PRAVILNIKO UPRAVLJANJU RADIOAKTIVNIM OTPADOM I ISTROŠENIM NUKLEARNIM GORIVOM("Sl. glasnik RS", br. 127/2021) |
Ovim pravilnikom bliže se propisuju:
1) sadržaj deklaracije o proglašenju radioaktivnog materijala ili istrošenog nuklearnog goriva za radioaktivni otpad;
2) uslovi za upravljanje radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom, način pakovanja i obeležavanja;
3) uslovi za sakupljanje, evidentiranje i kontrolu nastajanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva;
4) način i rokovi privremenog čuvanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva;
5) kriterijumi za vršenje karakterizacije radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva;
6) kategorije radioaktivnog otpada i kriterijumi za kategorizaciju radioaktivnog otpada;
7) uslovi za obradu radioaktivnog otpada;
8) način vođenja evidencije o uskladištenom radioaktivnom otpadu i istrošenom nuklearnom gorivu i vremenske intervale dostavljanja podataka Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);
9) uslovi za skladištenje radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva;
10) uslovi za odlaganje radioaktivnog otpada;
11) uslovi za utvrđivanje kriterijuma za prijem radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva;
12) obim i sadržaj Plana upravljanja radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom;
13) uslovi, način i vremenski rokovi za vođenje evidencije o radioaktivnom otpadu i istrošenom nuklearnom gorivu kod nosioca odobrenja i dostavljanje podataka.
Ovaj pravilnik se odnosi na radioaktivni otpad koji je:
1) generisan kao otpad kroz odobrenu delatnost;
2) generisan u toku vanrednog događaja i intervencija;
3) nastao usled isteka roka važenja odobrenja, odsustva odobrenja ili prestanka radijacione delatnosti ili nuklearne aktivnosti za koju je izdato odobrenje;
4) generisan tokom dekontaminacije radne i životne sredine, dekontaminacije lica i uklanjanja napuštenih izvora.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) generator je pravno lice ili preduzetnik u okviru čije delatnosti nastaje radioaktivni otpad ili pravno lice u okviru čije delatnosti nastaje istrošeno nuklearno gorivo;
2) imobilizacija je postupak prevođenja radioaktivnog otpada u stabilnu formu očvršćavanjem, ugradnjom ili inkapsuliranjem;
3) međunarodne preporuke i standardi su preporuke i standardi Međunarodne agencije za atomsku energiju, Međunarodne komisije za radiološku zaštitu, Međunarodne organizacije za standardizaciju i drugih relevantnih organizacija;
4) operator jeste nosilac licence za rad postrojenja za upravljanje radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom;
5) pakovanje je radioaktivni otpad u pripadajućem kontejneru;
6) rukovanje je svaka radnja ili postupak koji podrazumeva pomeranje ili smeštanje radioaktivnog otpada ili pakovanja radioaktivnog otpada ili njegovo unošenje u proces upravljanja radioaktivnim otpadom;
7) sekundarni radioaktivni otpad je radioaktivni otpad nastao u postupku obrade, skladištenja ili odlaganja radioaktivnog otpada.
Ostali izrazi koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku imaju značenja definisana u Zakonu o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti.
Upravljanje radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom sprovodi se uz sledeće obavezne mere:
1) izbegavanje nastajanja, odnosno svođenje na najmanju moguću količinu nastalog radioaktivnog otpada;
2) sprečavanje kritičnosti;
3) sprečavanje neovlašćenog pristupa i rukovanja;
4) kontrolisano skladištenje i odlaganje;
5) vođenje zapisa i evidencije;
6) obezbeđenje Plana delovanja u slučaju vanrednog događaja.
Pri svim postupcima upravljanja radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom mora se postupati na takav način da se spreči:
1) kontaminacija životne sredine;
2) štetno dejstvo na biljni i životinjski svet;
3) nekontrolisano odlaganje i rukovanje radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom;
4) štetno dejstvo jonizujućeg zračenja na izložene radnike i stanovništvo.
Ukoliko radioaktivni otpad ima i svojstva neke druge opasne materije koja može ugroziti život i zdravlje ljudi, biljni i životinjski svet ili životnu sredinu, generator i operator pri postupanju s takvim radioaktivnim otpadom obavezni su da preduzmu mere u skladu sa propisima koji uređuju postupanje sa opasnim otpadom.
