UPUTSTVOZA OCENJIVANJE USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI ZA USAVRŠAVANJE ("Sl. glasnik RS", br. 126/2021) |
1. Ovim uputstvom bliže se uređuje način za ocenjivanje usklađenosti državne pomoći za usavršavanje sa pravilima o dodeli državne pomoći.
2. Državna pomoć za usavršavanje može biti usklađena sa pravilima o dodeli državne pomoći ako davalac dokaže da:
a) postoje tržišni nedostaci koje je potrebno da državna pomoć prevaziđe,
b) je mera državne pomoći primerena,
v) je državna pomoć neophodna i ima podsticajni efekat,
g) je državna pomoć proporcionalna (svedena na minimum),
d) pozitivni efekti državne pomoći prevazilaze negativne efekte na konkurenciju i trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije.
II OCENA USKLAĐENOSTI DRŽAVNE POMOĆI ZA USAVRŠAVANJE
1) Postojanje tržišnih nedostataka
3. Tržišni nedostatak postoji kada je prisutan nizak nivo ulaganja u usavršavanje (obuku) zaposlenih i to u situaciji kada učesnici na tržištu:
a) ne ulažu dovoljno sredstava u usavršavanje zaposlenih zbog visokih troškova ili iz razloga što obučeni zaposleni mogu da napuste određenog učesnika na tržištu pre nadoknade troškova usavršavanja, ili
b) ulažu samo u specifične obuke koje služe samo tim učesnicima na tržištu, tj. nisu primenjive kod drugih učesnika na tržištu.
4. Komisija za kontrolu državne pomoći prilikom analize državne pomoći razmatra naročito:
a) prirodu usavršavanja - da li je usavršavanje opšte ili posebno, pri čemu, opšte usavršavanje ima više pozitivnih efekata;
b) prenosivost veština koje se stiču usavršavanjem, pri čemu, više pozitivnih efekata ima usavršavanje koje, na primer, zajednički organizuje više nezavisnih učesnika na tržištu ili u njemu učestvuju zaposleni iz različitih učesnika na tržištu, usavršavanje koje je priznao, sertifikovao ili na drugi način vrednovao nadležni organ ili institucija Republike Srbije, usavršavanje koje je namenjeno kategorijama zaposlenih sa visokom stopom fluktuacije kod određenog učesnika na tržištu i u određenom sektoru ili usavršavanje koje može imati značaj za zaposlenog i van okvira njegovog trenutnog radnog mesta, na primer, za buduće radno mesto kod drugog učesnika na tržištu;
v) polaznike obuka - uključivanje lica iz kategorija teže zapošljivih nezaposlenih i/ili osoba sa invaliditetom ima više pozitivnih efekata.
2) Primerenost mere državne pomoći za usavršavanje
5. Mera državne pomoći za usavršavanje smatra se primerenom ako je davalac državne pomoći razmotrio druge mere koje ne sadrže državnu pomoć (npr. stručno osposobljavanje i usavršavanje preko univerziteta i škola koje sprovodi i finansira država) i utvrdio prednost korišćenja mere državne pomoći, a Komisija za kontrolu državne pomoći će posebno uzeti u obzir ako je davalac državne pomoći izvršio procenu uticaja predložene mere državne pomoći.
3) Neophodnost i podsticajni efekat
6. Državna pomoć za usavršavanje ima podsticajni efekat ako podstiče učesnika na tržištu da realizuje usavršavanja većeg obima i kvaliteta od onog koji bi imao u situaciji bez državne pomoći.
7. Davalac državne pomoći dokazuje neophodnost i podsticajni efekat državne pomoći za usavršavanje, koji se utvrđuje poređenjem nivoa planiranih obuka u slučaju sa i bez državne pomoći.
8. Državna pomoć za usavršavanje je neophodna i ima podsticajni efekat ako:
a) korisnik državne pomoći podnosi zahtev za državnu pomoć davaocu pre početka realizacije projekta usavršavanja i
b) doprinosi povećanju obima, kvaliteta, obuhvata i kategorija polaznika projekta usavršavanja.
