokazuju potencijal za rast i širenje poslovanja. Fondovi preduzetničkog kapitala ulažu sredstva u udele visokoinovativnih kompanija sa velikim potencijalnom rasta.

Fondovi preduzetničkog kapitala su profesionalni, institucionalni investitori u startape. Primamljivost ulaganja u fondove rizičnog kapitala leži u potencijalu veoma velikog povraćaja investicije u slučaju prodaje startapa u kasnijim fazama.

Prodaja startapa9 (u daljem tekstu - izlaz; engl. exit) je naziv za postupak prodaje ili unovčavanja kapitala u startapu od strane osnivača, odnosno investitora (individualnog ili fonda preduzetničkog kapitala). Izlaz iz investicije može se dogoditi na više načina, od kojih su neki:

- spajanje ili pripajanje,

- prodaja udela u privrednom društvu (engl. share deal),

- prodaja pojedinih ili svih imovinskih prava privrednog društva, npr. prodaja prava intelektualne svojine (engl. asset deal),

- inicijalna javna ponuda (izlazak na berzu).

Pojava izlaza iz investicija je od izuzetnog značaja za razvoj startap ekosistema jer omogućava povrat od investicija investicionim fondovima i individualnim investitorima i time stvara prostor za ponovne investicije u nove kompanije.

GovTech predstavlja primenu novih tehnologija i poslovnih modela predvođenu partnerstvom sa startapima i inovativnim tehnološkim kompanijama radi usvajanja novih tehnoloških rešenja i pružanja usluga u državnom sektoru.

______
9 Prodaja celog ili značajnog dela startapa.

3. VEZA SA POSTOJEĆIM PLANSKIM DOKUMENTIMA I PRAVNIM OKVIROM

Strategija je međusektorska i prilikom njene izrade vršeno je usklađivanje sa drugim planskim dokumentima, kao i sa važećim zakonodavnim okvirom.

Republika Srbija je u prethodnom periodu preduzela niz zakonodavnih aktivnosti za unapređenje opšteg okvira za poslovanje startapa. Od onih koje su posebno značajne za razvoj startap ekosistema izdvajaju se poreske olakšice, donošenje posebnog zakona kojim se reguliše osnivanje i rad fondova preduzetničkog kapitala kao institucionalnih investitora u startape, fleksibilna rešenja koja omogućavaju testiranje inovacija, izmene Zakona o privrednim društvima koje se odnose na uvođenje posebnog finansijskog instrumenta koji se odnosi na pravo na sticanje sopstvenog udela u društvu, izmene zakona iz oblasti intelektualne svojine, kao i donošenje Zakona o digitalnoj imovini.

3.1. Zakonski okvir

3.1.1. Zakon o inovacionoj delatnosti

Zakonom o inovacionoj delatnosti ("Službeni glasnik RS", br. 110/05, 18/10 i 55/13) su uređena osnovna načela, ciljevi i organizacija primene naučnih saznanja, tehničkih i tehnoloških znanja, inventivnosti i pronalazaštva, u funkciji stvaranja i realizacije, u odnosu na postojeću tehničko-tehnološku osnovu, novih i poboljšanih proizvoda, procesa i usluga kao i načini finansiranja inovacione delatnosti. Ovim zakonom uspostavljen je Fond za inovacionu delatnost, koji podržava inovativno preduzetništvo u ranoj fazi razvoja, i koji predstavlja jedan od mehanizama državne podrške za razvoj startap ekosistema u Republici Srbiji.

3.1.2. Zakon o privrednim društvima

Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21) kao sistemski zakon uređuje pravni položaj privrednih društava i drugih oblika organizovanja, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, pravo na sticanje sopstvenog udela, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika. Time se ovim zakonom uspostavlja pravni okvir za formu osnivanja i poslovanja startapa.

3.1.3. Zakon o digitalnoj imovini

Zakonom o digitalnoj imovini ("Službeni glasnik RS", broj 153/20) kreirana je mogućnost prikupljanja sredstava za razvoj inovativnih projekata i finansiranje startapa putem izdavanja digitalnih tokena, kao poseban način grupnog finansiranja korišćenjem blokčejn tehnologije. Na taj način uspostavljen je pravni osnov za alternativni izvor finansiranja, kao i dodatne prilike za startape koji se bave razvojem finansijskih proizvoda i usluga baziranih na blokčejn tehnologiji.

3.1.4. Zakon o alternativnim investicionim fondovima

Donošenjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", broj 73/19), stvorili su se uslovi za razvijanje fondova preduzetničkog kapitala (engl. venture capitalfunds) i fondova privatnog kapitala (engl. private equityfunds) koji predstavljaju efikasan način finansiranja startapa. Osnivanjem ovakvih fondova otvaraju se do sada nedostupni alternativni načini finansiranja, što će doprineti razvoju startap ekosistema u Republici Srbiji.

3.1.5. Zakon o kontroli državne pomoći

Zakon o kontroli državne pomoći ("Službeni glasnik RS", broj 73/19) uspostavlja sveobuhvatan set pravila za dodelu državne pomoći, uključujući i onu koja se dodeljuje startapima. Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći ("Službeni glasnik RS", br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/13, 97/13, 119/14, 23/21 - dr. propis, 23/21 - dr. propis, 62/21 - dr. propis, 62/21 - dr. propis, 62/21 - dr. propis, 99/21 - dr. propis i 99/21 - dr. propis), uređen je, pored ostalog, način dodele državne pomoći za istraživanje, razvoj i inovacije, kao i državna pomoć koja se dodeljuje u cilju otklanjanja tržišnih nedostataka na tržištu rizičnog kapitala. Takođe, propisani su i uslovi pod kojima državna pomoć može da se dodeli novoosnovanim inovativnim privrednim subjektima.

3.1.6. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

Među ciljevima Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 27/18 - dr. zakon, 10/19 i 6/20) pored ostalih, navedeno je i razvijanje ključnih kompetencija za celoživotno učenje, međupredmetnih kompetencija i stručnih kompetencija u skladu sa zahtevima zanimanja, potrebama tržišta rada i razvojem savremene nauke i tehnologije. Među ključnim kompetencijama za celoživotno učenje nalazi se i kompetencija koja podrazumeva samopouzdano i kritično korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija za rad, odmor i komunikaciju, kao i osećaj za inicijativu i preduzetništvo i sposobnost da se ideje pretvore u akciju kroz kreativnost, inovativnost i preuzimanje rizika, kao i sposobnost za planiranje i upravljanje projektima. Kod opštih međupredmetnih kompetencija za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja, pored digitalne kompetencije prepoznati su i rad sa podacima i informacijama i preduzimljivost i preduzetnička kompetencija. Navedene kompetencije su prepoznate i u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon i 10/19) i Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", br. 55/13, 101/17, 27/18 - dr. zakon, 6/20 i 52/21).

3.1.7. Zakon o visokom obrazovanju

U Zakonu o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 73/18, 67/19, 6/20 - dr. zakon, 6/20 - dr. zakon, 11/21 - autentično tumačenje, 67/21 - dr. zakon i 67/21) u okviru naučnoistraživačkog rada visokoškolskih ustanova, propisano je da u cilju komercijalizacije rezultata naučnoistraživačkog ili umetničkog rada univerzitet, odnosno druga visokoškolska ustanova može biti osnivač naučnih instituta, inovacionih centara, centara izuzetnih vrednosti, centra za transfer tehnologija, poslovno-tehnološkog inkubatora, naučno-tehnološkog parka i drugih organizacija za obavljanje inovacione delatnosti i pružanje infrastrukturne podrške za razvoj inovacija i komercijalizaciju rezultata istraživanja.

3.1.8. Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju

U Zakonu o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 66/19), kao jedan od ciljeva dualnog modela u visokom obrazovanju prepoznato je razvijanje preduzimljivosti, inovativnosti i kreativnosti svakog pojedinca radi njegovog profesionalnog i karijernog razvoja.

3.1.9. Zakon o nauci i istraživanjima

U Zakonu o nauci i istraživanjima ("Službeni glasnik RS", broj 49/19), među ciljevima realizacije naučno-istraživačke delatnosti, predviđena je podrška stvaranju inovacija za privredu, transferu tehnologija i jačanju inženjerskih kapaciteta, sa ciljem stvaranja komparativnih prednosti na globalnom tržištu kao i promocija preduzetništva.

3.1.10. Zakon o porezu na dobit pravnih lica

Zakonom o porezu na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02 - dr. zakon, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 - dr. zakon, 142/14, 91/15 - autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20 i 118/21) propisani su poreski podsticaji za privredne subjekte koji obavljaju inovacionu delatnost. Troškovi koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem mogu se priznati kao rashod u poreskom bilansu u dvostruko uvećanom iznosu.

Pored toga, omogućena su izuzimanja kvalifikovanih prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica za prihode pravnih lica od intelektualne svojine stvorene u Republici Srbiji - Pravilnik o uslovima i načinu izuzimanja kvalifikovanih prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", broj 50/19). Naime, radi se o poreskom podsticaju za startape koji je predviđen članom 25b Zakona o porezu na dobit pravnih lica, a prema kojem se kvalifikovani prihod, koji ostvari obveznik, nosilac autorskog ili srodnog prava, po osnovu naknade za iskorišćavanje deponovanog autorskog dela ili predmeta srodnog prava, osim naknade za prenos autorskog ili srodnog prava u celini, može, ukoliko se za to obveznik opredeli, izuzeti iz poreske osnovice u iznosu od 80% tako ostvarenog prihoda. Ovaj režim obuhvata sve vrste prihoda od ključnih oblika intelektualne svojine (npr. patenti, softver). Upravo je ovakav poreski tretman pravnih lica koja razvijaju inovativna rešenja prema Izveštaju prepoznat kao jedna od ključnih prednosti srpskog startap ekosistema.

Kada su u pitanju poreski podsticaji za investiranje u startape, Zakonom o porezu na dobit pravnih lica je predviđeno da pravna lica koja izvrše ulaganje u kapital novoosnovanog privrednog društva koje obavlja inovacionu delatnost imaju pravo na poreski kredit od 30% od ukupnog iznosa.

3.1.11. Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

Zakonom o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 - ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - US, 93/12, 114/12 - US, 47/13, 48/13 - ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 - dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20 i 44/21) i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 - dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20 i 44/21) propisano je oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa za poslodavce - novoosnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 86/19), sa početkom primene od 1. marta 2020. godine, omogućeno je da novoosnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost koriste oslobođenje od poreza i doprinosa po osnovu zarada osnivača koji su zaposleni u tom privrednom društvu, za mesečnu zaradu do 150.000 dinara, koje su isplaćene u periodu od 36 meseci od dana osnivanja privrednog društva.

Kako startapi često na domaćem tržištu rada nisu u prilici da pronađu lica sa odgovarajućim kompetencijama i veštinama, izuzetno je značajno postojanje podsticajnog okvira za privlačenje talenata sa inostranih tržišta. Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje uređena je olakšica kod zapošljavanja novonastanjenih lica - povratnika i stranaca koji imaju posebno stručno obrazovanje i koje je teško naći na domaćem tržištu rada, koja se ostvaruje kao umanjenje za 70% osnovice poreza i doprinosa po osnovu njihove zarade, za period od pet godina.

Kada su u pitanju investicije u startape putem ulaganja u fondove preduzetničkog kapitala, Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da se obvezniku koji izvrši ulaganje u alternativni investicioni fond, odnosno u kupovinu investicione jedinice alternativnog investicionog fonda, priznaje pravo na poreski kredit na račun godišnjeg poreza na dohodak građana najviše do 50% ulaganja izvršenog u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje godišnji porez na dohodak građana. Ovakav podsticaj mogu da koriste tzv. poslovni anđeli ukoliko ulažu u fondove preduzetničkog kapitala osnovane u Republici Srbiji.

3.1.12. Zakon o deviznom poslovanju

Zakon o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 31/11, 119/12, 139/14 i 30/18) uređuje platni promet sa inostranstvom, a startapi su u svom poslovanju dominantno okrenuti prema stranim tržištima i često sarađuju sa nerezidentima.

3.1.13. Zakoni iz oblasti intelektualne svojine

Kako startapi po pravilu rade na razvoju visokoinovativnih proizvoda i usluga, od izuzetnog značaja je način na koji je regulisan pravni okvir povezan sa patentima i intelektualnom svojinom uopšte. U prethodnom periodu je rađeno na unapređenju, pa su tako u 2019. godini usvojene izmene i dopune sledećih zakona iz oblasti intelektualne svojine: Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11, 119/12, 29/16 - US i 66/19), Zakona o patentima ("Službeni glasnik RS", br. 99/11, 113/17 - dr. zakon, 95/18 i 66/19) i Zakona o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda ("Službeni glasnik RS", br. 55/13 i 66/19). Izmene se odnose na usaglašavanje sa svetskim praksama i povećavaju nivo zaštite autora računarskog programa, proizvođača baze podataka i izvođača.

3.1.14. Pravni okvir za zapošljavanje stranaca

Startapi kao kompanije koje rade na razvoju proizvoda za strana tržišta sa kojima često nemaju neposrednog iskustva, ponekad veštine i znanja koje su im potrebni ne mogu da pronađu na lokalnom tržištu rada, već su prinuđeni da privlače talente i zapošljavaju strance sa visoko specifičnim znanjima i kompetencijama.

Zbog toga je od izuzetnog značaja da regulatorni okvir za zapošljavanje stranaca bude fleksibilan i povoljan. U tim cilju, Vlada je usvojila Uredbu o kriterijumima za određivanje kategorija stranaca i kategorijama stranaca kojima se privremeni boravak u Republici Srbiji može odobriti nezavisno od osnova za odobrenje privremenog boravka ("Službeni glasnik RS", broj 13/20) kojom se definišu osnove boravka stranaca (koje se često nazivaju i "startap, talent i investitor vize"), i utvrđuju kategorije stranaca kojima privremeni boravak u Republici Srbiji može da se odobri nezavisno od osnova za odobrenje privremenog boravka.

3.1.15. Zakon o elektronskoj trgovini

Zakonom o elektronskoj trgovini ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 95/13 i 52/19) uređuju se uslovi i način pružanja usluga informacionog društva, obaveze informisanja korisnika usluga, komercijalna poruka, pravila u vezi sa zaključenjem ugovora u elektronskom obliku, odgovornost pružaoca usluga informacionog društva, nadzor i prekršaji. Takođe, Zakon o trgovini ("Službeni glasnik RS", broj 52/19) je detaljno prepoznao i uredio elektronsku trgovinu, njene modele, kao i obaveze trgovaca koji na ovaj način posluju u savremenom digitalnom dobu.

3.1.16. Zakon o javnim nabavkama

Zakonom o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 91/19) stvoren je pravni osnov za razvoj inovativnih dobara, usluga i radova i njihovu naknadnu nabavku primenom postupka "partnerstvo za inovacije". Naručilac može da sprovodi postupak partnerstva za inovacije, kroz predviđene faze pregovora, ako ima potrebu za inovativnim dobrima, uslugama ili radovima, koju ne može da zadovolji nabavkom dobara, usluga ili radova koji su dostupni na tržištu. U partnerstvu za inovacije kriterijum za dodelu ugovora je isključivo najbolji odnos cene i kvaliteta.

3.2. Planski dokumenti

3.2.1. Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine "Moć znanja"

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine "Moć znanja" ("Službeni glasnik RS", broj 10/21) identifikuje korake i donosi mere koje treba da ojačaju naučnoistraživački i inovacioni sistem Republike Srbije, ali i druge aktere koji proizvode, šire i primenjuju znanja u sektorima obrazovanja, privrede i medija. Dok Strategija "Moć znanja" prepoznaje značaj i postavlja osnov za dalji razvoj naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, ova Strategija prepoznaje i usmerava razvoj ekosistema koji za svrhu ima komercijalizaciju inovacija u službi privrednog razvoja Republike Srbije.

3.2.2. Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine

Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2027. godine ("Službeni glasnik RS", broj 21/20) oslanja se na visokotehnološka rešenja koja su često razvijana kroz kreiranje i rast startap kompanija. Na taj način podstiče se formiranje okruženja povoljnog za razvoj pametne specijalizacije i realizaciju ciljeva te strategije poput implementacije pametnih rešenja u sektor informaciono-komunikacionih tehnologija, proizvodnje hrane i kreativne industrije. U oblasti IKT, u procesu preduzetničkog otkrivanja, istaknuta je potreba opremanja kapaciteta za edukaciju kadrova za ovu oblast najsavremenijim tehnologijama, kao i osnivanja dodatnih inovaciono-istraživačko-poslovnih parkova za kompanije i startape u oblasti IKT. U posebnom cilju 2. "Jačanje privrede kroz istraživanje i razvoj i saradnju među učesnicima četvorostrukog heliksa", u okviru mera 2.4. i 2.12. predviđeni su akcelerator i potprogram koji su namenjeni startapima u oblastima 4S, kao i otvaranje Kreativne ambasade u Londonu koja pored ostalog treba da prezentuje srpske startape na tržištu Velike Britanije i da privuče strane ulagače u startape.

3.2.3. Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine

Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine ("Službeni glasnik RS", broj 96/19) kao posebne ciljeve navodi razvoj obrazovanja usmeren ka potrebama savremenog društva i privrede, kao i razvoj ekonomije zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Imajući u vidu da je zasnivanje poslovnog modela na tehnologiji veštačke inteligencije čest slučaj u startap ekosistem, ova strategija podržava implementaciju mera izloženih u Strategiji razvoja veštačke inteligencije, kao što su podrška startap kompanijama i malim i srednjim preduzećima u oblasti veštačke inteligencije i uspostavljanje deljenih infrastrukturnih resursa za razvoj veštačke inteligencije.

3.2.4. Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine

Pored formulisanja nove industrijske politike, Strategija industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 35/20) ima važnu ulogu za zaključenje Poglavlja 20. - Preduzetništvo i industrijska politika u pretpristupnom procesu Republike Srbije Evropskoj uniji. Ova strategija kao strateške oblasti intervencije identifikuje inovacije, digitalnu transformaciju i rast investicija. Podsticanjem razvoja visokotehnoloških inovativnih rešenja i kreiranjem povoljnog pravnog i finansijskog okruženja za startap kompanije, ona doprinosi dostizanju ciljeva i implementaciji Strategije industrijske politike.

3.2.5. Strategija razvoja mreža nove generacije do 2023. godine

U Strategiji razvoja mreža nove generacije do 2023. godine Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 33/18) među šest oblasti koje je potrebno razvijati kako bi se ispunili prioriteti Republike Srbije, izdvojene su inovacije i razvoj pametnih mreža. U okviru ovih oblasti podsticaće se inovacije, stvaranje boljih veza između nauke, tehnologije i preduzetništva, razvoj i primena održivog razvoja u sistemu obrazovanja, rast kapaciteta za istraživanje i razvoj, uključujući nove informacione i komunikacione tehnologije. Sprovođenje mera u ovim oblastima u korelaciji je sa ciljevima Strategije razvoja startap ekosistema u Republici Srbiji.

3.2.6. Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine

Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 63/21) predviđeno je osnivanje Fonda za podsticanje visoko tehnološkog preduzetništva, što će podrazumevati finansiranje osnivanja inkubatora, spinof kompanija, centara za transfer tehnologija, centara za intelektualnu svojinu itd. čiji će se rad kontinuirano pratiti i vrednovati. Na visokoškolskim ustanovama planirano je osnivanje organizacionih jedinica koje će se baviti inovacijama i transferom tehnologija, kao što su kreativni centri i centri za transfer tehnologija. Centri će pomenute zadatke realizovati kroz organizaciju programa obuka za razvoj kreativnog razmišljanja i sticanje preduzetničkih veština, organizaciju i promociju volonterskih programa, organizaciju kampanja otvorenih inovacija u saradnji sa preduzećima, organizaciju takmičenja za najbolju studentsku ideju, kroz podršku korisnicima centra u razvoju ideja i njihovoj validaciji, kroz pomoć studentima i učenicima u korišćenju opreme i softvera u prototipskoj radionici centra, odnosno stvaranju i razvijanju ideje o pokretanju sopstvenog posla kroz osnivanje startapa, odnosno pomoć istraživačima u osnivanju spinof kompanija za komercijalizaciju istraživačkih rezultata. Takođe, planirano je i povećanje učešća sadržaja koji se odnose na preduzetništvo u studijske programe.

3.2.7. Program ekonomskih reformi (ERP) 2021-2023.

Prema Programu ekonomskih reformi (ERP) 2021-2023. godine, tačka 3.2. "Tekuća ekonomska kretanja i izgledi za 2020. godinu", deo koji se odnosi na finansijski sektor, planirano je da će u narednom periodu NBS okončati započete aktivnosti na izradi zakona kojim se uređuje grupno finansiranje (engl. crowdfunding) i poslovi alternativnog finansiranja, kako bi se pružila dodatna podrška razvoju malih i srednjih preduzeća i startapima. U okviru Strukturne reforme 15. Unapređenje institucionalne podrške za razvoj pametnih specijalizacija i inovacija, planirana je veća podrška startapima u oblasti kreativnih industrija, kao i digitalna transformacija privrednih društava, dok će se kroz aktivnosti nacionalne platforme "Srbija stvara", omogućiti adekvatna komunikacija srpske kreativne industrije i sveta.

3.3. Izuzeci ograničenog tržišta

Izuzetak ograničenog tržišta (engl. regulatory sandbox) predstavlja "siguran prostor" u kojem startapi mogu testirati inovativne proizvode, usluge i poslovne modele, a da odmah ne snose sve uobičajene regulatorne posledice bavljenja odnosnom aktivnošću.

Uspostavljanjem takvog regulatornog okvira omogućava se startapima da sprovode testiranja svojih proizvoda u kontrolisanom okruženju pod nadzorom regulatora. Ovaj vid unapređenja poslovnog okruženja predstavlja idealan način usklađivanja postojećeg okruženja potrebama startapa bez remećenja pravila i procedura koje se primenjuju na široki spektar privrednih društava.

Donošenjem Zakona o platnim uslugama ("Službeni glasnik RS", br. 139/14 i 44/18), u okviru izuzetka ograničene mreže uvedeno je zainteresovanim startapima i preduzetnicima da u početnoj fazi razvoja (kada primenljivost i isplativost modela još nije moguće u potpunosti proceniti), testiranja izvrše bez sprovođenja celokupnog i sveobuhvatnog postupka podnošenja i ocene zahteva za davanje dozvole za pružanje platnih usluga. Za korišćenje ove mogućnosti obavezno je prethodno pribavljanje mišljenja i omogućavanja uvida Narodne banke Srbije u testiranje.

Takođe, oformljen je MedTech sandbox - gde se neregistrovana medicinska sredstva mogu uvesti u roku od 24 sata za potrebe istraživanja i razvoja inovativnih proizvoda, ukoliko je startap član naučno-tehnološkog parka, ili je korisnik sredstava za podsticanje inovativnosti preko Fonda za inovacionu delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost.