Upravljanje radioaktivnim otpadom vrši se u zavisnosti od kategorije i tipa radioaktivnog otpada.
Generator ili operator određuje tip i kategoriju radioaktivnog otpada prema fizičkim, hemijskim i biološkim karakteristikama materijala utvrđenim u postupku karakterizacije.
Postupkom karakterizacije radioaktivnog otpada se utvrđuje:
1) poreklo;
2) rizik od dostizanja kritičnosti;
3) radiološke osobine:
(1) sadržaj radionuklida;
(2) vreme poluraspada radionuklida;
(3) aktivnost radionuklida;
(4) generisanje toplote;
(5) vrsta zračenja;
(6) površinska kontaminacija;
(7) jačina ambijentalne ekvivalentne doze;
(8) produkti raspada;
4) fizičke osobine:
(1) fizičko stanje (tečno, čvrsto ili gasovito);
(2) dimenzije i masa;
(3) mogućnost presovanja;
(4) mogućnost disperzije;
(5) rastvorljivost;
(6) mešljivost;
(7) sadržaj slobodnih tečnosti;
5) hemijske osobine:
(1) hemijski sastav;
(2) rastvorljivost i želatinozni agensi;
(3) potencijalna hemijska štetnost;
(4) otpornost na koroziju;
(5) korozivnost;
(6) organski sastav;
(7) zapaljivost;
(8) hemijska reaktivnost i sposobnost bubrenja;
(9) stvaranje gasova;
(10) sorpcija radionuklida;
6) biološke osobine:
(1) potencijalna biološka štetnost;
(2) biološko nagomilavanje.
Tip radioaktivnog otpada se određuje u odnosu na:
1) agregatno stanje: čvrsto, tečno ili gasovito;
2) kompresibilnost: stišljiv ili nestišljiv;
3) isparljivost: isparljiv ili neisparljiv;
4) rastvorljivost: rastvorljiv ili nerastvorljiv;
5) zapaljivost: zapaljiv ili nezapaljiv;
6) korozivnost: korozivan ili nekorozivan;
7) druge fizičke, hemijske i biološke osobine od značaja za upravljanje radioaktivnim otpadom.
Prema količini i karakteristikama prisutnih radioaktivnih izotopa radioaktivni otpad se svrstava u sledeće kategorije:
1) Izuzeti radioaktivni otpad (EW);
2) Veoma kratkoživeći radioaktivni otpad (VSLW);
3) Veoma nisko aktivni radioaktivni otpad (VLLW);
4) Nisko i srednje aktivni kratkoživeći radioaktivni otpad (LILW - SL);
5) Nisko i srednje aktivni dugoživeći radioaktivni otpad (LILW - LL);
6) Visoko aktivni radioaktivni otpad (HLW).
Kriterijumi za kategorizaciju dati su u Prilogu 1. ovog pravilnika koji čini njegov sastavni deo.
Generator je dužan da radioaktivni materijal koji nije za dalju upotrebu, isluženi izvor koji predaje u centralno skladište i istrošeno nuklearno gorivo koje nije upotrebljivi resurs deklaracijom proglasi za radioaktivni otpad.
Deklaracija iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:
1) jedinstvenu kodnu oznaku kontejnera u koji je upakovan radioaktivni otpad;
2) datum pakovanja radioaktivnog otpada;
3) poreklo;
4) masu i zapreminu pakovanja radioaktivnog otpada;
5) kategoriju radioaktivnog otpada;
6) tip radioaktivnog otpada;
7) popis radionuklida sadržanih u materijalu;
8) prisustvo nuklearnih materijala koji podležu obavezi prijavljivanja;
9) maksimalnu vrednost jačine ambijentalne ekvivalentne doze izmerene na površini kontejnera;
10) fotografiju radioaktivnog otpada;
11) posebne napomene u vezi karakteristika radioaktivnog otpada kao što su svojstva neke druge opasne materije, mogućnost povređivanja prilikom rukovanja i sl.;
12) ime i potpis odgovornog lica.
Generator je dužan da deklaraciju iz stava 1. ovog člana preda operatoru prilikom primopredaje radioaktivnog otpada.