9. Pokazatelji povećanja nivoa obuka mogu biti veći broj kurseva, sati obuka i polaznika, naročito iz kategorija teže zapošljivih nezaposlenih i/ili osoba sa invaliditetom, prelazak sa posebnog na opšte usavršavanje i sl.
10. Prilikom ocene neophodnost i podsticajnog efekta državne pomoći za usavršavanje Komisija za kontrolu državne pomoći će naročito razmatrati:
a) dokumenta korisnika državne pomoći o troškovima usavršavanja, budžetima, polaznicima, sadržaju i rasporedu usavršavanja koje bi korisnik imao sa i bez državne pomoći,
b) da li postoji zakonska obaveza poslodavca da obezbedi za zaposlene određene vrste obuka (npr. u oblasti bezbednosti na radu državna pomoć ne bi imala podsticajni efekat za takve obuke),
v) verodostojnost projekta usavršavanja, koja se utvrđuje na osnovu realizovanih obuka i utrošenih sredstava na obuke u prethodnim godinama,
g) vezu između programa obuke i delatnosti koju obavlja korisnik državne pomoći, (državna pomoć neće imati podsticajni efekat ako je, na primer, predmet obuke uvođenje nove tehnologije u određeni sektor, koju bi učesnik na tržištu i bez državne pomoći morao da sprovede).
11. Davalac državne pomoći dokazuje da je iznos državne pomoći ograničen na minimum neophodan za postizanje cilja (povećanje nivoa usavršavanja).
12. Opravdani troškovi usavršavanja i maksimalni dozvoljeni intenziteti državne pomoći za usavršavanje odgovaraju opravdanim troškovima i intenzitetima u skladu sa uredbom kojom se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći za usavršavanje.
5) Negativni efekti na konkurenciju i trgovinu sa Evropskom unijom
13. Ako je državna pomoć za usavršavanje svedena na minimum neophodan za postizanje višeg nivoa usavršavanja, analiza negativnih efekata državne pomoći za usavršavanje na konkurenciju i trgovinu sa Evropskom unijom nije neophodna, a to je slučaj kada su dodatni troškovi usavršavanja veći od koristi učesnika na tržištu od veština koje njegovi zaposleni stiču kroz usavršavanje.
14. Ako dodela državne pomoći za usavršavanje, čak i ako je neophodna i proporcionalna, menja ponašanje korisnika državne pomoći na način da dolazi do prekomernog narušavanja konkurencije na tržištu, Komisija za kontrolu državne pomoći sprovodi analizu u kojoj meri je konkurencija narušena a u zavisnosti od karakteristika državne pomoći i tržišta.
15. Karakteristike državne pomoći koje mogu uticati na prekomerno narušavanje konkurencije na tržištu su:
a) selektivnost,
b) iznos državne pomoći,
v) obnavljanje i dužina trajanja državne pomoći,
g) efekat državne pomoći na troškove učesnika na tržištu.
16. Šema državne pomoći čiji je cilj da podstakne učesnike na tržištu da sprovode više obuka manje narušava konkurenciju na tržištu u odnosu na individualnu državnu pomoć koja se dodeljuje unapred određenom korisniku za iste namene, naročito ako konkurenti tog učesnika na tržištu istovremeno postaju manje konkurentni.
17. Narušavanje konkurencije je veće ako troškovi rada učestvuju u visokom procentu u odnosu na ukupne troškove (radno-intenzivne delatnosti).
18. Prilikom ocene karakteristika tržišta, Komisija za kontrolu državne pomoći će naročito uzeti u obzir:
a) strukturu tržišta, i
b) karakteristike sektora ili industrije.
19. Struktura tržišta se ocenjuje u odnosu na stepen koncentracije tržišta, značaj diferencijacije proizvoda, barijere ulaska ili izlaska sa tržišta i veličinu učesnika na tržištu, koja može da se meri u odnosu na tržišno učešće ili u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći kojim se određuje veličina učesnika na tržištu u zavisnosti od broja zaposlenih i godišnjeg prometa.
