PRAVILNIKO KVALITETU PROIZVODA OD VOĆA I POVRĆA("Sl. glasnik RS", br. 128/2020 i 130/2021) |
Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi u pogledu kvaliteta proizvoda od voća i povrća namenjenih krajnjem potrošaču (u daljem tekstu: proizvodi), i to za: klasifikaciju, kategorizaciju i naziv proizvoda; fizička, hemijska i senzorska svojstva, kao i sastav proizvoda i sirovina; vrstu i količinu sirovina, dodataka i drugih supstanci koje se upotrebljavaju u proizvodnji i preradi proizvoda; elemente bitnih tehnoloških postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi proizvoda; pakovanje i deklarisanje i dodatne zahteve za označavanje proizvoda.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) voće su sve vrste voća, koje je zdravo, odgovarajuće zrelosti, sveže ili konzervisano fizičkim postupcima, uključujući postupke obrade nakon branja plodova;
2) povrće su sve vrste povrća, uključujući i kukuruz šećerac, koje je zdravo, odgovarajuće zrelosti, sveže ili konzervisano fizičkim postupcima, uključujući postupke obrade nakon branja;
3) šećeri su šećeri koji su uređeni propisom kojim se uređuje kvalitet šećera namenjenog za ljudsku upotrebu, fruktozni sirup, šećeri poreklom iz voća i povrća, kao i drugi šećeri.
Subjekt u poslovanju hranom, pre početka proizvodnje, donosi proizvođačku specifikaciju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.
Proizvođačka specifikacija iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:
1) naziv proizvoda, kao i trgovačko ime, ako ga proizvod ima;
2) kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje;
3) podatke o vrsti i količini sastojaka koji se upotrebljavaju u proizvodnji i preradi;
4) osnovne uslove kvaliteta i izveštaj o izvršenom ispitivanju kvaliteta;
5) podatke iz deklaracije u skladu sa ovim pravilnikom i propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane;
6) datum donošenja i evidencijski broj proizvođačke specifikacije.
Proizvodi se pakuju u ambalažu koja obezbeđuje očuvanje kvaliteta i bezbednosti proizvoda.
Materijali za izradu ambalaže iz stava 1. ovog člana treba da ispunjavaju uslove u skladu sa propisima kojim se uređuje oblast materijala i predmeta u kontaktu sa hranom i ambalažom za pakovanje hrane.
Proizvodi koji se stavljaju u promet deklarišu se i označavaju u skladu sa ovim pravilnikom i propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane.
U proizvodnji proizvoda mogu da se koriste aditivi u skladu sa propisom kojim se uređuju prehrambeni aditivi, vitamini i minerali u skladu sa propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, kao i arome u skladu propisom kojim se uređuju arome.
Pri proizvodnji proizvoda mogu da se koriste pomoćna sredstva u skladu sa propisom kojim se uređuju kvalitet i drugi zahtevi za pomoćna sredstva u proizvodnji prehrambenih proizvoda.
Proizvodi od voća razvrstavaju se u sledeće kategorije:
1) zamrznuto voće;
2) pasterizovano voće;
3) pasterizovana kaša voća;
4) voćni sirup;
5) kompot;
6) slatko;
7) kandirano voće;
8) sušeno voće;
9) mešani proizvodi od voća i povrća;
10) konzervisana stona maslina (maslinka).
Voće koje se koristi za proizvodnju proizvoda iz člana 6. ovog pravilnika treba da je u fazi tehnološke zrelosti, da nema strani miris i ukus i da je bez stranih primesa.
Minimalni sadržaj rastvorljive suve materije voća (mereno refraktometrom na 20°C) koji se koristi za obračun dela suve materije voća kod prerade u pojedine proizvode dat je u Prilogu 1 - Minimalni sadržaj rastvorljive suve materije voća (mereno refraktometrom na 20°C) koji se koristi za obračun dela suve materije voća kod prerade u pojedine proizvode, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 1).
Opšti uslovi za kvalitet proizvoda iz člana 6. tač. 2), 3) i 5) ovog pravilnika, kao i proizvoda iz člana 6. tačka 4) ovog pravilnika nakon njegovog razblaživanja na koncentraciju od 10° Brix-a dati su u Prilogu 2 - Opšti uslovi kvaliteta proizvoda od voća i povrća, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 2).
Zamrznuto voće je proizvod koji se dobija zamrzavanjem svežih, posebno pripremljenih plodova voća ili delova voća, na temperaturi od -30°C ili nižoj.
Zamrznuto voće stavlja se u promet samo u zamrznutom stanju.
Temperatura zamrznutog voća prilikom skladištenja, transporta i izlaganja u rashladnim vitrinama treba da bude stabilna i održavana u svim tačkama proizvoda na -18°C ili nižoj. Prilikom transporta i izlaganja u rashladnim vitrinama moguće je kratkotrajno odstupanje od propisane temperature, najviše do 3°C.
Zamrznuto voće posle odmrzavanja ne može ponovo da se zamrzava.
Zamrznuto voće može da se proizvodi sledećim tehnološkim postupcima:
1) zamrzavanjem;
2) brzim zamrzavanjem.
Zamrzavanje predstavlja postupak kojim se zamrzavanje voća postiže u vremenskom periodu dužem od 15 minuta.
Brzo zamrzavanje predstavlja postupak kojim se zamrzavanje voća postiže u vremenskom periodu do 15 minuta.
Pored informacija o hrani utvrđenih propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, na deklaraciji proizvoda iz člana 8. ovog pravilnika, uz naziv voća se, u zavisnosti od brzine zamrzavanja, navode reči: "zamrznuti/a" ili "brzo zamrznuti/a".
Ako se u jednom pakovanju nalazi više vrsta zamrznutog voća, naziv proizvoda je "zamrznuto voće" ili "brzo zamrznuto voće".