Ovakva rešenja uveliko smanjuju troškove za startape i omogućavaju im preko potrebnu brzinu i fleksibilnost u radu, ali je pristup kreiranja regulatornih sendboksa, odnosno olakšanog testiranja i implementacije inovativnih rešenja, potrebno proširiti i na druge oblasti.

4. ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

Srpski startap ekosistem poslednjih godina privlači sve veću pažnju domaće i međunarodne poslovne, inovacione i naučne zajednice. Prethodne godine obeležile su uspešne preduzetničke priče domaćih inovatora koji su kreirali poslovna rešenja koja su ostvarila zapaženi rezultat na globalnom nivou. Međutim, uspesi su bili mestimični i najčešće rezultat individualnog angažovanja osnivača, a ne zajednice u celini. Kako bi se budućim startapima omogućilo bolje okruženje za razvoj i globalnu ekspanziju inovativnih ideja, MPNTR je na inicijativu Kabineta predsednika Vlade, a u neposrednoj saradnji sa nadležnim organima, institucijama i zajednicom startap ekosistema, pristupila izradi Strategije.

Iako veoma dinamičan i rastući, domaći startap ekosistem je mlad i ne postoji sistematičan pristup ka njegovom razvoju, pa tako ni informacijama o trenutnom stanju. Imajući u vidu da je srpski startap ekosistem bio predmet istraživanja malog broja publikacija, između ostalog i: "Global Startup Ecosystem Report", koje sprovodi Startap Džinom (u daljem tekstu: Izveštaj)10 i Startap skenera Inicijative "Digitalna Srbija" (u daljem tekstu: Skener), veoma je ograničena količina informacija dostupnih za dublju analizu ekosistema. U procesu izrade Strategije informacije su bazirane na dva pomenuta istraživanja i uvidima učesnika Radne grupe, javnih konsultacija i razgovora sa predstavnicima različitih aktera u ekosistemu. Specifični delovi opisa postojećeg stanja kao izvor koriste dodatne publikacije čija primarna tematika nije usko usmerena na startap ekosistem, ali se može dovesti u vezu sa istim.

Globalni indeks inovativnosti (u daljem tekstu: GII) obuhvata set indikatora (uključujući stepen razvoja i primene nauke, visokoškolsko obrazovanje, broj diplomiranih naučnih i inženjerskih specijalista u oblasti visoke tehnologije, stepen razvoja, primene i efikasnosti tehnologija i ekonomije znanja, stanje institucija, političku stabilnost, vladavinu prava, stanje infrastrukture, održivost životne sredine, i druge) i izračunava se kao prosek rezultata dve grupe pokazatelja inovativne sposobnosti i inovativnih rezultata. Na listi 132 države koje su rangirane, mereno GII iz 2021. godine, Republika Srbija je pozicionirana na 54. mestu i spada u umerene inovatore.

______
10 Startap Džinom je vodeća kompanija iz San Franciska koja svoju ekspertizu temelji na više od deceniju dugom istraživanju podataka u više od 250 gradova i preko milion i po kompanija.

Slika broj 1 Faza životnog ciklusa startap ekosistema Beograd - Novi Sad (izvor: Izveštaj)

Republika Srbija je 2019. godine postala deo jednog od najrelevantnijih istraživanja o startap ekosistemu na svetu u okviru Izveštaja. U Izveštaju iz 2020. godine, koji je obuhvatio preko 300 ekosistema, Republika Srbija je jedina zemlja u okruženju koja je deo ovog istraživanja i ocenjena je kao jedna od pet najboljih zemalja u kategoriji pristupačnosti talenta. Beograd i Novi Sad (koji su bili jedini predmet ovog istraživanja i posmatrani kao jedinstven startap ekosistem) su izdvojeni sa još pet gradova u regionu Evrope i Bliskog Istoka kao najperspektivniji. Republika Srbija je svrstana u najbrže rastuće startap ekosisteme u fazi aktivacije, prema kriterijumima rasta obima finansiranja, prodaje startapa i broja startapa (Slika broj 1). Pomenutu fazu aktivacije oličava ograničeno iskustvo startap zajednice u pogledu znanja i umeća (engl. know-how) osnivača, investitora i mentora koje proističe iz malog broja startapa, naročito onih koji su postigli veliki rast na svetskom tržištu i imali značajne izlaze iz investicije. Nedovoljno znanje zajednice i nedovoljan broj prilika za startape rezultuju u emigraciji startapa iz ekosistema na nižem stupnju razvoja u one koji su razvijeniji. Iz navedenih razloga od velikog je značaja brzi razvoj ekosistema kako bi se u potpunosti iskoristio lokalni potencijal i sprečio odlazak osnivača i celih kompanija iz domaće privrede.

Ohrabrujuća je informacija da je stopa rasta srpskog startap ekosistema (Beograd i Novi Sad) iznad proseka država čiji su startap ekosistemi na istom nivou razvoja, a koji su deo istraživanja (Berlin, Jerusalim, Frankfurt, Tel Aviv i drugi), što ukazuje na veliki potencijal daljeg razvoja ekosistema (Slika broj 2).

Slika broj 2 Stopa rasta broja startapa Beograda i Novog Sada u poređenju sa ekosistemima u fazi aktivacije (izvor: Izveštaj)

U poređenju sa ostalim državama čiji je startap ekosistem na istom nivou razvoja, veličina ekosistema je manja, tačnije broj startapa nije visok. Prema Izveštaju broj startapa u Republici Srbiji se kreće između 200-400 i, u poređenju sa regionalnim ekosistemima u istoj fazi razvoja, nalazi se na srednjem nivou, kao Varšava i Bukurešt, dok je duplo veći od Budimpešte (Slika broj 3). Uprkos tome što Republika Srbija ima i niži BDP i manji broj IT profesionalaca na 1000 stanovnika, uspeva da održi korak sa drugim ekosistemima u fazi aktivacije. Iz toga se vidi da srpski ekosistem već ulaže veliku energiju u svoj rast i da posluje iznad svojih kapaciteta. Međutim, kako bi se obezbedio dalji rast i razvoj na istom ili većem nivou, neophodno je identifikovati sektore u kojima su moguća dodatna poboljšanja.

Iako nije bio deo Izveštaja, region grada Niša takođe napreduje u pogledu razvoja lokalnog startap ekosistema i pokazuje veliki potencijal daljeg rasta. Prema istraživanju ekosistema Južne i Istočne Srbije, koje su za potrebe Strategije sproveli Naučno-tehnolški park Niš i Niški klaster naprednih tehnologija, identifikovano je preko 300 tehnoloških kompanija u tom regionu, od čega 25 startapa, koji svi rade na preko 150 inovativnih tehnoloških projekata sa tržišnim potencijalom.

Slika broj 3 Broj startapa u ekosistemu Beograd i Novi Sad u poređenju sa drugim evropskim gradovima (Izvor: Izveštaj)

Veliki potencijal regiona leži u istorijskom nasleđu grada Niša, kao industrijskog i tehnološkog centra regiona i renomiranom Univerzitetu u Nišu, sa jakom naučno-istraživačkom bazom, čiji su alumnisti poznati osnivači domaćih kompanija. Poslednjih godina grad Niš je prepoznao razvoj ekonomije zasnovane na znanju kao ključni strateški cilj, i pored značajnog priliva tehnoloških stranih direktnih investicija, kroz podršku razvoju niškog klastera naprednih tehnologija i platformu okupljanja svih zainteresovanih strana za razvoj inovacionog i startap ekosistema - Forum naprednih tehnologija, otvaranje Startap centra Niš i Naučno-tehnološkog parka Niš, kao krovne organizacije za razvoj inovacionog ekosistema, aktivno pruža podršku promociji startap kulture i razvoju startap ekosistema. Dodatno, u lokalnom ekosistemu je već došlo i do medijski ispraćenih akvizicija lokalnih kompanija koje su bile poput okidača za razvoj ekosistema.

Takođe, postoji i manjak kolektivnog iskustva i znanja zajednice o startapima i startap ekosistemu, kao i nizak nivo privlačenja resursa za ovu fazu. Kako bi se prešlo u višu fazu životnog ciklusa startap ekosistema, relevantni indikatori (broj startapa, nivo finansiranja, broj izlaza, itd.) moraju da imaju konstantan rast.11

U sistemu naučno-istraživačke delatnosti u Republici Srbiji, a shodno zakonima kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost, odnosno nauka i istraživanja, Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj je osnovan radi unapređenja naučnog i tehnološkog razvoja, kvaliteta naučno-istraživačkog rada i razvoja naučno-istraživačkog rada, kao najviše stručno i savetodavno telo Vlade, koje imenuje članove iz reda akademika, naučnika, profesora univerziteta i privrednika, na period od pet godina. Zakonom o nauci i istraživanjima precizno su definisane nadležnosti Nacionalnog saveta, a neke od njih su da prati stanje i razvoj naučno-istraživačke delatnosti u Republici Srbiji, daje mišljenje na tekst Nacrta strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, predlaže ministru naučne oblasti, grane i discipline za koje se obrazuju matični naučni odbori, podnosi godišnji izveštaj o stanju u nauci za prethodnu godinu, donosi akt o vrednovanju naučno-istraživačkog rada i postupku akreditacije instituta, integrisanih univerziteta, fakulteta i centara izuzetnih vrednosti, ostvaruje međunarodnu stručnu saradnju, kao i saradnju sa odgovarajućim telom u oblasti visokog obrazovanja, i drugim organima i organizacijama kao i ostale zakonom određene nadležnosti.

Na osnovu izvoda iz Izveštaja o stanju u nauci za 2019. godinu može se istaći da zahvaljujući velikom angažovanju istraživačke zajednice, nauka Republike Srbije se visoko pozicionira na međunarodnim rang-listama, što nedvosmisleno govori o potencijalu koji zemlja ima u ovoj oblasti i o njenoj međunarodnoj konkurentnosti. Na osnovu rangiranja, više od 230 zemalja koje obavlja SCImago Journal& Country Rank, Republika Srbija je u 2019. godini zauzela 55. mesto u svetu. Sa druge strane, istraživanja i inovacije u Republici Srbiji su sastavni elementi većine strateških dokumenata koji su usvojeni u prethodnih nekoliko godina, i samim tim, vezani su za delatnost većeg broja organa i organizacija. Inovacioni sistem organizovan je prema Zakonu o inovacionoj delatnosti. Inovacione organizacije su uključene u realizaciju naučnoistraživačkih programa od opšteg interesa, a naučnoistraživačke organizacije nisu prepoznate kao sastavni deo inovacionog sistema. Na osnovu navedenog može se zaključiti da je potrebno dodatno unaprediti uslove za pretvaranje naučnih rezultata u inovacije i njihov plasman na tržište kako bi se naučni potencijal na pravi način pretočio u što konkurentniju privredu.

U nastavku ovog poglavlja analizirano je pet ključnih oblasti u startap ekosistemu Republike Srbije: dostupnost obrazovanja i talenata, infrastrukturna i programska podrška za startape, pristup finansiranju, poslovno okruženje i na kraju preduzetnička kultura, a sve u cilju identifikovanja jazova i izazova u ekosistemu koje je potrebno rešiti implementacijom Strategije.

______
11 Izveštaj o radu Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj - Vlada, januar 2020, str. 316-317.

4.1. Dostupnost obrazovanja i talenata

Talenat

Iako postoji talentovana i pristupačna radna snaga, ona nema dovoljno radnog iskustva u okviru startapa što otežava dalji razvoj ekosistema. Svaki startap, pogotovo u početnoj fazi, zahteva raznolika iskustva i kompetencije u okviru tima, dok sa druge strane postoji niža zainteresovanost za radom u mladim startapima zbog rizika koji oni sa sobom nose. Prema Izveštaju, broj iskusnih inženjera kao i stručnog kadra u ovom sektoru je ispod proseka za fazu Aktivacije (Slika broj 4). Ovakvo stanje je primetno ne samo u pogledu stručnog IT kadra, već i u drugim oblastima za koje startapi iziskuju iskustvo i koje su im neophodne za brzi rast i razvoj (npr. osnivači sa iskustvom, savetnici, menadžeri prodaje, marketinga i poslovnog razvoja). Srpski ekosistem ima mali broj onih startapa koji su prošli seriju A i kasniju fazu, dok je svega oko deset startapa prošlo kroz proces akvizicije. Ovo je važno iz razloga što su pojedinci sa takvim iskustvom upravo oni koji mogu podržati rast i razvoj novih timova i osigurati da se greške ne ponavljaju12, ili prikazati prilike za rast i razvoj koje nisu vidljive manje iskusnim osnivačima.

Nedostatak iskustva nije iznenađujući imajući u vidu obim srpskog ekosistema i fazu u kojoj se nalazi, ali kreira potrebu za ubrzanjem razvoja kako bi se brže kreiralo kolektivno iskustvo ekosistema koje je neophodno za njegov razvoj. Kolektivno iskustvo povećava se kreiranjem većeg broja multidisciplinarnih timova, kao i deljenjem znanja i iskustava sa profesionalcima iz razvijenijih ekosistema.

_____
12 Skener, str. 58.

Slika broj 4 Procenat inženjera sa prethodnim iskustvom rada u startapu (izvor: Izveštaj)

U Izveštaju se napominje da ekosistemi koji mogu da privuku veće resurse i uključe zaposlene sa iskustvom nesumnjivo dolaze do višeg nivoa razvoja i izlaza iz investicije veće vrednosti, što u periodu razvoja ekosistema može biti rešeno i privlačenjem iskusnih startap osnivača i drugih stručnjaka iz inostranstva. Naime, imajući u vidu da u Republici Srbiji tržište za proizvode i usluge startapa nije dovoljno razvijeno niti je dovoljno veliko, izazov domaćih osnivača je veći jer moraju da razumeju različite potrošačke kulture, potrebe i navike kako bi svoje proizvode ili usluge ponudili na način koji odgovara ciljanim tržištima. Startapi imaju problem da ostvare odgovarajući proizvod koji zadovoljava tržišne potrebe (engl. product-market fit), jer prave proizvode za udaljena tržišta sa kojima nisu imali prilike da se detaljno upoznaju. Zbog toga je često poželjno da startapi svoj dalji razvoj, plasiranje i prodaju proizvoda/usluga rade u partnerstvu sa stranim osnivačima, savetnicima, mentorima, kao i da zapošljavaju inostrane stručnjake sa specifičnim znanjima i iskustvom.

Obrazovanje

Povećanje kolektivnog znanja zajednice može se postići putem obrazovanja i putem veće povezanosti unutar ekosistema, kao i sa činiocima van ekosistema.

4.1.1. Formalno obrazovanje

Za obezbeđivanje dugoročnog stabilnog rasta ekosistema od izuzetne važnosti je obrazovanje budućih generacija koje mogu biti katalizatori razvoja, ukoliko tokom obrazovanja razviju dovoljno multidisciplinarnih kompetencija, sklonost ka kreativnom rešavanju problema i preduzetnički duh.

Reforme obrazovnog sistema, kao što su programi orijentisani na ishod (umesto programa orijentisanih na sadržaj) koji pored ostalog, imaju za cilj razvoj ključnih kompetencija za celoživotno učenje (posebno matematičke, naučne, tehnološke i digitalne kompetencije, kao i kompetencije za liderstvo i preduzetništvo) i opštih međupredmetnih kompetencija (preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu, rešavanje problema, saradnja) daju dobru osnovu za sticanje kompetencija potrebnih za razvoj startap ekosistema.

U osnovnom obrazovanju i vaspitanju sadržaji preduzetništva izučavaju se u okviru reformisanog i unapređenog predmeta tehničko obrazovanje. Predmet preduzetništvo prvi put je uveden u stručno obrazovanje u ogledne obrazovne profile sa početkom reforme ovih profila koja je započela 2005. godine. Sada se ovaj predmet izučava u okviru plana i programa nastave i učenja za obrazovne profile u većini područja rada u srednjim stručnim školama. Više od 75% svih učenika stručnih škola pohađa nastavu predmeta preduzetništvo, a ukupno 95 programa (profila) sadrže predmet preduzetništvo. Preko 80% srednjih škola ima iskustvo sa realizacijom vannastavnih aktivnosti u domenu preduzetničkog obrazovanja. U gimnaziji, preduzetništvo se obrađuje kroz izborni program Ekonomija i biznis koji sadrži temu vezanu za startape. Međutim, u sklopu istraživanja sprovedenog od strane MPNTR i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa nastavnicima, jedan od zaključaka je da velika većina nastavnika gimnazija smatra da su im preduzetništvo i digitalne kompetencije najniže. Ova činjenica stavlja poseban fokus na sprovođenje svih aktivnosti koje se odnose na unapređivanje ovih ključnih kompetencija nastavnika da bi oni mogli da ih kod učenika razviju tokom školovanja.

Osim kroz nastavu i učenje, preduzetnički duh učenika razvija se i kroz učeničke zadruge u osnovnim i srednjim školama. Kao primer dobre prakse ističe se takmičenje Učeničkih timova u organizaciji nevladine organizacije "Dostignuća mladih" (engl. Junior Achievement), koje na praktičan način, kroz mentorski program razvija sa učenicima projekte od njihove ideje do finalnog proizvoda spremnog za tržište. Veće uključenje učenika iz gimnazija u Republici Srbiji, a posebno iz IT odeljenja, u ovom takmičenju bi doprinelo boljem razumevanju mogućnosti razvoja ideja u startape od strane učenika, a samim tim i budućem širenju startap kulture u Republici Srbiji.

Imajući u vidu specifičnosti startap ekosistema kao okruženja u kojem do izražaja dolaze preduzetničke veštine pojedinca, potrebno je praćenjem najboljih praksi konstantno osavremenjivati postojeće programe, posebno u smislu pojmova i uloga učesnika aktera u startap ekosistemu kao i primera dobre prakse u zemlji i u svetu.

Teme preduzetništva prisutne su i u visokom obrazovanju, prvenstveno u okviru studijskih programa čiji su ishodi orijentisani u ovom smeru. Kako bi podstaklo fakultete iz različitih naučno-umetničkih oblasti, ali pre svega one kojima to nije matična oblast, da u svoje kurikulume uvrste digitalne kompetencije i preduzetništvo, MPNTR od 2016. godine realizuje konkurs na osnovu kojeg dodeljuje sredstva visokoškolskim ustanovama za uvođenje sadržaja koji se odnose na digitalne kompetencije i preduzetništvo.

Pored toga, MPNTR je zajedno sa Inicijativom "Digitalna Srbija" za sada realizovalo dva konkursa "Master 4.0" koji su za cilj imali stvaranje multidisciplinarnih studijskih programa iz oblasti IKT i biznisa i IKT i umetnosti, uz značajno učešće privrede kroz povećani obim prakse i učešće predavača iz privrede (predavači van radnog odnosa).

U skladu sa Zakonom o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i usvajanjem standarda za akreditaciju studijskih programa po dualnom modelu zajedno sa značajnim udelom učenja kroz rad u realnom radnom okruženju u odnosu na časove aktivne nastave, očekuje se da studenti značajno podignu nivo kompetencija koje stiču na visokoškolskoj ustanovi, posebno u smislu praktične primene naučenog. Iako to nije primarni cilj dualnog modela studija, može se očekivati da će susret sa svetom rada i praktičnom primenom naučenog već od rane faze studija, doprineti stvaranju preduzetničkog duha kod studenata i da će se mnogi, u ranijoj fazi svog života, ohrabriti da sami započnu svoj biznis za koji su paralelno sa studijama stekli i relevantno radno iskustvo.

Kao primer dobre prakse u oblasti unapređenja znanja i veština studenata u oblasti startap ekosistema kroz praktične nastavne aktivnosti izdvaja se "Startap timski projekat" koji je kao izborni predmet na Master 4.0 programu sproveden tokom 2021. godine, a koji je uključio predavače i evaluatore iz privrede sa iskustvom u startap ekosistemu. Studenti su tokom osam modula na predmetu simultano pohađali predavanja i razvijali sopstvene startap ideje, koje su na kraju programa prezentovali pred potencijalnim investitorima.

U 2018. godini realizovan je projekat "Inovaciono preduzetništvo - spoj nauke i biznisa"13 u okviru kojeg je realizovano sedam istraživanja javnog mnjenja, a čiji rezultati ističu da većina ispitanika smatra da na fakultetima programi nisu dovoljno usmereni na podsticanje inovacionog preduzetništva i da su pokretanje preduzeća, pisanje projekata i menadžerske veštine za vođenje preduzeća najvažnije teme koje je potrebno pokriti putem formalnog obrazovanja. Poput programa preduzetništva u douniverzitetskom obrazovanju i kod sličnih programa i tema u visokom obrazovanju biće potrebno usaglašavanje sa specifičnostima u vezi sa startapima.

______
13 Projekat je sproveden pod potkroviteljstvom Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj.

4.1.2. Neformalno obrazovanje

Neformalno obrazovanje je posebno važno u segmentu startap ekosistema jer se promene u industriji dešavaju brže nego što je formalnom obrazovanju potrebno da prilagodi svoje programe. U tom smislu neformalno obrazovanje treba posmatrati kao nadogradnju i dopunu, ali ne i kao zamenu za sadržaje u oblasti preduzetništva u formalnom obrazovanju.

U ponudi neformalnog obrazovanja više su zastupljeni programi i obučavanja za određena zanimanja i stručna usavršavanja u određenoj oblasti. U okviru obuke za započinjanje sopstvenog posla koju za nezaposlene organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje obuhvaćene su teme važne za preduzetništvo, ali ne posebno u smislu startapa. Međutim, ovi programi dostupni su za mlade i druge građane nakon završetka formalnog obrazovanja, dok široka paleta državnih neformalnih obrazovnih programa nije dostupna učenicima i studentima.

Kao primer neformalnog obrazovanja za studente izdvaja se program Naučno-tehnološkog parka Beograd koji sprovodi program preduzetničkog obrazovanja za studente Univerziteta u Beogradu dva puta godišnje kroz koji studenti na kreativan i praktičan način simuliraju razvoj startapa i uče kako da razviju inovativne biznis ideje i procenjuju ih na tržištu. Kroz intenzivni program prođe više od 100 studenata godišnje.

Komercijalizacija inovacija, odnosno sprovođenje procesa transfera tehnologija i samim tim kreiranja spinofova predstavlja veliku razvojnu šansu za startap ekosistem Republike Srbije. Kako bi se ispunio potpuni potencijal privrede, srednjoškolaca, studenata i inovatora MPNTR od 2005. godine organizuje državni projekat, Nacionalno takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Republici Srbiji.

U projektu je do sada učestvovalo 2.800 timova sa preko 9.000 učesnika, a zahvaljujući ovom takmičenju, osnovano je preko 85 novih preduzeća, i pripremljeno 1.425 biznis planova i poslovnih modela. Obuke u formi treninga je prošlo 8.469 istraživača u visokotehnološkim kompanijama, studentskih i srednjoškolskih timova i inovatora.