Oblik i sadržaj Deklaracije o proglašenju radioaktivnog materijala ili istrošenog nuklearnog goriva za radioaktivni otpad dat je na obrascu P25-01 u Prilogu 2. ovog pravilnika i čini njegov sastavni deo.
Generator i operator su dužni da radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom upravljaju u skladu sa ovim pravilnikom, Planom upravljanja radioaktivnim otpadom i Planom upravljanja istrošenim nuklearnim gorivom.
Obim i sadržaj Plana upravljanja radioaktivnim otpadom i Plana upravljanja istrošenim nuklearnim gorivom koji izrađuju generator i operator dati su u Prilozima 3, 4. i 5. ovog pravilnika i čine njegov sastavni deo.
Plan upravljanja radioaktivnim otpadom kod operatora odnosi se na sekundarni radioaktivni otpad.
Revizija Plana upravljanja radioaktivnim otpadom i Plana upravljanja istrošenim nuklearnim gorivom vrši se najmanje jednom u pet godina.
Direktorat može da zahteva od generatora i operatora da izvrši vanrednu reviziju Plana upravljanja radioaktivnim otpadom i Plana upravljanja istrošenim nuklearnim gorivom.
Generator snosi punu materijalnu odgovornost za nastali radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo do predaje operatoru.
Operator snosi punu materijalnu odgovornost za radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo preuzeto od generatora.
Odgovornost za upravljanje radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom se ne može prenositi na drugo pravno lice osim u slučajevima i na način predviđen Zakonom.
Generator je dužan da nastajanje radioaktivnog otpada svede na najmanju moguću količinu, koja je razumno primenljiva, u pogledu aktivnosti, hemijskog sastava i zapremine.
Generator i operator su dužni da primenjuju mere radijacione i nuklearne bezbednosti materijala i postrojenja.
Generator i operator su dužni da u slučaju gubitka, krađe, značajnog rasipanja ili prolivanja, neovlašćenog korišćenja ili ispuštanja u okolinu radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva o tome odmah obaveste Direktorat.
Generator je dužan da radioaktivni otpad pakuje u kontejnere koji su u skladu sa kriterijumima za prijem radioaktivnog otpada u postrojenje za obradu ili skladištenje radioaktivnog otpada.
Ukoliko su dimenzije radioaktivnog otpada veće od dimenzija kontejnera propisanih uslovima za prijem radioaktivnog otpada kod operatora, generator je dužan da pakovanje radioaktivnog otpada izvrši prema posebnom uputstvu operatora.
Operator je dužan da, na zahtev i o trošku generatora, obezbedi generatoru radioaktivnog otpada, standardne kontejnere za pakovanje radioaktivnog otpada i uputstvo za sakupljanje, razvrstavanje, označavanje, čuvanje i pripremu za transport radioaktivnog otpada.
Generator je dužan da ima zaključen ugovor sa operatorom o preuzimanju radioaktivnog otpada do predaje radioaktivnog otpada operatoru.
Generator je dužan da istrošeno nuklearno gorivo pakuje u kontejnere posebno projektovane i sertifikovane u skladu sa međunarodnim standardima.
Operator je dužan da, na zahtev i o trošku generatora obezbedi generatoru kontejnere za istrošeno nuklearno gorivo.
Kontejner sa radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom se označava standardnim simbolom radioaktivnosti i identifikacionom oznakom.
Simbol i identifikaciona oznaka iz stava 1. ovog člana moraju da budu na vidljivom mestu i lako čitljivi.
Simbol i identifikaciona oznaka iz stava 1. ovog člana moraju biti dugotrajni i otporni na fizičke i hemijske uticaje i sadržavati relevantne informacije kojima se osigurava sledljivost podataka prema podacima iz evidencije o radioaktivnom otpadu.
Simbol i identifikaciona oznaka iz stava 1. ovog člana moraju da budu uklonjeni sa kontejnera koji je ispražnjen i dekontaminiran.