Zamrznuto jagodasto voće se, u zavisnosti od toga da li su plodovi u jedinici pakovanja celi, pojedinačni, međusobno slepljeni ili u delovima, u promet stavlja kao:
1) pojedinačni brzo zamrznuti plodovi (rolend) - ako u jedinici pakovanja sadrži najmanje 80% mase pojedinačnih, celih, zamrznutih plodova;
2) griz - ako u jedinici pakovanja sadrži delove zamrznutih plodova u rastresitom stanju, koji nisu međusobno slepljeni;
3) blok - ako u jedinici pakovanja sadrži međusobno slepljene zamrznute plodove jagodastog voća;
4) mešavina zamrznutih celih i izlomljenih plodova - ako u jedinici pakovanja sadrži mešavinu zamrznutih celih i izlomljenih plodova, koji nisu međusobno slepljeni.
Pasterizovano voće (voće konzervisano toplotom) je proizvod koji se dobija konzervisanjem plodova voća ili delova voća, postupkom pasterizacije, u hermetički zatvorenoj ambalaži.
Voće za proizvodnju proizvoda iz stava 1. ovog člana treba da bude ujednačene tehnološke zrelosti i da ne sadrži više od 5% biološki oštećenih plodova.
Voće može da se pasterizuje sa ili bez koštice, kao i oljušteno.
Proizvod iz člana 12. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima boju, miris i ukus svojstven voću od koga je proizveden;
2) da ne sadrži više od 10% raskuvanih plodova ili delova plodova;
3) da sadržaj rastvorljive suve materije (mereno refraktometrom na 20°C) iznosi najmanje 70% od vrednosti suve materije date u Prilogu 1. ovog pravilnika za tu vrstu voća;
4) da je naliv bistar do opalescentan i u količini koja prekriva plodove, odnosno delove plodova;
5) da ne sadrži više od 0,05% pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini (HCl);
6) da ne sadrži više od 1% koštica, računato na ukupan broj plodova višnje, trešnje i šljive, ukoliko deklaracija sadrži navod da je plod bez koštice;
7) da sadržaj peteljki kod šljive ne prelazi 1%, računato na broj plodova;
8) da ne sadrži strane primese;
9) da ispunjava opšte uslove kvaliteta date u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Pored informacija o hrani utvrđenih propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, deklaracija proizvoda iz člana 12. ovog pravilnika, pored naziva upotrebljenog voća, treba da sadrži navod "pasterizovana/e" (npr. pasterizovana šljiva), podatak o tome da li su plodovi celi ili u delovima, a kod koštičavog voća podatak da li su plodovi sa ili bez koštice. Ukoliko u proizvodu bez koštice postoji mogućnost da se nađe dozvoljeni procenat koštica, uz podatak da je proizvod bez koštice, u istom vidnom polju treba da stoji i upozorenje da proizvod može da sadrži košticu ili delove koštice.
Pasterizovana kaša voća je proizvod koji se dobija pasiranjem svežeg ili zamrznutog voća odgovarajuće tehnološke zrelosti, sa ili bez dodatka šećera.
Pasterizovana kaša voća može da se konzerviše samo fizičkim postupkom.
Pri proizvodnji pasterizovane kaše voća sa dodatkom šećera, šećeri mogu da se dodaju u količini najviše do 10% računato na ukupnu masu proizvoda.
Proizvod iz člana 15. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima boju, miris i ukus svojstven voću od koga je proizveden;
2) da ne sadrži strane primese;
3) da sadržaj rastvorljive suve materije pasterizovane kaše voća bez dodatka šećera (mereno refraktometrom na 20°C) bude isti ili do 1% niži od vrednosti suve materije date u Prilogu 1. ovog pravilnika za tu vrstu voća;
4) da ispunjava opšte uslove kvaliteta date u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Suvu materiju pasterizovane kaše voća sa dodatkom šećera čini suva materija voća od kojeg je proizvedena, data u Prilogu 1. ovog pravilnika, uvećana za procenat dodatog šećera.
Voćni sirup je proizvod sirupaste konzistencije koji se dobija odgovarajućim postupkom proizvodnje od voćnog soka ili koncentrisanog voćnog soka jedne ili više vrsta voća ili od citrus i drugih voćnih baza, sa dodatkom šećera.
Proizvodu iz stava 1. ovog člana, koji se proizvodi od voćnog soka ili koncentrisanog voćnog soka jedne vrste voća, dozvoljeno je dodavanje soka od drugog voća, i to u količini do 5% u odnosu na ukupnu količinu soka.
Voćni sirup može da se konzerviše samo fizičkim postupkom.
Proizvod iz člana 18. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima boju, miris i ukus svojstven voću, voćnom soku ili citrus i drugim voćnim bazama od kojih je proizveden;
2) da je bistar, bez opalescencije i taloga, osim voćnog sirupa od citrus baze i baze od tropskog voća;
3) da je ujednačene sirupaste konzistencije i da je bez znakova raslojavanja, osim voćnog sirupa od citrus baze i baze od tropskog voća;
4) da je ukupna suva materija voćnog sirupa najmanje 60%;
5) da ukupnu suvu materiju voćnog sirupa čini najmanje 5% suve materije koja potiče od voća, odnosno 3% suve materije koja potiče od jagodastog voća datih u Prilogu 1. ovog pravilnika i najviše 55% suve materije iz dodatog šećera, osim kod sirupa od jagodastog voća gde procent suve materije iz dodatog šećera može da bude najviše do 57%;
6) da ukupnu suvu materiju voćnog sirupa od citrus baze čini najmanje 3% suve materije koja potiče iz citrus baze i najviše 62% suve materije iz dodatog šećera;
7) da nakon razblaživanja na koncentraciju od 10° Brix ispunjava opšte uslove kvaliteta date u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Kompot je proizvod dobijen od celih ili sečenih plodova jedne vrste voća nalivenih sirupom pripremljenim od šećera i vode, konzervisanih toplotom u hermetički zatvorenoj ambalaži.