Osnovni cilj je da se većem broju potencijalnih tehnopreduzetnika, fizičkim ili pravnim licima, ukaže na sve mogućnosti ali i prepreke, kao i poslove koje je neophodno obaviti, da bi se, naizgled, atraktivna ideja, dovela do realizacije na tržištu. Te neophodne prethodne aktivnosti u sebe uključuju i organizovanje radnih timova, obrazovanje, ispitivanje tržišta, pripreme biznis planova, rada sa savremenim informatičkim alatima i druge.

Sa definisanjem okvira za razvoj startap ekosistema u skladu sa ovom strategijom, očekivano je usklađivanje postojećih programa i izrada novih koji mogu da odgovore na specifične potrebe edukacije o startap ekosistemu i startap preduzetništvu.

4.2. Infrastruktura, podrška i povezanost ekosistema

Startap ekosistem obuhvata veliki broj aktera, koji se u aktivnosti ekosistema uključuju sa različitim iskustvima i potrebama. Jedna od osnovnih poluga koja značajno utiče na rast i razvoj startapa je povezivanje, komunikacija i saradnja sa relevantnim učesnicima u ekosistemu i van njega. Odnosi koji predstavljaju posebno važne poluge za razvoj ekosistema jesu oni između osnivača, osnivača i domenskih eksperata, osnivača i investitora i na kraju između predstavnika dva različita ekosistema.

Potreba za povezivanjem u okviru ekosistema, dovela je do pojave velikog broja organizacija za podršku poslovanju startapa koje imaju različite modele poslovanja i pružanja podrške, ali koje u velikoj meri doprinose i promociji i jačanju startap kulture i znanja u zemlji. Dodatno, imajući u vidu da formalno obrazovanje samo delimično može pripremiti osnivače za put razvoja startapa, organizacije podrške u velikoj meri nadoknađuju tu rupu u znanju organizovanjem raznovrsnih edukativnih i mentorskih programa. Poslednjih godina pojavili su se različiti oblici pomoći startapima u vidu finansijske, infrastrukturne, edukativne i tehničke podrške putem organizacija podrške kao što su naučno-tehnološki parkovi, inkubatori, habovi i akceleratori.

Zakon o inovacionoj delatnosti kao organizacije za pružanje infrastrukturne i stručne podrške inovacionoj delatnosti (u daljem tekstu: Organizacije podrške), između ostalog, prepoznaje i sledeće kao najrelevantnije za startap ekosistem: poslovno-tehnološki inkubator i naučno-tehnološki park.

Organizacije podrške startap timovima i startapima samostalno kreiraju svoje programe podrške startapima koji se mogu razlikovati po tome koliki je nivo razvoja ideje u startapima kojima su namenjeni kao inkubatorski ili akceleratorski programi.

4.2.1. Naučno-tehnološki parkovi

Naučno-tehnološki park (u daljem tekstu: NTP), je u Zakonu o inovacionoj delatnosti definisan kao privredno društvo koje u okviru definisanog prostora pruža infrastrukturne i stručne usluge visokoškolskim ustanovama, naučnoistraživačkim i inovacionim organizacijama, kao i visokotehnološkim i srednjetehnološkim privrednim društvima u određenoj naučnoj, istraživačko-razvojnoj ili proizvodnoj grupaciji s ciljem njihovog povezivanja i što brže primene novih tehnologija, stvaranja i plasmana novih proizvoda i usluga na tržištu, što ukazuje da je država već prepoznala značaj izgradnje ove vrste podrške startapima. NTP-ovi su nastali kao odgovor na potrebu postojanja snažnih institucija, sa vrhunskom naučno-istraživačkom infrastrukturom i prepoznatljivošću na regionalnom, evropskom i svetskom nivou kako bi došlo do rasta nivoa komercijalizacije naučnih istraživanja kroz spinofove i startape. Pored osnivanja NTP Beograd koji već ostvaruje značajne rezultate, Republika Srbija širi mrežu naučno-tehnoloških parkova u različitim regionima (Novi Sad, Niš, Čačak, Kruševac). Cilj ovih parkova jeste da se na regionalno i globalno tržište plasiraju tehnologije zasnovane na inovacijama, koje generišu visoku dodatu vrednost, čime se direktno stimuliše izvoz. U prethodnom periodu pokrenuta je inicijativa za osnivanje još jednog Naučno-tehnološkog parka u Kragujevcu14.

NTP Beograd je osnovan 2015. godine u partnerstvu Vlade, grada Beograda i Univerziteta u Beogradu, dok je uspostavljanje i razvoj NTP Beograd podržala Vlada Švajcarske Konfederacije. Finansiranje NTP Beograd se realizuje kroz budžetska i sopstvena sredstva, tako da tokom razvoja NTP Beograd raste učešće sopstvenih sredstava, a opada učešće budžetskih sredstava koje je sada na nivou od oko 25%. Što se projekata tiče, NTP Beograd realizuje projekat uz podršku Švajcarske Vlade "Tehnopark Srbija 2 - podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova", a na osnovu prethodno dobro ostvarenih rezultata u procesu uspostavljanja i razvoja NTP Beograd. Za prvih pet godina rada, pružena je podrška za više od 100 kompanija u razvoju i komercijalizaciji inovativnih proizvoda i usluga. Kompanije članice izvoze u više od 40 zemalja sveta i radno angažuju više od 1.200 visoko-obrazovanih ljudi. Razvijeno je sedam programa podrške, obučeno više od 500 mladih potencijalnih preduzetnika, dok je preko 3.500 studenata animirano za tehnološko preduzetništvo, a više od 15.000 ljudi učestvovalo na brojnim događajima realizovanim u NTP Beograd. Posebni programi za startape koji su razvijeni i implementirani u saradnji sa domaćim i međunarodnim partnerima su: Integrisani model inkubacije NTP Beograd i Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta Beograd (BITF) koji na godišnjem nivou, kroz program inkubacije, podrži 50 startap timova i kompanija.

NTP Niš je osnovan 2020. godine u partnerstvu Vlade, grada Niša i Univerziteta u Nišu. Finansiranje i rad NTP Niš uređeno je Programom upravljanja i razvoja NTP Niš do 2025. godine, kojim je uređeno i sufinansiranje poslovanja, srazmerno učešću u vlasništvu od strane Vlade i grada Niša. Na javni poziv za članstvo u NTP Niš u prvih godinu dana javilo se 66 kompanija. Nakon navršenih godinu dana od otvaranja NTP Niš ima 46 članova od čega 16 tehnološko razvojnih, 23 startap kompanije i sedam virtuelnih članova. U kompanijama članicama NTP Niš trenutno radi oko 500, a do kraja 2023. planirano je da bude zaposleno preko 1.000 uglavnom mladih visokoobrazovanih ljudi. U prvih godinu dana organizovano je oko 35 događaja kojima je prisustvovalo oko 2.000 ljudi. Kreirani su i sprovode se programi podrške članicama kroz treninge i mentorstva i dizajniran program edukacije iz oblasti inovacionog tehnološkog preduzetništva - Niške startap škole, koji se održava četiri puta godišnje i namenjen je pre svega studentima završnih godina studija, učenicima srednjih škola sa ciljem promocije i upoznavanja sa osnovama tehnološkog inovacionog preduzetništva. Kako bi svoje aktivnosti učinio regionalnim formirana je regionalna mreža NTP Niš za razvoj inovativne privrede i tehnološkog preduzetništva koja okuplja sve startap centre, poslovne inkubatore, zajedničke radne prostore, regionalne razvojne agencije, privredne komore i poslovne asocijacije preko kojih NTP Niš realizuje svoje aktivnosti u čitavom regionu. NTP Niš planira da kao krovna organizacija u regionu u ovoj oblasti, u saradnji sa lokalnim i regionalnim partnerima, uz podršku nadležnih republičkih institucija i partnera, da pun doprinos obnovi privrede i promeni slike regiona, kao i razvoju baziranom na ekonomiji zasnovanoj na znanju.

NTP Čačak je osnovan 2020. godine. Kao i NTP Niš, NTP Čačak učestvuje u sprovođenju projekta "Tehnopark Srbija 2 - podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova", kroz koji Vlada Švajcarske Konfederacije četiri godine zaredom podržava dalji razvoj inovacija i stvaranje mreže naučno-tehnoloških parkova u Republici Srbiji. Pored toga, NTP Čačak pruža usluge korišćenja proizvodnog prostora sa zajedničkim prostorijama, kancelarijskog prostora, konferencijske sale, NTP laboratorije; zatim i usluge poslovne inkubacije i startap centra. Takođe, kroz projekat "SMEs Digital", postavljen je i cilj razvoja malih i srednjih preduzeća i IT startap kompanija, na lokalnom nivou, odnosno u Moravičkom, Raškom i Zlatiborskom upravnom okrugu, kroz program digitalne transformacije.

NTP Novi Sad osnovan je s ciljem okupljanja privrednih društava koja se bave inovacionim delatnostima, radi njihovog povezivanja, stvaranja i plasmana novih proizvoda i usluga na tržištu, promovisanja istraživačkih i naučnih rezultata, razvijanja klime za razvoj preduzetništva, otvaranja novih radnih mesta, kao i radi stvaranja uslova za razvoj inovativnih startap kompanija. U toku su finalni radovi na završetku objekta Naučno-tehnološkog parka i planirani rok završetka je oktobar 2021. godine. Javni pozivi za članstvo u NTP Novi Sad raspisani su u septembru 2021. godine za startape, startap timove i tehnološko-razvojna privredna društva. U odnosu na planiranu dinamiku aktivnosti tokom novembra meseca bi se zaključili ugovori sa potencijalnim članicama.

_______
14 Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2021. do 2025. godine, sa motom "Moć znanja".

4.2.2. Poslovno-tehnološki inkubatori

Osnivači startap kompanija su često inovatori koji svoje specifično znanje pretvaraju u proizvod ili uslugu koji do tada nisu postojali na tržištu, ali im se kao problem javlja nedostatak osnovnih resursa za početak poslovanja. Jedan od mogućih oblika podrške u ovakvim situacijama su inkubatori. Naime, budući da startapima u početnim fazama poslovanja nedostaje resursa, iskustva i relevantnih poznanstava, inkubatori pružaju usluge koje im pomažu da pređu preko početnih prepreka u pokretanju posla. Te prepreke uključuju prostor, finansiranje, pravne, računovodstvene i druge usluge koje predstavljaju preduslov za poslovanje i razvoj. Sam proces poslovne inkubacije predstavlja podršku mladim startapima da što uspešnije prođu početnu fazu razvoja, kao i da steknu neophodne veštine za dalji rast i razvoj.

Primarna uloga i cilj poslovno-tehnoloških inkubatora je da kroz set usluga podstiču kreiranje uspešnih startapa sa težnjom da isti, pri napuštanju inkubatora, budu finansijski likvidni i samoodrživi. Na lokalnom i regionalnom nivou, poslovno-tehnološki inkubatori su instrument za podsticaj rasta nivoa zaposlenosti, transfera tehnologije i inovacija.

Prve inicijative za poslovnu inkubaciju u Republici Srbiji pojavile su se oko 2004-2005. godine i podržali su ih donatori, odnosno Vlada Norveške, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Austrijska razvojna agencija (ADA), Vlada Savezne Republike Nemačke i Agencija za međunarodni razvoj SAD (USAID). Početkom 2006. godine u Republici Srbiji je postojalo tek pet inkubatora, dok je u analizi stanja poslovnih inkubatora u Republici Srbiji iz 2020. godine15 identifikovano 40 u šest regiona. U prvim godinama, na osnovu Zakona o inovacionoj delatnosti uspostavljeni su i prvi tehnološki inkubatori i to: Poslovno tehnološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd, Poslovni inkubator Zrenjanin, Poslovni inkubator Novi Sad. Skoro polovina identifikovanih inkubatora prema sopstvenom navodu podržava razvoj startap kompanija, dok su ostali fokusirani na pružanje podrške preduzetnicima iz svih oblasti. Međutim, kapacitet domaćih inkubatora da podrže razvoj startapa izvan kapaciteta obezbeđivanja radnog prostora je veoma ograničen, te tako oni uglavnom ne okupljaju najperspektivnije startape na lokalu koji se odlučuju da svoje poslovanje razvijaju samostalno ili uz podršku individualnih mentora i investitora. Primera radi jedan inkubator, poput Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta, svojim radom podržao je kreiranje velikog broja startapa i kompanija koje danas pružaju zaposlenje za preko hiljadu inženjera u ekosistemu.

U srpskom ekosistemu kao izuzetno značajni za nacionalni ekosistem prepoznati su habovi koji takođe predstavljaju poslovno-tehnološke inkubatore u smislu Zakona o inovacionoj delatnosti, pokrenuti kao privatne ili građanske inicijative, a koji okupljaju veliki broj aktera u ekosistemu i pored infrastrukturne, pružaju obrazovnu i mentorsku podršku na osnovu programa koje sprovode. Ovakvi habovi su uglavnom pokrenuti uz podršku donatora, a finansiraju se većinom kroz projektne aktivnosti, a manje kroz komercijalno pružanje usluga.

Poslednjih godina i privatne kompanije koje su učesnici u digitalnoj ekonomiji i globalno prepoznati startapi takođe osnivaju habove kroz koje podržavaju razvoj inovativnih rešenja u njima bliskim industrijama.

Inkubatori su po pravilu veliki oslonac mladim startapima na samom početku poslovanja i jedan od najvažnijih instrumenata podrške pri formiranju novih i održivih startapa jer pružaju neposrednu podršku startapima u periodu kada su najosetljiviji i najpodložniji neuspehu. Međutim, potreba za njihovim postojanjem i razvojem nije dovela do otvaranja još većeg broja inkubatora zbog poteškoće da se pronađe poslovni model koji omogućava njihovu finansijsku (samo)održivost, koji je dodatno naglašen činjenicom da su poslovno-tehnološkim inkubatorima dostupna veoma ograničena sredstva iz budžeta. Manjak subvencija za rad inkubatora, koji uglavnom nastaje nakon ulaganja u fizičku infrastrukturu, ukazuje na potrebu dizanja kapaciteta rukovodilaca inkubatora za kreiranje održivog modela finansiranja. Posledično, manjak tržišne utakmice u ovom sektoru dovodi do stagniranja u procesu razvoja programa i podrške startapima.

______
15 Ministarstvo privrede, Stanje poslovnih inkubatora u Republici Srbiji.

4.2.3. Startap centri

Analizama stanja inovacionog potencijala u Republici Srbiji pre 2020. godine, utvrđeno je da kapacitet za razvoj inovacija postoji u lokalnim zajednicama i da tu činjenicu treba iskoristiti kao polazište za razvoj mreže regionalnih inovacionih startap centara. Kroz razvoj ovakvih centara izjednačavaju se uslovi za sve pojedince i institucije koji deluju na polju inovacione delatnosti, što doprinosi ravnomernijem ekonomskom razvoju zemlje. Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj pokrenuo je realizaciju Programa podrške otvaranju regionalnih inovacionih startap centara tokom 2018. i 201916. godine. Opšti cilj ove vrste programa je sistemsko unapređenje inovacionog ekosistema na celoj teritoriji Republike Srbije kroz podršku otvaranju regionalnih inovacionih startap centara. Krajnji cilj Programa je da se obezbede potrebni uslovi i jednake šanse za realizaciju i razvoj inovativnih preduzetničkih ideja u svim delovima Republike Srbije17.

Na osnovu tog programa, realizovano je ukupno osam projekata ("Startap centar Naučno tehnološkog parka Čačak", "Regionalni inovacioni startap centar Gornji Milanovac", "Regionalni centar za održivi razvoj Srema - I faza: Uspostavljanje inovacionog Startap centra Stara Pazova", "Regionalni inovacioni startap centar Rasinskog okruga", "Regionalni inovacioni startap centar Subotica", projekat "Osnivanje startap centra u Pirotu", "Mreža inovacija Srbije - Startit centar Zrenjanin", "Regionalni inovacioni startap centar Valjevo") u ukupnom iznosu od 250.000.000 dinara18.

Iz budžeta Republike Srbije je obezbeđeno 220.000.000 dinara za realizaciju Programa podrške otvaranju regionalnih inovacionih startap centara za 2019. godinu. Na osnovu ovog projekta otvoreni su startap centri u Užicu, Priboju i Kragujevcu.

______
16 Uredba Vlade ("Službeni glasnik RS", broj 15/19).
17 Izveštaj kabineta, str. 39.
18 Izveštaj kabineta, str. 41-46.

4.2.4. Lokalna povezanost

Bolja lokalna povezanost (posebno odnosi sa drugim osnivačima u ekosistemu) u velikoj je međuzavisnosti sa boljim performansama startapa. Ovo ujedno znači i da je loša lokalna povezanost povezana sa nižim performansama startapa. Za razvoj startap ekosistema važno je postojanje profesionalnih odnosa, saradnje, kulture deljenja znanja među startapima i ostalim akterima startap ekosistema. Lokalna povezanost obuhvata osećaj zajedništva koji se ogleda u međusobnoj pomoći osnivača i pomoći od strane investitora i eksperata. Ona takođe obuhvata i lokalne veze koje se stvaraju između osnivača, investitora i eksperata (Slika broj 5)19.

Rezultati Izveštaja jasno pokazuju da Beograd i Novi Sad zaostaju za globalnim prosekom kada govorimo o lokalnoj povezanosti. Analiza otkriva da su odnosi i povezanost u zajednici - način na koji osnivači i investitori pomažu jedni drugima (osećaj zajedništva) i broj kvalitetnih odnosa među osnivačima, investitorima i ekspertima - ispod globalnog nivoa.

U Izveštaju se naglašava da, iako lokalni startapi nastupaju prevashodno na globalnom tržištu, njihova interakcija sa lokalnim investitorima i ekspertima će im pomoći da postignu veći uspeh.

Slika broj 5 Prikaz nedostajućih komponenti lokalne povezanosti (izvor: Izveštaj)

Međunarodna povezanost

Podaci iz Izveštaja pokazali su da osnivači startapa iz Beograda i Novog Sada imaju jaku povezanost sa predstavnicima najrazvijenijih startap ekosistema u svetu i da je njihova okrenutost ka globalnom tržištu veća od proseka među osnivačima startapa koji su u istoj fazi razvoja. Međunarodna povezanost pokazuje broj poslovnih konekcija osnivača startapa sa najbolje rangiranim ekosistemima koji predstavljaju izvor iskustva i znanja za kreiranje poslovnih modela i startapa koji imaju potencijal da postanu globalni lideri (Slika broj 6). Povezanost sa globalnim iskustvom i znanjem može uticati na razvoj srpskog ekosistema i dati mu vrednost neophodnu za učešće na drugim tržištima. Međutim, ovako dobar rezultat u oblasti globalne povezanosti rezultat je pre svega pojedinačnih inicijativa osnivača, a manje sistemskog pristupa kreiranju razmene znanja i iskustava sa inostranstvom. Dodatno, vidljiv je i prostor za poboljšanje u pogledu integracije stranih osnivača u naš ekosistem, što bi u velikoj meri doprinelo razvoju kolektivnog znanja zajednice.

Takođe, nesporna je i činjenica da dijaspora pruža sve veću podršku domaćim startapima - kako kroz mentorski rad tako i kroz povezivanje sa investitorima i klijentima na njihovom tržištu. U poslednjih nekoliko godina ova podrška je dobila i konkretniju strukturu u vidu postojanja organizacije Serbian Enterpreneurs, koju su 2016. godine u Silicijumskoj dolini osnovali uspešni preduzetnici sa ovih prostora. Njihov značajan doprinos srpskom startap ekosistemu ogleda se u omogućavanju pristupa veštinama, resursima, vezama i mentorstvu koje realizuju kroz svoja predstavništva u San Francisku, Njujorku, Los Anđelesu, Majamiju, Torontu, Londonu i Berlinu20.

______
19 Izveštaj iz 2018.
20 Skener, str. 50.

Slika broj 6 Međunarodna povezanost sa startap ekosistemima u svetu (izvor: Izveštaj)

Doseg povezanosti sa globalnim tržištem može dalje da raste u zavisnosti od postojanja globalnih ambicija osnivača (koja se zasniva na njihovoj želji da razviju proizvod za globalno tržište, motivaciji da promene svet i razviju vodeći proizvod na globalnom tržištu) i globalnoj strategiji (pronalaženju globalnih tržišta od strane osnivača).

Prema Izveštaju, osnivači srpskih startapa pokazuju višu tendenciju od prosečne kada je u pitanju globalna strategija. Naime, samo 22% startapa je orijentisano na tržišta Republike Srbije (11%) i bivše Jugoslavije (11%). Najveći broj je fokusiran na SAD (37%) i Evropu (26%), dok 6% startapa definiše svoje tržište kao "globalno". Od preostalih, 5% startapa je fokusirano na tržište Velike Britanije, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada i Azija u fokusu kod 1% startapa.

Slika broj 7 Prikaz globalne ambicije startap osnivača (izvor: Izveštaj)

Ono što se javlja kao negativna strana srpskih startapa je nedostatak globalnih ambicija osnivača. Proporcija osnivača u Beogradu i Novom Sadu sa visokim ambicijama je ispod globalnog proseka koji iznosi 19%, i svodi se na svega 6% (Slika broj 7). Posebno je primetno njihovo odsustvo ciljanja tržišta vrednosti od preko 30 milijardi dolara, gde svega 15% osnivača ima takvu ambiciju, poredeći sa 30% osnivača startapa u drugim ekosistemima (Slika broj 8). Takođe je nizak i udeo učešća osnivača imigranata u srpskom startap ekosistemu, što utiče na globalnu povezanost, a ova komponenta se nadalje reflektuje na snižavanje dosega na globalnom tržištu (Slika broj 9).

Slika broj 8 Procenat startapa koji razvijaju/plasiraju proizvode na tržišta vredna 30 ili više milijardi evra (globalna strategija) (izvor: Izveštaj)

Slika broj 9 Prikaz nedostajućih komponenti globalne povezanosti (izvor: Izveštaj)

4.3. Finansiranje startap ekosistema Republike Srbije

Izveštaj nedvosmisleno ukazuje da su glavni izazovi ekosistema vezani za finansiranje u ranoj fazi razvoja startapa. Oni u ovoj fazi dobiju gotovo devet puta manje sredstava od globalnog proseka za ekosisteme u istoj fazi životnog ciklusa, jer je prosečna vrednost ulaganja u srpske startape 17.000 evra, dok je prosek drugih ekosistema 155.000 evra.

Izveštaj iz 2019. godine pokazao je da su domaći startapi u deset godina prikupili više od 143 miliona evra investicija, s tim da je više od 80% sredstava (oko 122 miliona evra) investirano u svega dve kompanije. Izazov pribavljanja investicija za startape postaje još vidljiviji ako znamo da više od 50% domaćih startapa nije privuklo nikakve investicije i u potpunosti se finansira iz sopstvenih sredstava21.