Identifikaciona oznaka kontejnera sa radioaktivnim otpadom sadrži sledeće podatke:
1) jedinstvenu kodnu oznaku;
2) UN broj;
3) naziv generatora radioaktivnog otpada;
4) masu pakovanja radioaktivnog otpada;
5) kategoriju radioaktivnog otpada;
6) tip radioaktivnog otpada;
7) popis radionuklida sadržanih u materijalu;
8) prisustvo nuklearnih materijala koji podležu prijavljivanju;
9) datum pakovanja radioaktivnog otpada;
10) maksimalnu vrednost jačine ambijentalne ekvivalentne doze izmerene na površini kontejnera;
11) vrednost površinske kontaminacije;
12) datum merenja jačine ambijentalnog ekvivalenta doze i provere površinske kontaminacije;
13) potpis lica koje je izvršilo merenje jačine ambijentalnog ekvivalenta doze i proveru površinske kontaminacije.
Izgled identifikacione oznake iz stava 1. ovog člana dat je na obrascu P25-02 u Prilogu 6. ovog pravilnika koji čini njegov sastavni deo.
Identifikaciona oznaka kontejnera sa istrošenim nuklearnim gorivom sadrži naročito:
1) jedinstvenu kodnu oznaku;
2) UN broj;
3) naziv generatora istrošenog nuklearnog goriva;
4) masu pakovanja;
5) popis radionuklida sadržanih u materijalu;
6) datum pakovanja;
7) maksimalnu vrednost jačine ambijentalne ekvivalentne doze izmerene na površini kontejnera;
8) vrednost površinske kontaminacija;
9) datum merenja jačine ambijentalnog ekvivalenta doze i provere površinske kontaminacije;
10) potpis lica koje je izvršilo merenje jačine ambijentalnog ekvivalenta doze i proveru površinske kontaminacije.
Generator je dužan da prilikom sakupljanja radioaktivnog otpada izvrši njegovo razdvajanje prema načinu i mestu nastanka, tipu i kategoriji radioaktivnog otpada.
Veoma nisko aktivni čvrsti radioaktivni otpad sakuplja se u ambalažu ili kontejnere ili smešta na lokaciju sa odgovarajućim inženjerskim barijerama kojima se sprečava, smanjuje i odlaže migracija radionuklida u okolnu biosferu i obezbeđuje ispunjenje uslova radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.
Radioaktivni otpad iz stava 1. ovog člana se može čuvati zaštićen od spoljašnjih uticaja na lokaciji na kojoj je nastao ili nekoj drugoj pogodnoj lokaciji pod uslovima koje utvrđuje Direktorat do obezbeđivanja uslova za njegovo odlaganje.
Nisko i srednje aktivni čvrsti radioaktivni otpad, sakuplja se u polietilensku ili ambalažu od drugog pogodnog materijala i pakuje u kontejnere koji ispunjavaju kriterijume za prijem u postrojenje za obradu otpada ili skladište.
Radioaktivni otpad iz stava 1. ovog člana koji zbog svoje mase, oblika, dimenzija ili jačine doze zračenja ne može da se smesti u kontejner koji ispunjava kriterijume za prijem, čuva se u odvojenom prostoru koji ispunjava uslove radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti do obezbeđivanja uslova za siguran i bezbedan transport do postrojenja za obradu radioaktivnog otpada u roku koji ne može biti duži od tri meseca.
Radioaktivni otpad iz stava 1. ovog člana koji sadrži alfa-emitere, sakuplja se u vreću od polietilena, ili od drugog pogodnog materijala koja se smešta u metalni kontejner, uz dodatak sorbenta isparivih radioaktivnih izotopa.
Radioaktivni otpad iz stava 1. ovog člana koji sadrži biološki materijal se pre obrade pakuje u vreće od polietilena ili od drugog pogodnog materijala ili se potapa u formalin, pri čemu vreme čuvanja u vreći može iznositi najduže tri dana nakon čega mora da bude obrađen.
Radioaktivni otpad iz stava 1. ovog člana koji sadrži igle i druge oštre metalne predmete, staklo i plastiku koja se može polomiti tokom rukovanja ili transporta sakuplja se u posebno obeležene neprobojne kontejnere.
Nisko i srednje aktivni kratkoživeći tečni radioaktivni otpad, čija proizvodnja nije kontinuirana, sakuplja se u prenosivim sudovima sa zatvaračem izrađenim od polietilena ili od nekog drugog pogodnog, teško lomljivog materijala, otpornog na hemijske agense.
Zapremina suda iz stava 1. ovog člana ne može biti veća od 100 litara.
