PRAVILNIKO POPISU IMOVINE I OBAVEZA U ORGANIMA GRADA BORA("Sl. list grada Bora", br. 38/2021) |
Ovim pravilnikom propisuje se način i rokovi vršenja popisa imovine, potraživanja, obaveza, hartija od vrednosti i izvora kapitala organa grada Bora i to Skupštine grada Bora, Gradskog veća grada Bora, Gradonačelnika Bora i Gradske uprave Bor (u daljem tekstu: organi) i usklađivanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom.
Usklađivanje stanja imovine i obaveza u knjigovodstvenoj evidenciji sa stvarnim stanjem se uređuje popisom i vrši se na dan 31.decembra tekuće godine.
Popis može biti redovan i vanredni.
Redovan godišnji popis imovine i obaveza vrši se sa stanjem na dan 31.12. godine za koju se vrši popis i za koju se sastavlja godišnji finansijski izveštaj - završni račun.
Redovan popis počinje 1. decembra godine za koju se vrši popis, a po potrebi i ranije, s tim da popis bude završen 30 dana pre sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja.
Promene stanja imovine i obaveza u toku popisa, unose se u popisne liste na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
U toku godine može se vršiti vanredni popis u izuzetnim slučajevima propisanim zakonom (statusne promene, promene oblika organizovanja i sl.).
Izuzetno, popis knjiga, filmova, fotosa i arhivske građe, vrši se jednom u pet godina.
Izuzetno, popis robe i materijala u bifeu, vrši se u toku godine u slučaju promene odgovornog lica - računopolagača, pojava krađe i pronevera, nastanka štete zbog elementarnih nepogoda i dr.
Za izvršenje popisa, iz člana 1. ovog Pravilnika, Gradonačelnik Bora rešenjem obrazuje centralnu popisnu komisiju, kao i komisije za popis imovine i obaveza za Gradonačelnika i Gradsko veća grada Bora, određuje period u kome će komisije vršiti popis i rokove za dostavljanje izveštaja po izvršenom popisu.
Predsednik Skupštine grada Bora rešenjem obrazuje popisne komisije za popis imovine i obaveza Skupštine grada Bora, određuje period u kome će komisije vršiti popis i rokove za dostavljanje izveštaja po izvršenom popisu.
Načelnik Gradske uprave Bor rešenjem obrazuje popisne komisije za popis imovine i obaveza Gradske uprave Bor, određuje period u kome će komisije vršiti popis i rokove za dostavljanje izveštaja po izvršenom popisu.
Za organizaciju i izvršenje popisa odgovorna lica su Gradonačelnik Bora, Predsednik Skupštine grada Bora i načelnik Gradske uprave Bor.
Gradonačelnik Bora, Predsednik Skupštine grada Bora i načelnik Gradske uprave Bor pre početka popisa donose uputstvo za vršenje popisa'.
U komisijama za popis ne mogu biti određena lica koja rukuju imovinom, odnosno koja su zadužena za imovinu koja je predmet popisa, niti rukovodioci tih lica, kao ni lica koja vode analitičku evidenciju te imovine.
Komisija za popis imovine i obaveza može angažovati veštaka za procenu količine, kvaliteta i vrednosti pojedinih oblika imovine i obaveza.
Konkretni zadaci i poslovi popisne komisije utvrđuju se uputstvom za rad komisija za popis.
Lica koja rukuju imovinom i njihovi neposredni rukovodioci dužni su da, najkasnije do dana određenog za početak popisa, izvrše neophodne pripreme radi što lakšeg, bržeg i pravilnijeg popisivanja.
Predsednici komisija za popis su dužni da, pre početka popisa, sačine Plan rada po kome će vršiti popis najkasnije do 10. decembra tekuće godine i isti dostave rukovodiocima organa grada koji su ih imenovali radi davanja saglasnosti na iste.
Rukovodioci organa grada koji su odgovorni za popis donosi Uputstvo za rad komisija za popis.
Rukovodioc organa grada dostavlja, pre početka popisa imovine i obaveza, rešenje o imenovanju članova komisije za popis i plan rada komisije za popis internom revizoru, ako ga ima, a ako po zakonu kojim se uređuje revizija podleže zakonskoj reviziji i društvu za reviziju sa kojim je zaključen ugovor o reviziji.
Komisiji za popis, pre početka popisa, mogu se dati liste sa nomenklaturnim brojevima, nazivima, vrsti i jedinicama mere imovine koja se popisuje.