Finansiranje startapa u ranoj fazi, kada su u najrizičnijem i najmanje atraktivnom stadijumu razvoja, predstavlja izazov za osnivače koji teško nalaze investitore koji su spremni da ih podrže pod povoljnim i fer uslovima. Ovaj problem je u nekoj meri prisutan i u razvijenijim ekosistemima i njegovo rešenje se nalazi u davanju bespovratnih sredstava odnosno grantova od strane države ili međunarodnih razvojnih fondova, ili kroz aktivaciju grupe poslovnih anđela. U daljem tekstu biće prikazane trenutne prilike za finansiranje u ekosistemu. Gore navedena statistika ukazuje na postojanje finansijskog jaza ("funding gap") tokom rane faze razvoja koji srpske startape dovodi u nezavidan položaj iz godine u godinu. U trenutnoj fazi razvoja ekosistema, ključno je obezbediti finansiranje za što veći broj startapa u ranoj fazi, ali i razviti čitav lanac finansiranja kako startapi budu prelazili u dalje faze razvoja.

Srpske startap kompanije većinom se finansiraju iz sopstvenih izvora osnivača, sopstvene štednje ili uz pozajmicu rodbine i prijatelja. Manje od polovine startapa u Republici Srbiji je uspelo da privuče spoljnu investiciju ili finansiranje, ali se većina i dalje finansira iz sopstvenih sredstava. Pored navedenih izvora finansiranja, startapi su u prethodnom periodu mogli da konkurišu za sredstva iz državnih programa i alternativnih investicionih fondova.

Kako bi se podstakla aktivacija privatnog kapitala u službi investicija u startape i kako bi se istovremeno kreirala kultura investiranja važno je sistemski podržati i podstaći ovaj vid ulaganja. Kao jedna od najefikasnijih praksi u svetu pokazao se mehanizam sufinansiranja investicija u startape i alternativne investicione fondove. Primera radi, u slučaju sufinansiranja, država prati investicije privatnih investitora u jednakom ili manjem iznosu tako što kroz bespovratno finansiranje ili investiciju ulaže dodatna sredstva u startap ili fond preduzetničkog kapitala koje odaberu profesionalni privatni investitori.

_____
21 Skener str. 9.

4.3.1. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Zakonom o inovacionoj delatnosti MPNTR je raspisalo osam javnih poziva za predlaganje inovacionih projekata pravnih i fizičkih lica od strane registrovanih inovacionih subjekata u periodu 2006-2017. godine po programima:

- Program finansiranja inovacionih projekata koji za rezultat imaju komercijalno verifikovan proizvod, uključujući softver, proces, tehnologiju ili uslugu;

- Program razvoja registrovanih organizacija za obavljanje inovacione delatnosti i pružanje infrastrukturne podrške inovacionoj delatnosti;

- Program finansiranja projekata fizičkih lica - registrovanih inovatora.

U tom periodu je budžetskim sredstvima finansirano 448 projekata pravnih lica, registrovanih inovacionih organizacija sa ukupnom sumom od 10,8 miliona evra i 148 projekata fizičkih lica - registrovanih inovatora sa ukupnom sumom budžeta od 0,8 miliona evra.

4.3.2. Fond za inovacionu delatnost

Fond za inovacionu delatnost (u daljem tekstu: Fond) je državna organizacija specijalizovana za pružanje podrške inovacionoj delatnosti i upravljanje finansijskim sredstvima za podsticanje inovacija, kojoj je taj mandat dat Zakonom o inovacionoj delatnosti 2006. godine. Misija Fonda je da kroz odgovarajuće instrumente finansijske, tehničke i savetodavne podrške podržava razvoj inovacija. Kao jedan od posebnih ciljeva Fonda navodi se i podrška inovativnom preduzetništvu, posebno u ranoj fazi razvoja. Realizaciju programa Fonda za inovacionu delatnost podržavaju Vlada, MPNTR, kao i Evropska unija i Svetska banka.

U skladu sa mandatom da obavlja poslove u vezi sa pripremom, realizacijom i razvojem programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti sprovođenja inovacione politike, Fond realizuje programe kroz koje finansira stvaranje novih proizvoda, usluga i tehnologija sa tržišnim potencijalom. Od značaja za kontekst ove strategije su programi namenjeni malim i srednjim preduzećima, i to onima u ranoj fazi razvoja (Program ranog razvoja, pokrenut 2011. godine i Program "Pametni početak", planiran za 2021. godinu), u fazi rasta (Program sufinansiranja inovacija, pokrenut 2012. godine i Program akceleracije, planiran za 2021. godinu), kao i za saradnju sa naučnoistraživačkim organizacijama u vidu konzorcijuma (Program saradnje nauke i privrede, pokrenut 2016. godine).

Kroz gore pomenute programe od 2011. do 2020. godine podržano je 227 projekata. Ukupan iznos finansiranja korišćenjem bespovratnih sredstava iznosi preko 21,1 milion evra.

4.3.3. Programi podrške za startape

Kako bi se podstakle inovacije i preduzetništvo, državni organi, agencije i fondovi realizuju programe podrške na koje mogu da se prijave i startap kompanije. Ovakve programe podrške realizuju MPNTR, Fond za inovacionu delatnost, Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Fond za razvoj Republike Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje, Razvojna agencije Srbije i sl. Preko ovih programa, startapi mogu dobiti određenu finansijsku podršku kroz direktne grantove, povoljne kredite, programe podrške u zapošljavanju, programe podrške internacionalizaciji itd. Prema podacima NALED-a22, u 2019. i 2020. godini realizovano je 19 programa za podršku inovacijama i preduzetništvu finansiranih od strane državnih organa, agencija i fondova.

Projekat razvoja startapa Naučno-tehnološkog parka Beograd, koji se realizuje kroz program pod nazivom "Raising Starts", koji podržava Vlada Švajcarske Konfederacije obezbeđuje stručnu i bespovratnu finansijsku podršku startapima u ranim fazama razvoja u cilju validacije ideje na tržištu i razvoja prvog prototipa. Kroz ovaj program do 2024. godine biće podržano do 100 startap kompanija kroz realizaciju programa u naučno-tehnološkim parkovima u Beogradu, Nišu i Čačku čime se dodatno doprinosi decentralizaciji prilika u ekosistemu.

Poput programa finansiranih iz budžeta Republike Srbije, startapi su mogli da konkurišu i za programe međunarodnih donatora kao što su Evropska unija, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Američka agencija za međunarodni razvoj, Svetska banka, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Prema podacima NALED-a, tokom 2019. i 2020. godine ovi donatori realizovali su deset programa za finansiranje inovacija, razvoja preduzetništva i podrške nauci. Pored međunarodnih donatora i državnih institucija, programe podrške organizuju i nevladine organizacije i korporacije, često uz podršku međunarodnih partnera.

Međutim, poput sličnih programa koje su realizovali državni organi, agencije i fondovi, oni često nisu izvorno i specifično namenjeni startap kompanijama već su za sredstva i drugu podršku mogli da konkurišu i preduzetnici, mikro, mala, srednja i velika preduzeća koja nemaju jedinstvene odlike startapa. Ovo pokazuje da je potrebno predvideti targetirane programe podrške kojim bi se izdvojili startapi kao posebna vrsta preduzeća i prilagoditi ih specifičnim potrebama koje startapi imaju (visoki troškovi istraživanja i razvoja, nepostojanje prihoda u početnim fazama poslovanja, timovi koji nisu još uvek inkorporirani ili nisu osnovani u Republici Srbiji). Naime, startapi zbog svih svojih specifičnosti zahtevaju prilagođen pristup u odnosu na standardne modele podrške malim i srednjim preduzećima, iako istovremeno sa njima dele većinu svakodnevnih poslovnih izazova.

4.3.4. Poslovni anđeli

Važnost poslovnih anđela je za ekosisteme u početnim fazama razvoja kao što je naš izuzetno velika, zbog njihove spremnosti da daju podršku startapima u najranijim fazama razvoja, kada su rizici da startap preduzeća propadnu relativno visoki i kada većina investitora nije spremna da im pruži podršku. Značaj poslovnih anđela u ekosistemu je daleko veći od njihove mogućnosti da finansiraju razvoje startapa, oni su posebno važni u kontekstu transfera znanja, deljenja kontakata i povezivanja zajednice i na kraju, njihove aktivnosti doprinose promociji startap kulture i kulture investiranja u startape.

U Republici Srbiji poslovni anđeli gotovo da ne postoje, a njihovo delovanje nije posebno regulisano niti podsticano.

4.3.5. Alternativni investicioni fondovi

Investiranje u startape predstavlja posebnu vrstu izazova i potrebna su posebna znanja za donošenje informisanih odluka o ulaganju u ovakve poslovne poduhvate, zbog celokupnog rizika koje startapi nose sa sobom. Zbog toga je posebno važno postojanje profesionalnih, institucionalnih investitora za razvoj tržišta preduzetničkog kapitala. Donošenjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", broj 73/19) 2019. godine stvoren je pravni osnov za razvijanje fondova preduzetničkog kapitala ("venture capital funds") koji predstavljaju efikasan način finansiranja startapa. Osnivanjem ovakvih fondova otvaraju se novi načini finansiranja što će doprineti razvoju startap ekosistema u Republici Srbiji.

Kreiranje fondova preduzetničkog kapitala predstavlja izvor finansiranja za startape, ali i umanjenje rizika za investitore. Fondovi preduzetničkog kapitala mogu biti državni, privatni ili kombinovani. Oni za cilj imaju da prikupe sredstva koja će ulagati u startape na osnovu definisane investicione politike.

______
22 Startech - Mapiranje programa podrške inovacijama u Republici Srbiji - Analiza i preporuka za unapređenje.

4.3.6. Grupno finansiranje (engl. crowdfunding)

Usled postojećeg jaza u nivou investicija u domaće startape, potrebno je raditi na omogućavanju različitih vrsta alternativnog finansiranja. Grupno finansiranje je način finansiranja projekata ili poslovnih poduhvata prikupljanjem male količine novca od velikog broja lica, obično putem internet platformi. U Republici Srbiji trenutno nekoliko regulatornih prepreka otežava stvaranje lokalnih platformi za grupno finansiranje i prikupljanje sredstava na njima iz inostranih izvora, usled čega je potrebno kreirati poseban pravni okvir koji bi mogao da omogući različite vidove grupnog finansiranja, npr. donacijski (engl. donation based), nagradni (engl. rewardbased), investicijski (engl. crowdinvesting) i putem pozajmica (engl. crowdlending) i koji će omogućiti domaćim startapima da na bezbedan i efikasan način prikupljaju sredstva od domaćih i inostranih investitora.

Donošenjem Zakona o digitalnoj imovini ("Službeni glasnik RS", broj 153/20) u Republici Srbiji je kreiran mehanizam i siguran pravni okvir za grupno finansiranje putem izdavanja investicionih i korisničkih digitalnih tokena (engl. ICO - initial coin offering).

4.4. Poslovno okruženje

Startapi, kao kompanije čija je glavna karakteristika da su novoosnovani inovativni subjekti sa potencijalom brzog i velikog rasta ali i rizika od neuspeha, u velikoj meri zavise od mogućnosti efikasnog korišćenja svojih resursa. Kreatori javnih politika i propisa bi trebalo da prepoznaju specifičnosti startapa i stvore poslovni i pravni okvir koji podstiče njihovo osnivanje i razvoj. S obzirom na to da su startapi mladi poslovni subjekti koji često moraju duge vremenske periode da intenzivno rade na razvoju svojih proizvoda i usluga, ulažu u istraživanje i razvoj, a bez ostvarivanja poslovnih prihoda, nivo razumevanja njihovog poslovnog modela prilikom kreiranja pravnog okvira za poslovanje bi trebalo da bude veoma visok. Olakšavanje njihovog osnivanja, poslovanja ali i zatvaranja kako bi osnivači mogli što pre da se upuste u nove poslovne poduhvate je jedan od glavnih ciljeve koji državne politike moraju postići u ovoj oblasti.

Postojeći regulatorni okvir, iako značajno unapređen u prethodnom periodu, pre svega kada su u pitanju poreski podsticaji i digitalizacija poslovanja, i dalje u određenoj meri nije dovoljno fleksibilan i prilagođen načinu poslovanja startapa. Kako bi se osiguralo da pravni okvir, administrativne procedure i druge obaveze prilikom poslovanja budu dovoljno efikasni i podsticajni, tako da omogućavaju optimalno korišćenje ograničenih resursa startapa (koje bi startap pre svega trebalo da usmerava na istraživanje i razvoj), neophodno je kontinuirano unapređivati administrativno-pravni okvir za poslovanje.

U cilju unapređenja okvira za poslovanje startapa neophodno je kontinuirano identifikovati potrebe za izmenom administrativnih procedura i propisa koji otežavaju ili usporavaju razvoj startapa, a zatim implementirati najbolja rešenja. Kroz proces javnih konsultacija identifikovan je niz administrativnih procedura i propisa koji predstavljaju izazov za poslovanje startapa, a koje je potrebno izmeniti u skladu sa kapacitetima i planom rada javnih institucija, a neke od najčešće navođenih potreba tiču se:

- Registracije novih proizvoda i usluga,

- Potrebe razvoja alternativnih finansijskih instrumenata,

- Carinskih procedura za uvoz i izvoz komponenti za izradu prototipova,

- Olakšavanja globalnog poslovanja (pre svega u pogledu plaćanja i naplate sa inostranstvom),

- Kreiranja izuzetaka ograničenog tržišta,

- Olakšavanja kreiranja posebnih subjekata za ulaganje,

- Podsticanja ulaganja poslovnih anđela,

- Olakšavanja procedure zapošljavanja stranaca,

- Olakšavanja i ubrzavanja procedure zatvaranja i stečaja startapa.

4.5. Promocija i popularizacija startap ekosistema i preduzetničke kulture

Startap preduzetništvo23 kao takvo je relativno nov fenomen u domaćoj kulturi i privredi, a to sa sobom donosi i određeni nivo nerazumevanja i neinformisanosti domaće javnosti o konceptu i značaju startapa kao pokretača inovativne i globalno orijentisane privrede. Kako bi se podstaklo osnivanje većeg broja startapa, ali i korišćenje i promocija proizvoda i usluga koje nude domaći startapi, neophodno je sistemski pristupiti njegovoj popularizaciji.

Razvoj startapa direktno zavisi od društvenog okruženja u kojem se nalazi, jer ono ima veliki uticaj na razvoj preduzetničke kulture. Startap ekosistemi se razvijaju u brojnim državama i u najrazličitijem društvenom kontekstu. Društveno okruženje je važno za izgradnju preduzetničke kulture koja podstiče razvoj preduzetništva u skladu sa potrebama i ponašanjem tržišta.

U periodu od 2016. do 2020. godine postojao je Savet za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije sa osnovnim ciljem da podstakne stvaranje zakonskih uslova za sistemski razvoj i unapređenje IT sektora i razvoj inovacionog preduzetništva u Republici Srbiji. Nakon četiri godine rada ovog tela, Vlada je 2021. godine odlučila da nastavi sa razvojem ove privredne grane, kao i da proširi obim rada, te je obrazovala Savet za podsticanje razvoja digitalne ekonomije, inovacija, visoko-tehnološkog preduzetništva i digitalizacije u poslovanju privrednih subjekata (Odluka o obrazovanju Saveta za podsticanje razvoja digitalne ekonomije, inovacija, visoko-tehnološkog preduzetništva i digitalizacije u poslovanju privrednih subjekata objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 38/21). Zadatak Saveta je da razmatra pitanja i daje predloge neophodne za značajno i sistemsko podizanje obima izvoza u oblasti digitalne ekonomije, visoko-tehnoloških proizvoda i usluga i inovacionog preduzetništva, povećavanje BDP-a u ovim oblastima, povećanje obima stručnog kadra, poboljšanje infrastrukture za poslovanje, unapređenje primene visokih tehnologija i povećanje ukupne zaposlenosti razvojem inovacionog preduzetništva, uključujući i prekvalifikaciju i druge mere. Savet će, između ostalog, pratiti poziciju i davati predloge za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listama međunarodnih institucija koje prate razvijenost digitalne ekonomije, inovacija, visoko-tehnološkog preduzetništva i digitalizacije u poslovanju privrednih subjekata, kao što su globalni indeksi inovacija Svetske organizacije za intelektualnu svojinu i Blumberg-a, Svetska rang-lista digitalne konkurentnosti Instituta za razvoj upravljanja, liste Tehnoloških gradova budućnosti i dr. Bitno je naglasiti da će Savet davati i predloge za sistemski razvoj i obuke stručnog kadra u relevantnim oblastima (digitalna ekonomija, inovaciono preduzetništvo, tehnološko preduzetništvo i digitalizacija u poslovanju privrednih subjekata) što je od velike važnosti za dalji razvoj srpskog ekosistema.

Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj je, pored direktnih podsticaja usmerenih za podršku razvoju inovacija, pokrenuo realizaciju Programa za promociju inovacija i inovacionog preduzetništva. Prethodno raspisanim javnim pozivima finansirano je 36 projekata kojima su kreirani i plasirani brojni promotivni materijali i sprovedene domaće i međunarodne manifestacije koje su za cilj imale promociju startap preduzetništva, ali i domaćeg startap ekosistema.

Isti Kabinet je 2018. godine pokrenuo realizaciju niza programa podrške razvoju i promociji ženskog inovacionog preduzetništva čiji je cilj sistematsko unapređenje, promocija i afirmacija inovacionog preduzetništva kod žena, za čije projekte je izdvojeno ukupno 400.000.000 dinara.

_______
23 Preduzetništvo u kontekstu ove strategije koristi u svom širem značenju, a u skladu sa sledećom definicijom: "Preduzetništvo se obično identifikuje sa kreiranjem novih poslovnih ulaganja ili sa samozapošljavanjem. Ove aktivnosti, istina, predstavljaju odraz preduzetničkog ponašanja, međutim, preduzetništvo predstavlja mnogo širi fenomen. Bilo da započinju novi posao, rešavaju problem, ili odlučuju kojim putem će se odvesti do kuće, ljudi sa preduzetničkim razmišljanjem uvek će biti spremni na mogućnost da poboljšaju svoj život, makar to bila i sitnica. Zbog toga kažemo da je preduzetništvo način ljudskog ponašanja koji se sastoji od identifikacije novog okvira ideja i ciljeva u životu." (M. Minniti and R. Koppl, "Market Processes and Entrepreneurial Studies", in Handbook of Entrepreneurship Research, eds. Z. Acs and D. Audretsch. UK: Kluwer PressInternational, 2003, 81-102).

4.6. Žensko preduzetništvo

U poslovnom sektoru na rukovodećim položajima i u ulozi vlasnika/vlasnica i osnivača/osnivačica malih i srednjih preduzeća i dalje su najčešće muškarci (77,9%), dok su žene najčešće vlasnice radnji (34,3%) i srednjih privrednih društava (22,1%)24.

Potrebno je naglasiti da su samo 12% osnivača startapa u Beogradu i Novom Sadu žene, što je slično globalnom proseku (Slika broj 10). Fond za inovacionu delatnost kroz svoj program grantova finansira 141 projekat, od čega 14% sredstava odlazi timovima sa ženom na čelu, a samo 6% timovima koje čine samo žene. Procenat "samo ženskih" timova u ekosistemu jednak je globalnom proseku i na nivou je od 2%25. Bez obzira na to, istraživanje koje je sproveo Kraft (engl. Craft) pokazuje da je samo 1 pojedinac od 175 tehnoloških direktora (engl. CTO) u evropskim tehnološkim kompanijama koje su podigle seriju A ili seriju B u prošloj godini bila žena. Zbog toga, činjenica da je ženska reprezentacija među osnivačima startapa u Beogradu i Novom Sadu blizu globalnog proseka ne umanjuje potrebu da startap svet treba da bude inkluzivniji kada su u pitanju žene i da svi treba da podrže aktivnosti koje će tome doprineti26.

Uprkos tome što postoje brojni programi kojima se finansiraju promotivne aktivnosti usmerene na preduzetništvo, startap preduzetništvo, učešće žena i mladih u preduzetništvu i dalje postoji jaz u određenim kategorijama poput adresiranja ciljne grupe koja uključuje profesionalce sa višedecenijskim iskustvom i podstiče ih na osnivanje startapa. Ova grupa predstavlja veliki potencijal za startap ekosistem zbog svog poznavanja poslovnih izazova i načina funkcionisanja, kao i zbog svoje izgrađene mreže i reputacije.

Slika broj 10 Procenat žena osnivačica startapa (izvor: Izveštaj)

______
24 Podaci iz Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine sa akcionim planom za period od 2016. do 2018. godine ("Službenom glasniku RS", broj 4/16).
25 Skener, str. 10.
26 Ibid. 34-35.

Zaključak

Prethodno prikazani opis postojećeg stanja dovodi do zaključka da se u domaći ekosistem ulažu određeni napori kako bi se njegov razvoj ubrzao, ali da je neophodno dodatno unaprediti i ojačati napore Republike Srbije u oblasti razvoja startap ekosistema. Rast koji beleži ekosistem je daleko od punog ispunjenja potencijala domaćeg startap ekosistema. Prilikom analize prilika za unapređenje, kao oblasti od posebnog značaja u kontekstu ove strategije izdvojile su se:

- Obrazovanje i dostupnost talenata,

- Infrastrukturna podrška i povezanost u startap ekosistemu,

- Mogućnosti finansiranja startapa,

- Poslovno okruženje,

- Preduzetnička kultura i promocija unutar ekosistema i prepoznatljivost ekosistema u celosti.

U pogledu obrazovanja i dostupnosti talenata čija se znanja i veštine smatraju relevantnim, ako ne i neophodnim, za razvoj startapa i startap ekosistema primetan je nedostatak preduzetničkog znanja i veština. U tom smislu, posebno su važne veštine upravljanja, prodaje, marketinga i međunarodnog poslovnog razvoja. Uzimajući u obzir da se startap ekosistem, i generalno poslovni svet, menjaju velikom brzinom važno je obezbediti osnov za stalno uvećanje kolektivnog znanja zajednice koje se povećava kreiranjem većeg broja multidisciplinarnih timova, kao i deljenjem znanja i iskustava sa profesionalcima iz razvijenijih ekosistema. Ulogu u kreiranju kolektivnog znanja imaju svi nivoi obrazovanja i vaspitanja, a ključne uloge zavise od prosvetnih radnika i učesnika u privredi koji moraju biti spremni da prenose znanje mlađim generacijama.

Uz podršku Vlade i nadležnog ministarstva stvoreni su uslovi za kreiranje mreže organizacija podrške koje bi pružale infrastrukturnu i stručnu podršku razvoju startapa. Međutim, evidentan je nedostatak programa akceleracije i sličnih čija je uloga da od startapa koji su prevazišli početne prepreke i validirali svoju ideju na tržištu kreiraju startape koji su spremni da podignu veće runde investicija i osvoje svetska tržišta. Nedostatak programa koji bi podržali sve faze razvoja startapa, od osnivanja do izlaza iz investicije u velikoj meri doprinose emigraciji ili neuspehu domaćih startapa. Dodatno, nizak nivo povezanosti u zajednici, zajedno sa manjkom kolektivnog znanja u oblasti startapa, dovodi do malog kolektivnog iskustva zajednice koje je od izuzetne važnosti za razvoj ekosistema.