Sud iz stava 1. ovog člana zapremine veće od 25 litara mora da ima ručke koje omogućavaju lako nošenje i rukovanje.
Sud iz stava 1. ovog člana mora biti zatvoren, označen i smešten u odgovarajući dodatni sud koji ima dovoljnu zapreminu da primi celokupnu zapreminu tečnog radioaktivnog otpada.
Nisko i srednje aktivni dugoživeći i visoko aktivni tečni radioaktivni otpad nastao u laboratorijama i eksperimentalnim postrojenjima, u zapremini manjoj od 100 litara dnevno, sakuplja se u kontejnere koji se sastoje od unutrašnjeg suda, napravljenog od nerđajućeg čelika, i zaštitnog oklopa.
Kontejner iz stava 1. ovog člana je hermetički zatvoren.
Visoko aktivni radioaktivni otpad i radioaktivni otpad koji sadrži fisibilne materijale i istrošeno nuklearno gorivo sakuplja se u skladu sa posebnim međunarodnim preporukama i standardima.
Kontejner za visoko aktivni radioaktivni otpad ima osigurano hlađenje i druge karakteristike propisane međunarodnim standardima u zavisnosti od aktivnosti, hemijskog sastava, količine materijala, kao i vremena čuvanja radioaktivnog otpada u njemu.
Tečni radioaktivni otpad koji nastaje kontinuirano u radnom procesu, pri čemu je dnevna količina veća od 200 litara za nisko i srednje aktivni kratkoživeći radioaktivni otpad, odnosno 100 litara za nisko i srednje aktivni dugoživeći i visoko aktivni radioaktivni otpad, od mesta nastanka do prihvatnog rezervoara se odvodi posebnim zatvorenim kanalizacionim sistemom specijalne kanalizacije.
Kanalizacioni sistem i prihvatni rezervoar iz stava 1. ovog člana je odvojen od drugih kanalizacionih sistema, obeležen znakom za radioaktivnost i pristupačan je za pregled, kontrolu i održavanje.
Materijal za izgradnju kanalizacionog sistema i prihvatnog rezervoara iz stava 1. ovog člana je prilagođen osobinama tečnog radioaktivnog otpada koji dospeva ili može dospeti u takav kanalizacioni sistem.
Generator je dužan da čuva radioaktivni otpad u spremištu do njegove predaje operatoru.
Radioaktivni otpad iz stava 1. ovog člana, osim veoma kratkoživećeg, veoma nisko aktivnog i visoko aktivnog radioaktivnog otpada, čuva se u spremištu do sakupljanja dovoljne količine pogodne za transport i uz poštovanje mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, ali ne duže od šest meseci.
Veoma-kratkoživeći radioaktivni otpad čuva se u spremištu do ispunjavanja uslova za ispuštanje u životnu sredinu u svom izvornom zaštitnom kontejneru, uređaju u kome je korišćen ili u posebno obeleženim kontejnerima ili sudovima.
Operator čuva neobrađeni radioaktivni otpad do sakupljanja dovoljnih količina pogodnih za njegovu obradu.
Generator i operator su dužni da za vreme čuvanja radioaktivnog otpada osiguraju propisane mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i da sprovode radijacioni monitoring unutar prostorija i objekata u kojima se čuva radioaktivni otpad kao i u okolini tih prostorija i objekata.
Generator čuva visoko aktivni radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo u spremištu koje je sastavni deo postrojenja u kome nastaju, u skladu sa međunarodnim standardima i potvrđenim međunarodnim konvencijama.
Spremište mora da ispunjava sledeće uslove:
1) generator odnosno operator su vlasnici objekta ili prostorije ili imaju pravo korišćenja;
2) pod nadzorom je generatora odnosno operatora;
3) obezbeđeni su uslovi u pogledu radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;
4) upotreba je odobrena u okviru odobrenja za obavljanje delatnosti;
5) označeno je znakom radioaktivnosti na vidnom mestu.
Obrada radioaktivnog otpada vrši se na način koji obezbeđuje ispunjavanje uslova za prijem pakovanja radioaktivnog otpada u postrojenje za skladištenje ili za odlaganje radioaktivnog otpada.