Proizvod iz člana 20. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da imaju boju, miris i ukus svojstven voću od kojeg je proizveden;
2) da plodovi, odnosno delovi plodova imaju očuvan oblik i pogodnu čvrstoću voćnog tkiva;
3) da je naliv bistar do opalescentan i u količini koja prekriva plodove, odnosno delove plodova;
4) da sadrži od 14% do 22% rastvorljive suve materije (mereno refraktometrom na 20°C);
5) da ne sadrži strane primese;
6) da ispunjava opšte uslove kvaliteta date u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Kompot od jagoda može da sadrži do 0,1% pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini (HCl).
Slatko je proizvod koji se dobija ukuvavanjem celih plodova ili delova plodova svežeg ili zamrznutog voća, ujednačene tehnološke zrelosti u šećernom sirupu.
Za proizvodnju slatka može da se koristi i voćna pulpa, povrće, kao i drugi delovi biljaka (npr. kora od lubenice, krunični listići ruže i dr.).
Pored sastojaka navedenih u st. 1. i 2. ovog člana, u slatko može da se dodaje: jezgrasto voće, vanila, vanilin, limun, začinsko bilje i drugi sastojci za dobijanje odgovarajućeg mirisa i ukusa.
Proizvod iz člana 22. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima ukus, miris i boju svojstvenu voću od koga je proizvedeno;
2) da sadrži cele plodove, odnosno delove plodova ukoliko je od njih proizveden, a izuzetno, slatko od jagodastog voća može, osim celih plodova, da sadrži i njihove delove po kojima se lako može raspoznati vrsta voća od koga je slatko proizvedeno;
3) da sadrži najmanje 70% rastvorljive suve materije (mereno refraktometrom na 20°C);
4) da je sadržaj voća najmanje: 30% za jabučasto i jagodasto voće, osim kod šumske jagode gde je 20% i 40% za koštičavo voće;
5) da ne sadrži nejestive delove plodova (peteljke, čašične listiće, semenke i dr.), osim slatka od jagodastog voća i smokve koje može da sadrži i semenke tog voća, kao i da ne sadrži strane primese;
6) da ne sadrži više od 0,05% pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini (HCl), a slatko od jagodastog voća ne više od 0,1%.
Kandirano voće je proizvod dobijen natapanjem (impregniranjem) celih plodova ili delova plodova, šećernim rastvorima ili koncentrisanim voćnim sokovima.
Kandirano voće može površinski da se tretira sredstvima za sprečavanje slepljivanja, poput šećera, biljnih ulja, biljnih vlakana i slično.
Proizvod iz člana 24. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima ukus i miris svojstven voću od koga je proizveden, odnosno da nema strani miris i ukus i da ne sadrži strane primese;
2) da sadrži najmanje 70% suve materije.
Sušeno voće je proizvod dobijen sušenjem celih plodova ili delova plodova svežeg ili zamrznutog, tehnološki zrelog voća, po odgovarajućem postupku.
Proizvod iz člana 26. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima aromu i boju svojstvenu odgovarajućoj vrsti, odnosno sorti sušenog voća;
2) da posle potapanja u vrelu vodu u trajanju od deset minuta pokazuje dobru sposobnost bubrenja;
3) da posle rehidratacije dobije miris i ukus voća od koga je proizveden, a koji su karakteristični za sušeno voće;
4) da nema mrlje nastale usled fiziološkog oštećenja plodova, zagorelosti i sl.;
5) da nema miris i ukus presušenog (zagorelog) voća, kao ni drugi strani miris i ukus;
6) da je bez tragova plesnivosti, fermentacije, zagorelosti, odimljenosti i da na površini nema iskristalisani šećer;
7) da je bez stranih primesa mehaničke ili biološke prirode;
8) da ne sadrži više od 27% vode;
9) da ne sadrži više od 0,1% pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini (HCl);
10) da nije posipan skrobom, šećerom ili sličnim materijama, osim osmotski sušenog voća, sušenog grožđa, sušenih smokvi i sušenih šljiva, koji se mogu površinski tretirati rastvorima šećera ili glicerola, skrobom, biljnim vlaknima, biljnim uljem i sličnim materijama, i to u količini do maksimalno 4% računato na ukupnu masu jestivog dela.
a) Sušene šljive
Sušene šljive koje se stavljaju u promet, pored uslova kvaliteta iz člana 27. ovog pravilnika, treba da ispunjavaju i sledeće uslove kvaliteta:
1) da sadrže najmanje 30% ukupnog šećera, a da ne sadrže više od 2% ukupnih kiselina (računato kao jabučna kiselina);
2) da potiču iz iste berbe;
3) da su plodovi mesnati, sa elastičnim mezokarpom;
4) da imaju karakterističan miris svojstven sušenoj šljivi i slatko-nakiseo ukus;
5) da ne sadrže više od 27% vode, osim kad su u pitanju sušene šljive pripremljene za neposrednu upotrebu, koje mogu da sadrže najviše 35% vode.
Prema krupnoći i kvalitetu, sušene šljive se pri stavljanju u promet razvrstavaju u tri grupe kvaliteta, i to: ekstra kvalitet, I kvalitet i II kvalitet.
Sušene šljive ekstra kvaliteta, pored uslova iz člana 28. ovog pravilnika, treba da ispunjavaju i sledeće uslove kvaliteta:
1) da su plodovi ujednačene veličine, tipični za sortu kojoj pripadaju i dovoljno krupni, tako da u 1 kg bude najviše 130 plodova;
2) da u jedinici pakovanja nema više od 10% plodova s ukupnim nedostacima, a u okviru toga najviše: 5% plodova sa peteljkom i neznatnim naprslinama, 3% plodova neelastične konzistencije i 2% plodova sa tragovima iskristalisanog šećera ili ožiljcima od povreda.