Podaci iz knjigovodstva, odnosno iz odgovarajućih knjigovodstvenih evidencija o količinama, ne mogu se davati komisiji za popis pre upisivanja stvarnog stanja u popisne liste i pre nego što članovi popisne komisije potpišu te liste.
Popis obuhvata:
1) utvrđivanje stvarnih količina imovine koja se popisuje merenjem, brojanjem, procenom i sl., bliže opisivanje popisane imovine, kao i unošenje podataka u popisne liste,
2) upisivanje u popisne liste naturalnih promena nastalih u periodu vršenja popisa pre i posle 31. decembra godine za koju se vrši popis i svođenje stanja na dan 31. decembar te godine,
3) unošenje knjigovodstvenog naturalnog stanja imovine u popisne liste,
4) utvrđivanje naturalnih razlika između stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja,
5) unošenje cena popisane imovine,
6) vrednosno obračunavanje popisane imovine,
7) sastavljanje Izveštaja o izvršenom popisu.
Izuzetno, od stava 1. tačka 2. ovog člana, u slučaju kada Gradska uprava vodi stalnu količinsku i vrednosnu evidenciju o ulazu i izlazu imovine, kao stanje po popisu na dan 31. decembra može upisati njeno knjigovodstveno stanje na taj dan, pod uslovom da je u toku godine izvršen popis imovine i da su viškovi i manjkovi utvrđeni tim popisom proknjiženi na osnovu odluke nadležnog organa.
Predsednik, odnosno članovi popisne komisije odgovorni su za tačnost utvrđenog stanja po popisu, za uredno sastavljanje popisnih lista i iskazivanje u naturalnom i vrednosnom obliku, kao i za blagovremeno vršenje popisa.
Tuđa imovina koju koriste organi grada Bora, ili imovina grada Bora koju koristi drugo pravno lice, popisuje se u posebnim popisnim listama koje se najkasnije do 20. januara naredne godine, dostavljaju vlasnicima popisane imovine.
Imovina čija je vrednost umanjena zbog oštećenja, neispravnosti, zastarelosti i sličnih razloga, popisuje se u posebnim popisnim listama.
Imovina koja na dan popisa nije zatečena u organima grada Bora (imovina na putu ili u inostranstvu, imovina data na poslugu, zajam, čuvanje, popravku i sl.) unosi se u posebne popisne liste na osnovu verodostojne dokumentacije, ako do dana završetka popisa nisu primljene popisne liste od pravnih lica kod kojih se ta imovina nalazi.
Centralna popisna komisija daje predlog o statusu rešavanja imovine iz stava 3. ovog člana.
Popis gotovinskih ekvivalenata i gotovine u blagajni, hartije od vrednosti i stranih sredstava plaćanja vrši se brojanjem prema apoenima i upisivanjem utvrđenih iznosa u posebne popisne liste.
Gotovina i hartije od vrednosti koje se nalaze na računima i depo računima, popisuju se na osnovu izvoda o stanju tih sredstava na dan 31. decembra godine za koju se vrši popis.
Usaglašavanje finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza sa dužnicima i poveriocima vrši se najmanje jedno u toku godine u skladu sa Uredbom.
Popis finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza vrši se na dan 31.decembar za godinu vršenja popisa prema stanju u poslovnim knjigama, pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje jednom godišnje i da o tome postoji verodostojna isprava.
Popisna komisija proverava potraživanja i obaveze na osnovu analitičke evidencije, knjigovodstvenih dokumenata i vraćenih i overenih izvoda otvorenih stavki (IOS) da li postoji osnov za potraživanje ili obavezu, proverava tačnost iskazanih potraživanja i obaveza, upoređuje ih sa stanjem u računovodstvenim evidencijama na dan 31. decembar i konstantuje eventualna odstupanja.
Popisna komisija sastavlja posebnu popisnu listu za potraživanja i posebnu popisnu listu za obaveze.
Popisna komisija posebno treba da obrati pažnju na popis sumnjivih i spornih potraživanja, čekova i menica ili drugih obezbeđenja plaćanja kojima je rok za naplatu istekao, kao i potraživanja bez uredne dokumentacije. U izveštaju o popisu popisna komisija u posebnim popisnim listama iskazuje sporna, nenaplativa i zastarela potraživanja, sporne i zastarele obaveze, kao i potraživanja i obaveze za koje ne postoji tačna, odnosno uredna dokumentacija.