Karakteristike radioaktivnog otpada koje ga čine opasnim otpadom, u skladu sa propisima koji uređuju upravljanje otpadom, treba smanjiti koliko god je to razumno moguće u svakoj fazi obrade, uzimajući u obzir poznate ili verovatne zahteve za transport, skladištenje ili odlaganje radioaktivnog otpada.
Faze obrade radioaktivnog otpada su:
1) prethodna obrada;
2) tretman;
3) kondicioniranje.
Prethodna obrada obuhvata sve postupke pre tretmana radioaktivnog otpada koji omogućavaju izbor i primenu odgovarajuće tehnologije za tretman i kondicioniranje.
Postupci prethodne obrade su:
1) karakterizacija;
2) razvrstavanje i sortiranje;
3) dekontaminacija;
4) hemijsko prilagođavanje.
Razvrstavanje i sortiranje otpada se vrši:
1) razdvajanjem radioaktivnog i neradioaktivnog materijala u cilju smanjenja zapremine radioaktivnog otpada;
2) grupisanjem radioaktivnog materijala sličnih ili istih osobina u grupe u cilju jednostavnijeg tretmana, kondicioniranja, skladištenja ili odlaganja;
3) izdvajanjem materijala za ponovnu upotrebu ili reciklažu.
Tretman radioaktivnog otpada obuhvata postupke kojima se poboljšava sigurnost i ekonomičnost upravljanja radioaktivnim otpadom promenom karakteristika radioaktivnog otpada.
Tretman radioaktivnog otpada vrši se:
1) smanjenjem zapremine;
2) dekontaminacijom ili izdvajanjem radionuklida;
3) izmenom fizičkih i hemijskih karakteristika.
Kondicioniranje radioaktivnog otpada obuhvata postupke kojima se radioaktivni otpad prevodi u formu koja ispunjava kriterijume za transport, skladištenje ili odlaganje.
Kondicioniranje radioaktivnog otpada vrši se:
1) imobilizacijom u odgovarajuću matricu ili pakovanje;
2) pakovanjem radioaktivnog otpada u kontejnere;
3) obezbeđivanjem dodatne ambalaže (overpack).
Radioaktivni otpad se skladišti u postrojenjima za skladištenje radioaktivnog otpada do obezbeđivanja uslova za odlaganje.
Radioaktivni otpad se skladišti u postrojenjima za skladištenje radioaktivnog otpada koja su posebno projektovana i rade tako da obezbede optimalnu zaštitu od jonizujućeg zračenja izloženih radnika i stanovništva, spreče neovlašćeni pristup kao i da obezbede izolaciju pakovanja radioaktivnog otpada od spoljašnje sredine i omoguće njegovo iznošenje.
Radioaktivni otpad se skladišti u skladu sa zahtevima pasivne sigurnosti i to:
1) radioaktivni materijal je imobilisan;
2) radioaktivni otpad i kontejner su fizički i hemijski stabilni;
3) obezbeđeno je odvođenje toplote i sprečavanje kritičnosti ukoliko je potrebno;
4) primenjen je sistem višestrukih barijera;
5) pakovanje radioaktivnog otpada je otporno na spoljne uticaje koji negativno utiču na njegove karakteristike od značaja za sigurnost;
6) uslovi u postrojenju za skladištenje su optimizovani u odnosu na životni vek pakovanja radioaktivnog otpada;
7) potreba za aktivnim sistemima sigurnosti u cilju obezbeđivanja sigurnosti je svedena na minimum;
8) potreba za sistemima za održavanje u cilju obezbeđivanja sigurnosti je svedena na minimum;
9) potreba za intervencijom ljudi u cilju obezbeđivanja sigurnosti je svedena na minimum;
10) postrojenje za skladištenje je otporno na predvidive situacije koje mogu uticati na sigurnost i bezbednost;
11) pristup postrojenju za skladištenje je obezbeđen u cilju postupanja u vanrednom događaju;
12) potreba za hitnim korektivnim merama u slučaju vanrednog događaja je svedena na minimum;
13) pakovanje radioaktivnog otpada je dostupno za pregled i inspekcijski nadzor;
14) pakovanje radioaktivnog otpada može da se iznese u cilju pregleda ili ponovne obrade;
15) životni vek postrojenja za skladištenje je dovoljno dug da obezbedi skladištenje pre odlaganja;
16) karakteristike pakovanja radioaktivnog otpada ne utiču negativno na buduće odlaganje.