Sušene šljive I kvaliteta, pored uslova iz člana 28. ovog pravilnika, treba da ispunjavaju i sledeće uslove kvaliteta:
1) da su plodovi ujednačene veličine i dovoljno krupni, tako da u 1 kg ima najviše 180 plodova;
2) da u jedinici pakovanja nema više od 12% plodova sa ukupnim nedostacima, a u okviru toga najviše: 8% plodova sa peteljkom, neznatnim oštećenjem pokožice ili mezokarpa, 5% plodova sa mrljama od biljnih bolesti i plodova sa vidljivom košticom ili mesom tamnije boje, 3% plodova sa tragovima iskristalisanog šećera i 1% plodova sa pokožicom neujednačene i svetlije boje.
Sušene šljive II kvaliteta, pored uslova iz člana 28. ovog pravilnika, treba da ispunjavaju i sledeće uslove kvaliteta:
1) da su plodovi tako krupni da u 1 kg ima najviše 220 plodova;
2) da u jedinici pakovanja nema više od 15% plodova sa ukupnim nedostacima, a u okviru toga najviše: 10% plodova sa vidljivom košticom, 10% mehanički oštećenih plodova, 15% plodova neelastične konzistencije, 5% plodova sa peteljkom ili tragovima iskristalisanog šećera, 3% plodova sa pokožicom neujednačene i svetlije boje i najviše 2% plodova sa mesom tamnije ili braon boje.
Prema krupnoći i kvalitetu, sušene šljive bez koštice se, pri stavljanju u promet, razvrstavaju u dve grupe kvaliteta, i to: ekstra kvalitet i I kvalitet.
Sušene šljive bez koštice ekstra kvaliteta, pored uslova iz člana 28. ovog pravilnika, treba da ispunjavaju i sledeće uslove kvaliteta:
1) da su plodovi ujednačene veličine, tipični za sortu kojoj pripadaju i dovoljno krupni, tako da u 1 kg ima najviše 155 plodova;
2) da u jedinici pakovanja nema više od 10% plodova s ukupnim nedostacima, a u okviru toga najviše: 5% plodova sa peteljkom i neznatnim naprslinama, 3% plodova neelastične konzistencije i 2% plodova sa tragovima iskristalisanog šećera ili ožiljcima od povreda;
3) da ne sadrži više od 1% koštica ili ostataka koštica, računato na ukupan broj plodova.
Sušene šljive bez koštice I kvaliteta, pored uslova iz člana 28. ovog pravilnika, treba da ispunjavaju i sledeće uslove kvaliteta:
1) da su plodovi ujednačene veličine i dovoljno krupni, tako da u 1 kg ima najviše 220 plodova;
2) da u jedinici pakovanja nema više od 12% plodova sa ukupnim nedostacima, a u okviru toga najviše: 8% plodova sa peteljkom, neznatnim oštećenjem pokožice ili mezokarpa, 5% plodova sa mrljama od biljnih bolesti i plodova sa vidljivom košticom ili mesom tamnije boje, 3% plodova sa tragovima iskristalisanog šećera i 1% plodova sa pokožicom neujednačene i svetlije boje;
3) da ne sadrži više od 1% koštica ili ostataka koštica, računato na ukupan broj plodova.
Pored informacija o hrani utvrđenih propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, deklaracija proizvoda iz čl. 29. i 33. ovog pravilnika treba da sadrži i podatke o grupi kvaliteta kojoj ovaj proizvod pripada, a za proizvode iz člana 33. ovog pravilnika, ukoliko postoji mogućnost da se nađe dozvoljeni procenat koštica, uz podatak da je proizvod bez koštice, u istom vidnom polju treba da stoji i upozorenje da proizvod može da sadrži košticu ili delove koštice.
9. Mešani proizvodi od voća i povrća
Mešani proizvodi od voća i povrća su:
1) proizvodi dobijeni od svežeg, zamrznutog, pasterizovanog, sterilisanog ili sušenog voća i povrća, koje treba da ispunjava uslove predviđene ovim pravilnikom za istu kategoriju proizvoda od voća, odnosno povrća, osim mirisa i ukusa koji su mešavina mirisa i ukusa upotrebljenog voća i povrća;
2) proizvodi dobijeni od soka ili kaše jedne ili više vrsta povrća i voćnog soka, koncentrisanog voćnog soka, voćnog soka od koncentrisanog voćnog soka ili voćnog nektara jedne ili više vrsta voća.
Voćni sokovi, koncentrisani voćni sokovi i voćni nektari koji ulaze u sastav proizvoda iz stava 1. tačka 2) ovog člana treba da ispunjavaju uslove u skladu sa propisom kojim se uređuje kvalitet voćnih sokova i određenih srodnih proizvoda namenjenih za ljudsku upotrebu, a sokovi od povrća, uslove propisane ovim pravilnikom.
10. Konzervisana stona maslina (maslinka)
Konzervisana stona maslina (Olea europaea sativa Hoffg. Link) je proizvod dobijen preradom zdravih i čistih plodova masline određenog stepena zrelosti, odgorčenih ili neodgorčenih i konzervisanih odgovarajućim tehnološkim postupkom.
U proizvodnji proizvoda iz stava 1. ovog člana, pored kuhinjske soli, mogu se dodavati maslinovo ulje i začini, kao i povrće, voće i drugi sastojci koji se koriste za punjenje ploda masline.
Proizvod iz stava 1. ovog člana može biti pakovan sa ili bez naliva.
Način konzervisanja treba da bude naveden na deklaraciji proizvoda.
Proizvod iz člana 38. ovog pravilnika u zavisnosti od boje, stepena zrelosti i načina prerade u promet se stavlja kao:
1) zelene odgorčene stone masline (maslinke);
2) zelene neodgorčene stone masline (maslinke);
3) crne odgorčene stone masline (maslinke);
4) crne neodgorčene stone masline (maslinke);
5) crne sušene stone masline (maslinke);
6) punjene stone masline (maslinke).