Po završenom popisu, popisna komisija dužna je da sastavi izveštaj o izvršenom popisu sa predlogom mera kome se prilažu popisne liste sa izvornim materijalom koji je služio za sastavljanje popisnih listi, kao i da isti dostavi predsedniku centralne popisne komisije najkasnije do 15. februara tekuće godine.
Centralna popisna komisija kontroliše izveštaje o izvršenom popisu pojedinih popisnih komisija, objedinjuje ih i sastavlja izveštaj o izvršenom popisu imovine i obaveza sa predlogom mera.
Izveštaj o izvršenom popisu sa predlogom mera Centralna popisna komisija zajedno sa izveštajima o izvršenom popisu pojedinih popisnih komisija i potpisanim popisnim listama od strane odgovornog lica za popis u organu grada Bora dostavlja se Gradonačelniku Bora, Predsedniku Skupštine grada Bora i načelniku Gradske uprave Bor, najkasnije do 20.februara naredne godine, a radi usvajanja i odlučivanja o utvrđenim odstupanjima, kao i internoj reviziji.
Gradonačelnik Bora, Predsednik Skupštine grada Bora i načelnik Gradske uprave Bor, u prisustvu predsednika centralne popisne komisije, internog revizora, i lica kome je povereno vođenje poslovnih
knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja, razmatra izveštaj o izvršenom popisu imovine i obaveza, odlučuje o predlozima i donosi rešenje o usvajanju izveštaja o popisu i naredbe, rešenja, zaključke o:
- postupku sa utvrđenim manjkom,
- postupku sa utvrđenim viškom,
- rashodovanju imovine koja je dotrajala ili više nije upotrebljiva.
Izveštaj o izvršenom popisu, zajedno sa popisnim listama i rešenjem o usvajanju izveštaja o popisu, dostavljaju se na knjiženje radi usaglašavanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, računovodstvu najkasnije u roku od tri dana od dana usvajanja.
Utvrđeni manjkovi ne mogu se prebijati sa viškom, osim u slučaju očigledne zamene pojedinih sličnih materijala i robe.
Kada postoji potraživanje koje je obezbeđeno zalogom ili hipotekom, i protekne vreme potrebno za zastarelost, poverilac se iz opterećene stvari može namiriti jedino ukoliko stvar drži u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u odgovarajući registar.
Zastarela potraživanja kamata i drugih povremenih davanja se iz opterećene stvari ne mogu namiriti.
Ukoliko glavno potraživanje zastari, zastarelosti podležu i sporedna potraživanja, kao što je potraživanja troškova, kamata, plodova i ugovorne kazne.
Zastarevaju samo relativna, ne i apsolutna prava.
Zastarelošću se, protekom vremena, ne gasi samo pravo već se gasi mogućnost da se to pravo ostvari prinudnim putem, odnosno gubi se pravo na zahtev u materijalnom smislu.
Naturalna obaveza je ona koju je moguće ostvariti jedino ukoliko druga strana dobrovoljno ispuni svoju obavezu.
U postupku pred sudom do zaključenja glavne rasprave, može da se istakne prigovor zastarelosti, kako bi sud presudom odbio tužbeni zahtev.
Ukoliko se propusti ovaj rok da se istakne prigovor i ispuni se obaveza, stranka koja je ispunila obavezu nema pravo da zahteva povraćaj datog po osnovu sticanja bez osnova, jer osnov, još uvek postoji, i takvo plaćanje se smatra plaćanjem dugovanog.
Prekid zastarelosti u smislu ovog Pravilnika podrazumeva situaciju koja nastaje radnjom ovlašćenih organa grada Bora - poverioca ili dužnika, a ima za posledicu da se vreme koje je proteklo pre prekida ne računa u zakonom predviđeni rok za zastarelost, te zastarni rok počinje teći iznova posle prekida.
Zastarevanje koje počinje teći iznova posle prekida, navršava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom određeno za zastarevanje koje je prekinuto.
Radnje koje utiču na prekid zastarelosti jesu radnje dužnika i poverioca.
Dužnikove radnje koje prekidaju zastarevanje su sledeće: priznanje ili isplata duga, davanje obezbeđenja i otplata kamate od strane dužnika.
Radnje ovlašćenih organa grada Bora poveriočeve radnje koje prekidaju zastarevanje jesu: podnošenje tužbe odnosno preduzimanje bilo koje druge radnje pred sudom ili nadležnim organom u cilju utvrđivanja, ostvarenja ili obezbeđenja potraživanja.