U skladištu radioaktivnog otpada dozvoljeno je skladištenje samo pakovanja radioaktivnog otpada koja zadovoljavaju kriterijume prihvatljivosti za prijem radioaktivnog otpada u skladište.
Operator je dužan da:
1) periodično vrši proveru da li pakovanja radioaktivnog otpada zadovoljavaju uslove skladištenja;
2) skladišti pakovanja radioaktivnog otpada na takav način da je moguća primena međunarodno prihvaćenih obaveza iz ratifikovanih konvencija i ugovora kojim se reguliše kontrola nuklearnog materijala.
Radioaktivni otpad, osim veoma nisko aktivnog radioaktivnog otpada, se odlaže u posebno postrojenje za odlaganje radioaktivnog otpada kojim se obezbeđuje:
1) zadržavanje radioaktivnog otpada;
2) izolacija radioaktivnog otpada od dostupne biosfere i značajno smanjenje verovatnoće i moguće posledice nehotičnog pristupa ljudi otpadu;
3) sprečavanje, smanjenje i odlaganje migracije radionuklida iz otpada u dostupnu biosferu;
4) da količine radionuklida koji dođu u pristupačnu biosferu usled migracije iz postrojenja za odlaganje budu takve da su moguće radiološke posledice u svakom trenutku zanemarljive;
5) sprečavanje kritičnosti i odvođenje zaostale toplote ukoliko je to potrebno.
U postrojenju za odlaganje je dopušteno odlaganje pakovanja radioaktivnog otpada koje zadovoljava uspostavljene kriterijume za prijem radioaktivnog otpada u postrojenje za odlaganje.
Veoma nisko aktivni otpad se može odložiti kao neradioaktivni otpad, reciklirati ili ponovo koristiti, pod uslovom da takvo odlaganje, recikliranje ili ponovna upotreba dovodi do povećanja efektivne doze izlaganja pojedinca iz stanovništva za manje od 10 μSv godišnje.
Ispunjenost uslova iz stava 3. ovog člana za odlaganje kao drugi otpad, recikliranje ili ponovno korišćenje se dokazuje u postupku pribavljanja saglasnosti Direktorata za oslobađanje od regulatorne kontrole.
Kriterijumi za prijem radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva u postrojenja za upravljanje radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom utvrđuju se u Izveštaju o sigurnosti.
Operator je dužan da Kriterijume za prijem objavi u posebnom dokumentu koji je javno dostupan.
Kriterijumima za prijem utvrđuju se ograničenja za:
1) sadržaj radionuklida i specifične aktivnosti;
2) jačinu doze na površini pakovanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva i jačinu doze na rastojanju od 1 metar od površine pakovanja;
3) specifičnu površinsku kontaminaciju;
4) čvrstoću;
5) curenje;
6) korozivnost;
7) hemijsku stabilnost;
8) generisanje toplote;
9) radijacionu otpornost materijala;
10) zapaljivost;
11) generisanje gasa i vrste gasa;
12) prisustvo toksičnih materija;
13) prisustvo organskih materija koje imaju uticaj na mikrobiološku degradaciju;
14) prisustvo slobodnih radikala;
15) prisustvo želatinoznih i drugih agenasa;
16) eksplozivnost;
17) gorivost;
18) otpornost na koroziju;
19) nuklearnu kritičnost;
20) adekvatnost označavanja pakovanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva;
21) adekvatnost kontejnera i metoda pakovanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva;
22) drugi kriterijumi od značaja za sigurnost.
Generator je dužan da vodi evidenciju o radioaktivnom otpadu i istrošenom nuklearnom gorivu koje je nastalo, nalazi se u spremištu ili je predato u centralno skladište, kao i o radioaktivnom otpadu koji je oslobođen regulatorne kontrole.
Evidencija iz stava 1. ovoga člana vodi se za svako pakovanje, a sadrži sledeće podatke:
1) jedinstvena kodna oznaka pakovanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva;
2) UN broj;
3) poreklo radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva;
4) kategorija i tip radioaktivnog otpada odnosno vrsta goriva;
5) datum, mesto i način nastanka;
6) broj komada u slučaju zbirnih pakovanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva;
7) zapremina i masa;
8) ukupna specifična aktivnost i/ili aktivnost i datum merenja ili procene, kao i sadržaj radionuklida čija je aktivnost veća od 1% ukupne aktivnosti;
9) jačina ambijentalne ekvivalentne doze na površini pakovanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva;
10) mesto i način čuvanja;
11) datum predaje u centralno skladište ili oslobađanja radioaktivnog otpada od regulatorne kontrole.