Finansiranje startapa u Republici Srbiji može se podeliti u tri nivoa:

- lična štednja i podrška bliskog okruženja,

- bespovratna sredstva obezbeđena iz budžeta Republike Srbije ili donatorskih sredstava,

- privatne investicije.

Prethodno predstavljeno naglašava veoma nizak nivo privatnih investicija u startape koje su neophodne za zdrav i održiv razvoj startap ekosistema, kao i potpuno iskorišćavanje potencijala koje startapi mogu imati na privredni razvoj jedne zemlje. Manjak znanja i iskustva u oblasti investiranja u startape, kao visokorizičnu investiciju, obeshrabruje potencijalne investitore da preduzmu takav korak, što dovodi do zaključka da je u početku potrebno promovisati i, u određenoj meri, smanjiti rizik ulaganja u startape.

I pored napred navedenih specifičnosti startapa oni i dalje predstavljaju privredne subjekte koji se osnivaju i posluju u poslovnom i regulatornom okviru države, i taj okvir značajno utiče na njihov rad. Da bi se povećale šanse za uspeh startapa, potrebno ga je konstantno unapređivati tako da se smanjuju troškovi, ubrzavaju administrativni postupci, podstiču ulaganja. Kao preduslov za kreiranje ciljanih politika i mera podrške, startape je pre svega potrebno prepoznati u pravnom sistemu, zatim povećati kapacitet relevantnih državnih organa da razumeju izazove i specifičnosti startapa kako bi ih što efikasnije podržali, i potom mere koje se kreiraju promovisati i učiniti što dostupnijim.

Programi promocije startap preduzetništva uglavnom su usmereni na opštu populaciju, sa posebnim fokusom na mlade i studente, dok čitava grupa iskusnih profesionalaca i preduzetnika ostaje zapostavljena. Iskusni pojedinci su posebno značajni za razvoj startap ekosistema zbog svog radnog iskustva koje sa sobom nosi duboko razumevanje poslovnih prilika i prakse u određenom segmentu privrede, kao i kredibiliteta koji su ova lica stekla tokom svoje karijere. Startap timovi koji obuhvataju i profesionalce u svojim oblastima sa višegodišnjim iskustvom imaju veće šanse za uspeh startapa, stoga je potrebno kreirati programe koji bi se odnosili na ovu grupu. Takođe je neophodno obezbediti i veću vidljivost uspešnih priča iz ekosistema i podeliti ih na međunarodnom nivou kako bi i domaći startap ekosistem postigao veću prepoznatljivost.

5. VIZIJA I ŽELJENE PROMENE

Vizija kojoj doprinosi implementacija Strategije je društvo koje omogućava i podržava svakog pojedinca, timove i organizacije da iskoriste svoj pun potencijal i potrebu za stvaranjem inovativnih proizvoda, usluga i procesa, koji će proizvesti dodatnu vrednost i podržati ciljeve prosperitetne ekonomije i društvenog blagostanja.

6. OPŠTI I POSEBNI CILJEVI STRATEGIJE

Opšti cilj ove strategije je ubrzani razvoj startap ekosistema do nivoa globalizacije27. U fazi globalizacije srpski startap ekosistem bi trebalo da ima između 800 i 1.200 startapa i zbog svoje atraktivnosti privlači veliki broj talenata, odnosno iskusnih osnivača, investitora i mentora iz regiona i sveta koji svoje startap ideje razvijaju ili podržavaju razvoj istih u Republici Srbiji.

Povećanje broja i kvaliteta startapa dovešće i do rasta broja izlaza iz investicija većih od 100 miliona evra koji će poput okidača uticati sa jedne strane na motivaciju drugih preduzetnika da pokrenu startape, a sa druge privući investitore. Povećanjem ponude startapa koji traže investiciju, a koji odgovaraju kriterijumima investitora, dolazi do većeg broja investicija, kao i povrata na iste, te se privatni investitori angažuju i zadržavaju u ekosistemu na taj način kreirajući samoodrživi ekosistem.

Ova strategija bi trebalo da utiče na sve aktere startap ekosistema, startap timove, startape, javne i privatne organizacije podrške, investitore kao pravna i fizička lica, institucionalne investitore u vidu alternativnih investicionih fondova, kao i na organe javne uprave u podizanju kapaciteta za pružanje institucionalne podrške bržem razvoju startap ekosistema.

Ubrzani rast startap ekosistema zahteva rast broja startapa od 20% godišnje, kreiranje dodatnih mehanizama finansiranja startapa kako bi se zatvorio finansijski jaz koji postoji i unapređenje kvaliteta startapa koji potiču iz Republike Srbije.

Pokazatelj učinka je godišnji rast broja startapa više od 20%.

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 700

Izvor provere: Registar startapa, Izveštaj.

Posebni ciljevi Strategije su:

1. Podizanje startap preduzetničkog kapaciteta kroz obrazovne programe

Mera 1.1.: Uvođenje sadržaja o startap preduzetništvu u srednje obrazovanje i vaspitanje

Mera 1.2.: Uvođenje sadržaja o startap preduzetništvu u visoko obrazovanje

2. Unapređenje infrastrukturne i programske podrške startapima

Mera 2.1.: Unapređenje kvaliteta podrške startapima u ranoj fazi razvoja

Mera 2.2.: Unapređenje povezanosti i saradnje u ekosistemu

3. Unapređenje mehanizma finansiranja startapa

Mera 3.1.: Podizanje nivoa bespovratnih sredstava za finansiranje startapa u ranoj fazi

Mera 3.2.: Podsticanje razvoja tržišta preduzetničkog kapitala

Mera 3.3.: Kreiranje mehanizma i osnova za grupno finansiranje

4. Unapređenje uslova za poslovanje startapa

Mera 4.1.: Uspostavljanje mehanizma za prepoznavanje različitih aktera startap ekosistema

Mera 4.2.: Unapređenje poreskog okvira za poslovanje startapa

Mera 4.3.: Podizanje kompetencija zaposlenih u javnoj upravi za kreiranje i implementaciju mera u oblasti startap ekosistema

Mera 4.4.: Olakšavanje pristupa informacijama u oblasti poslovanja startapa

Mera 4.5.: Uspostavljanje i implementacija GovTech programa država kao prvi korisnik inovativnih rešenja

5. Promocija startap kulture i globalne prepoznatljivosti ekosistema

Mera 5.1.: Popularizacija startap kulture i razvoj preduzetničkog duha

Mera 5.2.: Unapređenje međunarodne prepoznatljivosti srpskog startap ekosistema

_____
27 Vidi stranu 6, tačku 2.

7. IDENTIFIKOVANE MERE ZA OSTVARENJE CILJEVA

7.1. Posebni cilj 1: Podizanje startap preduzetničkog kapaciteta kroz obrazovne programe

Uloga obrazovnog sistema u kreiranju, razvoju i uspehu startapa je višestruka. Za osnivanje velikog broja startapa potrebno je postojanje visokog stepena preduzetničke kulture u društvu. Škola, kao obrazovno-vaspitna ustanova je primarno mesto na kome mladi mogu da usvoje preduzetničke vrednosti kao što su multidisciplinarnost, negovanje timskog rada i poštovanje različitosti.

Za razvoj preduzetničke kulture važno je uključivanje relevantnih sadržaja na svim nivoima obrazovanja. Preduzetnički duh, naklonost ka multidisciplinarnosti i kreativan pristup rešavanju problema razvijaju se već u osnovnoj školi, te je shodno tome neophodno i sistemski raditi na razvoju kako pomenutih, tako i digitalnih veština kod dece. Srednja škola predstavlja prostor za napredniji i usmereniji pristup razvoju znanja i veština kod učenika, te za mlade zainteresovane za visoke tehnologije i preduzetništvo mora postojati dovoljno prilika da probaju i nauče nove veštine.

Kroz visoko obrazovanje pojedinac stiče najnaprednija znanja i veštine u užoj akademskoj ili stručnoj oblasti, koje mu, pored ostalog, omogućavaju da samostalno rešava najsloženije probleme na inovativan način. Uvođenje multidisciplinarnih sadržaja o startap preduzetništvu u visoko obrazovanje od velikog je značaja za buduće visokotehnološke startape jer visokoobrazovana populacija nosi najveći potencijal za osnivanje novih startapa.

Pokazatelj učinka je broj novoosnovanih startapa čiji su osnivači kroz visoko obrazovanje stekli kompetencije relevantne za startap preduzetništvo.

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 15

Izvor provere: Izveštaj MPNTR

7.1.1. Mera 1.1.: Uvođenje sadržaja o startap preduzetništvu u srednje obrazovanje i vaspitanje

Moderno obrazovanje je usmereno na razvoj kompetencija učenika kako bi što agilnije odgovorilo na brze promene u društvu i privredi i pripremilo ih za izazove sa kojima će se susresti na budućem tržištu rada.

Osećaj za inicijativu i preduzetništvo, jedna je od ključnih kompetencija za celoživotno učenje koje su potrebne svakom pojedincu za lično ispunjenje i razvoj, uključivanje u društveni život i zapošljavanje. Srednje obrazovanje i vaspitanje treba da omogući sticanje kompetencija koje će pripremiti učenike za rad u industrijama u nastajanju, pa tako i za startap ekosistem.

Razvoj ovih kompetencija može se obezbediti kroz uvođenje sadržaja o startap preduzetništvu u postojeće programe nastave i učenja, unapređenje kompetencija nastavnika za realizaciju tih sadržaja, razvoj novih i unapređenje postojećih otvorenih obrazovnih resursa o startap preduzetništvu i kroz upoznavanje učenika sa industrijama za razvoj startapa.

U gimnazijama se startap ekosistem izučava kroz izborni program Ekonomija i biznis, a zbog obima informatičkih predmeta, specijalizovana IT odeljenja nemaju mogućnost izbora ovog programa, te je potrebno uraditi unapređivanje nastavnog programa specijalizovanih IT odeljenja u gimnazijama, čime bi se ovim učenicima omogućio pristup znanjima o startap ekosistemu kroz postojeće predmete.

Uzevši u obzir da nastavnici predstavljaju ključnu kariku u prenošenju znanja, kao i karijernom usmeravanju kod mladih, a da sa druge strane sami nemaju dovoljno znanja o novim i dinamičnim oblastima razvoja IT sektora i samog startap ekosistema, poseban fokus je potrebno staviti na razvoj kompetencija nastavnika o startap preduzetništvu. Pored razvoja materijala koji bi pružili podršku nastavnicima u radu sa učenicima, neophodno je kroz sistem stručnog usavršavanja organizovati i obuke koje bi nastavnicima pružile neophodna znanja za oblasti startap preduzetništva. Početak reforme programa u gimnaziji je obeležio upitnik za nastavnike gimnazija gde su između ostalog ispitivani stavovi nastavnika o posedovanju ključnih kompetencija za celoživotno učenje. MPNTR i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sproveli su ovo istraživanje i jedan od zaključaka je da velika većina nastavnika gimnazija smatra da su im preduzetništvo i digitalne kompetencije najniže. Ova činjenica stavlja poseban fokus na sprovođenje svih aktivnosti koje se odnose na unapređivanje ovih ključnih kompetencija nastavnika da bi oni mogli da ih kod učenika razviju tokom školovanja.

Pored poznavanja osnova samog startap preduzetništva, učenici treba da razviju široki spektar veština koje će im omogućiti upotrebu znanja potrebnih za rešavanje realnih problema. Zbog toga, važno je postaviti široku bazu otvorenih obrazovnih resursa, posebno u domenu algoritamske pismenosti. Kako bi baza znanja uvek bila u skladu sa razvojem tehnologija i privrede, ključno je osigurati kontinuirani razvoj novih i unapređivanje postojećih otvorenih obrazovnih resursa i tehničko održavanje. Takva baza znanja obezbediće adekvatnu podršku nastavnicima i učenicima u ovoj oblasti. Pored toga, otvorene obrazovne resurse u oblasti algoritamske pismenosti moći će da koriste i nastavnici i učenici u specijalizovanim IT odeljenjima u gimnaziji.

Kako bi se osiguralo da se učenici već tokom srednjoškolskog obrazovanja upoznaju sa relevantnim industrijama i potencijalnim karijernim izborima, važno je uključiti redovnu saradnju sa privredom, čiji bi predstavnici u saradnji sa nastavnicima delili znanja i iskustva sa učenicima.

7.1.1.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Mehanizam za sprovođenje ove mere podrazumeva dopunu programa nastave i učenja za gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima za informatiku i računarstvo za više razrede sadržajima iz startap preduzetništva, razvoj i akreditaciju programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika za realizaciju sadržaja o startap preduzetništvu.

Izrada otvorenih obrazovnih resursa sprovešće se kroz saradnju javnog i privatnog sektora radi daljeg razvoja i unapređivanja postojećih otvorenih obrazovnih resursa, kao i pripremu novih nastavnih materijala za informatičke i računarske predmete u douniverzitetskom obrazovanju, uključujući IT specijalizovana odeljenja u gimnazijama. Upoznavanje učenika koji ne pohađaju specijalizovana odeljenja gimnazije za računarstvo i informatiku sa relevantnim industrijama za startap preduzetništvo, sprovešće se u okviru vannastavnih aktivnosti u vidu oglednih časova, kroz saradnju škole i industrije i razmenu znanja i iskustava koji učenicima treba da pomognu oko karijernih izbora.

7.1.1.2. Institucije odgovorne za realizaciju, praćenje i kontrolu realizacije

MPNTR

7.1.1.3. Pokazatelji rezultata na nivou mere

Izmenjen program nastave i učenja za više razrede u specijalizovanim odeljenjima za IT u gimnaziji:

- Početna vrednost: Ne

- Ciljana vrednost: Da

Izvor provere: Objavljeni pravilnik

Broj nastavnika koji je pohađao obuke za profesionalni razvoj i stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju u oblasti startap ekosistema:

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 200

Izvor provere: Liste učesnika obuka, izveštaji sa obuka

Broj objavljenih otvorenih obrazovnih resursa u oblasti algoritamske pismenosti namenjenih srednjoškolskom nivou obrazovanja za učenike i/ili nastavnike:

- Početna vrednost: 20

- Ciljana vrednost: 50

Izvor provere: Baza otvorenih obrazovnih resursa

Broj objavljenih otvorenih obrazovnih resursa u oblasti digitalnog preduzetništva namenjenih srednjoškolskom nivou obrazovanja za učenike i/ili nastavnike:

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 10

Izvor provere: Baza otvorenih obrazovnih resursa

Broj škola u kojima su održana predstavljanja relevantnih industrija u okviru vannastavnih aktivnosti u kojima je pokrivena oblast startap preduzetništva:

- Početna vrednost: 30

- Ciljana vrednost: 100

Izvor provere: Izveštaj MPNTR

7.1.2. Mera 1.2. Uvođenje sadržaja o startap preduzetništvu u visoko obrazovanje

Građenje preduzetničkih kapaciteta kroz visoko obrazovanje postiže se na različite načine, ali je u kontekstu ove strategije fokus na razvoju multidisciplinarnosti kroz nove master programe sa visokotehnološkom komponentom i uključivanje izbornih predmeta u akreditovane studijske programe osnovnih i master studija, koji obrađuju teme u oblasti startap preduzetništva. Kako bi se dodatno podržali potencijalni startap timovi na visokoškolskim ustanovama, potrebno je podići kapacitete nastavnog osoblja da te timove prepoznaju i podrže u razvoju ideja.

Multidisciplinarni master programi sa visokotehnološkom komponentom, doprinose relevantnosti visokog obrazovanja prema projekcijama potrebe privrede i dugoročnog privrednog razvoja, uključujući i razvoj startap ekosistema u Republici Srbiji. Ove programe će karakterisati povećani broj sati koje studenti provode u kompanijama na praksi, ukoliko se realizuju kroz klasičan model studija, ili će biti realizovani kroz dualni model studija, u kojem se kroz učenje kroz rad studentu borave najmanje 450 sati godišnje kod poslodavca.

Kako bi se dugoročno obezbedilo povećanje broja studenata koji pohađaju master programe u ovim oblastima, a koje su identifikovane kao prioritetne za budući razvoj startap ekosistema, potrebno je osigurati kontinuirano unapređenje kvaliteta i relevantnosti postojećih master programa, kao i uvođenje novih multidisciplinarnih master programa.

Teme iz oblasti startap preduzetništva obrađuju se u okviru studijskih programa na pojedinim visokoškolskim ustanovama, pa će uvođenje novih izbornih predmeta relevantnih za oblast startap ekosistema omogućiti šireg razumevanje startap kulture i mogućnosti za rad u ovom okviru kod studenata. Novi izborni predmeti bi trebalo da budu kreirani u saradnji sa privredom, kao i fokusirani na praktičnu primenu znanja i veština kroz timske projekte. U prvom periodu ključno je uvesti ove izborne predmete na studijske programe u oblasti tzv. STEM nauka (engl. science,technology, engineering, maths - nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), kao i u oblasti ekonomskih i organizacionih nauka.

Studentska populacija nosi veliki preduzetnički i inovacioni potencijal. Na većini visokoškolskih ustanova ne postoji svest o značaju preduzetničkih znanja i kulture za razvoj inovacija, a i tamo gde ova svest postoji preduzetništvo se ne podstiče dovoljno. Kroz svakodnevni kontakt i rad sa studentima, nastavno osoblje ima veliki uticaj na budući razvoj studenata i izbore koje će studenti doneti. Saradnja između nastavnika i studenata, posebno kroz praktičnu nastavu, ima veliki uticaj na motivaciju studenata za istraživanje i proširivanje interesovanja, kao i sticanje dodatnih znanja i savladavanje novih veština. Kako bi mogli da pruže adekvatnu podršku i mentorstvo studentima u oblasti startap preduzetništva, neophodno je osnaživanje nastavnog osoblja visokoškolskih ustanova u ovoj oblasti. Implementacija programa koordinisanog mentorstva je velika prilika, jer nastavno osoblje ima nesumnjivu domensku ekspertizu, ali je potrebno da osnaže mentorske veštine za pokretanje preduzeća i razvoj inovacija.

7.1.2.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Imajući u vidu autonomiju visokoškolskih ustanova u pogledu utvrđivanja studijskih programa, ovu meru sprovešće MPNTR u okviru programske aktivnosti Razvoj visokog obrazovanja, putem javnog poziva za kreiranje novih multidisciplinarnih master programa kao i javnog poziva za inoviranje studijskih programa.

Programska aktivnost "Razvoj visokog obrazovanja", za podršku visokoškolskim ustanovama u razvoju novih i inoviranju postojećih predmeta u okviru studijskih programa, koji treba da doprinesu ostvarenju programskih ciljeva MPNTR:

- unapređivanje kompetencija nastavnika i saradnika za izvođenje nastave;

- inoviranje postojećih studijskih programa koji prate potrebe tržišta rada;

- unapređivanje kvaliteta obrazovnog procesa kroz stvaranje boljih uslova za realizaciju nastave i učenje studenata;

- razvijanje preduzetničkih veština studenata i unapređivanje saradnje visokoškolskih ustanova sa privredom i drugim zainteresovanim akterima u lokalnoj samoupravi;

- povećanje upotrebe informacionih tehnologija u nastavi i procesu učenja.

Prilikom odabira predloga projekata koji se finansiraju od strane MPNTR posebno se ceni:

- doprinos projekata realizaciji Akcionog plana za sprovođenje Strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period od 2021. do 2022. godine, tj. Posebnom cilju 3: Obrazovanje orijentisano ka inovativnosti i preduzetništvu, i

- doprinos projekata realizaciji Vladinog akcionog plana za unapređenje IT sektora.

U samom početku realizacije programske aktivnosti "Razvoj visokog obrazovanja" akcenat je stavljen na doprinos samih projekata realizaciji Vladinog akcionog plana za razvoj IT sektora, koji je donet u decembru 2016. godine, u čiju realizaciju se uključilo 17 fakulteta u Republici Srbiji. U tom duhu nastavljen je kontinuirani rast prijava, ukupnih finansijskih sredstava koje MPNTR opredeljuje za ovu programsku aktivnost, ali i nedvosmisleno poboljšanje kvaliteta samih prijava i efikasnosti realizovanih projekata, pre svega kad je reč o njihovoj implementaciji u nastavnom procesu. Sama činjenica da je od početnih 16 miliona dinara ukupan budžet projekta uvećan tako da za 2021/2022 akademsku godinu iznosi 35 miliona dinara, dovoljno govori u prilog tome koliko je ova programska aktivnost doprinela razvoju nastavnog procesa na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija.

Aktivnosti koje se odnose na obuku nastavnika realizovaće se u okviru projekta "Preduzmi ideju" koji sprovodi Inicijativa "Digitalna Srbija", a koji je podržan od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). U okviru ovog projekta biće pilotiran program obuka na Fakultetu organizacionih nauka u okviru koga će se organizovati obuka nastavnog osoblja za mentorisanje inovativnih studentskih timova, kao i implementacija programa koordinisanog mentorstva na fakultetu.

7.1.2.2. Institucija odgovorna za realizaciju, praćenje i kontrolu realizacije

MPNTR

7.1.2. Pokazatelji rezultata na nivou mere

Broj studenata upisanih na master studije sa visokotehnološkom komponentom

- Početna vrednost: 105

- Ciljana vrednost: 450

Izvor provere: RZS baza podataka i Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP)

Broj akreditovanih multidisciplinarnih master programa sa visokotehnološkom komponentom

- Početna vrednost: 10

- Ciljana vrednost: 15

Izvor provere: Nacionalno akreditaciono telo i izveštaji visokoškolskih ustanova

Broj inoviranih studijskih programa temama koje obrađuju startap preduzetništvo

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 5

Izvor provere: Izveštaj MPNTR

Broj nastavnika visokoškolskih ustanova koji su prošli obuku za pružanja podrške inovativnim studentskim idejama:

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 120

Izvor provere: Izveštaji visokoškolskih ustanova

7.2. Posebni cilj 2: Unapređenje infrastrukturne i programske podrške startapima

Startapi u ranoj fazi razvoja osim finansijske i infrastrukturne podrške u velikoj meri zavise od dostupnog znanja i kontakata u ekosistemu. Srpski startap ekosistem je poslednjih godina iznedrio veoma uspešne kompanije, čije znanje i iskustvo mogu doprineti rastu kolektivnog znanja zajednice ukoliko se isto deli i umnožava kroz različite kanale. Startapi prilikom razvoja prolaze kroz nekoliko ključnih faza u kojima im je potrebna raznovrsna podrška. Kako bi se obezbedila stalna podrška timovima i startapima, bez obzira na fazu razvoja u kojoj se nalaze, i kako bi se sprečio odliv startapa u druge ekosisteme u kojima im je podrška pristupačnija, neophodno je pristupiti dugoročnom razvoju lanca podrške.