Proizvod iz člana 38. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da su miris, ukus i boja plodova karakteristični za odgovarajući tip masline;
2) da su plodovi celi, ujednačene veličine i dovoljno čvrsti;
3) da je slani rastvor bistar do opalescentan, prirodnog mirisa i ukusa;
4) da je rastvor bistar;
5) da ne sadrži strane materije;
6) kod zelene stone masline podvrgnute mlečnoj fermentaciji sadržaj ukupnih kiselina, izraženih kao mlečna kiselina, treba da iznosi najmanje 0,4%;
7) sadržaj kuhinjske soli kod zelene stone masline podvrgnute mlečnoj fermentaciji treba da iznosi najmanje 5%, a pH najviše 4, a za nehermetična pakovanja sadržaj kuhinjske soli treba da iznosi najmanje 6%, a pH najviše 4,5;
8) sadržaj kuhinjske soli kod crnih stonih maslina u slanom rastvoru treba da iznosi najmanje 7%.
Kod pasterizovanih maslina svih vrsta, sadržaj kuhinjske soli može biti smanjen na 2%, pri čemu pH vrednost ne može biti veća od 4,3.
Sterilisane masline svih vrsta nemaju ograničenja u pogledu koncentracije kuhinjske soli i vrednosti pH.
Proizvodi od povrća razvrstavaju se u sledeće kategorije:
1) zamrznuto povrće;
2) sterilisano povrće;
3) pasterizovano povrće;
4) marinirano povrće;
5) biološki konzervisano povrće;
6) sok od povrća;
7) pire i pasta od paradajza;
8) sušeno povrće;
9) umak od povrća i kečap od paradajza.
Povrće koje se koristi za proizvodnju proizvoda iz člana 41. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da je u stadijumu tehnološke zrelosti;
2) da nema stranih primesa i nečistoća;
3) da nema strani ukus i miris;
4) da ne sadrži više od 3% biološki oštećenih plodova, više od 5% plodova sa mehaničkim oštećenjima, ni više od 5% plodova oštećenih od mraza, s tim da ukupno oštećenih plodova nema više od 8%.
Opšti uslovi za kvalitet proizvoda iz člana 41. tač. 2), 3) i 6) ovog pravilnika, kao i člana 41. tačka 7) ovog pravilnika nakon razblaživanja na koncentraciju od 5° Brix-a dati su u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Zamrznuto povrće je proizvod dobijen zamrzavanjem svežih, posebno pripremljenih plodova povrća ili delova plodova povrća, na temperaturi od -35°C ili nižoj.
Zamrznuto povrće stavlja se u promet samo u zamrznutom stanju.
Temperatura zamrznutog povrća prilikom skladištenja, transporta i izlaganja u rashladnim vitrinama treba da bude stabilna i održavana u svim tačkama proizvoda na -18°C ili nižoj. Prilikom transporta i izlaganja u rashladnim vitrinama moguće je kratkotrajno odstupanje od propisane temperature, najviše do 3°C.
Zamrznuto povrće posle odmrzavanja ne može ponovo da se zamrzava.
Zamrznuto povrće može da se proizvodi sledećim tehnološkim postupcima:
1) zamrzavanjem;
2) brzim zamrzavanjem.
Zamrzavanje predstavlja postupak kojim se zamrzavanje povrća postiže u vremenskom periodu dužem od 15 minuta.
Brzo zamrzavanje predstavlja postupak kojim se zamrzavanje povrća postiže u vremenskom periodu do 15 minuta.
Zamrznuto povrće koje se stavlja u promet treba da je čisto, zdravo i bez stranih primesa i da su boja, aroma i ukus svojstveni vrsti povrća od kojeg je proizvedeno.
Pored informacija o hrani utvrđenih propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, na deklaraciji proizvoda iz člana 43. ovog pravilnika, uz naziv povrća, se, u zavisnosti od brzine zamrzavanja, navode reči: "zamrznuti/a" ili "brzo zamrznuti/a".
Ako se u jednom pakovanju nalazi više vrsta zamrznutog povrća, naziv proizvoda je "zamrznuto povrće" ili "brzo zamrznuto povrće".
Sterilisano povrće je proizvod koji se dobija konzervisanjem plodova povrća ili njihovih delova postupkom toplotne sterilizacije, u hermetički zatvorenoj ambalaži.
U proizvodnji sterilisanog povrća mogu se dodavati: kuhinjska so, jestivo ulje, šećer, začini, ekstrakti začina i ostalo.
Proizvod iz člana 47. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima miris, ukus i boju koji su karakteristični za povrće od koga je proizveden;
2) da ima bistar do opalescentan naliv i da ga ima u količini dovoljnoj da se prekriju plodovi, sa izuzetkom sterilisanog graška gde naliv može biti mutan ali ne i želiran;
3) da ne sadrži više od 2% kuhinjske soli u homogenizovanom uzorku (homogenizovani plod i naliv u odnosu koji je zastupljen u proizvodu);
4) da ne sadrži strane primese;
5) da ispunjava opšte uslove kvaliteta date u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Mramoriranost unutrašnje površine limenke ne smatra se nedostatkom kvaliteta sterilisanog povrća.
a) Sterilisani grašak
Sterilisani grašak se pri stavljanju u promet razvrstava u dve grupe kvaliteta: I i II kvalitet.
Sterilisani grašak I kvaliteta, pored uslova iz člana 48. ovog pravilnika, treba da ispunjava i sledeće uslove kvaliteta:
1) da zrno graška ne sadrži više od 20% materija nerastvorljivih u alkoholu;
2) da ne sadrži više od 1% primesa poreklom od biljke (delovi stabla, mahune graška), računato na neto masu proizvoda.
Sterilisani grašak II kvaliteta, pored uslova iz člana 48. ovog pravilnika, treba da ispunjava i sledeće uslove kvaliteta:
1) da zrno graška ne sadrži više od 27% materija nerastvorljivih u alkoholu;
2) da ne sadrži više od 2% primesa poreklom od biljke (delovi i mahune graška), računato na neto masu proizvoda.
Ako je sterilisani grašak II kvaliteta pakovan u staklenu ambalažu, dozvoljeno je prisustvo manje količine istaloženog skroba u nalivu.
b) Sterilisana boranija
Sterilisana boranija se pri stavljanju u promet razvrstava u dve grupe kvaliteta: I i II kvalitet.