Operator je dužan da vodi evidenciju o primljenom, obrađenom, uskladištenom i odloženom radioaktivnom otpadu i istrošenom nuklearnom gorivu.
Evidencija iz stava 3. ovog člana vodi se za svako pakovanje, a sadrži sledeće podatke:
1) jedinstvena kodna oznaka;
2) UN broj;
3) poreklo;
4) kategorija i tip radioaktivnog otpada odnosno vrstu goriva;
5) datum, mesto i način nastanka;
6) broj komada u slučaju zbirnih pakovanja;
7) zapremina i masa;
8) ukupna specifična aktivnost i/ili aktivnost i datum merenja ili procene, kao i sadržaj radionuklida čija je aktivnost veća od 1% ukupne aktivnosti;
9) jačina ambijentalne ekvivalentne doze na površini pakovanja;
10) datum prijema na obradu, skladištenje ili odlaganje;
11) način obrade i tretmana;
12) lokacija pakovanja radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva ili datum oslobađanja radioaktivnog otpada od regulatorne kontrole.
Generator i operator dužni su da izvrše popis radioaktivnog otpada i istrošenog goriva svake godine do 31. decembra tekuće godine.
Izveštaj o obavljenom popisu dostavlja se Direktoratu najkasnije do 1. marta naredne godine za prethodnu godinu.
Izveštaj sadrži informacije o promenama nastalim u vezi sa:
1) radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom koje je pod regulatornom kontrolom;
2) radioaktivnim otpadom koji je oslobođen regulatorne kontrole i ispušten u životnu sredinu;
3) radioaktivnim otpadom koji je ispušten u životnu sredinu kao dopuštena emisija efluenata;
4) radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom koje je predato u centralno skladište;
5) radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom koje je obrađeno, uskladišteno ili odloženo;
6) izvezenim radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom.
Pored izveštaja iz stava 2. ovog člana, generator i operator dužni su da dostave Direktoratu izveštaje o popisu radioaktivnog otpada u skladu sa izdatim odobrenjem ili na poseban zahtev.
Generator je dužan da čuva dokumentaciju i evidencije i to:
1) za radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo koje se čuva u spremištu, najmanje dve godine po prestanku njihovog čuvanja;
2) za radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo koje je predato operatoru, najmanje 5 godina po predaji;
3) za radioaktivni otpad koji je oslobođen regulatorne kontrole i ispušten u životnu sredinu, najmanje 10 godina posle ispuštanja;
4) za radioaktivni otpad ispušten u životnu sredinu kao dopuštena emisija efluenata, najmanje 10 godina nakon ispuštanja.
Operator je dužan da čuva dokumentaciju i evidencije i to:
1) za radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo koje se čuva u spremištu, najmanje dve godine po prestanku njihovog čuvanja;
2) za radioaktivni otpad koji je oslobođen regulatorne kontrole i ispušten u životnu sredinu, najmanje 10 godina nakon ispuštanja;
3) za radioaktivni otpad ispušten u životnu sredinu kao dopuštena emisija efluenata, najmanje 10 godina nakon ispuštanja;
4) za radioaktivni otpad koji je obrađen, najmanje 20 godina nakon smeštanja u skladište;
5) za radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo koje je uskladišteno, najmanje 20 godina nakon smeštanja u postrojenje za odlaganje;
6) za radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo koje je odloženo, trajno;
7) za otuđen ili izvezen radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo, trajno.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o upravljanju radioaktivnim otpadom ("Službeni glasnik RS", broj 60/11) i čl. 19. i 20. Pravilnika o evidenciji o izvorima jonizujućih zračenja, profesionalno izloženim licima, o izloženosti pacijenata jonizujućim zračenjima i radioaktivnom otpadu ("Službeni glasnik RS", broj 97/11).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Priloge 1-6, koji su sastavni deo ovog pravilnika, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 127/2021, možete pogledati OVDE