Podrška prilikom razvoja startapa može dolaziti od strane iskusnih osnivača iz zemlje i inostranstva, kontakta sa mentorima, investitorima i predstavnicima relevantnih industrija u kojima startapi mogu razvijati i plasirati svoja rešenja. Međutim, startapi često nemaju dovoljno iskustva ni kontakata da sami obezbede relevantnu i preko potrebnu podršku. Stoga je neophodno jačati organizacije koje im mogu pružiti tu vrstu podrške i podstaći ih da kreiraju visoko kvalitetne inkubatorske i akceleratorske programe kojima će kolektivno znanje domaćeg i stranih ekosistema učiniti dostupnim domaćim timovima.

Posebno je važno omogućiti istovremeni razvoj u svim lokalnim ekosistemima unutar Republike Srbije, kako bi se znanja, mogućnosti i kontakti decentralizovali radi kreiranja optimalnih uslova za uspeh domaćih startapa bez obzira na region iz kog potiču. Kreirana podrška koju pružaju NTP organizacije kroz visokokvalitetne programe na nacionalnom nivou predstavlja dobru infrastrukturnu bazu za dalje povezivanje unutar ekosistema.

Manjak kolektivnog znanja zajednica odražava se i na organizacije podrške kojima poseban izazov predstavlja selekcija i trening odgovarajućih kadrova za kreiranje i sprovođenje programa podrške startapima. Kako bi se omogućio dalji rast ekosistema, potrebno je pružiti podršku organizacijama u ovom segmentu kroz obezbeđivanje resursa za kontinuirano usavršavanje kadrova organizacija podrške. Takođe, potrebno je podstaći specijalizaciju i saradnju organizacija podrške u kreiranju programa kako bi se u ishodu dobili kvalitetni programi koji startapima pružaju podršku u svim fazama razvoja.

Pokazatelj učinka za ovaj poseban cilj je broj startapa iz Republike Srbije koji su bili učesnici programa podrške razvoju startapa na godišnjem nivou:

- Početna vrednost: 70

- Ciljana vrednost: 120

Izvor provere: Izveštaj MPNTR, Izveštaj RAS

7.2.1. Mera 2.1. Unapređenje kvaliteta podrške startapima u ranoj fazi razvoja

Programi podrške moraju ispratiti rast dostupnog finansiranja u ekosistemu kako bi uložena sredstva iz javnih i privatnih izvora mogla da imaju željeni efekat kreiranja većeg broja uspešnih startapa. U cilju kreiranja lanca podrške startapima važno je sistematski pristupiti podršci za kreiranje i implementiranje programa podrške koji treba da se kreiraju u skladu sa fazom razvoja ekosistema kao celine ali i samih startapa. U skladu sa navedenim, naročito je važno kreirati programe podrške namenjene startapima u idejnoj fazi, onima koji poseduju razvijene proizvode spremne za nastup na tržištu i startapima koji se spremaju na proboj na nova tržišta i veliki rast. Razvoj lanca podrške podrazumeva unapređenje na više nivoa: diversifikaciju programa podrške, povećanje kvaliteta i održivosti programa podrške, što sa sobom nosi i povećanje kapaciteta i održivosti samih organizacija podrške, i na kraju izmenu institucionalnog finansiranja organizacija podrške.

U cilju unapređenja kapaciteta organizacija podrške da organizuju rad i pružaju usluge startapima u skladu sa najboljim svetskim praksama, neophodno je obezbediti finansijsku, tehničku i savetodavnu podršku organizacijama koje kreiraju i implementiraju programe podrške startapima.

Od posebnog značaja je popuniti jaz koji postoji u programima akceleracije, odnosno u radu sa startapima koji su dokazali potencijal svoje ideje i kreirali prvi proizvod, ali im je potrebna podrška u daljem rastu i razvoju na novim tržištima, a za kojima trenutno postoji najveća potreba i jaz u ekosistemu. Programi akceleracije startap timovima i startapima moraju da obezbede individualno prilagođene edukativne i mentorske sesije, podstiču intenzivni timski rad na razvoju startapa, pristup mentorima sa relevantnim ekspertizama naročito u oblasti poslovnog razvoja, prodaje i marketinga na globalnim tržištima, kao i apsolutnu podršku u podizanju investicija u zemlji i inostranstvu.

Kako bi se obezbedilo finansiranje rada organizacija podrške koje je u skladu sa ishodima rada i potrebama tržišta, neophodno je unaprediti model institucionalnog finansiranja registrovanih organizacija podrške.

7.2.1.2. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Kreiranje programa za jačanje kapaciteta organizacija podrške

Rukovodstvu i drugim zaposlenima u organizacijama podrške (poput NTP-ova, poslovnih inkubatora, startap centara, habova, i sl.) biće obezbeđen pristup trenerima i mentorima iz oblasti organizacije programa podrške, pružanja podrške startapima, kreiranja održivih modela poslovanja, jačanja finansijske samoodrživosti organizacija i slično. Podrška će biti obezbeđena kroz mehanizam sufinansiranja ili potpunog finansiranja obuka, treninga i sertifikacija za startap mentore i trenere iz oblasti razvoja startapa, investiranja ili prikupljanja investicija, projektnog menadžmenta i svih drugih relevantnih oblasti.

Podsticanje kreiranja i implementacije inkubatorskih i akceleratorskih programa

Kako bi se efikasno i u skladu sa potrebama ekosistema, dovoljno brzo kreirali visoko kvalitetni programi podrške, biće obezbeđena finansijska i logistička podrška za kreiranje i implementaciju programa podrške. Sredstva će biti opredeljena za implementaciju novokreiranih programa ili finansiranje licenci za uspostavljanje renomiranih svetskih programa.

Učešće u programu podrške kreiranju i implementaciji programa podrške za startape treba da bude uslovljeno podizanjem kapaciteta organizacija podrške, obezbeđivanjem geografske i rodne ravnopravnosti, saradnjom aktera unutar ekosistema i modelom samoodrživosti koji bi obezbedio realizaciju programa određeni broj godina bez finansijske podrške iz javnih sredstava. Javnim sredstvima mogu biti podržani programi koji su kreirani u partnerstvu, sufinansirani ili drugačije podržani od strane komplementarnih partnera.

Usvajanje akta o institucionalnom finansiranju organizacija podrške

Imajući u vidu potrebu daljeg povećavanja stabilnosti, konkurentnosti i efikasnosti ekosistema neophodno je uvesti kontinuiranu i na ishodima zasnovanu evaluaciju rada organizacija korisnika budžetskih sredstava. Podsticaj za osnaživanje institucionalnih kapaciteta biće ostvaren regulatornom merom koja dovodi u direktnu vezu rezultate na nivou organizacija podrške sa visinom njihovog institucionalnog/programskog/projektnog finansiranja iz različitih budžetskih izvora.

Odnosno, prilikom raspodele javnih sredstava važno je koristiti kriterijume uspešnosti sprovođenja programa organizacije, a na osnovu ostvarenih rezultata koji su u direktnoj vezi sa uspehom startapa koji su bili korisnici programa koji su finansirani (npr. procena startapa učesnika programa koji su tokom ili neposredno nakon programa prešli u naredni ciklus investiranja, izašli na novo tržište, lansirali novi proizvod, itd.).

7.2.1.3. Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije

Razvojna agencija Srbije (RAS)

7.2.1.4. Pokazatelj rezultata

Broj organizacija podrške koje su korisnici programa za jačanje kapaciteta organizacije podrške

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 10

Broj kreiranih i sprovedenih programa podrške u saradnji više partnera

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 4

Broj programa podrške van ekosistema Beograda i Novog Sada

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 2

Broj startapa koji su prošli kroz programe i koji su postigli minimalno 10% godišnjeg rasta, podigli prvu narednu rundu investicije ili izašli na novo tržište godinu dana nakon završetka programa.

- Početna vrednost: biće određeno28

- Ciljana vrednost: biće određeno

Izvor provere na nivou mere: Izveštaj RAS, Izveštaj MPNTR

7.2.2. Mera 2.2. Unapređenje povezanosti i saradnje u ekosistemu

Istraživanja pokazuju da startapi koji su članovi ekosistema koji su dobro interno povezani beleže brži rast od onih iz slabije povezanih ekosistema. Povezanost podrazumeva zajedničke aktivnosti, saradnju i razmenu znanja, iskustava i kontakata između startapa, akademije, privrede, državnih institucija, organizacija podrške, mentora, investitora, itd.

U Republici Srbiji je važno unaprediti dva aspekta lokalne povezanosti:

- povezanost između članova različitih heliksa ekosistema (npr. privrede, odnosno industrije, akademije, investitora, mentora, organizacija podrške, itd.);

- povezanost između aktera ekosistema iz različitih regiona, odnosno gradova.

Podsticanjem ova dva načina saradnje u ekosistemu cilj je kreirati plodno tle za razmenu znanja i iskustava između aktera ekosistema kako bi kolektivno znanje i iskustvo zajednice uvećavalo.

7.2.2.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Kako bi se povećao nivo lokalne povezanosti i ista iskoristila kao poluga za brži razvoj ekosistema, potrebno je kreirati programe i podsticati aktivnosti koje se sprovode u saradnji između različitih aktera ekosistema poput konferencija, treninga, zajedničkih projekata, programa podrške i slično.

Mehanizam za sprovođenje ove mere podrazumeva da se prilikom finansiranja projekata i organizacija javnim sredstvima kao i kreiranja podsticajnih mera usmerenih na organizacije podrške posebno prepoznaje i vrednuje saradnja:

- članova različitih heliksa ekosistema (npr. privrede, odnosno industrije, akademije, investitora, mentora, organizacija podrške, itd.);

- aktera ekosistema iz različitih regiona, odnosno gradova.

Umrežavanje naučno-tehnoloških parkova prepoznato je kao jedan od važnih faktora za razvoj inovacionog ekosistema u Republici Srbiji. Jačanjem kapaciteta naučno-tehnoloških parkova, kroz zajedničku saradnju i razmenu stručnih znanja i iskustava podstiče se međusobna saradnja parkova i njenih članica, sa posebnim akcentom na startape. Na ovaj način, umrežavanje naučno-tehnoloških parkova ima pozitivan efekat i na razvoj startap ekosistema.

_______
28 Početna i ciljana vrednost pokazatelja uspeha biće određeni u skladu sa aktivnostima iz Akcionog plana za 2021-22. godinu.

7.2.2.2. Institucije odgovorne za praćenje i kontrolu realizacije

MPNTR

Partneri: NTP Beograd, NTP Čačak, NTP Niš, NTP Novi Sad, Fond za inovacionu delatnost

7.2.2.3. Pokazatelj rezultata

Broj projekata sprovedenih u saradnji dva ili više aktera startap ekosistema, a finansiranih javnim sredstvima:

- Početna vrednost: biće određeno

- Ciljana vrednost: biće određeno29

Izvor provere: Izveštaj MPNTR, Izveštaj NTP Beograd

7.3. Posebni cilj 3: Unapređenje mehanizma finansiranja startapa

Startapi, s obzirom na to da po svojoj prirodi predstavljaju visokorizične inovativne poduhvate sa potencijalom brzog i velikog rasta, zahtevaju poseban vid finansiranja svojih aktivnosti. U svojim najranijim fazama oni ne mogu obezbediti pristup tradicionalnim vidovima finansiranja, a lična ušteđevina često nije dovoljna za brzi razvoj i rast. Stoga se startapi odlučuju za alternativne vidove finansiranja u obliku bespovratnih sredstava u najranijim fazama, a kasnije u obliku investicija, pre svega od poslovnih anđela ili alternativnih investicionih fondova.

Kako startapi u najranijim fazama najčešće ne mogu privući pažnju niti želju privatnih investitora da ulože prvi kapital, države i međunarodne institucije popunjavaju finansijski jaz dodeljivanjem bespovratnih sredstava u iznosima neophodnim za startape da dovoljno razviju ili testiraju svoju ideju kako bi mogli da se predstave privatnim investitorima. Nakon iskorišćavanja početnih sredstava, startapima je važno obezbediti i naredne runde investicija kako bi na svakom stepenu razvoja imali pristup kapitalu neophodnom za dalje korake. Stoga je neophodno sistemski pristupiti izgradnji lanca finansiranja koji obuhvata bespovratna sredstva, poslovne anđele i na kraju alternativne vidove finansiranja poput fondova preduzetničkog kapitala i grupnog finansiranja.

U Republici Srbiji postoje mehanizmi bespovratnog finansiranja, ali su isti razvijeni u nedovoljnoj meri da bi podržali ostvarivanje cilja Strategije, odnosno povećanje broja startapa. Iz tog razloga, neophodno je proširiti programe bespovratnog finansiranja. Istovremeno, važno je razviti mehanizme, ali i podsticaje, za kreiranje mehanizama za dalje runde investiranja koje će moći da dalje podrže rast startapa.

Pokazatelj učinka na nivou ovog posebnog cilja je ukupan iznos finansiranja i investicija iz privatnih izvora u domaće startape, a izvor verifikacije će biti godišnji izveštaj Startap Džinoma.

Ukupan iznos finansiranja i investicija iz privatnih izvora u domaće startape:

- Početna vrednost: 23.000.000 evra

- Ciljana vrednost: 80.000.000 evra

Izvor provere: Izveštaj MPNTR, Registar startapa, Izveštaj Fond za inovacionu delatnost, Izveštaj NTP Beograd, Izveštaj Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, Izveštaj Saveta za podsticanje razvoja digitalne ekonomije, inovacija, visoko-tehnološkog preduzetništva i digitalizacije u poslovanju privrednih subjekata, Izveštaj Startap Džinoma

______
29 S obzirom da se do trenutka pisanja Strategije nije vodila evidencija o pomenutoj vrsti saradnje, vrednosti će biti utvrđene u skladu sa aktivnostima iz Akcionog plana za 2021-2022. godinu.

7.3.1. Mera 3.1. Podizanje nivoa bespovratnih sredstava za finansiranje startapa u ranoj fazi

Imajući u vidu statistiku da se čak 90% startapa suočava sa neuspehom u prvih pet godina poslovanja, može se zaključiti i da se veći broj uspešnih startapa može očekivati samo ukoliko postoji i veoma veliki broj pokušaja.

Startapima je posebno izazovno da pronađu finansijsku podršku u najranijim fazama razvoja, kada još uvek rade na razradi ideje, uspostavljanju tima, kreiranju prototipa i slično. U tom periodu oni su suviše rizični, ali i nedovoljno razvijeni, da bi bili atraktivni privatnim investitorima. Stoga je od izuzetne važnosti za dobre startape koji imaju ideje sa potencijalom da dobiju bespovratnu novčanu pomoć koja ne podrazumeva učešće u vlasništvu kompanije. Ovakvu vrstu finansiranja obezbeđuje država kroz sopstveni budžet ili u partnerstvu sa brojnim međunarodnim donatorima.

Prilikom obezbeđivanja sredstava za podršku startapima treba poštovati principe rodne ravnopravnosti i geografske raspoređenosti programa tako da se podrška ne koncentriše u pojedinim ekonomskim centrima.

7.3.1.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Fond za inovacionu delatnost će u periodu od 2021. do 2025. godine, kroz dva programa - "Pametni početak" i "Program ranog razvoja" - startapima ponuditi mentorsku i finansijsku podršku u iznosu do 35, odnosno 80 hiljada evra po projektu.

Naučno tehnološki park Beograd, uz podršku Državnog sekretarijata za ekonomske poslove Vlade Švajcarske Konfederacije (SECO), realizuje projekat "Tehnopark Srbija 2" u okviru kog sprovodi program "Raising Starts". Cilj programa je da u naredne tri godine, kroz unapređenje podrške u ranoj fazi razvoja (engl. pre-seed) podrži do 100 startap kompanija koji su u ranim fazama razvoja, kroz obezbeđivanje inicijalne finansijske podrške do 15.000 CHF, edukacije i mentorstva. Program se replicira na naučno-tehnološke parkove u Nišu i Čačku i time se doprinosi povećanju broja inovativnih startapa u Republici Srbiji i decentralizaciji podrške i znanja u ekosistemu.

Kako bi se osiguralo da startapi koji ulaze u programe zaista jesu oni sa najvećim tržišnim potencijalom ključno je osigurati da selekciju timova i startapa, kojima će se dodeliti sredstava, vrše eksperti sa iskustvom u radu sa startapima.

U realizaciji ove mere dodatno će učestvovati privatne kompanije i nevladine organizacije, uz finansijsku i institucionalnu podršku međunarodnih donatora i društveno odgovornih kompanija.

7.3.1.2. Institucije odgovorne za praćenje i kontrolu realizacije

MPNTR

Partneri: Fond za inovacionu delatnost, NTP Beograd

7.3.1.3. Pokazatelj rezultata

Broj startapa finansiranih kroz određene programe Fonda za inovacionu delatnost

- Početna vrednost: 42

- Ciljana vrednost: 110

Izvor provere: Izveštaj Fonda za inovacionu delatnost

Broj startapa koji će biti finansirani kroz program Naučno-tehnološkog parka Beograd "Raising Stars"

- Početna vrednost NTP Beograd: 0

- Ciljana vrednost NTP Beograd: 54

- Početna vrednost NTP Čačak: 0

- Ciljana vrednost NTP Čačak: 12

- Početna vrednost NTP Niš: 0

- Ciljana vrednost NTP Niš: 22

Izvor provere: Izveštaj NTP Beograd, Izveštaj NTP Niš, Izveštaj NTP Čačak

Broj startapa koji će biti finansirani kroz programe privatnog i civilnog sektora:

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 60

Izvor provere: Izveštaj Saveta za podsticanje razvoja digitalne ekonomije, inovacija, visoko-tehnološkog preduzetništva i digitalizacije u poslovanju privrednih subjekata.

7.3.3. Mera 3.2.: Podsticanje razvoja tržišta preduzetničkog kapitala

Za razvoj startap ekosistema je od krucijalne važnosti mobilizacija privatnog kapitala fizičkih i pravnih lica, kao i institucionalnih investitora, koji će u ranim fazama finansijski podržati razvoj domaćih startapa. U Republici Srbiji ne postoji dovoljna svest niti želja potencijalnih investitora da svoju štednju usmere prema visokorizičnim startapima, uprkos mogućnosti velikog povraćaj investicije.

Aktivacija privatnog kapitala podrazumeva povećanje aktivnosti privatnih investitora u startap ekosistemu kroz:

- Podsticanje investicija poslovnih anđela, pre svega kroz grupe poslovnih anđela;

- Podsticanje formiranja i ulaganja fondova preduzetničkog kapitala.

Kako je srpski startap ekosistem u fazi aktivacije i u trenutku pisanja Strategije postoji jedan domaći fond preduzetničkog kapitala, dok aktivna grupa poslovnih anđela ne postoji, neophodno je kreirati podsticaje za kreiranje ovakvih inicijativa, ali i uopšte veća privatna ulaganja u startape.

7.3.2.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

U cilju podsticanja direktnih investicija u startape biće kreiran mehanizam sufinansiranja države sa poslovnim anđelima i fondovima rizičnog kapitala kroz:

- Program Fonda koji podrazumeva sufinansiranje startapa koji su prošli kroz predodređeni akceleratorski program i obezbedili kvalifikovanu investiciju od strane privatnog investitora, i to u ukupnom iznosu do najviše 300.000 evra,

- Kreiranje i implementaciju programa Fonda koji predviđa ko-investiranje sa fondovima preduzetničkog kapitala,

- Kreiranje i implementaciju programa Fonda koji predviđa ko-investiranje sa poslovnim anđelima.

7.3.2.2. Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije

MPNTR

Partneri: Fond za inovacionu delatnost

7.3.3.1. Pokazatelj rezultata

Ukupan iznos eksternih investicija koje su obezbedili startapi koji su prošli kroz predodređeni program akceleracije Fonda za inovacionu delatnost

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 7.000.000 evra

Izvor provere: Izveštaj Fonda za inovacionu delatnost

Broj startapa korisnika programa Fonda za inovacionu delatnost za ko-investiranje sa poslovnim anđelima

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 68

Izvor provere: Izveštaj Fonda za inovacionu delatnost

Broj osnovanih fondova preduzetničkog kapitala

- Početna vrednost: 1

- Ciljana vrednost: 4

Izvor provere: Registar Komisije za hartije od vrednosti

7.3.4. Mera 3.3. Kreiranje mehanizma i osnova za grupno finansiranje

Kako je finansijsko tržište u Republici Srbiji usmereno na bankarski sistem, a startapi su firme u ranim fazama razvoja koje razvijaju inovativne proizvode i usluge koje karakteriše visok stepen neizvesnosti, pristup startapa tradicionalnim izvorima finansiranja i tržištu kapitala je veoma izazovan.

Usled navedenog, a kako je utvrđeno postojanje velikog jaza u dostupnom finansiranju između startapa u Republici Srbiji u odnosu na startape u drugim zemljama čiji je ekosistem na sličnom stepenu razvoja, ovom strategijom se želi podstaći i omogućiti kreiranje različitih alternativnih izvora finansiranja, na način koji će olakšati pristup srpskih startapa tim izvorima, kako domaćim tako i stranim.

Jedan od mehanizama koji će omogućiti da startapi za svoje ideje i projekte prikupljaju sredstva iz domaćih i stranih tzv. alternativnih izvora finansiranja, na način koji je bezbedan, efikasan i zakonit, jeste i usvajanje posebnog zakona o grupnom finansiranju, koji bi na fleksibilan način omogućio različite vrste grupnog finansiranja (kao što su na primer tzv. investment-based, lending-based, donation-based), uz uvažavanje mogućih rizika određene vrste grupnog finansiranja i usklađivanje sa propisima donetih radi zaštite od tih rizika.

Naime, grupno finansiranje ima za cilj da olakša finansiranje projekta prikupljanjem kapitala od velikog broja lica koji doprinose relativno malim iznosima ulaganja putem javno dostupnog informacionog sistema. Mogućnosti grupnog finansiranja su potencijalno otvorene za neograničeni skup investitora koji putem licenciranih platformi praktično prihvataju investicione predloge startapa i uključuju se u prikupljanje sredstava. Investitori u ovakvom vidu finansiranja su pretežno fizička lica, uključujući i one koji nisu tzv. poslovni anđeli.

7.3.3.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Donošenjem zakona će se urediti grupno finansiranje u Republici Srbiji, odnosno uslovi i način pružanja usluga grupnog finansiranja u Republici Srbiji, uslovi za osnivanje i poslovanje pružalaca tih usluga, vršenje nadzora nad poslovanjem ovih pružalaca usluga, kao i zaštita korisnika tih usluga. Imajući u vidu proces harmonizacije propisa Republike Srbije s propisima Evropske unije, potrebno je sagledati i mogućnosti za prilagođavanje pojedinih rešenja iz Uredbe o evropskim pružaocima usluga grupnog finansiranja koja je doneta u Evropskoj uniji 20. oktobra 2020. godine (Regulation (EU) 2020/1503 of the European Parliament and of the Council of 7 October 2020 on European crowdfunding service providers for business and amending Regulation (EU) 2017/1129 and Directive (EU) 2019/1937) ekonomskom, institucionalnom i pravnom okviru Republike Srbije. Primena navedene uredbe počinje 1. novembra 2021. godine.