Poveriočeva radnja se neće smatrati prekidom ukoliko odustane od podnošenja tužbe ili preduzimanja radnje, ili ukoliko poveriočeva tužba ili zahtev bude odbačen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbeđenja bude poništena.
Međutim, ukoliko je tužba protiv dužnika odbačena zbog nenadležnosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tiče suštine (merituma) stvari, pa poverilac podigne ponovo tužbu u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke o odbacivanju tužbe, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom, što blaži i za pozivanje u zaštitu, i za isticanje prebijanja potraživanja u sporu, kao i u slučaju kad je sud ili drugi organ uputio dužniku da svoje prijavljeno potraživanje ostvaruje u parničnom postupku.
Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac samo pozove dužnika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni.
U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima rokovi zastarelosti u slučaju prekida teku:
- zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dužnika počinje teći iznova od priznanja,
- kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana kad je spor okončan ili svršen na neki drugi način,
- kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraživanja u stečajnom postupku, ili zahtevom prinudnog izvršenja ili obezbeđenja, zastarevanje počinje teći iznova od dana okončanja ovih postupaka,
- ako je prekid nastao priznanjem duga od strane dužnika, a poverilac i dužnik su se sporazumeli da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraživanje zastareva za vreme koje je određeno za njegovu zastarelost.
Zastoj sprečava početak toka zastarelosti iz uzroka navedenih u stavu 1. alineja 1), 2), 3) i 4) ovog člana u skaldu sa Zakonom, usled čega vreme potrebno za zastarelost ne može početi da teče ili ukoliko je već započeto, vreme prestaje da teče.
Nakon prestanka okolnosti/uzroka koji su doveli do zastoja iz stav 1. alineja 1), 2), 3) i 4) ovog člana, rok zastarelosti se nastavlja, a proteklo vreme se uračunava u zakonom određeni rok zastarelosti.
Zastarivanje ne teče za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnost, mobilizacija, poplave, požari prema licima koja su mobilisana i koja učestvuju na vojnoj vežbi, ratu, gađenju požara ili otklanjanju bilo koje druge elementarne nepogode ili vanredne situacije.
Opšti rok zastarelosti potraživanja iznosi 10 godina. Posebni rokovi jesu od 5, 3 i 1 godina u skladu sa posebnim zakonima.
Potraživanje povremenih davanja (bilo da su sporedna - kamate ili glavna - izdržavanje) koja dospevaju godišnje ili u kraćim vremenskim razmacima, zastarevaju za 3 godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.
Anuiteti kojima se u jednakim unapred određenim povremenim iznosima otplaćuju glavnica i kamate, zastarevaju za 3 godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.
Samo pravo iz koga proističu povremena potraživanja zastareva za 5 godina, računajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanja.
Kad zastari pravo iz koga proističu povremena potraživanja, poverilac gubi pravo da zahteva kako buduća povremena davanja, tako i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti.
Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za 3 godine, s tim što zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu.
Potraživanje zakupnine, bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za 3 godine.
Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za 3 godine od saznanja za štetu i za lice koje je štetu učinilo (subjektivni rok) i u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 5 godina od kad je šteta nastala (objektivni rok).
Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze.
Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.
Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete i prekid zastoja zastarevanja.
Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za 10 godina, čak i onda kada zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti, s tim što sva povremena potraživanja koja proističu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubuduće, zastarevaju u roku predviđenom za zastarelost povremenih potraživanja.
Potraživanja koja zastarevaju za 1 godinu i kod kojih zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge produžene jesu:
- potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio- prijemnika i televizijskog prijemnika,
- potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima,
- potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.
Uz izveštaj o godišnjem popisu, Centralna popisna komisija predlaže otpis potraživanja u skladu sa odredbama ovog Pravilnika i u skaldu sa zakonom.
Rešenje o otpisu potraživanja na predlog Centralne popisne komisije donosi Gradonačelnik, Predsednik Skupštine grada Bora ili načelnik Gradske uprave Bor.
IV ZAVRŠNE ODREDBE
Za sva pitanja koja nisu regulisana ovim pravilnikom, odnosno koja nisu blagovremeno usklađena sa zakonskim odredbama, primenjuju se direktno odredbe Uredbe, Pravilnika i drugih podzakonskih akata.
Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o popisu imovine i obaveza "Službenom listu opštine Bor" br. 24/14, 2/15, 5/15 i "Službeni list grada Bora" br. 3/20.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Bora".