Sterilisana boranija I kvaliteta, pored uslova iz člana 48. ovog pravilnika, treba da ispunjava i sledeće uslove kvaliteta:
1) da ne sadrži više od 5% zrna, računato na ukupnu masu ploda u proizvodu;
2) da ne sadrži više od 3% mahuna sa razvijenim koncima, računato na ukupnu masu ploda u proizvodu;
3) da ne sadrži više od 3% mahuna sa neuklonjenim vrhovima, računato na ukupnu masu ploda u proizvodu;
4) da su mahune ujednačene boje, uz dozvoljena manja odstupanja;
5) da ne sadrži više od 1% primesa poreklom od biljke (delovi stabla, lista), računato na neto masu proizvoda.
Sterilisana boranija II kvaliteta, pored uslova iz člana 48. ovog pravilnika, treba da ispunjava i sledeće uslove kvaliteta:
1) da ne sadrži više od 10% zrna, računato na ukupnu masu ploda u proizvodu;
2) da ne sadrži više od 10% mahune sa razvijenim koncima, računato na ukupnu masu ploda u proizvodu;
3) da ne sadrži više od 5% mahuna sa neuklonjenim vrhovima, računato na ukupnu masu ploda u proizvodu;
4) da ne sadrži više od 2% primesa poreklom od biljke (delovi stabla, lista), računato na neto masu proizvoda.
Pasterizovano povrće je proizvod koji se dobija konzervisanjem plodova povrća ili njihovih delova, postupkom pasterizacije, u hermetički zatvorenoj ambalaži.
Pri proizvodnji pasterizovanog povrća mogu se dodavati: kuhinjska so, šećer, jestivo ulje, začini, ekstrakti začina, ren ili ekstrakti rena i sirće, kao i kiseline u skladu sa pravilnikom kojim se uređuju prehrambeni aditivi.
Proizvod iz člana 51. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima ukus i miris karakterističan za odgovarajući proizvod;
2) da je čvrste konzistencije karakteristične za taj proizvod, osim ajvara i pelata;
3) da ne sadrži nejestive delove plodova i strane primese, osim peteljke kod celih plodova paprike, feferona i krastavca;
4) da je naliv bistar do opalescentan, sa izuzetkom ajvara i pelata i da ga ima u količini dovoljnoj da očuva trajnost kvaliteta proizvoda;
5) da proizvod ne sadrži više od 2% kuhinjske soli;
6) da ne sadrži više od 2% kiseline (u homogenizovanom proizvodu) preračunato na sirćetnu kiselinu;
7) da ispunjava opšte uslove kvaliteta date u Prilogu 2. ovog pravilnika;
8) pasterizovani krastavac može da sadrži do 0,1% peska.
a) Ajvar
Ajvar je proizvod koji se dobija od termički obrađene, usitnjene ili samlevene paprike, sa ili bez dodatka.
Pri proizvodnji ajvara mogu se dodavati: plavi patlidžan najviše do 25% (m/m), kuhinjska so, jestivo ulje, šećer, beli luk, začini, ekstrakti začina i sirće, kao i kiseline u skladu sa pravilnikom kojim se uređuju prehrambeni aditivi.
Proizvod iz člana 53. ovog pravilnika, pored uslova iz člana 52. ovog pravilnika, treba da ispunjava i sledeće uslove kvaliteta:
1) da je sadržaj ukupne suve materije najmanje 9%;
2) da je ujednačen, bez izdvajanja tečnosti i da ima mazivu konzistenciju;
3) da boja odgovara boji upotrebljenog povrća;
4) da nema strani ukus i miris;
5) da ne sadrži strane primese.
Pored informacija o hrani utvrđenih propisom kojim se uređuje deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane, deklaracija proizvoda iz člana 53. ovog pravilnika treba da sadrži i podatak o tome da li je proizvod proizveden od pečene ili od blanširane paprike.
Ukoliko se proizvodu iz člana 53. ovog pravilnika dodaje ljuta paprika, na deklaraciji treba da se navede da je proizvod ljutog ukusa.
Proizvod koji ne ispunjava uslove propisane članom 54. ovog pravilnika ne može imati naziv koji je isti ili sličan nazivu proizvoda iz člana 53. ovog pravilnika (ajvar), odnosno u nazivu ne može da sadrži reč koja je ista ili slična nazivu proizvoda iz člana 53. ovog pravilnika.
Marinirano povrće je proizvod koji se dobija konzervisanjem plodova povrća, njihovih delova ili biološki konzervisanog povrća, sirćetom ili sirćetnom kiselinom.
Pri proizvodnji mariniranog povrća mogu se dodavati: kuhinjska so, jestivo ulje, šećer, začini, ekstrakti začina i ostalo.
Marinirano povrće može da se pakuje u hermetičku i nehermetičku ambalažu.
Proizvod iz člana 56. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima ukus i miris svojstven povrću od koga je proizvedeno;
2) da je čvrste konzistencije karakteristične za povrće od koga je proizvedeno;
3) da u masi gotovog proizvoda sadrži do 6% ukupnih kiselina, izražene kao sirćetna kiselina i do 3% kuhinjske soli u homogenizovanom uzorku;
4) da ne sadrži strane primese.
5. Biološki konzervisano povrće
Biološki konzervisano povrće je proizvod dobijen fermentacijom mlečne kiseline plodova povrća ili njihovih delova.
Pri proizvodnji biološki konzervisanog povrća, pored kuhinjske soli, mogu se dodavati: šećer, začini i ekstrakti začina.
Proizvod iz člana 58. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima ukus, miris i boju karakterističnu za odgovarajuću vrstu biološki konzervisanog povrća;
2) da su plodovi sočni i elastični, sa konzistencijom karakterističnom za vrstu proizvoda;
3) da je naliv mutan, bez pojave sluzavosti, osim kod pasterizovanog kiselog kupusa;
4) da je u masi gotovog proizvoda sadržaj kuhinjske soli od 1,5% do 4%;
5) da sadrži od 0,5% do 2,5% ukupnih kiselina, izraženih kao mlečna;
6) da ne sadrži više od 0,7% isparljivih kiselina, izraženih kao sirćetna kiselina;
7) da ne sadrži strane primese.