7.3.3.2. Institucije odgovorne za praćenje i kontrolu realizacije

Narodna banka Srbije (NBS)

7.3.4.3. Pokazatelj rezultata30

Broj (uspešnih) projekata grupnog finansiranja

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: biće određeno

Broj korisnika usluga grupnog finansiranja

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: biće određeno

Broj pružalaca usluga grupnog finansiranja

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: biće određeno

Izvor provere: Godišnji izveštaj NBS

______
30 Svi pokazatelji rezultata biće određeni nakon usvajanja Zakona o grupnom finansiranju.

7.4. Posebni cilj 4: Unapređenje uslova za poslovanje startapa

Sve više država prepoznaje startape kao važan integralni deo svojih ekonomija, te nastoji da kreira što povoljniji pravno-regulatorni i administrativni okvir za njihovo poslovanje, kao i različite programe podrške njihovom nastanku i razvoju. Ovu vrstu podrške države uglavnom implementiraju putem mreže institucija čiji je zadatak pružanje pomoći i podrške startapima u svim fazama njihovog razvoja.

Kako su startapi po svojoj prirodi krhki i mladi privredni subjekti, neophodno je kreirati i implementirati ciljane mere za poboljšanje uslova za njihovo poslovanje. Praktično, treba olakšati njihovo osnivanje i funkcionisanje, stvoriti povoljno poresko okruženje, omogućiti pristup alternativnim izvorima finansiranja i olakšati globalno poslovanje, odnosno poslovnu saradnju sa inostranstvom. Odgovarajući zakoni, politike i propisi će pomoći da se kreira poslovno okruženje u kom će startapi razvijati i komercijalizovati svoje proizvode i usluge.

Pokazatelj učinka na nivou ovog posebnog cilja je broj startapa koji odlučuju da se registruju i posluju u Republici Srbiji, a izvor verifikacije će biti Registar startapa koji će se uspostaviti u skladu sa ovom strategijom.

Broj startapa u registru

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 700

Izvor provere: Registar startapa

7.4.1. Mera 4.1. Uspostavljanje mehanizma za prepoznavanje različitih aktera startap ekosistema

Startapi kao novoosnovani visoko-inovativni privredni subjekti koji rade na kreiranju novih proizvoda i usluga namenjenih globalnim tržištima sa visokim potencijalom rasta, trenutno nisu prepoznati u zakonima Republike Srbije. Zakon o inovacionoj delatnosti prepoznaje tehnopreduzetništvo kao delatnost koja obuhvata znanja, veštine i sposobnosti usmerene na pokretanje, organizovanje, razvoj i inoviranje tehnoloških procesa, sa osnovnim ciljem stvaranja novog tržišta i ostvarivanja dobiti i predviđa postojanje odgovarajućeg registra tehnoloških privrednih društava u kom se evidentiraju ona privredna društva koja primenjuju ili razvijaju tehnologiju kao važnu komponentu svojih poslovnih aktivnosti, a bave se istraživanjem i razvojem, sopstvenim ili naručenim kod drugih privrednih društava, organizacija, ustanova ili pojedinaca.

Međutim, iako tehnopreduzetništvo i startapi imaju dosta toga zajedničkog oni nisu isto, budući da startapi imaju drugačije potrebe i potencijale od tehnoloških firmi koje postoje dugi niz godina, a ne postoji definicija niti registar koji bi prepoznao, identifikovao i ciljano obuhvatio startape. Zbog toga je kreiranje i implementacija politika i mera koje bi targetirale direktno startape otežana, kako za državne organe tako i za same startape kao korisnike tih mera.

U tom smislu, ova mera podrazumeva pre svega prepoznavanje relevantnih aktera startap ekosistema u propisima (startapi, poslovni anđeli i organizacije podrške), a zatim i kreiranje jedinstvene baze koju mogu koristiti različiti organi u cilju olakšanog kreiranja i implementacije mera i programa, sprovođenja statističkih istraživanja, smanjenja administrativnog opterećenja startapa prilikom apliciranja za različite mere podrške itd.

Registracija startapa u jedinstvenoj bazi bi bila dobrovoljna, sem u slučaju namere korišćenja olakšanog pristupa državnim podsticajnim merama i budžetskim sredstvima za razvoj. Svi državni organi bi prilikom kreiranja i implementacije mera trebalo da koriste registar kao relevantan izvor podataka prilikom utvrđivanja ispunjenosti kriterijuma za korišćenje podsticaja i programa podrške.

7.4.1.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Prvi korak u implementaciji ove mere bi bila izmena Zakona o inovacionoj delatnosti tako da se prepoznaju i definišu startapi i drugi relevantni akteri, i kreira pravni osnov za kreiranje jedinstvene baze. Potom bi bilo neophodno uspostaviti jedinstveni elektronski registar u koji bi registrovane organizacije za pružanje infrastrukturne podrške inovacionoj delatnosti u smislu Zakona o inovacionoj delatnosti unosile podatke o startapima koji su im dostupni u okviru obavljanja njihove delatnosti i gde bi se startapi na dobrovoljnoj osnovi prijavljivali kako bi im se olakšao pristup merama podrške. Registar će biti umrežen sa svim relevantnim državnim institucijama i njihovim bazama, kako bi mogli da koriste podatke iz njega i tako smanje i svoje administrativne kapacitete potrebne za realizaciju svojih mera, ali i opterećenje za startape prilikom konkurisanja za mere podrške i podsticaje.

7.4.1.2. Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije

MPNTR

Partneri: Fond za inovacionu delatnost, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, ovlašćene registrovane organizacije za pružanje infrastrukturne podrške inovacionoj delatnosti

7.4.1.3. Pokazatelj rezultata

Kreiran registar startapa

- Početna vrednost: Ne

- Ciljana vrednost: Da

Izvor provere: Registar startapa, Izveštaj Fonda za inovacionu delatnost

7.4.1. Mera 4.2. Unapređenje poreskog okvira za poslovanje startapa

Jedna od komponenti prilikom kreiranja globalno konkurentnih uslova za poslovanje startapa je i stvaranje poreskog okruženja koje podstiče razvoj inovacija i smanjuje visoke troškove istraživanja, razvoja i stvaranja novih proizvoda. Potencijal izuzetno brzog nelinearnog rasta startapa može doprineti rastu i modernizaciji privrede, te je i cilj mere kojom se unapređuje poreski okvir za njihovo poslovanje da se ohrabri i podstakne njihovo osnivanje, kao i da se smanji deo koje imaju troškova u početnim, najneizvesnijim fazama njihovog poslovanja.

Poreski podsticaj na nivou zarada zaposlenih koji su angažovani na projektima istraživanja i razvoja bi startapima olakšao početak rada na razvijanju sopstvenih proizvoda. Naime, visoki troškovi istraživanja i razvoja koji imaju neizvestan ishod često predstavljaju preveliki izazov ovim mladim privrednim subjektima. Cilj mere je da sve veći broj lica sa inovativnim idejama i potrebnim znanjima/veštinama počne da radi na realizaciji tih ideja kroz aktivnosti istraživanja i razvoja, čime bi se povećao broj startapa, unapredio nivo inovativnosti startapa i oslobodila dodatna sredstva za njihov rad.

Takođe, značajno je i produžiti postojeći podsticaj, za inovativne startape - novoosnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost, po osnovu zarade osnivača koji su zaposleni u tom društvu, kojim se omogućava oslobođenje od plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do maksimalno 150.000 dinara bruto zarade. Pomenuti podsticaj mogu koristiti poslodavci - novoosnovana privredna društva, koja su osnovana zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, koji olakšice u vidu oslobođenja od plaćanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje mogu ostvariti za zarade osnivača isplaćene u periodu od 36 meseci od dana kada je osnovano privredno društvo.

Pored navedenih mera, potrebno je konstantno tražiti priliku da se u skladu sa budžetskim mogućnostima uvedu i novi podsticaji za investiranje poslovnih anđela u startape, kao i kompanija u fondove preduzetničkog kapitala, kako bi se aktivirao domaći kapital u službu inovacija.

7.4.2.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Podršku istraživačko-razvojnim projektima treba pružiti na terenu poreza na dohodak građana, tako da se zarade isplaćene zaposlenima koji su direktno angažovani na projektima istraživanja ili na razvoju novih ili inoviranih proizvoda ili usluga koji su namenjeni tržištu, oslobađaju poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u iznosu od 70%. Ovakvo oslobođenje se neposredno primenjuje, odnosno 70% obračunatih poreza i doprinosa se ne uplaćuje na račun javnih prihoda. Drugim rečima, startap ima pravo da zadrži obračunati iznos (umesto čekanja povraćaja ovih sredstava). Dodatna mera ogleda se u delimičnom oslobođenju ovako isplaćenih zarada od godišnjeg poreza na dohodak građana.

Kod produženja poreskog oslobođenja od plaćanja obračunatog i obustavljenog poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade osnivača novoosnovanog privrednog društva koje se bavi inovacionom delatnošću u visini najviše do 150.000 dinara ukoliko su zaposleni u tom privrednom društvu, potrebno je implementirati odgovarajuće izmene u Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

7.4.2.2. Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije

Ministarstvo finansija

Partner: Poreska uprava

7.4.2.3. Pokazatelj rezultata na nivou mere:

Broj osnivača startapa korisnika mere

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 90

Izvor provere: Poreska uprava

Broj zaposlenih na pozicijama istraživanja i razvoja kod korisnika mere

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: biće određeno31

Izvor provere: Poreska uprava

7.4.3. Mera 4.3.: Podizanje kompetencija zaposlenih u javnoj upravi za kreiranje i implementaciju mera u oblasti startap ekosistema

Uz prepoznavanje i definisanje aktera startap ekosistema u srpskom zakonodavstvu biće neophodno unaprediti kapacitete zaposlenih u javnoj upravi, a samim tim i svih relevantnih institucija. Samo tako će novi pojmovi, mere i podsticaji biti kreirani i primenjivani u skladu sa ciljem zbog kojeg su ti akteri prepoznati.

Naime, startapi kao mlade, inovativne i brzorastuće kompanije neretko imaju specifične poslovne modele i administrativne potrebe koje je moguće efikasno rešiti ukoliko postoji dovoljni nivo razumevanja posebnih karakteristika startapa. U tom smislu je neophodno podizanje svesti i znanja svih aktera u lancu podrške, među kojima posebno mesto zauzimaju organi i organizacije u javnoj upravi koji su kreatori i implementatori mera utvrđenih Strategijom.

Cilj ove mere je da kroz kontinuirano stručno usavršavanje obezbedi da zaposleni u javnoj upravi mogu da odgovore na potrebe aktera u oblasti startap ekosistema pravilnom, efikasnom i ekonomičnom primenom propisa. Unapređenjem znanja, veština i sposobnosti zaposlenih u javnoj upravi u ovoj oblasti osigurala bi se kvalitetna komunikacija i saradnja između startapa i institucija. Jačanjem kapaciteta javne uprave kreiraće se niz benefita za osnivače startapa koji se ogledaju u dostupnosti informacija koje se tiču poslovanja startapa, prepoznavanju poslovnih prilika koje se mogu javiti između države i startapa, kao i informisanju donosilaca odluka ili implementatora mera o stvarnim potrebama i izazovima startapa.

7.4.3.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Nacionalna akademija za javnu upravu, u skladu sa svojim delokrugom u oblasti stručnog usavršavanja sprovešće niz aktivnosti u cilju unapređenja znanja i veština, odnosno sposobnosti zaposlenih u javnoj upravi u oblasti startap ekosistema radi pravilne, efikasne i ekonomične primene propisa. Aktivnosti koje se time podrazumevaju su:

- utvrđivanje potreba za stručnim usavršavanjem, na osnovu koje se precizno identifikuju prioritetne tematske celine oblasti i ciljne grupe zaposlenih u javnoj upravi kojima je usavršavanje namenjeno,

- priprema i razvoj oblasti startap ekosistema u okviru opšteg programa obuke, u skladu sa utvrđenim potrebama,

- sprovođenje programa obuke,

- vrednovanje i verifikacija programa obuke.

Zaposleni u javnoj upravi koji pohađaju ovaj program obuke u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, i time steknu neophodne znanja, veštine i sposobnosti za rad sa startapima, biće prepoznati u svojim nadležnim institucijama kao takvi i podići će kapacitet države da sistemski prepozna i podrži inovacije.

______
31 Ciljana vrednost biće određena u skladu sa aktivnostima iz Akcionog plana za 2021-22. godinu.

7.4.3.2. Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Institucija odgovorna za realizaciju: Nacionalna akademija za javnu upravu

7.4.3.3. Pokazatelj rezultata na nivou mere:

- Sproveden program stručnog usavršavanja u oblasti Startap ekosistema za godinu za koju se donosi Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: biće određeno

Izvor provere: Centralna evidencija programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi i izveštaj Nacionalne akademije za javnu upravu

- Broj polaznika obuke u oblasti Startap ekosistema (u godini u kojoj se sprovodi program obuke) Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: biće određeno

Izvor provere: Centralna evidencija programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi i Izveštaj Nacionalne akademije za javnu upravu

7.4.4. Mera 4.4. Olakšavanje pristupa informacijama u oblasti poslovanja startapa

Implementacijom mera predviđenih ovom strategijom otvoriće se brojne dodatne prilike za domaće startape u oblasti programa podrške, ali i brojnih podsticajnih i drugih mera. Kao jedan od rizika predviđenih u okviru predloženih mera jeste nedovoljna informisanost startapa o dostupnim programima i merama. Izazov je što u Republici Srbiji trenutno ne postoji jedinstveno mesto informisanja startapa o događajima i prilikama u ekosistemu.

U cilju bolje informisanosti startapa, ali i bolje promocije napora koji se ulažu u razvoj startap ekosistema, potrebno je proširiti postojeći "Portal preduzetništva" sadržajima koji su kreirani specifično za potrebe startap entuzijasta, timova, osnivača i zaposlenih. Internet stranica ovog tipa prvenstveno služi za informisanje startapa, ali i za promociju srpskog startap ekosistema i prilika koje postoje. Stoga internet stranica treba da bude dostupna na srpskom i engleskom jeziku kako bi se podstakla imigracija stranih su-osnivača ili čitavih kompanija u ekosistem.

7.4.4.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Ministarstvo privrede, kao institucija nadležna za održavanje Portala preduzetništva, zajedno sa domaćim i međunarodnim partnerima (poput GIZ, UNDP, NALED, DSI i sl.) i kroz saradnju sa akterima startap ekosistema kreiraće zaseban deo sajta posvećen informacijama o startap ekosistemu. Zarad kreiranja sveobuhvatne informativne stranice neophodno je prikupiti, obraditi i prevesti podatke o:

- Dostupnim merama i podsticajima u oblasti poslovanja startapa;

- Dostupnim programima podrške i prilikama za dobijanje investicija;

- Događajima sa temama relevantnim za startap ekosistem;

- Organizacijama podrške i njihovim uslugama i/ili aktivnostima.

7.4.4.2. Institucije odgovorne za praćenje i kontrolu realizacije

Ministarstvo privrede

Pokazatelj rezultata na nivou mere:

Broj posetilaca stranice

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 1.000

Izvor provere: Izveštaj Ministarstva privrede

7.4.5. Mera 4.5 Uspostavljanje i implementacija GovTech programa - država kao prvi korisnik inovativnih rešenja

Vlade i zvaničnici širom sveta danas nastoje da promene način na koji javni sektor i državna uprava usvajaju nova tehnološka rešenja. Često se iskazuje zabrinutost kroz analizu trenutnog pristupa nabavci inovativnih rešenja, jer ustaljeni postupci javnih nabavki navode na primenu postojećih, široko rasprostranjenih tehničkih rešenja koja u velikom broju slučajeva ne ispunjavaju u potpunosti potrebe naručioca i ne doprinose dovoljno kvalitetu rada i usluge koja se pruža krajnjem korisniku. Startapi, kao mlade i inovativne kompanije, često nailaze na prepreke prilikom procesa javnih nabavki koje su posledica manjka razumevanja njihove specifičnosti i manjka mogućnosti za testiranje inovativnih rešenja.

U cilju prevazilaženja navedenog izazova, kao jedno od rešenja ističe se i implementacija GovTech programa, koji državu prepoznaje kao najvećeg poslodavca i najvećeg pružalaca usluga. Trenutno se procenjuje da svetsko tržište GovTech vredi preko 400 milijardi evra, a imajući u vidu visoku stopu rasta od 15%, očekuje se da će dostići 1 trilion evra do 2025. godine.

Primena koncepta otvorenih inovacija, gde se do rešenja dolazi kroz saradnju između javnih institucija/kompanija sa inovativnim kompanijama, startapima, fakultetima i istraživačkim centrima, stavlja državu i državne institucije u prvi red korisnika, koji omogućavaju i testiranje inovativnih rešenja u kontrolisanim uslovima. Na ovaj način, država postaje i izuzetno važna referenca pri plasiranju proizvoda na inostrano tržište.

Ova mera podrazumeva prvenstveno analizu različitih modela GovTech programa koja se trenutno sprovodi, a čiji će rezultat biti mapiranje postojećih rešenja i oblika saradnje, kao i utvrđen set aktivnosti koje je potrebno preduzeti radi uspešne implementacije odgovarajućeg formata kroz državne institucije. Značajan alat, koji doprinosi efikasnosti u nabavci inovativnih rešenja, jeste i Zakon o javnim nabavkama, koji je stupio na snagu u julu 2020. godine, a čijim je članom 59. predviđeno postojanje novog postupka javne nabavke, pod nazivom Partnerstvo za inovacije.

Ciljevi uspostavljanja GovTech programa u Republici Srbiji ogledaju se pre svega u promociji i unapređenju saradnje države i inovativnih kompanija i startapa kako bi se ovom tipu kompanija otvorila mogućnost saradnje sa prvim značajnim klijentima što im kasnije može pospešiti širenje na globalnom nivou. Ova mera u velikoj meri doprinosi i podizanju kvaliteta implementacije koncepta otvorenih inovacija za dalji razvoj tehnoloških rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji, blokčejnu itd. u javnom sektoru. Kao oblasti za saradnju posebno se ističu javna uprava, zdravstveni sistem, poljoprivreda, jedinice lokalne samouprave kod uvođenja "pametnih gradova" itd.

7.4.5.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Prvi korak u implementaciji ove mere je analiza postojećeg stanja nabavke i primene inovativnih rešenja od strane državnih institucija, nakon čega će biti formiran tim, za sprovođenje aktivnosti previđenih GovTech programom i postavljeni okviri njegovog funkcionisanja, koji će upravljati procesom, uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu i drugih.

Biće neophodno na početku mapirati rešenja koja se već koriste u javnom sektoru, kao i rešenja inovativnih kompanija i startapa koja bi uz određenu adaptaciju mogla da budu primenjena u javnom sektoru. Nakon toga će uslediti obuka zaposlenih u javnoj upravi koji treba da prepoznaju značaj inovativnih rešenja i doprinos kvalitetu rada koji se dobija njihovom primenom.

Kroz niz različitih aktivnosti od strane tima, biće pružana kontinuirana podrška i podsticaj institucijama oko praktične primene postupka Partnerstvo za inovacije kako bi u što većem obimu bio primenjivan koncept otvorenih inovacija.

7.4.5.2. Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije

MPNTR

Partneri: Fond za inovacionu delatnost, Kabinet predsednika Vlade, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Kancelarija za javne nabavke

7.4.5.3. Pokazatelj rezultata

Broj sprovedenih postupaka partnerstvo za inovacije

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 5

Broj započetih postupaka partnerstvo za inovacije

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 20

Izvor provere: Portal javnih nabavki (Kancelarija za javne nabavke)

7.4. Posebni cilj 5: Promocija startap kulture i globalne prepoznatljivosti ekosistema

Imajući u vidu široki društveni i ekonomski uticaj koji startapi mogu da imaju na našu privredu, neophodno je informisati javnost o mogućnostima koje pružaju startap kompanije, kako za same osnivače i njihove zaposlene, tako i za potencijalne investitore, privredu uopšte, pa i čitavu populaciju. Radi sveobuhvatne promocije startap preduzetništva, startapa i celokupnog ekosistema, aktivnosti u sklopu ovog posebnog cilja kreirane su sa ciljem da stvore osnov za:

- motivaciju i edukaciju potencijalnih osnivača i potencijalnih zaposlenih u startapima koji nisu upoznati sa prilikama i mogućnostima koje pruža pokretanje startapa ili rad u startapu;

- motivaciju i edukaciju onih koji su informisani o mogućnostima, ali ih, iz različitih razloga, ne koriste u punom kapacitetu;

- podizanje svesti široke javnosti o značaju i mogućnostima razvoja startap ekosistema, demistifikacija vezanih za karijerni put direktno povezan sa startapima, destigmatizacija i osiguravanje podrške društva onima koji se za takav karijerni put odlučuju;

- unapređenje opšte slike domaćeg startap ekosistema u inostranstvu radi stvaranja novih prilika, naročito u razvijenijim startap ekosistemima.

Startap kompanije i kompanije koje se bave visokim tehnologijama i dalje predstavljaju nepoznanicu za veliki deo stanovništva u Republici Srbiji. Preduzetnički duh uglavnom se razvija na osnovu iskustva iz neposrednog okruženja, te samim tim oni koji nisu odrasli ili radili u takvom okruženju, često nemaju realnu sliku o preduzetništvu. Građenje kulture startap preduzetništva je još ograničenije, imajući u vidu da u Republici Srbiji postoji mali broj uspešnih startapa. Stoga se zaključuje da je u cilju povećanja broja startapa neophodno promovisati startap preduzetništvo kao povoljan karijerni put.

Istraživanja koja su sprovodile brojne organizacije pokazuju da preduzetnici smatraju da u javnosti nema dovoljno promocije uspešnih preduzetničkih priča. Ovo se može primeniti i na promociju startapa koji su vidljivi još užoj ciljnoj grupi. Tema startapa rezervisana je za mali krug ljudi koji su članovi mehura startap ekosistema, dok je onima van mehura izazovno da se informišu o svim potencijalima startap preduzetništva. Stoga je potrebno povećati vidljivost domaćih startapa pre svega u Republici Srbiji, a potom i u inostranstvu. Inostranstvo predstavlja veoma važan kanal komunikacije prilikom promocije domaćih startapa i ekosistema zbog toga što se van granica nalazi većina potencijalnih investitora i korisnika usluga i proizvoda koje kreiraju startapi.