20. Državna pomoć koja se dodeljuje učesniku na tržištu za proizvodnju proizvoda nižeg stepen diferencijacije ima veći efekat na dobit tog učesnika na tržištu.
21. Učešće na tržištu i stepen koncentracije izračunava se nakon što se relevantno tržište definiše, pri čemu, po pravilu, manji broj učesnika na određenom tržištu znači da su njihova učešća na tržištu veća i takva tržišta su manje konkurentna.
22. Ako je određeno tržište koncentrisano i ima visoke ulazne barijere, a korisnik državne pomoći ima najveće učešće na tom tržištu, veća je verovatnoća da će konkurenti morati da promene svoje ponašanje.
23. Komisija za kontrolu državne pomoći će razmotriti i karakteristike sektora, u smislu značaja obučene radne snage, postojanja prekomernih kapaciteta, da li tržišta u konkretnoj industriji rastu, sazrevaju ili opadaju i finansijskih strategija konkurenata u vezi sa usavršavanjem.
24. Ako je u konkretnoj industriji tržište u opadanju, državna pomoć za usavršavanje povećava rizik od narušavanja konkurencije zbog održavanja neefikasnog učesnika na tržištu.
25. Državna pomoć za usavršavanje u određenim slučajevima dovodi do narušavanja konkurencije na tržištu zbog stvaranja ulaznih i izlaznih barijera na tržištu, uticaja na trgovinske tokove i smanjenje ulaganja u usavršavanje.
26. Državna pomoć za usavršavanje ima negativan efekat na ulazak i izlazak sa tržišta ako utiče na smanjenje troškova koji čine deo uobičajenih operativnih troškova, profitabilnost i na odluku učesnika na tržištu da li da određeni proizvod nudi na tržištu ili ne, na primer:
a) smanjuje tekuće troškove proizvodnje i na taj način može da omogući učenicima na tržištu sa inače lošim komercijalnim izgledima da uđu na tržište ili uvedu nove proizvode na štetu efikasnijih konkurenata,
b) može uticati na odluku učesnika na tržištu da napusti tržište na kojem već posluje,
v) može da smanji veličinu gubitaka i omogući učesniku na tržištu da duže ostane na tržištu, a sa druge strane, drugi, efikasniji učesnici na tržištu koji ne dobijaju državnu pomoć mogu biti primorani da ga napuste.
27. Državna pomoć za usavršavanje ima negativan efekat na trgovinske tokove u slučaju kada utiče na stvaranje povoljnijih uslova proizvodnje u određenom području u odnosu na druga područja i time dovodi do pomeranja trgovinskih tokova u korist područja u kojima se pomoć dodeljuje.
28. Negativan efekat državne pomoći za usavršavanje može se javiti i u slučaju kada utiče na korisnika i njegove konkurente da smanje nivo sopstvenog ulaganja u usavršavanje, ili, naprotiv, u slučaju kada državna pomoć podstiče korisnika da ulaže više, a njegovi konkurenti reaguju smanjenjem sopstvenih izdataka na usavršavanje.
6) Ocena negativnih efekata u poređenju sa pozitivnim efektima
29. Komisija za kontrolu državne pomoći će, od slučaja do slučaja, ceniti u kojoj meri pozitivni efekti državne pomoći za usavršavanje nadmašuju njene negativne efekte na proizvođače i potrošače na relevantnim tržištima, prilikom čega će koristiti, pre svega, kvantitativne informacije, a po potrebi i kvalitativne informacije.
30. Veći stepen narušavanja konkurencije prihvatljiviji je u slučaju kada je državna pomoć neophodna i proporcionalna i podstiče učesnika na tržištu da poveća nivo usavršavanja, a koristi za društvo su veći od koristi koje dobija sam korisnik državne pomoći.
31. Izrazi upotrebljeni u ovom uputstvu imaju značenje određeno zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.