Naziv proizvoda iz člana 58. ovog pravilnika sastoji se od naziva povrća i navoda biološki konzervisan, osim biološki konzervisanog kupusa koji može da nosi naziv "kiseli kupus".
Biološki konzervisano povrće može da se stavlja u promet i u neupakovanom stanju.
Sok od povrća je proizvod koji se dobija od svežeg ili zamrznutog povrća, kao i od kaše od povrća.
Za konzervisanje soka od povrća mogu se koristiti samo fizički postupci.
U proizvodnji soka od povrća mogu se dodavati kuhinjska so, šećer do 5% u cilju korekcije ukusa, začini i ekstrakti začina.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, soku od povrća koji se koristi za proizvodnju proizvoda iz člana 37. ovog pravilnika ne može da se dodaje šećer.
Proizvod iz člana 61. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima boju, ukus i miris svojstven povrću od koga je proizveden;
2) da nema ukus i miris na plesan, niti drugi strani ukus i miris;
3) da nije prevreo, niti u stanju vrenja, osim ako je prevrelost normalno svojstvo ovog proizvoda, s tim što se to mora posebno deklarisati;
4) da ne sadrži strane primese;
5) da ispunjava opšte uslove kvaliteta date u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Naziv proizvoda iz člana 61. ovog pravilnika je "sok...", uz navođenje vrste/vrsta povrća od kojeg je proizveden.
Pire i pasta od paradajza su proizvodi dobijeni koncentrisanjem soka tehnološki zrelih plodova crvenog paradajza, po odgovarajućem postupku, do određenog sadržaja suve materije.
U zavisnosti od sadržaja ukupne rastvorljive suve materije poreklom iz paradajza, proizvod se u promet stavlja kao:
1) "paradajz pire" - ako sadrži od 7% do 24% ukupne rastvorljive suve materije poreklom iz paradajza;
2) "paradajz pasta" - ako sadrži najmanje 24% ukupne rastvorljive suve materije poreklom iz paradajza.
Proizvodima iz stava 1. ovog člana mogu se dodavati: kuhinjska so, začini, ekstrakti začina, začinsko bilje, sok od limuna (direktni ili iz koncentrata) i voda.
Proizvodi iz člana 64. ovog pravilnika treba da ispunjavaju sledeće uslove kvaliteta:
1) da su ukus, miris i boja svojstveni za paradajz;
2) da su guste, homogene i glatke konzistencije;
3) da ne sadrže vidljive ostatke ljuske paradajza, semena ili delova semena i strane primese;
4) da nisu prevreli, u stanju vrenja ili sa znakovima zagorelosti;
5) da ne sadrže više od 10% dodate kuhinjske soli u odnosu na ukupnu količinu suve materije;
6) da ne sadrže više od 10% ukupnih kiselina, izraženih kao limunska kiselina u odnosu na ukupnu količinu suve materije, ne računajući suvu materiju od kuhinjske soli;
7) da sadrže najmanje 40% redukujućih materija izraženih kao invertni šećer u odnosu na suvu materiju proizvoda;
8) da ne sadrže više od 0,1% pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini (HCl);
9) da je sadržaj mlečne kiseline manji od 1% u odnosu na rastvorljivu suvu materiju poreklom iz paradajza;
10) da je pH manji od 4,6;
11) da nakon razblaživanja na koncentraciju od 5° Brix-a ispunjavaju opšte uslove kvaliteta date u Prilogu 2. ovog pravilnika.
Sušeno povrće je proizvod dobijen od celih plodova ili delova plodova svežeg ili tehnološki zrelog i zdravog povrća ili od korena i lista koji su prethodno pripremljeni i po fizičkom postupku sušeni do te mere da su podesni za duže čuvanje.
Proizvod iz člana 66. ovog pravilnika treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima aromu i boju svojstvene odnosnoj vrsti sušenog povrća;
2) da posle potapanja u vrelu vodu u trajanju od deset minuta pokazuje dobru sposobnost bubrenja, da upija toliko vode da procenat ukupne vode u rehidriranim plodovima ili delovima bude približan procentu u svežem povrću pre sušenja;
3) da posle rehidracije dobije miris i ukus svežeg povrća od koga je proizveden;
4) da nema miris i ukus presušenog (zagorelog) povrća, ni strani miris i ukus;
5) da nema mrlja koje su nastale usled fiziološkog oštećenja plodova, zbog zagorelosti i sl.;
6) da nije plesniv ni zagađen mehaničkim ili biološkim nečistoćama i da ne sadrži insekte i njihove delove iz bilo kog stadijuma njihovog razvitka;
7) da ne sadrži više od 11% vode;
8) da sadržaj pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini (HCl) nije veći od: 0,5% za sušeni luk i praziluk; 1,5% za sušeno lisnato povrće i 0,3% za ostalo sušeno povrće.
9. Umak od povrća i kečap od paradajza
Umak od povrća je proizvod koji se dobija odgovarajućim tehnološkim postupkom od usitnjenih delova povrća, sa ili bez dodatka kaše od povrća odnosno koncentrisane kaše od povrća, i sastojaka koji se dodaju radi postizanja karakterističnog mirisa i ukusa.
Kečap od paradajza je proizvod koji se dobija odgovarajućim tehnološkim postupkom od paradajza i/ili koncentrisanih proizvoda od paradajza (pire, pasta, kaša, sok), sa ili bez dodatka drugog povrća u svrhu korekcije ukusa.
Pri proizvodnji proizvoda iz st. 1. i 2. ovog člana mogu se dodati: brašno, skrob do 5% (m/m), kuhinjska so do 3% (m/m), šećer, sirće, začini i ekstrakti začina.
Pored dodataka iz stava 3. ovog člana umaku od povrća mogu se dodati masti i ulja biljnog ili životinjskog porekla i proteini biljnog, životinjskog ili mikrobiološkog porekla.