Pokazatelj učinka za ovaj poseban cilj je broj registrovanih startapa na milion stanovnika:

- Početna vrednost: 57/1.000.000

- Ciljana vrednost: 85/1.000.000

Izvor provere: Registar startapa, Republički zavod za statistiku, Izveštaj Startap Džinoma

7.5.1. Mera 5.1. Popularizacija startap kulture i razvoj preduzetničkog duha

Izveštaj je identifikovao nedovoljno razvijenu preduzetničku kulturu kao jednu od ključnih prepreka na putu daljeg razvoja startap ekosistema. Izražena pozitivna društvena klima prema pokretanju sopstvenog posla koji nosi velike rizike, ali i mogućnost ogromnog uspeha, pomogao bi da se daleko veći broj pojedinaca odluči na takav korak. Različita istraživanja o uzorima mladih u Republici Srbiji najčešće identifikuju glumce, muzičare i sportiste kao one na koje se ova populacija ugleda, dok se uspeh osnivača startapa (domaćih ili stranih) gotovo nikada ne prepoznaje.

Iskustva iz razvijenijih zemalja, ali i Republici Srbije, pokazuju da je kreiranje sadržaja u domenu popularne kulture jedan od najuspešnijih načina za promociju određenog sistema vrednosti, promenu društvene klime u vezi sa definisanom temom i edukaciju široke populacije. Upravo zbog toga, ova mera predviđa finansiranje produkcije igranog serijskog programa namenjenog širokoj populaciji koji bi demistifikovao životni stil osnivača startapa, direktno pokazao njegove prednosti u odnosu na tradicionalnu karijeru i promovisao vrednosti i stavove kao što su samouverenost, spremnost na preuzimanje rizika, prihvatanje neuspeha kao redovne pojave u poslovanju, te različitost, saradnja i timski rad. Program će se fokusirati na promociju digitalne ekonomije kao poželjnog okruženja za razvoj kompanija sa potencijalom za brzi rast. Jednogodišnje finansiranje ovakvog poduhvata osiguralo bi početak projekta koji ima potencijal da dalje bude razvijan po tržišnim principima. Na taj način biće obezbeđena dugoročna održivost.

Pored toga, ova mera podrazumeva organizaciju manifestacija koje doprinose promocij i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i izradu i sprovođenje istraživanja o stanju, problemima i perspektivama inovacionog ekosistema u Republici Srbiji.

Takođe, mera predviđa izradu štampanih i multimedijalnih publikacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva u široj populaciji.

7.5.1.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Organizacija manifestacija, kao i izrada istraživanja i publikacija koje doprinose promociji i popularizaciji startap kulture biće finansirani kroz programe Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Centra za promociju nauke, Fonda i naučno-tehnoloških parkova.

Ministarstvo kulture i informisanja će, u skladu sa svojim nadležnostima i mogućnostima a posredstvom ustanova kulture čija se delatnost odnosi na snimanje video sadržaja (Filmske novosti) podržati kreiranje sadržaja u domenu popularizacije razvoja startap ekosistema.

7.5.1.2. Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije

MPNTR

Partneri: Ministarstvo kulture i informisanja, Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Centar za promociju nauke (CPN)

7.5.1.3. Pokazatelj rezultata

Gledanost igranog serijskog programa po emitovanoj epizodi

- Početna vrednost: 0

- Ciljana vrednost: 200.000 gledalaca

Izvor provere: Izveštaj Ministarstva kulture i informisanja

Broj finansiranih projekata u oblasti popularizacije startap kulture i preduzetništva:

- Početna vrednost: 30

- Ciljana vrednost: 50

Izvor provere: Izveštaj MPNTR

7.5.2. Mera 5.2. Unapređenje međunarodne prepoznatljivosti srpskog startap ekosistema

Međunarodna povezanost je jedna od identifikovanih prednosti domaćeg startap ekosistema koja se, prema istraživanju "Startap skener" Inicijative "Digitalna Srbija", uglavnom zasniva na jakim vezama sa dijasporom. Takođe, podaci pokazuju da relativno mali broj domaćih startapa ostvari investiciju, već se rast obezbeđuje pre svega kroz sopstvena sredstva. Za dalje uspešno pozicioniranje domaćih startapa na globalnom tržištu i ostvarivanje vidljivosti našeg ekosistema među relevantnim članovima globalne startap zajednice (iskusnim preduzetnicima, investitorima, mentorima), neophodno je uložiti dodatni napor i povećati prisustvo na relevantnim mestima kao što su globalni događaji, međunarodni mediji i rang-liste u oblasti tehnološkog preduzetništva, inovacija i konkurentnosti.

Obezbeđivanjem sredstava koja bi bila dostupna startapima za finansiranje učešća na relevantnim svetskim konferencijama, sajmovima i događajima drugog tipa koji okupljaju osnivače, investitore i druge profesionalce koji posluju u okviru ekosistema, omogućava se stvaranje novih veza na globalnom planu, ali i podizanje vidljivosti uspeha iz Republike Srbije.

Ovom merom predviđen je i fokus na pozicioniranje Republike Srbije na relevantnim listama koje rangiraju startap ekosisteme i same startape po uspešnosti (kao što su Startap Džinom, FT 1000, StartupBlink, Dealroom, Crunchbase, itd.) jer to može da pomogne napore za postizanje veće globalne vidljivosti koja je neophodna za dalji razvoj.

Dodatno, mera predviđa obezbeđivanje sredstava za koje organizatori domaćih događaja posvećenih startap ekosistemu mogu konkurisati kako bi finansirali napore za obezbeđivanje prisustva predstavnika međunarodnih medija ili se na drugi način predstavili na međunarodnoj sceni.

7.5.2.1. Opis mehanizma za sprovođenje mere

Za sprovođenje ove mere potrebno je obezbediti da ekosistem i dalje bude prepoznat na relevantnim listama, kao i kreirati programe kojima bi se podržalo predstavljanje startapa, ali i ekosistema kao celine, na relevantnim globalnim sajmovima i konferencijama.

7.5.2.2. Institucija odgovorna za praćenje i kontrolu realizacije

MPNTR

Partneri: Razvojna agencija Srbije, Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, Fond za inovacionu delatnost, NTP Beograd, NTP Čačak, NTP Novi Sad, NTP Niš

7.5.2.3. Pokazatelj rezultata

Broj domaćih startapa prisutan na relevantnim svetskim konferencijama

- Početna vrednost: biće određeno

- Ciljana vrednost: biće određeno32

Broj relevantnih međunarodnih lista koje uključuju domaći ekosistem i startape

- Početna vrednost: 2

- Ciljana vrednost: 4

Izvor provere: Izveštaj MPNTR

Broj objava u međunarodnim medijima koje u pozitivnom kontekstu tretiraju srpski startap ekosistem ili njegove predstavnike

- Početna vrednost: biće određeno

- Ciljana vrednost: biće određeno33

8. ANALIZA EFEKATA MERA

Efekti mera u okviru Posebnog cilja 1

U okviru ovog cilja uvođenjem sadržaja o startap preduzetništvu u srednje i visoko obrazovanje i vaspitanje doprinosi se društvu kroz kreiranje dubinskog razumevanja startap ekosistema. Prednosti koje ovakav vid preduzetništva nudi u formativnim godinama kod učenika i studenata vodi povećanju broja budućih startapa. Dodatno, ovakav vid edukacije omogućava mladim generacijama koje izlaze na tržište rada da se bolje pripreme za rad na budućim poslovima, u kontekstu razvoja ključnih kompetencija u oblasti preduzetništva, podsticanja donošenja odluka baziranih na činjenicama, kao i na razumevanju vrednosti timskog rada i konstruktivnog rešavanja problema. Uz ovakav pristup očekuje se kontinuirani rast broja učeničkih i studentskih startapa, kao i inovativnih timova koji su nastali na univerzitetu ili su formirani od strane nedavno svršenih diplomaca. Rastom kompetentnosti radne snage raste i produktivnost i konkurentnost celokupne privrede, što dovodi do veće kreirane vrednosti, izvoza i BDP-a. Za realizaciju mera, potrebno je obezbediti odgovarajuće administrativne i stručne kapacitete koji bi pripremili izmene u nastavnom programu, blagovremeno kreirali materijale i obuke za nastavni kadar. Osnaživanje univerzitetskih nastavnika za dodatni rad sa studentima, a posebno za podršku i mentorstvo u oblasti preduzetništva direktno će uticati na povećanje broja inovativnih studentskih timova i startapa. Takođe, ova mera direktno utiče na bolje usklađivanje obrazovnog sistema sa potrebama privrede i podstiče saradnju ustanova sa privredom. Za realizaciju navedene mere, potrebno je obezbediti odgovarajuće administrativne i stručne kapacitete, kao i finansijska sredstva kako bi se ovi programi implementirali.

Jedan od rizika za primenu ovih mera je nedovoljan odziv nastavnika koji bi pohađali kreirane seminare, podsticaj nastavnika da pristupaju proaktivno prilikom sprovođenja nastave, kao i nedovoljan odziv visokoškolskih institucija na konkurse za nove master programe i izborne predmete.

______
32 Početna i ciljana vrednost biće određena prilikom kreiranja programa koji ispunjavaju ciljeve ove mere.
33 Početna i ciljana vrednost biće određena prilikom kreiranja programa koji ispunjavaju ciljeve ove mere.

Efekti mera u okviru Posebnog cilja 2

Mere u okviru ovog cilja omogućile bi startapima u kasnijim fazama razvoja adekvatnu podršku, kako bi se zadržali u ekosistemu. Time bi ostali dostupni budućim osnivačima za deljenje znanja i iskustava čime bi se povećalo kolektivno znanje zajednice. Za sprovođenje ove mere moraju se obezbediti upravljački kapaciteti koji bi pratili i profesionalno evaluirali rad organizacija podrške, kao i ljudske i finansijske kapacitete koji bi kreirali, sprovodili i pratili programe podrške. U sve navedene procese je neophodno uključiti predstavnike privrede i eksperte iz startap ekosistema. saradnjom učesnika različitih heliksa ekosistema ostvaruje se konstanti transfer znanja i poslovnih praksi između sektora, što dalje vodi do bolje umreženosti i produbljivanja multidisciplinarnosti. S druge strane, povezivanjem aktera iz različitih gradova i regiona dolazi do decentralizacije prilika u ekosistemu, kao i potencijalnog razvoja regiona u kojima je nizak nivo privrednog učešća. Za sprovođenje ove mere potrebno je obezbediti dodatne finansijske i ljudske resurse koji bi pratili implementaciju programa. Glavni rizik prilikom implementacije ove mere predstavlja nedostatak iskustva i znanja zaduženih organizacija i institucija koje bi kroz adekvatan broj kako mentorskih programa, tako i programa podrške obezbedili mogućnost razvoja startap kompanije.

Efekti mera u okviru Posebnog cilja 3

Mere u okviru ovog cilja predstavljaju različite moguće mehanizme finansiranja startapa. Njihovom realizacijom inovativna, visokoobrazovana i preduzetnička populacija biće ohrabrena da se okuša u preduzetničkim poduhvatima, što vodi ka generisanju novih ideja, kreiranju novih radnih mesta. Podizanjem nivoa bespovratnih sredstava za finansiranje startapa u ranoj fazi biće povećan broj novih privrednih društva, što će doprineti rastu konkurentnosti srpske privrede. Za sprovođenje ove mere biće neophodno obezbediti dovoljno kapaciteta u nadležnim institucijama da sprovedu programe u skladu sa najboljim svetskim praksama, te u tom smislu rizik predstavlja obezbeđivanje stručnih kapaciteta za selekciju startapa kao i obezbeđivanje kvaliteta mentora. Podsticanjem razvoja tržišta preduzetničkog kapitala ostvaruju se brojni benefiti po društvo koji se ogledaju u: različitim mogućnostima ulaganja kapitala, edukaciji potencijalnih investitora i korisnika o alternativnim vidovima investiranja, kao i kreiranju novih mogućnosti za finansiranje inovativnih ideja sa tržišnim potencijalom. Za sprovođenje ove mere biće neophodno proširiti kapacitete Fonda za inovacionu delatnost i obezbediti specifičnu ekspertizu za uspešno upravljanje programima ko-investiranja. Kreiranjem tržišta preduzetničkog kapitala stvara se mogućnost aktivacije domaćeg i inostranog privatnog kapitala u svrhu ulaganja u kreiranje i razvoj inovacija i startapa. Rizik u uspešnoj implementaciji mere predstavlja kapacitet nadležnih institucija, u pogledu ljudskih i finansijskih resursa, ali i ekspertize da uspešno rukovode fondovima preduzetničkog kapitala i drugim vidovima alternativnog finansiranja. Razvojem tržišta grupnog finansiranja bi se istovremeno otvorile nove prilike za investiranje pravnim i fizičkim licima, kao i prilike za startape da na inovativan i fleksibilan način prikupe sredstva za realizaciju svojih projekata.

Prilikom kreiranja pravnog okvira potrebno je izvršiti njegovo usaglašavanje sa postojećim pravnim okvirom Republike Srbije, obezbediti visok nivo pravne i finansijske zaštite korisnika, a istovremeno ostaviti dovoljno slobode da startapi domaćim i stranim investitorima ponude model koji odgovara njihovim poslovnim potrebama. Pri tome, treba uzeti u obzir eventualne rizike određenog modela grupnog finansiranja i povezanih transakcija, kao i propisa kojim se ti rizici eliminišu ili značajno umanjuju. Razvojem tržišta grupnog finansiranja bi se istovremeno otvorile nove prilike za investiranje pravnim i fizičkim licima, kao i prilike za startape da na inovativan i fleksibilan način prikupe sredstva za realizaciju svojih projekata. Glavni rizik za implementaciju ovih mera predstavlja kreiranje pravnog okvira koji ne bi bio korišćen u praksi.

Efekti mera u okviru Posebnog cilja 4

Mere u okviru ovog cilja doprinose povećanju znanja o stanju startap ekosistema, što povećava kapacitete donosilaca odluka da podrže razvoj startap ekosistema, a time i njihovog potencijalnog nelinearanog doprinosa rastu domaće ekonomije. Na ovaj način doprinosi se razumevanju važnosti unapređenja procesa pružanja usluga, kroz primenu inovativnih rešenja, što unapređuje kapacitete, efikasnost i kvalitet usluga koje se pružaju građanima Republike Srbije.

Za realizaciju mera potrebno je obezbediti odgovarajuće administrativne, stručne i tehničke kapacitete u sledećim organima državne uprave: MPNTR, Poreska uprava, Nacionalna akademija za javnu upravu i Ministarstvo privrede. Obezbeđivanjem pomenutih kapaciteta biće omogućeno vođenje Registra startapa, angažovanje akreditovanih realizatora programa i obučenog kadra za proces javnih nabavki u institucijama i javnim preduzećima. Realizacijom ovog cilja doprineće se boljem kreiranju javnih politika koje će podići konkurentnost ovog segmenta naše privrede, kao i olakšanom pristupu merama podrške, što smanjuje administrativne troškove korisnika mera. Obukom javnih službenika obezbeđuje se efikasno i ekonomično sprovođenje mera i podsticaja u oblasti startap ekosistema. Promocijom postojećih mera i podsticaja, podstiče se viši nivo interakcije startap osnivača sa institucijama i organizacijama podrške, što dovodi do razmene informacija i većeg broja korisnika državnih mera i programa. Smanjenjem troškova istraživanja i razvoja omogućava se sve većem broju privrednih društava da se bave razvojem sopstvenih proizvoda i aktivnostima koje donose veće prihode. Ovim putem uvećava se dobit, utiče se na rast BDP-a, izvoz, a kao konačan rezultat dolazi do povećanja poreskih prihoda. Najveći rizik u realizaciji mera predstavlja kapacitet organa koji vodi registar da efikasno, stručno, nepristrasno i transparentno obrađuje podnete zahteve za upis, kao i praćenje startapa koji su već u registru. Sa druge strane, rizik u realizaciji predstavlja i nivo informisanosti potencijalnih korisnika o postojanju mera kao i spremnost na prolazak kroz administrativnu proceduru potrebnu za korišćenje mere.

Efekti mera u okviru Posebnog cilja 5

Promovisanjem međunarodnih priznanja startap ekosistema Republike Srbije u javnosti, kreira se pozitivna slika i afirmativniji odnos prema startapima i ovakvom karijernom putu ljudi iz neposrednog okruženja. Za realizaciju mera, potrebno je obezbediti odgovarajuće finansijske i stručne kapacitete koji bi sproveli realizaciju opisanih aktivnosti. Ova mera doprinosi povećanju globalne vidljivosti i prepoznatljivosti lokalnog startap ekosistema i njegovih aktera. Mogućnost međunarodnih investicija, privlačenja stručnog kadra, jačanja povezanosti sa drugim ekosistemima i izgradnje poverenja kod potencijalnih klijenata domaćih startapa na inostranim tržištima, utiče direktno na rast ekosistema i čitave privrede. rizik u ostvarenju ovih mere predstavlja razvoj kvalitetnih programa koji će biti relevantni za ciljne grupe i osigurati sa jedne strane njihovu popularnost, a sa druge, podizanje i promenu svesti u željenom smeru. Dodatni rizik predstavlja nezainteresovanost domaćih startapa da podele podatke o svom poslovanju sa međunarodnim organizacijama koje rangiraju ekosisteme i startape, kako bi Republika Srbija bila adekvatno predstavljena na relevantnim listama.

9. IZMENA VAŽEĆIH PROPISA

Kako bi se realizovale mere javne politike predviđene ovom strategijom, biće potrebno izmeniti/doneti sledeće propise:

1. Zakon o inovacionoj delatnosti i odgovarajuće podzakonske akte, kako bi se prepoznali akteri startap ekosistema, i predvidelo formiranje registra, način njegovog vođenja i organizovanja, kao i kriterijumi za upis i brisanje iz registra;

2. Zakon o porezu na dohodak građana;

3. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;

4. Zakon o grupnom finansiranju.

10. SPROVEDENE KONSULTACIJE

Prilikom izrade ove strategije sprovedene su opsežne konsultacije u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18) i Uredbom o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Službeni glasnik RS", broj 8/19). Konsultativni proces, počeo je 21. aprila 2021. godine, kada je na internet stranici Inicijative "Digitalna Srbija" objavljeno obaveštenje o početku procesa javnih konsultacija zajedno sa radnom verzijom mera koje se predlažu koje je pripremila radna grupa.

Konsultacije su trajale u periodu od 21. aprila 2021. godine do 24. maja 2021. godine i sprovedene su dostavljanjem pisanih komentara i putem fokus grupa. Održano je ukupno šest fokus grupa prema sledećim temama:

- Osnivanja i poslovanja startapa (3 grupe)

- Podizanja kapaciteta za podršku startap inicijativama kroz obrazovne program (1 grupa)

- Finansiranja i investiranja u startape i alternativne investicione fondove (1 grupa)

- Jačanja kapaciteta organizacija podrške i unapređenja programa podrške startapima (1 grupa).

Učesnici procesa javnih konsultacija bili su, u zavisnosti od fokus grupe, predstavnici svih zainteresovanih strana:

- Studenti,

- Profesori i istraživači,

- Drugi predstavnici fakulteta i univerziteta,

- Predstavnici investicionih fondova,

- Osnivači i zaposleni u startap kompanijama,

- Predstavnici uspešnih privrednih društava.

Pored sprovedenih formalnih javnih konsultacija, Radna grupa je tokom procesa pisanja predloga teksta ove strategije sprovodila široki neformalni konsultativni proces sa predstavnicima akademske zajednice i privrede.

11. NAČIN PRAĆENJA REALIZACIJE STRATEGIJE

MPNTR će polugodišnje izveštavati Savet za podsticanje razvoja digitalne ekonomije, inovacija, visoko-tehnološkog preduzetništva i digitalizacije u poslovanju privrednih subjekata o realizaciji ciljeva i mera koje su predviđene ovom Strategijom, a Savet za podsticanje razvoja digitalne ekonomije, inovacija, visoko-tehnološkog preduzetništva i digitalizacije u poslovanju privrednih subjekata (u daljem tekstu: "Savet") će jednom godišnje izveštavati Vladu o statusu realizacije, kao i o potencijalnim prilikama ili rizicima za sprovođenje.

Putem Informacionog sistema za planiranje, praćenje sprovođenja, koordinaciju javnih politika i izveštavanje, MPNTR i Savet će ostvarivati saradnju sa nadležnim ministarstvima, nadležnim organima i organizacijama, privredom i fakultetima na nacionalnom i lokalnom nivou.

12. AKCIONI PLAN

Akcione planove za sprovođenje Strategije izrađuje MPNTR u saradnji sa nadležnim organima i organizacijama, privredom, univerzitetima i ostalim zainteresovanim subjektima. Akcioni plan Strategije razvoja startap ekosistema Republike Srbije za period od 2021. do 2022. godine, biće donet u roku od 90 dana od usvajanja Strategije. Akcioni plan za naredni period doneće se u skladu sa članom 18. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/18).

13. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE

Za sprovođenje predmetnog akta sredstva su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu ("Službeni glasnik RS", br. 149/20, 40/21 i 100/21) i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 110/21), a za realizaciju tokom narednih godina perioda važenja Strategije, od 2023. godine, sredstva će biti obezbeđena u okviru limita koje utvrdi Ministarstvo finansija na razdelu organa i organizacija koje su nosioci i partneri u realizaciji mera, odnosno aktivnosti, a u skladu sa budžetskim mogućnostima.

Takođe, sredstva će biti obezbeđena i kroz druge izvore poput donacija, projektnih zajmova i međunarodne pomoći. Uz sredstva odobrena iz budžeta, planirana su i sredstva po osnovu Sporazuma o zajmu (Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji) potpisanog između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, (broj IBRD 90290UF), u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o zajmu ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 3/20), i ostalih izvora.

14. ZAVRŠNE ODREDBE

Ovu strategiju objaviti na internet stranici Vlade, internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i portalu e-Uprave, u roku od sedam radnih dana od dana usvajanja.

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

SPISAK SKRAĆENICA

AP	Akcioni plan
BDP/GDP	Bruto domaći proizvod/Gross Domestic Product
GII/GII	Globalni indeks inovativnosti/Global innovation index
DSI	Inicijativa Digitalna Srbija
ERP	Program ekonomskih reformi
IKT	Informaciono-komunikacione tehnologije
IT	Informacione tehnologije
IPA/IPA	Instrument za pretpristupnu pomoć/Instrument for Pre-Accession Assistance
MP	Ministarstvo privrede
MPNTR	Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
MF	Ministarstvo finansija
NALED	Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj
NBS	Narodna banka Srbije
NTP	Naučno-tehnološki park
PKS	Privredna komora Srbije
RAS	Razvojna agencija Srbije
RZS	Republički zavod za statistiku
RS	Republika Srbija
RSD	Nacionalna valuta Republike Srbije, srpski dinar
CPN	Centar za promociju nauke
4S	Strategija pametne specijalizacije u Republici Srbiji za period 2020-2027. godine