Umak od povrća treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da ima ukus, miris i boju svojstvene povrću od koga je proizveden;
2) da je kašaste do guste konzistencije, sa vidljivim delićima povrća ili bez njih;
3) da nije zagoreo i da ne pokazuje znake fermentacije;
4) da sadrži najmanje 5% suve materije koja potiče od povrća;
5) da ne sadrži više od 0,05% pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini (HCl), osim umaka od povrća sa pečurkama i umaka od rena, kod kojih sadržaj pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini (HCl) ne može prelaziti 0,1%;
6) da ne sadrži strane primese.
Kečap od paradajza treba da ispunjava sledeće uslove kvaliteta:
1) da su mu ukus, miris i boja svojstveni za paradajz;
2) da je umereno guste, homogene i glatke konzistencije, bez vidljivih delića povrća;
3) da ne sadrži strane primese;
4) da nije zagoreo i da ne pokazuje znakove fermentacije;
5) da sadrži najmanje 6% (m/m) suve materije koja potiče od paradajza;
6) da sadrži najviše 0,05% pepela nerastvorljivog u hlorovodoničnoj kiselini (HCl).
Zahtevi ovog pravilnika ne primenjuju se na proizvode od voća i povrća koji su zakonito stavljeni na tržište ostalih zemalja Evropske unije ili Republike Turske, odnosno zakonito proizvedeni u državi potpisnici EFTA Sporazuma, ukoliko proizvod ispunjava zahteve koji se odnose na bezbednost hrane.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, može da se ograniči stavljanje na tržište ili povući sa tržišta proizvod iz stava 1. ovog člana, ukoliko se posle sprovedenog postupka iz Uredbe EK broj 2019/515, utvrdi da takav proizvod ne može da ispuni zahteve ekvivalentne zahtevima koji su propisani ovim propisom.
Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i pečurki i pektinskih preparata ("Službeni list SFRJ", br. 1/79, 20/82, 39/89 - dr. pravilnik, 74/90 i 46/91 - dr. pravilnik, "Službeni list SRJ", br. 33/95 - dr. pravilnik i 58/95, "Službeni list SCG", br. 56/03 - dr. pravilnik, 4/04 - dr. pravilnik i 12/05 - dr. pravilnik i "Službeni glasnik RS", br. 43/13 - dr. pravilnik, 72/14 - dr. pravilnik i 101/15 - dr. pravilnik).
Proizvodi koji su deklarisani, odnosno označeni do dana početka primene ovog pravilnika, a koji ne ispunjavaju uslove propisane ovim pravilnikom, mogu da budu u prometu do isteka roka trajanja.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 31. decembra 2021. godine, osim člana 71. ovog pravilnika koji se primenjuje danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopuni
Pravilnika o kvalitetu proizvoda od voća i povrća
("Sl. glasnik RS", br. 130/2021)
Član 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 31. decembra 2021. godine.
MINIMALNI SADRŽAJ RASTVORLJIVE SUVE MATERIJE VOĆA (MERENO REFRAKTOMETROM NA 20°C) KOJI SE KORISTI ZA OBRAČUN DELA SUVE MATERIJE VOĆA KOD PRERADE U POJEDINE PROIZVODE
Naziv voća |
Minimalni sadržaj rastvorljive suve materije voća (mereno refraktometrom na 20°C) koji se koristi za obračun dela suve materije voća kod prerade u pojedine proizvode, u % |
jagoda |
6 |
malina, borovnica i ogrozd |
7 |
kupina, šljiva dženarika, limun i grejpfrut |
8 |
trešnja, ribizla, breskva, dunja i mandarina |
9 |
jabuka, kruška, kajsija, narandža i ananas |
10 |
drenjina |
11 |
višnja, nar i šljiva, osim šljive požegače i dženarike |
12 |
šljiva požegača i šipurak |
14 |
grožđe |
15 |
višnja - maraska |
20 |
rabarbara (Rheum sp.) |
4 |
acerola (Malpighia punicifolia), brusnica (Vaccinum vitis - idaea L.), pasji trn (Hippogae rhamnoides L.) |
7 |
crna zova (Sambucus nigra) |
8 |
guava (Psidium guajava) |
9 |
karambola (Averrhoa carambola L.), lulu (Solanum quitoense L.) |
10 |
papaja (Carica papaja L.) i indijski orah (Anacardium occidentale L.) |
11 |
kivi (Actinidia chinensis planch), pasionka (Passiflora edulissimus) i mango (Mangifera indica L.) |
14 |
kaki (Diospyros kaki) |
15 |
guanabana (Anona muricata) |
16 |
čerimoja (Anona cherimola mill.) |
20 |
banana (Musa L.) |
21 |
smokva |
18 |
OPŠTI USLOVI KVALITETA PROIZVODA OD VOĆA I POVRĆA
Proizvodi iz člana 6. tač. 2), 3) i 5) ovog pravilnika, kao i iz člana 6. tačka 4) ovog pravilnika nakon njegovog razblaživanja na koncentraciju od 10° Brix-a, kao i proizvodi iz člana 41. tač. 2) 3) i 6) ovog pravilnika, kao i člana 41. tačka 7) ovog pravilnika nakon njihovog razblaživanja na koncentraciju od 5° Brix-a, mogu da sadrže:
1) etanol - maksimalno 3,0 g/l (g/kg);
2) isparljive kiseline izražene kao sirćetna kiselina - maksimalno 0,4 g/l (g/kg);
3) D/L mlečnu kiselinu - maksimalno 0,5 g/l (g/kg), osim proizvoda od pomorandže, limuna, grejpfruta i mandarine koji mogu da sadrže maksimalno 0,2 g/l (g/kg);
4) hidroksimetil furfural (HMF) - maksimalno 20 mg/l (mg/kg), osim proizvoda od pomorandže, grejpfruta i mandarine koji mogu da sadrže maksimalno 10 mg/l (mg/kg).